Flora prašumskog rezervata Lom

ФЛОРА ПРАШУМСКОГ РЕЗЕРВАТА ЛОМ

Војин Буцало, Југослав Брујић, Јован Травар, Ђорђије Милановић

Војин Буцало

, Југослав Брујић

, Јован

Травар,

Ђорђије

Милановић

ФЛОРА

ПРА

ШУМСКОГ РЕ

ЗЕРВ

АТА

ЛОМ

Korice.indd 1Korice.indd 1 5/30/2008 2:23:22 PM5/30/2008 2:23:22 PM

uvod.indd 1uvod.indd 1 5/30/2008 1:02:36 PM5/30/2008 1:02:36 PM




Издавач:Шумарски факултет Универзитета у Бањој Луци

За издавача:др Зоран Маунага, ванредни професор, декан Шумарског факултета

Аутори:др Војин Буцало, ванредни професормр Југослав Брујић, виши асистентЈован Травар, дипл. инж. шумарства

Ђорђије Милановић

Рецензенти:др Чедомил Шилић

проф. др Владимир Стевановићпроф. др Драган Караџић

Техничка припрема и дизајн:Ђорђије Милановић

Лектор и коректор:Војин Буцало

Превод на енглески:Ана Тонић. проф.

Штампа и повез:Сутон, Широки Бријег

За штампарију:Тихомир Кујунџић

Тираж:1000

© Сва права задржавају аутори. Прештампавање, фотокопирање или репродуковање на било који начин без сагласности аутора и издавача није дозвољено.


Војин Буцало, Југослав Брујић, Јован Травар, Ђорђије Милановић

БАЊА ЛУКА, 2008.





ПРЕДГОВОР ...................................................................................................... 5 МЕТОДИКА ....................................................................................................... 7 ОПШТИ ДИО ................................................................................................... 9Географски положај и статус подручја истраживања ................................... 10Геоморфологија и хидрологија ......................................................................... 10Клима .................................................................................................................. 15Геолошка подлога и земљишта ......................................................................... 16Вегетација ........................................................................................................... 18Дрвни фонд ......................................................................................................... 20Регистар истраживаних локалитета ........................................................... 21Значење скраћеница ........................................................................................... 25Ознаке фитоценолошке припадности биљних врста ..................................... 26 ПОСЕБНИ ДИО MYCOPHYTA .................................................................................................... 29LICHENOPHYTA .................................................................................... 105BRYOPHYTA ...................................................................................................... 143PTERIDOPHYTA ................................................................................................ 241SPERMATOPHYTA ............................................................................................ 259Gymnospermae .............................................................................................. 260Angiospermae ................................................................................................ 262Dicotyledones ...................................................................................................... 262Monocotyledones ................................................................................................. 452 ЗАВРШНИ ДИО ............................................................................................... 499Спектар животних облика васкуларних биљака ............................................. 500Спектар флорних елемената васкуларних биљака .......................................... 500Спектар ценолошке припадности васкуларних биљака ................................. 502Еколошки индекси виших биљака у ass. Piceo-Abieti-Fagetum ..................... 503 Закључна разматрања .................................................................................... 509

Рјечник ботаничких појмова ............................................................................. 518

ЛИТЕРАТУРА ..................................................................................................... 525SUMMARY ......................................................................................................... 527INDEX ALPHABETICUS .................................................................................. 540Научна имена ..................................................................................................... 540Народна и изведена имена ................................................................................ 545

САДРЖАЈ



5

Због све већег нарушавања природне равнотеже велики број биљних и животињских врста је егзистенцијално угрожен или на граници угрoжености, а неке врсте су већ нестале. Деградација и нестанак природних екосистема, нарочито шумских, на великим површинама и у свим дијеловима планете Земље доводи до еколошких промјена које угрожавају и будућност човјечанства. Због тога је заштита биодиверзитета саставни дио развојне стратегије савременог свијета.

Строги резервати природе, као што су и прашумски резервати, су најпогоднији објекти за очување и заштиту флористичког и вегетацијског биодиверзитета у приближно исходишном стању.

Прашума – исконски, ненарушен, природни екосистем развија се по својим, специфичним, законитостима које још нису потпуно изучене. Зато су истраживања у прашумским састојинама од великог значаја за фундаменталну науку и за примјену у практичним дисциплинама шумарства.

Из наведених разлога, програмом научноистраживачког рада Шумарског факултета у Бањој Луци за 2005. годину предвиђена је и обрада теме “Истраживање флористичког биодиверзитета Прашумског резервата Лом”. Пројекат је реализован 2005. и 2006. године, а коначан резултат истраживања је ова монографија.

Прашумски резерват Лом је један од свега три објекта такве врсте у Републици Српској и Босни и Херцеговини, а такође и један од малобројних у Европи. Представља остатак комплекса нетакнуте природе у Босанској Крајини који су до почетка аустроугарске експлоатације шума, па и све до Другог свјетског рата, заузимали пространство од више хиљада хектара. Заштићен је рјешењем Земаљског завода за заштиту споменика културе Босне и Херцеговине, 1956. године (рјешење Завода, број 385/56, регистровано под бројем 1-81). У ширем простору, све до Јања, овај резерват је најочуванији остатак – узорак некад непрегледних шума букве, јеле и смрче исконског састава и структуре, а садржи и неколико других, шумских и нешумских фитоценоза. Због тога заслужује посебну пажњу са становишта заштите и представља врло занимљив објекат за природњачка истраживања: флористичка, вегетацијска, дендрометријска и остала.

Маршрутна истраживања флоре у вријеме аустоугарске управе у Босни и Херцеговини и истраживања Всеволда Трегубова тридесетих година прошлог вијека заобишла су овај предио. Истраживањима у организацији Института за шумарство у Сарајеву, у периоду од 1964-1966. године, која су вршена у склопу ширих проучавања састојина прашумског типа, дјелимично је установљен биљни диверзитет овог дијела масива Клековаче, али резултати тих истраживања нису публиковани, а документациони материјал је загубљен или у сваком случају недоступан ауторима овог рада. Обзиром да је прашумски резерват Лом неоспорно најинтересантнији и највреднији дио овог по вертикалним и хоризонталним размјерама дивовског планинског масива и имајући у виду изузетан значај и ријеткост оваквих, очуваних, узорака биосфере, било је потребно да се детаљно проучи и његов флористички састав.

Сврха проучавања је потпунија заштита флористичке разноврсности овог објекта и његова презентација љубитељима природе и научној јавности, у виду елабората,

ПРЕДГОВОР

uvod.indd Sec2:5uvod.indd Sec2:5 5/30/2008 1:02:49 PM5/30/2008 1:02:49 PM

6

монографије и хербарске збирке, те упоређивање са објектима сличног састава и привредним шумама букве, јеле и смрче.

Теренска истраживања у оквиру овог пројекта обављена су у периоду јуни-август 2005. и мај-јуни 2006. године. Истраживања је вршио тим у саставу:

др Војин Буцало, ванредни професор мр Југослав Брујић, виши асистент Јован Травар, дипл. инж. и Ђорђије Милановић, апсолвент.

Теренски дио посла обавио је истраживачки тим у комплетном саставу. Истраживањем је руководио и текстуелни дио књиге урадио Војин Буцало. Коаутор поглавља о лишајевима и маховинама је Југослав Брујић, који је такође детерминисао ове групе живог свијета и урадио прилоге у ГИС-у. Гљиве је одредио Јован Травар, а детерминацију васкуларних биљака на нивоу подврсте или ниже таксономске јединице обавио Ђорђије Милановић. Аутори фотографија су Брујић и Милановић.

Истраживачи се захваљују:Министарству науке и технологије, Министарству пољопривреде, шумарства

и водопривреде Републике Српске и јавном предузећу “Шуме Српске” – за финансијска средства одобрена у сврху публиковања Монографије;

декану Шумарског факултета у Бањој Луци, професору др Зорану Маунаги – за обезбјеђење услова за рад екипе и средстава за штампање књиге;

руководству Шумског газдинства „Оштрељ-Дринић“ – за гостопримство и превоз до објекта истраживања;

Ради Гашићу, микологу аматеру – за сарадњу на детерминацији гљива.Посебну захвалност дугујемо рецензентима, чије су корисне примједбе

побољшале квалитет овог дјела: др Чедомилу Шилићу (рецензирао одјељке Pteri-dophyta и Spermatophyta), професору др Владимиру Стевановићу и професору др Драгану Караџићу (рецензирао одјељке Mycophyta и Lichenophyta).

Захваљујемо се и свима осталима који су на било који начин помогли и олакшали реализацију овог значајног и деликатног задатка.


7

Приликом теренских истраживања рађени су пописи флоре на одређеним, одабраним, тачкама, у комбинацији са маршрутним опажањима.

Тачке опажања су лоциране: у прашуми букве, јеле и смрче – ass. Piceo-Abieti--Fagetum (7), у субалпијској шуми букве Fagetum subalpinum (1), у сукцесији ка шуми букве, јеле и смрче (1), у вегетацији високих зелени ass. Adenostylo-Doroni-cetum (1), у вегетацији кречњачких стијена реда Potentilletalia caulescentis (2), у вегетацијским прелазима и мјешавинама између вегетације стијена, мезоксерофилне травне вегетације подсвезе Mesobromion и шумске вегетације (2) и у дјелимично рудерализованој вегетацији уз шумски камионски пут (1). Тиме је у потребној мјери обухваћена разноликост објекта истраживања у погледу станишних услова, вегетацијског покривача и флористичког састава.

Ради што потпунијег обухватања биљног диверзитета, истраживања на терену су вршена у три наврата: у раном прољетном аспекту (у висинској зони објеката истраживања прва половина маја); раном љетном (средином јула) и касном љетном (крај августа).

На свакој примјерној површини, величине 0,5 до 1 хектар, регистроване су основне карактеристике станишта и присутне биљне врсте. На маршрути између примјерних површина биљежена су успутна запажања. Уз то, тежило се да се за сваку биљну врсту начини бар један репрезентативан фотоснимак и узму узорци за хербаризовање.

Детерминација узорака је вршена макроскопски до нивоа подврсте, понекад и на нижем таксономском нивоу. Спектар флорних елемената виших биљака је урађен према Гајићу (1980, 1984), уз нужне допуне према другим изворима, а у неколико случајева биљногеографска припадност је одређена на основу ареала врсте. Животни облици су наведени према Стевановићу (1992). Ценолошка припадност виших биљака обрађена је према Борхидију (Borhidi, 1963), Обердорферу (2001), и осталим расположивим изворима; а животни облици, флорни елементи и ценологија маховина према Борошу (Boros, 1968) и др. Имена виших биљака су наведена према Тутину e t a l . (1964-1980), маховина према Хилу (Hill) и сарадницима (2006) и Гролеу (Grolle, 1983), а гљива по Божцу (1984) уз неопходне допуне. Народни називи биљних врста преузети су из Флоре Србије, од Симоновића (1959), Туцакова (1986), Јашмака (1973), Форенбахера (2004) и из других расположивих извора. Еколошки индекси васкуларних биљака обрађени су према студији Којића и сарадника (1997), уз мање допуне према Ландолту (Landolt, 1977).

У свим одјељцима је примијењен таксономски редосљед врста.Ради лакшег сналажења читалаца, поред описа сваке врсте дата је и ареал-карта

њеног распрострањења у Резервату и то на сљедећи начин: - црном бојом су означени дијелови прашуме у којима се врста често среће; - црном тачком су истакнута налазишта веома ријетких врста у Резервату; - сивом бојом дијелови гдје се врста појављује спорадично или ријетко; - бијелом бојом подручје на којем врста изостаје.

МЕТОДИКА


Карактеристике станишта, изложене након описа морфологије сваке врсте, односе на шире подручје расапрострањења врсте. Карактеристике станишта презентованих врста на самом објекту истраживања садржане су у табели „Регистар локалитета“, чиме су избјегнута непотребна понављања.

Процјењујући интересовање научне јавности и осталих потенцијалних корисника монографије за овакве објекте природе, истраживањем су осим биљака (Plantae) обухваћене и гљиве и лишајеви.


Општи дио


10

Флора прашумског резервата Лом

Прашумски резерват Лом се на-лази у западној Босни, на сјеве рнојстрани масива планине Клеко ваче. Простире се између 44º 27’ и 44º 28’географске ширине и од 16º 27’ до 16º30’ источне гео графске дужине. Скороподједнако је удаљен од врха Вели-ка Клековача, превоја Оштрељ и насе-ља Дринић. У погледу администра-тивне подјеле припада подручју опш-тине Дринић. Површина Резервата је297,8 хектара. Са ста новишта шумско-привредне подјеле обухвата одјеле 130--136. газдинске јединице “Клековача--Лом” у саставу Дринићког шумскопри-вредног подру чја. Резерватом управ-ља Шумско газдинство “Оштрељ--Дринић”. Пре ма категоризацији IUCN објекат спада у кате горију Iа (строги резервати при роде), а у првобитној домаћој званичној кла сификацији био је сврстан у I категорију (резервати природе), са I режимом заштите. (Основна намјена оваквих резервата је научноистраживачка.)

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И СТАТУС ПОДРУЧЈА ИСТРАЖИВАЊА

ГЕОМОРФОЛОГИЈА И ХИДРОЛОГИЈА

Прашумски резерват Лом се простире у у вишем потпојасу планинског појаса, у распону од око 1250-1521 m надморске висине. Према резултатима GIS--анализе хипсометријске дист-рибуције (види карту, табелу идијаграм) највећи дио (око ½)површине је у висинском рас-пону од 1300-1400 m, више од ¼ се налази између 1400 и 1500 m, а мање од 1% изнад 1500 m. Најистакнутија узвишења су Лом-планина (1521 m), кота 1476 сјеверно од Ломске воде и Двоструке косице (1467 m).

Дистрибуција надморских висина

Географски положај прашуме Лом на Балканском полуострву

Положај Прашуме у односу на планинске масиве Осјеченице и

Клековаче


11

Заступљене су разне експозиције, а преовлађују сјеверна и сјевероисточна (карта, табела и дијаграм).

Хипсометријска карта

Карта експозиција

Општи дио

Нагиби терена варирају од 0-40º, а најчешћи су између 10 и 25º.


12


Преовлађујући елементи рељефа су падине, платои, увале и вртаче. Зна-тан дио површине је јако изломљен, због изражене стјеновитости и врло наглашених крашких облика микро -рељефа (вртаче, шкрапе, јаме сњеж-нице итд.), од чега потиче и име предјела. Купираност терена је наро -чито изражена у централном и сјеве р- ном дијелу Резервата. На површину често избијају громаде кречњака, а мјестимично и читаве преграде од сти-јена, дугачке више десетина ме тара.

Дистрибуција експозиција

Карта нагиба терена

Заравни и удолине - дијелови без изражене стјеновитости Дистрибуција нагиба терена


13

Општи дио

Централни дио прашуме - једна од бројних кречњачких преграда

Вртаче - чест облик рељефа

Падине - овдје дрвеће умире природном смрћуЈаме сњежнице досежу и до 40 m дубине


14


Као што је уоби-чајено за предјеле на кречњачкој подлози, и прашумски резерват Лом је у хидрограф-ском погледу врло си -ромашан. Позната су само два слаба изво ра: Ђулин бунар на сје-верозападној и Ломска вода на јужној пери-ферији Резервата. Ђу-лин бунар је типичан пиштавац, који среди-ном љета скоро пресу-ши, а Ломска вода неш-то издашнији, стални извор.

Ђулин бунар - оскудица воде је очигледна

Ломска вода - слаб извор


15

Предио којем припада Резерват налази се у умјереноконтиненталном климатском подручју, недалеко од границе сукобљавања континенталних и маритимних утицаја. Због утицаја надморске висине, у самом Резервату су изражена и обиљежја планинске климе: сума падавина је већа, сњежни покривач се дуго задржава, вегетациони период је краћи, а годишње колебање температуре мање него у нижим предјелима.

Просјечне мјесечне температуре ваз-духа за прашуму Лом, срачунате на основу података за околне климатолош-ке станице (Дрвар, Црљивица, Дринић, Сански Мост) и адијабатских гради-јената, приказане су у сљедећој табели, преузетој из манускрипта Панова и Фукарека (1967).

КЛИМА

Н. в. (m) I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Год.1200 -3,2 -3,9 -1,0 3,2 7,7 12,3 14,1 14,3 11,8 6,5 2,6 -0,4 5,31300 -3,6 -4,2 -1,7 2,4 6,9 11,5 13,3 13,6 11,5 6,1 2,3 -0,8 4,81400 -3,9 -4,5 -2,4 1,6 6,1 10,7 12,6 12,9 11,1 5,7 2,0 -1,2 4,21500 -4,2 -4,8 -3,1 0,8 5,3 9,9 11,9 12,2 10,7 5,3 1,7 -1,5 3,7

Просјечне мјесечне температуре ваздуха за прашуму Лом

У љетном периоду прашума је хладнија од шуме у којој се врше сјече и од рубова шуме, што је посљедица утицаја склопа на микроклиму.

Годишња сума воденог талога на подручју Резервата износи око 1600 mm. Максимум падавина је у децем-бру, а минимум у јулу. Вегетациони период је умјерено хумидан. Сњежни покривач се, у просјеку, задржава од новембра до маја, а достиже висину од око 110 cm.

Период са средњом температуром ≥ 5 º C траје око 160 дана, а са средњом температуром ≥ 10º C око 100 дана.

Снијег се задржава знатан дио године (фото 27.5.2007)

Луњевача и Јадовник (у даљем плану) спречавају јачи маритимни утицај

Општи дио


16


Главни матични супстрат је чисти тријаски кречњак, а мјестимично се, на мањој површини, могу запазити лапоровити и доломитични кречњаци, па и пробоји доломита. Тријаски кречњаци су изразито карстификовани, што је нашло одраза у рељефу предјела, који је јако вртачаст. Стјеновитост површине варира од 0-40º, а на дијеловима објекта је врло изражена.

Према приложеној педолошкој карти, табели и дијаграму, од типова земљишта најраспрострањенији су калкомеланосоли и комбинација калкомеланосоли--калкокамбисоли, а мало је распрострањен комплекс калкокамбисол-лувисол. Природа доминантног матичног супстрата и израженост крашког рељефа условили су велику мозаичност типова земљишног покривача, уз већу распрострањеност

ГЕОЛОШКА ПОДЛОГА И ЗЕМЉИШТА

Педолошка карта

плићих земљишта. Смеђа земљишта покривају блаже падине, заравни и рубове вртача; чист лувисол се може наћи на заравнима, у вртачама и увалама, а калкомеланосоли (типич-ни и посмеђени) су заступљени на гребенима и стрмијим падинама.

По механичком саставу смеђа земљишта у Лому су глине, а или-меризована иловасте глине и глине. Типични калкомеланосол је плитак, дубина профила посме ђене рендзине Дистрибуција типова земљишта


17

Карта стјеновитости

Дистрибуција стјеновитости

и смеђег зе м љишта износи 40-50 cm, а илимеризованог 60-70 cm, па и више.

Сва земљишта у Лому су слабо снабдјевена физи о-лошки активним фосфором, а физиолошки активним ка-лијумом осредње до слабо (лувисол).

Зависно од интензитета ра злагања органске мате-рије, који је различит од микролокације до микро ло-кације, заступљен је сирови, полуразложени и разложени хумус. У специфичним ста -нишним условима прашумске састојине развија се нарочит тип сировог хумуса – ли-гнохумус, што се у извјесној мјери одражава на саставу спрата приземне флоре.

Калкомеланосол - падине изнад Ђулиног бунара

Општи дио


18


У реалној, као и потенцијалној вe гетацији Резервата доминира кли-матогена шу ма букве, јеле и смрче ass. Piceo-Abieti-Fagetum (табела идијаграм “Дистрибуција типова веге-тације”). Она је заступљена са све четири развојне фазе прашуме: ини-цијална, оптимална, фаза старења и терминална. Највећи дио (скоро 1/2) површине под овом заједницом припада терминалној, 1/5 је у оптималној, а само 5% у иницијалној фази развоја. Просторни распоред развојних фаза је доста равномјеран (карта, табела и дијаграм “Развојне фазе прашуме”).

Релативно мале површине обрастају субалпијска шума букве Aceri-Fagetum subalpinum, прелазна заједница смрче и јеле Abieti-Piceetum и нешумске фитоценозе. У нешумској вегетацији значајна је заједница високих зелени Adenostylo-Doronicetum. Стијене об-ра стају фрагменти хазмофитских за -

ВЕГЕТАЦИЈА

Дистрибуција типова вегетацијe

Развојне фазе прашуме

Развојне фазе прашуме


19

једница из реда Potentilletalia cau-lescentis, а присојне камењаре веге-тацијски прелази и мјешавине мезо-ксерофилних травних заједница реда Brometalia erecti, хазмофитских и шу м -ских заједница.

Piceo-Abieti-Fagetum - доминантна фитоценоза

Заравни - царство високих зелени

Aceri-Fagetum subalpinumfac. alliosumPotentilletalia caulescentis

Општи дио


20


Према резултатима истраживања Маунаге e t a l . (2005), запремина свеукупне дрвне масе најзначајнијег типа шума у вегетацијском покривачу Резервата, шуме букве, јеле и смрче прашумског типа и мање-више потпуног склопa, је 727,8 m3/ha. Запремински прираст ове шуме је 6,8 m3/ha (у језгру Резервата 9,2 m3/ha). У запремини свеукупне дрвне масе јела и смрча учествују са 0,68, а буква и други лишћари 0,32.

ДРВНИ ФОНД

Aceri-Fagetum subalpinum fac. lunariosum

Aceri-Fagetum subalpinum на Лом-планини


21

Ред. број Назив

локалитета Координате

Н. в. (m);експозиција;

нагиб; матични супстрат

Вегетација

1 Јаворуша-1 44º 27,610 N16º 29,160 E

1270; R; 0-10º; кречњак; црница--смеђе-илимер.

Piceo-Abieti--Fagetum

2 Јаворуша-2 нечитке (густ склоп!)

1350; N, E, R;0-20º; кречњак; црница-смеђе-

-илимеризовано

“

3 Југоисточни угао Резервата

44º 27,105 N16º 28,762 E

1440; N, NW;20º; кречњак; црница-смеђе

“

4 Ђулин бунар 44º 27,819 N16º 27,561 Е

1340; E; 0-5º; кречњак; илимер. “

4а Сњежница*јама

сњежница код Ђулиног бунара

5 Лом-планина 44º 27,044 N16º 27,044 Е

1520; R; 0-20º; кречњак; црница

Fagetum subalpinum

6 Крмећа пољана 44º 27,362 N16º 27,963 Е

1414; равно; илимеризовано

сукцесија у Piceo-Abieti-

-Fagetum

7 Сјеверни стјењак*

стјењак на успону јужно од Ђулиног бунара

1410-1420;NNE; 40º;

кречњак; литосол и црница

Potentilletalia caulescentis

РЕГИСТАР ИСТРАЖИВАНИХ ЛОКАЛИТЕТА1

Општи дио

1 Ради лакшег сналажења читалаца књиге, посјетилаца Резервата и будућих истраживача, аутори су били слободни да даду прикладне називе истраживаним локалитетима зе које не постоје топоними на топографској карти, а нису познати ни локални народни називи. Ти, нови, топоними су овдје означени звјездицом


22


8 Росна пољана

Прогала у депресији између коте 1476 и Лом-планине:

44º 27,571 N16º 27,544 Е

1450; равно; илимеризовано

Adenostylo--Doronicetum

8а Стјењак на коти 1476

изнад Росне пољане

1476; кречњак; црница и литосол

9 Јужни стјењак*

SE од коте 1476:

44º 27,469 N16º 27,637 Е

1450-1464;25º; кречњак;

црница и литосол

вегетацијски прелази и мјешавине

10 Доњи јужни стјењак*

око 200 m југоисточно од

Т-9:44º 27,426 N16º 27,663 Е

1430-1460;30-40º; кречњак; црница и литосол

вегетацијски прелази и мјешавине

10а Јаребињак* изнад Т-101465; 0-10º;

кречњак, црница и смеђе


11Самограде, уз

планинарски пут (језгро)

језгро прашуме, уз планинарски

пут44º 27,861 N16º 28,504 Е

1260; равно; кречњак; црница

и литосол“

11a Самограде као 11 1262; кречњак “

12

Језгро прашуме, око 200 m западно од планинарске

стазе

нечитке

1310; SSW;5-10º; кречњак; црница-смеђе-

-илимеризовано

“

13 Језгро (средњи дио одјела 132) нечитке

1280; SE; 14º; кречњак; црница-

-смеђе“

14 камионски путкривина

кам. пута у Резервату

кречњак; црница--смеђе

рудерализована вегетација

15 Ломска вода Montio--Cardaminetea


23

Ознака R – разне експозицијеТопографска карта са наведеним локалитетима дата је на крају књиге, на

унутрашњој страни корица.

16 Западна велика зараван*

прогала SE од коте 1501

смеђе и илимеризовано


17 Западна мала удолина*

прогала у депресији између коте 1501 и Лом-

-планине

смеђе и илимеризовано


18 Велика вртача*између Крмеће

пољане и Самограда

кречњак; црница-смеђе-илимер.


А* Западни гребен*гребен између котe 1501 и Лом-планине

кречњак; црница и смеђе

Б* Западни стјењак*стјењак

сјеверно од коте 1476

кречњак; црница и литосол

Тачке опажања у току истраживања

Општи дио


24


SE руб Резервата - подручје сјеверно од Двоструких косица је благо

нагнуто и скоро без стјеновитости

Језгро прашуме западно од планинарске стазе је јако

стјеновито и скоро непроходно

Крмећа пољана - некада “права” горска ливада полако зараста

Врх Лом-планине - највиша тачка Резервата

Росна пољана - касни мајски аспект

Предио западно од Ђулиног бунара је јако вртачаст

Т-10 - отворени стјењаци су ријетки, а флористички најбогатији

дијелови Резервата

Дио стјењака на успону јужно од Ђулиног бунара


25

Животни облици

P – фанерофитaCh – хамефитaBrch – бриохамефитa Brr – бриохамефита-рептанција H – хемикриптофитaG – геофитaT – терофитa NP - нанофанерофитаS - скандентофита

Флорни елементи

Alp – алпски Alp-karp – алпско-карпатски Arkt – арктички Balk – балкански Bor-evra – бореално-евроазијски (евросибирски)Bor-cirk – бореално-циркумполарни Evra – евроазијски Evroafr – евроафрички Ilir – илирски Ilir-apen – илирско-апенински Ilir-sk-pind. end – илирско-скардскопиндски ендемIs. subm – источносубмедитерански Kosm – космополитски Mez-karp – мезијско-карпатски Pont-subm – понтско-субмедитерански Se – средњоевропски Subalp – субалпијски Subatl-subm – субатлантско-субмедитерански Subbalk-apen – суббалканско-апенински Subbor-evra – суббореално-евроазијски Subbor-subevra – суббореално-субевроазијскиSubbor-cirk – суббореално-циркумполарни

ЗНАЧЕЊЕ СКРАЋЕНИЦА

Општи дио

bienn - двогодишњаbulb - са луковицомcaesp - бусенастаfrut - одрвенилаherb - зељастаlig - одрвенилаpar - паразитскаrad - коријенска (са пупољцима на коријену)rept - пузећаrhiz - са ризомомros - са лисном розетомscap - надземно стабло без лисне розетеsemiros - полурозетастаsuffr - полугрм, одрвенио само у основиtub - са кртолама (гомољима)


26


A1 Adenostylion, Br.-Bl. 1925.A2 Adenostyletalia, Br.-Bl. 1931.A3 Betulo-Adenostyletea, Br.-Bl. et Tx. 1943.

A.g.2 Alnetalia glutinosae, (Tx. 1937) Lkšić et al. 1978.AP Abieti-Piceenion, Br.-Bl. 1939.

AQ.r.1 Alno-Quercion roboris, Ht. (1937) 1938.Arct.1 Arction (lappae), Tx. 1937. et Siss. 1946.Arr.2 Arrhenatheretalia, Pawl. 1928.Arr.3 Molinio-Arrhenatheretea, Tx. 1937.Art.2 Artemisietalia, Lohm. ap. Tx. 1947.Art.3 Artemisietea (vulgaris), Lohm., Prsg. et Tx. 1950.As.3 Asplenietea trichomanis, Br.-Bl. 1934. corr. Oberd. 1977.Atr.2 Atropetalia belladonnae, Vlieg. 1937.B1 Bromion erecti, Br.-Bl. 1936.B2 Brometalia erecti, Br.-Bl. 1926.

ОЗНАКЕ ФИТОЦЕНОЛОШКЕ ПРИПАДНОСТИ БИЉНИХ ВРСТА

Subevra – субевроазијски Subeuks – субеуксински Subilir – субилирски Subj. sib – субјужносибирски Subm – субмедитерански Subpont-subm – субпонтско-субмедитеранскиSubpont-subca-subm – субпонтско-субцентралноазијско-субмедитеранскиSubpont-ca – субпонтско-централноазијски Subse – субсредњоевропски Subskpind – субскардскопиндски Subcirk – субциркумполарни Cirk – циркумполарни

Само за маховине (према Борошу и Дилу):Atl-med – атлантско-медитеранскиEvra-sjev. afr – евроазијско-сјеверноафричкиEvrop-med – европско-медитеранскиJ. evrop-med – јужноевропско-медитеранскиMed-ilir – медитеранско-илирскиSubok – субокеански


27

B3 Festuco-Brometea, Br.-Bl. et Tx. 1943.Calt.1 Calthion, Tx. 1937.Cha.1 Chamaenerion (Epilobion) angustifolii, (Rübel, 1933) Soó 1933.Che.3 Chenopodietea, Br.-Bl. 1951.CM1 Cardamino-Montion, Br.-Bl. 1925.

Crat.1 Cratoneurion commutati, Koch 1928.E3 Epilobietea angustifolii, Tx. et Preising 1950.

EP3 Erico-Pinetea, Ht. 1959.F1 Fagion illyricum, Ht. (1938) 1950.F2 Fagetalia silvaticae, Pawl. 1928.F3 Querco-Fagetea, Br.- Bl. et Vlieg. 1937.

FS3 Festuco-Seslerietea, Barbero et Bonim 1969.Mb Mesobromion

MC2 Montio-Cardaminetalia, Pawl. 1928.Mo.2 Molinietalia (coeruleae), W. Koch 1926.N2 Nardetalia, Prsg. 1949.

Or.2 Origanetalia vulgaris, Müller 1961.P пратеће и случајне врсте

Sph.3 Oxyccoco-Sphagnetea, Br.-Bl. et Tx. 1943.Pan.1 Pančićion, Lkšić 1966.Pl.3 Plantaginetea majoris Tx. et Preising 1950.

Pot.2 Potentilletalia caulescentis, Br.-Bl. 1926.Q. p.2 Quercetalia pubescentis, Br.-Bl. (1931) 1932.Q.r-p.2 Quercetalia robori-petraeae, Tx. (1931) 1937.R. f.2 Rhamnetalia fallacis, Fuk. 1969.RV Rhododendro-Vaccinenion, Br-Bl. 1926.

S. e.1 Salicion elaeagni, Aich. 1933.Sec.2 Secalietalia, Br.-Bl. 1931.S. f.1 Senecion fl uviatilis, Tx. 1950.S. j.1 Seslerion juncifoliae (tenuifoliae), Ht. 1930.S. p.2 Salicetalia purpureae, Moor 1958.SS1 Sambuco-Salicion capreae, Tx. 1950.Th.2 Thlaspeetalia rotundifolii, Br.-Bl. 1926.VP1 Vaccinio-Piceenion, Br.-Bl. 1938.VP2 Vaccinio-Piceetalia, Br.-Bl. 1939.VP3 Vaccinio-Piceetea, Br.-Bl. 1939.

Општи дио


28



Mycophyta

Одјељак

Гљиве2

2 Систематика према Божцу (1984), уз неоп-ходне допуне према другим ауторима. Опис према Божцу (1984), Усчуплићу (2004) и Keizer-у (1998).

Mycophyta.indd 29Mycophyta.indd 29 5/30/2008 1:17:08 PM5/30/2008 1:17:08 PM

30

Плазмодиј пречника 1-2,5 cm, кон-вексан, састоји се од многих колонија слузаве творевине. Површина је без мембране, вискозна, сјајна, наранџас-та, ружичаста или цинобер. Повећан плазмодиј личи на јајашца инсеката или рибљу икру.

TUBIFERA FERRUGINOSA (Batsch) Gmelin Фам. ReticulariaceaeЦрвена слузњача

Станишта: изумрло листопадно и четинарско дрвеће.

Налазиштa: Јаворуша (између та-чака опажања 1 и 2), језгро прашуме и јама Сњежница (на трулом деблу и гранама).



31

Посебни дио: Mycophyta

Плодно тијело без стручка, овалног облика, пречника 2-6 cm, у почетку наранџасто, потом јарко црвено и нај-зад смеђкасто. Површина је без љус-пица, скоро глатка, чврста. Споре у маси смеђкасте. Расте појединачно или у групама од 2-5.

LYCOGALA EPIDENDRUM (L.) Fr.Фам. Reticulariaceae

Станишта: пањеви и цјепанице листопадног дрвећа, а расте и на жи-вом дрвећу.

Налазиште: јама Сњежница (на трулом деблу).


32


Плодно тијело неправилно јастуча-стог облика, или у виду наслаге слузи, широко 2-20 cm и висине 0,5-3 cm, сунђерасто, рапаво и крхко, боје жуте или жутозелене до окер. Под старост се осуши у смеђкасту прашину. Споре округласте, глатке, свијетлољубичасте.

FULIGO SEPTICA WeberФам. TrichiaceaeЖута слузњача

Плазмодиј жут. Расте љети и почетком јесени.

Станишта: труло лишће и стари пањеви разног дрвећа.

Налазишта: између тачака и 2 и 3 и језгро прашуме (на трулим лежикама).


33


Шешир широк 1,5-6 cm, полу-лоптаст, затим раширен, сјајно би-јел и мало љепљив. Хименофор ли-стичав. Листићи ријетки и дебели, боје бијеле до крем, силазе низ стручак. Месо плодишта бијело, танко и меко, водњикаво. Стручак дужине 2-8 cm, дебљине 3-11 mm, ваљкаст, према основи све тањи, бијел или често ружичаст, испрва пун, касније шупаљ.

CAMAROPHYLLUS NIVEUS (Scop. ex Fr.) KarstHygrophorus niveus Scop. ex Fr.Фам. HygrophoraceaeСњежна сочница

Споре елиптичне, на једном крају ши-љате, безбојне, у маси бијеле. Мирис и укус пријатни. Расте у јесен.

Станишта: четинарске шуме ви-ших предјела, планинске ливаде и па-шњаци.

Налазиште: језгро прашуме (на земљи).


34


Шешир широк 5-15 cm, у почетку полулоптаст, потом раван и са широким испупчењем у средини, покривен као вино црвеном покожицом, меснат. Листићи жути, танки и врло густи. Стручак висок 5-12 cm, ваљкаст, црвенкаст, у почетку испуњен, касније шупаљ. Месо жућкастобијело, чврсто.

TRICHOLOMOPSIS RUTILANS (Schaeff. ex Fr.) Sing.Tricholoma rutilans Schff.Фам. TricholomataceaeБлистава жутолиска, жутоцрвена витезовка

Споре јајасте, у маси бијеле. Без мириса и укуса. Развија се љети и у рану јесен.

Станишта: трули пањеви четина-ра, најчешће уз приданке и пањеве смрче.

Налазиште: тачка 3 (ЈИ угао Ре-зервата).


35


Слична претходној врсти. Има жут шешир, слабо меснат, широк 5-15 cm, у младости испупчен, касније раширен и улегнут, са мркосмеђим до црнкастим љуспицама у средини. Листићи там-но жути, слабо прирасли за стручак. Стручак релативно кратак, закривљен, често ексцентрично постављен. Мирис

TRICHOLOMOPSIS DECORA (Fr.) Sing.Фам. TricholomataceaeЗлатна витезовка

неодређен, укус нагорак. Развија се љети и у јесен.

Станишта: пањеви четинарског дрвећа.

Налазиште: између Сјеверног стје-њака и Росне пољане.


36


Шешир у почетку конвексан, слабо испупчен, убрзо потом широк и улегнут, без испупчења, танак, једва примјетно свиленкасто љуспичав; руб скоро увијек подвијен, ребраст, исци јепан и врло неправилно валовит, смеђе окернаранџаст, ширине 4-15 cm. Листићи дуго силазе низ стручак, гу сти, неједнаке дужине, у младости бјеличастокрем боје, код старих гљива скоро окер. Месо прво бијело, затим

CLITOCYBE COSTATA Kühn. ex Romag.Фам. TricholomataceaeРесаста грлашица

блиједоокер, водњикаво. Мирис није изражен, укус брашнаст. Стручак ви-сине 3-5 cm, боје шешира, влакнаст, у подножју бијело паучинаст. Споре овалне или облика лимуна, безбојне. Расте крајем љета и у јесен, у гру-пама.

Станишта: четинарске шуме. Налазиштa: Цванцикаш и језгро

прашуме (на земљи).


37


Шешир пречника 2-5 cm, испупчен до плоснато љевкаст, гладак, сив кад је сув, а сивосмеђ у влажном стању; руб испруган, прозиран. Листићи при-расли или се спуштају низ стручак, сивосмеђи. Стручак 2-5 cm x 3-6 mm, сивосмеђ, бијело влакнаст. Месо вод-њикаво, сивосмеђе. Мирис на брашно и ужегао.

Станишта: труле гране и између иглица смрче, на кречњачком зем-љишту, у шумама букве, јеле и смрче.

Налазиште: језгро прашуме (тачка 13).

CLITOCYBE DITOPA (Fr. ex Fr.) Gill.Фам. Tricholomataceae


38


Шешир пљоснато љевкаст, преч-ни ка 2-5 cm, гладак, сивосмеђ до боје коже, сув испруганог руба. Лис -тићи се дугачко спуштају низ стручак, сивосмеђи до боје коже. Стручак ду-жине 3-6 cm, дебео 3-8 mm, сивосмеђ, бјеличасто влакнаст. Мирис слаб, на

CLITOCYBE VIBECINA (Fr. ex Fr.) Quélet s.s. Kuyper. Фам. TricholomataceaeЗамршена грлашица

брашно. Расте у јесен. Станишта: шуме, између опалог

лишћа и четина.Налазиште: у прашуми, уз пут ка

Ђулином бунару.


39


Шешир пречника 2-5 cm, у почетку конвексан, касније удубљен, гладак, ружичаст до цигластоцрвен, у средини тамнији. Месо танко, црвенкасто. Стру чак витак, тврд и влакнаст, са прстеном, боје шешира. Хименијум ламеласт, листићи ријетки, дебели, ружичасти, касније са бјеличастим пра хом спора на површини. Споре округле, са игличастим орнаментима,

LACCARIA LACCATA (Scop. ex Fr.) Berk et Br.Фам. TricholomataceaeОбична лаковка, црвенкаста гљивица

у маси блиједољубичасте. Мирис нео-дређен. Укус благ. Расте групно, љети и у јесен.

Станишта: све шуме и расадници четинара, уз стазе и на отвореним површинама.



40


Шешир тупо купаст, затим широк, пречника 4-20 cm, свијетле боје меса до црвеносмеђе, са тамносмеђим љу -спама и остацима вела на провидном, испруганом рубу. Листићи сивобје-личасти или бијели до крем боје. Стручак висок 6-15 cm, дебљине 1-3 cm, бјеличасто пахуљаст, испод прсте-на смеђ. Прстен опнаст, бијел, назуб-

ARMILLARIA OSTOYAE Romagn. Фам. Tricholomataceae

љен. Расте од љета до краја јесени, најчешће у скупинама.

Станишта: подножја дебала, ко -ри јење и пањеви чети нарског дрвећа, на киселом пјескови том земљишту.

Налазиште: језгро прашуме (на трулом пању).


41


Шешир широк 3-7 cm, у младости конвексан, касније широк, нешто угнут и валовитог руба, гладак, сув, бијел, на влажном времену слабо сивкастоокер. Листићи прирасли или се мало спуштају низ стручак, бијели, уски и густи. Стручак висок 4-12 cm, често спљоштен, бијел, гладак, сјајан, шупаљ. Месо бијело, меко. Мирис

LYOPHYLLUM CONNATUM (Schum. ex Fr.) Sing.Фам. TricholomataceaeБијела сраштеница

на свјеже брашно. Укус благ. Споре елиптичне, отисак бијел. Расте крајем љета и у јесен, у великим групама.

Станишта: листопадне и чети-нарске шуме, на пиљевини или близу натрулог дрвета.

Налазиште: Ђулин бунар (на зе-мљи).


42


Шешир пречника 3-10 cm, полу-лоптаст, бјелкаст или сивкаст, сја јан као лакиран, набораног руба. Стру -чак ваљкаст, боје шешира, са прсте-ном. Месо танко, бијело. Хименофор ламеласт, ламеле бијеле, ријетке, де-беле. Споре овалне, глатке, безбојне,

OUDEMANSIELLA MUCIDA (Schrad. ex Fr.) Höhn Фам. TricholomataceaeСлузава ледењача

у маси бијеле. Мирис и укус неодре-ђени.

Станишта: живо и мртво дрво лишћара, нарочито букве.

Налазиште: језгро прашуме (на трулим лежикама).


43


Шешир пречника 4-10 cm, у почетку звонаст, затим слабо испупчен са широком избочином, радијално наборан, касније раван и најзад према горе заврнутих рубова. Сивосмеђе боје љешника до окер. Љепљив. Кожица се лако љушти. Листићи бијели. Стручак без прстена, висок 7-15 cm, витак, боје шешира или свјетлији, при врху пругаст, сивосмеђе, мало задебљале основе, дубоко укоријењен. Месо бијело. Споре елиптичноокругласте, бијеле. Укус и мирис неодређени. Расте у групицама, од прољећа до јесени.

Станишта: најчешће на коријењу букве.

Налазишта: језгро прашуме и између Сјеверног стјењака и Росне пољане (на трулим лежи кама).

OUDEMANSIELLA RADICATA (Relhan ex Fr.) Sing. Mucida radicata Quélet, Collybia radicata FriesФам. TricholomataceaeВитка корјењача


44


Шешир неправилно испупчен до раван, пречника 2-5 cm, гладак, бли-једоокер до црвенкастосмеђе боје, са блиједим, ребрастим рубом. Листићи бјеличастожућкасти. Стручак дугачак 4-6 cm, дебео 2-5 mm, крем боје до наранџастосмеђ, гладак, шупаљ. Месо бјеличасто. Споре елиптичне, у маси бијеле. Расте од прољећа до касне

COLLYBIA DRYOPHYLLA (Bull. ex Fr.) KummerФам. TricholomataceaeВитка плоснатица

јесени, у групама. Станишта: хумус и стеља лишћар-

ског, ријетко и четинарског дрвећа, у шумама, парковима, вртовима и ацидофилним травњацима.

Налазишта: Лом-планина и језгро прашуме (на земљи).


45


Шешир широк 2-4 cm, водњикав, смеђкаст са свјетлијим пољима или црвенкастосмеђ, у младости конве к-сан, касније раширен, са тамнијим испупчењем у средини, од испучења према рубу широко браздаст; руб неправилно валовит. Листићи слобо д-ни, уски, густи, жућкастобијели, кас-није мјестимично рђастосмеђи. Стру-чак дужине 4-8 cm, танак, гладак, тврд, жилав. Месо шешира меко, у стручку

COLLYBIA EXCULPTA Fries.Фам. TricholomataceaeПадобранаста плоснатица

влакнасто. Мирис пријатан, на гљиве. Расте у групама, љети и почетком јесени.

Станишта: отпаци и коријење четинарског и листопадног дрвећа, те око пањева.

Налазишта: између тачака 2 и 3, Цванцикаш и језгро прашуме (на трулим гранчицама и четини).


46


Шешир пречника 1-4 cm, испупчен до широко звонаст, боје коже до бли-једосмеђ, са браздастопругастим рубом. Листићи бјеличасти до бли једожути. Стручак дужине 5-20 cm, дебљине 1--3 mm, баршунаст, смеђецрн до црн, на врху смеђе боје коже. Месо бјеличасто до сиво. Мирис на бијели лук, укус

MARASMIUS ALLIACEUS (Jacq. ex Fr.) FriesФам. TricholomataceaeЧешњакова чамавка

непријатан. Расте од почетка љета до јесени.

Станишта: затрпане гране букве, на карбонатном земљишту.

Налазиштa: код Крмеће пољане и језгро прашуме (на трулим гранчицама и четини).


47


Шешир пречника 0,5-1 mm, прља-восмеђ, у средини свијетлосмеђ илиокер, у влажном стању жљеба сто -пругаст. Листићи широки, смеђкасто-бијели. Стручак 1,3-4 cm x 5 mm.

MARASMIUS TORQUESCENS Quél.Фам. Tricholomataceae

Станишта: дебла и труле гранчице лишћара (буква, горски јавор).

Налазиште: код Сјеверног стје-њака.


48


Шешир пречника 1-3 cm, конусан, отворен у облику широког звона, си-восмеђ, на влажном времену радијално избраздан. Листићи сивосмеђи, са бјеличастом основом. Стручак дугачак 2-6,5 cm, дебео 1-3 mm, боје шешира. Месо танко, бјеличасто. Споре ваљка-

MYCENA STIPATA M. Grest et SchwöbelФам. Tricholomataceae

стоелипсоидне, њихов отисак бијел. Мирис на амонијак, укус благ. Расте у групама, у јесен.

Станишта: пањеви четинара.Налазиште: Крмећа пољана (на зе-

мљи).


49


Шешир широк 3-5 cm, у младости купастозвонаст, касније раширен, испу пчен, гладак и љигав, ребрастог руба, обично сивосмеђ, са тамнијом средином. Листићи доста густи, сиви, понекад са црвенкастом нијансом; оштрица је свјетлија. Месо танко, водњикаво. Стручак ваљкаст, често закривљен, гладак, цјевасто шупаљ, испод шешира скоро бјеличаст, доње

MYCENA CALLOPODA (Fries) CettoФам. TricholomataceaeЉепонога шљемовка

двије трећине жуте, а подножје смеђ-касто, обрасло длачицама. Споре окру -гластоелиптичне, безбојне, у маси би-јеле. Мирис и укус нису изражени. Расте у јесен.

Станишта: у близини разних па-њева.

Налазиште: између тачака 2 и 3.


50


Шешир широк 1-1,5 cm, код младих гљива звонастокупаст, касније отворен, прекривен слузавом опном која се лако гули, чипкасто нарезаног руба, боје бјелосиве, блиједожућкасте или сивосмеђе. Листићи се мало спуштају низ стручак, доста ријетки, бјеличасти или слабо црвенкасти. Месо танко, жућкасто. Стручак дужине 5-8 cm,

MYCENA EPIPTERYGIA (Scop. ex Fr.) S. F. Grey var. lignicola A. H. Smith.Фам. TricholomataceaeПресвучена шљемовка

танак, гладак, шупаљ, пресвучен слуза-вом опном, лимунжуте боје. Споре провидне, отисак бијел. Мирис није изражен. Расте љети и у јесен.

Станишта: четинарско дрвеће. Налазиште: језгро прашуме (на

тру лим гранчицама и лишћу).


51


Шешир купаст до широко звонаст, пречника 2-6 cm, смеђесив или ру-жичастосмеђ, у средини тамнији, према рубу фино избраздан, често нахерен. Листићи широки, ријетки, зубом прирасли, бијели до ружичасте боје меса. Стручак дугачак 2-10 cm, дебљине 2-8 mm, свијетлосмеђ, бјеличасте и маљаве основе, шупаљ и

MYCENA GALERICULATA (Scop. ex Fr.) S. F. GrayФам. TricholomataceaeНахерена шљемовка

жилав. Месо бијело. Мирис брашнаст. Споре елиптичне, у маси бијеле. Раз-вија се од прољећа до зиме.

Станишта: пањеви и стабла ли-стопадног, рјеђе и четинарског дрвећа захваћеног процесом труљења.

Налазиште: Крмећа пољана.


52


Шешир пречника 1-2 cm, купаст до звонаст, сивосмеђ са тамнијим сједиштем и бјеличастим дијеловима на рубу, кад је влажан фино избраздан. Листићи прирасли, бијели до сиви. Стручак висок 5-10 cm, дебео 2-3 mm, сивосмеђ, у врху бијел, бијело вунасте основе, оштећен испушта млијечно бијелу течност. Месо бијело. Мирис

MYCENA GALOPUS (Pers. ex Fr.) Kumm. var. galopus Фам. Tricholomataceae

слаб. Развија се од љета до јесени. Станишта: стеља лишћара и дрвеће

које трули у шумама; сиромашни тра-вњаци.

Налазишта: Западни гребен и је-згро прашуме (на трулим гранчицама и лишћу).


53


Шешир пречника 4-8 cm, купаст или звонаст до раширен, гладак, без сјаја, бјеличасто сивосмеђ са тамнијом средином, ребрасто провидан. Листићи бјеличасти, спуштају се низ стручак. Стручак димензија 5-15 x 0,5-1 cm, повијен, гладак, бијело маљав, водено

MYCENA HIEMALIS (Osbeck ex Fr.) QuéletФам. Tricholomataceae

бијелосив, провидан. Месо бијело. Мирис није изражен.

Станишта: изумрло дрвеће и кора лишћара.

Налазиште: језгро прашуме (на кори букве).


54


Шешир широк 2-6 cm, љубичаст, прво звонаст, касније раширен, у средини испупчен, гладак, слабо мес-нат, упадљиво ребрастог руба, по сувом времену и у старости бљеђи. Листићи широки, доста разријеђени, неједнаке дужине, слободни, нешто бљеђе љубичасти него шешир. Стру-чак висок 2-5 cm, ваљкаст, шупаљ, љубичаст, при дну обавијен бијелим предивом и нешто задебљао. Месо

MYCENA PURA (Pers. ex Fr.) Kumm. Mycena pseudopura Cke.Фам. TricholomataceaeЉубичаста шљемовка

танко, бијело или блиједољубичасто, крто, врло јаког и непријатног мириса на ротквицу. Споре елиптичне, глатке, безбојне, у маси бијеле. Расте љети и у јесен, појединачно или у скупинама.

Станишта: све шуме, а нарочито четинарске.

Налазишта: између тачака 2 и 3 и језгро прашуме (тачка 12), на трулим гранчицама и лишћу.


55


Шешир широк 1-2 cm, танак, црве н-кастожут или смеђ, у средини испу п-чен и тамнији. Листићи бјеличасти, месо бијело. Стручак висок 4-6 cm, жућкастосмеђ, гладак, жилав и шупаљ. Укус киселкаст, понекад нагорак. Плодоноси од раног прољећа до јесени.

STROBILURUS ESCULENTUS (Wulf. ex Fr.) Sing. Фам. TricholomataceaeКлинчевка, смрекова чешерка

Станишта: најчешће расте на ши-шарицама смрче.

Налазишта: тачка 3 и изнад Јуж-ног стјењака (на трулим шишари-цама).


56


Шешир прво лоптаст, затим испу -пчен до раван, пречника 5-15 cm, ружичастосмеђ до боје меса, са би-јелим до ружичасто црвеним мрља ма. Листићи бијели, оштећени црвени као вино. Месо бијело, постаје ружи-частоцрвено. Стручак 7-12 x 1-2 cm, гладак, љуспасто пустенаст, бијеле до црвеносмеђе боје, гомољасто заде-бљале основе са остацима овоја. Прс-

AMANITA RUBESCENS (Pers. ex Fr.) S. F. GrayФам. AmanitaceaeБисерка

тен висећи, опнаст, испруган, бијел. Споре елиптичне, бијеле. Мирис благ. Развија се од краја маја до јесени. Док је сирова отровна.

Станишта: листопадне и четина р-ске шуме и дрвореди, на сиромашном земљишту.

Налазиште: Крмећа пољана (на земљи).


57


Шешир пречника 6-25 cm, у мла-дости слабо испупчен, касније раван или чак са изврнутим рубом, пепе-љастосив или сивосмеђ, влакнаст, ломљив. Руб гладак, без трагова ради-јалних ребара, у младости скоро сав покривен прљавобијелим остацима овоја. Кожица поприлично љигава. Листићи бијели, слободни, неједнаке дужине, на оба краја сужени. Стручак дуг 10-20 cm, ваљкаст, наниже све дебљи, изразито задебљале основе, брашњаво маљав од остатака овоја.Прстен трајан, висећи, ребраст. Ме-со меко, бијело, слабо мирише на кромпир или воће. Споре елиптичне, у маси бијеле. Расте у групама или појединачно, љети.

AMANITA SPISSA (Fr.) Kummer var. excelsa FriesA. excelsa (Fr.) BertillonФам. AmanitaceaeВисока сива мувара

Станишта: четинарске и листо-падне шуме, првенствено у вишим предјелима.

Налазиште: зараван уз Крмећу по-љану (на земљи).


58


Шешир звонаст, касније отворен, широк 4-10 cm, на сувом времену сребренасто сјајан, го, на средини изразито испупчен; руб изразито ре-брасто цртаст или ижљебљен. Ли стићи густи, слободни, бијели. Стручак висок 6-12 cm, без вјенчића, бијел, танак, према подножју дебљи, шупаљ, ситно пахуљаст, из земље избија из бијелог овоја. Месо бијело, без мириса, слатко.

AMANITA VAGINATA (Bull.) Viti var. argentea HuijsmanA. mairei FoleyФам. AmanitaceaeСребренаста преслица, сребренаста овојњача, висока печурка

Споре округле, бијеле. Расте у малим групама, од љета до краја јесени. Опрез: могућа замјена младих пло-дишта са отровном Amanita panthe-rina!

Станишта: лишћарске шуме, ру-бови шума и прогале.



59


Шешир звонаст до плоснато испу -пчен, пречника 4-12 cm, смеђ до та-мно смеђ. Листићи бијели до сиво-ружичасти. Стручак димензија 7-10 x 1-2 cm, бјеличаст, са бијелим вла-канцима. Месо бијело. Споре јаја сте, у маси црвене. Мирис подсјећа на сиров кромпир. Плодоноси љети и у јесен.

Станишта: дебла, гране, пањеви и затрпано дрво јеле.

Налазишта: Ђулин бунар и успут између тачке 7 и Крмеће пољане (на трулим пањевима).

PLUTEUS ATRICAPILLUS (Scer.) Singer P. cervinus QuéletФам. AgaricaceaeКровњача


60


Шешир пречника 2,5-3,5 cm, испу п-чен до спљоштен, са избразданим рубом, блиједоружичасте боје која прелази у ситне окермркожуте љуспе ближе средини, а бјеличасте према периферији. Листићи слободни, бли-једо ружичастожућкасти. Стручак 2,5 --3,5 cm x 3-4 mm, са луковичасто задебљалом основом, бјеличаст, жуто нијансиран при основи. Месо танко,

PLUTEUS PLAUTUS (Weinm.) Gill. P. depauperatus Romagn.Фам. Agaricaceae

бјеличасто до жућкасто или мркожуто. Споре широко елипсоидне до скоро лоптасте, њихов отисак ружичаст. Ми-рис и укус неодређени. Развија се у јесен.

Станишта: дебла, гране, пањеви и затрпано дрво јеле.

Налазиште: језгро прашуме.


61


Шешир купаст, пречника 8-12 mm, висине 5-20 mm, окерсмеђ до сивкаст, са жутосмеђом средином. Листићи крем или црвенкастосмеђи до црни. Стручак 2-8 cm x 1-4 cm, бјеличаст, са бијело пустенастим подножјем. Месо смеђкасто. Мирис слаб, пријатан. Ра-

COPRINUS CONGREGATUS (Bull.) Fr. Фам. Coprinaceae

сте у групама, љети. Станишта: најчешће нађубрена

мјеста. Налазиштa: уз пут ка Ђулином

бунару и Росна пољана (на трулим гранама).


62


Шешир јајаст до звонаст, пречника 1-3 cm, висине 1-2,5 cm, радијално избраздан, жутосмеђ са нешто тамни-јом средином, подераног руба, у мла-дости посут блиставим зрнцима. Листићи врло густи, широки, бијели, затим сивосмеђи, најзад црни. Стручак дугачак 5-10 cm, бијел и гладак, цјеваст, крхак. Месо танко, боје ше-шира. Мирис није изражен, укус благ.

COPRINUS MICACEUS (Bull. ex Fr.) FriesФам. CoprinaceaeБлистава гнојиштарка

Споре издужено елиптичне, у маси црносмеђе. Расте групимично, од ма р-та до децембра.

Станишта: уз пањеве листопадног дрвећа, у шумама, парковима и врто-вима.

Налазишта: између Лом-планине и Ломске воде и језгро прашуме (на трулим гранама).


63


Шешир широк 2-5 cm, конусан или звонаст, са испупчењем у средини, гладак, црвено до тамно смеђ, хи-грофан. Листићи широки, слободни или широко спојени са стручком, боје крем до ружичасте. Стручак димензија 5-15 x 0,5-1 cm, ваљкаст, влакнаст и

ENTOLOMA HIRTIPES (Schum. ex Fr.) Mos.Фам. Entolomataceae

шупаљ, при основи длакав, смеђкаст. Месо врло танко, смеђкасто. Отисак спора ружичаст. Отровна.

Станишта: прогале у четинарским шумама.



64


Шешир пречника 20-45 mm, танак и крхак, у почетку купаст, касније звонаст до раван, али увијек изразито грбав у средини, црносмеђ кад је влажан, свијетлосив до беж у сувом стању. Површина глатка; руб понекад благо наборан до назубљен, у почетку кривудав, касније се исправља. Листи-ћи широки, глатких ивица, испрва бли једосиви, старији сивосмеђи до ру-жичастосмеђи, спојени са стручком, касније евентуално слободни. Стручак 3-7 cm x 3-6 mm, мркосмеђ до окерсмеђ, врх и основа могу бити бљеђи, основа

ENTOLOMA VERNUM Lundell.Фам. Entolomataceae

често прекривена бијелим мицелијама. Месо тамносмеђе док је влажно, у сувом стању сивосмеђе до ружичасто- смеђе. Мирис на гљиве; укус гљива, благ. Отисак спора црвеносмеђ. Расте од прољећа до раног љета. Отровна.

Станишта: најчешће у црно-горичним шумама, уз смрчу и ариш, али и на чистинама, уз Juniperus и Calluna-у. Највише јој одговарају пјесковита кисела земљишта.

Налазиште: уз пут ка Ђулином бунару.


65


Шешир пречника 3-8 cm, ко н век-сан, жутосмеђ, са широким, там-нијим испупчењем у средини. Ли-стићи хименофора густи, спојени са стручком, испрва бјелкасти, касније циметастосмеђи. Стручак дугачак до 10 cm, дебео до 1 cm, са пролазним прстеном, шупаљ. Месо бјеличасто до

KUEHNEROMYCES MUTABILIS (Schff. ex Fr.) Sing. ex SmithФам. StrophariaceaeПањевчица

свијетлосмеђе. Споре овалне, глатке, жутосмеђе, у маси цинобер. Мирис није изражен, укус благ.

Станиште: мртво дрво лишћара.Налазиште: језгро прашуме (на

трулом пању).


66


Шешир пречника 5-16 cm, у младости конвекснозвонаст, касније конвексан, златножут (у средини сме-ђкаст), слузав и љепљив. Хименофор ламеласт, листићи уски и густи, жу ћ-касти до рђастосмеђи. Стручак расте водоравно из дрвета, дугачак, ваљкаст, пун, жутосмеђ, није слузав. Месо блиједожућкасто. Споре елиптичне,

PHOLIOTA AURIVELLA (Batsch. ex Fr.) Kummer Фам. StrophariaceaeЗлатножута љускавица

глатке, у маси рђастосмеђе. Мирис неодређен, укус благ. Расте у групама, крајем љета и почетком јесени.

Станишта: пањеви, изваљена и озлијеђена стабла, врло ријетко и па-њеви четинара.



67


Шешир пречника 5-12 cm, испупчен до широк, сламно жут до златножут, са финим и рапавим, навише окренутим црвеносмеђим љуспама и уврнутим рубом. Листићи густи, блиједожути до боје цимета. Стручак димензија 5-12 x 1-2,5 cm, гладак, при врху блиједожут, испод прстена црвеносмеђ и љуспав, понекад бијело пустенасте основе. Прстен опнаст, подеран. Месо жилаво, жућкасто до црвеносмеђе. Споре ва љ-

PHOLIOTA SQUARROSA (Pers. ex Fr.) KummerФам. StrophariaceaeРапава љускавица

ка стоелиптичне, глатке, отисак сме-ђецрвенкаст. Мирис подсјећа на сламу, укус на ротквице. Расте групимично, у јесен.

Станишта: пањеви лишћарског, ријетко и четинарског дрвећа или привидно на земљи.

Налазишта: језгро прашуме (на трулим лежикама).


68


Шешир широк 4-8 cm, у младости полулоптаст, затим купаст па раширен и тупо испупчен, покривен окер или жутосмеђим љуспицама које су према средишту све гушће те је испупчење смеђе; руб шешира искрзан. Листићи бијели, слободни, неједнаки. Стручак висок 5-8 cm, жућкастоокер, наниже нешто дебљи, покривен жутим љуспицама; прстен слаб и пролазан.

LEPIOTA VENTRIOSOSPORA Reid.Фам. StrophariaceaеЖутонога штитарка

Месо бијело или блиједожућкасто, меко, мирис није пријатан. Споре вретенасте, стакласто провидне. Расте љети и у јесен, појединачно или по 2-3 примјерка.

Станишта: четинарске шуме.Налазиште: језгро прашуме (на

земљи).


69


Шешир полулоптаст до испупчен или широк, пречника 5-20 cm, брашнасто ситно зрнаст, без сјаја, окерсмеђ до златножут. Листићи скоро слободни, боје глине до рђастосмеђи. Стручак 8-15 x 1-3 cm, гладак, при врху свијетло окержут, испод прстена брашнасто зрнаст, мрко жутосмеђ до блиједо окерсмеђ. Прстен опнаст, широк, смеђ. Месо бјеличасто до свијетложуто. Споре лимунастог или вретенастог облика, брадавичаве, оти -сак рђастосмеђ. Мирис накисео. Укус благ. Расте од августа до окто бра.

Станишта: лишћарске шуме, па р-

PHAEOLEPIOTA AUREA (Matt. ex Fr.) MaireФам. StrophariaceaeЗлатна штитарка

кови и уз путеве.Налазиште: Цванцикаш и Ђулин

бунар (на земљи).


70


Шешир широк 3-8 cm, испрва лоптаст, потом сведен и најзад ра-ширен са израженим тупим испуп-чењем, меснат, сув и влакнаст, бли-једо сивољубичаст, у старости блијед. Листићи широки, ријетки, ситно на-зубљене оштрице, прирасли за стру-чак, у младости сивољубичасти, затим сивосмеђи и најзад смеђи. Стручак висок 5-10 cm, од врха ка подножју све дебљи (подножје упадљиво за-дебљало), љубичастобијел, влакнаст,

CORTINARIUS ALBOVIOLACEUS (Pers. ex Fr.) FriesФам. CortinariaceaeБјелољубичаста копренка, грбава копренка

испочетка пун, потом шупљикав, на средини са опнастим појасем. Месо блиједољубичасто, у старости блиједо, меко, у стручку влакнасто. Споре елип-тичне и ситно брадавичаве, у маси рђастосмеђе. Мирис и укус нису из-ражени. Расте у скупинама, у јесен.

Станишта: листопадне шуме. Налазиште: језгро прашуме (на

земљи).


71


Шешир широк 4-8 cm, купаст или звонолик, блиједосмеђ или кремсмеђ, радијално свиласто влакнаст. Листићи густи, бијели, затим сивосмеђи. Стру-чак бијел, нагло задебљале основе. Ме-со бијело. Мирис није изразит. Појав-

INOCYBE FIBROSA (Sm.) Gill.Фам. Cortinariaceae

љује се од касног љета до јесени. Станишта: шуме букве и јеле са

смрчом, на кречњачким земљиштима.Налазиште: на успону од Цва н-

цикаша ка Ђулином бунару.


72


Шешир широк 1-4 cm, шкољастог или бубрежастог облика, крем боје, понекад уздужно избраздан према рубу. Листићи хоризонтални, у почетку бијели, касније блиједо циметасте боје. Стручак кратак и кржљав. Споре

CREPIDOTUS APPLANATUS (Pers.) Kumm. Фам. Cortinariaceae

лоптасте, са ситним бодљама; отисак спора орашасто смеђ. Појављује се у јесен.

Станиште: дрво у распадању.Налазиште: језгро прашуме.


73


Шешир 3-6 cm, лепезаст, у почетку бјеличаст, касније окер до смеђкаст, превучен њежном желатинозном пре-влаком која се лако љушти. Листићи уски и врло густи, у почетку бјеличасти, касније смеђкасти. Стручак кратак и постављен бочно, или недостаје. Месо танко, бјеличасто, водњикаво меко,

CREPIDOTUS MOLLIS (Schaeff. ex Fr.) StaudeФам. CortinariaceaeМека батрљица

благог мириса и укуса. Споре овалне, у маси смеђкасте. Расте у скупинама, од љета до касне јесени.

Станишта: трули пањеви и живо дрво лишћара.

Налазиште: Велика западна зара-ван.


74


Шешир пречника 5-15 cm, у почетку лоптаст, касније полулоптаст, најзад раширен и улегнут, врло варијабилне боје: љубичастоцрне, љубичастоплаве, зеленкасте или зелене; кожица се дјелимично гули. Листићи густи, би-јели. Стручак висок до 10 cm, бијел, пун. Месо бијело, крто, без мириса, укуса на љешнике. Споре округласте, у маси бијеле. Расте групно или појединачно, љети и у јесен.

Станишта: листопадне и четина р-ске шуме.

RUSSULA CYANOXANTHA (Schff. ex Fr.) Fr.Фам. RussulaceaeЉубичастозелена красница



75


Шешир пречника 3-8 cm, конвексан, касније раван и нешто удубљен у средини, црвен, често прошаран свје тлијим зонама; кутикула сјајна, лако се гули. Хименијум ламеласт, листићи спојени са стручком, ријетки, бијели. Стручак 5-8 x 1-2 cm, при основи дебљи, бијел, у унутрашњости сунђераст. Месо бијело, чврсто, дебело и ломљиво. Базидиоспоре безбојне, у маси бијеле. Мирис на суве крушке. Укус врло љут. Развија се љети и у јесен. Отровна.



RUSSULA EMETICA FriesФам. RussulaceaeБљувара


76


Шешир широк 6-12 cm, у почетку конвексан, касније раширен и на средини плитко пехарасто удубљен, варијабилне смеђе боје, на влажном времену љепљив; кожица се лако гули, од рубова према средини. Месо дебело, бијело, чврсто, ломљиво, пријатног ми-риса, укуса на љешник. Листићи ријет-ки, широки, бијели, код старијих прим-јерака блиједожути. Стручак ду га-чак 5-10 cm, у подножју нешто дебљи, гладак и чврст, испуњен, бијел, касније и смеђкаст. Споре округласте, у маси жуте. Развија се љети и у јесен.

RUSSULA INTEGRA L. ex Fries s.s. Mre.R. fusca Quelét, R. polychroma (Sing.) HoraФам. RussulaceaeСмеђокожа голубача, кожаста красница

Станишта: четинарске шуме. Налазиште: зараван уз Крмећу по-

љану.


77


Шешир у младости округласт, потом испупчен и најзад удубљено раширен, бјеличастоокер, у средини црвенкастосмеђ, слабо меснат, по влажном времену љепљив. Кожица се љушти само уз руб, који је густо ребраст. Листићи доста густи, прирас-ли за стручак, блиједи, у старости прља-во љубичастосмеђе пјегави. Стручак ро бустан, 6-15 x 1,5-2,5 cm, тврд, испрва пун, затим испреграђивано шупаљ, у младости бјеличаст, касније

RUSSULA LAUROCERASI Melzer Фам. RussulaceaeБадемова красница

неправилно црвенкасто пјегав и фино уздужно избраздан. Месо бијело, смеђе, у шеширу дебело до 7 mm. Споре слабо елиптичне или округласте, брадавичаве, у маси блиједокрем бо-је. Мирис врло јак и непријатан, на коштице бадема; укус љут или папрен. Развија се љети и у јесен.

Станишта: кисело земљиште у шумама.

Налазиште: Ја ребињак.


78


Гљива варијабилне величине. Ше-шир пречника 3-10 cm, модро пурпуран или боје црног вина, обично тамнији у средини, испрва испупчен, затим спљоштен, најзад нешто удубљен. Ли стићи као жуманце жути, крти. Стручак висок 3-7 cm, дебљине 1-2,5 cm, без прстена, бјеличаст, понекад са црвенкастом нијансом. Месо би-јело. Мирис при основи стручка на јодоформ, укус благ. Споре ситно брадавичаве, у маси блиједоокер.

Станишта: четинарске шуме.Налазиште: језгро прашуме.

RUSSULA TURCI Bresadola Фам. RussulaceaeВишњева красница


79


Шешир широк 6-15 cm, на сре-дини удубљен, подвијеног руба, на-ранџастоцрвен, са слабо израженим концентричним круговима. Химено-фор ламеласт; ламеле уске, густе, на ранџасте. Стручак боје шешира, дугачак 3-6 cm, дебео, са дугуљастим мрким јамицама, шупаљ. Месо окер, на пресјеку лучи наранџаст сок који

LACTARIUS SALMONICOLOR Heim. et LaclairФам. RussulaceaeЈелина рујница

брзо поцрвени. Мирис на воће, укус неодређен. Споре округласте, безбојне, у маси свијетлоокер. Развија се у касно љето и јесен.

Станишта: шуме јеле; букве и јеле; букве, јеле и смрче. Расте уз јелу. Ријетка врста.

Налазиште: Росна пољана.


80


Шешир пречника 6-25 cm, жућкаст, млад испупчен, касније љевкаст, мало удубљен на средини, фино длакав, жутоцрвенкаст или свијетложут са црвенкастим концентричним круго -вима; руб испрва подвијен, код старијих примјерака раван. Химе но -фор ламеласт; листићи уски и густи, бјеличасти до свијетлокрем. Стручак дугачак 3-6 cm, боје шешира, са тамније смеђим јамицама, тврд. Ме-со бјеличасто и тврдо, на ваздуху порумени, лучи бијели сок који брзо пожути. Споре округле, сиворумене. Мирис неодређен, укус врло љут. Расте у мањим групама, од љета до касне јесени. Отровна.

LACTARIUS SCROBICULATUS (Scop. ex Fr.) FriesФам. RussulaceaeЈамичаста млијечница, жута млијечница

Станишта: шуме јеле и смрче и прогале у овим шумама.



81


Плодно тијело љевкастог, кружног или овално лепезастог облика, са по-бочним или центричним стручком. Ше-шир пречника 5-60 cm, дебљине 1-5 cm. Горња површина са концентричним круговима мркосмеђих љуспица, боја крем до окержута, руб танак. Цјевчице дужине 3-10 mm, жуте боје. Рупице широке 0,5-1 mm, неправилно угласто овалне, бјеличасте до кремокер. Стру-чак 3-10 x 2-6 cm, кремокер, подножје

POLYPORUS SQUAMOSUS (Huds.) FriesФам. PolyporaceaeШкрипац, љуспаста рупичавка

смеђецрно. Месо кожасто, бијело до крем. Споре елиптичне, бијеле. Мирис на брашно. Расте појединачно или у групама, у прољеће и љети.

Станишта: пањеви, дебла и мјеста рањавања дебала живог и сувог ли ш-ћарског дрвећа.



82


Шешир широк 2-10 cm, округласт, уваст, бубрежаст или љевкаст, с горње стране жућкасто до црвенкасто смеђ; руб мало подвијен. Хименофор цјеваст; цјевчице бијеле; поре ситне, угласте, бjеличасте до сивкасте. Стручак екс-це нтричан или центричан, танак и гла-дак, окераст са црном основом. Месотанко и бијело, у почетку меко и елас-

POLYPORUS VARIUS FriesФам. Polyporaceae

тично, касније тврдо. Споре елиптичне и глатке, безбојне, у маси бијеле. Мирис и укус неодређени. Расте појединачно и у малим групама, љети и у јесен.

Станишта: отпале танке гране ли ш-ћарског дрвећа.

Налазиште: језгро прашуме (на трулом деблу).


83


Плодиште широко до 15 cm, једногодишње, плутасто, полукружно, са конзолом, с горње стране зонирано и сомотасто, у почетку бјеличасто, касније зеленкасто од алга. Месо бије-ло. Хименијум цјеваст, поре бијеле, крупне, распоређене радијално. Споре безбојне, ваљкасте или елипсоидне.

TRAMETES GIBBOSA (Pers. ex Fr.) Fr. Фам. Polyporaceae

Обично расте у групама, од љета до јесени.

Станиште: на букви, рјеђе на дру-гим лишћарима.

Налазиште: језгро прашуме (на трулом деблу).


84


Плодно тијело у облику копита или неправилно квргаво, дужине 10-30, ширине 5-20 и дебљине 10-25 cm. Горња површина са концентричним круговима, глатка, са 1-2 mm дебелом мркосмеђом покорицом, окерсмеђа или црвеносмеђа до сива. Сваки слој цјевчица дебео 2-8 mm, свијетлосмеђ. Рупице широке 0,2-0,4 mm, округле, боје крем до свијетло окер или смеђкасте. Месо личи на плуту, вла-

FOMES FOMENTARIUS (L.ex Fr.) Fr.Фам. PolyporaceaeТруд, кресивна губа, копитарка

кнасто и жилаво, свијетлосмеђе. Споре елиптичнодугуљасте, отисак жућкаст. Мирис пријатан.

Станишта: жива или одумрла де-бла букве и другог листопадног дрвећа (ријетко на храстовима и липама).

Налазишта: Јаворуша (тачка 2) и између Лом-планине и Ломске воде (на трулом деблу букве).


85


Плодно тијело вишегодишње, ли - чи на копито, ширине 5-20 cm, де-бљине 3-15 cm. Горња површина са концентричним зонама је глатка и чврста, наранџастоцрвена до жуто или сиво ружичаста, ка средини све више сива до црносива. Цјевчице дугачке 1-2 mm, боје крем до окержуте, 3-4 по 1 mm, округле, крем, жућкасте или

FOMITOPSIS PINICOLA (Fr.) Karst.Фам. PolyporaceaeОбрубљена губа

смеђкасте. Месо чврсто, жилаво, крем до окер. Споре у маси бијеле. Мирис накисео.

Станишта: жива дебла четинара, мјестимично и лишћарског дрвећа (буква, јавор, бреза, храст).

Налазишта: Ђулин бунар и језгро прашуме (на трулим пањевима).


86


Плодиште конзоласто, спљоштено (без стручка или је овај врло кратак), широко до 50 cm, тврдо или плутасто; горња површина испрва чоколадно прашкаста, касније смеђа и смежурана у грбаве концентричне кругове, ни -је сјајна. Руб танак, свјетлији. Химе-нофор цјеваст, поре ситне, округле,

GANODERMA APPLANATUM (Pers. ex Wallr.) PatouillardФам. GanodermataceaeПлосната сјајница

бјеличасте, на додир потамне. Месо плутасто, пурпурносмеђе. Споре овал-не, смеђе, глатке. Појављује се током читаве године.

Станишта: стара и оборена стабла лишћара, нарочито букве.



87


Плодно тијело високо 8-15 cm, коралоидно, развија се из заједничке основе у тупе дводјелне врхове златножуте боје. Пањ (основа) кратак, дебео, бјеличаст или боје пијеска. Ме-со бјеличасто, без карактеристичног мириса и укуса. Споре вретенасте, у маси окер боје. Развија се љети и у

RAMARIA AUREA (Schaeffer ex Fries) Quél.Фам. RamariaceaeЗлатна цапица

јесен. Станишта: првенствено у чети-

нарским, али и у лишћарским и мје-шовитим шумама.

Налазишта: језгро прашуме (тачка 13) и Ђулин бунар.


88


Тијело гљиве мање-више гранато, основа малена и округласта, бјелкаста, без жљебова; гране ижљебљене, ра-чвају се, врхови кратки, тупо заобљени и рачвасти у облику слова У. Боја нараџастожута до бијела са ружичастом нијансом, зрењем прелази у окержуто. Месо бијелокрем, марморирано. Ми-рис благ, на земљу, укус горак.

Станишта: расте испод лишћара (буква, горски јавор).

Налазиште: Ђулин бунар.

RAMARIA TRIDENTINA Schild. Фам. Ramariaceae


89


Плодно тијело висине 2-10 cm, потпуно бијело (у старости сивкасто при врху), глатко, основа врло кратка, одмах се грана; гранчице доста меснате, глатке, ± ломљиве, на врху разгранате у неколико кратких, ± шиљатих режњева. Месо бјеличасто, жилаво. Мирис није изражен. Споре

CLAVARIA CRISTATA Holm.ex Fries Clavulina cristata (Fr.) SchroetФам. ClavariaceaeГребенаста грива

округластојајасте, глатке, отисак бијел. Укус у почетку благ, касније нагорак. Развија се љети и у јесен.


Налазиште: језгро прашуме (на трулим гранама).


90


Плодно тијело висине 4-8 cm, широко вретенасто, у почетку окер-жуто, најзад окерсмеђе. Гранчице пара-лелне, врло збијене, окержуте, касније циметастосмеђе. Месо водњикаво, би-јело, на пресјеку постаје окержуто. Споре јајастоелиптичне, отисак окер-жут. Мирис слабо изражен. Укус наго-

CLAVARIA INVALII (Cott. ex Waker) Donk. Фам. ClavariaceaeЧетинарска цапица

рак. Расте љети и у јесен. Станишта: четинарске и мјешовите

шуме, нарочито испод смрча. Налазишта: језгро прашуме и

између Сјеверног стјењака и Росне пољане (на опалој че тини).


91


Плодно тијело оријетко разгранато, у виду јеленских рогова, дужине 5-6cm и дебљине 0,5-1 cm. Гране витке, у облику палица или плоснате, спиралне, гранате оскудно или само на врху; врхови заобљени или плоснати. Боје прљаво бијеле или окер. Месо бијело, еластично. Без мириса. Развија се

CLAVARIA RUGOSA BulliardClavulina rugosa (Fr.) Schroet.Фам. ClavariaceaeНаборана цапица

љети. Станишта: лишћарске шуме и

дрвореди, најчешће на хумозном зе-мљишту.

Налазиште: Јаворуша (на трулим гранчицама и четини).


92


Шешир широк 5-13 cm, дебео, меснат и чврст, бјеличастожут или слабо црвенкаст, у почетку испупчен, касније неправилан или на средини улегнут, неправиланог и савијеног руба. Стручак висок 5-8 cm, дебео, неправилног облика, ексцентричан, чврст, боје шешира. Месо бијело, чврсто, ломљиво, без мириса, нагорко.

HYDNUM REPANDUM L. ex FriesФам. HydnaceaeПросењак

Споре округласте, мало угласте, бје-личасте, у маси ружичасте. Расте у скупинама или појединачно, од љета до касне јесени.

Станишта: све шуме.Налазиште: тачка 13 у језгру пра-

шуме.


93


Плодиште у облику сунђера или карфиола, широко до 40 cm и високо до 20 cm, са много ситних листића на врховима огранака који се развијају из заједничке основе. Месо жутокрем до окербијело, еластично. Споре ова лне, глатке, безбојне, у маси бијеле. Мирис

SPARASSIS NEMECII Pilát Фам. SparassisdaceaeНемецова карфиолка

није изражен, укус пријатан. Расте у јесен.

Станишта: шуме јеле (приданци старих стабала). Ријетка, лигниколна гљива.

Налазиште: Самограде.


94


Плодиште широко до 30 cm, кора-лоидно разгранато, младо бјеличасто-крем, касније жућкасто или ружи-часто. Израштаји из заједничке основе испреплетени и све тањи, за вршавају се чуперцима висећих иглица. Стру-чак постављен бочно, дебео и набо-ран. Хименофор игличаст. Споре округ-

HERICIUM CORALLOIDES (Scop.ex Fr.) Pers. Фам. HericiaceaeКорални игличар

ласте, глатке, у маси бијеле. Мирис пријатан, укус горак. Развија се од љета до касне јесени.

Станишта: дубећа и оборена ста-бла и пањеви јеле, букве, (бријеста).

Налазиште: језгро прашуме (на јели).


95


Шешир пречника 4-10 cm, сиво-смеђ, сув и гладак. Месо жућкасто, чврсто и дебело, на прелому слабо поплави. Стручак дугачак 4-10 cm, дебео 1,5-3 cm, ваљкаст или у подножју кртоласт, при врху жут, а црвенкасте основе. Цјевчице хименофора жућ-

BOLETUS CALOPUS Fr. Фам. BoletaceaeКравља балега

касте; поре ситне, жуте, на додир по-плаве. Споре вретенастоелиптичне, глатке, у маси маслинастосмеђе. Ми-рис непријатан, укус горак. Расте љети и у јесен.

Станишта: шуме и прогале у шу-мама.


96


Плодно тијело крушколико, преч-ника 2-4 cm, висине 1-6 cm, са стручком. Горњи дио зрнаст, бјеличаст, боје коже или меса до кестењаст, са средишњим отвором. Стручак дужине 1-3 cm, са финим, мрким љуспама, бјеличаст или боје коже до смеђ. Месо бијело до маслинастосмеђе, у стручку бијело.

LYCOPERDON PYRIFORME Schff.ex Pers.Фам. LycoperdaceaeКрушкасата пувара

Споре уљано смеђе. Расте у групама, од љета до краја јесени.

Станишта: пањеви који труну и лишћарско дрвеће, на богатом зе-мљишту.

Налазишта: код Крмеће пољане и у језгру прашуме (на трулим лежикама).


97


Плодно тијело у облику кугле или луковичасто, пречника 2-4 cm, са 6-10 кракова савијених према доље. Доња површина влакнаста, смеђкастокрем, причвршћена за земљу. Унутрашња површина бијела или свијетлокрем до свијетлосмеђа. Лоптица пречника 6-18 mm, без стручка, са купастим, ситно длакавим отвором, глатка, бијела до свијетло смеђесива или сивосмеђа.

GEASTRUM FIMBRIATUM Fries Фам. LycoperdaceaeТрепавичава звјездача

Споре округласте, смеђе. Расте у гру-пама, крајем љета.

Станишта: четинарске, рјеђе и лишћарске шуме, шикаре, паркови и дрвореди, на пјесковитом и иловастом земљишту.

Налазишта: на успону изнад Росне пољане и у језгру прашуме (на трулим гранчицама и лишћу).


98


Гљива са бијелим овојем и мас-линастозеленом слузи одвратног ми-риса. Плодно тијело расте из кожастог сивобијелог “вражјег јајета” пречника 3-6 cm, које се већином развија испод површине земље, а има дугачке бијеле мицелије. Шешир је купастозвонаст или у виду напрстка, висок 3-5 cm. Стручак 8-20 x 2-4 cm, сунђераст,

PHALLUS IMPUDICUS Linné ex Pers.Фам. PhallaceaeСтршак, вражје јаје, куга

бијеле боје, шупаљ. Споре издужено елиптичне. Плодоноси од јула до октобра.

Станишта: близу јако натрулог дрвећа, по свим шумама.



99


Шешир широк 3-6 cm, без стручка, прозиран, хладетинасто бијел, сјајан, за вријеме мразева сивосмеђ. За подлогу се прихвата бочним сужењем у виду врло кратког стручка. На доњој страни клобука кратке, хладетинасто бијеле и прозирне бодље. Месо желатинозно, прозирно, ледено бијеле боје, без

PSEUDOHYDNUM GELATINOSUM (Scop. ex Fr.) Karst T. crystallinum Quél Фам. TremellaceaeХладетинаста леденица

нарочитог мириса и укуса. Споре округласте, глатке, бијеле. Плодоноси од љета до зиме.

Станишта: пањеви четинарског дрвећа.



100


Плодно тијело у облику ува или лијевка, широко 3-10 и високо 2-5 cm, наранџастожуте до смеђецрвене боје. Унутрашња површина без сјаја, вањска глатка. Месо желатинозно, растегљиво. Развија се љети и у јесен.

TREMISCUS HELVELLOIDES (DC: Fr.) DonkФам. ExidaceaeЦрвенкаста хладетина

Станишта: сапрофит, релативно рије тка.

Налазиште: уз пут ка Ђулином бунару (на трулим гранама).


101


Плодно тијело у облику корала, висине 1-8 cm, развија се из корјенастог стручка који се грана. Слузаво је и жумањчаво жуте до наранџастожуте боје. Месо желатинозно, жилаво, жу ћ-касто. Споре бадемасте, у маси жуто-окер. Мирис и укус нису изражени.

CALOCERA VISCOSA (Pers. ex Fr.) Fries Фам. DacrymycetaceaeЖута рожнатица

Развија се љети и у јесен. Према неким изворима отровна.

Станишта: трули пањеви и дебла четинарског дрвећа.

Налазишта: Ђулин бунар и језгро прашуме (на трулим лежикама).


102


Плодно тијело у облику плитког пехара, пречника до 5 cm, са јасно израженим стручком. Унутрашња стра- на пурпурноцрвена, вањска бјеличас-тосива и длакава. Стручак висок 1--3 cm, длакав или рутав, чврст. Споре елиптичне, руменкасте. Месо бијело

SARCOSCYPHA COCCINEA (Fr.) Lamb.Фам. SarcoscyphaceaeЦрвени пехарић

и танко, врло еластично. Плодоноси зими и до краја марта.

Станиште: на отпалим гранама и земљи у шумама.

Налазиште: Лом-планина (на тру-лим гранама букве).


103


Плодно тијело дрвенасто, врло слично јеленским роговима, ваљкасто или спљоштено, танко, високо до 8 cm, расте непосредно из дрвета. Стручак црн, рогови бјеличасти и као брашном посути. У мјешиници (аскусу) 8 спора заједно, вретенасте, с једне стране

XYLARIA HYPOXYLON (L. ex Hooker) Grev.Xyloyphaera xypoxylon (L.) DumortierФам. SphaeriaceaeРогата дрварица

пригњечене. Развија се током цијеле године.

Станишта: стари пањеви и цјепа-нице листопадног дрвећа.

Налазиште: Самограде (на трулом деблу).


104



Lichenophyta

Одјељак

Лишајеви

Lychenophyta.indd 105Lychenophyta.indd 105 5/30/2008 1:31:32 PM5/30/2008 1:31:32 PM

106


Пионирска врста, која се на сти-јенама јавља у танким пресвлакама карактеристичне наранџасте боје (али понекад и лимунжуте). Љуспице талу-са полигоналне или неправилне, у сре-дини скупине збијеније. Веома вари-јабилан таксон, који сада има статус групе (агрегата), са пет врста (C. citri-na, C. fl avocitrina, C. arcis, C. dichroa, C. phlogina).

Станишта: саксикол, углавном ка р-бонатних стијена, хелиофита и изра-зити калцикол. Може се наћи и на старом цријепу, ријетко на дрвету и кори дрвећа.

Налазиштa: код јужних стјењака и уз пут ка Ђулином бунару.

CALOPLACA CITRINA (Hoffm.) Th. Fr. Фам. TeloschistaceaeНаранџасти лишај


107

Посебни дио: Lichenophyta

Талус пречника 3-10 cm, листаст, припијен уз подлогу. Лисни ре жње-ви врло уски, око 0,5 mm ши рине. Ли-це талуса је прекрасне свијетлона-ранџастe боје, са много наранџастих плодоносних тијела на себи. Углав-ном орнитохорна врста.

XANTHORIA ELEGANS (Link) Th. Fr.Фам. Teloschistaceae

Станишта: обично на кречњаку и другим карбонатним стијенама, врло ријетко на силикатним, у свим висинским зонама. Ријетко на дрвету и одумрлим маховинама.

Налазишта: Јужни стјењак и Дво-струке косице.


108


Талус пречника око 3(-10) cm, у виду правилних наранџастожутих ро -зета, састављених од крупних, широ ких режњева чији су крајеви опет режње-вити. У средини је талус црвенији, је-зичаст, са многобројним апоте цијама, чији је диск обично јаче обојен.

Станиште: Лишај чест на кори дрвећа, обрађеном дрвету, зидовима, стијењу и другим подлогама (бетон, зарђало жељезо). Словеначки аутори наводе да спада међу ријетке врсте лишајева чија бројност посљедњих година расте.

Налазишта: Доњи јужни стјењак итд. Није превише честа врста.

XANTHORIA PARIETINA (L.) Th. Fr.Фам. Teloschistaceae


109


Лиснати лишај са модрозеленим алгама (цијанобактерије) као фото-бионтом. Суви талус тамносмеђ до црнкаст или маслинаст, црн и сјајан кад је влажан, са јасном разликом између слоја алги и медуле. Режњеви широки 5-10 mm, са концетричним „годовима“ и браздама. Изидије ваљкасте (незреле лоптасте) расуте по површини талуса или бар по „годовима“. Апотеције се

COLLEMA FURFURACEUM (Arnold) Du RietzФам. Collemataceae

ријетко појављују. Споре игличасте, 40-80 x 3-6.5 μm, од 5-6 ћелија.

Станишта: стеља лишћара и дрво које труне у шумама, нарочито јасике; маховинасте стијене, сиромашни тра -вњаци. Сакси-хумикол и врста шире температурне амплитуде (од Медите-рана до Скандинавије).

Налазиште: између тачака 2 и 3.


110


Слабо припијен и збијен листаст лишај. Лисни режњеви широки чак 7-8 cm, правилни; лице ± сјајно, лимун-до травнозелено (код подврсте са фотобионтом зеленом алгом) или тамно (смеђе сивоплаво)-зелено (код подврсте са модрозеленом алгом), са нејасним бијелим линијама; наличје бјелкасто, али према средишту црн-касто, пустенасто (овај вунасти омотач прекрива ситне детаље набора). Апо-

NEPHROMA ARCTICUM (L.) Torss.Фам. NephromataceaeЗелена шапа; арктички бубрег- -лишај

теције редовне, врло велике, 2 до 5cm (највеће међу лишајевима!), раз-мјештене уз рубове, са доње стране.

Станишта: на маховинама прекри-веним стијенама, земљи или трулом дрвету, на хладним мјестима гдје седуже задржава снијег; обично у чети-нарским шумама и клековини.

Налазиште: изнад Крмеће пољане, нешто западно.


111


Талус листаст, широк до преко 30 cm и више, с горње стране нешто пусте-наст, с доње са оштро ограниченим сме-ђим нервима и размакнуто раширеним корјенчићима. Режњеви широки 1,5-2 cm. Апотеције без јасног руба, крупне, смеђе, сједеће, личе на мале штитове (или зубе, нпр. пасје – отуда име cani-na), распоређене на суженим крајевима горње стране режњева. Спора много, свијетле, вретенасте.

Станишта: кречњачке стијене по-кривене маховинама и изумрло дрвеће, до горње границе шуме.

Налазишта: на цијелој површини Резервата.

PELTIGERA CANINA (L.) Willd.Фам. Peltigeraceae


112


Талус листаст, > 4 cm у пречнику. Рубови режњева одраслог талуса са соредијама, које настају уствари на наличју режњева. Лице голо, а наличје са размакнутим нервима. Фотобионт овог лишаја је тамна, зеленкастоплава до сивкастоплава цијанобактерија.

Станишта: обично на деблима (за разлику од већине врста рода!). Честа, нарочито на високим планинама.

Налазишта: над Ђулиним бунаром, Самограде и источни руб Резервата.

PELTIGERA COLLINA (Ach.) Schrad.Фам. Peltigeraceae


113


Талус листаст, у центиметарски дугим широким режњевима, кудравих и понекад горе извијених рубова. Лице талуса видљиво глатко, испочетка тамносиво, касније (нарочито при јачем степену освјетљења) свјетлије, са црвенкастом нијансом. Наличје скоро бијело и ријетко посуто штрчећим игличастим израслинама.

Станиште: јавља се у густим накупинама на земљи, међу маховином и травама.

Налазиште: код доњег јужног стје-њака.

PELTIGERA HYMENINA (Ach.) DeliseФам. Peltigeraceae


114


Код ове честе и типичне врсте рода упозороћемо на разлике између два слична рода лишајева. Peltigera-е су обично шкриљаво модросиве и само код териколних врста зеленкастих нијанси, са (пехарастим) апотецијама по рубу режњева, а имају развијене нерве и ризине на наличју талуса. Lo-baria-е су зелене боје, са апотецијама расутим по површини режњева, а на наличју немају ризине већ само зоне смеђих длачица.

Станиште: хладнији дијелови стје-њака.

Налазишта: језгро прашуме (тачка 13), Самограде и код Ломске воде.

PELTIGERA MEMBRANACEA (Ach.) Nyl.Фам. Peltigeraceae


115


Талус крупан, крпасто листаст, сјајан и го. Режњеви широки 1-2 cm, савијеног обода, суви ± усправни, бијели или блиједожућкасти с једне, а тамно маслинастосмеђи с друге стра-не (суви сивкасти). Апотеције црвено-смеђе.

Физиолошка истраживања вршена на овој врсти показала су да се усвајање простих угљикохидрата из алге у гљиву, те њихова трансформација у сложене одвија за свега два минута. Микроанатомска истраживања указују да овај лишај чине модрозелене Nos-toc-алге (фикобионт) и гљиве Discomy-cetes (микобионт).

PELTIGERA POLYDACTYLA (Neck.) Hoffm.Фам. Peltigeraceae

Станиште: типична врста сувих ли вадских заједница. Терикол (међу маховинама). Ријетка.

Налазиште: испод доњег јужног стје њака.


116


Слабо припијен листасти лишај. Режњеви широки 2-4 cm, одозго блиједо зеленкастосмеђи, без длачица, ситно наборани (под лупом), одоздо блиједи и памучасто меки, са широким смеђкастим нервима и праменастим корјенчићима. Апотеције, које се по-некад нађу, развијају се усправно, по рубу режњева.

Станишта: на земљи и у махови-нама, на отвореним мјестима у свим висинским појасевима.

Налазишта: ту и тамо по дијело-вима Резервата са већим удјелом четинара (углавном у шумама букве јеле и смрче, али и јеле-смрче, изнад Ломске воде).

PELTIGERA SCABROSA Th. Fr.Фам. Peltigeraceae


117


Крупан листасти лишај, дугачак 8-18 cm, слабо причвршћен за подлогу. Режњеви широки 2-3 cm, широко по-сврнути. На лицу маслинастозелен (у влажном стању свјеже зелен), жилав као кожа, исушен блијед и папираст. Наличје мат, осјетно пустенасто, би-јелосмеђе ишарано. Дуж простора између нерава и дуж руба режњева има и соредије и изидије. Споре безбојне, димензија 19-30 x 6-8 микрона.

Станишта: старо дрвеће, претежно јавора, у мезофилним планинским шу-мама; понегдје међу маховинама на стијенама.

Налазишта: Јаворуша (између та-чака 1 и 2) и на другим мјестима.

LOBARIA PULMONARIA (L.) Hoffm. Фам. LobariaceaeЛишај плућњак


118


Талус ендолитичан (унутар мати-чног супстрата) или површински; тада видљив као веома танка, опнаста пресвлака. Апотеције варирају по об-лику, величини (0.3–0.7 mm), стру к-турама по рубу и боји диска. Руб апотеција узак, кораст и помало зупчаст или дебљи, ± брашнаст, обично бијел (на врло сунчаним мјестима таман); дискови блиједо зеленкастосиви, сме-ђкасти или црнкасти, голи.

LECANORA DISPERSA (Pers.) Som-merf.Фам. Lecanoraceae

Станишта: ова врста је једна од важних пионирских епилитских синузија (скупа са Amandinea coniops, Caloplaca johnstonii, C. sublobulata, Candelariella aurella, Lecidella sub-lapicida, Verrucaria elaeoplaca). Честа на рецентним моренама, сипарима и уопште иницијалним земљиштима. Рјеђе се нађе и на дрвећу.

Налазишта: Западни гребен и језгро прашуме, на трулим гранчицама и лишћу.


119


Лиснат, голубије сив лишај, чврсто припијен уз подлогу. Лисни режњеви уски, 1-2 mm ширине, без трепавица по рубу. Лице са малим бијелим пјегама бројних плодоносних тијела која са великом концетрацијом кристала Са--оксалата стварају утисак смрзнуте површине. Диск је смјештен у средиш-ту крофнасте регенеративне зоне; млад је фино бијело брашнаст, а зрео постаје тамносмеђ до црн. Наличје режњева тамније, са обилним ризинама.

Станиште: образује розете на ко-ри листопадног дрвећа (јасика, бре-за, врбе, јове), ријетка на стијенама. Широко распрострањена на нижим и средњим надморским висинама.

PHYSCIA AIPOLIA (Ehrh. ex Humb.) Fürnr.Фам. Parmeliaceae



120


Лабаво причвршћен, мали лиснати лишај, лако препознатљив. Лисни режњеви дихотомо (Y) раздијељени, малени, али релативно широки (у односу на дужину), (1,5)3-4(5) mm, блиједо зеленкастожути одозго, а блиједожути до скоро бијели на нали-чју, разликују се по ризоидности. Соредије блиставо жуте, обилне дуж филигрански издијељених или крпа-стих рубова, понека и на лицу. Апо-теције нередовне.

Нека индијанска племена у Канади користила су овај лишај за добијање жуте боје.

Станишта: на жилишту и прида н-цима, доњим гранама четинара, као и у шибљацима врба, јова, бреза (боре-алних, жбунастих врста!). Ријетко и на стијенама. Оби лно се појављује на мјестима која су зими заштићена снијегом. Распрострањена у планин-ском појасу.

Налазиште: Лом-планина.

VULPICIDA PINASTRICetraria pinastri (Scop.) Ach.Фам. Parmeliaceae


121


Маслинастосмеђ лиснати лишај средње величине, тијесно припијеног талуса. На тамнијој подлози некад га је теже уочити. Лице лисних режњева веома сјајно, бјелкасто, без соредија, али са одвојеним, кора-стим, издуженим (>0.3 mm), слабо разгранатим изидијама, окруженим

MELANELIA FULIGINOSA (Fr. ex Duby) Essl.Melanelia glabratula (Lamy) Essl., Parmelia glabratula (Lamy) Nyl.Фам. Parmeliaceae

бијелим „избрушеним“ зонама. Рубови режњева заобљени. Наличје црнкасто, са наранџастим мрљама.

Станишта: риједак на освијетље-ној кори и стијенама, до планинског појаса.

Налазишта: Самограде и Јаворуша.


122


Лиснати лишај средње до крупне розете, карактеристично блиједожуто-зелен (сув). Режњеви заобљени, 3-8 mm широки, обично носе брашнасте или зрнасте соредије на израслинама; рубови су цијели, али често и крпасти код старијих примјерака. Наличје је црно, са смеђим ободом; ризине на наличју су црне и неразгранате. Апотеције изостају.

Добар индикатор чистоће ваздуха, који брзо реагује (смањивањем и нестанком популација) на присутне полутанте.

Станишта: обичан лишај на кори дрвећа, дрвеној грађи и стијенама. Широке је температурне и едафске амплитуде, па се среће по чапаралу

FLAVOPARMELIA CAPERATA (L.) HaleParmelia caperata (L.) Ach.Фам. ParmeliaceaeЗелени грб

Калифорније, на гранама жбуња у обалном подручју, силикатним стије-нама, скрабу и шумама еукалиптуса.

Налазишта: на цијелом подручју Резервата честа врста.


123


Припијен листасти лишај. Лисни режњеви уснати, уски (1-2 mm ши-рине), шупљикави, са соредијама при врховима (једино је ова врста у свом роду соредијална!), голубије сивкасто-зелени са лица, а црни на наличју и са бројним ризинама.

Станишта: среће се на свим могу-ћим подлогама; најчешће су то пањеви и стабла листопадног, рјеђе и чети-нарског дрвећа захваћеног процесом труљења, на нижим положајима. Исто тако га често можемо срести у уличним дрворедима и парковима. Једна од космополитских врста, важна у пројектима биомониторинга.

HYPOGYMNIA PHYSODES (L.) Nyl.Фам. Parmeliaceae

Налазиште: врх Лом-планине.


124


Розета блиједосива. Лепезасти ре-жњеви су измрежани бијелим линијама, свјетлијег и полигонално угластог руба. Зрели примјерци у средини имају мале штапићасте израслине. Талус носи изидије (брадавичасте израслине), а не соредије (брашнасте лоптице - код других врста рода, нпр. Parmelia sul-cata). Зреле изидије више су зрнасте и неразгранате, или уско ваљкасте (тада понекад разгранате); никад нису лоптасте, ваљкасте или издужено-пљоснате, нити шупље. Не зреле могу бити лоптасте.

Станишта: за разлику од наредне врсте, најчешће насељава силикатне стијене, мада се неријетко нађе и на кори дрвећа.

Налазишта: јама Сњежница и Ве-ли ка вртача.

PARMELIA SAXATILIS (L.) Ach.Фам. Parmeliaceae


125


Врло полиморфна врста. Талус не правилно розетаст, пречника 5-15 cm (већи него у претходне врсте). Режњеви раширенији, широки 1-3(4) mm, дугачки 5-20 mm, на врху тупи. У средишту нема штапићасте израслине. Горња страна талуса голубије или зеленкасто сива, са брашнастим со-редијама, које стварају мрежу нерава и нанизане су дуж набора листића; доња страна црна, густо покривена кончасто-љуспасто режњевитим црним ризо-идима. Апотеције пречника до 2 cm, корасте, са угнутим диском, ријетке.

Станиште: листопадно, рјеђе и четинарско дрвеће, обрађено дрво и

PARMELIA SULCATA Tayl.Фам. Parmeliaceae

каменито земљиште, обично на добро освијетљеним мјестима.

Налазишта: један од најчешћих лишајева у Резервату.


126


Талус листичав, слабо причвршћен за подлогу. Лисни режњеви 1-2 cm широки, блиједоплаво зелени до сре-бренастосиви одозго, често са изиди-јама и порјетким соредијама, нарочито на рубу; наличје бијело до црно, сјајно, скоро без ризоида. Плодна тијела ријетко се појављују, смјештена на го р-њим рубовима.

Једна од најваријабилнијих врста. Често је птице користе за градњу гни-језда.

Станиште: врста максимално ши-роке еколошке амплитуде, стога веома распрострањена. Углавном на гранама четинара, рјеђе на деблима, у влажним шумама, на стијењу (међу маховинама) и на земљи.

PLATISMATIA GLAUCA (L.) W. L. Culb. et C. F. Culb.Фам. Parmeliaceae

Налазишта: чест (Велика западна зараван, Двоструке косице, средишњи гребен Лома итд.).


127


Жбунаст лишај, алголиког хабитуса, при површини разгранатији. Огранци су тамносивог лица, чекињасто дла-кави, скоро равни и благо заокружени при врху, благо подвијених рубова; наличје је редовно тамно до црно, некад сиво пјегаво.

Осушен, одстајао лишај има сво-јствен мирис на маховине и земљу.

PSEUDEVERNIA FURFURACEA (L.) ZopfФам. Parmeliaceae

Станиште: обично на гранама дрве-ћа (храстова, јела, борова) и грмља, рје-ђе на стијенама. Врло распрострањен, најчешће у високим планинама.

Налазишта: доста чест по цијелом Резервату.


128


Бјеличаст или жућкастозеленкаст жбунасти лишај, полуусправан или ви-си у облику прамена, млитав, дугачак 2-8 cm, широк, правилно разгранат. Гране су спљоштене, с доње стране бијеле (!); носе соредије, видљиве под лупом. Соредије бјеличасте, обично се налазе по рубу режњева, али их има расутих ту и тамо и по цијелој површини лица.

Станишта: врло чест на кори дрве-ћа, нарочито у влажним четинарским шумама, на доњим гранама смрче и јеле; понекад на стијенама, зидинама и земљи.

Налазишта: свуда по прашуми.

EVERNIA PRUNASTRI (L.) Ach.Фам. Parmeliaceae


129


Талус усправан (7-8 cm), листичав, разгранат, оштар и крут за вријеме суше, црвеносмеђ или зеленкаст; рјеђе је сивкасте или жућкасте нијансе; угинули примјерци посмеђе. Листићи са режњевима конкавних уреза, слично листовима неких храстова (нпр. Quer-cus palustris); рубови често увијени, са бодљицама (под лупом). Огранци нешто жљебовити, са тамнијом пругом по средини, која се губи према врху, на наличју помало бијело пјегави (псеудоцифелије).

Од давнина у медицини европских народа веома цјењена врста, у Скандинавији осим тога и као храна, сировина за алкохолна пића и др.

CETRARIA ISLANDICA (L.) Ach.Фам. ParmeliaceaeИсландски лишај

Станишта: типичан лишај тундри, код нас заступљен у алпијском појасу и око границе шуме. Терикол.

Налазиште: врх Лома, на земљи.


130


Висећи власаст лишај, 15-30 cm дуг, блиједо жутозелен, замршено разгранат. Огранци шупљи, сјајни на површини, не завршавају се црним тачкама - плодоносним тијелима (ви-дљивим под лупом). Уз посљедње, недостатак средишње осовине јасно раздваја овај род од блиског (и многоврснијег) рода Usnea.

Станиште: обично на четинарима, у хумидним шумама свих вегетаци ј-ских појасева. Чест у предјелима влажнијих и хладнијих климата. У нашим крајевима риједак.

Налазиште: Ломска вода, на обо-реном стаблу букве.

ALECTORIA SARMENTOSA (Ach.) Ach.Фам. ParmeliaceaeВјештичја коса


131


Висећи, грубо власаст лишај. Огранци блиједо- до тамносмеђи, не-кад црнкасти или маслинасти, при основи увијек бљеђи; нема црвенкас-тих нијанси. Дуги су 5-15(-20) cm, дебели (0,2-)0,3-0,4(-0,6) mm, при бази ва љкасти или спљоштени, понекад с једне стране трновити, дебљи и мање крти него код блиске врсте Bryoria lanestris. Соредије бијеле, обично цјевасте.

Истраживања отпорности овог сим-бионта на киселе кише и тешке мета-ле указују да је алгална компонента

BRYORIA FUSCESCENS (Gyeln.) Brodo et D. Hawksw.Фам. ParmeliaceaeБлиједокорјена грива

много осјетљивија од фунгалне, а врста је добар индикатор чистог ваздуха.

Станишта: на сувљим мјестима и климатима, на стијенама, доњим гранама четинара и палим труплима (на сјеверу обично бијелог бора), често са сличним Alectoria sp. и маховинама. Код нас у брдском и планинском по-јасу.

Налазиште: јужна граница Резер-вата (ближе врху Лом-планине), у бриосинузији кречњачких литица, са Neckera crispa.


132


Жбунаст лишај, праменастог ха-битуса; углавном усправан, али код старијих примјерака огранци расту и надоље, обликујући квргав свежањ. Огранци тамносиво зелени, видљиво прекривени мрежом бијелих мрља са брашнастим соредијама и штапића-стим израслинама.

Зеленкаста нијанса потиче од усне-јске киселине – за коју се одавно зна

USNEA SUBFLORIDANA Stirt..Фам. Parmeliaceae

да посједује антибиотичка својства, а данас се користи у лијечењу неких кожних обољења.

Станишта: врста хладнијих, боре-алних предјела, код нас у шумским комплексима, најчешће на високим планинама. Типично је кортикол, али факултативно и саксикол. Ријетка.

Налазиште: Ломска вода.


133


Лишај доста сличан такође рас-прострањеној E. prunastri, али оби ч-но уједначеније (сивозелено) пигмен-тиран, ужих и тањих огранака, на наличју са зеленкастом нијансом, мање правилно дихотомо разгранат, жбунаст, алгастог хабитуса. Соредије се јављају у малим, овалним мрљама, искључиво по рубу лисних режњева. Дисколике репродуктивне зоне ријетко се виђају.

Станиште: на гранама и деблимадрвећа прави густе омотаче. Рас-прострањен од низија до високих планина.

RAMALINA FARINACEA (L.) Ach.Фам. Parmeliaceae

Налазишта: сјеверне падине Дво-струких косица (субалпијска шума јавора и букве са високим зеленима).


134


Талус у суштини листаст, као и код других врста овог рода, али су ови листићи изразито дугачки и релативно уски (1-2 mm), што ствара „пендуласт“ (висећи) изглед.

RAMALINA SUBFARINACEA (Nyl. ex Cromb.) Nyl.Фам. Parmeliaceae

Станиште: кортикол дебала и до-њих грана четинара.

Налазишта: уз јужну границу Ре-зервата, код Крмеће пољане, Росна пољана итд.


135


Лишај доста сличан врсти Cladonia cornuta, али мањег раста: 1-2 cm висок. Енглеско име (mealy pyxie cup) значи „ситнобрашњави пехар“ и има описно значење.

Станишта: труло дрво, подножја дебала, ко ријење и пањеви лишћарског и чети нарског дрвећа, као типичан хумикол. Једна од пионирских врста на шумским пожариштима.

Налазишта: Ђулин бунар, Само-граде, језгро, Јаворуша. Честа врста у дијеловима прашуме који су у фази распадања.

CLADONIA BACILLARIS (Leight.) Arnold Cladonia macilenta subsp. bacillaris (Genth) BoistelФам. Cladoniaceae


136


Типичан стубастопехараст лишај. Веома варијабилна врста. Најчешће је средњег раста, стуб се уздиже 1-1,5cm изнад тепиха базалних љуспи. Стуб је неразгранат, шупаљ, блиједозелен, веома сличан оном код врсте C. pyxi-data, али са брашнастим баршуном соредија; завршава са раширеним пехаром који некад има, некад нема прстен од смеђих апотеција.

CLADONIA CHLOROPHAEA (Flörke ex Sommerf.) Spreng.Фам. Cladoniaceae

Станишта: листопадне и чети-нарске шуме, на пјесковитом супстрату, хумусу, пиљевини или близу натрулог дрвета, стабала и пањева лишћарског дрвећа. Хумикол. Честа од низија до високих планина.

Налазишта: Ђулин бунар и Лом- -планина.


137


Стубасти лишај сличан сродној врсти C. ochrochlora, са којом понекад заједно расте. Разликују се по љуспама у базалном дијелу, које су код C. co-niocraea фино изрезаног, док су код C. ochrochlora скоро цјеловитог руба. Љуспе су средње величине и средње режњевитости. Стуб (подеција) је

CLADONIA CONIOCRAEA (Flörke) Spreng. Фам. Cladoniaceae

издужен, једноставан (неразгранат) и често сужен при врху.

Станишта: живо и мртво дрво лишћара, нарочито букве, те на земљи, међу маховинама. Од низија до високих планина.



138


Усправан стубасти лишај, висок 3-5 cm (отуда енгл. име bighorn cla-donia = кладонија са великим рогом), блиједо сивкастозелен, шупаљ, оби ч-но неразгранат, сужен при врху, са соредијама, које обично изостају при основи.

CLADONIA CORNUTA (L.) Hoffm.. Фам. Cladoniaceae

Станишта: најчешће на коријењу букве, често скупа са маховинама; у бореалним предјелима чест на хлад-ним ацидофилним вриштинама.

Налазишта: језгро прашуме и између Сјеверног стјењака и Росне пољане (на трулим ле жикама).


139


Усправан стубасти лишај, висок 3-6 cm, блиједо сивкастозелен при врховима, а наранџаст при основи, шупаљ, помало разгранат, без соре-дија; кратки огранци завршавају се уско пехарасто, понекад са прстењем сме ђих плодних тијела.

CLADONIA ECMOCYNA Leight.Фам. Cladoniaceae

Станишта: на шумском тлу и у маховинама, на отпацима и коријењу четинарског и листопадног дрвећа те око пањева. Хумикол, мезохигрофит.

Налазишта: између тачака 2 и 3, Цванцикаш и језгро прашуме (на трулим гранчицама и четини).


140


Стубастопехарасти лишај средње величине (15-20 mm), усправан. Пехар није купасто издужен већ трбушаст; површина стубића није зрнасто већ брашњаво соредиозна. Образује ни-ске, широке, једноставне и, чешће, ста-бљичасте облике.

CLADONIA FIMBRIATA (L.) Fr.Фам. Cladoniaceae

Станишта: осунчани дијелови жилишта стабала, пањеви и оборена стабла, затрпане гране букве, на кар-бонатном земљишту, међу маховинама и на стијењу. Врло чест од низија до високих планина.

Налазишта: уз камионски пут, код Крмеће пољане и језгро прашуме (на трулим гранчицама и четини).


141


Усправан стубаст лишај, 1-1,5 сm висок, сивкасто зелен, шупаљ, без соредија, типично неразгранат, подиже се из базалне колоније љуспастог дијела лишаја, са врхом налик чаши, која је жљездасте површине и често са прстеном смеђих плодних тијела по рубу.

Станишта: дебла и труле гранчице лишћара (буква, горски јавор) и четинара, кисели матични супстрати, али и карбонати, такође на чистинама и просјекама. Врло честа, од низије до високих планина.

Налазишта: један од честих са-профита прашуме.

CLADONIA PYXIDATA (L.) Hoffm. Фам. Cladoniaceae


142


Жбунасти лишај, усправан, висок 5 - 8(10) cm, зеленкастобијел, густо замршено разгранат, са главним ста-балцетом. Огранци шупљи, на повр-шини густо памучастодлакави (под лупом). Већина врхова гранчица за-вршава се у истом смијеру.

Станишта: Налазимо га у сла-бо везаним теписима на земљи (пјес-ковита земљишта), у влажним, хлад-ним четинарским шумама, као и на ливадама и мочварним теренима. Терикол. У Резервату је ограничен на рубове заравни и удолина (синузије високих зелени).


CLADINA RANGIFERINA (L.) Weber Фам. Cladoniaceae


Pteridophyta

Одјељак

Папрати

pteridophyta, spermatophyta.indd 241pteridophyta, spermatophyta.indd 241 6/2/2008 9:24:24 AM6/2/2008 9:24:24 AM

242

Стaбљикa пузeћa, дугaчкa дo 100 cm, дихoтoмo рaзгрaнaтa, грaнe успрaвнe. Листoви рaспoрeђeни спирaлнo, ли-нeaрнoлaнцeтaсти или линeaрни, бeз кoнчaстoг зaвршeткa, тaнки, свиje-тлoзeлeни и сjajни, дугaчки 5-10 mm. Спoрoфили скупљeни у стрoбилусe сличнe клaсу, нa врхoвимa oгрaнaкa, рaзликуjу сe oд oстaлих листoвa. Стрoбилуси бeз дршкe, клaсoлики, дугaчки дo 4 cm, пojeдинaчни; VIII-IX.

Стaништa: aцидoфилнe шумe, зa-трaвљeнe и стjeнoвитe пoвршинe, oд брдскoг дo субалпиjскoг пojaсa.

Нaлaзиштa: Jaвoрушa (тaчкa 2) и jeзгрo прaшумe (тaчкa 13).

LYCOPODIUM ANNOTINUM L. Фaм. LycopodiaceaeПрeчицa

Ch herb; Bor-cirk; VP1.



243

Стaбљикa висoкa 5-30 cm, успрaвнa, прaвилнo дихoтoмo рaзгрaнaтa. Грaнe збиjeнe, ± jeднaкe дужинe, чeстo oбрaзуjу бусeн. Стрoбилусa нeмa; трo-фoфили и спoрoфили jeднaки, спи-рaлнo рaспoрeђeни, густo пoкривajу стaбљику и грaнe, шилaсти, прилeгли или oдстojeћи, вeћинoм тaмнoзeлeни, дугaчки 6-9 mm, чврсти. Спoрoфили

HUPERZIA SELAGO (L.) Bernh. Lycopodium selago L.Фaм. LycopodiaceaeСитнa прeчицa

Ch herb; Bor-cirk; VP3.

су у срeдњeм диjeлу грaнe, спoрaнгиje у пaзуху спoрoфилa. VII-X.

Стaништa: aцидoфилнe чeтинaр-скe и мjeшoвитe шумe, нa крeчњaку и сликaтимa, прeтeжнo изнaд 1000 m н. в.

Нaлaзишта: тaчкa 13 и, ту и тамо, широм језгра прашуме, често заједно са Lycopodium annotinum.

Посебни дио: Pteridophyta


244

Ризoм тaнaк, пузeћи. Листoви пoje-динaчни, дугaчки 10-20 cm, ширoки 5-15 cm, трoуглaстojajaсти, дугaчкo зaшиљeни, двoструкo пeрaсти, мaт свиjeтлoзeлeни, њeжни. Пeтeљкa ду-жa oд лискe, чeстo пoвиjeнa, слaмнo жутa. Испeрци 1. рeдa нaспрaмни, лaнцeтaсти, пoстeпeнo зaшиљeни, дo-њи пaр усмjeрeн нaнижe, нajдoњa 1--2 пaрa нa дршчицaмa, oстaли срaсли oснoвaмa. Рeжњeви другoг рeдa дугу-

THELYPTERIS PHEGOPTERIS (L.) SlossonDryopteris phegopteris (L.) C. Chr. Фaм. ThelypteridaceaeБукoвa пaпрaт

G; Bor-cirk; VP2.

љaсти, тупи, циjeлoг рубa или ситнo нaзубљeни. Сoруси груписaни близу рубa, бeз индузиjумa. VII-VIII.

Стaништa: мeзoфилнe и сjeнoвитe шумe букoвoг пojaсa, нaрoчитo oкo извoрa у брдскoj зoни, нa бaзaмa бoгaтим, a у крeчу сирoмaшним зe-мљиштимa.

Нaлaзиштe: Сaмoгрaдe (тaчкa 11). Ријеткa врста.



245

Ризoм крaтaк, чeстo пузeћи, пo-кривeн линeaрнoлaнцeтaстим, зaши-љeним, црнoмрким љуспaмa. Лис-тoви у густoм прaмeну, трoуглaстe, трoглaстojajaстe или jajaстoлaнцeтaстe кoнтурe, дугaчки 3-15(20) cm, 2- дo 3-струкo пeрaстo рeжњeвити, скoрo кoжaсти, мркo сивoзeлeни, мaт, вeћи-нoм бeз жљeздaстих длaкa, скoрo кoжaсти, прeзимљуjу. Листићa првoг рeдa пo 3-5 сa свaкe стрaнe, нa дршкaмa, oбичнo прoстo пeрaсти, нaспрaмни или нaизмjeнични. Листићи пoсљeдњeг рeдa ширoки 2-3 mm, лeпeзaсти дo рoмбични, нa врху финo нaзубљeни или усjeчeни. Сoруси нa листићимa пoсљeдњeг рeдa, пo 1-3.

ASPLENIUM RUTA-MURARIA L.Фaм. AspleniaceaeЗиднa сљeзницa

Ch herb caesp; Cirk; As.3.

Стaништa: крeчњaчкe и сeрпeн-тинитскe стиjeнe и зидoви, oд низиja дo субaлпиjскoг пojaсa.

Нaлaзиштa: јужни стјењаци.



246

Ризoм крaтaк, пузeћи. Љуспe нa ризoму сa тaмнoм срeдишњoм пругoм. Листoви прoстo пeрaсти, дугaчки 4-20(35) cm, тaмнoзeлeни, прeзимљуjу. Листићи дужинe 0,25-1,2 cm, jajaсти или дугуљaсти, нa врху зaoбљeни, циjeлoг рубa или тeстeрaстo нaзубљeни, oдсjeчeнe или клинaстe oснoвe. Пeтeљ-кa oкo ¼ дужинe лискe, мркoцрвeнкaстa и oкриљeнa, кao и рaхис. Сoруси мaли, издужeни, индузиjум сa црним рубoм.

Стaништa: ксeрoфилнe и мeзo-филнe шумe, нa сeрпeнтиниту, крeч-њaку, силикaту и другим супстрaтимa, прeтeжнo нa кaмeнитим мjeстимa, oд низиja дo субaлпиjскoг пojaсa.

ASPLENIUM TRICHOMANES L. A. trichomanes (L.) Huds.Фaм. AspleniaceaeПaпрaткa, влaсaк, oкруглa сљeзницa

G rhiz; Kosm; As.3.

У Резервату је распрострањен так-сон:

Asplenium trichomanes L. ssp. quadrivalens D. E. Meyer

Ризoм сa линeaрнoлaнцeтaстим, дo 5 mm дугим, љуспaмa сa мркoсмeђoм срeдишњoм пругoм, нa рубу вeћинoм бeз припeрaкa. Листoви дуги 10-20 cm, у кoнтури лaнцeтaсти, шиљaти, сa свaкe стрaнe сa 16-30 листићa. Листићи дужинe 4-12 mm, дугуљaсти, гушћe пoстaвљeни, вeћинoм jeдриjи и вишe пoд прaвим углoм oдстojeћи, сaмo гoрњи нeштo кoсo нaгoрe усмjeрeни.

Нaлaзиштa: jeзгрo прaшумe (тaчкe 12 и 13); честа и по свим стjeњацима.



247

Ризoм крaтaк, пузeћи; љуспe нa ризoму бeз тaмнe срeдишњe пругe. Листoви у бусeну, дугaчки 5-15 cm, вeћинoм нe прeзимљуjу. Лискa линe-aрнoлaнцeтaстa, свиjeтлoзeлeнa. Пe-тeљкa при oснoви мркoцрвeнкaстa; гoрњи диo пeтeљкe и рaхис зeлeни; рaхис ниje oкриљeн. Листићa дo 30 пaри, нa крaткoj пeтeљци, пoлу-oкруглaсти, нaзубљeни, ширoкo кли-

ASPLENIUM VIRIDE HudsonФaм. AspleniaceaeЗeлeнa сљeзницa, зeлeни сршaj

H herb semiros; Cirk; F2.

нaстe oснoвe, дугaчки oкo 5 mm. Сoруси ситни, eлиптични. Индузиjум ± циjeлoг рубa.

Стaништa: шумe oд брдскoг дo субaлпиjскoг пojaсa, нa крeчњaку и дoлoмиту, рjeђe и нa сeрпeнтиниту.

Нaлaзиштa: тaчкe 11 и 12 у jeзгру прaшумe и свуда по засјењеним стје-њацима.



248

Ризoм крaтaк, у гoрњeм диjeлу пoкривeн љуспaмa. Листoви ширoкo линeaрни, дугaчки 10-60 cm, ширoки 3-5(7) cm, при oснoви срцaсти, циjeлoг или слaбo виjугaвoг рубa, гoли, кoжaсти и сjajни, зимзeлeни. Пeтeљкa упoлa крaћa oд лискe, у дoњeм диjeлу густo oбрaслa љуспaстим длaкaмa. Сoруси у двa пaрaлeлнa рeдa, VII-VIII.

PHYLLITIS SCOLOPENDRIUM (L.) NewmanScolopendrium offi cinale Sm.Фaм. AspleniaceaeJeлeнски jeзик, jeлeнaк

H; Cirk; F2.

Стaништa: сjeнoвитa, свjeжa и кaмeнитa мjeстa у шумaмa брдскoг и плaнинскoг пojaсa, нa рaзним гeo-лoшким пoдлoгaмa.

Нaлaзишта: Сaмoгрaдe и свуда по сјеновитим стјењацима.



249

Ризoм крaтaк, дeбeo, сa тaмнo-смeђим љуспaмa. Листoви мaлoбрojни, дугaчки 20-100 cm, њeжни, свиje-тлoзeлeни, двoструкo дo трострукo пeрaсти. Пeтeљкa ¼ дo ½ дужинe лискe, црнoсмeђa при oснoви. Испeрци првoг рeдa врлo брojни, дoњи упрaвни нa oсу лискe. Испeрци другoг рeдa дуги 3 mm (вршни) дo 20 mm (нajдoњи), дугуљaсти дo дугуљaстoлaнцeтaсти, крупнo тупo нaзубљeни дo пeрaстo рeжњeвити. Испeрци пoсљeдњeг рeдa

ATHYRIUM FILIX-FEMINA (L.) Roth Фaм. AthyriaceaeЖeнскa пaпрaт, пaпрaткa

H ros; Kosm; F3.

рaвнoмjeрнo нaзубљeни пo вeћeм диjeлу oбимa, oштрo и плиткo. Нa нaличjу свaкoг испeркa пoсљeдњeг рeдa пo 3 или вишe сoрусa.

Стaништa: мeзoфилнe шумe, oд низиja дo субaлпиjскoг пojaсa, нa рaзним гeoлoшким пoдлoгaмa.

Нaлaзиштa: Jaвoрушa, Сaмoгрaдe и скoрo свудa у jeзгру прaшумe тe тaчка 3 и Росна пољана.



250

Ризoм крaтaк, пoкривeн лaнцeтa-стим зaшиљeним љуспaмa. Листoви у бусeну, дугaчки 5-45 cm, свиjeтлoзe-лeни дo жутoзeлeни. Пeтeљкa 1/3-2/3 дужинe лискe, гoлa (бeз љуспи). Лискa лaнцeтaстa, гoлa, 1-струкo дo 2-струкo пeрaстa. Oсa лискe и oсe листићa првoг рeдa у гoрњeм диjeлу нeштo кривудaвe. Листићa првoг рeдa 7-18 пaри, дугaчки дo 5 cm, рaзмaкнути, други пaр oд oснoвe oбичнo нajдужи. Листићи дру-гoг рeдa дугaчки oкo 15 mm, jajaсти

CYSTOPTERIS FRAGILIS (L.) Bernh.Cystopteris alpina (Roth) Desv., C. fi lix-fragilis ChiovendaФaм. AthyriaceaeКртa пaпрaт

H/G semiros/rhiz; Kosm; Pot.2.

дo издужeни, циjeли, нaзубљeни или рeжњeвити. Њихoви рeжњeви oштрo нaзубљeни. Индузиjум нaзубљeн.

Стaништa: шумe и влaжнa кaмe-нитa стaништa, нa силикaтимa, крeч-њaку, сeрпeнтиниту и другим пoдлo-гaмa, oд субмoнтaнe дo субaлпиjскe зoнe.

Нaлaзиштa: Jaвoрушa, Сaмoгрaдe и стјењаци (тaчкe 7, 9, 10).



251

Трajницa. Ризoм пузeћи, тaнaк, мркoсмeђ. Листoви пojeдинaчни, дуги 10-45 cm; дршкa 1-3 путa дужa oд лис-кe, дeбeлa 1,5 mm, дуж рубa пoкривeнa љуспaмa. Лискa 3-4-струкo пeрaстa, тaмнoзeлeнa, трoуглaстojajaстe кoн-турe (трo- дo пeтoугaонa), с дoњe стрaнe ситнo длaкaвa. Листићa с oбe стрaнe дo 13, скoрo нaспрaмни, сa врлo крaтким дршкaмa, дoњи пoлуjajaсти, дoњи рeжњeви крупниjи, нajдoњи режањ дужи oд сљeдeћeг. Вeћи листићи зa-шиљeни, нaвишe упрaвљeни, чeстo

CYSTOPTERIS MONTANA (Lam.) Desv.Фaм. Athyriaceae

H semiros; Cirk; Pot.2.

нeштo зaкривљeни, затупасти, нaj-гoрњи мaлeн. Листићи 3. рeдa пeрaстo диjeљeни. Зупци крaтки. Сoруси ситни. Индузиjум гo или oскуднo длaкaв. VII--VIII.

Стaништa: влaжни крш и пукoтинe крeчњaчких стиjeнa у сjeнoвитим, влaжним и стjeнoвитим шумaмa плaнинскoг и субaлпиjскoг пojaсa.

Нaлaзиштe: тaчкa 12 у jeзгру прa-шумe. Ријетка врста.



252

Листoви у бусeну, дугaчки 30-90 cm, двoструкo пeрaсти, кoжaсти, oдoзгo слaбo сjajни, прeзимљуjу. Листићи дугaчки (5)8-15(18) mm, нaгнути нaприjeд, сви сjeдeћи или сaмo дoњи нa крaтким и ширoким дршчицaмa, издужeнo jajaсти, тeстeрaсти, зупци сa иглaстo oштрим врхoвимa. Сaмo дoњих 1(2) пaрa листићa нa свим испeрцимa првoг рeдa имajу aсимeтричнo увaстo прoширeњe. Нajдoњи прeдњи листић знaтнo вeћи oд oстaлих, приљубљeн уз oсу лискe. Пeтeљкa дугaчкa 6-20 cm, пoкривeнa, кao и oсa лискe, рђaстим љуспaмa. Сoруси вeлики.

Стaништa: сjeнoвитe шумe, нa рaзним гeoлoшким пoдлoгaмa, oд брдскoг дo субaлпиjскoг пojaсa.

POLYSTICHUM ACULEATUM (L.) RothP. lobatum (Hudson) Chevall. Фaм. AspidiaceaeЗимскa пaпрaт

H; Kosm; F2.

Нaлaзиштa: Jaвoрушa, Сaмoгрaдe и друга мjeстa у jeзгру прaшумe.



253

Листoви дугaчки дo 70 cm (oбичнo мнoгo ситниjи), увиjeк jeднoструкo пeрaсти, oбичнo нajшири изнaд срeдинe дужинe; испeрци дo пoлa свoje дужинe рeжњeвити (кao кoд P. aculeatum), a у гoрњeм диjeлу сaмo нaзубљeни (кao кoд P. lonchitis). Дoњи пaрoви испeрaкa oбичнo нaспрaмни. Дoњи пaр листићa нa испeрцимa имa aсимeтричнo увaстo прoширeњe (кao кoд P. aculeatum-a). Млaди примjeрци слични сa P. lonchi-tis, oдрaсли сa P. acuelatum!

POLYSTICHUM x ILLYRICUM (Borbás) Hayek P. illyricum (Borb.) Hahne, Dryopteris illyrica G. Beck Фaм. Aspidiaceaae

H; Se; F2.

Стaништa: нa мjeстимa гдje рaсту oбa рoдитeљa.

Нaлaзиштa: Сaмoгрaдe (jeзгрo прaшумe) и тaчкa 7.

Напомена: Овај крижанац није риједак, иако у Резервату нисмо нашли другог родитеља, врсту P. lonchitis. Обзиром да P. lonchitis преферира нешто скелетнија земљишта и нешто отворенија станишта, претпостављамо да је ишчезao због затварања склопа и накупљања стеље.



254

Листoви дугaчки дo 150 cm. Пeтeљкa дeбeлa, 2-4 путa крaћa oд лискe, пoсутa свиjeтлим, ± тупим љуспaмa, жућкaстa. Врх лискe изрaзитo сужeн, oснoвa слaбиje сужeнa. Листићи првoг рeдa нaизмjeнични. Испeрци пoсљeдњeг рeдa зaoбљeнoг врхa, рaвнoмjeрнo нaзубљeни пo читaвoм oбиму или сaмo при врху. Сoруси у гoрњeм диjeлу листa, нa дoњoj стрaни листићa, у двa рeдa oкo срeдњeг нeрвa. Индузиjуми бубрeжaсти. Oтрoвнa биљкa.

Стaништa: сjeнoвитe мeзoфилнe шумe нa крeчњaку, дoлoмиту, сили-кaтимa, сeрпeнтиниту и другим пoд-лoгaмa, oд низиja дo субaлпиjскoг пojaсa.

DRYOPTERIS FILIX-MAS (L.) SchottNephrodium fi lix-mas (L.) Strempel, N. fi lix-mas Rich.Фaм. AspidiaceaeМушкa пaпрaт

G rhiz; Kosm; F2.

Нaлaзиштa: Jaвoрушa, JИ-руб Рe-зeрвaтa, Ђулин бунaр, Сaмoгрaдe и другa мjeстa у jeзгру прaшумe, врх Лoм-плaнинe, Росна пољана и јужни стјењаци.



255

Ризoм успрaвaн. Листoви дугaчки 10-150(180) cm, ширoки 4-40 cm. Лиснa пeтeљкa oкo ½ дужинe лискe, рjeђe дужa, слaмнo жутa или жутoсмeђa; љуспe нa пeтeљци jajaстoлaнцeтaстe, двoбojнe: срeдњи диo упaдљивo тaмниjи. Лискa трoуглaстojajaстa дo лaнцeтaстa, чeстo нeштo пoвиjeнa, њeжнa, мeкa, ± тaмнoзeлeнa, у дoњeм диjeлу 3-4-струкo, a у гoрњeм диjeлу 2-3-струкo пeрaстo диjeљeнa. Дoњи пaр листићa 1. рeдa ± упрaвaн нa глaвну

DRYOPTERIS DILATATA (Hoffm) A. Gray Nephrodium dilatatum (Vill.) H. P. FuchsФaм. AspidiaceaeШирoкa пaпрaт

H; Bor-cirk; VP2.

oсу листa. Испeрци пoсљeдњeг рeдa нaзубљeни нeрaвнoмjeрнo, oштрo и дубoкo (зупци сe зaвршaвajу иглaстo), чeстo сa сaмo jeдним сoрусoм нa нaличjу. Сoруси крупни, индузиjум жљeздaстo длaкaв.

Стaништa: сjeнoвитe шумe у плa-нинскoм пoдручjу; влaжнa кaмeнитa мjeстa.

Нaлaзиштa: Jaвoрушa, тaчкa 3, Ђулин бунaр и jeзгрo прaшумe.



256

Ризoм тaнaк, црн, сjajaн. Лист њeжaн, свиjeтлoзeлeн, дугaчaк 10-30 (40) cm, трoуглaст, пoдиjeљeн нa 3 скoрo jeднaкa трoугaoнa диjeлa, свaки нa дршци. Сaсвим млaд лист je сaвиjeн у три лoптицe. Пeтeљкa слaмнo жутa, сaмo при oснoви сa ситним, рђaстoмрким љуспaмa, 2-3 путa дужa oд лискe. Свaки oд три диjeлa лискe je нeпaрнo пeрaстo пoдиjeљeн нa листићe 2. рeдa, кojи су сjeдeћи. Листићи

GYMNOCARPIUM DRYOPTERIS (L.) Newman Nephrodium dryopteris (L.) Michx.Фaм. AspidiaceaeГлaткa пaпрaт

G rhiz; Subbor-cirk; VP2.

пoсљeдњeг рeдa су дугуљaсти, циjeлoг рубa или плиткo тупo нaзубљeни. Сoруси су нa дoњoj стрaни лискe, при врху листићa. Индузиjумa нeмa.

Стaништa: сjeнoвитe шумe и пу-кoтинe крeчњaчких стиjeнa, oд брдскoг дo субaлпиjскoг пojaсa.

Нaлaзиштa: Jaвoрушa, Сaмoгрaдe и Сјеверни стјењак.



257

Ризoм крaтaк, дeбeo, кoс, с гoрњe стрaнe пoкривeн црним љуспaмa. Листoви у бусeну, издужeнo лaн-цeтaсти, при oснoви сужeни, пeрaстo рeжњeвити, дугaчки 8-70 cm, ширoки 3-7 cm. Трoфoфили сa крaткoм дрш-кoм, хoризoнтaлнo сaвиjeни или пo-лeгли, свиjeтлoзeлeни, кoжaсти, зим-зeлeни. Спoрoфили у срeдини бусeнa, сa дужoм дршкoм, успрaвни, првo зeлeнкaсти, кaсниje мркoсмeђи, с дoњe

BLECHNUM SPICANT (L.) Roth B. spicant Wither.Фaм. BlechnaceaeРeбрaчa

G rhiz; Bor-cirk; VP3.

стрaнe пoтпунo пoкривeни сoрусимa. Рeжњeви ширoки 1-2 mm.

Стaништa: шумe, прeтeжнo нa си-ликaтнoj пoдлoзи, у брдскoм и плa-нинскoм, рjeђe и субaлпиjскoм пojaсу.

Нaлaзиштe: пoлувртaчa измeђу Цвaнцикaшa и jeзгрa прaшумe. Ри-јетка и мало очекивана врста у овом предјелу.



258

Ризoм хoризoнтaлaн, пузeћи, чeстo нaдзeмaн, пoкривeн мрким љуспaмa, слaткoг укусa. Листoви стoje успрaвнo нa ризoму, у двa рeдa, дугaчки 10-40 cm. Лиснa пeтeљкa слaмнo жутa или зeлeнкaстa, oбичнo крaћa oд лискe. Лискa трoуглaстo лaнцeтaстa, дубoкo пeрaстo рeжњeвитa, сa oкo 25 пaри лaнцeтaстих, зaшиљeних или тупих рeжњeвa, кoжaстa. Сoруси у двa рeдa, oкругли, бeз индузиjумa.

Стaништa: шумe, трeсeтиштa изaсjeнчeнe стиjeнe, нa рaзним гeo-лoшким пoдлoгaмa, oд низиja дo субaлпиjскoг пojaсa.

POLYPODIUM VULGARE L.Фaм. PolypodiaceaeСлaткa пaпрaт, oслaд

G rhiz; Subcirk; As.3.

Нaлaзиштa: на скоро читавој површини Резервата (Jaвoрушa, Сa-мoгрaдe, Доњи јужни стјењак итд.).



Spermatophyta

Одјељак

Више биљке


260

Дрво високо до 65 m и прсног пречника до преко 2 m, до знатне висине чисто од грана. Крошња купаста, у старости врх гњездаст. Кора бјеличасто сива, на одраслом стаблу испуца у угласте љуспе. Пупољци ± без смоле. Четине плоснате, већином усјечене на врху, одозго тамнозелене и сјајне, на наличју са 2 бијеле пруге стома, дугачке 1,7-3 cm, широке 2-2,5 mm, на бочним – хоризонталним гранчицама јасно рашчешљане. Муш-

ки цвјетови жути, ресолики, дужине четина. Женске цвасти – мале шиша-рице усправне, зеленкасте. Зреле ши-шарице дугачке 10-20(30) cm, широке до 5 cm, ваљкасте. IV-VI.

Станишта: мезофилне и скиофил-не шуме у појасу букве, на карбонат-ној и силикатној подлози, рјеђе на серпентиниту.

Налазишта: широм Резервата.

ABIES ALBA Miller Фам. PinaceaeЈела, јелика

P scap; Se; AP.



261

Дрво високо до преко 50 m, са преч-ником до 2 m. Крошња пирамидална. Гране другог реда најчешће ± висеће. Кора одраслог стабла црвенкастосме-ђа, пуца у танке љуспе које отпадају. Гранчице смеђе до црвенкастосмеђе, ± голе. Пупољци купасти, зашиљени, без смоле. Четине дугачке 10-25 mm, широке око 1 mm, ромбичног пресјека, зашиљене, на свакој страни са 1-4 линије стома. Мушки цвјетови дугачки 2-2,5 cm, црвени; женске цвасти у вријеме опрашивања мркоцрвене или зеленкасте, дугачке до 4 cm. Шишарице обично дуже од 10 cm. IV-VI. Врхови љуспи одраслих шишарица зашиљени.

Станишта: у чистим и мјешовитим шумама, на свјежем до влажном зе-

PICEA ABIES (L.) Karsten ssp. abiesP. excelsa (Lam.) Link, P. vulgaris LinkФам. PinaceaeСмрча, смрека, омора

P scap; Bor-evra; VP3.

мљишту киселе реакције, на кречњаку, доломиту, силикатима и серпентиниту, од брдске до субалпијске зоне.

Налазишта: широм Резервата, са буквом и јелом.

Picea abies (L.) Karsten var. alpestris (Bruegg.) Kruessm.

Кора стабла бјеличастосива. Гран-чице фино длакаве. Четине кратке, тупо зашиљене, густе и често прилегле уз гранчицу. Врхови плодних љуспи шишарице заобљени.

Налазишта: тачка 3 и другдје у највишој зони Резервата.

Посебни дио: Coniferopsida


262

Дрво висине до 12 m и дебљине до 50 cm, или грм. Кора у младости сивозелена, танко испуцала; касније сива, браздасто испуца. Пупољци голи. Лист дугачак 3-8(15) cm, елиптичан или јајаст, кратко зашиљен; обод цио, вијугаво-искрзан или ± назубљен, врх често савијен ка наличју; лице тамнозелено, нешто сјајно, наличје сиво длакаво. Залишће обично брзо отпада. Цвјета прије листања. Мушке маце јајасте, жуте (пред расцвјетавање бијело длакаве), дугачке 3-4,5 cm; женске двапут дуже, ваљкасте. Чаура сиво длакава. IV, V.

Станишта: шуме, рубови шума, сјечине и пожаришта, од брдског до субалпијског појаса.

Налазиште: уз камионски пут у Резервату.

SALIX CAPREA L. Фам. SalicaceaeИва

P scap/caesp; Evra; SS1.



263

Грм висине 2-6 m, рјеђе ниско дрво до 10 m. Кора сива, глатка. Гранчице танке, у почетку густо сиво маљаве, затим ± голе, мркожуте, доста крте. Пупољци црвенкасти или мрки, ри-јетко длакави. Листови широки до 1 cm, дугачки до 12 cm, 9-10 пута дужи од ширине, ланцетасти до линеарни, са ± паралелним ивицама, само при врху ситно тестерастим, повијеним ка наличју; наличје бјеличастосиво маља-во. Залишће линеарноланцетасто, брзо опада. Цвјета прије листања, IV, V.

Станишта: на грубом наносу поред брдских и планинских водотока и ерозионих вододерина, гдје режим влаге у земљишту јако осцилира током године.

SALIX ELEAGNOS Scop. ssp. elaeagnosS. incana Schrank Фам. SalicaceaeСива врба

P caesp; Se; S. e.1.

Налазиште: уз камионски пут (са-мо један примјерак).

Посебни дио: Dicotyledones


264

Грм висок до 5 m, изузетно ниско дрво до 10 m. Кора црвенкаста. Избојци танки, витки, врло савитљиви, голи, ± сјајни, црвенкасте до маслинасте боје, са лимунжутом унутрашњом страном коре. Пупољци и лишће врло често наспрамни. Лисни пупољци мркоцрвени, цвијетни жути. Листови ширине 1-2 cm, сви наизмјенични, изузев једног или два пара наспрамних при основи терминалног избојка, уско ланцетастојезичасти, клинасте основе, тестерасти само изнад средине, на дугорастима око 10 пута дужи од ширине, на краткорастима око 5 пута дужи од ширине; пепељастог наличја,

SALIX PURPUREA L. ssp. purpureaФам. SalicaceaeРакита

P caesp; Subevra; S. p.3.

горког укуса, при сушењу поцрне. Цвјета прије листања; цвасти црвене.III, IV.

Станишта: шљунковитопјескови-ти нанос поред ријека и потока, рјеђе и друга влажна мјеста, од низија до брдске зоне.

Налазиште: са претходне двије вр-сте.



265

Густ грм, рјеђе дрво до 7 m висине. Кора глатка, свијетла, црвенкаста или пепељастосива. Младе гранчице црвенкасто маљаве. Пупољци наиз-мјенични, јајасти, дугачки до 3 mm. Листови округласти, срцасте основе, зашиљеног врха. Петељка листа дугачка око 0,5-1,5(2) cm. Доњи пар лисних нерава завршава се у лиски (не силази на почетак петељке). Ресе у вријеме цвјетања дугачке до 8 cm, дебеле 5-6 mm. Плодови по 1-4 заједно. Купуле танке, без чекињастих израштаја, режњеви купуле без кончастих продужетака. (I) II, III.

Станишта: шуме, шибљаци и точила, од низија до планинског појаса, појединачно и у субалпијском појасу.

CORYLUS AVELLANA L.Фам. CorylaceaeЛијеска

P caesp; Subse; F3.

Налазиште: на успону јужно од Ђулиног бунара.



266


Дрво високо до око 40 m, пречника до 2 m. Дебло у састојини дугачко, крошња јајаста до округласта. На гор-њој граници вертикалног распростра-њења изглед грмолик. Кора танка, глатка, сива, тек код старијих примјера-ка на доњем дијелу дебла нешто испуца. Пупољци наизмјенични, одстојећи од гранчице, љуспе свијетлосмеђе. Ли-стови у два реда, јајасти, елиптични, или елиптичнообјајасти, са 5-9 (12) пари нерава, слабо валовитог руба,

FAGUS SYLVATICA L. Фам. FagaceaeБуква

P scap; Se; F2.

трепавичави. Стипуле на купули већи-ном чекињасте. Плод дужине око 16 mm. IV, V.

Станишта: чисте и мјешовите шуме (са јелом, смрчом, црним грабом, јавором глуваћем итд.), на карбонатној, силикатној и серпентинитској подлози, од субмонтаног до субалпијског по-јаса, чешће на хладнијим странама и умјеренијим нагибима.



267


Дрво високо до 35 m. Кора тек на старијем деблу уздужно испуца. Младе гранчице и пупољци чекињаво длака-ви. Лист са врло кратком петељком; лиска дугачка 8-17 cm, елиптична до обрнуто јајаста, слабо асиметричне основе, често трорежњевитог врха, са 13-20 пари већином разгранатих бочних нерава, двоструко тестерастог руба, с обе стране длакава, лице рапаво. Цваст збијена, листића перигона 5-6, трепавичави. Прашника 5-6. Орашица је у средини крилца, урез на крилцу не допире до ње. III, IV.

Станишта: мезофилне шуме, од субмонтаног појаса до горње границе шума букве и јеле.

ULMUS GLABRA Huds.U. montana With., U. scabra Mill. Фам. UlmaceaeГорски бријест

P scap; Subse; F2.

Налазишта: тачка 11 у језгру пра-шуме и изнад Јужног стјењака.


268

Вишегодишња биљка са пузећим ризомом, висока 30-150 cm. Стабљика једноставна, 4-угаона, покривена крат-ким чекињама или дугачким жарним длакама. Листови наспрамни (ријетко по 3 у пршљену), јајасти, јајастоср-цасти или јајастоланцетасти, зашиље-ни и крупно тестерасто назубљени, на обе стране са кратким длакама, измијешаним са жарним трихомама. Петељка листа много краћа од лиске. Цвијетна стабљика са само мушким – усправним, или само женским – висећим цвастима; VI-XI.

Станишта: шумске сјечине, око ку-ћа и путева, у напуштеним двориштима, по њивама, скоро свуда, нарочито на мјестима богатим азотом.

URTICA DIOICA L. Фам. UrticaceaeКоприва, жара

H scap; Evra; Art.2

Налазишта: успут од тачке опа-жања 2 ка тачки 3, Лом-планина и Крмећа пољана.



269


Вишегодишња биљка без столона, висока 10-30(50) cm. Стабљика више, усправне, устајуће или лежеће. Листо-ви уско линеарни, ширине 0,7- 2 mm, зашиљени, са 1(-3) нерва, жутозелени. Цваст гроздаста, једнострана. Цвијет ± 4-члан, ситан. Перијант љевкаст, режњеви јајасти, срасли скоро до поло-вине, споља зелени, изнутра бијели. VI.

Станишта: свијетле шуме, ливаде и пашњаци, претежно у субалпијском и алпијском појасу.

Налазишта: јужни стјењаци.

THESIUM ALPINUM L. Фам. SantalaceaeЛанак алпијски

H scap; Se; S.j.2, N2.


270


Вишегодишња биљка, висине 4-10cm. Ризом пузећи, чланковит. Стаб-љика врло кратка, устајућа, са 3-5 листића при основи и 2(3-4) листа на врху. Листови са дугачким петељкама, бубрежасти, цијелог руба, одозго сјај-ни. Цвијет 1, на краткој петељци на врху стабљике, радијалан, звонаст, са3(4) зашиљена режња перијанта, спо-ља смеђезеленкаст, изнутра смеђе-црвен. Прашника 12. Плод 6-ока чаура, длакав. Сјеменка издужена. III-V. Отровна биљка.

Станишта: мезофилне лишћарске, четинарске и мјешовите шуме, од субмонтане до субалпијске зоне.

ASARUM EUROPAEUM L.Фам. AristolochiaceaeКопитњак

Ch herb-rept; Evra; F3.

Налазишта: Јаворуша, Крмећа по-љана и јужни стјењаци.


271


Вишегодишња дводома биљка са кратким ризомом, висока до 1 m, ки-селкастог укуса. Стабљика избраз-дана. Листови копљасти, стреласте основе, доњи и средњи са петељком, горњи сједећи. Цвјетови једнополни, у пршљенима, на чланковитој дршци; валве срцастојајасте, са полулоптастим брадавицама, дугачке око 3,5 mm. Орашица мркосмеђа, зашиљена. V-VIII.

Станишта: мезофилне ливаде, од равница до планинског појаса.


RUMEX ACETOSA L. Фам. PolyginaceaeВелики кисељак, киселица, љутика

H scap; Evra; Arr.3.


272


Трајница, висока до 1 m. Стабљика избраздана, зелена или црвенкаста, у горњем дијелу граната. Доњи лис-тови крупни, срцасте основе, горњијајасти, сви са петељком и вијугавог руба. Цвјетови ситни, у многоцвјетним пршљенима сложеним у метлицу. Цвјетови двополни, на до 2,5 пута дужим петељкама, кољенасто савије-ним при основи. Валве дугачке око 4 mm, јајасте, по ободу разријеђено оштро назубљене. Једна, двије или све три валве са брадавицама. VI-IX.

Станишта: свијетле шуме, ливаде и рудерална станишта око насеља, све до 2000 m.

Налазишта: уз камионски пут и Ломска вода.

RUMEX OBTUSIFOLIUS L. Фам. PolygonaceaeКоњско штавље

H scap; Subse; Art.2.


273


Једногодишња до двогодишња биљка, висока 3-30 cm. Стабљика полегла, устајућа или усправна, врло граната, кратко маљава. Листови ја-јасти, шиљатог врха, неназубљени, са 3-5 нерава, длакави, дугачки 2,5-8 mm, на краткој дршци, горњи скоро сједећи. Цваст неправилна, разријеђе-на монохазија. Дршке цвјетова једнаке дужини чашице или дуже. Цвијет 5-члан. Чашични листићи јајасти или јајастоланцетасти, дугачки 3-4,5 mm, шиљати, са 3 нерва, кратко маљави као и петељке цвјетова. Крунични листићи краћи од чашичних, јајасти, цијелог руба, са кратким нокатцем, бијели. Прашника 10. Чаура широко јајаста, дугачка 2-4,5 mm. V-VIII.

ARENARIA SERPYLLIFOLIA L. ssp. serpyllifoliaФам. CaryophyllaceaeМишје уво

T scap; Evra; B3.

Станишта: ксерофилне шуме, сје-чине и ливаде, рудерална станишта, оранице и сл.

Налазиште: Доњи јужни стјењак.


274


Вишегодишња, разријеђено бусе-наста биљка. Стабљика много, врло њежне, танке, голе, полегле, гранате. Листови уско линеални до кончасти, дуги до 3(5) cm, двапут и више дужи од чланака, широки 0,5-1,2 mm, са једним јасним нервом, голи. Цвјетови у цимозним цвастима, по 3-6, на 1-4 cm дугим дршкама, 4-члани; крунични листићи бијели, дужи од чашице; прашника 8. Чаура скоро лоптаста, краћа од чашице. V-IX.

Станишта: мезофилне шуме, по-ред потока и извора, клисуре и друга

MOEHRINGIA MUSCOSA L. Фам. CaryophyllaceaeРогљичица

Ch herb-rept (caesp); Se; F2.

влажна, сјеновита мјеста, претежно у планинском појасу.

Налазишта: језгро прашуме и До-њи јужни стјењак.


275


Једногодишња до вишегодишња биљка, висока до 30(40) cm. Стабљика много, полегле или устајуће, њежне, маљаве, са усправним бочним издан-цима. Листови са петељкама, доњи округласти до широко јајасти, горњи јајастоланцетасти, сви цијелог руба, са 3-5 нерава, трепавичави. Цвјетови по 1 до неколико у пазуху листова, 5-члани. Чашични листићи ланцетасти, зашиљени, са широким кожастим рубом. Круница бијела. Прашника 10. Петељке цвјетова дугачке 2-3 cm, кончасте, маљаве. V-VII.

Станишта: мезофилне шуме и сјечине, ријетко и оранице.

MOEHRINGIA TRINERVIA (L.) Clairv.Arenaria trinervia L.Фам. CaryophyllaceaeРогљичица

T scap; Evra; F3.

Налазишта: између Сјеверног стје-њака и Росне пољане, Јаребињак.


276


Вишегодишња биљка са танким пузећим ризомом, висока 15-50 cm. Стабљика полегла или устајућа, 4-угаона, ломљива, врло граната. Лис-тови дугачки до 5 cm, линеални и ли-неарноланцетасти до елиптичнолан-цетасти, при основи сужени и нешто трепавичави, иначе голи. Руб брактеја трепавичав. Цваст разријеђена диха-зија са много цвјетова. Цвијетне пе-

STELLARIA GRAMINEA L. Фам. CaryophyllaceaeМишјакиња

H/Ch scap/herb-scap-re; Evra; Arr.2.

тељке четвртасте, голе. Цвјетови 5-члани, крунични листићи бијели, дубоко подијељени на по 2 линеарна режња. Чаура дугуљасто јајаста, јасно дужа од чашице. V-VIII.

Станишта: неке шуме, пропланци, ливаде, уз путеве, у живим оградама и јарковима.



277


Вишегодишња биљка са танким и дугачким пузећим ризомом са мно-гобројним изданцима. Стабљика уста-јућа, полегла или пењућа, дугачка 20-60 cm, њежна, лако ломљива, округла, длакава сва или у два реда. Листови елиптични или дугуљастојајасти, у горњем дијелу стабљике, испод првог гранања без или са сасвим кратком дршком, заобљене основе; доњи лис-тови на стабљици слабо срцасте осно-ве. Горњи листови крупни, листолики, величина им се навише постепено смањује. Цваст разријеђена дихазија, са много цвјетова. Брактеје листолике. Крунични листићи двоструко дужи од чашице, скоро до основе подијељени на два линеарна режња, бијели. Праш-ника 10. V-IX.

STELLARIA NEMORUM L. ssp. nemorum S. montana PierratФам. CaryophyllaceaeШумска мишјакиња

H scap; Subse; F2.

Станишта: влажне, сјеновите шу-ме и шибљаци.

Налазишта: Jаворуша, Ђулин бу-нар, језгро прашуме, Kрмећа пољана и Росна пољана.


278


Сивозелена биљка, висока до 40 cm, длакава. Стабљика танка, усправна или устајућа, једноставна или већ од подножја граната, разријеђено лисната. Листови дугачки до 20 mm, тупи или шиљати, доњи лопатичасти или издужено јајасти, сужени у петељку; горњи елиптични или издужено јајасти, дугачко сиво длакави. Цваст цимозна, ријетка. Брактеје, цвијетне петељке и чашица длакави. Цвијетне петељке у

CERASTIUM BRACHYPETALUM Pers. ssp. brachypetalumФам. Caryophyllaceae

T scap semiros; Subatl-subm; B3

вријеме сазријевања плода 2-4 пута ду-же од чашице. Крунични листићи би-јели, исте дужине или краћи од чашице, голи или при основи трепавичави, као и прашнички конци. IV-VI.

Станишта: ксерофилне и полу-ксерофилне шуме, ливаде, оранице, рудерална и стјеновита станишта, од субмонтаног до планинског појаса.

Налазиште: камионски пут.


279


Вишегодишња биљка, висока пре-ко 0,5 m. Стабљика једноставна или у горњем дијелу граната. Листови крупни, зашиљени, доњи на кратким петељкама, обрнуто јајасти, горњи сједећи, јајастоланцетасти. Цваст си-ромашна дихазија. Цвјетови једно-полни. Чашица црвенкаста, код жен-ских цвјетова надувена. Круница ру-жичасто црвена или црвена, са бијелим или црвенкастим вјенчићем; латице дворежњевите. Прашника 5 дужих и 5 краћих. Чаура са 10 напоље окренутих зубаца. IV-IX.

SILENE DIOICA (L.) Clairv.Melandrium dioicum (L.) Cosson et Germ., M. rubrum (Weigel) Garcke Фам. CaryophyllaceaeЦрвени ушац

T scap; Subse; A2.

Станишта: рубови шума и ливаде, од брдског до субалпијског појаса.

Налазишта: Jаворуша, Лом-пла-нина и Kрмећа пољана.


280


Jедногодишња до вишегодишња дводома биљка, у горњем дијелу обрас-ла дугачким жљездастим и обичним длакама, висока 0,5-1 m. Стабљика сакрупним, јајастим, издуженим или копљастим листовима. Цвјетови јед-нополни, у богатим гранатим диха-зијама, обраслим дугачким, вунастим и љепљивим длакама. Чашица звонаста, жљездасто длакава, са нејасним зеле-ним нервима. Круница бијела, са вјен-чићем; ламина круничних листића усје-чена до половине. V, VI.

SILENE HEUFFELII SoóФам. Caryophyllaceae

H scap-bienn; Mez-karp; A2.

Станишта: ријетке шуме и сјено-вита мјеста на ливадама, у планинском и субалпијском појасу.

Налазиште: уз камионски пут.


281


Око 0,5 m висока трајница. Горњи дио стабљике љепљив. Листови на петељци краћој од лиске, с обе стране обрасли кратким вишећелијским длакама (ријетко голи, var. glabra DC), трепавичавог руба; доњи лопатичасти, горњи копљасти. Гране цвасти са бар 3 цвијета, доње дугачке. Цвјетови прије оплодње лабаво висећи, потом усправни. Чашица длакава, зупци чашице обично подједнаки. Круница бијела, са уским вјенчићем; крунични листићи дубоко дводјелни; нокатац ла-тице дугачак 5-8 mm, најчешће није уваст. Чаура око трипут дужа од кар-пофора. Сјеменке бубрежасте. V-VII.

Станишта: шумовите, жбуновите и травнате падине, у брдском и планинском појасу.

Налазиште: Јужни стјењак (Т-9).

SILENE NUTANS L. ssp. nutans Фам. CaryophyllaceaePушина

H scap; Subevra; Or.2.


282


Једногодишња биљка, висока 10-100 cm. Стабљика усправна или уздижућа, гола. Листови јајасти или елиптични, ± меснати. Цваст дихазија, граната или врло сиромашна. Брактеје са рскавичаво опнастим рубом. Цвјетови двополни. Чашица јајаста, опнаста, надувена, гола. Круница бијела или ружичаста; крунични листићи дубоко дводјелни. Чаура лоптаста или јајасто лоптаста. VII, VIII.

Станишта: шуме, ливаде, пукотине стијена и рудерална станишта, од равница до планинских врхова.

SILENE VULGARIS (Moench) GarckeS. infl ata Sm., S. latifolia (Miller) Brit-ten et Rendle, non Poiret Фам. CaryophyllaceaeПуцавац, пушина

H/G scap/rad; Subevra; Pan.1.

У Лому је установљен таксон:Silene vulgaris (Moench) Garcke

ssp. commutata (Guss.) Hayek S. vulgarisS. vulgaris (Moench) Garcke ssp.(Moench) Garcke ssp. an-an-

telopumtelopum (Vest) Hayek(Vest) HayekСтабљика висока до 60 cm. Листo-

ви дугачки 4-9 cm, широки 2-4 cm,широко јајастоланцетасти до јајасто-елиптични, са шиљком, често тупи. Цваст са неколико цвјетова. Брактеје сувокожичасте. Чаура дужине око 10 mm, карпофор 2-3 mm.

Налазишта: Kрмећа пољана и Ломска вода.


283


Биљка висока (15)20-50 cm. Ризом кратак, снажан. Стабљика усправна, са усправним гранама. Гране при основи нису савитљиве. Приземни листови са дугачком дршком, прстасто 3-5(7)-режњевити. Режњеви ромбични до дугуљастоланцетасти, 2-3-пут дужи од ширине, већином све до основе раздвојени, назубљени само на сре-дини, врхови често цијелог руба. Основа средњег режња сужена у виду дршке, није срасла са сусједним режњевима. Горњи листови сједећи. Сви листови са доње стране длакави. Чашични листићи широко јајасти, крунични јајасти, плитко срцасто удубљени. V-VII.

RANUNCULUS ACONITIFOLIUS L.Фам. Ranunculaceae

H semiros; Subse; A2.

Станишта: мезофилне, умјерено ацидофилне, свијетле шуме, влажне ливаде и вегетација високих зелени, од брдског до субалпијског појаса.

Налазишта: Јаворуша, Ђулин бу-нар и Лом-планина.


284


Вишегодишња биљка, висока 30-70 cm. Ризом кратак. Стабљика снажна, стршеће длакава, граната. Приземни листови са петељком, густо стршеће меко длакави, дубоко издијељени на 3-5 режњева, ови крупно тестерасто назубљени, често 2-3-режњевити. Лис-тови стабљике слични приземним, али мањи, са краћим петељкама иједноставнији; горњи најмањи, сје-

RANUNCULUS LANUGINOSUS L. Фам. RanunculaceaeДлакави љутић

H semiros; Subse; F2.

дећи, са ланцетастим режњићима. Цвјетови велики; чашични листићи јајасти, стршеће длакави; крунични листићи жути или наранџасти, сјајни. Кљун плода јако савијен. V-VIII.

Станишта: шуме и ливаде, све до алпијског појаса.

Налазишта: Јаворуша, Ђулин бу-нар, Самограде и другдје.


285


Вишегодишња биљка са кратким ризомом и пузећим столонима који се на чворовима укорјењују и носе листове. Стабљика висока 20-40(50) cm, усправна или устајућа, граната. Приземни листови са петељкама, 3-члани, листићи такође са петељкама, трорежњевити, режњеви неправилно крупно назубљени. Листови стабљике слични приземним, према врху јед-ноставнији; најгорњи тродјелни, са ланцетастим режњевима. Цвјетова ви-ше, златножути, сјајни. Чашичних и круничних листића по 5, јајасти. Плод ситно истачкан, кљун кратак, широко троугласт. VI-VIII.

RANUNCULUS REPENS L. Фам. RanunculaceaeПузави љутић, жабњак

H rept; Evra; Arr.3.

Станишта: мезофилне шуме и ливаде, поред потока, јаркови поред путева и сл.

Налазишта: Јаворуша, уз камион-ски пут и Ломска вода.


286


Трајница висока до 50 cm. При-земни лист на дугачкој петељци, прстасто издијељен на 7-12 режњева, а сваки режањ на 2-3(5) уских режњића, тестерасто назубљених. Листови ста-бљике слични приземним, али мањи и сједећи. Цвјетови пречника 3-5 cm. Листићи цвијетног омотача уско ланцетасти, шиљати, зелени. III-V.

Као врста која живи на свијетлим стаништима, потпуно је нетипична

HELLEBORUS MULTIFIDUS Vis. Фам. Ranunculaceae

Кукурјек

G rhiz; Ilir; P, QP2.

за прашумске резервате мезофилних шума. У њима се појављује ријетко и појединачно, само на гребеновима са скелетнијим земљиштем и слабијим шумским склопом. Ендем Динарида.

Станишта: углавном храстове ксе-ротермне шуме.

Налазиште: седло између Ломске воде и Крмеће пољане (једини прим-јерак).


287


Вишегодишња биљка непријатног мириса, висине 30-65 cm. Ризом јак, мркосмеђ, чворноват, кос. Стабљика гола, ± граната. Листови двоструко непарно перасти, листићи јајасти, дво-струко неправилно тестерасти, вршни често трорежњевити. Цваст гроздаста, цвјетови 4-6-члани, бијели (на врху понекад љубичасти), нектарије лопа-тичасте, бијеле, без медних кесица.

ACTAEA SPICATA L. A. nigra Gaertn.Фам. RanunculaceaeВучји коријен, отровница

G rhiz; Evra; F2.

Прашника много, тучак један. Плод у почетку зелен; зрео црна, сјајна, ја-јаста бобица. V-VII.

Станишта: мезофилне шуме, од субмонтаног до субалпијског појаса.

Налазишта: Јаворуша, Ђулин бу-нар, Самограде и другдје у језгру прашуме.


288


Биљка са јаким жиличастим ри-зомом, висока 15-30 cm. Стабљика обично полегла или устајућа, гола, шупља, при основи често црвенкаста, у горњем дијелу јако граната, са мно-го цвјетова. Приземни листови округ-ластосрцасти или бубрежасти, назуб-љени, тамнозелени, сјајни. Цвјетови са 5 или више листића цвијетног омо-тача који су јајасти, са унутрашње стране јако жути, сјајни, са вањске стране зеленкасти. Прашника много, тучкова 5-8. Плод косо елип тичан, са леђне стране савијен, нагло сужен у кљун дужине око 1 mm. IV-VII.

CALTHA PALUSTRIS L. Фам. RanunculaceaeКопитац, каљужница, жабљак

H scap; Cirk; Calt.1.

Станишта: влажна и баровита мјеста.



289


Висина 0,5-1,5 m. Ризом кос, ваљкаст. Стабљика у горњем дијелу кратко длакава. Листови прстасто усје-чени, највише до пловине, на 5-7 ром-бичних режњева који су издијељени на 3 дијела и већином длакавог руба. Доњи листови на дугачким дршкама. Цваст гроздаста или метличаста, разријеђена, бочне гранчице цвасти стрше, длакаве, као и петељке цвјетова. Брактеје ланцетасте до линеарне илинајдоње трорежњевите. Цвјетови сви-јетложути, кацига ваљкаста, на врхуобично нешто надута; оструга дугу-љаста, јако савијена. VI-VIII.

Станишта: мезофилне шуме, ру-бови шума и пропланци, на кречњаку, до субалпијског појаса.

ACONITUM LYCOCTONUM L. ssp. vulparia (Reichenb.) NymanФам. RanunculaceaeОтровни жутац, једић

G(H) rhiz/scap, Evra, F2.

Налазишта: Јаворуша, Лом-пла-нина итд. Прилично честа врста.


290


Биљка висока 6-30 cm. Ризом водораван, жут до мркосмеђ. Стабљика гола или слабо длакава. Приземни лист само 1, са дугачком дршком, 3-члан(привидно 5-члан); листићи дубоко трорежњевити, ± ромбоидни, непра-вилно тестерасто назубљени. Инво-лукрум са 3 трочлана листа, на петељ-кама дугачким 1-2 cm; листићи 3-5--режњевити, тестерастог руба. Цвјето-ви углавном појединачни, на дугач-кој петељци, бијели до црвенкасто-љубичасти (нарочито са вањске стра-не). Цвијетни омотач обично од (5)6, ријетко више листића, дугуљастих или јајастих, цијелог руба. Прашни-ка много, тучкова 10-20; III-V.

ANEMONE NEMOROSA L.Фам. RanunculaceaeБијела шумарица

G rhiz; Cirk; F3.

Станишта: мезофилне шуме. Налазишта: Јаворуша, Ђулин бу-

нар, Самограде и другдје у језгру прашуме, Лом-планина, Крмећа поља-на, Јужни стјењак и ЈИ угао Резервата.


291


Биљка висока 30-150 cm. Стабљика усправна, уздуж ситно избраздана, гола, граната. Листови 2-3-струко пе-расто сложени, са дршкама и љу-спастим залишћем. Листићи дугачки 2-4 cm, доста танки, округласти, слабо срцасте основе, на горњој половини тупо назубљени или режњевити, го-ли, сивкасти. Цваст многоцвјетна мет-лица, цвјетови усправни, 4-члани; перигон зеленкаст. Прашника много, прашнички конци свијетлољубичасти. Плод са 3 крилца уздужно. IV-V.

Станишта: проријеђене мезофилне шуме, ливаде и камењари, од брдске до субалпијске зоне.

Налазишта: Лом-планина, Двост-руке косице и Јужни стјењак.

THALICTRUM AQUILEGIFOLIUM L. Фам. RanunculaceaeОчобајка

H scap; Subse; F3.


292


Вишегодишња биљка, висине 10-35(50) cm. Кртола шупља (ријетко пуна), лоптаста. Стабљика усправна, сочна, зелена или мркоцрвена, гола, увијек са 2 листа, без опнасте љуспе при основи. Листови на петељкама, 3-члани, голи, сивозелени; листићи објајасти, клинасте основе, назубљени или трорежњевити, средњи режањ дужи од бочних. Цваст гроздаста, многоцвјетна, усправна. Цвјетови са дугачком остругом, црвенољубичасти, блиједожути или бијели, мирисни. Брактеје јајасте, цијелог руба. Чаура дугачка 2-2,5 cm, са много сјемена. Сјеме црно, сјајно. IV-V.

CORYDALIS BULBOSA (L.) DC. C. cava (L.) Koerte, C. cava Schweigg.Фам. PapaveraceaeШупља млађа, кокочица, пијевац

G tub; Subse; F2.

Станишта: листопадне шуме брд-ског и планинског појаса, шибљаци итд.

Налазишта: између тачака 2 и 3, Лом-планина и Росна пољана.


293


Трајница, висине 30-70 cm. Ризомводораван, пузећи. Стабљика усправ-на или устајућа, једноставна, гола. Приземни листови 7-члани, у вријемецвјетања недостају; доњи листови стабљике 5(7)-перасти, назубљени; средњи 3-5-дјелни, горњи прости. Упазуху листова стабљике су мрко-црвени расплодни пупољци (булбили). Цваст гроздаста, штитолико збијена. Чашични листићи ланцетасти, дуги до 5 mm. Крунични листићи јајасто-

CARDAMINE BULBIFERA (L.) Crantz Dentaria bulbifera L.Фам. Brassicaceae (Cruciferae) Брадавичњак

G rhiz; Subse; F2.

дугуљасти, заобљеног врха, сужени унешто краћи нокатац, блиједољуби-части до бјеличасти. Љуска линеарно-ланцетаста, дуга 2,5-4,5 cm. Сјеменка мркоцрвена, сјајна. IV-VII.

Станишта: мезофилне, сјеновите, лишћарске и лишћарскочетинарске шуме.

Налазишта: Јаворуша, Самограде, Лом-планина, Крмећа пољана и Росна пољана.


294


Вишегодишња биљка, висока 18-30 cm. Стабљика дебела, гола, избра-здана. Приземни листови ријетки, на дугачким дршкама. Стабљика у горњем дијелу са (2)3(4) трочлана листа, у пршљену, на кратким петељкама. Листићи јајастоланцетасти, правилно оштро назубљени, трепавичави. Цвастштитолико гроздаста, савијена. Ча-шични листићи дугуљасти, жућкасти, краћи од половине дужине крунице. Крунични листићи обрнуто јајасти, клинасте основе, са нејасним нокат-

CARDAMINE ENNEAPHYLLOS (L.) Crantz Dentaria enneaphyllos L.Фам. BrassicaceaeДеветолисна зубатка, качје грожђе

G rhiz; Se; F1.

цем, дуги 12-16(20) mm, блиједожути. Љуске усправне, линеарноланцетасте, дугачке (40)50-75 mm, широке 3,5-4 mm. Сјеменка блиједомрка, сјајна. V-VII.

Станишта: сјеновите лишћарске и мјешовите, рјеђе и чисте четинарске шуме, од брдског до субалпијског појаса.

Налазишта: Јаворуша, ЈИ угао Ре-зервата, Ђулин бунар, Самограде и другдје у језгру прашуме, Лом-планина.


295


Једногодишња биљка, висока 7-30(40) cm. Стабљика једноставна или од основе граната, кривудава, већином до цвасти изразито длакава. Листови розете на петељкама, 5-9-члани, са ок-ругластим, јајастим или бубрежастим листићима, од којих је највећи врш-ни. Листови стабљике на кратким петељкама, са 5-11 назубљених или плитко режњевитих листића. Цваст гроздаста. Цвјетови на усправним пе-тељкама. Чашични листићи уско елип-

CARDAMINE FLEXUOSA With. C. sylvatica LinkФам. Brassicaceae Режуха

H semiros-scap; Cirk; MC2.

тични до дугуљасти, дугачки 1,5-3 mm, зеленкастољубичасти. Крунични листићи клинасти, на врху заобљени, двоструко дужи од чашичних, бијели. Љуске усправно одстојеће, линеарне, дуге 12-24 mm, широке око 1 mm. IV-VII (IX).

Станишта: влажна мјеста у сје-новитим шумама, од низија до пла-нинске зоне.

Налазиште: код Ломске воде.


296


Већином двогодишња биљка, висо-ка 10-85 cm. Коријен дебео. Стабљика ребраста, само при врху кратко гра-ната. Приземни листови у розети, надужим петељкама, вишеструко перастодијељени, у другом вегетационом пери-оду одумиру. Листови на средњем ди-јелу стабљике наизмјенични, на кратким петељкама, непарно перасти, са 6-9 пари листића. Горњи листови стабљике на краткој петељци или сједећи, дугом стреластоувастом основом обухватају стабљику. Листићи листова на доњем дијелу стабљике јајасти, назубљени или режњевити, често са 2 пара бочних

CARDAMINE IMPATIENS L.Фам. Brassicaceae Уваста режуха

H scap-bienn; Evra; F2.

зубаца; а у горњем дијелу стабљике ланцетасти, цијели или назубљени. Цваст гроздаста, богата. Чашични лис-тићи дугуљастолинеарни, дуги 1,5-2 mm. Крунични листићи дугуљасти, мало дужи од чашице, бијели. Љуске усправне, дугачке 15-30 mm, широке око 1 mm. Сјеменка мркожута. (IV) V-VII (VIII).

Станишта: влажна мјеста у шу-мама и клисурама, од низија до суб-алпијских врхова.



297


Висина 20-30(60) cm. Ризом члан-ковит. Стабљика усправна или узди-жућа, једноставна. Приземни листови на дугим дршкама. У горњем дијелу стабљике 3-4 непарно пераста листа у пршљену, са 7-9 листића. Листићи јајасто или елиптично ланцетасти, тестерасто назубљени. Цваст вршна. Цвјетови на танким, доста дугим пе-тељкама. Чашични листићи јајасто-ланцетасти, упола краћи од крунич-них. Крунични листићи дужине 15-20mm, блиједожути. Љуске линеарно-ланцетасте, дугачке 40-65 mm, широке 2,5-5 mm. IV, V.

CARDAMINE KITAIBELII Becherer C. polyphylla (Waldst. et Kit.) O. E. Schulz, Dentaria polyphylla W. et K.Фам. BrassicaceaeВлакача

G rhiz; Ilir; F1.

Станишта: сјеновите мезофилне шуме, од монтаног до субалпијског појаса и вегетација високих зелени.

Налазиште: Јаворуша.


298


Биљка висока (12)20-30 cm. Ри-зоми танки. Стабљика уздижућа, једно-ставна. Приземни листови на дугачкој петељци, 3-дјелни, листићи тупи, јаја-сти са клинастом основом, скоро квадратне контуре, веругаво назубљени изнад средине, лице тамнозелено, наличје плавичастозелено до плаво-љубичасто. На стабљици 1-2 тродјелна или једноставна листића, много мања од приземних. Цваст вршна. Чашични листићи јајастоланцетасти. Крунични листићи дуги 9-11 mm, бијели (рјеђе ружичасти). Љуске дугачке 20-27 mm, широке око 2 mm. Сјеме жутосмеђе. IV-VI.

Станишта: букове шуме и шуме букве и јеле, од брдског до субалпијског појаса.

CARDAMINE TRIFOLIA L. C. trifoliata Baumg.Фам. BrassicaceaeТрозупка

G rhiz; Subilir; F1.

Налазишта: Јаворуша, ЈИ-руб Ре-зервата, Ђулин бунар; Самограде и друга мјеста у језгру Резервата.


299


Вишегодишња биљка, висока 12-35(50) cm. Ризом чланковит, према врху задебљао. Стабљика устајућа, неразграната, доста танка, ребраста. Сви листови трочлани. Приземни на дугим дршкама. Стабљика са (2)3(4) наизмјенична листа, на кратким пе-тељкама; листићи ланцетасти, дугач-ко зашиљени, неједнако, крзаво назуб-љени. Чашични листићи јајастолан-цетасти, знатно краћи од круничних. Крунични листићи дужине 10-12(16)mm, сњежно бијели. Антере љубичас-те. Љуске усправне, дугачке 20-35 mm, широке око 2 mm. Сјеменка смеђа, сјајна. IV-VI.

Станишта: влажне листопадне шуме и сјеновите клисуре брдског и планинског региона.

CARDAMINE WALDSTEINII Dyer Dentaria trifolia Waldst. et Kit., C. savensis O. E. SchulzФам. BrassicaceaeСавска режуха

G rhiz; Ilir; F1.

Налазишта: Јаворуша, Ђулин бу-нар, Самограде и Росна пољана.


300


Вишегодишња биљка са вретена-стим коријеном и пузећим столонима који се завршавају розетом. Стабљика до 40 cm, усправна или устајућа, једноставна или граната, лисната, длакава. Листови розете на петељкама, издужено обрнуто јајасти, грубо на-зубљени; листови на стабљици срцас-тојајасти, сједећи. Цваст густа. Чашич-ни листићи дуги 4-8 mm. Крунични листићи клинасти, дугачки 14-18 mm,бијели или жућкасти. Љуске у изду-женим растреситим гроздовима, налучно савијеним петељкама. Сјеменка округла, глатка и мрка, са пошироким крилцима. III-IX.

ARABIS ALPINA L.Фам. Brassicaceae Планинска гушарка

Ch caesp-subsufrutt; Arkt; Th.2.

Станишта: камењари и сипари, у планинском и субалпијском појасу.

Налазишта: Јаворуша, Јужни стје-њак и други стјеновити дијелови Пра-шуме.


301


Двогодишња или вишегодишња биљка, висине 4-120 cm. Коријен вре-тенаст, дугачак. Стабљика усправна или устајућа, већином једноставна. Листови длакави; приземни у розети, објајасти, цијелог руба или слабо и неправилно назубљени, постепено су-жени у дршку. Листови стабљике ја-јасти до ланцетасти, сједећи, са увас-том, срцастом или копљастом осно-вом. Цваст многоцвјетни густ грозд.Чашични листићи издужени, дугачки2,5-3 mm; крунични клинасти, на врху заобљени, дужине 5 mm, бијели. Плодови у врло издуженим гроздови-ма који не надмашују цвјетајући диоцвасти, усправни, дугачки 1,5-5 cm, широки до 1 mm. Сјеме округло, глатко, мрко. III-VII.

ARABIS HIRSUTA (L.) Scop. Фам. Brassicaceae

H ros-bienn/ros; Cirk; B3.

Станишта: свијетли шибљаци, су-ве ливаде, камењари, исушене моч-варе, насипи и уз путеве, на скоро свим подлогама.



302


Вишегодишња биљка до 30 cm висине. Коријен кратак, вретенаст. Стабљике већином бројне, усправне, једноставне, лиснате, у доњем дијелу длакаве. Листови розете издужено објајасти, грубо назубљени, сужени у дршку, длакави. Листови стабљике сједећи, издужени, тупог врха, грубо назубљени. Цваст малоцвјетна, цвје-тови на петељкама. Чашица издужена. Круница широка 8-12 mm, бијела. Љуске усправне, дугачке 25-45 mm. Сјеме округластојајасто. V.

Станишта: на кречњачкој и доло-митној подлози, по кршу.


ARABIS MURALIS Bertol.Фам. Brassicaceae

H; Subm; As.3.


303


Растресито бусенаста трајница, висока 3-12 cm. Стабљика усправна, једноставна, гола. Листови цијелог трепавичавог руба, голи; доњи на краткој дршци или сједећи, дугуљасто објајасти, зашиљени, неназубљени; листова стабљике 1-4, обланцетасти, шиљати. Цвјетови у малоцвјетном грозду. Чашични листићи дугуљасто-јајасти дуги 4 mm, са широким бјело-кожичастим рубом. Крунични листићиклинасти, дугачки 10-11 mm, са крат-ким нокатцем, бијели. Плод линеарно-дугуљаст до линеаран, дуг 5-10 mm, широк 1,5-2 mm. Сјеменке дугуљасте, смеђе. V-VI (VII).

ARABIS SCOPOLIANA Boiss. Фам. Brassicaceae

Ch subsuff; Ilir3 ; S. j.1.

Станишта: пукотине кречњачких стијена, од брдског до субалпијског појаса.


3 Код Диздаревића e t a l. (1979): Din, што је најближе Гајићевом


304


Трајница, висока 5-140 cm. Ризом водоравно пузећи. Стабљика устајућа или усправна, у горњем дијелу граната. Листови на петељкама, крупни, танки, срцасти, зашиљени, грубо назубљени, на наличју сјајни, плавичастозелени. Цваст вршна, растресита, цвијет 4-члан. Чашични листићи дугачки 5-6 mm, вањски издужени, унутрашњи при врху проширени. Крунични листићи издужено клинасти, блиједољубичасти или љубичасти (рјеђе бијели). Плод елиптична љушчица, на оба краја кратко зашиљена, са мрежастом нер-ватуром, дугачка 4-7 cm. Сјеменка бубрежаста. V-VII.

LUNARIA REDIVIVA L. Фам. BrassicaceaeВелика љубичица, мјесечница, сребренка

H scap; Subse; FrA1.

Станишта: влажне и сјеновите шуме, клисуре и долине шумских потока.

Налазишта: Јаворуша, Самограде, Лом-планина, Росна пољана.


305


Разријеђено бусенаста, гола трај-ница, висока 5-18 cm. Листови наиз-мјенични, дугачки 4-12 mm, од дугу-љастоцилиндричног (на горњој страни мало плоснатог) до јајастолоптастог облика, тупи, сивозелени или црвен-касти. Цваст цимозна, густа, врло граната. Цвјетови 5-члани. Чашични листићи јајасти до троугласти, тупи. Крунични листићи дугачки 2-4 mm, дугуљасто или јајасто ланцетасти, скоро шиљати, бијели, ријетко слабо црвенољубичасти. Прашника 10. Пло-дова 5, ружичасти. VI-VII (IX).

SEDUM ALBUM L. Фам. CrassulaceaeБијели жедњак

Ch herb-rept-succ; Subse; Sed.2.

Станишта: шуме, травне заједнице, каменита и кршевита мјеста, нарочито на кречњаку и серпентиниту.



306


Вишегодишња биљка, висока 2-45 cm, са бројним стерилним розетама. Стабљика густо жљездасто длакава, као и петељке и чашице цвјетова. Листови розете отворено сивозелени или плав-кастозелени, објајастојезичасти, ду-гачки 0,3-5 cm, оштро назубљени, зупци с горње стране при основи са јамицом покривеном бијелом кречном љуспицом. Листови на стабљици обланцетасти. Цвјетови у усправним растреситим метлицама. Чашични листићи објајасти, крунични бијели или чађаво жути, често са пурпурним тачкама, 2-3 пута дужи од чашичних. V-VII.

SAXIFRAGA PANICULATA Mill.S. aizoon Jacq.Фам. SaxifragaceaeГроздаста каменика

Ch ros-caesp; Arkt; Pot.2

Станишта: стјењаци, од планин-ског до алпијског појаса, најчешће на кречњаку.

Налазишта: Лом-планина и Доњи јужни стјењак.


307


Вишегодишња биљка, висока (10)15-70 cm. Стабљика усправна, у гор-њем дијелу цимозно граната. Листови округластобубрежасти, тестерасто на-зубљени, доњи на дугачким петељка-ма, према врху стабљике све ситнији и на све краћим петељкама. Крунични листићи 2-3 пута дужи од чашичних, звјездасто раширени, бијели, при ос-нови ± жути и црвено истачкани. VI-VIII.

Станишта: влажна, сјеновита и стјеновита мјеста у шумама планин-ског и субалпијског појаса.

Налазишта: Јаворуша, Самограде и Сјеверни стјењак.

SAXIFRAGA ROTUNDIFOLIA L.Фам. SaxifragaceaeОчиш, очобољка

H ros; Subm; A2.


308


Вишегодишња зељаста биљка са пузећим ризомом из којег избијају столони, висока 5-20 cm. Стабљика на попречном пресјеку троугласта, ± гола. Листови малобројни, наизмјенични, бубрежасти, са дубоко срцастом ос-новом, тупо назубљени, зупци скороправоугаони. Доњи листови на дугач-ким дршкама; листови на стабљици мањи. Прицвјетни листићи жути, мање назубљени или цијелог руба. Цваст главичаста, са много цвјетова. Цвјетови ситни, 4(5)-дјелни, жутозелени. Праш-ника 8; IV-VII.

Станишта: влажна и сјеновита мјеста у брдским шумама и шибља-цима, обале ријека, потока и језера.

Налазишта: Јаворуша, Росна поља-на, Двоструке косице и Лом-планина.

CHRYSOSPLENIUM ALTERNIFOLIUM L.Фам. SaxifragaceaeЖутина, помама

T scap; Cirk; A2.


309


Листопадни грм, висине до 2,5 m.Гране без трња. Лишће плитко тро-режњевито, режњеви заобљени, назу-бљени; петељка знатно краћа од лис-ке, трепавичаво длакава. Цвасти гроз-дасте, усправне; цвјетови једнополни, круница ситна, краћа од чашице, жу-тозеленкаста. Цвијетне петељке нешто краће од приперака. Бобица црвена, нагорка. IV-VI.

Станишта: свијетле шуме и шиб-љаци, камењари и блокови стијена, на кречњаку и кристаластим шкриљ-цима.

Налазишта: Јаворуша, Самограде и Лом-планина.

RIBES ALPINUM L. Фам. GrossulariaceaeПланинска рибизла

P caesp; Bor-evra; VP3.


310


Грм висине 1,5-3 m. Бодље јаке, на главној стабљици некад скоро праве, на фертилним гранама увијек српасто савијене. Петељка листа са бодљама; листића (5)7(9), дугачки 1,5-4 cm, јајастоелиптични, просто или двоструко тестерасти, голи и глатки, без жлијезда. Залисци већином уски, оштро увасти. Цвјетови по 3-5, рјеђе појединачни; чашични листићи широко ланцетасти; крунични блиједоружичасти, краћи од чашичних. Цвијетне петељке најчешће дужине плода. Шипак дужине 1-2 cm, већином јајастоелиптичан, црвен, дискус широк 4-5 mm. VI, VII.

Станишта: свијетле шуме, рубови шума, пропланци и пожаришта, ливаде и пашњаци, на различитим геолошким

ROSA CANINA L.Фам. RosaceaeШипак

P caesp; Subse; P, Prun.2.

подлогама и типовима земљишта, од низија до планинског региона.

На објекту истраживања заступљен је таксон:

Rosa canina L. ssp. lutetiana (Lem.) Hay.

Гранчице зелене. Листићи тестерасти просто или двоструко. Залисци и бра-ктеје зелени или црнкасти (ријетко црвенкасти), жљездастог руба. Петељке голе, жљездасте, ± бодљасте. Цвијетне петељке без жлијезда. Чашични лис-тићи на наличју без жлијезда, њихов руб са ријетким жлијездама на дршкама. Плод округао, јајаст или елиптичан.



311


Грм висине 0,5-1 m. Горњи дио стаб-љике ± без бодља; на гранама бодље ријетке и танке, игличасте, меке, дуге 2-6 mm. Цвјетајуће гране без бодља. Листови са 7;9(11) листића. Листићи дугуљасти или елиптични, заобљеног врха, дугачки 2-6 cm, двоструко тес-терасти, на лицу тамнозелени, ријетко длакави; наличје блиједозелено, голо. Цвјетови појединачни, рјеђе по 2-3, на дугој петељци, повијеној након цвјетања. Чашични листићи уско лан-цетасти; крунични пурпурно до тамно ружичасти. Шипак издужен, дуг 1,5-2,5 cm, често жљездасто чекињав, црвен, виси. VI-VII.

Станишта: четинарске и мјешо-вите, лишћарскочетинарске шуме, од

ROSA PENDULINA L.R. alpina L.Фам. RosaceaeПланинска ружа

Ch frut; Se; A2.

брдског до субалпијског појаса, на разним геолошким подлогама.

Налазишта: Јаворуша, Ђулин бу-нар, језгро прашуме, Лом-планина, тачка 3 и јужни стјењаци.


312


Грм висок 1-1,5 m. Стабљика ус-правна, ваљкаста, пепељаста, често сабројним бодљицама. Листови перастосложени, са (3)5-7 листића. Листићи јајасти (терминални јајаст или јајасто-ланцетаст, рјеђе плитко срцаст), нe-равномјерно назубљени, одоздо бијело маљави. Залишће линеарно, кончасто. Цвјетови 5-члани, у цимозним цвас-тима на врху изданка или у пазуху горњих листова, бијели. Прашници бијели. Плод црвен. V.

Станишта: шуме, пропланци и по-жаришта, у планинском и субалпиј-ском појасу.

Налазишта: Јаворуша, Ђулин бу-нар, Самограде и друга мјеста у језгру,

RUBUS IDAEUS L. Фам. RosaceaeМалина

NP caesp; Cirk; E3.

Лом-планина, Крмећа пољана, Росна пољана и Јужни стјењак.


313


Зељаста биљка, висине 10-50 cm. Лист трочлан, листићи елиптичноја-јасти до објајасти, неједнако тестерасто назубљени, одоздо слабо длакави. За-лишће јајастоланцетасто. Цваст гроња са 3-10 цвјетова. Чашични листићи ланцетасти, крунични уски, бијели;

RUBUS SAXATILIS L. Фам. RosaceaeКупина камењарка

H scap; Subbor-subevra; VP3.

прашници бијели. Плод сјајно црвен, са врло мало плодића. V.

Станишта: стјеновити предјели, кршеви и зидине.

Налазишта: јужни стјењаци и Дво-струке косице.


314


Грм до 1 m. Стабљике округле, робустне; бодље неједнаке, дугачке, крте, ломљиве; жлијезде многобројне, неједнаке. Листови трочлани (на јачим биљкама често и 5-члани, између 3-чланих); листићи елиптични, фино тестерасти, одозго густо длакави, одоздо слабије, танки, с горње стране тамнозелени; лисне петељке такође чекињаве и са танким трњем; бодље и длаке црвенкасте. Жлијезде у подручју цвасти ватрено црвене. Чашица јајаста, маљава, са бодљама; круница обрнуто јајаста, бијела; прашници бијели; V.

Станишта: листопадне и четинар-ске шуме.

Налазишта: Јаворуша, тачка 3, Ђу-лин бунар, Самограде и др.

RUBUS HIRTUS Waldst. et Kit.Фам. RosaceaeКупина

NP caesp; Se; F3.


315


Биљка са дрвенастим ризомом, ви-сока 0,5-2 m. Адвентивно коријење ризома кончасто. Стабљика усправна, угласта, чврста, са много листова, у горњем дијелу граната. Доњи лис-тови испрекидано перасти, са 2-5 па-ри листића. Листићи широко јајасти,различито назубљени до плитко реж-њевити, с горње стране тамнозелени, голи, са доње стране бијело пустенас-

FILIPENDULA ULMARIA (L.) Maxim. ssp. ulmaria Spiraea ulmaria L. Фам. RosaceaeСуручица


то длакави. Цваст цимозни грозд. Круничних листића најчешће 5 или 6, блиједожути, јако мирисни. Плод дугачак око 2 mm, го, смеђ, спирално усукан. VI-VIII.

Станишта: шумске чистине и њи-хови рубови, ливаде и друга влажна мјеста.



316


Вишегодишња биљка, висока (10)30-100 cm. Ризом најчешће кратак. Стабљика већином једноставна, оскуд-но стршеће длакава. Листови са 3-6 пари већих листића, доњи често у розети. Листићи елиптични до јајасти или ромбични, крупно назубљени, на наличју густо свиленкасто маљави. Залишће листолико, јајасто, грубо на-зубљено. Цваст густ класолики грозд; цвјетови 5-члани, жути. Брактеје тро-режњевите. Чашични листићи јајас-тотроугласти; крунични уско обрнуто јајасти или обрнуто срцасти. Прашни-ка 10-20. Хипанцијум дугачак 7-10 mm, до дна дубоко избраздан. Вањске бодље на хипанцијуму стршеће, никад надоље оборене, унутрашње усправне. VI-VIII(X).

AGRIMONIA EUPATORIA L. ssp. eupatoriaФам. RosaceaeПетровац, змијина трава, костолом

H scap; Evra; B3.

Станишта: сушне шуме и ливаде, каменита мјеста, обронци поред пу-тева.



317


Трајница, висока 5-35 cm, са ду-гачким и танким ризомом. Стабљика усправна или устајућа, округла, раз-ријеђено стршеће длакава. Листови са залишћем, на обе стране длакави. Доњи листови у розети, испрекидано перасти, са 3 или 5 пари већих и 2 или 4 пара мањих листића, наизмјенично распоређених, крупно назубљених, перасте нерватуре. Листови стабљике мањи и једноставнији (трочлани и сл.) Цвјетови у вршним гроњастим цвастима, по 2-5. Вањска чашица и круница са по 5 листића. Круница јасно жута. Прашника 5-10. Плод са 1--2 јајасте сјеменке, опкољене цвијет-ном ложом. V, VI.

AREMONIA AGRIMONIOIDES (L.) DC. ssp. agrimonioides Фам. RosaceaeПавловац

H ros; Is. subm; F1.

Станишта: мезофилне шуме, од субмонтаног до планинског појаса.

Налазишта: Јаворуша, Ђулин бу-нар, Самограде и другдје у језгру прашуме, Лом-планина, Јужни стјењак и ЈИ угао Резервата.


318


Биљка са косим ризомом и презим-љујућом розетом, висока 20-60 cm. Стабљика усправна или при дну са-вијена, најчешће граната, длакава, каои листови. Листови розете на крат-ким петељкама, перасти, са 1-5 пари ситних, назубљених листића и круп-ним терминалним листићем који је широко јајаст, 2-5-режњевит и непра-вилно двоструко тестерасто назубљен, дугачак 2-10 cm. Листови стабљике

GEUM URBANUM L. Фам. RosaceaeЗечја стопа, блаженак

H scap; Evra; F3.

3-5-члани, горњи тродјелни. Цвјетови у разријеђеној цвасти, 5(6)-члани. Листићи вањске чашице краћи од чашичних, линеарноланцетасти. Кру-нични листићи јасно жути, дужине чашичних; V-X.

Станишта: претежно шумска биљ-ка. Мезофилна. Од низија до пла-нинског појаса.

Налазиште: Лом-планина.


319


Трајница, висока (5)10-30(50) cm.Ризом одрвенио, неправилно кртоласт, споља мркосмеђ, изнутра црвен као крв. Стабљика полегла или устајућа, лисната, длакава. Листови прстасти, приземни 3(4,5)-члани, са дугачким дршкама; листови стабљике сједећи или са кратким петељкама, 3-члани;листићи клинастообјајасти, у горњој половини оштро назубљени, већином на обе стране голи. Залишће на стаб-љици прстасто режњевито. Цвјетови у терминалној цимозној цвасти. Лис-тићи двојне чашице краћи и ужи од чашичних. Крунични листићи нај-чешће 4-члани, жути, при основи тамнији. V-VIII.

POTENTILLA ERECTA (L.) RäuschelP. tormentilla StokesФам. RosaceaeСрчењак, срчењача


Станишта: шуме, ливаде (влажне и сушне) и тресетишта.



320


Вишегодишња биљка, висока 30-80 cm. Стабљика устајућа, густо и кратко, скоро прилегло длакава, у горњем дијелу слабо граната, са мало листова. Листови трочлани, врло ријетко пе-точлани. Листићи са петељчицама (петељка средњег листића до 10 mm), широко објајасти, крупни (дугачки 3,5-8 cm), широки 2-4 cm, са 5-9 пари крупних, тестерастих зубаца. Цвјетова много. Листићи двојне чашице краћи од чашичних или скоро једнаке дужи-не. Крунични листићи жути, скоро два-пут дужи од чашичних. VII, VIII.

Станишта: планинске и субалпиј-ске ливаде на дубљем земљишту, на кречњачкој подлози.

POTENTILLA MONTENEGRINA Pant.(P. montenegrina Panč.)Фам. RosaceaeЦрногорска петопрста

H semiros-scap; Ilir-sk-pind. end; Arr.3.



321


Биљка са лисном розетом при основи, висока 5-20(30) cm. Ризом водораван или кос. Лист 3-члан, на-зубљен, петељка дугачка, руб листића крупно тестераст. Залишће ланцетасто, зашиљено, смеђецрвено. Цвијетна ста-бљика већином усправна, мало виша од приземног лишћа, у доњем дијелу стршеће маљава, у горњем дијелу најчешће прилегло длакава. Цвјетова мало. Брактеје обично недостају. Боч-

FRAGARIA VESCA L. Фам. RosaceaeЈагода

H semiros-rept; Evra; E3.

не цвијетне петељке са прилеглим илиусправним длакама. Крунични листићи заобљени, потпуно сњежно бијели; V, VI.

Станишта: субмонтане, брдске и планинске шуме, прогале и ливаде.

Налазишта: Самограде, Лом-пла-нина, јужни стјењаци, Двоструке ко-сице итд.


322


Биљка висине до 40 cm, са розетом листова при основи. Ризом водораван до скоро усправан; столони се слабо развијају, кратки и танки. Стабљика усправна, најчешће јасно виша од лис-това, водоравно стршеће длакава. Лис-тови розете трочлани, са врло дугачким петељкама, крупно тестерасто назуб-љени. Цвјетова 5-12, полигами. Бракте-је једноставне. Цвијетне петељке са водоравно стршећим длакама. Листићи вањске чашице нешто краћи и ужи од листића чашице. Круница сњежно бијела; V, VI.

Станишта: шуме, прогале, пожа-ришта и ливаде, од низије до субал-пијског појаса.

FRAGARIA MOSCHATA Duchesne F. elatior Ehrh.Фам. RosaceaeЈагода китњача

H ros-rept; Subse; F3.

Налазишта: Самограде и Крмећа пољана.


323


Вишегодишња биљка, висока 10--40(50) cm. Ризом надземни, са сте-рилним розетама. Изданци зелени до плавичастозелени, љети често црвен-касти, голи или ± густо, али никад свиласто длакави. Стабљика усправна или устајућа. Листови розете бубре-жасти, са 7-11 режњева дубоких 1/4-1/3(1/2) лиске, полукружних до јајастих или троугластих, обично назубљених. Листови стабљике нешто мањи. Цваст цимозна, већином широка, мало дла-кава или сасвим гола (горње гранчице увијек голе). Цвјетови зелени, голи; V-IX.

ALCHEMILLA VULGARIS L. Фам. RosaceaeОбични вирак

H ros; Cirk; Arr2.

Станишта: влажне ливаде и па-шњаци, те поред потока.

У ломском резервату је нађен так-сон:

Alchemilla vulgaris L. ssp. praten-sis (Schmidt) E. G. Camus

Обично врло снажне биљке, високе око 20-50 cm. Лиске с горње стране голе, одоздо длакаве бар по нервима, издијељене на 9-11 режњева, дубоких 1/2-1/3 лиске.



324


Дрво високо до 14 m. Крошња ши-роко купаста, гране усмјерене косо навише. Кора мркосива, са бијелим пјегама, дуго остаје глатка. Гранчице са бројним лентицелама. Пупољци купасти, љуспе трепавичаве. Лист дугачак до 12 cm, ± танак, јајаст или елиптичан, двоструко тестераст, лице тамнозелено и сјајно, доња страна зеленкастобијело пустенаста. Бочних нерава (8)10-14 пари, размакнути. Гроње растресите. Цвјетови бијели, широки 1-1,5 cm; петељка цвијета и чашица длакави. Плод обично елип-соидноокругласт, свијетлоцрвен, са си-вим пепељком и свијетлим лентице-лама, дуг до 1,5 cm. V-VI.

SORBUS ARIA (L.) Crantz ssp. aria Aria nivea Host.Фам. RosaceaeМукиња

P scap-caesp; Se; F3.

Станишта: свјетлије, сувље и топ-лије шуме, рубови шума и стјеновити положаји у појасу букве, првенствено на кречњаку и доломиту.

Налазишта: Јужни стјењак и ЈИ угао Резервата.


325


Дрво висине до 16 m. Крошња округласта, доста ријетка, гране од-стојеће. Кора одраслог стабла мрко-сива, са бјеличастим пјегама, врло дуго глатка, слична кори младе бу-кве или јавора. Младе гранчице црвенкастосмеђе, сјајне, касније сиве, са много лентицела, слабо длакаве. Пупољци издужено купасти, љуспе сиве, са тамнијим рубом, длакаве и трепавичаве. Лист са 9-15 листића. Листићи ланцетасти, дугачки до 5 cm, широки до 1,5 cm, на кратким петељчицама, асиметричне основе, тестерасто назубљени; зупци дуги 1-2 mm. Младо лишће длакаво, у вријеме сазријевања плодова оголи, уз нерве трајно разријеђено длакаво. Боја листова на лицу тамнозелена, на наличју свјетлија, пред опадање црвенкастожута. Гроње крупне; цвје-тови бијели, непријатног мириса. Плодови црвени, округласти, пречника 9-10 mm, горки, нису јестиви. V.

SORBUS AUCUPARIA L. ssp. aucuparia Фам. RosaceaeЈаребика, калика

P scap-caesp; Subse; VP2.

Станишта: мезофилне, сјено-љубиве, ± ацидофилне и фригорифилне четинарске и мјешовите шуме, у планинском и субалпијском појасу.

Налазишта: Јаворуша, Ђулин бунар, Самограде и другдје у језгру прашуме, Лом-планина, јужни стјењаци итд.


326


Вишегодишња зељаста биљка, ви-сине 0,5-2 m. Ризом одрвенио. Стаб-љика једноставна, гола. Листови ду-гачки до 1 m, вишеструко непарно перасти. Листићи јајасти, двоструко оштро назубљени. Цваст широка пирамидална метлица, дужине до 50 cm, врло декоративна. Цвјетови већи-ном једнополни, ситни, са по 5 ча-шичних и круничних листића, мушки блиједожути, женски бијели. Пре-цвјетала цваст (млади плодићи) бли-једозелена. Плод висећи мијешак, ду-гачак око 3 mm, садржи много сје-менки. V-VIII.

ARUNCUS DIOICUS (Walter) Fernald A. sylvestris KostelФам. RosaceaeКозја брада, суручица

H scap; Cirk; F2.

Станишта: шуме и рубови мезо-филних шума, сјеновите ливаде на вишим брдима.

Налазиште: Сјеверни стјењак.


327


Вишегодишња биљка висине 20--100 cm. Стабљика густо, рутаво, стршеће длакава, у горњем дијелу често врло граната. Листови парно перасти, са витицом, већином са 10--20 пари листића. Листићи међусобно збијени, дугачки 10-26 mm, широки 3-7 mm, елиптично или јајасто лан-цетасти, шиљатог врха, приљубљено или стршеће длакави (у јесен могу бити скоро голи), трепавичавог руба. Залисци велики, полукопљасти. Цвас-

VICIA INCANA Gouan V. cracca ssp. gerardii Gaudin, V. gerardii All.Фам. Fabaceae (Papilionaceae)

H scap; Subm; B3.

ти са 20-30 цвјетова, збијене, заједно са дршком дугачке као лист у чијем су пазуху или краће. Дршке цвасти покривене ± приљубљеним длакама. Крунични листићи плавољубичасти. Дршка плода извирује из чашице. VI, VII.

Станишта: борове и храстове шу-ме, шикаре и шибљаци те поред путе-ва, у брдском и планинском појасу.

Налазиште: Доњи јужни сјењак.


328


Биљка висине 40-50 cm. Ризом кос, са малим гомољастим задебљањима. Стабљике већином полуусправљене, неразгранате. Листови са 2-3(4) пара листића и кратким вршком умјесто витице. Листићи јајасти, неназубљени, нерватура парно пераста. Залишће релативно ситно. Цвасти сједеће, са 3-7(12) цвјетова, окренутих на једну страну. Зупци чашице уски, зашиљени, често вијугави. Круница жута. Махуна дугачка 3-4 cm, гола, зрела црна. Врх махуне сужен у дугачак кљун. V, VI (VII).

Станишта: мезофилне шуме, од монтаног до субалпијског појаса.

Налазишта: око Ђулиног бунара и југоисточни дио Резервата. Шилић (1992) је наводи као ријетку врсту флоре Босне и Херцеговине.

VICIA OROBOIDES Wulf. Фам. FabaceaeГрахорица

H scap; Ilir; F1.


329


Вишегодишња биљка са танким, 30-60(120) cm дугим и разгранатим, лиснатим изданцима, гола или са кратким прилеглим длакама. Стабљика устајућа или повијушна, танка, 4-угаона, ± избраздана, неокриљена. Листови ситни, са неокриљеном пе-тељком, дугом 0,5-3 cm и 1 паром уско елиптичних до елиптичноланцетастих, зашиљених листића, широких 2-6(9) mm, а дугих 15-30 mm, и разгранатом или једноставном витицом. Залисци стреласти до копљасти, широки 3-6 mm, дуги 10-30 mm. Цваст много дужа од листова. Цвјетови жути. Махуна линеарноланцетаста, зрела црна, сје-мена 6-12. VI.

Станишта: влажне до суве ливаде, утрине, оранице и неке шумске зајед-нице.

LATHYRUS PRATENSIS L. Фам. FabaceaeЖути граор

H scap; Subevra; Arr.3.

Налазиште: Крмећа пoљана и Јужни стјењак.


330


Вишегодишња биљка, висока 20-30(60) cm. Ризом доста кратак. Стабљика усправна или устајућа, једноставна, избраздана, неокриљена. Лист парно пераст, без витице, листића већином 2-4 пара, јајасти, често дугачко заши-љени, неназубљени, руб није трепа-вичав. Залисци крупни, дугачки 1-2 cm, полукопљасти. У грозду 3-5(10) цвјетова; њихове петељке праве. Ча-шица звонаста; круница тамноцрвена до плавољубичаста, касније зелена. Махуна већином гола, сјајна. Сјеме мркожуто, сјајно. IV, V.

Станишта: мезофилне шуме, нај-чешће у брдском региону и на креч-њачкој подлози.

Налазишта: тачка 3, јужни стјења-ци, Самограде и Лом-планина.

LATHYRUS VERNUS (L.) Bernh. Orobus vernus L.Фам. FabaceaeКукавичица, грашац

H scap; Subse; F2.


331


Вишегодишња биљка, висока 20-40 cm. Стабљика танка, испуњена или са уском шупљином, усправна, при осно-ви устајућа, ± избраздана до угласта, длакава, једноставна или са кратким гранама. Доњи листови на дршкама дугачким 15-20 cm, горњи на краћим дршкама до скоро сједећи. Листићи велики, јајасти или дугуљасти, двапут дужи од своје ширине, са клинастом шаром. Средњи листић ужи. Залисци јајасти, нагло сужени у чекињаст врх,

TRIFOLIUM PRATENSE L. Фам. FabaceaeЦрвена дјетелина

H scap; Subevra; Arr.3.

кожасти. Главице по 1 или по 2 заједно, средње величине, сједеће, лоптасте или јајасте, обично са инволукрумом. Чашица прилегло длакава, њени зупци кончасти, трепавичави, дужине ције-ви. Круница двапут дужа од чашице, ружичаста. V-IX.

Станишта: свијетле шуме, влажне и бујне ливаде и поља, од низија до алпијског појаса.



332


Вишегодишња биљка са снажним осовинским коријеном и разгранатим ризомом. Главна стабљика пузећа, дугачка до 30 cm и више, укорјењује се на чворовима, гола. Листови са голим дршкама, дугим до 20 cm. Лис-тићи дужине 0,5-3 cm и нешто ужи, клинастообјајасти, на врху одсје-чени или мало урезани, са лучном шаром, скоро по читавом рубу ситно назубљени. Залисци већином бјеличасти. Главице на врло дугачким дршкама, лоптасте, растресите, мно-гоцвјетне. Дршке цвјетова дуже од чашице или исте дужине. Цвјетови бијели (рјеђе ружичасти), прецвјетали мрки. V-X.

TRIFOLIUM REPENS L. Фам. FabaceaeБијела дјетелина

H rept; Subevra; Arr.3.

Станишта: влажне ливаде, паш-њаци, обале ријека и потока, утрине, поред путева и обрадиве површине, скоро свуда, од низија до алпијског појаса.

Налазиште: Двоструке косице и уз камионски пут.


333


Вишегодишња биљка без столона. Стабљика устајућа до усправна, ду-га 5-40(60) cm, слабо разграната. Ли-стови са кратком дршком, 5-члано непарно перасти. Листићи неназуб-љени, клинасто објајасти до скоро обланцетасти, 2 најдоња често ужи од осталих. Цваст ријетка штитаста главица са до 6 цвјетова. Зупци чашице троугласте основе, затим шиласти, дугачки као цијев чашице. Круница дуга 10-14 mm, жута, споља често црвенкаста. IV-IX.

Станишта: влажне и сушне ливаде, утрине и њиве.


LOTUS CORNICULATUS L. Фам. FabaceaeЗвјездан, смиља, смиљкита

H scap; Subevra; B3.


334


Трајница, висока до 15 cm. Ризом хоризонтално пузећи, чланковит, ње-жан, покривен љуспастим листовима. Стабљика недостаје. Лист сличан лис-ту дјетелине, 3-члан, са дугом, длака-вом петељком. Листићи обрнуто ср-цасти, неназубљени, ± голи, на наличју често пурпурно црвени. Цвијет један, 5-члан, на петељци обично дужој од листова. При основи цвијетне петељ-ке пар љуспастих листића. Крунични

OXALIS ACETOSELLA L.Фам. OxalidaceaeЦецељ, зечја соца, дјетелиница, киселица

G rhiz; Cirk; VP3.

листићи обрнуто јајасти, бијели, са црвенкастим нервима, рјеђе ружича-стоцрвени. Чаура јајаста. IV.

Станишта: сјеновите мезофилне шуме, шибљаци, тресетишта, труло дрво, понекад и стабла дрвећа, од низија до субалпијског појаса.

Налазишта: Јаворуша, тачка 3, Ђулин бунар, Самограде и другдје у шуми букве, јеле и смрче.


335


Вишегодишња зељаста биљка, ви-сока 30-70 cm. Ризом дебео, вертика-лан. Стабљика одстојеће длакава, при врху разграната. Листови прстасто режњевити, назубљени. Листови при-земне розете на дугачким петељкама, 5-7-режњевити; листови стабљике ма-њи, наизмјенични: доњи на краћим петељкама, 3-5-режњевити; горњи сје-дећи, мање издијељени. Круница пурпурнољубичаста, точкасто округла,

GERANIUM PHAEUM L. Фам. GeraniaceaeЗдравињак, вилино око, дјевојачко око

H scap/semiros; Se; F2.

крунични листићи раширени у једној равни или савијени уназад. Плод дугачак 2-2,5 cm. VII-X.

Станишта: свијетле шуме и шиб-љаци, рубови шума и пропланци, шибљаци и свјеже ливаде, од брдског до субалпијског појаса.

Налазишта: депресија између коте 1501 и Лом-планине, Крмећа пољана и Росна пољана.


336


Једногодишња или презимљујуће једногодишња биљка јаког, непријат-ног мириса, дугачка 15-40(70) cm. Стабљика устајућа, одстојеће длакава, граната. Листови на обе стране одстојеће длакави, доњи петоугаони, 3-5-реж-њевити, горњи скоро трорежњевити. Режњеви у контури ± ромбични, дубоко перасто дијељени на цијеле или назубљене режњиће. Цвјетови дугачки колико њихове петељке. Круница два-пут дужа од чашице, ружичаста. Плод дугачак око 2 cm. Карпидије са мре-жастом нерватуром. V-VIII.

Станишта: влажне и сјеновите шу-ме и стјењаци, од брдске до субалпиј-ске зоне.

Налазишта: врло распрострањена (Јаворуша, Ђулин бунар, широм језгра прашуме, Лом-планина, стјењаци итд.).

GERANIUM ROBERTIANUM L. Фам. GeraniaceaeЖива трава

H semiros; Subcirk; F2.


337


Вишегодишња полурозетаста зеља-ста биљка са дебелим ризомом, висока 20-70 cm. Стабљика на врху разграната, дебела, угласта, чврста, одстојеће длакава. Листови дијељени на мање од 90% радијуса; режњеви назубљени или скоро перасто усјечени. Приземни листови на врло дугим петељкама, лиска бубрежасто-округласта, дубоко подијељена на 5-7 широких режњева који су крупно назубљени или опет режњевити. Средњи листови стабљике ситнији, на краћим дршкама; горњи још ситнији и скоро сједећи. Лиске одозго

GERANIUM SYLVATICUM L. ssp. silvaticumФам. GeraniaceaeИглица шумска

H scap; Bor-evra; A2.

длакаве. Цвјетови бројни, у растреситој дихазији, широко отворени, обично црвенкастопурпурни. Цвијетне дршке за вријеме плодоношења усправне. V-VII.

Станишта: свијетле шуме, рубови шума, шибљаци и ливаде, у планин-ским и субалпијским предјелима.

Налазишта: за разлику од претхо д-не врсте доста ријетка. Нађена између Ђулиног бунара и Лом-планине, запад но од Ломске воде и на Крмећој пољани.


338


Сивозелена вишегодишња зељаста биљка са хоризонталним, дјелимично одрвењеним коријеном и лисном ро-зетом, висока 15-50 cm. Стабљике усправне или устајуће. Стерилних стабљика много, густо лиснате, круте, са презимљујућом вршном розетом. Листови розете крупни, издужено обр-нуто јајасти, са петељкама. Фертилне стабљике израстају из розете стерилних, сљедеће године. Оне имају мало ли-стова, који су сједећи, обрнуто јајасти, много ситнији него на стерилним стабљикама, и 4-9 цвијетних гранчица на врху. Сви листови су неназубљени. Вршна цваст обично 5-зракаста, зра-ци 2-крако рачвасти; листови омо-

EUPHORBIA AMYGDALOIDES L. ssp. amygdaloidesФам. EuphorbiaceaeШумска мљечика, зеленика

Ch sufrut; Subatl-subm; F3.

тача цвасти дугуљасто до широко ланцетасти; прицвјетни листови међу-собно срасли по 2. Цвјета и плодоноси IV-VI.

Станишта: мезофилне шуме (пого-тово букове), шибљаци, рубови шума, уз потоке и сл., нарочито на кречњаку, све до субалпијског појаса.

Налазишта: Јаворуша, Ђулин бу-нар, језгро прашуме и другдје, скоро по читавом Рззервату.


339


Вишегодишња зељаста биљка са хоризонталним ризомом, висока 20-40 cm. Стабљика крилато ребраста, длакава, оскудно лисната, само са цвијетним гранама. Листови на крат-ким петељкама (2-5 mm), издужено обрнуто јајасти или обрнуто ланце-тасти, клинасте основе, затупасти или зашиљени, цијелог руба, голи или ријетко длакави. Прицвјетни листови сједећи или на краткој петељци, јаја-столанцетасти, обрнуто јајасти или

EUPHORBIA CARNIOLICA Jacq.Фам. EuphorbiaceaeКрањска мљечика

H scap; Subilir; F1.

издужено обрнуто јајасти, цијелог руба, заобљене или сужене основе. Вршна цваст 3-5-зракаста, зраци двокраки. Цијатијум жут, дугуљаст, дугачак 3-4 mm, на петељци дугачкој 5-15 mm. Цвјета и плодоноси IV-VI.

Станишта: планинске ливаде, шибљаци и листопадне шуме, од брдског до субалпијског појаса.

Налазиште: изнад Ђулиног бу-нара.


340


Биљка висине 15-60 cm. Стабљика једноставна или граната, фино пру-гаста, разријеђено длакава. Листови стабљике сједећи или на сасвим крат -ким дршкама, издужено објајасти или дугуљастоланцетасти, цијелог руба или сприједа ситно назубљени. Вршна цваст 3-5-зракаста; зраци већином недијељени; прицвјетни листови дугу-љастотроугласти, са срцастом или одсјеченом основом, већином дужи од своје ширине. V, VI.

Станишта: сјеновите лишћарске шуме (нарочито букове, на кречњаку), рубови шума, грмље, рјеђе суве пади-

EUPHORBIA DULCIS L.Фам. Euphorbiaceae

H scap; Subse; F2.

не. Честа у брдској зони, сеже до суб-алпијског појаса, у равницама ријетка.

Налазишта: Лом-планина, Крмећа пољана, јужни стјењаци.


341


Вишегодишња биљка са пузећимризомом, висока 20-40 cm. Стабљика4-угаона, обично гола, неразграната. Листови при врху стабљике, на петељ-кама дугим 5-45 mm, издужено јајасти, елиптични или елиптичноланцетасти (2-3 пута дужи од ширине), зашиљени, тупо тестерасто назубљени, тамнозе-лени. Мушка цваст ресолики испре-кидани клас, обично дужи од листова. Женске цвасти кратке, у пазуху при-цвјетних листића. Цвјетови ситни, жутозелени. Чаура лоптаста. Сјеменка скоро округла, на врху зашиљена. IV-VI.

Станишта: сјеновите, умјерено влажне шуме и шибљаци.

Налазишта: тачка 3, јужни стје-њаци и западни руб Резервата.

MERCURIALIS PERENNIS L.Фам. EuphorbiaceaeРесуља, шумски просинац

H scap; Subse; F2.


342


Дрво висине 25-30(40) m, пречника до 1(2,5) m. Крошња правилна, округ-ласта, густа. Кора у младости глатка, сивкаста, у старости испуца у танке црвенкастосиве љуспе које отпадају. Младе гранчице голе. Пупољци јајас-ти, одстојећи од гранчице, руб љуспи тамнији. Лист са срцастом основом, 5-режњевит, режњеви јајастотроугао-ни, зашиљени и тупо тестерасто на-зубљени. Наличје са чуперцима дла-чица у угловима између нерава. Цваст издужен висећи грозд. Цвјетови већи-ном двополни, жутозеленкасти, трепа-вичави. Плодови голи. Леђне линије крила плода најчешће под оштрим углом, а унутрашњи рубови ± пара-лелни. Сјеменка на попречном пресјеку округласта. IV, V.

Станишта: мезофилне шуме, од брдског до субалпијског појаса, наро-чито на кречњаку и доломиту.


ACER PSEUDOPLATANUS L.Фам. AceraceaeГорски јавор, бијели јавор

P scap; Se; F2.


343


Листопадни грм или ниско дрво дo 6 m. Кора црвенкастосмеђа или масли-насто зелена. Гранчице зелене, округ-ле. Пупољци вретенасти (изразито издужени), дуги 5-20 mm, прилегли уз гранчицу, зелени. Лист јајаст или елиптичан, шиљатог врха, врло ситно тестерасто назубљен, дугачак до 14 cm, пред опадање тамноцрвен. Цваст полихазија, већином малоцвјетна, на дугачкој петељци. Цвијет 5(4)-члан, тамнозелен. Плод 5(4)-ока висећа чаура, ± око 2 cm. Сјеменке бјеличасте, потпуно обавијене наранџастим ари-лусом. V.

Станишта: најчешће у шуми букве и јеле на кречњаку.

EUONYMUS LATIFOLIUS (L.) MillerФам. CelastraceaeШироколисна курика

NP caesp; Subm; F3.



344


Зимзелени грм или ниско дрво, код нас високо до 10 m и прсног пречника до 30 cm. Кора свијетлосива, прво глатка, касније испуца. Гранчице слабо угласте, голе. Листови јајасти или елиптични, ± трнасто назубљени (на горњим гранама и старим примјерцима са мало зубаца или цијелог руба), кожасти, зимзелени, на лицу тамнозелени и сјајни. Цвасти штитасте, пазушне, цвјетови ситни, двополни или једнополни (женски и мушки), радијални, 4-члани. Круница блиједожута или слабо црвенкаста. Коштунице округласте или јајасте, дугачке до 1 cm, црвене и сјајне, презимљују на стаблу. V, VI.

Станишта: сјеновите мезофилне шуме у брдском и доњем дијелу пла-нинског појаса.

ILEX AQUIFOLIUM L. Фам. AquifoliaceaeБожиковина, зеленика, зимзелен

P caesp/scap; Subatl-subm; F2.

Налазиште: Јаворуша (у шуми букве, јеле и смрче, успут између снимака 1 и 2, око 1300 m н. в.). У Резервату изузетно ријетка биљка, као и Ruscus hypoglossum нетипична за овај висински појас и фитоценозу. Угрожена врста флоре Босне и Херцеговине (Шилић , 1992).


345


Листопадни грм, висок 1-4 m. Младе гранчице сивосмеђе, старије црвенкастосмеђе, са упадљивим бје-личастим лентицелама, без трња. Пупољци дугачко зашиљени, при-љубљени уз грану. Свјеже дрво и младе гранчице непријатног мириса. Лишће наизмјенично, дужине 10-15 cm, издужено елиптично до елип-тичнообјајасто, зашиљено, руб ситно тестераст, лице сјајно, са израженом паралелном нерватуром, бочних не-рава 10-20 пари. Цвјетови по 3-7 у пазушној цвасти, ситни, једнополни, 4-члани, жутозелени. Коштуница црна, сочна, пречника 5-6 mm. V, VI.

Станишта: обично стјеновита мје-ста са прекинутим склопом шуме, у планинском и субалпијском појасу

RHAMNUS ALPINUS L. ssp. fallax (Boiss.) Maire et PetitmenginR.. fallax Boiss., Oreoherzogia fallax (Boiss.) Vent.Фам. RhamnaceaeЉиговина, смрдљика

P caesp; Balk; R. f.2.

(шуме букве и јеле; букве, јеле и смрче и субалпијска шума букве), а мјестимично и ниже.

Налазишта: Јаворуша, језгро пра-шуме, Лом-планина, Самограде и тач-ка 3, Сјеверни и Јужни стјењак итд.


346


Вишегодишња биљка, висока 20--100 cm. Коријен вретенаст. Стабљика стршеће длакава. Приземни листови на дугачким петељкама, округласто-срцасти, назубљени или плитко прс-тасто режњевити; листови на стаб-љици скоро до основе прстасто 5-7-режњевити, режњеви перасто ди-јељени. Сви листови оскудно длакави. Цвјетови на длакавим петељкама, по 1-3 у пазуху листова, или у вршној штитоликој цвасти, 5-члани. Крунични листићи много дужи од чашичних, ружичастољубичасти (рјеђе бијели), са мрким нервима. VI, VII(X).

MALVA MOSCHATA L. Фам. MalvaceaeСљез

H scap-bienn; Subatl-subm; Arr.1.

Станишта: рубови шума и шибља-ка, сушне и влажне ливаде и рудерална станишта.



347


Усправан листопадни грм, висине30-150 cm. Гране прутолике. Листови распоређени спирално, обрнуто ланце-тасти, цијелог руба, зашиљеног врха,дуги 7-9 cm, танки, голи или је ободтрепавичав, наличје плавичастосиво-зелено. Цвјета прије листања. Цвје-тови у пазуху лисног ожиљка, по 2-4или више, скоро радијални, ружичас-ти; неколико оваквих цвасти образује чуперак или клас. Плод јајаста кош-туница, црвена, груписане у класове у пазуху листова. II-IV.

Станишта: сјеновите мезофилне шуме, од субмонтаног до субалпијског појаса.


DAPHNE MEZEREUM L. Фам. ThymelaeaceaeОбични ликавац, хајдучка опута, вучја лика

NP caesp; Subj. sib; F2.


348


Трајница. Коријен вретенаст. Стаб-љика са двије уздужне пруге, гола, обично при врху граната. Листови јајасти или дугуљасти, цијелог руба, са бројним провидним тачкама по површини и црним тачкама по рубу, наличје зелено. Цваст паштитаста, широка. Цвјетови 5-члани. Крунични листићи 2-4 пута дужи од чашице, златножути, понекад са црним тачкама бар по ободу. VI-VIII.

Станишта: рубови разних шума, нарочито храстових, шибљаци, про-гале, пожаришта, ливаде и пашњаци.

Налазиште: Доњи јужни стјењак, Крмећа пољана и Самограде.

HYPERICUM PERFORATUM L. ssp. perforatumH. noeanum Boiss.Фам. Hypericaceae (Guttiferae)Госпина трава, кантарион

H scap; Subevra; B3.


349


Вишегодишња биљка. Стабљика полуусправљена или усправна, ду-жине 5-25 cm, њежна, гола, са 2-3 интернодије, 2-4 листа и 1-3 цвијета. Приземних листова 1-3(4), у розети, на дугачкој дршци, бубрежасти, шири од своје дужине, оштро назубљени, прстасте нерватуре, танки, голи или слабо длакави. Листови стабљике на краћим дршкама, мањи, бубрежасти или срцасти. Залишће ситно, јаја-столанцетасто, цијелог, ± опнастог

VIOLA BIFLORA L. Фам. Violaceae

H scap; Arkt; A3.

руба. Цвијет мали. Крунични листићи блиједожути, доњи са мркожутом и мрком цртом до половине; оструга кратка, права, тупа; жиг дворежњевит. V, VI(-VIII).

Станишта: влажнa и тешко прис-тупачнa мјестa у субалпијском и алпиј-ском појасу.

Налазишта: Jаворуша (тачка 2) и изнад Ђулиног бунара.


350


Вишегодишња биљка висока 5-45 cm, са стабљиком, без столона. Листо-ви дубоко срцасти или бубрежасти, зашиљеног врха, тупо назубљени. Цвијет дугачак 2-3 cm, тамноплав или свијетлољубичаст, не мирише; чашич-ни привјесци упадљиви (дугачки 2-3 mm); крунични листићи при основи бијели; оструга бијела или блиједожута. IV-VI.

Станишта: најчешће у листопад-ним, али и у четинарским и мјешови-тим шумама, па и на ливадама.

Налазишта: Јаворуша, Самограде, Ђулин бунар, Лом-планина, уз ками-онски пут итд.

VIOLA RIVINIANA Reich.V. sylvestris Lam. var. rivinianaФам. ViolaceaeШумска љубичица

H scap-semiros; Subse; F3.


351


Вишегодишња биљка, висине 4-15 (25) cm. Стабљика ломљива, нераз-граната или у горњем дијелу граната. Листови са незнатно крилатом дрш-ком, срцастојајасти до срцастотро-угласти, шиљати, вијугаво оштро на-зубљени, танки, голи, сјајни, дугачкипреко 3 cm. Цваст гроздаста или мет-личаста. Цвјетови са ситним брактеја-ма које опадају, ситни, дволатични. Чашични листићи црвенкастобијели, крунични бијели или црвенкасти; жиг главичаст. Плод издужено круш-

CIRCAEA ALPINA L. Фам. Onograceae (Oеnotheraceae)

H scap; Subbor-cirk; A2.

колик, дугачак 2-2,5 cm, са 1 окцем и 1 сјеменом. Чекиње на плоду разри-јеђене, на врху кукасте, краће од пречника 1 коморе плода. VI-VIII.

Станишта: влажне и сјеновите шуме и шикаре, поред потока и извора, мочваре, влажне стијене и труло др-веће.

Налазишта: Јаворуша и Само-граде. Према Шилићу (1992) у Босни и Херцеговини ријетка и угрожена врста.


352


CIRCAEA LUTETIANA L. Фам. Onograceae (Oеnotheraceae)Виленичка трава, бахорица

H scap; Cirk; F3.

Трајница, висока 20-60 cm. Ризом дрвенаст, са дугачким чланцима; сто-лони и жиле коријења на врху крто-ласто задебљали. Стабљика усправна, већином неразграната, ломљива. Лис-тови са петељком, јајасти или незнатно срцасти, шиљатог врха, разријеђено веругаво назубљени, дугачки до 10 cm, голи или дуж нерава ± длакави, блиједозелени. Цвасти вршне и бочне, гроздасте и метличасте. Цвијетне пе-тељке кратке и танке, без брактеја. Чашични листићи јајастоланцетасти, длакави, савијени наниже, често пур-

пурни. Крунични листићи обрнуто срцасти, дугачки 2-4 mm, бијели или ружичасти; жиг дворежњевит. Плод дугачак 3-4 mm, са 2 окца и 2 сјеменке, чекиње на врху кукасте, дуже од пречника 1 коморе плода. VI-VIII.

Станишта: влажне шуме, шикаре стијене и точила, поред извора и вода, прогале и зидине, од низија до планинског појаса.

Налазиште: околина Ђулиног бу-нара.


353


Вишегодишња биљка, висине 20--70(80) cm, снажна, већином нераз-граната. Ризом кратак, дебео. Доњи дио стабљике обавијен остацима сасушених листова. Листови сједећи, по 3-4 у пршљенима дуж стабљике, живо зелени, на лицу сјајни, дугачки 4-7 cm, доњи елиптични или издужено објајасти до јајасти; средњи објајасти; горњи јајастоланцетасти, сви назуб-љени, само доњи на кратким дршкама. Цвјетови дугачки до 15 mm, крунични

EPILOBIUM ALPESTRE (Jacq.) Krock. Epilobium trigonum Schrank Фам. Onagraceae

H scap; Se; A2.

листићи ружичасто до љубичасто црвени, дубоко и оштро усјечени. Жиг цио, на врху задебљао. Чаура дебела, длакава. Сјеме крупно, издужено вретенасто. VII-IX.

Станишта: проријеђене шуме и шикаре, затрављене површине и влажне осулине, у планинском и субалпијском појасу.

Налазиште: Ломска вода (у изво-ру).


354


Вишегодишња зељаста биљка, висине 50-150(200) cm. Ризом пузе-ћи. Стабљика усправна или полу-усправљена, округла или незнатно угласта, обично неразграната, често црвенкаста, већином гола. Листови наизмјенични, линеарноланцетасти, дугачки 4-20 cm, широки 7-40 mm, са истакнутим нервима на наличју, жљездасто назубљени, руба савије-ног ка наличју, на наличју плави-частозелени, сједећи или са кратком петељком. Цваст гроздаста, вршна. Чашични листићи савијени наниже. Круница пурпурна (ријетко бијела). Чаура уско линеарна, зрела уздужно пуца и из ње се помаља свиленкаста кунадра са ситним, на оба краја су-

EPILOBIUM ANGUSTIFOLIUM L.E. spicatum Lam., Chamaenerium an-gustifolium (L.) Scop. Фам. OnаgraceaeВрбица, врбова ружица, ноћурак, кипровина, свиловина

H scap; Cirk; E3.

женим сјеменкама које разноси вје-тар. VI-VIII.

Станишта: проријеђене шуме, ру-бови шума и пожаришта, каменити и пјесковити обронци, пашњаци, исушене баре, насипи итд. Пионирска врста у сукцесији шумске вегетације.

Налазишта: Јаворуша (тачка 1) и Ломска вода.


355


Вишегодишња биљка, висине 10-80(100) cm. Ризом снажан, лучно савијен. У вријеме цвјетања развијају се подземни, а затим и надземни изданци, у виду столона, покривени лисним розетама. Стабљика усправна или полуусправљена, једноставна или незнатно граната, округла, прије цвјетања са висећим врхом. Листови наспрамни, јајасти, вијугаво а оштро назубљени, дугачки 3-10 cm, са кратком дршком. Цваст вршна, цвјетови 4-

EPILOBIUM MONTANUM L. E. hypericifolium TauschФам. OnаgraceaeСвиловина

H scap; Evra; F2.

члани, дугачки 8-10(12) mm; крунични листићи обсрцасти, блиједоружича-сти. Плод линеарна чаура, дужине 5-9 cm, док је млада длакава. Сјеме издужено јајасто. VI-IX.

Станишта: шуме, шикаре, прогале, поред путева и зидине, од низија до субалпијског појаса.

Налазишта: Јаворуша и Самогра-де, Ђулин бунар, Двоструке косице итд.


356


Зељаста биљка са скоро верти-калним ризомом, висока 20-50 cm. Стабљика гола, без листова, рјеђе са 1-2 листа. Приземни листови на дужим петељкама, дубоко прстасто режњевити, са 3-5 режњева који су назубљени, кожасти и сјајни. Листови на стабљици на кратким петељкама или сједећи, мањи. Цваст сложена штитаста, са 3-5 зракова. Штитићи главичасти, на кратким петељкама на врху сваког зрака. Цвјетови ситни, двополни, бијели или ружичасти.

SANICULA EUROPAEA L. Фам. Apiaceae (Umbelliferae)Здравчица, милоглед

H scap-semiros; Evroafr; F2.

Зупци на чашици ланцетасти, дуги око 1 mm; крунични листићи обрнуто срцасти. Плод скоро округао, дужине 4-5 mm. V-VII.

Станишта: мезофилне шуме, на-рочито листопадне, од субмонтаног до планинског појаса.

Налазишта: Јаворуша, Ђулин бу-нар, Лом-планина, језгро прашуме, тачка 3 и другдје. У Лому врло распрострањена и честа биљка.


357


Вишегодишња биљка са разгра-натим ризомом, висока 30-130 cm, растрљана мирише на мркву. Доњи дио стабљике ребраст, горњи пругаст, код чворова слабо надувена, често са црвенкастим пјегама. Листови троструко перасто дијељени, меки, на лицу матзелени. Режњеви посљедњег реда јајастоланцетасти до ланцетасти, при основи режњевити, према врху све плиће назубљени. Зупци режњева посљедњег реда трепавичави, заврша-вају се финим бијелим шиљчићем. Цваст са 10-15 и више голих зракова. Крунични листићи бијели, обрнуто јајасти, голи. Плод дужине 6-11 mm. VI-VIII.

Станишта: влажна мјеста на иви-цама шума, ливадама, обалама ријека и сл.

Налазишта: Ђулин бунар, Лом--планина, Крмећа пољана и јужни стјењаци.

CHAEROPHYLLUM AUREUM L. Ch. maculatum Willd Фам. Apiaceae

T scap; Subse; Arct.1.


358


Вишегодишња биљка са дугачким, чланковитим ризомом, висока 20-120 cm. Стабљика усправна или дјелимично положена, дебела, округла, сјајна, избраздана, шупља, стршеће длакава или гола, у горњем дијелу граната, испод чворова није или је слабо надувена. Листови троугласти, најчешће сјајни, доњи 3-4 пута перасто дијељени, на дугачким петељкама;

CHAEROPHYLLUM HIRSUTUM L. Ch. cicutaria Vill. Фам. Apiaceae

H scap; Se; A2.

горњи сједећи, са рукавцем. Листићи назубљени. Штитови са 10-20 голих зракова. Инволукрума нема или је од 1--2 листића. Крунични листићи обрнуто јајасти, бијели или ружичасти, ± трепавичави; V-VIII.

Станишта: сјеновита мјеста, влаж-не ливаде и обале планинских потока.



359


Трајница. Стабљика избраздана, гола или маљава, граната. Листови трорежњевити; режњеви јајасти или ланцетасти, перасто или двоструко перасто усјечени, изразито тестерасто назубљени, голи или дјелимично длакави, тамнозелени, сјајни. Лисна сара густо трепавичава. Штит са 8-15 зракова. Инволукрума нема; листића инволуцелума најчешће 5. Цвјетови бијели, рубни зракасти. Плод го, гла-дак, дугачак 5-7 mm. V-VII.

Станишта: шуме, затрављене по-вршине и обале потока, углавном у субалпијском појасу.

Налазишта: између тачака 2 и 3, Ро-сна пољана, Ђулин бунар, Самограде, западни гребен и Двоструке косице.

ANTHRISCUS NITIDA (Wahlenb.) Garcke A. sylvestris ssp. alpestris (Wimmer et Grab.) GremliФам. ApiaceaeКрабуљицаH scap; Subse; F2.


360


Вишегодишња гола биљка са хоризонталним подземним ризомом, висока 0,3-1 m. Стабљика шупља, избраздана, обично граната. Приземни листови на дугачким петељкама, понекад цијели или трочлани. Листови у доњем дијелу стабљике такође на дугачким петељкама, двоструко трочлани или двоструко перасти (7-члани); листићи ± јајастосрцасти, неправилно тестерасто назубљени, доњи често јако асиметрични. Горњи листови трочлани, листићи јајасто или елиптично ланцетасти, оштро

AEGOPODIUM PODAGRARIA L. Фам. ApiaceaeСедмолист, козја нога

G rhiz-scap; Evra; F3.

зашиљени, тестерасто назубљени. Инволукрума и инволуцелума нема. Штитови велики, са 15 зракова, једнаке дужине. Цвјетови двополни и мушки. Круница бијела (ријетко ружичаста). Плод (издужено) јајаст, дужине око 3 mm. V-VII.

Станишта: влажна мјеста на оба-лама потока и ријека, у шибљацима и на ливадама.

Налазишта: Ђулин бунар, Крмећа пољана, Росна пољана итд.


361


Стабљика усправна, нешто угласта, гола, граната. Листови 2-3-струко режњевити, доста крути, режњеви већином јајасти до дугуљасти, ши-љати, клинасте или скоро заобљене основе, тестерасто (често двоструко) назубљени, по рубу и нервима че-кињаво длакави. Штитови осредње ве-лики, на дугачким дршкама. Листића инволукрума и инволуцелума по 4--10, кратки, ланцетасти или линеални. Зракови неједнаке дужине, голи. Цви-

PHYSOSPERMUM VERTICILLATUM (Waldst. et Kit.) Vis.Dana verticillata (Waldst. et Kit.) Janchen Фам. ApiaceaeДивљи коморач

H scap; Ilir-apen; B3.

јет бијел (рјеђе ружичаст). Плод ши-роко јајаст, дугачак 5-9 mm. VII, VIII.

Станишта: између стијена, у шу-мама и на ливадама, у планинском и субалпијском појасу.

Налазишта: јужни стјењаци и Лом--планина. Према Шилићу (1992) у Бо-сни и Херцеговини ријетка и угро-жена врста. Бек (1927) наводи само десетак налазишта на подручју БиХ.


362


Двогодишња до вишегодишња, вр-ло снажна биљка, са вретенастим, де-белим ризомом, висока 0,5-1,5 (рјеђе преко 2) m. Стабљика дебела, округла, избраздана, шупља, у горњем дијелу граната, само испод цвасти длакава. Лисни рукавци упадљиво крупни, голи. Листови 2-3-струко непарно перасти, тамнозелени, доњи дугачки до преко 60 cm, на дугачким, шупљим дршкама, чији је попречни пресјек полумјесечаст. Горњи листови мањи, сједећи, са рукавцем. Листићи на кратким петељкама, јајасти или елип-тични, ± шиљати, ситно тестерасто назубљени, ± голи. Неки листићи могу бити дворежњевити. Доњи листићи понекад са паром листоликих режњева при основи. Штитови обично велики, полулоптасти, са 20-30 зракова раз-личите дужине. Инволукрума нема или је од 1-3 листића који опадају. Чашица без зубаца. Крунични листићи бијели, ланцетасти или елиптични. Плод елип-соидан, спљоштен, са 3 истакнута и 2 широко крилата ребра, дугачак 3,5-5 mm. VI-IX.

ANGELICA SYLVESTRIS L. incl. A. illyrica K. Malý, A. elata Velen.Фам. ApiaceaeАнђелика шумска, анђеоски коријен, шивиз, трубаљка

H scap; Evra; F2.

Станишта: свијетле и влажне шуме и шикаре, влажне ливаде, обале потока и ријека.

Налазишта: Крмећа пољана, изме-ђу Сјеверног стјењака и Росне пољане, сјеверни и јужни руб Резервата и другдје.


363


Биљка са кратким ризомом, ви-сока 60-120 cm. Стабљика пуна, из-браздана, гола, једноставна или сла-бо граната. Доњи листови на ду-гачким дршкама, дуги око 35 cm, 2-3-струко непарно перасти, издужено јајасти, дубоко перасто дијељени или двоструко перасти, исјечци (режњеви посљедњег реда) јајастоланцетасти, на врху осасти. Вршни штит са око 12-30 зракова, маљавих у горњем ди-јелу. Инволукрум и инволуцелум од већег броја листића. Зупци чашице јајастоланцетасти; крунични листићи широко објајасти, дужине 1,5 mm, бијели. Плод дужине 6-9 mm, по ободу са танким крилима. VII.

PEUCEDANUM AUSTRIACUM (Jacq.) Koch Фам. ApiaceaeСиљевина

H scap; Is. subm; B3.

Станишта: свијетле, ксеротермне шуме, сушне ливаде и камените па-дине, на кречњачкој и пјесковитој подлози.



364


Двогодишња биљка са вретена-стим коријеном (понекад репасто задебљалим), висока 30-100 cm. Ста-бљика снажна, округла, ребраста, избраздана, шупља, најчешће граната. Лисне петељке, режњеви горњих листова и зраци штитова голи или кратко маљави. Приземни листови непарно перасти, са 2-7 пари листића. Бочни листићи сједећи, јајасти или јајастоланцетасти, при основи са 1--2 режња, вршни листић 3-режњевит, сви оштро назубљени. Горњи листови скоро редуковани у рукавац. Вршни штит са 7-20 зракова, врло различите дужине. Инволукрума и инволуцелума нема. У штитићима цвјетови и плодо-ви, на дугачким петељкама. Цвјетови врло ситни; крунични листићи јајасти, жути. VII, VIII.

PASTINACA SATIVA L. ssp. sativaФам. ApiaceaeПастрњак, пашкинат, јелињак

H scap bienn; Evra; Arr.3.

Станишта: суве и умјерено вла-жне ливаде, камењари и рудерална станишта.



365


Двогодишња до вишегодишња биљ-ка, протрљана јаког, непријатног ми-риса, висока 30-150 cm. Ризом дебео, вретенаст. Стабљика ребраста, шупља, разграната, али не пршљенасто, оштро длакава. Листови различитог облика: недијељени; или приземни недијеље-ни, а на стабљици перасто дијељени на 3-5 несиметричних, грубо назубље-них режњева; или сви дијељени. Доњи листови на дршкама, често врло велики; горњи сједећи, са рукавцима. Штитови велики, са 10-30 зракова, штитићи са више цвјетова. Крунични листићи бијели, зеленкасти, жућкасти, црвенкасти или плавичасти. Плодник длакав; VI-IX.

Станишта: влажне шуме, шикаре и рубови шума, ливаде и поред путева, од равница до алпијског појаса.

HERACLEUM SPHONDYLIUM L. Фам. ApiaceaeМедвјеђа шапа, шапика


У Лому су нађена два таксона:Heracleum sphondylium L. ssp.

montanum Schleicher4 Велики листови стабљике скоро

увијек тродјелни, понекад одоздо бје-личасто пустенасти. Зракова 12-25(30). Крунични листићи бијели, вањски ра-дијални.

Налазиштe: Двоструке косице.Heracleum sphondylium L. ssp. ter-

natum (Velen.) BrummittЛистови прстасто дијељени на три

режња, режњеви на дугачким дршкама. Цвјетови жућкасти. Плод дужине 5-6 mm.

Налазиштa: Лом-планина, Росна пољана, Јужни стјењак, Ломска вода итд.

ssp.

mon

tanu

mss

p. te

rnat

um

4 Налазиште ове подврсте на ареал-карти означено је плавом бојом.


366


Трајница, висока 35-150 cm. Стаб-љика округла, танко избраздана, обич-но мало пепељаста, у горњем дијелу граната. Доњи листови врло крупни, на дршкама, 3-струко непарно перасти. Листићи прости или трорежњевити, режњеви јајасти или елиптични, обич-но клинасте основе, тупог врха, круп-но назубљени. Горњи листови се обично не разликују много од доњих, осим што су ситнији и једноставнији, сједећи, са дугачким рукавцима; њи-хови режњеви су јајасти, чешће на-зубљени. Дршке листова и зракови штита скоро увијек с доње стране

LASERPITIUM KRAPFII Crantz ssp. krapfi iL. krapfi i Crantz α marginatum Thellung, L. marginatum W. et K.Фам. ApiaceaeГладац

H scap; Subilir; F3.

длакави. Штитови средње величине, са (5)7-15(20) доста танких зракова. Инволукрума нема или је састављен од 2-5 ланцетастошиластих листића. Крунични листићи жућкастозелени, са црвеним рубом. Плод дужине 7-8 mm. Главна ребра плода кратко чекињава. VI, VII.

Станишта: шикаре, шибљаци, ли-ваде и камењари, у планинском и субалпијском појасу, нарочито на креч-њаку и доломиту.

Налазишта: Лом-планина, тачка 3, Јужни стјењак и јужна граница.


367


Зељаста трајница висине 6-40 cm, са кртим пузећим ризомом. Стабљика устајућа, са 1-2 љуспаста листића, с једне стране угласта, понекад при осно-ви граната. Листови на дугачкој петељ-ци, јајасти, клинасте или заобљене основе, тупог врха, тупо назубљени, кожасти, зимзелени, на лицу тамно-зелени, наличје блиједо. Цваст грозда-ста, цвијет 5-члан. Цвијетна петељка дугачка 4-8 mm. Чашични листићи 3,5--4,5 mm, линеарноланцетасти, заши-љени, врхом уназад савијени, упола краћи од круничних листића, зелени

PYROLA ROTUNDIFOLIA L. Фам. PyrolaceaeКрушчица округлолисна

Ch herb; Subbor-cirk; VP2.

или мркоцрвени. Круница широко звонаста, латице бијеле или блије-доружичасте. Антере 2,3-2,8 mm. Сту-бић 6-10 mm. VI, VII.

Станишта: на сировом хумусу, у сјеновитим четинарским и мјешовитим шумама, од монтаног до субалпијског појаса.

Налазишта: језгро прашуме изме-ђу Самограда и Јаворуше. Ријетка у Резервату, а према Шилићу (1992) и у БиХ. Бјелчић и сарадници (1967) наводе десетак налазишта.


368


Вишегодишња зељаста биљка са пузећим ризомом, висока 10-30 cm. Стабљика усправна, до пола висине са листовима. Листови са дршком, 2-5 cm, јајасти до јајастоелиптични, шиљати, назубљени, одозго свјеже зелени, ко-жасти и сјајни, зимзелени. Цвјетови 5-члани, у једностраном густом вршном грозду који у почетку виси. Чашични и крунични листићи слободни; чашич-ни јајасти до троугласти, кратко тре-павичави; крунични јајасти, бијели,

ORTHILIA SECUNDA (L.) House ssp. secundaPyrola secunda L., Ramischia secunda (L.) OpizФам. PyrolaceaeКрушчица, зеленика

Ch suffrut; Subbor-cirk; VP3.

лучно савијени. Прашници вире ван круничне цијеви. Прашнице око 1,5 mm. Стубић 4,5-6 mm. Плод лоптаста чаура, отвара се при основи. VI, VII.

Станишта: мање или више аци-дофилне шуме брдског и планинског региона.

Налазиште: Јаворуша (снимак 2), већи дио језгра прашуме и предио уз западну границу Резервата.


369


Листопадни полугрм, висине 30 (-50) cm. Гранчице оштро угласте, голе, зелене. Листови јајасти или елиптични, затупастог или зашиљеног врха, ситно назубљени. Цвјетови у пазусима ли-стова, појединачни, већином 5-дјелни; чашица скоро цијелог руба, круница лоптаста, са (4)5-зубим рубом, блије-дозелена или црвенкаста. V, VI. Бобица

VACCINIUM MYRTILLUS L.Фам. Ericaceae (Vacciniaceae) Боровница

Ch frut; Subbor-cirk; VP3.

плавичастоцрна, са сивом превлаком, сочна, накисела, VII-IX.

Станишта: ацидофилне шуме и шибљаци, на силикатној и карбонатној подлози, од монтаног до субалпијског појаса.

Налазишта: Јаворуша, језгро Ре-зервата, Јужни стјењак итд.


370


Вишегодишња биљка са кратким коријеном, покривена жљездастим дла-кама са црвеним главицама и више-ћелијским длакама. Лиска јајаста или дугуљаста, често нагло сужена у пе-тељку, веругаво назубљена, слабо дла-кава до гола; лисна петељка окриљена. Цвјетови у штитастој цвасти на врху стабљике. Чашица дугачка 8-15 mm, надувена, није јасно издијељена при

PRIMULA VERIS L. ssp. columnae (Ten.) LüdiФам. PrimulaceaeЈаглац

H ros; Evra; F3.

врху. Круница пречника 9-12 mm, тамножута, звонаста, са 5 црвеножутих мрља у ждријелу; режњеви конкавни; цијев обично дужа од чашице. IV, V.

Станишта: сунчане ливаде и шум-ске прогале.

Налазиште: пропланак код Доњег јужног стјењака.


371


Вишегодишња, гола биљка, без розете листова, висока 15-60(100) cm. Ризом јак, чворноват. Стабљика усправна или нагнута, шупља, густо лисната. Листови наспрамни, сједећи, јајастоланцетасти, дугачко зашиљени, цијелог руба, обично са 5 нерава, дугачки 5-8 cm. Цвјетови у пазуху горњих листова, крупни. Чашица 5-зуба; круница са 5 троугласто зашиље-них режњева, звонаста, тамноплава (рјеђе љубичаста, блиједоплава или бијела), изнутра са црвенољубичастим пјегама. Плод чаура, дугуљаста, на јасној петељци. Сјеменка вретенаста, широко крилата, дуга 2 mm. (VII)VIII-X.

GENTIANA ASCLEPIADEA L. Фам. GentianaceaeШумска сириштара, свјећица

H scap; Se; F2.

Станишта: рубови шума, влажне ливаде, пашњаци и равна тресетишта, на кречњаку и силикатима.

Налазишта: тачка 3, Лом-планина, Крмећа пољана, Доњи јужни стјењак итд.


372


Трајница, висока 25-100 cm. Ризом њежан, ваљкаст. Стабљика полегла до устајућа или се пење, 4-угаона, са дугачким интернодијама, глатка, најчешће гола, граната. Листови у пршљенима, дугуљасти или широко обланцетасти, дужине 8-26 mm, ши-роки 3-7 mm, при врху нагло сужени, на доњој страни знатно свјетлији и са јасно истакнутим средњим нервом. Цвјетови ситни, пречника 2-3 mm, бијели; цвијетне петељке дугачке 2-4 mm. Плодићи полулоптасти, дужине 1 mm. V-IX.

Станишта: шуме, ливаде, живице, баште, зидине.

GALIUM MOLLUGO L. G. mollugo ssp. turolense (Willd.) HayekФам. RubiaceaeОбична броћика, броћац

H scap; Subse; Mb.

Налазишта: Јаворуша и јужни стје-њаци.


373


Вишегодишња биљка, висока 10-30cm. Ризом танак, пузећи. Стабљика усправна или устајућа, 4-угаона, јед-ноставна или у горњем дијелу грана-та, разријеђено длакава. Листови у пршљенима, по 6-9, елиптичнооблан-цетасти, бодљасто шиљати, са 3 нерва, по рубу и средњем нерву на наличју нешто длакави. Цваст цимозна глави-ца. Листићи инволукрума неједнаки,

GALIUM ODORATUM (L.) Scop. Asperula odorata L. Фам. RubiaceaeЛазаркиња

H scap; Subevra; F2.

трепавичави. Круница бијела, дужине 11-15 mm; прашници љубичасти. Плод дугачак 3 mm, смеђезелен. V, VI.

Станишта: мезофилне шуме, на-рочито букове.

Налазишта: широм Резервата (Јаворуша, Двоструке косице, Ђулин бунар, Самограде, Лом-планина итд).


374


Вишегодишња биљка, висине 10-40 cm. Стабљика полегла или устајућа, 4-угласта, глатка, већином једноставна. Листови у пршљенима, по 4, јајасти, елиптични или скоро округласти, тупи, са бодљицом на врху и 3 јасна нерва, голи или слабо длакави, трепавичавог руба. Цваст вршна, цимозна, са мало цвјетова. Цвијет пречника 3 mm. Ре-жњеви крунице јајасти, зашиљени,

GALIUM ROTUNDIFOLIUM L. G. scabrum auct., non L.Фам. RubiaceaeОкруглолисна броћика

H scap; Se; AP.

бијели или зеленкастобијели; Плоди-ћи скоро лоптасти, обрасли кукастим чекињама. VI, VII.

Станишта: планинске, ± ацидо-филне шуме.

Налазишта: такође врло распрос тра-њена (Јаворуша, Ђулин бунар, Сам о-граде и друга мјеста у језгру прашуме, Лом-планина итд.).


375


Гола вишегодишња биљка, висине 30-140 cm. Ризом кос, чланковито задебљао. Стабљика већином усправ-на, округла, са 4 уздужне линије, граната. Листови у пршљенима, по 6--8, елиптичноланцетасти или обрнуто ланцетасти, са бодљицом на врху, ши-роки 4-10 mm, танки, са доње стране сивкасти. Цваст растресита терминал-на метлица. Круница бијела, широка 1,5-2,5 mm; VII, VIII.

Станишта: типична шумска биљка.Налазишта: тачка 3, Јужни стјењак,

западни гребен и јужна граница Ре-зервата.

GALIUM SYLVATICUM L. Фам. RubiaceaeБроћика, мекушица

H scap; Se; F3.


376


Вишегодишња биљка са врло тан-ким пузећим ризомом, висока (5)10-30cm. Стабљика много, усправне или устајуће, 4-угаоне, већином голе, глат-ке. Листови у крстастим пршљенима, дугуљасти или елиптични, са 3 нерва, цијелог руба, кратко трепавичави, ина-че голи. Цвасти пазушне, цимозне. Пе-тељке цвјетова голе. Цвјетови 4-реж-

CRUCIATA GLABRA (L.) Ehrend.Galium vernum Scop. Фам. RubiaceaeПрава броћика, жута броћика

H scap; Pont-subm; F3.

њевити, крунични режњеви шиљати, жутозелени (ријетко бијели). Плод го, гладак. V, VI.

Станишта: мезофилне шуме и ксе-ромезофилне ливаде и пашњаци, од низија до планинског појаса.

Налазиште: Крмећа пољана и Јуж-ни стјењак.


377


Биљка са доста танким ризомом, висока 10-20(30) cm. Стабљика стрше-ће длакава. Листови розете на дугачким петељкама без крила, срцастојајасти, оштро зашиљени, цијелог руба, са бијелим пјегама, одоздо плавозелени и мање длакави него на лицу. Листови на доњем дијелу стабљике на кратким окриљеним петељкама, много мањи, дугуљасти; горњи листови сједећи. Цвјетови у густом двојном увојку. Чашица цјевастозвонаста, при крају цвјетања нешто надувена. Круница дуга 13-18 mm, у почетку ружичаста, прецвјетала прљаво љубичаста (рјеђе кармин или бијела). III-V.

Станишта: свијетле шуме (наро-чито лишћарске), рубови шума и обале потока, на карбонатним и бес-карбонатним земљиштима.

PULMONARIA OFFICINALIS L.P. offi cinalis ssp. maculosa (Hayne) GamsФам. BoraginaceaeПлућњак, медуника

H scap; Subse; F2.

Налазишта: између Цванцикаша и Ђулина бунара и Јужни стјењак.


378


Биљка висока (15)20-30(50) cm. Ризом танак, са кртоластим задебља-њима која су неправилно дугуљаста и раздвојена. Изданци меко, одстојеће длакави. Стабљика усправна, слабо уг-ласта, једноставна или са мало грана, у вријеме цвјетања рачваста. Доњи листови се рано осуше. Листова стаб-љике обично 3-7, са петељкама, јајас-тоелиптични, на оба краја кратко за-шиљени, цијелог или вијугавог руба, са мрежастом нерватуром, с обе стране оскудно длакави, танки. Цвјетови у двојним увојцима, већином 1-9(20), на петељкама, савијени. Круница дужа од чашице, свијетложута; крунични листићи дугачки 4,5-6(6,5) mm, ши-роки до 2,5 mm. Љуспе у ждријелу не надвисују круницу. Прашници са

SYMPHYTUM TUBEROSUM L. Фам. BoraginaceaeЖути гавез, воловски језик

G tub; Pont-subm; F2.

филаментима за 1/4-1/3(1/2) дужи од прашница. Орашице дужине 2,5-3,5 mm. IV, V.

Станишта: сјечине, влажни ши-бљаци и ливаде, од низија до субал-пијског појаса.

У Резервату је нађен таксон:Symphytum tuberosum L. ssp. no-

dosum (Schur) SoóРизом танак, дијелови гомоља

неправилно издужени и раздвојени. Листова стабљике обично 3-7. Цваст са 1-9(20) цвјетова. Крунични листићи 4,5-6(6,5) mm, горе до 2 mm широки.

Налазишта: Јаворуша, Ђулин бу-нар, Самограде, Лом-планина, Крмећа пољана и јужни стјењаци.


379


Стабљика ониска, понекад висока само 2-5 cm, густо покривена крутим длакама. Увојци кратки и густи. Ча-шица са много длака, ± сивкаста. Круница широка 7-11 mm; крунична цијев кратка, бјеличаста, а руб велики, ± сјајноплав, рјеђе бијел. VI-VIII.

Станишта: свјеже субалпијске и алпијске ливаде, субнивална вегетација и крш. Ријетка у планинском појасу.

Налазишта: Лом-планина и јужни стјењаци.

MYOSOTIS ALPESTRIS F. W. SchmidtM. silvatica (Ehrh.) Hoffm. ssp. alpestris (Schm.) Rohl.Фам. Boraginaceae

H scap; Cirk; A1.


380


Трајница са хоризонталним ризо-мом, висока до 50 cm, оријетко, при-легло длакава. Стабљика устајућа до усправна, ± округла и граната, обич-но густо лисната. Листови лопатичасти до елиптични или ланцетасти, сужени у петељку; горњи сједећи, сви цијелог руба, прилегло длакави. Увојака већи-ном много, без брактеја, у вријеме пло-доношења врло издужени, растресити. Цвјетови плави, ријетко бијели. Чаши-ца звонаста, са многобројним длакама, ± зелена. Круница широка ± преко 5 mm; крунична цијев бјеличаста, а руб са 5 округластих режњева, у почетку свијетлоружичаст, затим свијетлоплав, рјеђе ружичаст или бијел. Петељке плодова дугачке најмање као чашица. Орашица без икаквих додатака. IV-V.

Станишта: шуме и ливаде, од ни-зије до субалпијског појаса.

MYOSOTIS SYLVATICA Hoffm. ssp. sylvaticaM. sylvatica (Ehrh.) Hoffm.Фам. BoraginaceaeШумски споменак, незаборавак

H scap; Subevra; F2.

Налазишта: широм Лома (Јаво-руша, Ђулин бунар, Самограде, Крме-ћа пољана, Лом-планина, тачка 3, јужни стјењаци итд.).


381


Вишегодишња биљка, висока 15-60(100) cm. Изданак густо стршеће длакав. Стабљика неразграната или од основе граната, у доњем дијелу често гола и љубичаста. Листови са петељком, срцасти до јајастотроуг-ласти, назубљени тупо или оштро (често двоструко), често са бијелом пјегом или линијом по средини. Цвјетови у 3-5 привидних пршљенова. Чашица обрнуто купаста, зупци дугач-ко зашиљени. Круница карминцрвена (рјеђе ружичаста), са прстеном длака у унутрашњости круничне цијеви. IV-VI(IX).

Станишта: свијетле влажне шуме, живице и рудерална мјеста.

Налазишта: Росна пољана, Лом--планина и јужна граница Резервата.

LAMIUM MACULATUM L. Фам. Lamiaceae (Labiatae)Пјегава мртва коприва

H scap; Subse; Art.3.


382


Вишегодишња биљка са једного-дишњим цвијетним изданцима. Ризом кос, са столонима. Стабљика висока 30-60 cm, усправна или се уздиже, неразграната. Листови са петељком дугачком 1-3 cm, јајастотроугласти, јајасти или јајастоланцетасти, заоб-љене, клинасте или слабо срцасте основе, ± дугачко зашиљени, тестерас-то назубљени, са мрежасто повезаном нерватуром, у јесен са бијелим мрљама. Цвјетови у 2-5 привидних пршљенова

LAMIASTRUM GALEOBDOLON (L.) Ehrend et Polatschek Galeobdolon luteum Hudson, Lamium galeobdolon (L.) L.Фам. LamiaceaeЖута мртва коприваH scap; Subse; F3.

са (8)10-15 цвјетова, сједећи. Најгорње брактеје 1,5-3,5 пута дуже од ширине, са оштрим или скоро тупим зупцима. Чашица звонаста, већином гола, кру-ница свијетложута, дугачка 8-25 mm. Плодићи црни. IV-VII.

Станишта: умјерено влажне шуме, све до субалпијског појаса.

Налазишта: врло честа у шумама Лома (Јаворуша, јужни руб Резервата, језгро прашуме, јужни стјењак итд).


383


Вишегодишња зељаста биљка са пузећим изданцима који се укорјењују. Стабљика једноставна, висока 15-35 cm, длакава дуж двије стране. При-земни листови у розети, на дугачким петељкама, лопатичасти или лопати-частообјајасти, широко тупо назуб-љеног до вијугавог руба; листови на стабљици сједећи, дугуљасти, јајасти или обрнуто јајасти, постепено пре-лазе у прицвјетне листове. Цвјето-ви у привидним пршљенима који су при врху стабљике класолико збије-ни. Чашица са ланцетастотроугластим зупцима. Круница плава или модра

AJUGA REPTANS L. Фам. Lamiaceae Ивица, пузава ивица

H rept; Subse; F3.

(ријетко бијела или ружичаста); горња усна дубоко дворежњевита. IV-VIII.

Станишта: мезофилне шуме, про-планци и влажне ливаде, од низија до субалпијског појаса.

Налазишта: такође врло честа (Јаворуша, Ђулин бунар, Самограде, Росна пољана итд.).


384


Трајница, висине 10-25(30) cm. Коријен дјелимично дрвенаст. Стаб-љика од основе разграната; старије полегле, млађе ± усправне, чврсте, округле, читаве или само дуж 2 наспрамне линије стршеће длакаве, често црвенољубичасте. Листови са кратком петељком, клинастојајасти или клинастоелиптични, назубљени, са обе стране длакави или на лицу скоро голи. Цвјетови усправни, на сразмјерно дугим петељкама, у пазуху приперака

TEUCRIUM CHAMAEDRYS L. Фам. LamiaceaeДубачац, дупчац

Ch suffr-caesp; Subpont-subm; B3.

граде блиске привидне пршљене, који образују класолику вршну цваст. Чашица цјевастозвонаста; круница до 2,5 пута дужа од чашице, блиједоцрвена (рјеђе бијела). VI-VIII(IX).

Станишта: борове и лишћарске свијетле и ксерофилне шуме, шибља-ци, сушни пашњаци, осулине и стијене, на кречњаку и доломиту, у брдском и планинском појасу.



385


Вишегодишња биљка, висока 20-50(80) cm. Ризом кос, доста дебео. Стаб-љика тупо 4-угласта, неразграната. Листови са петељком, јајасти, пра-вилно тупо назубљени, оскудно дла-кави на лицу и дуж нерава на сјајном наличју. Нерватура пераста, бочни нерви мрежасто повезани. Цвјето-ви на петељкама, у дихазијама које образују првидне пршљенове у пазуху

MELITTIS MELISSOPHYLLUM L. ssp. melissophyllumФам. LamiaceaeМаточина, меденика

H scap; Se; B3, Q. p.2.

листова на горњем дијелу стабљи-ке, крупни, пријатног мириса. Чаши-ца широко звонаста, опнаста, свије-тлозелена. Круница бијела или ± цр-вена, скоро 3-пут дужа од чашице. V, VI.

Станишта: свијетле шуме, шикаре и прогале, на карбонатној подлози.



386


Вишегодишња биљка, растрљана непријатног мириса, висока 30-100 cm. Ризом пузећи. Стабљика усправна или уздижућа, једноставна или гра-ната, шупља. Листова 2-6 пари, сви са петељком, танки, с обе стране про-ријеђено стршеће длакави, срцасто јајасти и тестерасто назубљени, ± тупи. Цвјетови у пршљенима, који на стабљици и гранама, један изнад другог на растојању 1-3 cm, образују разријеђене привидне класове. Чашица звонаста, са 10 нерава, густо длакава, често мркољубичаста. Круница дужа од чашице, тамноцрвена (врло ријетко

STACHYS SYLVATICA L. Фам. LamiaceaeЦрвени чистац шумски

H scap; Subse; F2.

жута, зеленкаста или бјеличаста). VI-IX.

Станишта: листопадне и мјешо-вите шуме, прогале и живице, до суб-алпијског појаса.



387


Вишегодишња биљка са кратким ризомом, висока 5-30 cm. Стабљика усправна или уздижућа, већином раз-граната. Листови са петељком, ја-јасти или издужено јајасти, цијелог руба или плитко и разријеђено, не-правилно назубљени. Приперци ± сједећи, опнасти, широко јајасти (ско-ро округласти), при основи плитко срцасти, на врху кратко зашиљени, по ободу трепавичави, често мрко љу-бичасти. Цваст ± јајаста, вршна, без дршке, сједећа у пазуху горњег пара листова; цвјетови са врло кратком

PRUNELLA VULGARIS L. Brunella vulgaris MoenhФам. LamiaceaeЦрњ, црњевац, челиншчица

H scap-semiros; Subevra; Arr.3.

петељком или сједећи. Чашица већи-ном љубичаста; круница тамно плаво-љубичаста (рјеђе ружичаста или би-јела). VI-IX.

Станишта: свијетле шуме и про-гале, ливаде, пашњаци, запуштене њи-ве и поред путева.

Налазишта: Ђулин бунар, Крмећа пољана и поред камионског пута.


388


Вишегодишња зељаста биљка, ви-сине 30-60(80) cm. Стабљика већином неразграната, ± длакава. Листови са петељком дугом до 1 cm, дугачки 2-4 cm, (срцасто) јајасти до издужено ја-јасти, неназубљени или плитко назуб-љени, врх заобљен или кратко заши-љен, лице зелено, наличје блиједозе-лено, гушће (брашњаво) длакаво. Цвје-тови у лоптастим привидним пршље-

CLINOPODIUM VULGARE L. ssp. vulgareCalamintha clinopodium Bentham, C. vulgaris (L.) Druce Фам. LamiaceaeЧепац, буквицаH scap; Cirk; Or.2.

нима на стабљици и гранама, саста-вљеним од већег броја цвјетова. Ча-шица цјеваста, са дугачким длакама на врху; круница пурпурнољубичаста.VII-IX.

Станишта: свијетле шуме, шикаре, сјечине и ливаде.



389


Ароматична биљка (карактеристич-ног, оштрог али пријатног мириса), висока 20-50(80) cm. Ризом хоризон-талан, са столонима и кончастим коријењем. Стабљика крута, често пур-пурнољубичаста. Листови са петељ-ком, јајасти, цијелог руба или нејасно назубљени, већином тупог врха, са 2-5 пари лучно савијених нерава, голи или на наличју маљави и бљеђи. Цвјетови по 1-3 у сједећим дихазијама,

ORIGANUM VULGARE L.Фам. LamiaceaeВранилова трава

H scap; Evra; Or.2.

ове груписане у мале терминалне и пазушне главице на дршкама, које образују метличасту цваст, штитолику при врху. Чашица звонаста. Круница карминцрвена (понекад прљаво би-јела). VII-IX.

Станишта: свијетле шуме, шикаре и прогале, сиромашне ливаде и сушни обронци, до 2000 m.

Налазиште: Јужни стјењак.


390


Бусенаста биљка. Стабљике усправ-не или устајуће, оштро 4-угаоне, углови нешто истакнути, покривени длакама усмјереним наниже. Стерилни изданци кратки, полегли. Листови јајасти до ланцетасти, голи, најчешће танки; бочни нерви на наличју лиске танки, све тањи према врху. Трепавичаве само петељке листова. Цвасти вршне, издужене класолике или лоптасте. VI-IX.

Станишта: свијетле ксерофилне шуmе, шикаре и затрављене површине, од субmонтаног до планинског појаса.

THYMUS PULEGIOIDES L. T. alpestris auct., non Tausch T. chamaedrys FriesФам. LamiaceaeМајчина душица

Ch suffrut-rept; Subse; B3.

У Резервату је заступљен таксон:Thymus pulegioides L. ssp. monta-

nus (W. et K.) Ronn. Ch(H); Subse. Мање-више високе, усправне или

уздижуће биљке. Листови дебели, бочни нерви на наличју лиске иста-кнути; руб лиске при основи го или проријеђено трепавичав. Чашична ци-јев гола или на трбушној страни дла-кава. Зупци на горњој усни чашице голи или трепавичавог руба.



391


Вишегодишња биљка благог ми-риса, са пузећим ризомом, висока 30-100(180) cm. Стабљика обично оштро 4-угласта, бјеличаста, већиноm густо длакава, ± разграната. Листови сједећи или доњи на кратким петељкама, јајастоланцетасти или ланцетасти, дугачки 3-15 cm, већином зашиљени, тестерасто назубљени, с доње стра-не бјеличасто вунасти. Цвјетови у привидним пршљеновима који на крајевима стабљике и грана образују класолике цвасти. Петељке цвјетова

MENTHA LONGIFOLIA (L.) Huds.M. sylvestris L., M. incana Willd. Фам. LamiaceaeКоњски босиљак

H scap; Subse; A.g.2.

длакаве. Чашица звонаста, меко дла-кава. Круница ружичастољубичаста, 2-2,5 пута дужа од чашице. VII-IX.

Станишта: шуме, влажне ливаде, обале и сл., али и сувља мјеста, дуж путева.

Налазиште: Ломска вода (у из-вору).


392


Вишегодишња, љепљива биљка, ви-сине 40-80(120) cm. Коријен вретенаст, снажан, кос. Стабљика једноставна или разграната, доста снажна, тупо 4-угласта, у горњем дијелу покривена љепљивим жлијездама и стршећим длакама. Листови са петељком, коп-љастосрцасти, зашиљени, крупно те-стерасто назубљени, танки, већином разријеђено прилегло длакави, нагло се смањују према врху. Цваст вршна, гроздаста или метличаста. Чашица двоусната, цјевастозвонаста; круница дужа од чашице, живо свијетложута. VI-IX.

Станишта: шуме, шикаре и чисти-не у шумама, до субалпијског појаса.

Налазишта: успут од Цванцикаша ка Ђулином бунару.

SALVIA GLUTINOSA L. Фам. LamiaceaeМедак, медуница, љепљика

H scap; Subse; F2.


393


Полугрм и повијуша, дугачка 0,3-1,5(3) m. Изданци зељасти, слабо ребрасти, већином голи. Листови са дршком, полиморфни: јајасти, јаја-столанцетасти, срцастојајасти. Листо-ви у горњем дијелу стабљике копљасте основе или са два наспрамна, јајаста или ланцетаста сегмента, иначе цијелог руба, зашиљени, слабо длакави. Цваст цимозна метлица. Режњеви чашице кратки, троугласти. Круница љубичас-та (рјеђе ружичаста или бијела), њени режњеви ланцетасти, зашиљени и мало уназад савијени. Прашника 5. Бобица јајаста или елипсоидна, црвена и сјајна, надоље савијена. VI-VIII.

Станишта: мезофилне и влажне шуме, шибљаци, сјечине, обале во-

SOLANUM DULCAMARA L. Фам. SolanaceaeРазводник

S lig; Subevra; P.

дотока, рудерална мјеста и обрадиве површине, од низија до субалпијског појаса.

Налазишта: Самограде и Ђулин бунар.


394


Биљка са дебелим вретенастим ризомом, висока 0,5-2 m. Стабљика слабо ребраста, у горњем дијелу граната, зелена или прљаво црвено-љубичаста. Листови јајасти или елип-тични, зашиљени, цијелог руба, у доњем дијелу стабљике наизмјенични, у горњем дијелу по 2 заједно, с тим да је један упола мањи. Цвјетови по 1, рјеђе по 2; круница дуга 2-3 cm, споља прљаво тамнољубичаста, изнутра при врху прљаво смеђа, при дну прљаво

ATROPA BELLA-DONNA L. Фам. SolanaceaeВелебиље, бун, буника

H scap; Subse; Atrop.2.

жута, са црвенољубичастим нервима. Плод прво зелена, кад сазри црна, сјајна бобица. VI-VIII. Отровна биљка.

Станишта: мезофилне шуме брд-ског и планинског појаса, нарочито букове и буковојелове, рубови ових шума и пожаришта; рјеђе и храстове шуме.

Налазишта: Јаворуша (снимак 1), Самограде и Ђулин бунар.


395


Вишегодишња биљка, висине 40-120 cm. Стабљика 4-угласта, већином једноставна. Листови јајасти или срца-стојајасти, зашиљени (доњи затупасти), једноставно до двоструко тестерасто назубљени, голи. Цваст растресита, издужена пирамидална метлица на врху стабљике. Брактеје дугачке 1-2 mm. Цвијетне петељке 2-3 пута дуже од чашице. Режњеви чашице тупи,

SCROPHULARIA NODOSA L. Фам. ScrophulariaceaeСтрупник, уступник

H scap; Evra; F2.

са уским опнастим рубом. Круница мркоцрвена, при основи маслинасто зелена, горња усна дужа. Чаура јајаста, шиљата, мркозелена. VI, VII.

Станишта: влажне шуме, шибља-ци и ријечне обале, од низије до планинског појаса.

Налазишта: Ђулин бунар, Само-граде и западно од Ломске воде.


396


Већином вишегодишња биљка, ви-сока 50-100 cm. Стабљика ребрасто избраздана (само при основи скоро округла), већином мркоцрвена, једно-ставна, рјеђе са скоро усправним гранама, ± длакава, доста густо лисна-та. Листови тупо назубљени, приземни и доњи листови стабљике са дугачком петељком, срцастојајасти, зашиљени или тупи; средњи листови стабљике на краћим петељкама, шиљати; горњи скоро сједећи, срцасте или одсјечене основе, зашиљени. Цваст класаста, рјеђе метличаста. Цвјетови жути (врло ријетко бијели), споља густо маљави, унутра ± трепавичави. VI, VII.

VERBASCUM NIGRUM L. Фам. ScrophulariaceaeЦрна дивизма

H ros; Subsk-pind; Cha.1.

У Лому је распрострањен таксон:Verbascum nigrum L. ssp. abieti-

num (Borb.) I. K. FergusonV. abietinum Borbás, V. bornmuelleri

Velen. Стабљика обрасла размакнутим

листовима, метличасто граната, гра-не скоро усправне или се издижу. Приземни листови зупчасти или при основи усјечено назубљени, зупци мање-више шиљати.

Станишта: свијетле борове шуме, планински шибљаци, ливаде и паш-њаци.



397


Вишегодишња биљка са дугачким пузећим ризомом, висока 10-60 cm. Стабљика доњим дијелом полегла, округла, гола, шупља, најчешће грана-та. Листови са кратком петељком, јајасти или елиптични до ланцетасти, тупог врха, назубљени до скоро нена-зубљени, меснати. Цвасти у пазусима горњих листова, наспрамне, гроздасте, растресите. Дршке цвасти косе, голе. Брактеје линеарне. Цвијетне петељке

VERONICA BECCABUNGA L. Фам. ScrophulariaceaeРазгон, поточник

H scap-rept; Subevra; MC2, SG1.

до двапут дуже од чашице. Чашица 4-режњевита, режњеви ланцетасти, шиљати, мало краћи од крунице. Кру-ница тањираста, азурноплава (рјеђе ружичаста или бијела). V-VIII.

Станишта: око извора и потока, од низија до алпијског региона.

Налазиште: Ломска вода (код из-вора).


398


Трајница, висока 10-40(50) cm. Ри-зом пузећи. Стабљика лучно уздижућа, већином једноставна, меко длакава дуж двије наспрамне линије; ријетко сва длакава. Листови наспрамни, најчешће сједећи, јајасти до јајастоланцетасти, тестерасто назубљени, на лицу скоро голи, круто длакавог наличја, дугачки 1,5-3 cm. Цвасти наспрамни, пазушни, растресити гроздови. Петељке цвјетова усправне. Чашица 4-режњевита. Кру-

VERONICA CHAMAEDRYS L. ssp. chamaedrys Фам. ScrophulariaceaeЧестославица, змијина трава

H scap; Subse; F3.

ница до двапут дужа од чашице, та-њираста, азурно плава (рјеђе ружи-часта или бијела), са 4 режња, од којих је доњи најмањи. Чаура троугласто обсрцаста. V-VIII.

Станишта: шуме, шикаре, шумске чистине, ливаде и поред путева, од субмонтаног до планинског појаса.

Налазишта: Лом-планина и Јужни стјењак.


399


Вишегодишња биљка са пузећим ризомом. Стабљика пузећа, рапаво длакава, издиже се врхом, дугачка 10-15(40) cm, са усправним гранама. Листови дугачки 1,5-3,5 cm, јајасти до округластојајасти, нагло сужени у доста дугачку петељку, заобљеног или шиљатог врха, крупно тестерасто назубљени, с обе стране коврџаво длакави. Цвјетови 4-режњевити, на дугачким петељкама, у растреситим, наизмјеничним, малоцвјетним пазуш-ним гроздовима. Круница тањираста, блиједољубичаста, режњеви неједна-ки. Чаура косо јајаста, скоро у облику наочара, плитко усјечена. V, VI.

Станишта: сјеновите шуме, наро-чито букове, од низија до субалпијског појаса.

VERONICA MONTANA L. Фам. ScrophulariaceaeЧестославица горска

H rept; Subse; F2.

Налазишта: Самограде, Јужни стје-њак и Лом-планина.


400


Вишегодишња биљка. Стабљика пузећа, дужине 10-20(35) cm, круто длакава; цвијетне гране усправне или се издижу. Листови дугачки 1,5-5 cm, на кратким петељкама, обрнуто јајасти или јајастоелиптични, заобљеног или шиљатог врха, назубљени у горње дви-је трећине, с обе стране проријеђено длакави. Цвасти пазушне, гроздасте, на усправним, дебелим, крутим дршкама. Петељке цвјетова врло кратке. Чаши-

VERONICA OFFICINALIS L. Фам. ScrophulariaceaeРазгон

H rept; Subbor-cirk; VP3, Q. r-pe.2.

ца са 4 ± једнака режња; круница звонастотањираста, свијетлољубичас-та (ријетко бијела). Чаура троугласто обсрцаста, плитко усјечена. VI-VIII.

Станишта: ацидофилне шуме и шикаре, од низије до алпијског појаса.

Налазишта: између тачака опа-жања 2 и 3, уз камионски пут итд.


401


Вишегодишња биљка са положеним ризомом, висока (5)10-25 cm. Стабљика полегла само на кратком потезу од основе, маљава, већ од основе раз-граната. Листови наспрамни, јајасти или елиптични до округласти, ± ши-љати или затупасти, тупо назубљени (рјеђе цијелог руба), голи, доњи са кратком петељком, остали сједећи. Цвасти вршне, гроздасте. Приперци елиптични до издужени, жљездасто маљави, као и осовина цвасти, чашица

VERONICA SERPYLLIFOLIA L. ssp. serpyllifolia Фам. Scrophulariaceae

Ch herb; Subcirk; Arr.2.

и чаура. Гроздови издужени, са 20-40 цвјетова, скоро голи до маљави без жлијезда; петељке цвјетова кратке. Круница тањираста, широка 5-6 mm, бјеличаста, прожета плавим жилица-ма (рјеђе плава). Чаура округластобуб-режаста до обсрцаста. V-VIII.

Станишта: шумске чистине, ли-ваде, затрављене површине и њиве, од низија до алпијског појаса.



402


Вишегодишња биљка са положеним ризомом, висока 10-50(70) cm. Стабљи-ка усправна или се уздиже, једноста-вна, маљава или гола. Листови наспра-мни, јајасти, крупно и оштро назуб-љени, с обе стране разријеђено длака-ви, доњи са кратком петељком, средњи и горњи сједећи. Цвјетови у 2-5 пари наспрамних, растреситих, гроздастих цвасти. Цвијетне петељке 2-3 пута дуже од чашице. Чашица и круница 4-режњевите, режњеви неједнаки. Кру-ница тањираста, блиједоружичаста (ри-јетко бијела), режњеви на врху заоб-љени, трепавичави. Чаура скоро округ-ла. VI-VIII.

Станишта: мезофилне шуме, ши-каре и стијене, у планинском и суб-алпијском појасу.

VERONICA URTICIFOLIA Jacq.V. maxima auct., non Miller, V. latifolia auct., non L. Фам. ScrophulariaceaeВеличје, трандавиље

H scap; Subse; F2.

Налазишта: Самограде, тачка 3, Доњи јужни стјењак, Ђулин бунар, Крмећа пољана, Лом-планина, Дво-струке косице.


403


Биљка висока 10-40 cm. Стабљика усправна, једноставна или граната. Ли-стови на кратким дршкама, ланцетасти до линеарноланцетасти, дугачко заши-љени, цијелог руба, широки 3-12 mm, скоро голи. Цваст растресит грозд. Приперци цвасти зелени (листолики), ланцетасти, ± цијелог руба или у горњем дијелу цвасти при основи кратко назубљени. Круница дугачка (6)8-10(12) mm, златножута, са црве-

MELAMPYRUM SYLVATICUM L. Фам. ScrophulariaceaeУродица

H scap; Bor-evra; VP1.

ном мрљом на доњој усни; цијев крунице уназад љевкасто савијена, са јако отвореним ждријелом; усна такође уназад савијена. VI-IX.

Станишта: ацидофилне шуме и шибљаци, од брдског до субалпијског појаса, рјеђе ливаде и пашњаци.

Налазишта: тачка 3 и западно од Ломске воде.


404


Вишегодишња полупаразитска биљ-ка, висока 10-50 cm. Стабљика усправ-на, 4-угаона, глатка, гола или по уг-ловима оријетко длакава, ломљива, граната. Листови глатки и сјајни, на-спрамни, сједећи, широко јајасти или слабо срцасти, у доњем дијелу стаб-љике цијелог руба; у горњем дијелу крупно и размакнуто назубљени. Цвас-ти вршна и бочне, гроздасте, растре-сите, са листоликим приперцима. Ча-шица нејасно двоусната, са 4-5 зубаца, дугачка до 2 mm; круница нејасно дво-усната, дужине 4-8 mm, 5-режњевита, жута, доња усна црвено истачкана и трепавичава. VI, VII.

TOZZIA ALPINA L. Фам. Scrophulariaceae

H scap; Alp-karp; A2.

Станишта: врло влажна мјеста на пропланцима, тресетиштима, око извора и рушевина бачија, од планин-ског до субалпијског појаса, нарочито на кречњаку.

У Лому је нађен таксон:Tozzia alpina L. ssp. carpatica (Wol.)

DostalКруница 4-7 mm, блиједожута; ан-

тере 0,6-1 mm.Налазишта: Крмећа пољана, запад-

но од Ломске воде и Росна пољана. И на подручју Босне и Херцеговине ријетка (Шилић , 1992).


405


Биљка висине 5-60(80) cm. Стабљи-ка усправна, са испрекиданим црним цртицама уздуж и обично кратким интернодијама, скоро гола, једноставна или врло граната, са кратким или врло дугачким, лучно усправљеним гранама. Листови стабљике ланцетасти до линеарни, незнатно шиљатог врха, грубо тестерастог руба, дужи или краћи од интернодија. Приперци цвјетова блиједи, уско троугласти, завршавају се дугачким врхом; зупци при основи приперака осасто шиљати. Чашица гола. Круница дугачка 1,5-2 cm, цијев крунице јако искривљена навише;

RHINANTHUS ARISTATUS Čelak.Alectorolophus angustifolius auct., non (C. C. Gmelin) Heynh.Фам. ScrophulariaceaeЗвонац, звечац

T scap; Alp; FS3.

доња усна не налијеже на горњу те је ждријело крунице отворено; зупци горње усне љубичасти. VI-IX.

Станишта: ливаде и сушни паш-њаци, од планинског до алпијског појаса.



406


Вишегодишња паразитска биљка, без хлорофила, висока 10-25 cm. Ризом меснат, покривен бијелим љуспама у 4 реда. Стабљика усправна, дебела, глатка, сочна, ружичастоцрвена (рјеђе бјеличаста), покривена наизмјенично распоређеним блиједим, меснатим љус-пама. Цваст гроздаста, окренута на једну страну. Цвјетови на петељкама, ружичастољубичасти. Чашица звона-

LATHRAEA SQUAMARIA L. Фам. ScrophulariaceaeЉускара, потајница

par G rhiz; Subse; F3.

ста, до половине подијељена на 4-5 зубаца. Круница двапут дужа, дво-усната. Прашника 4, у неједнаким паровима. IV, V.

Станишта: паразитира на лишћа-рима; врло честа у влажним шумама, од низија до субалпијског региона.

Налазишта: Јаворуша, Ђулин бу-нар, Сјеверни стјењак и Цванцикаш.


407


Вишегодишња биљка, висине 5--50 cm. Ризом кратак, вертикалан. Цвијетна стабљика (дршка цвасти) усправна или устајућа, са 5 бразда, ± длакава. Листови у розети, на дршкама, ланцетасти или линеарноланцетасти, зашиљени, са 5-7 нерава, цијелог руба или са малобројним зупцима, скоро голи. Брактеје дуже од чашице, дугачко зашиљене, смеђе, средњи нерв зелен. Дршка цвасти са 5 дубоких бразда. Клас прије цвјетања купаст, затим ваљкаст, дугачак 2-5 cm. IV-IX.

Станишта: сушне ливаде, пржине, кршеви, њиве, рудерална и друга отворена сушна мјеста, до 2000 m и више.


PLANTAGO LANCEOLATA L. Фам. PlantaginaceaeБоквица, мушка боквица, црноглавац

H ros; Evra; B3.


408


Двогодишња или вишегодишња зе-љаста биљка, висине (4)10-60(70) cm. Листови у розети, широко јајасти, нагло сужени у дугачку дршку, тупи, цијелог руба или према основи размакнуто назубљени, голи или мало длакави; лисна дршка дужа од лиске или исте дужине. Цваст клас, дугачак 2-35(60) cm. Антере отворено љубичасте. Чаура ± купаста, при врху сужена. Сјемена 6--10(12). VI-IX.

Станишта: ливаде, пржине, руде-рална мјеста, усјеви.


PLANTAGO MAJOR L. ssp. majorФам. PlantaginaceaeБоквица, женска боквица

H ros; Evra; Pl.3.


409


Вишегодишња зељаста биљка не-пријатног мириса, висока 0,5-2 m. Коријен пузећи. Стабљика избраздана. Листови са 5-9 јајастоланцетастих, зашиљених листића, оштро тестерасто назубљених, голих или длакавог на-личја. Залишће листолико, назубљено. Цвјетови у амреластој вршној ци-мозној цвасти са 3 главне гране, би-

SAMBUCUS EBULUS L. Фам. CaprifoliaceaeАптовина, базга, бурјан

G/H rad-scap; Subpont-subm; Art.3.

јели или црвенкасти, широки 6-8 mm, непријатног мириса. Плод елипсоидан, дужине 4 mm, црн, сјајан. VI.

Станишта: рубови шума, поред путева, запуштене њиве, уз живице и ђубришта.

Налазиште: поред камионског пу-та.


410


Грм или дрво до 10 m висине и 50 cm дебљине. Кора на одраслом стаблу сивосмеђа, уздуж испуцала. Младе гранчице зелене, са упадљивим сивим лентицелама. Срж широка, бијела. Пупољци јајасти. Листови специфичног мириса, са 5-7 издужено јајастих или издужено елиптичних, дугачко заши-љених, оштро тестерастих листића, на сасвим кратким петељчицама. Цвасти терминалне, штитасте, широке и густе, са 5 главних грана које се даље рач-

SAMBUCUS NIGRA L. Фам. CaprifoliaceaeЦрна зова, зовика, базга

P scap; Subse; F2.

вају. Цвијет јаког мириса, круница бијела или жућкастобијела. Плод љу-бичастоцрн. VI.

Станишта: свјежа, хумозна и азотом богата, у шумама, шикарама, живицама, сјечинама, пожариштима и око насеља, од низија до око 1000 m.

Налазишта: Ђулин бунар, западно од Ломске воде и поред камионског пута.


411


Грм висине до 5 m. Кора мркосмеђа. Гранчице црвенкасте; срж смеђа. Ли-стови са 5(7) листића. Листићи на дужим петељкама, ужи и дуже заши-љени него код црне зове, на наличју плавичасто зелени. Цвасти терминал-не, метличасте. Круница зеленкасто-жута. Плодови свијетлоцрвени. III-V.

SAMBUCUS RACEMOSA L. Фам. CaprifoliaceaeЦрвена зова, зовика

P scap; Cirk; E3.

Станишта: мезофилне шуме, сје-чине и пожаришта, у планинском и субалпијском појасу.

Налазишта: Јаворуша (тачка 1), Ђулин бунар, Самограде и Доњи јужни стјењак.


412


Листопадни грм, висок 1-3 m. Мла-де гранчице слабо 4-угаоне, зелене. Срж у гранама бијела. Листови елип-тични, објајасти или дугуљасти, ције-лог и трепавичавог руба, на лицу там-нозелени и нешто сјајни, наличје свје-тлије, лиска дугачка 5-10 cm, петељка око 1 cm. Цвјетови по 2, зигоморфни, црвенкасти, жути или зеленкасти; Плодници и плодови срасли. Плод 2 тамноцрвене сјајне бобице, срасле скоро цијелом дужином. V.

Станишта: мезофилне, сјеновите шуме у планинским и субалпијским предјелима, најчешће на кречњаку и доломиту.

LONICERA ALPIGENA L. ssp. alpigenaФам. CaprifoliaceaeПланинско пасје грожђе

P caesp; Se; F2.

Налазишта: Јаворуша, Двоструке косице, Ђулин бунар, Самограде, Лом--планина, Јужни стјењак итд. Врло рас-прострањена.


413


Листопадни усправан грм, висок до 2 m. Гранчице голе. Срж у гранама бијела. Лиска елиптичнодугуљаста до јајастодугуљаста, уска (ширине 2-3 cm), руб нешто вијугав, није трепа-вичав, лице свијетлозелено и сјајно, голо, наличје плавичасто, длакаво дуж главног нерва или потпуно голо; лис-ка дугачка 4-6 cm, петељка око 0,5 cm. Цвјетови зигоморфни, бјеличастору-жичасти. Плод плавичастоцрн, са пе-пељком, 2 бобице срасле допола. V, VI.

Станишта: мезофилне шуме у пла-нинском и субалпијском појасу.

LONICERA NIGRA L.Фам. CaprifoliaceaeЦрно пасје грожђе

NP caesp; Alp-karp; VP3.

Налазишта: такође врло распро-страњена (Јаворуша, ЈИ руб, Ђулин бунар, Самограде и другдје у језгру прашуме).


414


Њежна вишегодишња биљка, ви-сока 5-15 cm. Стабљика једноставна, гола. Ризом хоризонталан, бијел, чвор-новат. Приземни лист го, са дугачком дршком, двоструко 3-члан, листићи недијељени или 2-3-режњевити. Ли-стови на стабљици са кратком дршком, у пршљену, трочлани, листићи реж-њевити. Цваст терминална, главича-ста, цвјетови 4-5-члани, ситни, зелен-касти. Прашника 4-5, привидно 8-10 (расцијепљени) Плод ситна, зелен-кастожута коштуница. III-V(VIII).

Станишта: мезофилне планинске шуме.

Налазишта: Јаворуша (тачка 2), Самограде, језгро прашуме (тачка 12), Ђулин бунар, Двоструке косице итд.

ADOXA MOSCHATELLINA L. Фам. AdoxaceaeМиришљавац

G rhiz; Subbor-cirk; F2.


415


Биљка са ваљкастим, косим ри-зомом, висока 20-60 cm. Стабљика усправна, у доњем дијелу длакава, у горњем гола. Листова 3-8 пари, слабо длакави или голи, ± сјајни, приземни са дужом дршком, јајасто или клинасто елиптични, вијугави или назубљени; доњи листови на стабљици са кратком дршком, слични приземним; горњи скоро сједећи, дугачко зашиљени. Неки листови мање или више режњевити. Цваст паштитаста, цвјетови ситни,

VALERIANA MONTANA L. Фам. Valerianaceae

Ch suffr; Se; VP3.

круница свијетлољубичаста или би-јела; VI.

Станишта: каменита мјеста у шу-мама и шибљацима, од брдског до суб-алпијског појаса.

Налазишта: Јаворуша, тачка 3, jу-жни стјењаци, Самограде.


416


Биљка са кратким ризомом и кратким подземним столонима или без њих, висока 25-100(200) cm. Стабљика једноставна, у доњем дијелу ± кратко длакава, у горњем дијелу гола, са више пари листова. Листови непарно перасти, са 5-11 пари листића; листићи јајастоланцетасти до линеарни, заши-љени, цијелог руба до грубо назубљени,

VALERIANA OFFICINALIS L. ssp. offi cinalis Фам. ValerianaceaeОдољен, мацина трава

H scap; Evra; A2.

доњи на петељкама, средњи и горњи сужени у кратку петељку, најгорњи сједећи. Цваст паштитаста, цвјетови 5-режњевити, ситни; круница свијет-лоцрвена до бијела; V.

Станишта: шуме и рубови шума, влажне ливаде и травњаци.



417


Вишегодишња биљка. Ризом се завршава централном розетом из које бочно избија више стабљика. Стаб-љике лучно полуусправљене, длакаве, округог пресјека, неразгранате или гранате. Листови елиптични до из-дужено јајасти, широки (највише два-пут дужи од ширине), најшири у до-њој трећини, нагло сужени у дршку, тестерасто назубљени, танки, с обе стране ± густо, приљубљено длакави.

KNAUTIA DRYMEIA Heuffel Scabiosa sylvatica L., S. pannonica Jacq. Фам. DipsacaceaeУдовичица панонска

H scap; Se; F3.

Цвасти широке 1,5-3,5 cm. Вањски листићи инволукрума шири од унут-рашњих, дуж руба чекињаво длакави. Цвасти ± 1,5-3,5 cm, цвјетови црве-нољубичасти до свијетлопурпурни; V--IX.

Станишта: шуме, рубови шума, грмље, понекад и ливаде.

Налазишта: Лом-планина, Крмећа пољана и јужни стјењаци.


418


Стабљика гола. Листови ± назу-бљени. Приземни листови у розети, елиптичноланцетасти, шиљати, густо обрасли приљубљеним бијелим дла-кама; доњи листови стабљике по облику слични листовима розете, горњи ланцетасти, широке основе, сједећи; сви листови трепавичави. Листови стабљике ± кожасти, оријетко назубљени. Дршке цвасти при врху рутаво длакаве. Листићи инволукрума краћи од цвјетова, јајастоланцетасти, са дугачким чекињастим длакама по рубу. Цваст широка 3-4 cm. Цвјетови црвенољубичасти. Плод спљоштен. VI-VIII.

Станишта: планинске и субалпиј-ске ливаде и рубови смрчевих шума.

KNAUTIA SARAJEVENSIS (G. Beck) SzabóФам. Dipsacaceae Удовичица сарајевска

H scap; Ilir-sk-pind. end; Pan.1.

Налазишта: Лом-планина, јужни стјењаци и Крмећа пољана. Шилић (1992) је помиње као угрожену енде-мичну врсту флоре Босне и Херцего-вине.


419


Зељаста двогодишња биљка са вертикалним вретенастим коријеном, без столона. Стабљика угласта, гола или при основи кратко длакава. До-њи листови издужено елиптични, обрнуто ланцетасти или лопатичасти, цијелог руба или тупо назубљени, са кратком петељком, голи или длакави. Цваст богата, са дугим гранама, или гроздолика, са само 1-3 цвијета. Зупци чашице копљасти, дужине крунице или краћи од ње, голи. Круница дугачка 2--3 cm, широко љевкаста, до половине усјечена, блиједољубичаста. Чаура усправна, са 3 поре под врхом. V-VII.

CAMPANULA PATULA L. C. monanthos Pant.Фам. CampanulaceaeШтркљасти звончић

H scap; Subse; Arr.2.

Станишта: рубови шума и ливаде, од низија до субалпијског појаса.

У Лому је распрострањен таксон:Campanula patula L. ssp. epigaea

(Janka) HayekДвогодишња биљка без столона.

Стабљика једноставна или оскудно граната, гола; гране дугачке, са по 1 цвијетом. Приземни листови са кратком петељком или скоро сједећи. Чашични зупци цијелог руба, уско ланцетасти.



420


Вишегодишња зељаста биљка, висине 10-60(90) cm. Стабљика у доњем дијелу длакава. Листови розе-те на дугим дршкама, при основи срцастојајасти, у доба цвјетања још зелени. На доњем дијелу стабљике тракастокопљасти, на кратким дрш-кама; при врху стабљике сједећи, уско тракасти. Цваст је богата метлица, цвјетови нагнути. Зупци чашице два-пут дужи од чашичне цијеви. Круница звонаста, љубичаста, усјечена до 1/3. V-IX.

Станишта: пукотине стијена и ка-мењари, од низија до алпијског појаса.


CAMPANULA ROTUNDIFOLIA L. ssp. rotundifoliaФам. CampanulaceaeЗвонце округлолисно

H scap-semiros; Subbor-cirk; B3.


421


Вишегодишња зељаста биљка, ви-сока 30-80(100) cm. Коријен репаст, дебео до 1,5 cm. Стабљика усправна, једноставна, округла, гола и глатка. Листови назубљени, голи, доњи на дугачким дршкама, дубоко срцасти; средњи на краћим дршкама, ужи и плиће срцасти; горњи сједећи, коп-љасти. Цваст у почетку главичасто-лоптаста, касније ваљкаст клас дужине до 10-так cm, са тракастим брактејама. Круница цјеваста, блиједожута. Пра-шника 5. Чаура лоптаста, са 10 нерава и трајном чашицом. VI, VII.

Станишта: шуме (чешће у листо-падним), шибљаци, рјеђе и ливаде, у брдском и планинском појасу.

PHYTEUMA SPICATUM L.Фам. CampanulaceaeЗечица, косица, дебели коријен

H scap; Se; F2.

На подручју Лома је нађен таксон:Phyteuma spicatum L. ssp. coeru-

leum R. SchulzЦвјетови блиједоплави или плаво-

љубичасти; жигови жутосмеђи до плави.

Налазишта: тачка 3 и сјевероза пад-ни руб Резервата.


422


Вишегодишња снажна биљка са ризомом, висока 50-150(175) cm. Ста-бљика једноставна или граната, са много листова. Листови наспрамни (због кратких петељки у привидним пршљенима!), до основе 3-5-режњеви-ти; режњеви елиптично ланцетасти, зашиљени, назубљени. Главице бројне, ситне, у густој вршној паштитастој

EUPATORIUM CANNABINUM L. ssp. cannabinumФам. Asteraceae (Compositae)Конопљика, конопљуша

H scap; Subse; E3.

цвасти. Сви цвјетови цјевасти, 5-зуби, прљаво ружичасти (рјеђе скоро бијели). VII-IX.

Станишта: мезофилне шуме, врба-ци поред потока и рјечица, влажне ли-ваде, обронци и насипи.



423


Биљка без столона, са косим, чвор-новатим ризомом, висока 20-100 cm. Стабљика једноставна или граната. Листови голи или разријеђено длакави, на доњем дијелу стабљике јајасти или издужено елиптични, крупно те-стерасти, сужени у петељку; остали елиптични или ланцетасти, тестерастог или цијелог руба, са краћим петељкама. Главице дугачке 7-8 mm, у густим, купастим или ваљкастим терминалним гроздовима или метлицама. Гранчице метлице дуже од листова цвасти. Цвје-тови жути. Ободни, језичасти, цвјетови дугуљасти. VII-IX.

SOLIDAGO VIRGA-AUREA L. ssp. virga-aurea Фам. Asteraceae Златница, штапика, челеби-грана

H scap; Subbor-cirk; F3.

Станишта: свјетлије шуме, на ра-зним подлогама: кречњаку, доломиту, серпентиниту, пјешчару, итд., од ни-зија до субалпијског појаса.

Налазишта: широко распростра-ње на (Јаворуша, језгро Резервата (тач ка 13), шира околина Ђулина бу н а ра, Лом--планина, јужни стјењаци и другдје).


424


Биљка висине 5-20(40) cm. Стабљи-ка слабо угласта, у доњем дијелу често пурпурна, одстојеће длакава (ријето гола). Листови цијелог руба, с обе стра-не ± дугачко длакави, доњи издужено објајасти до издужено лопатичасти, горњи ланцетасти, зашиљени. Главица 1-15, ± 2-3,5 cm, у гроздастој или гроњастој скупини. Ободни цвјетови ружичасти. Средишњи цвјетови жути или на врху црвени. Папус од 1 реда длака. VII-IX.

Станишта: мјестимично, на стје-новитим положајима и субалпијским и алпијским пашњацима, на свјежем, базама богатом, хумозном и скелетном земљишту.


ERIGERON ALPINUS L.Фам. Asteraceae

H scap-ros; Alp-karp5 ; B3.

5 Припадност флорном елементу одредио аутор, на основу ареала врсте.


425


Двогодишња до вишегодишња биљ-ка са вретенастим коријеном, висока 20-90 cm. Стабљика усправна, у горњем дијелу граната, са много листова. Листови у доњем дијелу стабљике објајасти, удаљено назубљени, сужени у дршку; у горњем дијелу ланцетасти, цијелог руба или слабо назубљени, сједећи. Листићи инволукрума у 2-3 реда, ланцетасти, дугачко зашиљени. Главица много, у разријеђеним гро-њастим метлицама, пречника 15-20 mm. Језичасти цвјетови у 2 реда, бје-личасти или блиједољубичасти, знатно дужи од инволукрума. VI-X.

ERIGERON ANNUUS (L.) Pers. Stenactis annua (L.) LessФам. Asteraceae Красолика

T scap; Kosm; S. f.1.

Станишта: биљка поријеклом из Сјеверне Америке; код нас одомаћена на прогалама мезофилних шума, на влажним ливадама, поред потока и сл.

У Резервату је нађен таксон:Erigeron annuus (L.) Pers. ssp. sep-

tentrionalis (Fern. et Wieg.) WagenitzСредњи и доњи листови стабљике

цијелог руба или врло слабо назубље-ни. Стабљика, изузев испод метлице, са ријетким, уочљивим длакама или гола.

Налазиште: уз пут у подножју цен-тралног дијела Резервата.


426


Трајница, висока 8-70 cm. Стабљика неразграната, прилегло сиво пустенасто длакава. Листови у доњем дијелу стабљике обрнуто ланцетасти, шиљати, постепено сужени у петељку; горњи ± линеарни, према врху стабљике све ситнији. Сви листови цијелог руба, са 1 нервом, одозго голи или слабо маљави, наличје сиво пустенасто длакаво. Цвје-тови свијетлосмеђи, у много главица које су по 2-8 у клупчадима у пазуху горњих листова, дугачке 5-7 mm, а

OMALOTHECA SYLVATICA (L.) Schultz Bip et F. W. Schultz Gnaphalium sylvaticum L.Фам. AsteraceaeСрцопуц

H scap; Cirk; E3.

сва клупчад образују издужен клас. Листови инволукрума са кожастим рубом, на врху са црносмеђом мрљом у виду полумјесеца. VII-IX.

Станишта: шуме (обично поред стаза), прогале, ливаде и крчевине.



427


Биљка висине 20-70(150) cm. Ри-зом одрвенио. Стабљика усправна, округласта, једноставна или у горњем дијелу граната, кратко длакава, испод цвасти шупља. Листови ланцетасти, зашиљени, цијелог руба, с обе стране кратко длакави, дугачки око 5-10 cm. Главице појединачне, широке 3-5(6) cm. Инволукрум најчешће полулоптаст; вањски листићи инволукрума са кожа-стим рубом, длакави, унутрашњи голи.

BUPHTHALMUM SALICIFOLIUM L.Фам. AsteraceaeВолујац

H scap; Subalp6 ; B3.

Ободни цвјетови женски, језичасти. Средишњи цвјетови двополни, цјева-сти. Папус у виду љуспасте крунице. (VI) VII-VIII (IX).

Станишта: ксеротермофилне лиш-ћарске и борове шуме и сушни каме-њарски пашњаци, од низија до суб-алпијског појаса.


6 Припадност флорном елементу одредио аутор, на основу ареала врсте.


428


Биљка са косим и чворноватим ри-зомом, висока 90-200 cm. Стабљика снажна, кратко длакава, често смеђе-црвена, у горњем дијелу гроњасто гра-ната. Листови врло велики, зашиљеног врха, крупно тестерасто назубљени, одозго скоро голи, наличје кратко дла-каво. Доњи и средњи листови ста-бљике срцасти, горњи јајасти илијајастоланцетасти, ± сједећи. Глави-ца 2-8, у гроњи или грозду, крупне. Листићи инволукрума у више редова, јајастоланцетасти, при основи сувоко-жичасти. Цвјетови мрко златножути. Језичасти цвјетови широки 1 mm, два-пут дужи од инволукрума. Ахенија го-ла. VII-IX.

TELEKIA SPECIOSA (Schreb.) Baumg. Buphthalmum speciosum Schreb.Фам. AsteraceaeЦрни оман, трава од огњице, колоточ

H scap; Subeuks; A2.

Станишта: поред потока и рје-чица, на прогалама и поред путева у мезофилним планинским шумама.

Налазишта: Ђулин бунар, Крмећа пољана, западно од Ломске воде и Росна пољана. Према Шилићу (1992) угрожена врста. На Клековачи и Грмечу честа у планинској зони, уз путеве и на прогалама.


429


Вишегодишња биљка са пузећим ризомом, висока (10)20-80 cm. Ста-бљика најчешће једноставна, ± вуна-сто длакава, лисната. Листови ± дво-струко непарно перасто режњевити, без жљездастих тачака или једва с њима, на доњем дијелу стабљике широки 2-4 cm, режњеви посљедњег реда линеарноланцетасти, шиљати. Главице пречника 3-5 mm, у густим, равним, гроњастим цвастима. Инволукрум ја-

ACHILLEA MILLEFOLIUM L. Фам. AsteraceaeХајдучка трава, ајдучица, куница, столисник

H scap; Evra; B3.

јаст, листићи инволукрума жутозе-лени. Језичастих цвјетова ± 5, бије-ли, ријетко тамноцрвенкасти или љу-бичасти, упола краћи од инволукрума, кратко трозуби; средишњи цвјетови прљавобијели. VI-VIII.

Станишта: поред путева и пруга, каменита мјеста, сушне до умјерено влажне ливаде и ксерофилне шуме.



430


Вишегодишња биљка са одрвење-лим ризомом, висока 40-100(150) cm.Стабљика угласто избраздана, густо кратко длакава, гроњасто граната. Ли-стови непарно перасто режњевити; режњева 7-11, широко ланцетасти, дво-струко оштро назубљени, кратко сеспуштају низ осу листа. Главице у гу-стим гроњастим скупинама, пречника 6-8 mm. Листићи инволукрума у два

TANACETUM MACROPHYLLUM (Willd.) Schultz. et Bip.Chrysanthemum macrophyllum Waldst. et Kit.Фам. AsteraceaeВратић, повратићH scap; Subeuks; A2.

реда, длакави; њихови врхови са реса-стим смеђим кожастим рубом. Среди-шњи цвјетови смеђкасто бијели. Јези-частих цвјетова 5-6, дугачки 1-2 mm(много краћи од инволукрума), окру-гласти, бјеличасти. Папус круницо-лик. VI-VIII.

Станишта: шуме и ливаде.Налазиште: уз камионски пут.


431


Стабљика врло снажна, висока 30-80 cm. Приземни листови и доњи листо-ви стабљике слични горњима, грубо назубљени до перасто режњевити, доњи често са тестерастим режњевима. Главице врло велике. Вањски листићи инволукрума са уским, унутрашњи са широким кожастим рубом, оивиченим смеђом линијом. VI-X.

Станишта: планинске ливаде и пашњаци обрасли грмљем, по свој прилици само на кречњаку.


LEUCANTHEMUM HETEROPHYLLUM (Willd.) DC.Chrysanthemum leucanthemum L. ssp. heterophyllum (Willd.) DCФам. Asteraceae

H scap; Evra; B3.


432


Вишегодишња биљка, у вријеме цвјетања висока до 15 cm, а у вријеме плодоношења 30 cm. Ризом дугачак. Стабљика округласта, паучинасто дла-кава, са ружичастим или зеленим љус-пастим листићима. Листа након цвје-тања. Приземни листови крупни, мно-гоугаоно-режњевити, срцасте основе, неправилно плитко назубљени, у по-четку са обе стране бијело вунасто

TUSSILAGO FARFARA L. Фам. AsteraceaeПодбјел, репушина

G rhiz; Subevra; Che.3.

длакави, брзо оголе. Цваст вршна гла-вица. Инволукрум звонаст. Цвјетови златножути (ријетко наранџастосме-ђи), средишњи цјевасти, ободни уско језичасти. III-V.

Станишта: поред путева и потока, оранице, виногради итд.

Налазишта: Ђулин бунар и поред камионског пута.


433


Биљка висине у вријеме цвјетања до 30 cm, у вријеме плодоношења до 80 cm. Листови само приземни, развијају се након цвјетања, ± округласти, шири од дужине, основе усјечене до првог пара бочних нерава, скоро угласто двоструко назубљени, са стршећим шиљатим зупцима, с горње стране оголе, наличје трајно сиво вунастопустенасто дла-каво. Скапус дебео, након прецвјета-вања вене. Љуспе на скапусу блије-дозелене до жутозелене. Цвјета прије листања. Цваст главичаста, код андро-

PETASITES ALBUS (L.) GaertnerФам. AsteraceaeБијели лопух

H scap-semiros; Subse; F2.

динамских (“мушких”) биљака густа, полулоптаста; код гинодинамских (“женских”) примјерака разријеђена, кратко јајаста. Листићи инволукрума блиједозелени. Цвјетови бјеличасто-жути. Папус бијел. III, IV.

Станишта: влажне ливаде и обале водотока у брдском и планинском по-јасу.

Налазишта: Росна пољана и Ђулин бунар.


434


Биљка висока 6-100(150) cm. Ри-зом чворноват. Стабљика усправна, округласта, са уздужним пругама, у горњем дијелу кратко длакава, гра-ната. Листови бубрежасти или тро-угластосрцасти, кратко зашиљени, неравномјерно и крупно назубљени, релативно танки, лице без сјаја, ра-паво, наличје паучинасто длакаво, рје-ђе голо. Приземни листови крупни, широки до 50 cm; листова стабљике већином 3, много ситнији, на петељ-ци са двије ушице или сједећи. Главице са 3-4(8) цвјетова, окупљене у растресите паштитасте гроње. Ли-стићи инволукрума издужени, тупо зашиљени. Цвјетови љубичасти или ружичасти. Плод дугачак око 3 mm. VII-VIII.

ADENOSTYLES ALLIARIAE (Gouan) A. Kern. A. albifrons Reichenb.Фам. AsteraceaeЉепика

Ch suffr-caesp; Se; A2.

Станишта: шуме и ливаде планин-ског и субалпијског појаса.

На подручју истраживања је реги-строван таксон:

Adenostyles alliariae (Gouan) A. Kern. ssp. alliariae

Главице са 5-10 цвјетова.Налазишта: Јаворуша, Ђулин бу-

нар, Самограде, језгро прашуме, Лом-планина, тачка 3, Росна пољана итд., по цијелом ареалу заједнице букве, јеле и смрче.


435


Биљка висине 0,5-1,5 m. Ризом кратак, снажан, хоризонталан или кос,без столона. Стабљика усправна, угла-ста, са много листова и више главица, у горњем дијелу ± са меким длакама и жлијездама. Листови крупни, назуб-љени; у доњем дијелу стабљике срцасти, са широко увастим петељкама; у средњем дијелу стабљике дугачки 16-18 cm, при основи нагло сужени, обујмљују стабљику; горњи листови ланцетасти, зашиљени. Главица 1 или неколико, пречника 5-6 cm. Листићи инволукрума линеарноланцетасти, дје-лимично трепавичави. Ободни цвјето-ви дугачки 2,5-4 cm, 3-зуби, жути; VII, VIII.

Станишта: планинске и субалпиј-ске шуме и поред потока у сјенци.

Налазишта: Јаворуша, Самограде, Росна пољана и западни руб Резервата.

DORONICUM AUSTRIACUM Jacq. D. orphanidis Boiss. Фам. AsteraceaeДивокозјак

G rhiz; Se; A1.


436


Вишегодишња биљка, висока 50--120 cm. Ризом кратак, вертикалан. Стабљика усправна, мало угласта,гола. Листови стабљике дугуљасто-ланцетасти, шиљати, оштро и сит-но назубљени, на обе стране голи или је наличје са мало жљездастих длака; у горњем дијелу стабљике листови ланцетасти. У вријеме цвјетања нема листова на доњем дијелу стабљике. Главица више, пречника 2,5-3 cm, у густим гроњастим скупинама. Лис-

SENECIO NEMORENSIS L. ssp. fuchsii (C.C. Gmelin) Čelak. S. fuchsii C. C. Gmel.Фам. AsteraceaeРаник, костриш

H scap; Se; F2.

тићи инволукрума уско ланцетасти. Цвјетови жути, језичастих цвјетова 5(6-8), дугачки 12-15 mm, 3-5-зуби. Папус трипут дужи од плода. VI-VIII.

Станишта: планинске и субалпиј-ске мезофилне шуме и травна мјеста, на кречњаку, доломиту, пјешчару итд.

Налазишта: Јаворуша, Ђулин бу-нар, Самограде и другдје у језгру прашуме, Лом-планина и Росна по-љана. Врло распрострањена врста.


437


Биљка висине 50-150 cm. Стабљика усправна, дубоко избраздана, са много гранчица које су усправне, вунасто маљаве. Листови одозго зелени, одоздо густо сиво пустенасто длакави, широко срцасти, цијелог руба или оријетко ситно назубљени. Главице у гроњи, лоптасте, црвене, ± 2-3 cm. Листићи инволукрума паучинасто-вунасто дла-кави, густо трепавичаво назубљени; унутрашњи шири, тупи, са кратким, правим, најчешће црвенкастим врхом, скоро зракасти. Цвјетови пурпурни. VII-IX(X).

Станишта: жбунаста и травна мје-ста, поред обала и путева, по зидинама и сл.


ARCTIUM TOMENTOSUM Miller Lappa tomentosa (Miller) Lam. Фам. AsteraceaeВелики чичак длакави

H scap; Evra; Art.2.


438


Вишегодишња биљка, висока 50-200 cm. Стабљика усправна, граната, скоро до главица са режњевитим бо-дљастим крилима. Листови оштро бодљасто назубљени. У доњем дијелу листови крупни, широко јајасти, пера-сто режњевити све до главног нерва, при основи сужени у облику дршке, терминални режањ врло велик. Ли-стови у средњем и горњем дијелу стабљике недијељени, јајасте основе и ланцетастог врха, неправилно назуб-љени. Главице јајасте, скупљене наврховима гранчица. Инволукрум полу-лоптаст, листићи инволукрума уско линеарни, уназад савијени. Цвјетови мрко пурпурни, рјеђе бијели, јасно двоуснати. VI-VIII.

CARDUUS PERSONATA (L.) Jacq. Фам. AsteraceaeЦрвени чкаљ, стричак

H scap; Se; A3.

Станишта: шуме и рубови шума, влажна жбунаста и травна мјеста те поред потока, од брдског до субал-пијског појаса.

У Лому је установљен таксон:Carduus personata (L.) Jacq. ssp.

albidus (Adamović) KazmiСтабљика густо бјеличасто паучи-

насто длакава, са крилцима до 1mm ширине. Листови јасно разно-бојни, густо бијело пустенасти, са јед-ноћелијским глатким длакама с доње стране. Главице обично у скупинама од 3-5(8); листићи инволукрума трепа-вичаво назубљени, са вршном бодљом 2-2,5 mm.

Налазиште: увала између Лом--планине и Ломске воде.


439


Трајница, висока 30-150(200) cm. Ризом дугачак, пузећи. Стабљика угласто избраздана, гроњасто или метличасто граната, без бодља, у гор-њем дијелу паучинасто длакава. Листови елиптични до ланцетасти, доњи ± непарно перасто режњевити и назубљени, са кратком петељком; горњи сједећи, цијелог руба или на-зубљени, сви горе зелени и голи, с доње стране голи до пустенасто длакави, руб бодљаст и бодљасто трепавичав. Главица много, дугачке 15-20 mm. Круница црвенољубичаста, рјеђе свијетлоцрвена или бијела, руб крунице до основе 5-режњевит. VI-VIII.

CIRSIUM ARVENSE (L.) Scop. Фам. AsteraceaeЛивадски осјак, паламида

H scap bienn; Subevra; B3.

Станишта: проријеђене шуме, по-жаришта, ливаде, рудерална станишта и оранице, од низија до планинске зоне.



440


Вишегодишња биљка, висока (18)30-100(150) cm, усправна, једноставна или у горњем дијелу граната. Ризом кос, чворноват. Стабљика без бодља, маљава, у горњем дијелу и љепљива, лисната углавном у доњем дијелу. Листови бодљастотрепавичави: у доњем дијелу стабљике дубоко перасто режњевити, са 8-12 пари режњева. Режњеви са 3-5 нерава, зашиљени, назубљени или неназубљени; листови у горњем дијелу сједећи, често само

CIRSIUM ERISITHALES (Jacq.) Scop. Фам. AsteraceaeЖути осјак

H scap; Subse; F2.

назубљени. Листићи инволукрума са бодљастим врхом. Главице по 1-5, висеће, цвјетови лимунжути (ријетко пурпурни). VI-VIII.

Станишта: шуме, жбунаста, трав-на и рудерална мјеста планинског и субалпијског појаса.

Налазишта: језгро прашуме (тачка 13), Лом-планина, Крмећа пољана, тачка 3 и Доњи јужни стјењак.


441


Вишегодишња биљка, висока (5)10-60 cm. Ризом кос, кратак, као одрезан. Стабљика једноставна, без листова, са 1-2 линеарне љуспе или гола, већином дужа од листова розете. Листови ду-гуљастоланцетасти или обрнуто ланце-тасти, неназубљени, лучно назубљени или перасто режњевити, голи или са обе стране звјездасто или рачвасто длакави; петељка листова слабо изра-жена (нејасно прелази у лиску). Главица 1, крупна, након цвјетања висећа. Инволукрум тамнозелен до црнкаст. Цвјетови 5-зуби, жути, двоструко дужи од инволукрума. (V)VI-X.

Станишта: ксерофилне ливаде, на кречњаку, серпентиниту, глинцу, итд.

LEONTODON HISPIDUS L. L. hispidus (Koch) HayekФам. AsteraceaeДлакави голочек

H ros; Subse; B3.

У Лому је регистрован таксон:Leontodon hispidus L. ssp. alpinus

(Jacq.) Finch et P. D. SellСтабљика 10-20 cm, обично није

више од двапут дужа од листова, са бројним грубим, једноставним нежљездастим или 2-3-краким длака-ма. Листови веругаво-назубљени, са бројним зупцима, са бијелим, грубим, једноставним нежљездастим или 2-3-краким длакама са дршком.

Налазиште: између Јаворуше и Ђулиног бунара.


442


Једногодишња или двогодишња биљка, висока 30-150 cm. Стабљика бјеличаста, често црвено попрскана, гола или у доњем дијелу са бодљама, у горњем дијелу метличасто граната. Листови крути, лучно перасто реж-њевити, режњеви назубљени и бо-дљасто трепавичави; главни нерв листа бијел, на наличју са бодљама. Доњи листови са петељком, средњи и горњи стреластом основом обујмљују

LACTUCA SERRIOLA L. L. scariola L.Фам. AsteraceaeДивља салата

H/T scap bienn/scap; Subpont-subca-subm; B3.

стабљику. Цваст пирамидална или јајолика. Инволукрум ваљкаст, листи-ћи инволукрума ланцетасти, голи. Цвјетови дужи од инволукрума, свије-тложути. Кљун ахеније бијел. VII-IX.

Станишта: свијетле шуме, жбу-наста и стјеновита мјеста, рудерална станишта, оранице и сл.



443


Биљка висока 50-100 cm. Ризом ваљкаст. Стабљика усправна, једно-ставна, шупља, длакава. Листови са доње стране плавичастозелени, у до-њем дијелу стабљике крупни, са дршком, лирасто перасто режњевити, неправилно назубљени, вршни режањ врло велик, ромбичан, дугачко заши-љен; листови у горњем дијелу стабљи-ке сједећи, са срцастом основом. Горњи дио стабљике и дршке главица са жљездастим длакама. Главице ши-роке око 20 mm, у густом грозду. Инволукрум са дугачким жљездастим чекињастим длакама. Цвјетови 5-зуби, плавољубичасти; VII-IX.

CICERBITA ALPINA (L.) Wallr. Mulgedium alpinum (L.) Less., Sonchus alpinus L. Фам. AsteraceaeМлијеч

H scap; Se; A2.

Станишта: планинске и субалпиј-ске шуме, рубови шума и пожаришта.

Налазишта: Јаворуша, шири пре-дио око Ђулиног бунара и другдје.


444


Биљка висине (30)50-100(150) cm.Ризом хоризонталан, чворноват. Ста-бљика усправна, са много листова, у горњем дијелу метличасто граната. Листови танки, голи, у доњем дијелуса дршкама, лучно перасто режњеви-ти; у средњем и горњем дијелу стаб-љике обухватају стабљику срцастом основом, дугуљасти до ланцетасти, или са јајасторомбичним терминал-ним режњем, вијугави до лучно назуб-љени. Главица много, малене, висеће, малоцвјетне. Инволукрум уско цилин-дричан. Цвјетови љубичасти до црве-ни, ријетко бијели. VII-IX.

PRENANTHES PURPUREA L. Фам. AsteraceaeГорчика, душица

H scap; Se; F2.

Станишта: мезофилне шуме од брдског до субалпијског појаса, на кречњаку, доломиту, кристаластом шкриљцу, гранодиориту итд.

Налазишта: Јаворуша, Ђулин бу-нар, Самограде, Лом-планина, Двос-труке косице, тачка 3 и Доњи јужни стјењак.


445


Биљка висока 30-120 cm. Ризом кратак, одрезан. Стабљика гола, зелена, у горњем дијелу метличасто граната. Листови голи, плавкастозелени, често прљавоцрвени, доњи на петељкама, лирастоперасти, режњеви угласти (вршни трапезаст), назубљени; гор-њи листови копљасти. Главице у метличастој скупини, ситне, ± са 5 цвјетова. Инволукрум уско ваљкаст, дугачак 7-10 mm. Цвјетови жути, мало дужи од инволукрума; папус бијел. Ахенија вретенаста, заједно са кратким кљуном дугачка 3-4 mm. VI-VIII.

MYCELIS MURALIS (L.) Dum.Lactuca muralis (L.) GaertnerФам. AsteraceaeАјдучица, салатика

H scap; Se; F2.

Станишта: мезофилне шуме и пукотине стијена, на кречњаку, доло-миту, пјешчару итд., од субмонтаног до субалпијског појаса.

Налазишта: Јаворуша, Ђулин бу-нар, Самограде, стјењаци итд. У погледу распрострањења у Лому ова врста врло често прати претходну. Разумљиво: оне су и еколошки и ценолошки врло блиске.


446


Вишегодишња биљка висока 5--40 cm. Ризом вишеглавичаст. Скапус усправан или устајући. Листови голи, обрнуто јајасти до ланцетасти или линеарни, најчешће дубоко тестерасто назубљени до непарно перасто реж-њевити; режњеви линеарни до тро-угласти, цијели или ± назубљени. Главица 1, мала до велика. Инволукрум зељаст, мек, зеленкаст или мрк. Вањски листићи инволукрума шири од унутрашњих (ријетко су једнаки).Цвјетова много, жути до свијетложути, ријетко наранџастоцрвени или бјели-частожути. Папус бијел; IV-VII(IX).

TARAXACUM OFFICINALE WeberФам. AsteraceaeМаслачак, радић, салатуша, попина погачица

H ros; Evra; Arr.3.

Станишта: поред путева, на пи-јеску, по ливадама, затрављеним пади-нама, сњежним долинама, утринама, баштама и њивама.

Налазиште: Јужни стјењак и уз камионски пут..


447


Једногодишња биљка, висока 25--125 cm. Коријен вретенаст. Стабљика угласта, лисната, метличасто граната. Листови у доњем дијелу стабљике лирасти, вршни режањ троугласто јајаст, разријеђено веругаво и лучно назубљен; бочних режњева 1-2 пара. Листови у горњем дијелу стабљике јајасти до ланцетасти, шиљатог врха, лучно назубљени до цијели. Главица обично много. Инволукрум ваљкаст, листићи инволукрума шиљати. У једној главици 8-15 цвјетова, који су често дужи од инволукрума, свијетложути, нису 5-зуби. VI-VIII.

LAPSANA COMMUNIS L. Фам. AsteraceaeВлашка салата

T scap; Subse; F3.

Станишта: шуме и шибљаци, на кречњаку, глинцу, пјешчару итд.

У Резервату је распрострањен так-сон:

Lapsana communis L. ssp. ade-nophora (Boiss.) Reich.

Једногодишња биљка обично сва обрасла кратким жљездастим длакама. Стабљика до 80 cm, снажна, груба. Доњи листови лирастоперасти, горњи линеарноланцетасти, цијелог руба. Дршке цвјетова грубе, често нису више од двоструко дуже од инволукрума.



448


Двогодишња биљка, висине 30-120 cm. Коријен кратак, ваљкаст. Стабљика избраздана, разријеђено лисната, у доњем дијелу често црвеносмеђа, у горњем дијелу гроњасто или метличас-то граната. Листови (об)ланцетасти, ± перасто режњевити или само у гор-њем дијелу стабљике недијељени, зелени као трава, голи или разријеђено кратко длакави. Главице пречника 25--35 mm. Листићи инволукрума лине-

CREPIS BIENNIS L. Фам. AsteraceaeЦрна чекињуша

H scap bienn; Subse; Arr.2.

арноланцетасти, црнкастозелени, дла-кавог руба. Стубић жут. Цвјетови дужи од инволукрума, златножути; папус сњежно бијел. Ахенија смеђа, без кљуна. V-IX.

Станишта: проријеђене свијетле шуме, ливаде, рудерална станишта и оранице.



449


Биљка висока 30-80(100) cm. Ри-зом кратак, дебео, усправан или кос, са сједећим розетама. Стабљика усправ-на, понекад шупља, длакава. Листова розете 3-8, тупи или зашиљени, че-сто ситно назубљени, са обе стране длакави, вањски објајасти до дугу-љасти, унутрашњи ланцетасти. Листо-ва стабљике 1-4(-8). Главица (10)20-50(-100). Инволукрум ± ваљкаст, ду-гачак 5-7 mm; листићи инволукрума врло уски, црнкасти, ± са свијетлим рубом. Брактеје ± кончасте, сиве до мрке. Цвјетови најчешће тамножути. V-VII.

Станишта: шуме, травна и стје-новита мјеста, на кречњаку, корниту итд., од субмонтаног до субалпијског појаса.

HIERACIUM CYMOSUM L. Фам. AsteraceaeСоколова трава

H ros; Subpont-ca; Mb.

У Резервату је нађен таксон:Hieracium cymosum L. ssp. sabi-

num (Sebastiani et Mauri) Naegeli et Peter

Цваст збијена, са кратким гранама. Листићи инволукрума са зупцима и једноставним длакама без жлијезда споља или са слабо жљездастим дла-кама.



450


Биљка висока (10)20-50(80) cm. Ризом често са више стабљика. Ста-бљике безлисне или са 1(-3) ситна листића, метличасто гранате. Призем-ни листови бројни, са дугачким дрш-кама, широко ланцетасти или јајасти, срцасте, одсјечене или заобљене ос-нове, назубљени или, нарочито при основи, дубоко назубљени. Листови са горње стране голи или слабо длакави, с доње стране коврџаво длакави по средњем нерву и петељкама. Главица 2-25. Инволукрум ваљкастојајаст илијајаст, дугачак 9-13 mm. Листићи инволукрума мрки, најчешће шиљати, на врху често брадасти, покривени пахуљастим длакама и црним жли-јездама. Брактеја 1-3, ситне. Цвјетови жути; V-VI(VIII).

HIERACIUM MURORUM L. H. sylvaticum (L.) Grufb.Фам. AsteraceaeРуњика, руњавица, космурица

H semiros; Subse; VP3.

Станишта: шуме, рубови шума и шибљаци, на силикатним и карбонат-ним супстратима, од субмонтаног до субалпијског појаса.

У Резервату је заступљен таксон:Hieracium murorum L. ssp. silvu-

larum JordanПриземни листови јајастоланце-

тасти (3:1), до врло велики, често ± издужени, дијелом срцасти. По цијелом рубу неправилно и грубо, широко троугласто назубљени или ± лучно тупо назубљени. При основи крупније, дијелом уназад, често ду-гачко назубљени. С горње стране ого-љују. Инволукрум дугачак 9-11 mm. Руб листића инволукрума зелен, врло густо покривен жлијездама и умјерено пахуљастим длакама.

Налазишта: између Ђулиног буна-ра и Лом-планине, те стјењаци (Т-7,9).


451


Биљка висока 15-30(40) cm. Ста-бљика усправна, ± вијугава, ± густо обрасла 4-12 mm дугачким длакама, у горњем дијелу пустенасто пахуљасто длакава, рачваста, са (1)2-4 главице. Листови сиви, најчешће са ± дугачким длакама; приземних листова мање или више (рјеђе недостају), дугуљасти или ланцетасти, цијелог руба или ситно назубљени; стабљика са 4-8 листова, постепено се смањују према врху стабљике, на доњем дијелу стабљике ланцетасти; на горњем дијелу јаја-сти или ланцетасти, ± обухватају стабљику. Акладијум дугачак 5-10

HIERACIUM VILLOSUM Jacq. ssp. villosum Hieracium villosum L. Фам. Asteraceae Руњавица, космурица

H ros; Alp-karp; Pot.2.

cm. Инволукрум трбушастолоптаст, дугачак 16-17 mm, густо покривен бијелим длакама. Вањски листићи инволукрума ланцетасти, често пома-ло личе на листове; унутрашњи ± линеарни, дугачко зашиљени, често мрки. Цвјетови велики, свијетложути. Стубић мрк. Ахенија свијетлосмеђа, дугачка 3,5 mm. VII, VIII (IX).

Станишта: шуме, стјеновита и травна мјеста, углавном на кречњаку и доломиту.



452


Висина 50-150(175) cm. Ризом кра-так, усправан, задебљао. Стабљика снажна, шупља, густо и кратко длака-ва, цијелом дужином лисната. Листо-ви у доњем и средњем дијелу стабљи-ке јајасти или елиптични, горњи лан-цетасти. Сви листови сједећи, цијелог руба и маљавог наличја. Цваст вршна метлица, састављена од класоликих гроздова. Цвјетови пречника 1,5-2 cm, 6-члани, споља ± интензивно зелени,

VERATRUM ALBUM L. Фам. LiliaceaeБијела чемерика

G rhiz; Evra; A2.

на унутрашњој страни бијели, жуто-зелени или јасно зелени. Отровна би-љка. VI-VIII.

Станишта: мезофилне шуме, про-гале и ливаде, од низија до субалпиј-ског појаса.

Налазишта: Јаворуша (тачка 1), Ђулин бунар, Крмећа пољана и Росна пољана.


453

Вишегодишња биљка, висока 50--120 cm. Ризом дебео, коријење репасто задебљало. Стабљика испуњена, гола,без листова. Листови приземни, усколинеарни, дугачки преко 60 cm, ши-роки око 1-2 cm, кобиличасти, по-степено се сужавају у дугачак шиљак, основа у виду саре са опнастим рубом, којом обухватају стабљику, голи. Цваст вршни, збијени, класолики грозд, обично неразгранат. Брактеје

ASPHODELUS ALBUS Miller ssp. albusФам. LiliaceaeЧапљан

G rhiz; Subm; Arr.3.

тамносмеђе. Доњи дио цвијетних петељка чланковит. Цвјетови 6-члани, радијални; листићи перигона дугачки до 3 cm, бијели. Чаура 3-ока, широко јајаста, 6-угаона, кожаста, дугачка 8-15 mm, широка 6-13 mm. V.

Станишта: бујне ливаде и паш-њаци, од брдске до субалпијске зоне.


Посебни дио: Monocotyledones


454


Биљка висине 20-65 cm. Луковица кртоласта, дугачка 2,5-4,5 cm, покри-вена скоро црном туником. Листова 3-4(5), приземни, усправни, дугачки 20-40(65) cm, широки 2-6 cm, на оба краја сужени, на врху затупасти, голи. Цвјетови 1(2,3), свијетло љубича-сторужичасти (врло ријетко бијели). Цијев перигона 3-4 пута дужа од листића. Чаура дугачка 3-5 cm. Сјемен-ка лоптаста, мрка. Мразовац цвјета у јесен (VIII-XI) и тад је без листова, а листа у прољеће и истовремено доноси плод, израстањем стабљике и на њој плодника који је презимио у земљи. Отровна биљка. VIII-XI.

COLCHICUM AUTUMNALE L. C. haynaldii HeuffelФам. LiliaceaeМразовац

G bulb; Se; Arr.3.

Станишта: ливаде и пашњаци, од низија до субалпијског појаса.



455

Биљка висока 30-80(150) cm. Лу-ковица златножута. Стабљика округ-ласта, зелена, често са црвеним пје-гама. Листови на стабљици у пршље-новима, по 4-8, концентрисани у средишњем дијелу стабљике, ± ели-птичноланцетасти, на врху зашиљени, неназубљени, са 7-11 нерава, голи.Горњи листови појединачни, наизмје-нични, линеарноланцетасти. Цваст вршна, гроздаста, састављена од 2--11(25) цвјетова. Цвјетови 6-члани, листићи перигона дугачки до 5 cm, савијени навише, љубичасти или црве-ни, на унутрашњој страни са тамним пјегама. VII, VIII.

LILIUM MARTAGON L. Фам. LiliaceaeДивљи љиљан, златан

G bulb; Evra; F2.

Станишта: шуме, шикаре и про-гале, од низије до алпијског појаса.

Налазишта: Јаворуша (тачка 1),језгро прашуме (тачка 13), Лом-пла-нина, Крмећа пољана, јужни стјењаци. Код Шилића (1992) означена као угрожена врста.



456


Вишегодишња биљка, висока 30-60 cm. Луковица јајаста, са мрком туником. Лишће линеарно, ширине 2--4 mm, одозго слабо жљебасто, тупог врха, равног или ситно назубљеног руба, одоздо са 3-5 стршећих нерава. Цваст многоцвјетна, растресита, са расплодним луковицама. Цвјетови на до 4 cm дугачким, танким и наниже савијеним дршкама. Спата дволисна. Перигон јајаст, листићи перигона заобљени, дугачки 2-7 mm, свијетло пурпурни, црвени до мркољубичасти, са истакнутим ребрима. Прашници ско-ро двоструко дужи од листића пери-гона. VI, VII.

ALLIUM CARINATUM L. Фам. LiliaceaeДивљи чесан

G bulb; Pont-subm; B1.

У Резервату је ова врста заступљена таксоном:

Allium carinatum L. ssp. pulchel-lum Bonnier et Layens,

A. pulchellum G. Don., nom. illegit., A. fl avum var. pulchellum Regel

Лист уско линеаран (± 2 mm).Станишта: листопадне шуме ни-

жег појаса, травне површине, каме-њари и точила.



457

Вишегодишња биљка, висока 20--50 cm. Луковица врло уска. Стабљика усправна, тространа до скоро округла. Листова (1)2(3), танки, равни, широ-ки, елиптичноланцетасти, зашиљени, нагло сужени у дугачку дршку. Спа-та дволисна или тролисна, јајасто-ланцетаста, дужине цвијетних дршкиили дужа, рано опада. Цваст без рас-плодних луковица. Цвијетне петељке усправне, двоструко дуже од цвјетова. Листићи перигона изразито бијели, линеарноланцетасти, усправни, дугач-

ALLIUM URSINUM L. Фам. LiliaceaeЦријемуша

G bulb; Se; F2.

ки 8-10 mm. Дршка плода надувена. Сјеме округло, црвено. IV-VIII.

Станишта: букове шуме, од суб-монтаних до субалпијских; шуме букве и јеле.

У Резервату је регистрован таксон:Allium ursinum L. ssp. ucrainicum

Kleopow et OxnerДршке цвјетова глатке.Налазишта: Ђулин бунар, Лом-

-планина и Двоструке косице.



458


Биљка висока 5-25 cm. Ризом танак, пузећи. Стабљика усправна, ± кривудава, угласта, у горњем дијелу оријетко трепавичава. Листова 2(3), на примјерцима који не цвјетају обично 1, на горњој половини стабљике, наизмјенични, стоје ± хоризонтално, са дршком, издужено срцасти, са дубоко усјеченом основом, шиљати, цијелог руба, са лучном нерватуром (главних нерава 5-7), танки, ± голи. Цваст вршна, гроздаста, дужине 3-4

MAIANTHEMUM BIFOLIUM (L.) F. W. Schmidt M. bifolium DC., M. bifolium (L.) Schm.Фам. LiliaceaeПоцјеп

G rhiz; Cirk; VP3.

cm, цвјетови ситни, 4-члани, бијели, мирисни; прашника 4. IV-VI.

Станишта: ацидофилне шуме и шикаре, засјенчене стијене, ливаде обрасле грмљем и ријечни наноси, од низија до субалпијског појаса.

Налазишта: језгро прашуме (тачка 13) и Сјеверни стјењак. Ријетка врста у Резервату, а у Шилићевом попису (1992) једна од угрожених врста флоре Босне и Херцеговине.


459

Биљка висока 15-100 cm. Ризом врло кратак, кос, чворноват. Стабљика усправна или коса, у цик-цак криву-дава, једноставна или граната, у сред-њем и горњем дијелу густо лисната. Листови наизмјенични, сједећи, ције-лог руба, срцастојајасти, шиљати, ос-новом обухватају стабљику, голи, на наличју сивозелени. Цвјетови блиједо-зелени, висе на петељкама. Перигон 6-режњевит, звонаст, листићи ланце-тасти. Бобица елипсоидна, свијетло-црвена и сочна, дужине 8-10 mm, споља личи на дрењину. (V)VII-VIII.

Станишта: влажне, сјеновите шу-ме, шибљаци, брдске ливаде и обале потока, до 2300 m.

STREPTOPUS AMPLEXIFOLIUS (L.) DC. Фам. LiliaceaeОштрељ

G rhiz; Cirk; VP1.

Налазишта: Јаворуша (тачка 2), Ђулин бунар и језгро прашуме (тачке 11 и 12).

Према Шилићу такође ријетка у БиХ. Бек (1903) наводи сљедећа на-лазишта: Клековача, Осјеченица, Гола Јахорина, Романија и Трескавица.



460


Висина 30-80(100) cm. Ризом дебео, чланковит. Стабљика снажна, окру-гла, гола. Листови стабљике наизмје-нични, сједећи или са кратком пе-тељком, јајасти или елиптични, заши-љени, цијелог руба, на лицу тамно-зелени, наличје сивозелено. Цвјетови по 2-5 у пазуху једног листа, 6-реж-њевити, бјеличасто зелени, без мириса; цијев перигона уско ваљкаста, изнад

POLYGONATUM MULTIFLORUM (L.) All. Фам. LiliaceaeПокосница

G rhiz; Cirk; F3.

плодника сужена, бјеличаста, режњеви зеленкасти. Зреле бобице модроцрне, са пепељком, пречника 8-9 mm, бљу-тавосладуњавог укуса. V, VI.

Станишта: сјеновите шуме, наро-чито букове, и шикаре, од субмонтаног до планинског појаса.

Налазиште: Јаворуша.


461

Биљка висока 10-50 cm. Ризом изду-жен, са уочљивим годишњим члан-цима. Стабљика са ребрима, угла-ста. Листова стабљике много, скоросједећи, елиптичнојајасти до елиптич-ноланцетасти, цијелог руба, кожасти, на лицу зелени, наличје сивозелено. У пазуху листова по 1-2(-5) цвјетова, нису сужени изнад плодника, бијели,

POLYGONATUM ODORATUM (Miller) Druce P. offi cinale All., P. pruinosum Boiss.Фам. LiliaceaeПокосница мирисна, зализ

G rhiz; Subj. sib; Or.2, Q. p.2.

режњеви зеленкасти. Плод модроцрна бобица са пепељком, пречника 8-12 mm. V, VI.

Станишта: свијетле и сушне шуме, шикаре и шибљаци, ливаде, стијене и осулине, од низије до субалпијског појаса.




462


Биљка висока 30-60(100) cm. Ризом издужен. Стабљика усправна, крута, угласта, гола, пуна или шупља. Лис-тови линеарноланцетасти, врло ситно (рапаво) назубљеног руба, дугачки 5--15 cm (дужи од интернодија), широки 0,5-1,5(2,5) cm, сви или бар горњи у пршљенима, по 3-4(7). Цвјетови сраз-мјерно ситни, бијели или бјеличасто зелени. Цијев перигона врло уска. Плод полулоптаста бобица, зрела мод-роцрна. V, VI.

Станишта: сјеновите шуме, ши-каре, ливаде и стијене, од брдског до алпијског појаса.


POLYGONATUM VERTICILLATUM (L.) All. Фам. LiliaceaeЗализ многолисни

G rhiz; Subse; A1.


463

Вишегодишња биљка, висока 10-40cm. Ризом дугачак, пузећи. Стабљи-ка неразграната, гола. Листова стаб-љике (3)4(5-7), у пршљену, елиптич-нообјајасти до елиптичноланцетасти, са кратко зашиљеним врхом, често скоро сједећи, голи, са 3 мрежасто повезана главна нерва. Цвијет по пра-вилу 4-члан, на дугачкој дршци. Праш-ника најчешће 8. Плод бобица, преч-ника до 1 cm, модроцрна, са више сје-менки. V.

Станишта: шуме, шикаре и влажне стијене, од низија до субалпијског по-јаса.

PARIS QUADRIFOLIA L.Фам. LiliaceaeВранино око, Петров крст

G rhiz; Subbor-evra; F2.

Налазишта: Јаворуша, Ђулин бу-нар, језгро прашуме, Лом-планина, тачка 3, Росна пољана и другдје.



464


Грмић висине 20-40(60) cm. Стаб-љика неразграната или слабо граната. Филокладије дугуљастоланцетасте до елиптичне, дугачке (4)5-12 cm, широке 1,2-2,5(4) cm, са истакнутим средњим нервом и лучно савијеним бочним нер-вима, кожасте, релативно меке, нису бодљикаве. Листови ланцетасти, дугач-ки 1,5-2,5 cm, широки до 0,5 cm. Цвје-тови на петељкама, по 3-5 у пазуху листића. Перигон зеленкастобијел. Бо-бица црвена, пречника до 2 cm. IV, V.

Станишта: сјеновите мезофилне шуме, од субмонтане зоне до доњег планинског потпојаса, на кречњаку и доломиту.

Налазиште: у шуми букве, јеле и смрче изнад тромеђе одјела 121/1, 122/2 и 123/1 (н. в. око 1300 m).

Ова ријетка врста, као и Ilex aqui-folium карактеристична за појас шума букве и јеле без смрче, у Лому је нађена близу горње границе свог вертикалног

RUSCUS HYPOGLOSSUM L. Фам. LiliaceaeМеколисна кострика

NP; Subm; F1.

распрострањења. И она је (према Шилићу, 1992) јако угрожена у Босни и Херцеговини (због велике потражње у цвјећарству).


465

Вишегодишња, густо бусенаста биљка са пузећим ризомом, висока (10)30-80(120) cm. Стабљика усправна, крута, фино избраздана, свијетлозеле-на, глатка, сјајна, са тамним рукавцем, безлисна, завршава се 12-15 cm ду-гом бодљастом брактејом. Цваст при-видно бочна, метличаста. Цвјетови у растреситим главицама на крајевима грана цвасти, на петељкама. Листићи

JUNCUS EFFUSUS L. Фам. JuncaceaeГола сита, зуква

H scap; Kosm; Mo.2.

перигона зашиљени, блиједомрки, ду-гачки 2-2,5 mm. Прашника 3. Чаура објајаста, дугачка 3 mm, на врху удуб-љена. Сјеме мркоцрвено. VI-VII.

Станишта: влажна и мочварна мје-ста.

Налазиште: Ђулин бунар и уз ками-онски пут.



466


Вишегодишња растресито бусенас-та биљка са кратким столонима. Стабљика њежна, округла, гола, висока 10-30 cm. Приземни листови дугачки 5-8 cm, широки 2-5 mm, дуж руба са дугачким размакнутим длакама. Цваст вршна, једноставна, растресита, штитолика, са 6-8 грана дужине 3-4 cm,

LUZULA LUZULINA (Vill.) Dalla Tore et Sarnth.L. fl avescens (Host) GaudinФам. Juncaceae

H caesp; Alp-karp; VP2, Q. r-pe.2.

на врху ових по 1-2 цвијета. Брактеје краће од цвасти. Чаура купаста, јајасте основе. Сјеме мркоцрвено. V, VI.

Станишта: шибљаци, рубови шу-ма и планинске ливаде.

Налазиште: језгро прашуме на Са-моградама.


467

Снажна вишегодишња биљка, густо бусенаста, тамнозелена, висока 30--70(100) cm. Стабљика усправна, при дну дебела око 3-7 mm. Листови јасно зелени, равни, по рубу неравномјерно дугачко длакави, приземни широки 7--10(15) mm, дугачки 20-30 cm, посте-пено зашиљени. Листови на стабљици усправни, много краћи и ужи. Цваст штитолика метлица, растресита, врло разграната. Брактеје (1)2-3, дугачке 8-10(15) mm, знатно краће од цвасти. Брактеоле мрке. Цвјетови груписани по (3)4-5. Листићи перијанта 3-4(4,5) mm. Антере скоро сједеће. Чаура (3,5)4-4,4 mm; сјеме 1,5-2(2,2) mm. V, VI.

Станишта: шуме и шибљаци у планинском појасу.

LUZULA SYLVATICA (Hudson) Gaudin ssp. sylvaticaL. maxima Lam. et DC.Фам. JuncaceaeМислиница, велика бекица

H caesp; Se; VP3.

Налазишта: Јаворуша, тачка 13 у језгру прашуме, Лом-планина, Крмећа пољана, тачка 3, Јужни стјењак итд.



468


Обично једногодишња или двого-дишња биљка, од подножја бусенасто разграната, висока 20-35 cm. Изданци се на чворовима често закорјењују. Стабљика и рукавци мало спљоштени. Рукавци глатки. Лиске кратке, широке 2-5 mm, глатке, на врху мало савијене; лигуле дужине 1-2 mm. Метлица обично дугачка до 8 cm, јајаста или купаста, растресита, ± једнострана, гране хоризонталне. Класићи дуги

POA ANNUA L. Фам. Poaceae (Gramineae)Ливадарка, власњача

T caesp; Kosm; Pl.3.

до 3 mm, зелени, рјеђе љубичасти, са 3(4-7) цвјетова. Пљеве мале: доња са 1, горња са 3 нерва, много већа. Доња пљевица ланцетаста, са широким ко-жастим рубом. I-XII.

Станишта: шуме, угажене ливаде, влажна рудерална станишта и обра-диве површине, све до 2000 m.



469

Вишегодишња бусенаста биљка, висока до 1 m. Стабљика усправна или устајућа, спљоштена, глатка. Листови широки 4-6 mm, дугачки. Рукавци голи. Лигула врло кратка, тупа. Метлица растресита, дугачка до скоро 20 cm, често савијеног врха. Гране метлице стршеће, осредње дугачке, рапаве. Класићи јајасти, са 3-5 цвјетова. Пљеве неједнаке, ланцетасте, шиљате, дугачке 2 и 4 mm. Доња пљевица ланцетаста, шиљата, дугачка око 5 mm. VI, VII.

Станишта: субалпијске шуме и ливаде.

Налазиште: Двоструке косице.

POA HYBRIDA Gaud. Фам. Poaceae

H caesp; Se; A1.



470


Бусенаста трајница, висока 20-90 cm. Стабљике њежне. Рукавци глатки. Лигула врло кратка, одсјечена, или је нема. Лиске широке 1,5-2(3) mm, сужене у фин шиљак, глатке или слабо рапаве, јасно зелене. Метлица већином краћа од 10 cm, за вријеме цвјетања раширена, често висећа; гране метлице рапаве, доње по 3-5 у пршљенима и полупршљенима. Класићи дужине 4-6 mm, јајастоланцетасти, са 1-5 цвјетова, зелени, понекад прелазе у љубичасто. Пљеве ланцетасте, доња краћа, густо длакава. VI-VII(IX).

Станишта: свијетле шуме, шиб-љаци ливаде и падине, на влажним

POA NEMORALIS L. Фам. Poaceae Шумска ливадарка

H caesp; Cirk; F3.

мјестима, од низије до алпијског по-јаса.

Налазишта: Росна пољана и Јужни стјењак.


471

Густо бусенаста биљка без сто-лона, висока 70-120 cm. Стабљика усправна. Стерилне стабљике при основи обавијене са 4-6 жућкастих љуспи. Стабљика са 3 листа. Листови блиједозелени, широки 6-14 mm, ду-гачки 20-60 cm, врх врло дугачко зашиљен, наличје са свијетлим глав-ним нервом. Рукавац разрезан све до нодуса, на прелазу у лиску го, лигула равно одсјечена. Метлица дуга 10--20 cm, оријетка, висећа, огранци по два, класићи дужине 4-5 mm, са 2-5 цвјетова, без осја. Пљеве неједнаке, шиљате, доња игличаста. Пљевица линеарноланцетаста, врло шиљата. V--VII.

FESTUCA ALTISSIMA All. F. sylvatica (Pollisch) Vill., non HudsonФам. Poaceae Власуља јањчарица

H caesp; Subse; F2.

Станишта: мезофилне шуме. Налазишта: тачка 3 и Самограде.



472


Вишегодишња, густо бусенаста биљка, висине 45-80 cm. Стабљика снажна, дебела 1,3-2,3 mm, усправна или при основи нешто цик-цак, са 2-3 листа. Екстравагиналних, нецвјетају-ћих изданака мало. Листови живо зеле-ни, чекињасти, дугачки 10-30 cm, ши-роки 0,25-0,6(0,7) mm, врло рапави; нерава 5-7. Рукавац до половине цио, са уздужном браздом. Метлица дужине 8-13 cm, јајаста, густа, млитава, често са висећим врхом. Гранчице кривуда-ве. Класићи дугачки око 7-9 mm, са 3-7 цвјетова, тамнољубичасти (рјеђе зелени). Пљеве ланцетасте, шиљате. Горња пљева 3-4,2 x 0,9-1,1 mm, лан-цетаста, дугачко зашиљена. Пљевица 4,4-5,6 x 1,7-2,1 mm, јајастоланцетаста, ушиљена; ос 0-0,2 mm. VI, VII.

FESTUCA AMETHYSTINA L. ssp. amethystinaФам. PoaceaeЉубичаста власуља

H caesp; Se; Mb, EP3.

Станишта: брдске и планинске шуме (нарочито борове) и рубови шума.



473

Вишегодишња биљка, растресито бусенаста, са дугачким столонима, висока до 1,5 m. Рукавац на прелазу у лиску трепавичав, лигула дугачко ресасто режњевита. Листови равни, широки 6-15 mm, са 4-6 јаче истакнутих нерава. Метлица дугачка 10-30 cm, висећа. Класићи дужине 7 mm, бли-једозелени, са 4-6 цвјетова. Пљеве неједнаке, уско ланцетасте. Пљевица ланцетаста до линеарноланцетаста, већином шиљата, са 5 нерава, без осја или са врло кратким осјем. Плод ду-гуљаст, црносмеђ. VI-VIII.

Станишта: мезофилне шуме, од субмонтаног до субалпијског појаса.


FESTUCA DRYMEIA Mert. et Koch F. montana Bieb., non Sternb. et Hoppe, F. sylvatica (Poll.) Vill.Фам. PoaceaeШумски вијук, сламица

H caesp; Subm; F2.



474


Вишегодишња, слабо бусенаста биљка, висока 60-150 cm, најчешће лучно устајућа, скоро до метлице лисната. Листова обично 3-5, дугачки 10-30 cm, широки 5-15 mm, дугачко зашиљени, рапавог руба, одозго сиво-зелени, наличје тамнозелено. Лигула врло кратка, основа листова јако уваста. Метлица дужине до 40 cm, широка, јајаста, врло лабава, гранчице меке, висе. Класићи свијетлозелени, дуги 10-13 mm, са 3-9 цвјетова. Пљеве линеарне, зашиљене, врло неједнаке. Пљевица широко ланцетаста, са вијугавим осјем дугачким око 2 cm, 2--3 пута дужим од пљевице. VII-VIII.

FESTUCA GIGANTEA (L.) Vill. Фам. PoaceaeВисока власуља

H caesp; Evra; F2.

Станишта: влажне и мезофилне шуме.

Налазиште: око Ђулиног бунара.


475

Вишегодишња, широко бусенаста биљка, висине 30-70 cm. Стабљика усправна или кољенасто устајућа, глатка, неразграната. Листови широки 2-4 mm, тамнозелени; рукавци голи, глатки, најдоњи црвенкасти. Клас танак, дужине до 20 cm, ± разријеђен. Класићи усправни, окренути осовини класа ужом страном, са 6-12(16) цвјетова. Пљеве већином дуже од доње пљевице, дугачко зашиљене. Доња пљевица тупа или шиљата, без осја, са 7-9 нерава, дугачка 6-7 mm. Цвјетови и у вријеме цвјетања усправни (нису одстојећи); V-IX.

Станишта: влажне ливаде, трав-њаци, рудерална станишта, њиве и баште.


LOLIUM PERENNE L. Фам. PoaceaeОбични љуљ, љуљ утринац

H caesp; Subse; Arr.3.



476


Ситно бусенаста биљка, без под-земних ризома, висока 30-100 cm.Стабљика крута, усправна или коље-насто савијена. Листови равни, широ-ки до 1 cm, дугачки до 40 cm, сиви или плавичастозелени, рукавац обично го, лигула зашиљена, дугачка до 4 mm. Метлица јајастокупаста, дужине до 18 cm, ± усправна. Гранчице круте, са збијеним класићима на врху. Класићи дуги око 7 mm, са 3-4(5) цвјетова. Пље-

DACTYLIS GLOMERATA L. Фам. PoaceaeЈежевица

H caesp; Subevra; Arr.2.

ве неједнаке, ланцетасте, зашиљене или са кратком оси. Пљевице јајасто-ланцетасте, са израженим ребром. V, VI.

Станишта: мезоксерофилне и ме-зотермофилне шуме, шикаре, сјечине, ливаде и рудерална мјеста, од низија до планинског појаса.

Налазишта: Ђулин бунар, Крмећа пољана, јужни стјењаци.


477

Биљка са пузећим ризомом, висока 30-60 cm. Стабљика усправна, танка. Листови равни или савијени, широки 3-4 mm; лисни рукавац рапав; лигула дужине до 1 mm, тупо одсјечена, мрка. Метлица уска, гроздаста, ± једностра-на, дугачка до 10-так cm. Горње гране са по 1 висећим класићем, доње са по 2-3 класића, праве. Пљеве приближно једнаке, мрко пурпурне, са ± бијелим рубом. Пљевице танке, зелене, са 5(-9) јасно истакнутих нерава. V, VI.

Станишта: свијетле шуме и каме-њари, од низијског појаса до 2000 m.


MELICA NUTANS L. Фам. PoaceaeРутави кривоврат

H caesp; Evra; F3.



478


Биљка висине 40-120 cm. Ризом пузећи, са столонима. Стабљика по-легла, укоријењена или плива, глатка. Лисне плоче равне, широке 5-10 mm, ка врху постепено сужене, јасно зелене. Метлица дуга до 50 cm, уска, у најнижем дијелу са 1-2 врло дугачке, ± испрекидане гране. Гране метлице за вријеме цвјетања одстојеће, а прије и након цвјетања прилегле, са по 1--4 класића. Класићи дугачки до 2 cm, нешто размакнути, са 7-11 цвјетова, свијетлозелени. Пљеве дуге 3-4 mm. Доње пљевице дугуљастоланцетасте,

GLYCERIA FLUITANS (L.) R. Br.Фам. Poaceae

H caesp-emerz; Kosm; CM1, SG1.

са истакнутим нервима. Горња пљеви-ца са 2 дуга оштра врха, одвојена дубоким шиљатим усјеком. Прашнице љубичасте. V-IX.

Станишта: јаруге, уз канале, по-токе и баре, стајаће и споро текуће воде, мочварне ливаде и сл., од низија до алпијског појаса.



479

Бусенаста биљка. Стабљика усправ-на, висока 50-120 cm, ситно длакава. Листови дугачки 10-25 cm, широки 5-12 mm, равни, оскудно длакави нарочито дуж рубова; рукавац кратко и густо длакав. Метлица дугачка 12--20 cm, широка 10-15 cm, млитава; огранака 2-5 у пршљену, танки, са по 1-5 класића; класићи дугачки 1,5-3 cm,

BROMUS BENEKENII (Lange) Trimen B. ramosus Huds. var. benekenii (Lange) Aschers., Schenodorus benekenii LangeФам. Poaceae

H caesp; Subevra; F3.

ланцетасти, са 3-6 цвјетова. Пљеве рапаве, дугачке 7-11 mm (горња дужа). Пљевица дугачка 11-14 mm; ос 5-8 mm, права. VI, VII.

Станишта: шуме и шибљаци.Налазишта: Цванцикаш и друга

мјеста, око влака.



480


Вишегодишња, свијетлозелена биљ-ка са дугим подземним изданцима, висока (40)60-100(120) cm. Стабљика крута, кратко длакава на чворовима. Лист линеаран, раван, широк до 7(-10) mm, постепено зашиљен, раван, доста крут, нарочито по рубу одстојеће чекињаво длакав; лигула дужине 1-2 mm, тупа, обично фино исцијепаног руба. Цваст круто усправан клас, дуг

BRACHYPODIUM PINNATUM (L.) Beauv. Фам. PoaceaeПасјача

H caesp; Subj. sib; B3.

5-15 cm. Подножја класића међусобно удаљена за око пола њихове дужине. Класићи дугачки 1,8-4 cm, усправни прије и након цвјетања. Осје краће од доњих пљевица на којима је. VI, VII.

Станишта: свијетле, суве и топле шуме, ксерофилне ливаде и пашњаци, од субмонтаног до планинског појаса.



481

Вишегодишња, тамнозелена, бусе-наста биљка, висока 60-120 cm. Стаб-љика повијена, права или устајућа. Листови широки до 8 mm, постепено зашиљени, млитаво повијени, са до-ње стране са свијетлим средњим нервом (нарочито уочљивом на сувом листу). Лигула дугачка до 4 mm. Клас дужине 7-15 cm, обично устрану повијен. Класића 5-10, размакнути, дугачки 2-2,5 cm, са по 4-20 цвјетова.

BRACHYPODIUM SYLVATICUM (Hudson) Beauv. Фам. PoaceaeШумска пасјача

H caesp; Subj. sib; F3.

Пљеве уско ланцетасте, зашиљене, са кратким осјем, доња пљева краћа. Доња пљевица са оси дугачком 8-18 mm, дужом од пљевица. VI-VIII.

Станишта: сјеновите шуме, чешће мезофилне и базифилне, од низија до субалпијске зоне.

Налазишта: у шуми букве, јеле и смрче, мјестимично.



482


Вишегодишња, јасно зелена, бу-сенаста биљка са кратко пузећим ризомом, висока до 1 m. Стабљика крута, са кратким чуперцима на чворовима или испод њих. Листови широки око 1 cm, равни, сивозелени, са свијетлим главним нервом на наличју, оскудно длакави, врло рапави, млитаво висе. Клас дуг 4-8 cm, широк око 7 mm, зелен. Класићи дугачки до 2,4 cm. Пљеве линеарношиласте, дуге око 1 cm, са осјем исте дужине. Доња пљевица линеарна, дугачка око 1 cm, са двоструко дужом оси, гола. VI-VIII.

HORDELYMUS EUROPAEUS (L.) C.O. HarzElymus europaeus L., Hordeum europaeum (L.) All.Фам. PoaceaeЈечмика, маљеница

H caesp; Se; F2.

Станишта: сјеновите шуме, сје-чине и каменита мјеста, од брдског до субалпијског појаса.

Налазиште: Цванцикаш и језгро прашуме.


483

Вишегодишња биљка са пузећим ризомом, висока 70-120 cm. Стабљика усправна или устајућа, доста танка, само испод цвасти рапава. Листови зашиљени, равни, широки 5-9 mm, млитаво висе, наличје рапаво, са свијетлим главним нервом (нарочито на осушеној биљци), лигула дужине до 4 mm, тупа. Метлица дугачка преко 20 cm, уска, са као влас танким, ± рапавим огранцима. Класићи дуги 4-5 mm, једноцвјетни. Пљеве ланцетасте. Пљевице при основи са бројним

CALAMAGROSTIS VARIA (Schrader) Host ssp. variaC. montana HostФам. Poaceae

H caesp; Evra; Mb, EP3.

длакама које су дугачке скоро колико и пљевице. Доња пљевица са 2 зупца. Ос ± кољенаста, од пљевица дужа око 1 mm. VII.

Станишта: шуме, ливаде и паш-њаци у планинском и субалпијском појасу, на кречњачкој подлози и плитком земљишту.




484

Вишегодишња биљка са пузећим ризомима и кратким столонима. Стаб-љика висока до 100 cm. Листови рав-ни, широки до 1,5 cm, дугачки до 20 cm, кратко зашиљени, јасно зелени, наличје са свијетлим главним нервом. Лигула дуга до 7 mm, одсјечена. Метлица дуга до преко 30 cm, са савијеним врхом, гране метлице у (4)5(7) пршљенова и полупршљенова, танке као власи, одстојеће, дуге до 10 cm, након цвјетања савијене наниже. Класићи дуги 2,5-3 mm, зелени или слабо љубичасти, без осја. Пљеве тупе, са 3 нерва. V-VII.

MILIUM EFFUSUM L. Фам. PoaceaeДивље просо

H caesp; Subbor-cirk; F2.

Станишта: шуме, шибљаци и суб-алпијске ливаде.

Налазишта: Лом-планина, Росна пољана, западни руб итд.



485

Биљка са ваљкастим ризомом. При основи стабљике 2-3 копљаста листа, вијугавог руба, мрежасте нерватуре, једнобојно зелена или мркосмеђе пје-гава. Лисне дршке дугачке, при основи проширене у рукавац. Приперак цвасти споља зеленкаст, изнутра жућкаст, руб и доњи дио пурпурни, врх пурпуран, зеленкаст или жутозелен. Цваст ва-

ARUM MACULATUM L. Фам. AraceaeКозлац

G rhiz-scap; Se; F2.

љкаста, блиједожута. Горњи дио вре-тена цвасти уско линеаран, широк до 3 mm, обично љубичаст, ваљкаст. Плод наранџастоцрвен. IV.

Станишта: шуме на дубоким и свјежим земљиштима, од низија до субалпијског појаса.




486

CAREX FLACCA Schreber Фам. CyperaceaeСивозелена оштрика

H caesp; Subevra; P.

Сивозелена биљка са дугим пузећим изданцима, висока 20-60 cm. Стабљика тупо троугласта, глатка или у горњем дијелу рапава, при основи обавијена смеђим до тамноцрвеним рукавцима. Листови краћи од стабљике, широки 2-5(7) mm, крути, рапавог руба, тро-угласто зашиљени, сивозелени. При-перак при основи цвасти листолик, по-некад дужине цвасти или дужи. Цваст са 2(-4) уско ваљкаста мушка класића на врху и 2-3 женска класића који су тако-ђе ваљкасти, обично густи, најчешће висе на јасно израженим танким пе-тељкама, најнижи на дугој петељци.

Пљеве женских класића јајасте, за-шиљене, цијелог руба, тамноцрвене, са сламножутом средишњом пругом. Мијешкови дугачки 2-3 mm, обрнуто јајасти, одозго заобљени, без јасних нерава уздуж, стрше. V, VI.

Станишта: влажне ливаде, свијетле и полусјеновите шуме, прогале, обале потока и изворишта, на иловастом земљишту промјенљиве влажности, од низија до 1500 m надморске висине. Базифил.

Налазиште: пропланак код доњег јужног стјењака.



487

Растресито бусенаста биљка, висо-ка 10-60(90) cm. Стабљике тупо тро-угласте, лиснате читавом дужином; рукавци при основи црвенкастосмеђи. Листови линеарни, краћи од стабљике, широки 2-4 mm, жљебовити, танко зашиљени, с обе стране оскудно дла-кави. Приперци листолики, најнижи приперак дужине цвасти или виши. Цваст од (1)2-3 танка мушка класића и 2-3(4) женска класића, удаљена од мушких и међусобно. Пљеве мушких

CAREX HIRTA L.Фам. CyperaceaeДлакава оштрика

H caesp; Subevra; Agr.2.

класића густо длакаве. Пљеве женских класића јајастоланцетасте, на врху сужене у дугачак, по ободу назубљен шиљак; пљеве мушких класића јајасте, одсјечене. Орашица троугласта, зату-паста. VI, VII.

Станишта: умјерено влажне лива-де и плављене површине, од низија до горње границе планинског појаса.




488


Густо бусенаста, сивозелена биљ-ка, висока 10-20(50) cm. Стабљика права или мало савијена, троугласта. Листови краћи од стабљике, широки 1,5-2 mm, жљебасто-плоснати, крути, рапави. Цваст разријеђен клас, дугачак 1-3 cm, са 3-5(6) размакнутих обрнуто јајастих (рјеђе скоро лоптастих) кла-сића, дужине 4-6 mm, са женским цвјетовима на врху. Класићи обично без приперака или само доњи са при-перком. Пљеве јајасте, црвенкасто-смеђе, са зеленом пругом по средини и бијелим опнастим рубом, краће од мијешкова. Мијешкови јајасти, звјездасто размакнути или врхом мало искривљени уназад. V, VI.

CAREX MURICATA L. C. stellulata Good.Фам. CyperaceaeСитна оштрика, звјездаста оштрика

H caesp; Subcirk; F3.

Станишта: мочварне ливаде и тресетишта, сјеновите шуме и шика-ре, од низија до субалпијског појаса.

Врста је у Резервату заступљена таксоном:

Carex muricata L. ssp. lamprocar-pa Čelak.

(Syn.: C. pairaei F. Schultz., C. muri-cata L. δ pairaei F. Schultz)

H; Se; F3.Клас издужен, при основи испре-

кидан. Мијешкови мали, са кратким, јако искривљеним кљуном, прије сазријевања врло размакнути.

Налазиште: Двоструке косице.


489

Бусенаста биљка. Стабљике високе (5)7-10(15) cm, танке, обично мало савијене, плоснато троугласте до скоро обле, при основи обавијене тамно црвеносмеђим рукавцима. Листови увијек краћи од стабљике, широки 3 mm, рапавог руба, кратко зашиљени, савијени, презимљују. Цваст од 1 мушког класића на врху и 2-3 ријетка, често крива, женска класића. Класићи међусобно збијени, сви полазе скороиз исте тачке. Пљеве женских цвјето-ва већином жутосмеђе, краће од ми-јешкова. IV, V.

Станишта: полусјеновите шуме, шикаре и осунчани пропланци, од планинског до алпијског појаса, на кречњаку, доломиту итд.

CAREX ORNITHOPODA Willd. Фам. CyperaceaeПтичја нога

H caesp; Alp-karp; B2.

У Резервату је нађен таксон:Carex ornithopoda Willd. ssp. orni-

thopodioides (Hausm.) Nyman (Syn.: C. ornithopodioides Hausm.,

C. ornithopoda Willd. var. ornithopodi-oides (Hausm.) Garcke)

Стабљике танке, заобљено троуг-ласте, глатке, савијене. Листови ши-роки 2 mm, од основе постепено зашиљени. Женски класићи ријетко дуги преко 5 mm, на кратким петељ-кама. Пљеве женских класића мрко-црвене до црнкасте. Мијешкови ситни, дуги 2 mm, голи, блиједозелени, затим тамноцрвени.




490


Бусенаста биљка, висока 20-50(70) cm. Стабљика крута, оштро троугласта, до средине покривена листовима; ру-кавци при основи смеђежути. Листови широки 1,5-3 mm, плоснати, рапавог руба, круто усправни, обично краћи од стабљике. Цваст јајаст клас, дугачак 1-4 cm, са 4-7(10) приближених или тијесно збијених класића, дугачких 5--12 mm. При основи класића мушки, а при врху женски цвјетови. Приперци у доњем дијелу цвасти, опнасти, смеђи, са зеленом пругом по средини; или са-мо приперак уз први класић, листолик.Мијешкови окриљени по ободу, ду-гачки колико и пљеве. V-VIII.

Станишта: влажне ливаде и моч-варна станишта, од низија до око 2000 m.


CAREX OVALIS Good. C. leporina auct., non L.Фам. CyperaceaeЗечја шапа

H caesp; Subcirk: E3, N2.


491

Густо бусенаста биљка, висока 15-60 cm. Ризом пузећи, без пузећих изданака. Стабљика танка, оштро тро-угласта, по угловима оскудно длакава, покривена листовима; рукавци при основи жутосмеђи или кестењасти. Листови широки 2-3 mm, плоснати, зашиљени, свијетлозелени, на наличју, по рубовима и рукавцима разријеђено длакави. Доњи приперак листолик, са кратким рукавцем, обично дужи од цвасти. Цваст се састоји од 1 мушког класића на врху и 2-3 зближена

CAREX PALLESCENS L. Фам. CyperaceaeБлиједа оштрика

H caesp; Bor-cirk; VP3.

ваљкаста женска класића, од којих је доњи на дугој петељци, остали на краћим петељкама. Пљеве мушких класића свијетлосмеђе, код женских класића блиједориђе до сламно бли-једожуте. Мијешкови дуги 2-4 mm, јајастодугуљасти, са финим уздужним нервима, без кљуна. IV-VII.

Станишта: влажне ливаде и паш-њаци, у планинском и субалпијском појасу.




492


Густо бусенаста, свијетлозелена биљка. Стабљика висока 30-60(80) cm, врло танка, троугласта, у почетку права, касније лучно савијена, до испод цвасти лисната; рукавци при основи смеђи. Листови краћи до дужи од стабљике, широки 1,5-2(3) mm, плоснати, зашиљени, врло млитави, ± рапави. Приперци листолики, дугачки, најдоњи надмашује цваст. Цваст кривударка, у свакој рачви по један, сједећи класић. Класића 6-10, дуги 4--10 mm, доња 3-4 јако размакнути, у пазуху дугих листоликих приперака; горњи наблизу, без приперака. Припе-рак уз најдоњи класић прелази дужину цвасти. V, VI.

CAREX REMOTA L. Фам. CyperaceaeРјеткокласа оштрика

H caesp; Subse; MC3, Mag.1.

Станишта: сјеновите шуме и влаж-на мјеста поред потока, од низија до планинске зоне.

Налазиштa: Ђулин бунар и поред камионског пута.


493

Растресито бусенаста биљка са скоро одрвењелим ризомом. Стабљика висока (10)20-80(100) cm, тупо троу-гласта, танка, њежна, са савијеним врхом, гола; рукавци при основи свијетлосмеђи. Листови краћи од ста-бљике, плоснати, широки (2)4-6(9) mm, зашиљени, висећи, на наличју са истакнутим средњим нервом. Цваст од 1 мушког класића на врху и 3--6 линеарних, размакнутих женских класића на ± дугим, оштро рапавим, савитљивим, петељкама. Приперци у доњем дијелу цвасти листолики, најнижи са лиском краћом од цвасти; у горњем дијелу чекињасти. Мијешкови са нејасним уздужним нервима. IV, V.

CAREX SYLVATICA HudsonФам. CyperaceaeШумска оштрика

H caesp; Subcirk; F2.

Станишта: сјеновите влажне и мезофилне шуме, од низије до око 1600 m.

Налазишта: Јаворуша (тачка 1), Ђулин бунар, Самограде и друга мје-ста у језгру прашуме.



494


Вишегодишња биљка без хлоро-фила, мркожућкасте боје, висока 20--35 (60) cm. Ризом снажан, ваљкаст, водораван. Коријење меснато, без ко-ријенских длака, сплетено у виду гнијезда. Стабљика дебела, избразда-на, са 4-5 приљубљених ланцетастих љуспастих листова у виду рукаваца. Цваст класолики грозд; доњи цвје-тови често размакнути. Брактеје лине-арноланцетасте, шиљате. Цвјетови ус-правни, мркосмеђи, мириса на мед.

NEOTTIA NIDUS-AVIS (L.) L. C. M. Rich. Фам. OrchidaceaeКокошка, гњездовица

G sapr-rhiz; Subse; F2.

Листићи перигона образују кацигу; усна нешто дужа од осталих листића. Чаура јајаста. V, VI.

Станишта: сјеновите, мезофилне шуме и шикаре, од низије до субал-пијског појаса.



495

Биљка висока 4-30 cm. Стабљика њежна. Листова обично 1 пар, око сре-дине стабљике, срцастојајасти до ско-ро троугласти, цијелог руба, дугачки 1-2,5 cm. Цваст гроздаста, кратка, рас-тресита, са 6-15 цвјетова. Цвијет зиго-морфан, ситан, вањски листићи пери-гона зелени, унутрашњи црвенољуби-части. V-VIII.

Станишта: влажне и ацидофилне четинарске шуме, рјеђе и лишћарске, од планинског појаса до горње границе шуме.

Налазиште: вртача у језгру пра-шуме букве, јеле и смрче, западно од тачке 12. Врло ријетка врста.

LISTERA CORDATA (L.) R. Br. Фам. OrchidaceaeЧопотац

G rhiz; Bor-cirk; VP1.



496


Биљка висока 20-50(60) cm. Кртоле издужено јајасте. Стабљика усправна, ± угласта, шупља, при основи са 2 уско ланцетаста листа у виду рукаваца. Доња 2(3) листа (об)јајасти, елиптични или дугуљасти, при основи сужени у окриљену дршку, цијелог руба, са много уздужних нерава, голи, на лицу сјајни. Осталих листова 1-3, мањи, ланцетасти, шиљати. Цваст гроздаста, растресита. Брактеје дугачке као плодник, ланцетасте, са истакнутим средњим нервом. Цвјетови велики, са кацигом и врло дугачком, кончастом остругом, миришу на ђурђевак; вањски листићи перигона бијели, унутрашњи зеленкастожути; усна језичаста. V-VII.

PLATANTHERA BIFOLIA (L.) L. C. M. Rich. Orchis bifolia L.Фам. OrchidaceaeВимењак

G tub; Subj. sib; F3.

Станишта: свијетле шуме и суш-не ливаде са грмљем, од низија до субалпијског појаса.

Налазиште: Доњи јужни стјењак. Врло ријетка врста у ломском резервату, а према Шилићу (1992) ријетка и у флори Босне и Херцеговине.


497

Биљка висока (10)25-60 cm. Стаб-љика усправна, крута, свијетло жуто-зелена. Листова 6-9, ланцетасти, ши-роки 5-15 mm, плавичастозелени. У доњем дијелу стабљике 3-5 листова, међусобно збијених, широких 5-15 mm, ижљебљених, са истакнутим нервима, понекад ситно назубљени; на горњем дијелу стабљике ланцетасти, највиши слични брактејама. Цваст дугачка до 20 cm. Цвјетови оситни, љубичасти или црвени (ријетко бијели), непријатног

GYMNADENIA CONOPSEA (L.) R. Br. Фам. OrchidaceaeВрањак

G tub; Evra; Arr.3.

мириса или скоро без мириса. Оструга кончаста, дугачка 13-14 mm, шиљата, 1,5-2 пута дужа од плодника. V-VIII.

Станишта: влажне ливаде и па-дине обрасле грмљем, од низије до алпијског појаса.

Налазиште: Доњи јужни стјењак. Због ријеткости у Резервату и естетске атрактивности завређује максималну заштиту, као и претходне двије врсте.



498


Листова 5-9 дуж стабљике, до-њи објајасти, објајасто издужени или елиптични, горњи издужено ланце-тасти, нису пјегави. Брактеје стрше усправно или одстоје, испод доњих цвјетова упадљиво дуже од плодника. Цвјетови црвенкасти или ± љубичасти, рјеђе бијели. Усна дугачка до 9 mm, широка до 12 mm, трорежњевита, средњи режањ ± троугласт, дужи од бочних. VI, VII.

DACTYLORHIZA SACCIFERA (Brongn.) SoóOrchis maculata L. ssp. macrostachys (Tin.) HayekФам. OrchidaceaeКаћунакG tub; Subevra; Arr.3.

Станишта: влажне ливаде и шуме.Налазишта: Ђулин бунар, сјеверни

руб и језгро прашуме.


Завршни дио

Zavrsni dio.indd 499Zavrsni dio.indd 499 5/30/2008 2:12:18 PM5/30/2008 2:12:18 PM

500


СПЕКТАР ЖИВОТНИХ ОБЛИКА ВАСКУЛАРНИХ БИЉАКА

Животни обликУкупно у Резервату У ass. Piceo-Abieti-

FagetumВрста % Врста %

Фанерофите (P) 18 7,0 13 8,5Нанофанерофите (NP) 7 2,7 7 4,6Хамефите (Ch) 19 7,4 12 7,8Хемикриптофите (H) 160 62,5 82 53,6Геофите (G) 42 16,5 34 22,2Терофите (T) 10 3,9 5 3,3Скандентофите (S) 1 0,4 1 0,6Укупно: 256 100,0 153 100,0

СПЕКТАР ФЛОРНИХ ЕЛЕМЕНАТА ВАСКУЛАРНИХ БИЉАКА

Група флорних елемената Флорни елеменат

Укупно Piceo-A-F.

врста % врста %

ФЛОРНИ ЕЛЕМЕНТИ СЈЕВЕРНИХ ПРЕДЈЕЛА

Arkt. 3 2Bor-cirk. 7 5Subbor-cirk. 10 9Bor-evra. 4 4Subbor-evra. 1 1Subbor-subevra. 1 -Укупно: 26 10,2 21 13,7

СРЕДЊОЕВРОПСКИ

Se. 36 25Subse. 49 34Alp. 1 -Subalp. 1 -Alp-karp. 6 2Укупно: 93 36,3 61 39,9

СУБАТЛАНТСКИSubatl-subm. 4 2Укупно: 4 1,6 2 1,4


501


СУБМЕДИТЕРАНСКИ

Subm. 7 4Is. subm. 2 1Subeuks. 2 1Ilir. 5 4Subilir. 3 3Ilir-apen. 1 1Ilir-sk-pind. end. 2 -Subskpind. 1 -Balk. 1 1Mez-karp. 1 -Укупно: 25 9,8 15 9,8

ПОНТСКО-ЦЕНТРАЛНОАЗИЈСКИ

Pont-subm. 3 1Subpont-subm. 2 -Subpont-ca. 1 -Subpont-subca-subm. 1 -Укупно: 7 2,7 1 0,6

ЕВРОАЗИЈСКИ

Evra. 37 16Subevra. 20 7Subj. sib. 5 2Evroafr. 1 1Укупно: 63 24,6 26 17,0

ЦИРКУМПОЛАРНИ И КОСМОПОЛИТСКИ

Cirk. 23 17Subcirk. 6 4Kosm. 9 6Укупно: 38 14,8 27 17,6

СВЕУКУПНО: 256 153


502


СПЕКТАР ЦЕНОЛОШКЕ ПРИПАДНОСТИВАСКУЛАРНИХ БИЉАКА

Ценолошка групаУ Резервату У ass. P-A-F.

врста % врста %F3 (Querco-Fagetea) 33 23 15,0F1, F2 (Fagetalia silvaticae) 67 62 40,5R.f.2 (Rhamnetalia fallacis) 1 0,4 1 0,7AP, EuVP, VP1-3 (Vaccinio-Piceetea) 27 25 16,3S.e.1, S.p.2 (Salicetea purpureae) 2 0,8 - -A1, A2, A3 (Betulo-Adenostyletea) 23 9,0 17 11,1Cha.1, Atrop.2, SS1, E3 (Epilobietea angustifolii) 10 3,9 5 3,3Or.2 (Trifolio-Geranietea) 4 1,6 - -Calt.1, Pan.1, Mo.2, Arr.2,Arr.3 (Molinio-Arrhenatheretea) 30 11,7 5 3,3

Mb, B1, B2, B3 (Festuco-Brometea) 28 3 2,0S. j.1, FS3 (Festuco-Seslerietea) 3 1,2 - -Pot.2, As.3 (Asplenietea trichomanis) 8 3,1 4 2,6Th.2 (Thlaspeetea rotundifolii) 1 0,4 1 0,6Crat.1, M1, MC2 (Montio-Cardaminetea) 4 1,6 2 1,3Pl.3 (Plantaginetea majoris) 2 0,8 - -Art.2,3 (Artemisietea) 5 2,0 1 0,7S. f.1 (Bidentitea) 1 0,4 1 0,6Arct.1, Che.3 (Chenopodietea) 2 0,8 1 0,7Sed.3 (Sedo-Scleranthetea) 1 0,4 - -P (пратеће и случајне врсте) 4 1,6 2 1,3Свеукупно: 256 153


503


No. Pteridophyta V K N S T1 Asplenium trichomanes L. 3 3 2 3 3 2 Asplenium viride Huds. 2 4 2 3 23 Athyrium fi lix-femina (L.) Roth. 4 3 3 2 34 Blechnum spicant (L.) Roth. 3 1 2 2 25 Cystopteris fragilis (L.) Bernh. 3 4 2 3 36 Cystopteris montana (Lam.) Desv.* 3 4 3 2 27 Dryopteris dilatata (Hoffm.) A. Gray 4 3 4 2 2 8 Dryopteris fi lix-mas (L.) Schott 3 3 3 2 39 Gymnocarpium dryopteris (L.) Newm. 3 2 3 2 2

10 Huperzia selago (L.) Bernh. 3 1 1 2 211 Lycopodium annotinum L. 3 1 1 1 2 12 Phyllitis scolopendrium Newm. 3 4 3 2 313 Polypodium vulgare L. 3 2 2 3 214 Polystichum aculeatum (L.) Roth 3 3 3 2 315 Polystichum x illyricum (Borb.) Hayek

(P. aculeatum x P. lonchitis)** 3 3 3 2 3

16 Thelypteris phegopteris (L.) Schlosson(Dryopteris phegopteris)

3 2 3 1 2

No. Spermatophyta V K N S T1 Abies alba Mill. 3 3 3 1 22 Acer pseudoplatanus L. 3 3 3 2 33 Aconitum vulparia Reich. 4 4 3 2 34 Actaea spicata L. 3 3 4 1 3 5 Adenostyles alliariae Kern.* 3 3 4 2 2 6 Adoxa moschatellina L. 3 4 4 2 37 Aegopodium podagraria R. Br. 3 3 4 2 38 Ajuga reptans L. 3 3 3 3 3 9 Allium ursinum L. 3 4 4 2 3

10 Anemone nemorosa L. 3 3 3 2 3 11 Angelica sylvestris L. 4 3 3 3 3

ЕКОЛОШКИ ИНДЕКСИ ВИШИХ БИЉАКА У ASS. PICEO-ABIETI-FAGETUM


504


12 Anthriscus nitida (Wahl.) Garcke(Chaerophyllum nitidum)*

4 4 4 2 3

13 Arabis alpina L. 2 4 2 4 214 Aremonia agrimonoides (L.) DC. 3 5 3 3 4 15 Aruncus dioicus (Walter) Fern. 4 3 4 2 3 16 Asarum europaeum L. 3 4 3 2 4 17 Atropa belladonna L. 3 4 4 3 3 18 Brachypodium sylvaticum (Huds.) Beauv. 3 3 3 3 319 Bromus benekeni (Lange) Trimen * 3 4 3 3 3 20 Cardamine bulifera (L.) Crantz 3 4 3 2 3 21 Cardamine enneaphyllos (L.) Crantz 3 4 3 3 322 Cardamine fl exuosa With. 4 3 3 3 223 Cardamine impatiens L. 3 3 4 3 324 Cardamine kitaibelii Becherer

(C. polyphylla W. et K.)* 3 4 4 2 3

25 Cardamine trifolia L.* 3 4 4 2 326 Cardamine waldsteinii Dyer

(C. savensis O. E. Schulz)** 3 4 4 2 3

27 Carduus personata (L.) Jacq. 4 4 5 3 228 Carex muricata L. ssp. lamprocarpa Čelak 4 2 2 3 329 Carex pallescens L. 3 2 2 3 3 30 Carex remota L. 4 3 3 2 331 Carex sylvatica Huds. ssp. sylvatica 3 3 3 1 332 Chrysosplenium alternifolium L. 4 3 3 2 333 Cicerbita alpina (L.) Wallr.* 4 3 4 3 234 Cicaea alpina L. 4 2 2 2 3 35 Circaea lutetiana L. 4 3 4 2 4 36 Cirsium erysithales (Jacq.) Scop. 3 4 3 2 337 Corydalis bulbosa (L.) DC.

(C. cava (L.) DC.) 3 4 4 3 3

38 Corylus avellana L. 3 3 3 3 339 Dactylorhiza saccifera (Brongn.) Soo

(D. maculata (L.) Soo ssp. saccifera) 3 3 2 3 3

40 Daphne mezereum L. 3 4 3 2 341 Doronicum austriacum Jacq. 3 4 4 3 2


505


42 Epilobium angustifolium (L.) Scop.(Chamaenerion angustifolium)

3 2 4 4 3

43 Epilobium montanum L. 3 3 3 2 344 Erigeron annuus (L.) Pers. 3 3 3 4 445 Euonymus latifolius (L.) Mill. 3 4 3 2 446 Euphorbia amygdaloides L. 3 4 3 2 3 47 Euphorbia carniolica Jacq. 3 3 3 2 448 Fagus sylvatica L. 4 3 3 2 349 Festuca altissima All.

(F. sylvatica (Pollisch) Vill., non Huds.) 3 2 3 2 3

50 Festuca drymeja Mert. et Koch (F. montana Bieb., non Sternb. et Hoppe)

3 3 3 4 4

51 Festuca gigantea (L.) Vill. 4 3 3 2 352 Fragaria moschata Duch. 3 3 4 3 453 Fragaria vesca L. 3 3 3 3 354 Galium mollugo L. 3 3 3 3 355 Galium odoratum (L.) Scop. 3 4 3 2 356 Galium rotundifolium L. 3 2 2 1 357 Galim sylvaticum L. 2 3 3 2 358 Gentiana asclepiadea L. 3 4 3 3 3 59 Geranium robertianum L. 3 3 4 2 360 Geranium sylvaticum L. 3 3 4 3 261 Helleborus multifi dus Vis. 2 4 2 4 462 Heracleum sphondyllium 3 3 4 3 263 Hieracium murorum L. 2 3 3 2 364 Hordelymus europaeus (L.) C. O. Harz 3 4 3 2 365 Ilex aquifolium L. 3 3 3 2 466 Lamiastrum galeobdolon (L.) Her. et Pol. 3 3 3 1 367 Laspana communis L. 3 3 4 2 368 Laserpitium krapfi i Crantz ssp. krapfi i 2 5 2 4 369 Lathraea squamaria L. 3 4 3 1 370 Lathyrus vernus (L.) Bernh. 3 4 3 2 371 Leontodon hispidus L. 3 3 3 4 372 Lilium martagon L. 3 4 3 3 3 73 Listera cordata (L.) R. Br. 4 1 1 2 274 Lonicera alpigena L. 3 4 3 2 2


506


75 Lonicera nigra L. 3 3 3 2 276 Lunaria rediviva L. 3 4 4 2 377 Luzula luzulina (Will.) Dalla Tore et Sarnth. 3 3 2 2 278 Luzula sylvatica (Huds.) Gaud. 3 2 2 2 379 Maianthemum bifolium (L.) F. W. Schmidt 3 2 2 2 380 Melampyrum sylvaticum L. 3 1 2 2 281 Mercurialis perennis L. 3 4 3 1 382 Milium effusum L. 3 3 3 2 383 Moehringia muscosa L. 3 4 2 3 384 Moehringia trinervia (L.) Clairv. 3 2 4 2 285 Mycelis muralis (L.) Dum. 3 3 3 2 386 Myosotis sylvatica Hoffm. 3 3 4 3 287 Neottia nidus-avis (L.) L. C. Rich. 3 4 3 2 388 Orthilia secunda (L.) Housenda* 3 3 2 2 389 Oxalis acetosella L. 3 3 3 1 390 Paris quadrifolia L. 3 3 3 2 391 Physospermum verticillatum (Waldst. et Kit.) Vis.

(Danaa verticillata (W. et K.) Janch.) 3 3 2 4 3

92 Phyteuma spicatum L. 3 3 3 2 393 Picea abies Karst. 3 3 3 1 294 Poa hybrida Gaudin 4 3 4 3 295 Polygonatum multifl orum (L.) All. 3 3 2 2 396 Polygonatum verticillatum (L.) All. 3 3 3 2 297 Prenanthes purpurea L. 3 3 3 2 2 98 Prunella vulgaris L. 3 4 3 3 399 Pulmonaria offi cinalis L. 3 4 3 3 3

100 Pyrola rotundifolia L. 3 3 2 2 2101 Ranunculus aconitifolius L. 3 3 4 2 2102 Ranuncunus lanuginosus L. 3 4 4 2 2103 Ranunculus repens L. 4 3 3 3 3 104 Rhamnus alpinus L. ssp. fallax (Boiss.) Maire et Petitmengin

(Oreoherzogia fallax (Boiss.) Vent.) 2 3 2 4 3

105 Ribes alpinum L. 3 4 3 3 2106 Rosa pendulina L. 3 4 2 3 2107 Rubus hirtus W. et K. 4 3 2 3 3108 Rubus idaeus L. 3 3 4 3 3


507


109 Ruscus hypoglossum L. 3 4 3 4 4110 Salvia glutinosa L.* 3 4 4 2 3111 Sambucus nigra L. 3 3 4 3 4112 Sambucus racemosa L. 3 3 4 3 3113 Sanicula europaea L. 3 3 3 2 3114 Saxifraga rotundifolia L. 4 3 3 2 2 115 Scrophularia nodosa L. 3 3 3 2 3116 Senecio nemorensis L. ssp. fuchsii (C. C. Gmelin) Čelak 3 3 4 3 3117 Silene dioica (L.) Clairv.

(Melandrium silvestre Schk.) 3 4 4 3 2

118 Solanum dulcamara L. 4 3 4 3 3119 Solidago virgaaurea L. 3 3 3 2 3120 Sorbus aucuparia L. 3 3 2 3 3121 Stellaria nemorum L. 4 3 3 2 2122 Streptopus amplexifolius (L.) DC.* 4 3 3 3 3123 Symphytum tuberosum L. 3 4 3 2 3124 Telekia speciosa (Schreber) Baumg. 3 4 2 3 3 125 Thalictrum aquilegifolium L. 4 4 3 3 2126 Tussilago farfara L. 3 4 3 4 3127 Ulmus glabra L. 4 3 4 2 3128 Urtica dioica L. 3 3 5 3 3 129 Vaccinium myrtillus L. 3 1 2 2 2 130 Valeriana montana L. 3 4 2 3 2131 Veratrum album L. 3 3 3 4 3132 Veronica montana L. 4 3 3 2 3133 Veronica offi cinalis L. 3 2 2 3 2134 Veronica urticifolia Jacq. 3 4 3 2 3135 Vicia oroboides Wulf.** 4 3 4 2 3136 Viola bifl ora L. 3 3 3 2 2137 Viola riviniana Reich. 3 2 3 3 3

* Индикаторске вриједности према Ландолту (Landolt, 1977).** Према процјени аутора.


508


Рекапитулација:

Индикаторска вриједност

V K N S Tврста % врста % врста % врста % врста %

1 - - 5 3 2 1 11 7 - -2 7 4 14 9 32 21 79 52 41 273 118 77 82 53 80 52 51 33 100 654 27 18 50 33 37 24 12 8 12 85 1 1 2 2 2 2 - - - -

ОЗНАКЕ:

V - влажност (1 - ксерофите, 2 - субксерофите, 3 - субмезофите, 4 - мезофите, 5 - хигрофите);

K - киселост земљишта (1 - ацидофилне биљке, 2 - прелазна група између ацидофилних и неутрофилних, 3 - неутрофилне, 4 - прелазна група између неутрофилних и базифилних, 5 - базифилне врсте);

N - снабдјевеност земљишта азотом (1 - олиготрофне биљке, 2 - прелазна група између олиготрофних и мезотрофних, 3 - мезотрофне биљке, 4 - прелазна група између мезотрофних и еутрофних, 5 - еутрофне врсте којима је потребно земљиште врло богато минералним материјама);

S - свјетлост (1 - скиофите, 2 - прелазна група између скиофита и полускиофита, 3 - полускиофите, 4 - прелазна група између полускиофита и хелиофита, 5 - хелиофите);

T - топлота (1 - фригорифилне биљке, 2 - прелазна група између фригорифилних и мезотермних биљака, 3 - мезотермне, 4 - прелазна група између мезотермних и термофилних, 5 - термофилне биљке).


509


У току ових истраживања у Прашумском резервату Лом, на невеликој површини од 298 хектара и у висинском распону од око 300 m, нађене су 463 врсте из царстава Fungi (гљиве), са лишајевима, и Plantae (биљке), а које су систематизоване у 5 одјељака и 9 разреда. Установљени број таксона је значајан, обзиром на површину објекта истраживања и имајући у виду да је специјски биодиверзитет прашумских резервата по правилу много скромнији него у антропогено измијењеним екосистема. Али, код оваквих, очуваних и ријетких, екосистема много је важнија изворност флористичког састава него број врста. У укупном броју врста су 74 гљиве, 37 лишајева, 96 маховина и 256 васкуларних биљака. Међу васкуларним биљкама су 17 папрати и 239 цвјетница. У укупном броју цвјетница (Spermatophyta) су: 2 голосјемењачe, 190 дикотиледона и 47 монокотила.

Поменуте 463 врсте живог свијета спадају у 131 породицу и 321 род. Из царства Plantae највећи специјски диверзитет имају фамилије цвјетница: Compositae (30), Liliaceae (13), Cruciferae и Labiatae (по 12), Scrophulariaceae и Umbeliferae (по 11), Caryophyllaceae (10) итд.

Царству Plantae припада 250 родова установљених у Лому, па родовски коефицијент биљног свијета (Plantae) износи (по Аљохину, 1944) 0,71, што је у корелацији са величином Резервата и, по правилу, мањим диверзитетом шумских екосистема са ненарушеним склопом.

Из одјељка Spermatophyta највећим бројем врста заступљени су родови Carex (8) и Cardamine (7). Слиједе родови: Veronica (6), Arabis, Festuca, Galium и Silene (по 4 врсте), Epilobium, Geranium, Hieracium, Poa, Polygonatum, Ranunculus, Rubus, Salix и Sambu-cus (по 3 врсте) итд. У одјељку маховина највећи је диверзитет родова Brachythecium, Dicranum и Plagiomnium (по 4 врсте), затим Homalothecium, Hypnum, Rhytidiadelphus и Sciuro-hypnum (по 3) итд. У одјељку гљива специјским диверзитетом се истичу родови Mycena (7 врста) и Russula (5), а код лишајева Cladonia (8) и Peltigera (6 врста).

Спектар животних облика васкуларне флоре ЛомаУчешће фанерофита (укључујући и нанофанерофите) у животном спектру

васкуларне флоре износи 9,7 %, што је осјетно више од оног које по Раункиеру (1934) одговара просјечним климатским условима у умјереном појасу, или по Тeрилу (Turr i l , 1929) за територију Србије. Значајан удио геофита (16,8 %) указује да су животне прилике за биљни свијет на подручју Резервата релативно повољне, нарочито режим влаге, а високо учешће хемикриптофита (62,5 %) те само 3,9 % терофита одражава погоршан топлотни режим у овом висинском појасу.

Односи учешћа појединих животних облика у прашумској заједници букве, јеле и смрче (13,1 % фанерофита и 22,2 % геофита, уз 53,6 % хемикриптофита) одражавају осјетно повољније животне услове на стаништима ове фитоценозе. (Бројне геофите уједно одражавају висок степен очуваности овог шумског екосистема.) Али, удио фанерофита је много мањи него у спектру исте заједнице са сусједног Јадовника (Буцало , 1999) или у спектру смрчеве шуме са Суве планине (Јовановић , 1953). Свакако да је очуваност заједнице Piceo-Abieti-Fagetum у Лому узрок релативно скромног диверзитета фанерофита.

ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА


510


Удио маховина у укупној флори Резервата износи 27,9 %, а у заједници букве, јеле и смрче 36,0 %.

Дендрофлору Резервата Лом сачињава 25 врста: 6 врста лишћарског дрвећа (Acer pseudoplatanus, Fagus silvatica, Salix caprea, Sorbus aucuparia, S. aria и Ulmus glabra); 2 врсте четинарског дрвећа (Abies alba и Picea abies) и 17 лишћарских грмова (Corylus avellana, Daphne mezereum, Euonymus latifolius, Ilex aquifolium, Lonicera alpigena, L. nigra, Rhamnus alpinus ssp. fallax, Ribes alpinum, Rosa canina, R. pendulina, Rubus hirtus, R. idaeus, Ruscus hypoglossum, Salix elaeagnos, S. purpurea, Sambucus nigra и S. racemosa).

Спектар флорногеографских елемената васкуларних биљакаУ укупном броју врста васкуларне флоре, нађених у свим истраживаним

екосистемима Резервата, најбројнији су представници средњоевропске (36,3 %) и евроазијске скупине (24,6 %). Дакле, ове двије групе чине преко три петине укупног флористичког састава. На трећем мјесту је група циркумполарних и космополитских флорних елемената (14,8 %). Цјелина еколошки и генетички сродних, субмедитеранских и понтско-централноазијских ареалтипова учествује у овом спектру са 12,5 %. Међутим, представници ове групе су заступљени углавном на отвореним, ксеротермнијим, стаништима топлијих експозиција, обраслих мезоксерофилном травном вегетацијом реда Brometalia erecti и сл., а у прашумском дијелу, нарочито у језгру прашуме, су врло ријетки. У субмедитеранској скупини је једнак удио илирских и субмедитеранских геоелемената, а мање су заступљене балканске и мезијско--карпатске врсте. Ово такође одражава биљногеографски положај истраживаног подручја. Флорни елементи сјеверних предјела заступљени су са око 1/10. За њихово присуство одлучујући је био вертикални положај Резервата. Учешће субатлантских елемената, ендема и субендема је незнатно. Доминација средњоевропске скупине је посљедица изолованости Резервата од јачих субмедитеранских утицаја (Клековача је већ у трећем реду Динарида идући од јадранске обале) и везе, преко сјеверозападног сектора Динарских планина, са Алпима и средњом Европом.

Нешто су друкчији односи у спектру флорних елемената прашумске заједнице Piceo-Abieti-Fagetum, доминантне у Резервату: значајно је повећано учешће флорних елемената сјеверних предјела и средњоевропске групе, а смањен удио понтско--централноазијске, евроазијске и субмедитеранске скупине. То се могло и претпоставити, обзиром да посљедње три скупине обједињују биљне врсте сувљих и топлијих климата, које су чешће у мезоксерофилној и хелиофилној травној и хазмофитској вегетацији него у прохладним, свјежим и сјеновитим шумама букве, јеле и смрче.

Укључивањем у овај спектар маховина упадљиво би се повећао удио флорних елемената широког распрострањења: бореалног, суббореалног, циркумполарног и космополитског, који су предоминантни код овог одјељка биљног свијета.

Ценолошка дистрибуција флоре прашумског резервата ЛомФлористички састав најзначајније фитоценозе Резервата Лом, ass. Piceo-Abieti-

Fagetum, сачињавају: 84 маховине, 16 папрати и 137 цвјетница. Од укупно 237 врста из царства Plantae, осим едификатора: букве, јеле и смрче, редовно се појављују


511


(регистроване су на свим тачкама опажања): Sorbus aucuparia, Daphne mezereum, Lonicera alpigena, L. nigra, Aremonia agrimonioides, Athyrium fi lix femina, Carda-mine enneaphyllos, C. trifolia, Dicranum scoparium, Dryopteris fi lix-mas и Polygona-tum verticillatum. Скоро су редовне (нађене на 6 од укупно 7 тачака опажања у овој заједници): Acer pseudoplatanus, Rubus hirtus, R. idaeus, Actaea spicata, Adenostyles alliariae, Anemone nemorosa, Oxalis acetosella, Prenanthes purpurea и Senecio ne-morensis ssp. fuchsii. На 5 локалитета су нађене: Rhamnus alpinus ssp. fallax, Rosa pendulina, Vaccinium myrtillus, Ajuga reptans, Carex sylvatica, Galium odoratum и Ge-ranium robertianum. Ових 29 врста можемо сматрати и карактеристичним скупом заједнице букве, јеле и смрче у Лому. Оне се налазе и у карактеристичном скупу исте заједнице у раду Трегубова (1941), изузев: Ajuga reptans и Carex sylvatica које су код Трегубова заступљене са 3. степеном присутности, а Daphne mezereum, Dicranum scoparium и Cardamine trifolia са 2. степеном. Нешто су рјеђе: Dryopteris dilatata, Polystichum aculeatum, Lamiastrum galeobdolon, Luzula sylvatica, Mycelis muralis, Myosotis sylvatica, Stellaria nemorum, Symphytum tuberosum, Dactylorhiza saccifera, Doronicum austriacum, Epilobium montanum, Euphorbia amygdaloides, Ra-nunculus lanuginosus, Solidago virga-aurea, Streptopus amplexifolius, Valeriana mon-tana, Viola riviniana, Ctenidium molluscum, Leucodon sciurioides, Rhizomnium puncta-tum. Сасвим су ријетке: Ilex aquifolium, Ruscus hypoglossum, Maianthemum bifolium, Pyrola rotundifolia и Blechnum spicant. И ријетко појављивање посљедње 3 врсте указује на слабу ацидофилност ове заједнице у Лому.

Од едификатора у спратовима дрвећа је најмање заступљена смрча. Осим едификатора, са високим степеном бројности-покровности на већини

тачака опажања се појављују Oxalis acetosella и Cardamine trifolia; на око 50% мјеста опажања Vaccinium myrtillus, Galium odoratum и Lonicera alpigena; још рјеђе Rubus idaeus, Athyrium fi lix-femina, Carex sylvatica, Dryopteris fi lix-mas, Ga-lium rotundifolium, Sanicula europaea, Stellaria nemorum и Symphytum tuberosum; а само мјестимично Acer pseudoplatanus, Sorbus aucuparia, Rosa pendulina, Rubus hirtus, Sambucus racemosa, Adenostyles alliariae, Ajuga reptans, Asarum europaeum, Cicerbita alpina, Lamiastrum galeobdolon, Lunaria rediviva, Lycopodium annotinum, Luzula sylvatica и Polygonatum verticillatum.

У заједници високих зелени Adenostylo-Doronicetum (1 попис) бројношћу и покровношћу се истичу Adenostyles alliariae и Dryopteris fi lix-mas (у горњем спрату) те Stellaria nemorum (у доњем спрату), а присутне су сљедеће врсте, према Хорвату (1962) и другдје честе у овој заједници: Aegopodium podagraria, Ajuga reptans, An-thriscus nitida, Athyrium fi lix-femina, Chrysosplenium alternifolium, Cardamine waldstei-nii, Cicerbita alpina, Corydalis bulbosa, Doronicum austriacum, Geranium phaeum, La-mium maculatum, Lunaria rediviva, Milium effusum, Petasites albus, Senecio nemorensis ssp. fuchsii, Telekia speciosa, Urtica dioica, Veratrum album и др. Станишни услови, присуство подвучених врста, а појединачно и горског јавора, указују на вјероватан смијер сукцесије ове заједнице у шуму горског јавора и бијелог јасена Aceri-Fraxine-tum illyricum, или у на Клековачи њену чешћу варијанту Aceretum pseudoplatani.

У вегетацији пукотина карбонатних стијена, која припада реду Potentilletalia caulescentis, честе су маховине: Abietinella abietina, Anomodon viticulosus, Antitrichia curtipendula, Brachythecium rivulare, B. salebrosum, Calypogeia trichomanis, Palustriella commutata, Ctenidium molluscum, Fissidens taxifolius, Hylocomium splendens, Marchantia polymorpha, Homalothecium lutescens, Neckera crispa, Plagiochila asplenioides, Plagiom-


512


nium cuspidatum, P. rostratum, P. undulatum, Rhodobryum rozeum, Thuidium tamarisci-num, Syntrichia ruralis и још неке, а од виших биљака нарочито папрати Asplenium tri-chomanes, Cystopteris fragilis, Polypodium vulgare и Phyllitis scolopendrium. Врло честе пратеће врсте ових екосистема у Лому су: Rhamnus alpinus ssp. fallax, Geranium rober-tianum, Mycelis muralis, Oxalis acetosella, Saxifraga rotundifolia, Veronica urticifolia итд.

У фрагментима мезоксерофилне травне вегетације реда Brometalia erecti, мозаично измијешаним са вегетацијом стијена на стрмим присојним падинама, сусрећу се: Arabis hirsuta, Brachypodium pinnatum, Buphthalmum salicifolium, Carex ornithopoda, Festuca amethystina, Hieracium cymosum, Leucanthemum vulgare ssp. het-erophyllum, Lotus corniculatus, Melittis melissophyllum, Origanum vulgare, Peucedanum austriacum, Polygonatum odoratum, Vicia incana, Homalothecium lutescens итд.

Горња граница Резервата само дотиче субалпијски појас, па је типичних представника разреда Festuco-Seslerietea и других јединица високопланинске вегетације у флори Лома мало (Arabis alpina, A. scopoliana, Erigeron alpinus, Rhi-nanthus aristatus).

У складу са оскудним хидрографским приликама подручја Лома, ријетке су биљке карактеристичне за вегетацију око извора и потока, разреда Montio-Car-daminetea: Brachythecium rivulare, Cardamine fl exuosa, Carex remota, Caltha palus-tris, Glyceria fl uitans, Veronica beccabunga.

На мјестимично рудерализованим стаништима на рубовима шума и уз путеве нађене су: Salix caprea, S. purpurea, S. elaeagnos, Sorbus aria, Rosa canina, Arctium tomentosum, Carduus personata, Crepis biennis, Erigeron annuus, Helleborus multifi -dus, Lapsana communis, Lolium perenne, Pastinaca sativa, Plantago lanceolata, P. ma-jor, Poa annua, Ranunculus repens, Rumex obtusifolius, Sambucus ebulus, Trifolium pratense, T. repens, Tussilago farfara, Veronica serpyllifolia итд.

Спектар ценолошке припадности васкуларне флоре ЛомаУ овом спектру доминирају неутрофилнобазифилне мезофилне биљке свезе Fa-

gion illyricum и реда Fagetalia sylvaticae (26,1 %). Слиједе представници разреда Querco-Fagetea (12,8 %). Подједнако су заступљене врсте ацидофилних шума разреда Vaccinio-Piceetea и његових нижих систематских јединица (10,5 %), биљке вегетације хигрофилних и мезофилних ливада разреда Arrhenatheretalia (11,7 %) и мезоксерофилно-ксерофилних ливада и пашњака разреда Festuco-Brometea (10,9 %). Значајан је и удио високих зелени, Adenostyletalia (7,8 %). Биљке вегетације пукотина карбонатних стијена (Potentilletalia caulescentis) учествују у овом спектру са 3,1 %, а флора мезофилне вегетације рубова шума, прогала и пожаришта (Epi-lobietea angustifolii) са 3,9 %. Чланови вегетације субалпијских и алпијских рудина на карбонатима (Festuco-Seslerieteа) и вегетације око извора (Montio-Cardaminetea) су сасвим малобројни, што се могло и претпоставити: горња граница Резервата тек улази у субалпијски појас, а на подручју су само 2 слаба извора.

У ценолошкој структури заједнице Piceo-Abieti-Fagetum изразито доминирају “фагеталне” врсте (40,5 %), а подједнако су заступљени представници разреда Querco-Fagetea (15,0 %), и Vaccinio-Piceetea (16,3 %). Уврштавањем у овај спектар и маховина, међу којима има сразмјерно више ацидофита, удио биљака смрчевих шума би једва прешао 20 %. Тако се и у Лому потврђује општа карактеристика


513


заједница подсвезе Abieti-Piceenion, умјерена ацидофилност. Очекивано, у овој шумској заједници је мали удио представника разреда Arrhentheretea (3,3 %), а нарочито чланова (мезо)ксерофилне вегетације разреда Festuco-Brometea (2,0 %). Посљедње су еколошки нетипичне за ову заједницу па се могу сврстати заједно са пратећим врстама. Процентуална заступљеност представника осталих синтаксономских јединица је и у овој заједници ефемерна.

Еколошки индекси флоре у саставу ass. Piceo-Abieti-Fagetum У односу на влажност, гро врста у флористичком саставу ове заједнице (oко 95

%) су субмезофите и мезофите, ксерофита нема, субксерофите су малобројне, а од хигрофита забиљежена је само једна врста (Caltha palustris).

У односу на киселост око 55 % врста су неутрофилне (увијек расту на земљишту неутралне до слабо киселе реакције), око 30% биљке на прелазу између неутрофилних и базифилних, нешто више од 1/10 ацидофилне и релативно ацидофилне биљке, а незнатан је удио изразито базифилних врста. Преовлађујуће неутрофилан карактер заједнице букве, јеле и смрче у Лому је, свакако, највише резултат хемијског састава матичног супстрата.

У погледу садржаја азота у земљишту преовлађују мезотрофне биљке (преко 55 %), подједнако су заступљене група на прелазу између мезотрофних и олиготрофних и група на прелазу од мезотрофних ка еутрофним, а занемарљив је број олиготрофних (нитрофобних) и еутрофних (изразито нитрофилних) врста.

У односу на свјетлост око 50 % врста су у прелазној групи између скиофита и полускиофита, 1/3 полускиофите, а мање од по 1/10 скиофите и биљне врсте на прелазу између полускиофита и хелиофита. Очекивано за састав ове заједнице, хелиофита нема.

Са становишта потребе за топлотом близу 2/3 састава ове заједнице су мезотермне биљке, више од ¼ спада у прелазну групу између мезотермних и фригорифилних, а мање од 1/10 су на прелазу између мезотермних и термофилних. Изразито фригорифилних и изразито термофилних врста нема, што је у складу са висинским распоном станишта у Резервату.

На основу претходног може се закључити да је заједница букве, јеле и смрче у прашумском резервату Лом субмезофилно-мезофилна, преовлађујуће неутрофилна, мезотрофна, скиофилно-полускиофилна и мезотермна до слабо мезофригорифилна.

И кад се подручје истраживања посматра у цјелини, у односу на хемијску реакцију земљишта у изразитој су превази неутрофилне и неутрофилно-базифилне врсте, а у односу на влагу мезофите и субмезофите.

Екологија гљива у прашумском резервату ЛомОд укупно 74 врсте гљива нађених у Резервату у току овог истраживања, 63

врсте су установљене у шуми букве, јеле и смрче. Већина гљива запажених у овој заједници су регистроване као сапрофити:

- на мртвом дрвећу: Mycena hiemalis, Tubifera feruginosa;- на трулим пањевима: Armillaria ostoyae, Fomitopsis pinicola, Pholiota auri -


514


vella, Pluteus atricapillus, Polyporus squamosus и Kuehneromyces mutabilis;- на трулим деблима и „лежикама“: Calocera viscosa, Fomes fomentarius, Fuligo

septica, Lycogala fl avofuscum, Lycoperdon pиriforme, Oudemansiella mucida, O. radi-cata, Pholiota squarosa, Polyporus varius, Trametes gibbosa, Tremellodon gelatinosum, Tubifera ferruginea и Xylaria hypoxylon;

- на трулим пањевима и лишћу: Fuligo septica;- на трулим гранама: Clavaria cristata, Coprinus congregatus, Coprinus mica-

ceus, Sarcoscypha coccinea, Tremiscus helvelloides и Tubifera ferruginosa;- на трулим гранчицама и лишћу: Geastrum fi mbriatum, Mycena epipterygia, M.

galopus, M. pura;- на трулим гранчицама четинарског дрвећа и четини: Clavulina rugosa, Col-

lybia exculpta, Marasmius alliaceus;- на трулим шишаркама: Strobilurus esculentus; итд.Друга велика група су гљиве регистроване да расту на земљи: Amanita rubescens,

A. spissa, A. vaginata, Camarophyllus niveus, Clitocybe costata, Collybia dryophylla, Cortinarius alboviolaceus, Laccaria laccata, Lepiota ventriospora, Liophyllum conna-tum, Mycena alcalina, Phaeolepiota aurea, Phallus impudicus, Russula cyanoxantha, R. emetica и још неке.

Лишајеви резервата ЛомОд укупно 39 врста лишајева нађених на подручју Резервата, већина (25 врста)

су заступљени у прашуми, јеле и смрче.У погледу морфологије у изразитој већини (преко 50%) су врсте са листичавим

талусом. Много је мањи број лишајева са стубастим и грмичастим хабитусом, а најмање власастих и корастих.

Са становишта екологије најзаступљенији су (близу 50 % од укупног броја врста) кортиколи, што је и општа карактеристика умјереног климатског подручја. Нешто је већи удио саксикола него терикола, док је број хумиколних лишајева најмањи.

Екологија маховинаУ погледу подлоге на којој живе, у резервату Лом су најбројније (око 20 %)

териколне маховине. Нешто мање су заступљене тери-саксиколне и саксиколне врсте, а знатно мање сакси-кортиколи, хуми-териколи и остале групе.

У односу на свјетлост изразита већина (преко 60%) су скиофите, а подједнако су заступљене фотофилне и скио-фотофилне врсте.

Већина скиофилних врста су уједно и мање-више мезофилне. Изразите мезофите чине више од 1/2 састава флоре маховина у Лому, а са мезохигрофитама и хигрофитама више од 2/3.

У односу према хемијској реакцији подлоге највише је ацидофила (око 35 %), а подједнако је (по 1/5) учешће базифила (калцифила) и врста индиферентних на pH вриједност (полиедафита).


515


Фенологија флоре Прашумског резервата Лом

На основу опажања у току једног вегетационог периода може се констатовати да на подручју истраживања врло мали број биљних врста почињу да цвјетају средином прољећа (око 15. маја). Ту спадају нпр. Arabis scopoliana и Mercuria-lis perennis. Већина биљака у овим климатским условима почиње да цвјета крајем прољећа (средином јуна): Adenostyles alliariae, Alchemilla vulgaris, Allium carinatum ssp. pulchellum, Arenaria serpyllifolia, Cardamine impatiens, Carduus personata, Carex ornithopoda, C. ovalis, Chaerophyllum aureum, Cirsium erysithales, Dactylis glomera-ta, Dactylorhiza saccifera, Erigeron alpinus, Festuca altissima, F. amethystina, Galium mollugo, G. rotundifolium, Geranium phaeum, G. robertianum, Hieracium cymosum, H. villosum, Knautia sarajevensis, Lactuca seriolla, Lamiastrum galeobdolon, Lathraea squamaria, Luzula sylvatica, Maianthemum bifolium, Melica nutans, Mycelis muralis, Orthilia secunda, Phyteuma spicatum, Plantago lanceolata, Platanthera bifolia, Poa nemoralis, Potentilla montenegrina, Ranunculus aconitifolius, Scrophularia nodosa, Stellaria nemorum, Thesium alpinum, Valeriana offi cinalis, Veronica serpyllifolia.

Cредином љета (око 20. јула) почиње цвјетање: Arctium tomentosum, Brachypo-dium pinnatum, Bromus benekenii, Circaea alpina, Hypericum perforatum, Pastinaca sativa, Salvia glutinosa, Veronica beccabunga.

У пуној су цватњи: средином прољећа: Anemone nemorosa, Arabis muralis, Asarum europaeum,

Caltha palustris, Cardamine enneaphyllos, Cardamine kitaibelii, Chrysosplenium al-ternifolium, Corydalis bulbosa, Daphne mezereum, Lathraea squamaria, Oxalis aceto-sella, Petasites albus, Tussilago farfara;

крајем прољећа или почетком љета: Sorbus aria, Lonicera nigra, Rhamnus alpinus ssp. fallax, Rosa pendulina, Ruscus hypoglossum, Allium ursinum, Anthriscus nitida, Are-monia agrimonioides, Cardamine trifolia, Chaerophyllum hirsutum, Euphorbia amygda-loides, Fragaria vesca, Galium odoratum, Geranium sylvaticum, Juncus effusus, Lapsana communis, Lathyrus pratensis, L. vernus, Lunaria rediviva, Luzula luzulina, Melittis me-lissophyllum, Moehringia muscosa, Myosotis alpestris, M. sylvatica, Paris quadrifolia, Polygonatum odoratum, P. verticillatum, Ranunculus lanuginosus, Saxifraga panicula-ta, Silene dioica, Streptopus amplexifolius, Tozzia alpina, Valeriana montana, Veronica chamaedrys, V. offi cinalis, Vicia incana, V. oroboides, Viola bifl ora, V. riviniana;

од краја прољећа до средине љета: Ajuga reptans, Carex sylvatica, Lamium macu-latum, Lotus corniculatus, Melampyrum sylvaticum, Potentilla erecta, Thalictrum aqui-legifolium, Veronica montana.

Највећи број чланова биљних заједница Резервата је у пуној цватњи средином љета: Rosa canina, Sambucus nigra, Aconitum vulparia, Adenostyles alliariae, Aegopodium podagraria, Allium carinatum ssp. pulchellum, Aruncus dioicus, Atropa belladonna, Buph-thalmum salicifolium, Campanula patula, C. rotundifolia, Carduus personata, Carex ovalis, C. remota, Cicerbita alpina, Cirsium erysithales, Crepis biennis, Dactylorhiza saccifera, Do-ronicum austriacum, Epilobium angustifolium, E. montanum, Erige ron alpinus, Festuca am-ethystina, Galium mollugo, G. sylvaticum, Geranium robertianum, Heracleum sphondilium, Hieracium murorum, H. villosum, Knautia sarajevensis, Leontodon hispidus, Lilium mar-tagon, Lolium perenne, Milium effusum, Moehringia trinervia, Neottia nidus-avis, Orthilia secunda, Peucedanum austriacum, Plantago major, Poa nemoralis, Prenanthes purpurea, Prunella vulgaris, Rhinanthus aristatus, Sanicula europaea, Saxifraga rotundifolia, Scroph-ularia nodosa, Sedum album, Silene nutans, Solanum dulcamara, Solidago virga-aurea,


516


Stachys silvatica, Stellaria gramminea, Tanacetum macrophyllum, Telekia speciosa, Thymus pulegioides, Trifolium pratense, T. repens, Urtica dioica, Valeriana offi cinalis.

У другој половини љета су у кулминацији фенофазе цвјетања: Festuca altissi-ma, Geranium phaeum, Hordelymus europaeus, Knautia drymeia, Leucanthemum het-erophyllum; а и крајем августа доста примјерака врста: Achillea setacea, Angelica sylvestris, Brachypodium sylvaticum, Gentiana asclepiadea, Hypericum perforatum, Malva moschata, Salvia glutinosa.

Прецвјетавају: - већ крајем прољећа или почетком љета Arabis alpina, A. hirsuta, Caltha palus-

tris, Chrysosplenium alternifolium, Luzula sуlvatica, Pulmonaria offi cinalis, Rumex ob-tusifolius, Sorbus aucuparia, Symphytum tuberosum;

- средином љета: Lonicera alpigena, Rubus hirtus, Asarum europaeum, Clinopo-dium vulgare, Euphorbia dulcis, Fragaria moschata, Melica nutans, Melittis melisso-phyllum, Phyteuma spicatum, Platanthera bifolia, Ranunculus lanuginosus, Saxifraga paniculata, Veronica offi cinalis, V. urticifolia;

- од средине до краја љета: Circaea lutetiana, Galium sylvaticum, Lunaria rediviva, Moehringia muscosa, Silene dioica;

- крајем љета: Actaea spicata, Allium carinatum ssp. pulchellum, Arctium tomento-sum, Calamagrostis varia, Campanula rotundifolia, Carduus personata, Chaerophyl-lum aureum, Cirsium erysithales, Dactylis glomerata, Epilobium angustifolium, Fes-tuca gigantea, Galium mollugo, Galium rotundifolium, Geranium robertianum, Geum urbanum, Juncus effusus, Knautia sarajevensis, Lamium maculatum, Mycelis muralis, Neottia nidus-avis, Omalotheca sylvatica, Origanum vulgare, Peucedanum austriacum, Potentilla erecta, Prenanthes purpurea, Sedum album, Senecio nemorensis ssp. fuchsii, Solidago virga-aurea, Stachys sylvatica, Stellaria graminea, Telekia speciosa, Teucrium chamaedrys, Thymus pulegioides, Valeriana offi cinalis, Verbascum nigrum;

- у рану јесен (25.8-25.9): Buphthalmum salicifolium, Geranium phaeum.Плодови су потпуно развијени или зрели: - крајем прољећа или почетком љета: Anemone nemorosa, Petasites albus;- средином љета: Cardamine enneaphyllos, C. impatiens, Carex muricata, C. syl-

vatica, Chrysosplenium alternifolium, Daphne mezereum, Lamiastrum galeobdolon, Mercurialis perennis, Pulmonaria offi cinalis, Ribes alpinum, Vaccinium myrtilus;

- крајем љета: Sorbus aria, Lonicera nigra, Sambucus racemosa, Rubus idaeus, Solanum dulcamara, Allium ursinum, Angelica sylvestris, Aruncus dioicus, Brachypo-dium pinnatum, Cicerbita alpina, Doronicum austriacum, Erigeron alpinus, Festuca amethystina, Geum urbanum, Laserpitium krapfi i, Lathyrus vernus, Luzula luzulina, L. sylvatica, Phyteuma spicatum, Polygonatum verticillatum, Ranunculus lanuginosus, R. repens, Saxifraga rotundifolia, Silene vulgaris, Streptopus amplexifolius, Tanacetum macrophyllum, Valeriana montana, Vicia oroboides.

Плодови су зрели, опадају или се распадају: - крајем љета: Daphne mezereum, Lonicera alpigena, L. nigra, Ribes alpinum, Vac-

cinium myrtillus, Arabis alpina, Chaerophyllum aureum, Melica nutans, Paris quadrifo-lia, Poa nemoralis, Polygonatum verticillatum, Sedum album.

Из изложених података се може закључити да већина биљних врста у Лому за које је регистровано вријеме цвјетања почињу да цвјетају крајем прољећа или почетком љета, у пуном су цвату средином љета, а ову фенофазу завршавају крајем љета.


517


Ендемичност и реликтност флоре ЛомаНа простору резервата Лом нађен је и извјестан број ендема – врста мање-више

уског распрострањења и реликата – врста врло старог поријекла. Од ендемичних врста то су два илирско-скардско-пиндска ендема: Knautia sarajevernsis и Potentilla montenegrina.

Aremonia agrimonioides, Aruncus dioicus, Asarum europaeum, Buphthalmum sali-cifolium, Helleborus multifi dus, Ilex aquifolium, Rhamnus fallax и Ruscus hypoglossum су терцијарни реликти.

Глацијални реликти у флори Лома су Saxifraga paniculata и Tozzia alpina; а борелни реликти Blechnum spicant, Gymnocarpium dryopteris, Hyperzia selago, Lis-tera cordata, Maianthemum bifolium, Orthilia secunda, Pyrola rotundifolia и Vaccinium myrtillus.

Ријетке и угрожене биљне врсте у Резервату ЛомОд ријетких и угрожених биљака Босне и Херцеговине (према Шилићу , 1992),

у току овог истраживања је регистровано 18 врста: Arabis scopoliana (R – у Босни и Херцеговини, ријетка), Cardamine kitaibelii (V – угрожена), Cardamine trifolia (R), Circaea alpina (V), Ilex aquifolium (V), Knautia sarajevensis (V), Lilium martagon (R), Maianthemum bifolium (V), Physospermum verticillatum (V), Platanthera bifolia (R), Potentilla montenegrina (R), Pyrola rotundifolia (R), Ruscus hypoglossum (E – јако угрожена), Streptopus amplexifolius (R), Telekia speciosa (R), Tozzia alpina (R), Vicia oroboides (R) и Viola bifl ora (R).

Од васкуларних биљака европског су значаја (сврстане у групу најугроженијих) Blechnum spicant и Ribes alpinum, а регионално су значајне Ilex aquifolium (у БиХ угрожена, у Србији ријетка, у Хрватској и Црној Гори заштићена), Lycopodium an-notinum (у Србији нестала) и Streptopus amplexifolius (рањива). Од маховина Лома у Црвену књигу бриофита Европе су уписане, као регионално угрожене врсте: Bux-baumia aphylla, Hypnum fertile и Pseudoleskea savina. У глобалним размјерама су значајне сљедеће врсте флоре Лома: Tozzia alpina (угрожена), Gymnadenia conopsea (скоро угрожена), Knautia sarajevensis, Platanthera bifolia и Potentilla montenegrina (ријетке).

Установљени флористички биодиверзитет Прашумског резервата Лом резултат је разноликости орографских, едафских и фитоклиматских услова, фитогеографског положаја и историјског развоја живог свијета овог предјела.

Готово је сигурно да, и поред свег труда истраживача, број биљних врста нађен у овом резервату није коначан. Претпостављамо да, због времена истраживања, ограниченог на само једну вегетациону сезону, нису нађене ни неке од врста које су, врло вјероватно присутне на овом простору, као што су: Taxus baccata, Polystichum lonchitis, Galanthus nivalis итд. Ово нарочито важи за гљиве, лишајеве и маховине, чији би коначан попис на овом невеликом простору могао бити богатији и за више десетина врста.

Имајући у виду установљени биљни (и претпостављени, а још неистражени у другим областима биологије) диверзитет прашумског резервата Лом и његову специфичност као једног од ријетких очуваних узорка заједнице букве, јеле и смрче Piceo-Abieti-Fagetum, код нас и у читавој Европи, овај објекат заштићене природе убудуће завређује још потпунију друштвену бригу и заштиту.


518


Општи појмови и екологија

ацидофил – врста којој одговара земљиште киселе реакцијебриохамефита рептанција – Decken und Teppichmoose бриохамефите – Gipfelmoose без нарочитог хабитусаваријетет – систематска јединица нижа од подврсте, а чије су диференцијалне морфолошке карактеристике насљедне (за разлику од форме!) геофите – биљне врсте које неповољни период године преживљавају помоћу подземног стабла (кртоле, ризома или луковице) дихотомо (гранање) – рачвастоепифите – биљке које живе на кори других биљака користећи их као подлогу за причвршћивање, али, за разлику од паразита, не црпе хранљиве материје из њих калцифил – врста која најбоље или искључиво расте на подлози богатој калцијумом кортикол – врста која живи на кори дрвећа и грмљаксерофил – врста која се нормално развија и на стаништима са мало влагелигниколне (гљиве) – које живе на дрветумезофилне – биљне врсте и заједнице којима је за нормалан развој потребна умјерена влажностнанофанерофите - ниски грмови, тј. дрвенасте биљке високе 25 cm до 2 mорнитохорна врста - (биљна) врста чије сјеме (или друге дијелове за репродукцију) разносе и расијавају птицесаксикол – врста која живи на стијенама и камењусапрофити – организми без хлорофила, који не стварају хранљиве материје већ користе готове органске материје из остатака других, изумрлих организамаскандентофите - животни облик лијана (пењачица)скиофил – врста која добро подноси засјенутерикол – врста која расте на земљитерофите – једногодишње биљке којима је за цио животни циклус, од клијања до сазријевања сјемена, довољан један вегетациони период или још краће вријемефанерофите – дрвеће и високо грмље, тј. дрвенасте биљке чија је висина већа од 2 mфотофил – врста којој је за опстанак потребно доста свјетлости хамефите – мали грмови и полугрмови, тј. вишегодишње биљке чији пупољци се налазе углавном на висини до 25 cm изнад земље хемикриптофите – биљке трајнице чији су пупољци у неповољном добу године (љетне суше или зимске хладноће) полускривене у сувом лишћу, розетама или бусењухигрофил – врста која најбоље успијева на екстремно влажним (мокрим) стаништимахумикол – врста која расте на хумусној подлози

РЈЕЧНИК БОТАНИЧКИХ ПОЈМОВА


519


Гљиве

амебозигот – пар спојених миксоамеба (стадиј развоја нижих гљива)амилоидне споре – у Мелзеровом јодном реагенсу се боје плаво до љубичастоаскокарп – плодоносно тијело гљива из разреда Ascomycetes, на чијој се унутраш-њој страни (хименијуму) стварају аскуси аскуси – модификовене мјешинасте ћелије хифа аскомицета, које садрже хаплоидне споре (аскоспоре)базидије, базиди – модификоване ћелије хифа у хименијуму базидиомицета, а које служе за размножавање (на њима се развијају базидиоспоре) базидиоспора – полна репродуктивна ћелија базидиомицетабилатерална трама – трама разграната двострано, у облику рибље костибрадавице – остаци овоја на површини шешира, карактеристични за неке гљиве, као и крпице булба – задебљање на подножју стручка неких гљивадекстриноидне споре – третиране Мелзеровим реагенсом боје се црвенкастосмеђе до вински црвенодимитичан – тип грађе хифалног система плодишта базидиомицета код којег осим генеративних постоје и скелетне или везивне хифееталијум (aethalium) – плодно тијело без стручка, карактеристично за ниже гљиве (класа Myxomycetes)клеистотеција – затворен аскокарп, сферичног облика конидија (conidium) – непокретне бесполне споре гљивакрпице – остаци овоја на површини шешира, карактеристични за неке гљивекутикула, кожица – танки вањски слој којим је покривен шешир плодног тијела гљиве (код неких гљива се доста лако гули, код других само дјелимично или никако јер је чврсто прирасла за месо шешира)ламеле – листићи хименофорамиксоамебе – ћелије нижих гљива које немају бичеве, а настају од ћелија са бичевима, као сљедећи стадиј развојамицелиј (гљивача) – сплет хифа, вегетативно тијело гљива које се налази у земљи, на подножју стручка, а из којег се развијају нова плодна тијелаовој (velum universale) – дебели омотач којим су неке гљиве обавијене у раној младости, као јаје љуском; кад се плодно тијело развије, распукли овој обично остане на подножју стручка, а код неких гљива и на шеширу (види: крпице; брадавице) отрусина – споре у масиоштрица – слободни руб ламеле (листића)парцијални омотач (velum partiale) – мембранозно заштитно ткиво које у првој фази развоја неких гљива покрива и штити хименофор; кад гљива сазрије вео се трга дуж руба клобука и остаје на стручку у виду прстена (вјенчића)плазмодиј – вегетативно тијело нижих гљива (Myxomycetes) које настаје спајањем више амебозигота, а нема ћелијских мембрана


520


плодиште, плодно тијело – карпофорпоре (рупице) – отвори на цјевчицама хименофора код гљива рупичавки (Polypo-raceae); на зиду спорапрстен, вјенчић – остатак засторка који остаје на стручку неких гљива након сазријевања гљиве и откидања засторка од руба шеширарупице – види: пореспора – општи појам репродуктивне ћелије гљива, бесполног или полног поријекла, чијим клијањем почиње развиј мицелијестеригме – дршке на базидијама, на којима се налазе спорестручак – дршка плодиштатрама – централни сплет листића хименофорахаплоид – мицелија гљива чија једра садрже један геном, тј. имају један сет хромозома (n)хифа – појединачна вегетативна (микроскопска) кончаста творевина, основна јединица грађе тијела гљива хименијум, трусиште (himenium) – плодни слој на хименофору плодишта гљива, који код аскомицета творе аскуси са аскоспорама, а код базидиомицета базиди са базидиоспорамахименофор – дио плодишта гљива на којем се развија хименијумшешир (клобук) – карпофор, спорокарп, дио плодног тијела гљива на врху стручка (дршке)

Лишајеви

апотеције – расплодни органи гљива аскомицета и лишајева, отвореног облика, крушкастог или здјеластог диск - централни дио апотеције, различитог облика, боје и величинеизидије - израштаји на талусу, различите величине и облика, увијек покривени кором, обојени као талус или друкчијемедула - срж, слој који се налази испод слоја алге (у листастим и корастим лишајевима) или у средини талуса (у лишајевима са радијалном грађом)перитеције – расплодни органи гљива и лишајева, у облику боце са малим отворомподециј (podetium) – секундарни, вертикално стојећи талус, разних облика, који се развија на примарном талусупримарни талус – листолика основа тијела лишаја, изграђена од ситнијих или крупних љуспи (дужине неколико милиметара до неколико центиметара), које су трајне или, код старијих јединки, ишчезавају псеудоцифелије - органи лишајева, пречника до око 4 mm, тачкасти, мрљасти, звјездасти, у облику ожиљака или мрежасто спојених бијелих линија, помоћу којих се врши размјена гасова


521


ризине - хифе гљива које у виду снопова полазе са доње коре листастих лишајева, а помоћу њих се лишајеви причвршћују за подлогу и црпе воду и хранљиве материје ризоиди - појединачне, кончасте, хифе гљиве, које полазе од доње коре корастих и неких листастих лишајева, а служе за причвршћивање за подлогусекундарни талус - подецијсоредије – специјалне прашкасте творевине, дио талуса лишаја, које служе за размножавање, а састоје се од алги обавијених хифом гљиветалус - вегетативно тијело

Маховине

антеридија – мушки расплодни орган, који производи сперматозоиде, развија се на гаметофиту, а налази се скоро увијек терминално на изданку. Зреле антеридије су код правих маховина (Musci) ваљкастог, кијачастог, ријетко кугластог облика; код јетрењача (Hepaticae) кугласте или овалне. Антеридија се састоји од више антеридиофора, у којима се стварају сперматозоидиархегонија – женски расплодни орган у облику боце, који производи јајне ћелије. Састоји се од више архегониофора, у којима се стварају јајне ћелије. бриохамефита рептанција (Bryochamaephyta reptantia; њем. Decken und Tep-pichmoose). Расту мање-више хоризонтално, пузе (reptantia!), јер им врх није фототропан. Не завршавају се капсулом већ расту и даље у дужину и гранају се, образујући скупине у виду густог покривача – тепиха. бриохамефите (Bryochamaephyta; њем. Gipfelmoose) = маховине “стаблашице”.Расту мање-више усправно, врхом, који се завршава капсулом. Обично образују мале групе – бусење.гаметофит – полна генерација маховине, која се развија из пупољака на огранцима протонеме. Разликују се мушке и женске јединке (носе само мушке или само женске расплодне органе). Оне могу бити физички одвојене (код једнополних маховина), или су на истој јединки, тј. вегетативном тијелу – талусу (код двополних маховина). Код класе Hepaticae гаметофит је спљоштен (развијен у хоризонталној равни), а спорофит (спорогон) усправан и састоји се од дршки и спороносног тијела, разних облика. Код класе Musci (лиснате маховине) гаметофит је рашчлањен на стабло и лишће, а спорофит се састоји од стопала, дршке (сете) и чауре (капсуле, тоболца).дорзалан - леђниелатере – стерилне кончасте ћелије са спиралним задебљањима. Налазе се заједно са спорама и помажу њиховом расијавању.калиптра – покривач у виду капуљаче или друкчијег облика који прекрива младу чауру маховинекрилне ћелије – ћелије на угловима (обично при основи) листића, увијек паренхимске, танких мембрана и често мјехурасто надувенекрпица – дио листића маховина из класе Hepaticaeкутикула – танка, заштитна покожица на површини маховине (одговара епидерму виших биљака)


522


папиле – кратке, купасте длакепапилозан – обрастао папиламапарафилије – ситне, листолике или врло разгранате кончасте творевине које се развијају на стабалцу неких маховина перистом – назубљени отвор чауре који се ослобађа након опадања поклопца пнеуматоде – отвори за дисање на талусу неких маховина из разреда Hepaticaeпрозенхимски – влакнастпротонема – кончаста (ријетко плосната), јако разграната, творевина која настаје из проклијале споре, а личи на алгуребро – “лисни нерв” маховинаризоиди – длачице којима је гаметофит причвршћен за подлогу, а које врше функцију коријенасета – доњи, танки, дио спорофила, дршка споре – почетни стадиј развојног циклуса маховина, чија је једна генерација бесполна (развија се из спора), а друга генеративна (развија се из оплођене јајне ћелије)спорогон – капсула (чаура, тоболац) спорофила, спорофил у ужем смислу, спороносно тијело на врху дршке, у којем се развијају споре. Дакле бесполни расплодни орган маховина. Најчешће цилиндричног, рјеђе кугластог облика. Састоји се из урне, у којој настају споре, и поклопца.стабалце – надземни дио гаметофита, висок неколико mm (Pottia sp.) до 20-так cm (Polytrichum sp.) или је сасвим редуциран (Buxbaumia sp.)талус – вегетативно тијело маховине. Састоји се од спорофита – бесполне фазе (генерације) развоја, која се размножава помоћу спора, и гаметофита – полне генерације, која се размножава помоћу јајних ћелија и сперматозоида. Обе генерације се развијају скупа, као физичка цјелина, у којој је спорофит слабо развијен и паразитира на гаметофиту, који доминира.хијалин – са хијалинским (безбојним и мртвим) ћелијама провидних зидовачаура – види: спорогон

Папрати

антеридије и архегоније – мушки и женски расплодни органи папрати (и маховина) који се развијају на гаметофиту (проталијуму), а производе сперматозоиде, односно јајне ћелије. Из сперматозоидом оплођене јајне ћелије настаје нова бесполна генерација – спорофит.диктиостеличан ризом – проводни систем се састоји од више сегмената који садрже и ксилем и флоем. (Стеле су исходишне ћелије од којих се развија меристем проводног ткива.)индузијум – покривач соруса (нема га код неких папрати или су краткотрајни)рахис – осовина лиске папратисоруси – испупчене творевине на наличју или ободу листа, у којима се налазе спорангије


523


спорангије – тијела која производе споре, а налазе се у сорусима или у посебним творевинама, спорокарпимаспорофили – листови који служе само за стварање спорангија са спорамаспорофит – бесполна, јаче развијена, генерација папрати (и маховина), издиференцирана на коријен, стабло и листове, а која се развија након оплодње јајне ћелијетрофоспорофили – листови који имају обе функције, вегетативну и генеративну (за разлику од папрати које имају двије врсте листова, трофофиле и спорофиле, код неких папрати сви листови су једнаки, трофоспорофили)трофофили – листови који служе само за обављање вегетативних функцијахаплоидан (споре, гаметофит) – полни

Цвјетнице

акладијум – дршка терминалне главице у сложеној цвасти врста рода Hieracium, заправо одстојање од терминалне главице до прве бочне гранчице брактеја – приперак, тј. заштитна љуспа или листић у чијем пазуху је смјештен 1 цвијет својом цвијетном ложомбрактеоле – 1 до 2 још ситнија листића, на цвијетној петељци (изнад брактеје)валве – 3 унутрашња листића шесточланог цвијетног омотача код рода Rumex.вањска чашица – чашица састављена од листића који стоје са вањске стране праве чашице, између њених лапова, тако да се има утисак да чашица има двоструко већи број лаповадискус – прстеном обавијен отвор на суженом врху плода Rosa sp.жлијезде (на стабљици, лишћу) – тачке тамније боје од подлоге на којој су; или тзв. “жљездасте длаке”, које, за разлику од обичних длака, на врху имају главичасто задебљање мрке боје, видљиво под увећањем, а које лучи неку специфичну материју (нпр. етерско уље)инволукрум – пршљен заштитних листића испод цвасти, нпр. штитасте или главичасте (има функцију заједничке чашице која обавија читаву цваст код биљака са густим цвастима те слабо развијеном или редуцираном чашицом појединачних цвјетова)инволуцелум – пршљен заштитних листића испод сваке просте цвасти у сложеној цвасти, нпр. испод сваког штитића код неких штитараизданак – неразгранато стабло са пупољцима и листовима, које се развија у току само једног вегетационог периода. (Код једногодишњих биљака изданак је стабло, а и свака грана на том стаблу је изданак. Вишегодишња биљка је систем годишњих изданака који се развијају сукцесивно, један за другим.)испрекидано пераст лист – непарно пераст лист код којег се дуж лисне дршке смјењују парови крупнијих и ситнијих листићакарпидије – појединачни плодићи са дугачким кљуном, на које се распада плод карункула – опнасти привјесак на горњем дијелу плодова биљака из рода Luzula


524


крупа – плод граминеаламина – крунични листић, без нокатца; лисна плојкалирасто пераст лист – непарно пераст лист код којег је вршни листић највећи, а бочни су у паровима распоређени дуж лисне дршке (Geum sp.) мерикарпијум – сушни плод, обично састављен од више карпела, који се распада на више једносјемених плодића него што је било карпела, тј. распада се на дијелове карпела (нпр. код Ajuga sp. од једне карпеле настају 2 плодића – орашчића)охреа – израштај при основи листа врста фам. Polygonaceae, настао срастањем лисног рукавца и залишћапаље (palea) – посебан облик брактеја, код главочика, већином у виду чекиња или љуспипапус – чашица многих главочика, састављена од длачица или чекиња умјесто листића; такође чуперак длачица или чекиња на плодовима типа ахеније. Служи за разношење плода вјетром, а потиче од чашице. (Код неких главочика не остаје на плоду, опадне прије.)пахуљасте длаке – неправилно гранате звјездасте длакеперасто дијељен (лист) – перасто режњевит, супротно од перасто сложенперигон – цвјетни омотач код којег су чашични и крунични листићи једнаког облика и боје перијант – цвијетни омотач (чашица и круница, различити по облику и боји)прицвјетни листови – листови стабљике у чијем пазуху су смјештене цвасти (нпр. пршљенасте цвасти неких уснатица)рахис (rachis) – главна оса сложеног листа или цвастиризом – подземни изданак издуженог облика, обично чланковит, метаморфисан у складу са функцијом магационирања хранљивих материја. За разлику од коријена нема калиптру (коријенску капу), а може да има листове, који су ситни, кржљави. На ризомима се често образује адвентивно коријење. Ризоми често имају и функцију вегетативног размножавања, из њих избијају надземни изданци.сара – основа листа у виду проширене лисне дршке, која обухвата стабљику (нпр. код чемерика)скапус – безлисна цвијетна стабљика, карактеристична нарочито за неке главочике слободни чашични; крунични листићи – несрасли међусобноспата – омотач од 2-3 срасла листолика приперка, који у почетку потпуно обавија цваст луковастолони (столоне) – дугачки, подземни или површински, пузећи изданци на чијим нодусима се обично развија адвентивно коријење. хипанцијум – збирни плод чији је вањски омотач настао разрастањем цвијетне ложе у пехарасту творевину у којој се налази велики број монокарпних орашица (нпр. шипак код Rosa sp., плодови Agrimonia sp. итд.)шизокарпијум – сушни плод састављен од 2 или више карпела који се након сазријевања распада на онолико плодића колико је имао карпела


525


Аљохин , В . В . (1944): География растеный. Москва.

Bjelč ić , Žel jka, Slavnić , Ž. e t Fukarek, P. (1967): Flora Bosnae et Herce-govinae, IV Sympetalae, 2. Zemaljski muzej BiH, Poseb. izd., II, Sarajevo.

Borhidi , A. (1963): Die Zönologie des Verbandes Fagion illyricum; 1. Allg. Teil. Acta Bot. Acad. Scient. Hungar., 9, 259-297, Budapest.

Boros, Á. (1968): Bryogeographie und Bryofl ora Ungarns. Akademia Kiadó, Bu-dapest.

Božac, R. (1984): 600 gljiva naših krajeva. Zagreb.

Bucalo, V. (1999): Šumske fi tocenoze planine Jadovnik. Beograd.

Dizdarević , M. , Lakušić , R. , Pavlović , D. , Abadžić , S . (1979): Pregled ekosistema planine Vranice u Bosni. Drugi kongres ekologa Jugoslavije, st. 435-469, Zagreb.

Флора СР Србије , I-X. САНУ, Одељ. прир.-матем. наука, Београд, 1970-1986.

Forenbahcher, S. (2004): Velebit i njegov biljni svijet. Školska knjiga, Zagreb.

Frey, E. (1969): Flechten. Bern.

Gaj ić , M. (1980): Pregled fl ore SR Srbije sa biljnogeografskim oznakama. Glasnik Šum. fak., 54, 111-154, Beograd.

Гајић , М . (1984): Флорни елементи СР Србије. (In: Јанковић, М. et al.: Вегетација Србије, I, ст. 317-397). САНУ, Одељ. прир-матем. наука, Београд.

Grol le , R. (1983): Hepatics of Europe including the Azores: an annotaded list of species, with synonyms from the recent literature Journal of Bryology, 12.

Hegi , G. (1964-1987): Illustrierte Flora von Mitteleuropa, I-VII. P. Parey, Berlin-Hamburg.

Hil l , M. O. , Bel l , N. , Bruggemann-Nannega, M. A. , Brugués, M. et a l . (2006): An annotated checklist of the moses of Europe and Macaronesia. Bryological Monograph. Journal of Bryology, 28, 198-267.

Jašmak, K. (1973): Medonosno bilje. Beograd.

Jovanović , B. (1980): Šumske fi tocenoze i staništa Suve planine (dokt. disert.). Glasnik Šum. fak. Univ., A. Šumarstvo, Poseb. izd., 55. Beograd.

Keizer, G. (1998): Enciklopedija gljiva. Zagreb.

Kojić , M. , Popović , Ranka, Karadžić , B.: Fitoindikatori. Beograd, 1994.

ЛИТЕРАТУРА


526


Panov, A. , Fukarek, P. (1967): Proučavanje sastojina prašumskog tipa (mscr.). Institut za šumarstvo, Sarajevo.

Raunkiaer, C. (1934): The life forms of plants and statistical plant geography. Clar-endon, Oxford.

Симоновић , Д . (1959): Ботанички речник. САН, Посеб. изд. , CCCXVIII, Институт за српскохрватски језик, 3, Београд.

Стевановић , В . (1992): Класификација животних форми биљака у флори Србије. In M. P. Сарић (ed.) : Флора Србије I, p.p. 37-49. САНУ, Београд.

Ši l ić , Č . (1992): Spisak biljnih vrsta (Pteridophyta i Spermatophyta) za Crvenu knjigu Bosne i Hercegovine. GZM BiH, (PN), N. S., sv. 31, 323-367, Sarajevo.

Tregubov, V.-S. (1941): Les forêts vierges montagnardes des Alpes Dinariques. (Massif de Klekovatcha–Guermetch). Dokt. disert., 1-118, Montpellier.

Туцаков , Ј . (1986): Лечење биљем. Београд.

Turr i l , W. B. (1929): The plant life of the Balkan Peninsula. A phytogeographical study. Oxford.

Tut in , T. G. , Heuywood, V. H. , Burges, N. A. , Moore, D. M. et a l . (1964-1980): Flora europaea, Vol. I-V, Cambridge.

Usčuplić , M. (2004): Svijet gljiva. ANU BiH, knj. LXXX, Vol. 7, 1-243, Sara-jevo.


527


The theme “Research of fl oristic biodiversity of Virgin Forest Reserve Lom” was planned by the science and research programme of the Faculty of Forestry in Banja Luka in 2005. The reasons for this project were the following:

Due to the increasing disturbance of natural balance, the existence of a great number of plant and animal species is endangered, or is facing the risk limit, and some species are already extinct. The degradation and the disappearance of natural ecosystems, es-pecially forests, over large areas and in all parts of the planet Earth leads to ecological changes which also threaten the future of the humanity. For this reason, biodiversity protection is a component of the modern world development strategy.

Strict nature reserves, such as virgin forest reserves, are the most favourable solu-tions for the preservation and protection of fl oristic and vegetation biodiversity in the approximately primeval state.

A virgin forest – primeval, undisturbed, natural ecosystem - develops by its specifi c laws, which have not yet been thoroughly investigated.

Virgin Forest Reserve Lom is one of only three such forests in Bosnia and Herzegov-ina, and also one of the few in Europe. It is located on the north side of Mt. Klekovača massif, between the latitudes of 44º 27’ and 44º 28’ and east longitude from 16º 27’ to 16º 30’. Its area is 297.8 hectares. It is almost equally distant from the peak of Velika Klekovača, the saddle Oštrelj and the settlement Drinić. According to IUCN classifi ca-tion, it is category Ia (strict nature reserves). The Reserve is managed by Forest Estate “Oštrelj-Drinić”.

Virgin Forest Lom is the residue of the complex of intact nature in Bosanska Krajina which, till the beginning of Austro-Hungarian exploitation and even till the Second World War, occupied the space of several thousands of hectares. It was protected by the Decision of the Institute for the Protection of Cultural Monuments of Bosnia and Herzegovina in 1956. In the wider area, all to Janja at Šipovo, this reserve is the best preserved remainder – a sample of the once immense forests of beech, fi r and spruce of primeval composition and structure. It contains also several other forest and nonforest plant communities. For this reason, it deserves special attention from the aspect of protection and it is a very inter-esting site for naturalistic research: fl oristic, vegetation, dendrometric, etc.

The research of fl ora during the Austro-Hungarian administration in Bosnia and Her-zegovina and Vsevold Tregubov’s research during the thirties of the last century did not deal with this area. The plant diversity of this part of the massif Klekovača was partly de-termined by the research organised by the Institute of Forestry in Sarajevo in the period 1964 - 1966, within the framework of wider studies of virgin forest stands, but the study results were not published and the documentation material was lost, or in any case it was unavailable to the authors of this study. As Virgin Forest Reserve Lom is undoubtedly the most interesting and the most valuable part of this, both vertically and horizontally, gigantic mountain massif, and taking into account the extraordinary signifi cance and rarity of such preserved samples of the biosphere, it was necessary to study its fl oristic

FLORA OF THE VIRGIN FOREST LOM

Summary


528


composition. The study was aimed at the more complete protection of the Reserve fl oris-tic diversity and its presentation to nature lovers and scientists in the form of Monograph and Herbarium, to enable the comparison with the forests of similar composition and the commercial forests of beech, fi r and spruce.

Field research for this project was performed in the period June - August 2005 and May - June 2006. The research was performed by the following expert team:

Dr. Vojin Bucalo, Associate Professor Jugoslav Brujić, M.Sc., Senior AssistantJovan Travar, B.Sc. andĐorđije Milanović, undergraduate.The research was managed and the manuscript was written by Vojin Bucalo (Jugo-

slav Brujić is the co-author for the Chapters on lichens and mosses). Field research was carried out by all members of the team. The determination at the level of the subspecies or lower taxonomic units was performed by: Đorđije Milanović - higher plants; Jugoslav Brujić, assisted by Professor Dr. Petar Grgić - mosses and lichens, and Jovan Travar and Rade Gašić - fungi. Jugoslav Brujić is the author of GIS contributions. Brujić and Milanović are the authors of photographs.

To cover plant diversity as completely as possible, fi eld research was performed in three repetitions: early spring, early summer and late summer. The fl ora was inventoried at the selected sampling points, and also by walkthrough observations. Altogether 15 sampling points were researched, dispersed throughout the study area and covering all signifi cant plant communities at various exposures and slopes in the entire altitudinal range.

The spectre of fl oral elements of higher plants was determined after Gaj ić (1980, 1984) , with the necessary additions, and the coenological classifi cation after Borhidi (1963) , Oberdorfer (2001) and other available sources. Life forms, fl oral elements and the coenology of mosses were determined according to Boros (1968) et al., and life forms of higher plants were determined according to Stevanović (1992) . The names of higher plants were given after Tut in e t a l . (1964 - 1980) , mosses after Hil l (2006) , and fungi after Božac (1984) , with the necessary additions. Ecological indices of vascular plants were determined after Kojić e t a l . (1997) .

The authors express their gratitude to all who, in any way, supported and facilitated the realisation of this signifi cant project.

1. Geomorphology and hydrology The Reserve Lom is located in the higher sub-belt of the mountainous belt, the alti-

tude ranging between 1250 and 1521 m. Based on the results of GIS-analysis of hypso-metric distribution (see Map, Table and Diagram), the greatest part (about ½) of the area is between the altitudes of 1300 and 1400 m, more than ¼ is between 1400 and 1500 m, and less than 1% is above 1500 m. The most prominent heights are Lom-Planina (1521 m), the elevation north of Lomska Voda (1476 m), and Dvostruka Kosica (1467 m).

There are various aspects and the prevailing ones are north and northeast.


529


The slopes vary from 0 - 40º, and most frequently between 10 and 25º. The prevailing relief forms are slopes, plateaux, hollows and karst depressions. A

considerable part of the area is highly dissected, as a result of the intensive stoniness and emphasised karst micro-relief forms (funnel-shaped depressions, scarps, hollows, snow pits, etc.), after which the region is named. The dissected terrain is especially pronounced in the central and north parts of the Reserve. Large limestone rocks often outcrop on the surface, and occasionally they form large rock barriers several tens of metres long.

2. ClimateThe region of the Reserve has temperate continental climate, it is not far from the

boundary where the continental and maritime effects confront. Due to the effect of the altitude, the Reserve has also the characteristics of montane climate: the precipitation sum is higher, snow cover stays longer, vegetation period is shorter, and the annual fl uc-tuation of temperature is lower than that in the lower regions.

Average monthly air temperatures in the Virgin Forest Lom, calculated based on the data from the surrounding weather stations (Drvar, Crljivica, Drinić, Sanski Most) and adiabatic gradients, are presented in the following Table (Panov et Fukarek, 1967, mscr):

Annual precipitation sum in the Reserve area is about 1600 mm. Maximum precipita-tion is in December, and minimum in July. Vegetation period is moderately humid. Snow cover stays on average from November till May, and attains about 110 cm.

The period with mean temperature ≥ 5º C lasts for about 160 days, and the period with mean temperature ≥ 10º C about 100 days.

3. Bedrock and soilThe principal bedrock is pure Triassic limestone, and occasionally, on smaller areas, there

are marly and dolomitic limestones, and even the dolomite breakthroughs. Triassic lime-stones are markedly karstifi ed, which is refl ected in the relief, which has marked funnel-shaped depressions. Stoniness varies 0 - 40º and it is highly pronounced in parts of the area.

The most widespread soil types are calcomelanosols and the combination of calcome-lanosol-calcocambisols, with a minor distribution of the calcocambisol-luvisol complex. The nature of the dominant parent rock and the expressed karst relief lead to the mosaic pattern of soil types, with a greater distribution of the shallower soils. Calcocambisols cover the gentler slopes, plateaux and margins of funnel depressions; pure luvisol can be

Altitude (m) I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Annual

1200 -3,2 -3,9 -1,0 3,2 7,7 12,3 14,1 14,3 11,8 6,5 2,6 -0,4 5,31300 -3,6 -4,2 -1,7 2,4 6,9 11,5 13,3 13,6 11,5 6,1 2,3 -0,8 4,81400 -3,9 -4,5 -2,4 1,6 6,1 10,7 12,6 12,9 11,1 5,7 2,0 -1,2 4,21500 -4,2 -4,8 -3,1 0,8 5,3 9,9 11,9 12,2 10,7 5,3 1,7 -1,5 3,7


530


found on plateaux, in funnel depressions and hollows, and calcomelanosols (typical and brownised) are distributed on the ridges and on steeper slopes.

By particle size distribution, calcocambisols are clays, and luvisols are loamy clays and clays. Typical calcomelanosol is shallow. Profi le depth of brownised rendzinas and calcocambisols is 40 - 50 cm, and luvisol 60 - 70 cm, and even more.

All the soils of the Reserve are poorly supplied with physiologically active phospho-rus, and the supply of physiologically active potassium is medium to poor.

The presence of raw, semi-decomposed and decomposed humus depends on the in-tensity of organic matter decomposition, which differs from micro-site to micro-site. A special type of raw humus – lignohumus develops in the specifi c virgin forest site condi-tions, which is to a certain extent refl ected in the composition of the ground fl ora layer.

4. VegetationThe dominant forest in both the actual and potential vegetation is the climatogenic

forest of beech, fi r and spruce, ass. Piceo-Abieti-Fagetum. It is represented by all four development phases of virgin forests: initial, optimal, senescent and terminal. The great-est part (almost ½) of the area under this community belongs to the terminal phase, 1/5 is in the optimal phase, and only 5% is in the initial phase of development. Spatial distribu-tion of development phases is rather uniform.

Relatively small areas are covered with subalpine forests of beech Aceri-Fagetum subalpinum, with the transition community of spruce and fi r Abieti-Piceetum and with nonforest plant communities. In nonforest vegetation, a signifi cant community is Adeno-stylo-Doronicetum. Rocks are covered with the fragments of chasmophyte communities in the order of Potentilletalia caulescentis, and the sunny stony grounds are covered with transitional vegetation and mixtures of meso-xerophilous grass communities in the order Brometalia erecti, chasmophyte and forest communities.

5. Growing stock Based on the study by Maunaga et a l . (2005) , the volume of total timber supply

of the most signifi cant forest type in the Reserve, virgin forest of beech, fi r and spruce of more or less complete canopy, is 727.8 m3/ha. Volume increment is 6.8 m3/ha (in the Reserve core 9.2 m3/ha). The percentage of fi r and spruce in the total wood volume is 0.68%, and beech and other broadleaves account for 0.32%.

6. Flora During this research in the Virgin Forest Reserve Lom, on the not so large area of 298

hectares and within the altitudinal range of about 300 m, 463 species were identifi ed in the kingdoms of Fungi, with lichens and Plantae (plants), systematised in 5 divisions and 9 classes. The number of identifi ed taxa is signifi cant, taking into account the study area and the fact that biodiversity in virgin forest reserves is as a rule much more modest than in anthropo-genically modifi ed ecosystems. But, in such forests, the originality of the fl oristic composi-


531


tion and vegetation is much more signifi cant than the number of species. The total number of species consists of 74 fungi, 37 lichens, 96 mosses and 256 vascular plants. Among vascular plants, 17 are ferns and 239 are fl owering plants. In the total number of fl owering plants (Spermatophyta), there are: 2 Gymnosperms, 190 Dicotyledons and 47 Monocotyledons.

The above 463 species are classifi ed into 131 families and 321 genera. In the kingdom Plantae, the following families have the greatest species diversity: Compositae (30), Lili-aceae (13), Cruciferae and Labiatae (12 each), Scrophulariaceae and Umbeliferae (11 each), Caryophyllaceae (10), etc.

In the Reserve Lom, the Kingdom Plantae consists of 250 genera, so the genus coeffi cient of the plant world is (according to Aliohin, 1944) 0.71, which is in correlation with the Reserve area and, as a rule, the lower diversity of forest ecosystems with undisturbed canopy.

In the division Spermatophyta, the genera Carex (8) and Cardamine (7) have the greatest number of species. They are followed by the genera: Veronica (6), Arabis, Festuca, Galium and Silene (4 species each), then Epilobium, Geranium, Hieracium, Poa, Polygonatum, Ra-nunculus, Rubus, Salix and Sambucus (3 species each). In the division of mosses, the greatest diversity of genera was found in Brachythecium, Dicranum and Plagiomnium (4 species each), then Homalothecium, Hypnum, Rhytidiadelphus and Sciuro-hypnum (3 species each), etc. In the division of fungi, the genera Mycena (7 species) and Russula (5) have the greatest specifi c diversity, and in the lichens division Cladonia (8) and Peltigera (6 species).

Trees and shrubs of the Reserve consist of 25 species: 6 species of broadleaf trees (Acer pseudoplatanus, Fagus sylvatica, Salix caprea, Sorbus aucuparia, S. aria and Ul-mus glabra); 2 species of coniferous trees (Abies alba and Picea abies) and 17 broad-leaf shrubs (Corylus avellana, Daphne mezereum, Euonymus latifolius, Ilex aquifolium, Lonicera alpigena, L. nigra, Rhamnus alpinus ssp. fallax, Ribes alpinum, Rosa canina, R. pendulina, Rubus hirtus, Rubus idaeus, Ruscus hypoglossum, Salix elaeagnos, S. pur-purea, Sambucus nigra and S. racemosa).

The spectre of life forms of vascular fl ora The percentage of phanerophytes in the life spectre of vascular fl ora (Pteridophyta

and Spermatophyta) accounts for 9.4 %, which is markedly higher than that assessed by Raunkiaer (1934) in the average climate conditions in the temperate belt, or by Tur-r i l (1929) for the territory of Serbia. A signifi cant percentage of geophytes (18.7 %) indicates that the conditions for plants in the Reserve area are relatively favourable, es-pecially the moisture regime, and the high percentage of hemicryptophytes (63.7 %) and only 3.5 % therophytes refl ects the deteriorated thermal regime in this altitudinal belt.

The ratios of the percentages of individual life forms in the virgin forest community of beech, fi r and spruce (12.4 % phanerophytes and 23.5 % geophytes, with 56.3 % hemicryptophytes) refl ect the appreciably more favourable life conditions on the sites of this plant community. But, the share of phanerophytes is much lower than in the spectre of the same community on the neighbouring Mt. Jadovnik (Bucalo, 1999) or in the spectre of spruce forests of Suva Planina (Jovanović , 1980). By all means, the cause of the relatively modest diversity of phanerophytes is the preservation of virgin forest state of the Lom community Piceo-Abieti-Fagetum.


532


The spectre of fl oral-geographic elements of vascular plantsIn the total number of vascular fl ora species identifi ed in the researched Reserve eco-

systems, the most numerous are the representatives of central European (36.3 %) and Eur-asian groups (24.6 %). These two groups make more than three fi fths of the total fl oristic composition. The third position is occupied by the group of Circumpolar and Cosmopoli-tan geoelements (14.8 %). The entity of ecologically and genetically related, Submediter-ranean and Pontic-Central Asian types accounts for 12.5 %. However, the representatives of this group are represented mainly in the open, more xerothermic, sites of the warmer as-pects, covered with meso-xerophilous grass vegetation in the order Brometalia erecti, and the like, and they are very rare in the virgin forest itself, especially in the virgin forest core. In the Submediterranean group, the percentages of Illyrian and Submediterranean geoele-ments are the same, and Balkan and Moesian-Carpathian species are less represented. This also refl ects the plant-geographical position of the study area. The share of fl oral elements of the north regions is about 1/10. The decisive factor for their presence is the vertical posi-tion of the Reserve. The percentage of Subatlantic elements, endemics and subendemics is minor. The domination of the Central-European group is the consequence of the Reserve isolation from the stronger Submediterranean infl uences (Klekovača is in the third row of the Dinarides, going from the Adriatic Coast) and of the link, via the northwest sector of the Dinarides, with the Alps and Central Europe.

The relations in the spectre of fl oral elements in the virgin forest community Piceo-Abieti-Fagetum, dominant in the Reserve, are somewhat different: the percentage of bo-real and Central-European fl oral elements is signifi cantly higher, and the percentage of Pontic-Central Asian, Eurasian and Submediterranean groups is lower. This could have been expected, as the last three groups consist of the plant species of the drier and warm-er climates, which are more frequent in meso-xerophilous and heliophilous grass and chasmophyte vegetation than in cool, fresh and shady forests of beech, fi r and spruce.

By the inclusion of mosses in this spectre, the share of widely distributed fl oral ele-ments would be considerably increased: circumpolar, boreal, sub-boreal and cosmopoli-tan, which are predominant in this division of the plant world.

Coenological composition of the fl ora in the Virgin Forest Reserve LomFloristic composition of the association Piceo-Abieti-Fagetum, the most signifi cant

plant community in the Reserve Lom, consists of: 84 mosses, 16 ferns and 137 fl ower-ing plants. Of altogether 237 species in the kingdom Plantae, in addition to the edifi ca-tors: beech, fi r and spruce, the following plants occur regularly (registered in all sampling points): Sorbus aucuparia, Daphne mezereum, Lonicera alpigena, L. nigra, Aremonia agrimonioides, Athyrium fi lix femina, Cardamine enneaphyllos, C. trifolia, Dicranum sco-parium, Dryopteris fi lix-mas and Polygonatum verticillatum. Nearly regular plants (found in 6 out of total 7 sampling points in this community) are: Acer pseudoplatanus, Rubus hirtus, R. idaeus, Actaea spicata, Adenostyles alliariae, Anemone nemorosa, Oxalis aceto-sella, Prenanthes purpurea and Senecio nemorensis ssp. fuchsii. These plants were found at fi ve localities: Rhamnus alpinus ssp. fallax, Rosa pendulina, Vaccinium myrtillus, Ajuga reptans, Carex sylvatica, Galium odoratum and Geranium robertianum. These 29 spe-cies can be considered as the characteristic group of beech, fi r and spruce community in the Reserve Lom. They are also found in the characteristic group of the same com-munity reported by Tregubov (1941), except: Ajuga reptans and Carex silvatica which


533


have the third degree presence in Tregubov’s study, and Daphne mezereum, Dicranum scoparium and Cardamine trifolia with the second degree presence. The following plants were more rarely found (in 4 or 3 sampling points in our research): Dryopteris dilatata, Polystichum aculeatum, Lamiastrum galeobdolon, Luzula sylvatica, Mycelis muralis, Myosotis sylvatica, Stellaria nemorum, Symphytum tuberosum; Dactylorhiza saccifera, Doronicum austriacum, Epilobium montanum, Euphorbia amygdaloides, Ranunculus la-nuginosus, Solidago virga-aurea, Streptopus amplexifolius, Valeriana montana, Viola ri-viniana, Ctenidium molluscum, Leucodon sciurioides, Rhizomnium punctatum. Very rare plants are: Ilex aquifolium, Ruscus hypoglossum, Sambucus nigra, Solanum dulcamara, Telekia speciosa, Maianthemum bifolium, Melampyrum sylvaticum, Orthilia secunda, Py-rola rotundifolia, Blechnum spicant, Hyperzia selago, Thelypteris phegopteris. The rare occurrence of the last 7 species points to a weak acidophily of this community.

The least represented edifi cator species in the tree layers is spruce. In addition to ed-ifi cators, the following plants have a high degree of abundance - coverage on the major-ity of sampling points: Oxalis acetosella and Cardamine trifolia; on about 50% of sam-pling points Vaccinium myrtillus, Galium odoratum and Lonicera alpigena; more rarely Rubus idaeus, Vaccinium myrtillus, Athyrium fi lix-femina, Carex sylvatica, Dryopteris fi lix-mas, Galium rotundifolium, Sanicula europaea, Stellaria nemorum and Symphytum tuberosum; and only occasionally Acer pseudoplatanus, Sorbus aucuparia, Rosa pendu-lina, Rubus hirtus, Sambucus racemosa, Adenostyles alliariae, Ajuga reptans, Asarum europaeum, Cicerbita alpina, Lamiastrum galeobdolon, Lunaria rediviva, Lycopodium annotinum, Luzula sylvatica and Polygonatum verticillatum.

In the community of Adenostylo-Doronicetum, Adenostyles alliariae and Dryopteris fi lix-mas excel by the greatest abundance and coverage (in the upper layer) and Stellaria nemorum (in the lower layer). The following species, according to Horvat (1962) also frequent at other places, are also present in this community: Aegopodium podagraria, Ajuga reptans, Anthriscus nitida, Athyrium fi lix-femina, Chrysosplenium alternifolium, Cardamine waldsteinii, Cicerbita alpina, Corydalis bulbosa, Doronicum austriacum, Geranium phaeum, Lamium maculatum, Lunaria rediviva, Milium effusum, Petasites albus, Senecio nemorensis ssp. fuchsii, Telekia speciosa, Urtica dioica, Veratrum album, etc. Site conditions, the presence of the above species, and also individual presence of sycamore maple, indicate the probable direction of succession of this community to the forest of sycamore maple and white ash Aceri-Fraxinetum illyricum, or to its more fre-quent variant on Mt Klekovača, Aceretum pseudoplatani.

The following mosses are frequent in the vegetation of the fractures in calcareous rocks, which belongs to the order Potentilletalia caulescentis: Abietinella abietina, Ano-modon viticulosus, Antitrichia curtipendula, Brachythecium rivulare, B. salebrosum, Calypogeia trichomanis, Cratoneuron commutatum, Ctenidium molluscum, Fissidens taxifolius, Hylocomium splendens, Marchantia polymorpha, Homalothecium lutescens, Neckera crispa, Plagiochila asplenioides, Plagiomnium cuspidatum, P. rostratum, P. undulatum, Rhodobryum rozeum, Thuidium tamariscinum, Tortula ruralis and some more, as well as the following higher plants, especially the ferns Asplenium trichomanes, Cystopteris fragilis, Polypodium vulgare, Phyllitis scolopendrium, and fl owering plants:Arabis muralis, Hieracium villosum, Saxifraga paniculata etc.

The fragments of meso-xerophilous grass vegetation in the order Brometalia erec-ti, mosaically mixed with the rock vegetation on steeper sunny slopes, consist of: Arabis hirsuta, Brachypodium pinnatum, Buphthalmum salicifolium, Carex ornithopoda, Fes-


534


tuca amethystina, Hieracium cymosum, Leucanthemum vulgare ssp. heterophyllum, Lo-tus corniculatus, Melittis melissophyllum, Origanum vulgare, Peucedanum austriacum, Polygonatum odoratum, Vicia incana, Homalothecium lutescens, etc.

The upper limit of the Reserve merely touches the subalpine belt, so the typical rep-resentatives of the class Festuco-Seslerietea and other units of alpine vegetation are few (Arabis alpina, A. scopoliana, Erigeron alpinus, Rhinanthus aristatus).

Due to the scarce hydrographic conditions of the Lom region, the plants in the class Montio-Cardaminetea, characteristic for the vegetation near the springs and streams, are rare: Cardamine fl exuosa, Caltha palustris, Glyceria fl uitans, Veronica beccabunga, Brachythecium rivulare.

The following plants were identifi ed on the occasionally ruderalised sites at the for-est margins and along the roads: Salix caprea, S. purpurea, S. elaeagnos, Rosa canina, Arctium tomentosum, Carduus personata, Crepis biennis, Erigeron annuus, Lapsana communis, Lolium perenne, Pastinaca sativa, Plantago lanceolata, P. major, Poa annua, Ranunculus repens, Rumex obtusifolius, Sambucus ebulus, Trifolium pratense, T. repens, Tussilago farfara, Veronica serpyllifolia, etc.

The spectre of coenological classifi cation of vascular fl ora In this spectre, the dominant plants are neutrophilous-basiphilous, mesophilous plants in

the alliance Fagion illyricum and order Fagetalia sylvaticae (26.1 %) followed by the rep-resentatives of the class Querco-Fagetea (12.8 %). The species of acidophilous coniferous forests in the class Vaccinio-Piceetea and its lower systematic units are equally represented (10.5 %), the plants of hygrophilous and mesophilous meadows in the class Arrhenathere-talia (11.7 %), and meso-xerophilous-xerophilous meadows and pastures in the class Fes-tuco-Brometea (10.9 %). The percentage of Adenostyletalia (7.8 %) is also signifi cant. The percentage of plants in the vegetation of the calcareous rock fractures (Potentilletalia caules-centis) in this spectre accounts for 3.1 %, and the share of fl ora of mesophilous vegetation of forest margins, openings and burned areas (Epilobietea angustifolii) accounts for 3.9 %. The members of subalpine and alpine meadow vegetation on carbonates (Festuco-Seslerietea) and the vegetation near the springs (Montio-Cardaminetea) are quite few, which could have been expected: the upper limit of the Reserve merely enters the subalpine belt, and there are only 2 weak springs in the area. In general, neutrophilous and neutrophilous-basiphilous spe-cies prevail in the study area as a result of the soil pH, as well as mesophytes and sub-meso-phytes as a result of the soil moisture, which is the consequence of the chemical character of the parent rock and the phytoclimate conditions in this altitudinal belt.

In the plant community structure of the community Piceo-Abieti-Fagetum, “fagetal” plants are outstandingly dominant (40.5 %), and the representatives of the class Querco-Fagetea (15.0 %) and Vaccinio-Piceetea (16.3 %) are equally represented. The percent-age of spruce forest plants would hardly exceed 20 %, even by the inclusion of mosses, among which there are proportionally more acidophytes. In this way, moderate acidophily, the general characteristic of the communities in the sub-alliance Abieti-Piceenion, is also confi rmed in the Reserve Lom. As expected, this forest community has a low percentage of the representatives of the class Arrhentheretea (3.3 %), and especially of the members of (meso)-xerophilous vegetation in the class Festuco-Brometea (2.0 %). The percentage of the representatives of other syntaxonomic units in this community is slight.


535


Ecological indices of the fl ora of ass. Piceo-Abieti-Fagetum Regarding moisture, the majority of species in the fl oristic composition of this com-

munity (about 95 %) are sub-mesophytes and mesophytes, there are no xerophytes, sub-xerophytes are few, and there is only one identifi ed hygrophyte species (Caltha palus-tris).

Regarding soil pH, about 55 % of the species are neutrophilous (they always grow on the soil of neutral to weak acid reaction), about 30% of the plants are between neu-trophilous and basiphilous, somewhat more than 1/10 are acidophilous and relatively acidophilous plants, and the percentage of highly acidophilous and highly basiphilous species is insignifi cant. The primary reason for the prevailing neutrophilous character of the beech, fi r and spruce community in the Reserve Lom is, by all means, the parent rock chemical composition.

Regarding nitrogen content in the soil, mesotrophic plants (about 55 %) are preva-lent, the group ranging between mesotrophic and oligotrophic plants and the group rang-ing between mesotrophic and eutrophic plants are equally represented, and the number of oligotrophic (nitrophobic) and eutrophic (highly nitrophilous) species is insignifi cant.

Regarding sunlight requirements, about 50 % of the species are in the transition group between sciophytes and semi-sciophytes, 1/3 are semi-sciophytes, and less than 1/10 each are sciophytes and plant species between semi-sciophytes and heliophytes. There are no heliophytes, as it can be expected for the composition of this community.

From the aspect of thermophily, almost 2/3 of this association are meso-thermophi-lous plants, more than 1/4 are in the transition group between meso-thermophilous and frigoriphilous, and less than 1/10 are between meso-thermophilous and thermophilous. There are no markedly frigoriphilous and markedly thermophilous species, which is harmony with the altitudinal range of the sites in the Reserve.

Based on the above, it can be concluded that the community of beech, fi r and spruce in the Virgin Forest Reserve Lom is submesophilous-mesophilous, prevalently neutro-philous, mesotrophic, sciophilous-hemisciophilous and meso-thermophilous to weak meso-frigoriphilous.

Ecology of fungi in the Reserve LomIn the division of fungi, the genera Mycena (7 species) and Russula (5) excel by the

highest species diversity.Of altogether 74 species of fungi found in the Reserve during this research, 63 spe-

cies were identifi ed in the forest of beech, fi r and spruce. Most of the fungi identifi ed in this community are registered as saprophytes:

- on dead trees: Mycena hiemalis, Tubifera feruginosa;- on decayed stumps: Armillaria ostoyae, Fomitopsis pinicola, Pholiota aurivella,

Pluteus atricapillus, Polyporus squamosus and Kuehneromyces mutabilis;- on decayed trunks and branch litter: Calocera viscosa, Fomes fomentarius, Fuligo

septica, Lycogala fl avofuscum, Lycoperdon pyriforme, Oudemansiella mucida, O. radi-cata, Pholiota squarosa, Polyporus varius, Trametes gibbosa, Tremellodon gelatinosum, Tubifera ferruginea and Xylaria hypoxylon;


536


- on decayed stumps and leaves: Fuligo septica; - on decayed branches: Clavaria cristata, Coprinus congregatus, Coprinus micaceus,

Sarcoscypha coccinea, Tremiscus helvelloides and Tubifera ferruginosa;- on decayed branchlets and leaves: Geastrum fi mbriatum, Mycena epipterygia, M.

galopus, M. pura;- on decayed branchlets and needles: Clavulina rugosa, Collybia exculpta, Maras-

mius alliaceus; - on decayed cones: Strobilurus esculentus; etc.Another large group are the fungi which grow on the ground: Amanita rubescens, A.

spissa, A. vaginata, Camarophyllus niveus, Clitocybe costata, Collybia dryophylla, Cortina-rius alboviolaceus, Laccaria laccata, Lepiota ventriospora, Liophyllum connatum, Mycena alcalina, Phaeolepiota aurea, Phallus impudicus, Russula cyanoxantha and R. emetica.

Lichens in the Reserve LomThe percentage of mosses in the total fl ora of the Reserve Lom accounts for 27.9 %,

and it accounts for 36.0% in the community of beech, fi r and spruce. The great majority of lichens (above 50%) are the species with foliose thallus. A

much smaller number of lichens have squamulose and fruticose growth forms, and the smallest number of lichens are fi lamentose and crustose.

From the aspect of ecology, the most represented lichens are (almost 50 % of the total number of species) corticolous, which is the general characteristic of the temperate cli-mate regions. The share of saxicolous lichens is somewhat higher than that of terricolous lichens, and the number of humicolous lichens is the lowest.

Ecology of mossesThe majority of mosses in the Reserve Lom are terricolous species (about 20 %).

The share of terri-saxicolous and saxicolous species is somewhat lower, and the share of saxi-corticolous, humi-terricolous and other groups is signifi cantly lower.

Regarding sunlight requirements, the evident majority (above 60%) are sciophytes, and there are equal percentages of photophilous and scio-photophilous species.

The majority of sciophilous species are simultaneously also more or less mesophilous. The share of marked mesophytes accounts for more than 50 % of moss fl ora in the Reserve Lom, and with meso-hygrophytes and hygrophytes it accounts for more than 2/3.

Regarding soil pH, most mosses are acidophilous (about 35 %), and there are equal percentages (1/5 each) of basiphilous (calciphilous) species and species indifferent to pH value (poly-edaphytes).

Phenology of the fl ora in the Virgin Forest Reserve LomBased on the monitoring of study area during one vegetation period, it can be con-

cluded that a very small number of plant species start fl owering by mid spring (about 15th of May). They are, e.g.: Arabis scopoliana and Mercurialis perennis. Most plant


537


species in these climate conditions start fl owering by the end of spring (mid June): Ad-enostyles alliariae, Alchemilla vulgaris, Allium carinatum ssp. pulchellum, Arenaria serpyllifolia, Cardamine impatiens, Carduus personata, Carex ornithopoda, C. ovalis, Chaerophyllum aureum, Cirsium erysithales, Dactylis glomerata, Dactylorhiza sac-cifera, Erigeron alpinus, Festuca altissima, F. amethystina, Galium mollugo, G. rotundi-folium, Geranium phaeum, G. robertianum, Hieracium cymosum, H. villosum, Knautia sarajevensis, Lactuca seriolla, Lamiastrum galeobdolon, Lathraea squamaria, Luzula sylvatica, Maianthemum bifolium, Melica nutans, Mycelis muralis, Orthilia secunda, Phyteuma spicatum, Plantago lanceolata, Platanthera bifolia, Poa nemoralis, Poten-tilla montenegrina, Ranunculus aconitifolius, Scrophularia nodosa, Stellaria nemorum, Thesium alpinum, Valeriana offi cinalis, Veronica serpyllifolia.

Flowering phenophase initiates by mid summer (about 20th of July): Arctium tomen-tosum, Brachypodium pinnatum, Bromus benekeni, Circaea alpina, Hypericum perfora-tum, Pastinaca sativa, Salvia glutinosa, Veronica beccabunga.

Full fl owering is reached: - by mid spring: Anemone nemorosa, Arabis muralis, Asarum europaeum, Caltha

palustris, Cardamine enneaphyllos, Cardamine kitaibelii, Chrysosplenium alternifo-lium, Corydalis bulbosa, Daphne mezereum, Lathraea squamaria, Oxalis acetosella, Petasites albus, Tussilago farfara;

- in late spring or early summer: Sorbus aria, Lonicera nigra, Rhamnus alpinus ssp. fallax, Rosa pendulina, Ruscus hypoglossum, Allium ursinum, Anthriscus nitida, Aremo-nia agrimonioides, Cardamine trifolia, Chaerophyllum hirsutum, Euphorbia amygdaloi-des, Fragaria vesca, Galium odoratum, Geranium sylvaticum, Juncus effusus, Lapsana communis, Lathyrus pratensis, L. vernus, Lunaria rediviva, Luzula luzulina, Melittis me-lissophyllum, Moehringia muscosa, Myosotis alpestris, M. sylvatica, Paris quadrifolia, Polygonatum odoratum, P. verticillatum, Ranunculus lanuginosus, Saxifraga panicula-ta, Silene dioica, Streptopus amplexifolius, Tozzia alpina, Valeriana montana, Veronica chamaedrys, V. offi cinalis, Vicia incana, V. oroboides, Viola bifl ora, V. riviniana;

- from late spring to mid summer: Ajuga reptans, Carex sylvatica, Lamium macula-tum, Lotus corniculatus, Melampyrum sylvaticum, Potentilla erecta, Thalictrum aquile-gifolium, Veronica montana.

The greatest number of the Reserve plant community members reach full fl owering by mid summer: Rosa canina, Sambucus nigra, Aconitum vulparia, Adenostyles alliari-ae, Aegopodium podagraria, Allium carinatum ssp. pulchellum, Aruncus dioicus, Atropa belladonna, Buphthalmum salicifolium, Campanula patula, C. rotundifolia, Carduus personata, Carex ovalis, C. remota, Cicerbita alpina, Cirsium erysithales, Crepis bien-nis, Dactylorhiza saccifera, Doronicum austriacum, Epilobium angustifolium, E. mon-tanum, Erigeron alpinus, Festuca amethystina, Galium mollugo, G. sylvaticum, Gera-nium robertianum, Heracleum sphondilium, Hieracium murorum, H. villosum, Knautia sarajevensis, Leontodon hispidus, Lilium martagon, Lolium perenne, Milium effusum, Moehringia trinervia, Neottia nidus-avis, Orthilia secunda, Peucedanum austriacum, Plantago major, Poa nemoralis, Prenanthes purpurea, Prunella vulgaris, Rhinanthus aristatus, Sanicula europaea, Saxifraga rotundifolia, Scrophularia nodosa, Sedum al-bum, Silene nutans, Solanum dulcamara, Solidago virga-aurea, Stachys sylvatica, Stel-laria gramminea, Tanacetum macrophyllum, Telekia speciosa, Thymus pulegoides, Tri-folium pratense, T. repens, Urtica dioica, Valeriana offi cinalis.

The following plants have the culmination of the fl owering phenophase during the second half of summer: Festuca altissima, Geranium phaeum, Hordelymus europaeus,


538


Knautia drymeia, Leucanthemum heterophyllum; and by the end of August many speci-mens of the species: Achillea setacea, Angelica silvestris, Brachypodium silvaticum, Gentiana asclepiadea, Hypericum perforatum, Malva moschata, Salvia glutinosa.

End of fl owering: - already in late spring or early summer: Arabis alpina, A. hirsuta, Caltha palustris,

Chrysosplenium alternifolium, Luzula sylvatica, Pulmonaria offi cinalis, Rumex obtusi-folius, Sorbus aucuparia, Symphytum tuberosum;

- in mid summer: Lonicera alpigena, Rubus hirtus, Asarum europaeum, Clinopodium vulgare, Euphorbia dulcis, Fragaria moschata, Melica nutans, Melittis melissophyllum, Phyteuma spicatum, Platanthera bifolia, Ranunculus lanuginosus, Saxifraga panicu-lata, Veronica offi cinalis, V. urticifolia;

- from mid summer to late summer: Circaea lutetiana, Galium silvaticum, Lunaria rediviva, Moehringia muscosa, Silene dioica;

- in late summer: Actaea spicata, Allium carinatum ssp. pulchellum, Arctium tomen-tosum, Calamagrostis varia, Campanula rotundifolia, Carduus personata, Chaerophyl-lum aureum, Cirsium erysithales, Dactylis glomerata, Epilobium angustifolium, Fes-tuca gigantea, Galium mollugo, Galium rotundifolium, Geranium robertianum, Geum urbanum, Juncus effusus, Knautia sarajevensis, Lamium maculatum, Mycelis muralis, Neottia nidus-avis, Omalotheca sylvatica, Origanum vulgare, Peucedanum austriacum, Potentilla erecta, Prenanthes purpurea, Sedum album, Senecio nemorensis ssp. fuchsii, Solidago virga-aurea, Stachys sylvatica, Stellaria graminea, Telekia speciosa, Teucrium chamaedrys, Thymus pulegoides, Valeriana offi cinalis, Verbascum nigrum;

- in early autumn (25th Aug – 25th Sep): Buphthalmum salicifolium, Geranium pha-eum.

Fruits are fully developed or ripe: - in late spring or early summer: Anemone nemorosa and Petasites albus;- by mid summer: Cardamine enneaphyllos, C. impatiens, Carex muricata, C. syl-

vatica, Chrysosplenium alternifolium, Daphne mezereum, Lamiastrum galeobdolon, Mercurialis perennis, Pulmonaria offi cinalis, Ribes alpinum, Vaccinium myrtilus;

- in late summer: Sorbus aria, Lonicera nigra, Sambucus racemosa, Rubus idaeus, Solanum dulcamara, Allium ursinum, Angelica sylvestris, Aruncus dioicus, Brachypo-dium pinnatum, Cicerbita alpina, Doronicum austriacum, Erigeron alpinus, Festuca amethystina, Geum urbanum, Laserpitium krapfi i, Lathyrus vernus, Luzula luzulina, L. sylvatica, Phyteuma spicatum, Polygonatum verticillatum, Ranunculus lanuginosus, R. repens, Saxifraga rotundifolia, Silene vulgaris, Streptopus amplexifolius, Tanacetum macrophyllum, Valeriana montana, Vicia oroboides.

Fruits ripen, fall or decompose: - in late summer: Daphne mezereum, Lonicera alpigena, L. nigra, Ribes alpinum,

Vaccinium myrtillus, Arabis alpina, Chaerophyllum aureum, Melica nutans, Paris quadrifolia, Poa nemoralis, Polygonatum verticillatum, Sedum album.

Based on the above data, it can be concluded that most plant species in the Reserve Lom, for which the fl owering time was recorded, initiate fl owering in late spring or early summer, they are in full fl ower by mid summer, and the fl owering phenophase ends in late summer.


539


Endemic and relic fl ora in the Reserve LomThe area of the Reserve Lom is the site of a number endemics – species of more or

less limited distribution, and relics – species of very ancient origin. Endemic species are the following two Illyric-Scard-Pind subendemics: Knautia sarajevernsis and Potentilla montenegrina.

Aremonia agrimonioides, Aruncus dioicus, Asarum europaeum, Buphthalmum sal-icifolium, Helleborus multifi dus, Ilex aquifolium, Rhamnus fallax and Ruscus hypoglos-sum are Tertiary relics. Glacial relics in Lom fl ora are Saxifraga paniculata and Tozzia alpina; Boreal relics are: Blechnum spicant, Gymnocarpium dryopteris, Hyperzia se-lago, Listera cordata, Maianthemum bifolium, Orthilia secunda, Pyrola rotundifolia and Vaccinium myrtillus.

Rare and threatened plant species in the Reserve LomEighteen rare and threatened plant species of Bosnia and Herzegovina (after Ši l ić ,

1992) were identifi ed during this research: Arabis scopoliana, Cardamine kitaibelii, Cardamine trifolia, Circaea alpina, Ilex aquifolium, Knautia sarajevensis, Lilium mart-agon, Maianthemum bifolium, Physospermum verticillatum, Platanthera bifolia, Poten-tilla montenegrina, Pyrola rotundifolia, Ruscus hypoglossum, Streptopus amplexifolius, Telekia speciosa, Tozzia alpina, Vicia oroboides and Viola bifl ora.

Vascular plants of European signifi cance (classifi ed as the most endangered) are Blechnum spicant and Ribes alpinum, and the following are regionally signifi cant: Ilex aquifolium (in BiH - endangered, in Serbia - rare, in Croatia and Montenegro - protect-ed), Lycopodium annotinum (in Serbia extinct) and Streptopus amplexifolius (vulner-able). The following mosses of the Reserve Lom are registered in the European Red List of bryophytes, as regionally threatened species: Buxbaumia aphylla, Hypnum.

The following species are signifi cant at a global level: Tozzia alpina (threatened) and Gymnadenia conopsea (near threatened), and Knautia sarajevensis, Platanthera bifolia and Potentilla montenegrina (rare).

The identifi ed fl oristic biodiversity of the Virgin Forest Reserve Lom is the result of the diversity of orographic, edaphic and phytoclimate conditions, plant-geographical position and historic development of the living world of this region.

The researchers are aware that, notwithstanding the invested effort, the number of plant species identifi ed in this Reserve is not fi nal. Owing to the limited period of re-search, our lists do not include some of the species which are, judging by their ecology, very likely present in this area, such as: Taxus baccata, Polystichum lonchitis, Galanthus nivalis, etc. This refers especially to fungi, lichens and mosses, the fi nal inventory of which in this not so large area could be richer by several tens of species.

Taking into account the identifi ed plant diversity (and the assumed, and still not in-vestigated diversity of other fi elds of biology) of the Virgin Forest Reserve Lom and its specifi city as one of the rare preserved samples of the community of beech, fi r and spruce, Piceo-Abieti-Fagetum, in our country and in the entire Europe, this protected nature deserves an even more complete social attention and protection.


540


Страна

Abies 260Abietinella 202Acer 342Aceraceae 342Achillea 429Aconitum 289Actaea 287Adenostyles 434Adoxa 414Adoxaceae 414Aegopodium 360Agaricaceae 59Agrimonia 316Ajuga 383Alchemilla 323Alectoria 130Allium 456Amanitaceae 204Amblystegiaceae 204Anemone 290Angelica 362Anomodon 200Anthriscus 359Antitrichia 194Apiaceae 356Aquifoliaceae 344Arabis 300Araceae 485Arctium 437Aremonia 317Arenaria 273Aristolochiaceae 270Armilaria 40Arum 485Aruncus 326Asarum 270Asphodelus 453Aspidiaceae 252Aspleniaceae 245Asplenium 245Asteraceae 422Athyriaceae 249Athyrium 249

Страна

Atrichum 160Atropa 394Aulacomnium 190Aulacomniaceae 190 Barbula 173Blechnaceae 257Blechnum 257Boletaceae 95Boletus 95Boraginaceae 377Brachypodium 480Brachytheciaceae 208Brachyteciastrum 215Brachythecium 212Brassicaceae 293BRIOPHYTA 143Bromus 479Bryaceae 182Bryoria 131Bryum 182Buphthalmum 427Buxbaumia 239Buxbaumiaceae 239 Calamagrostis 483Calliergonella 205Calocera 101Caloplaca 106Caltha 288Calypogeia 151Camarophyllus 33Campanula 419Campanulaceae 419Campylopus 170Caprifoliaceae 409Cardamine 293Carduus 438Carex 486Caryophyllaceae 273Celastraceae 343Cerastium 278Ceratodon 171

INDEX ALPHABETCUS

Научна имена


541


Cetraria 129Chaerophyllum 357Chrysosplenium 308Cicerbita 443Circaea 351Ciriphyllum 220Cirsium 439Cladina 142Cladonia 135Cladoniaceae 135Clavaria 89Clavariaceae 89Climaciaceae 192Climacium 192Clinopodium 388Clitocybe 36Colchicum 454Collema 109Collemataceae 109Collybia 44Compositae 422 CONIFEROPSIDA 260Coprinaceae 61Coprinus 61Cortinariaceae 70Cortinarius 70Corydalis 292Corylaceae 265Corylus 265Crassulaceae 305Cratoneuron 207Crepidotus 72Crepis 448Cruciata 376Cruciferae 293Ctenidium 231Cyperaceae 486Cystopteris 250 Dacrymycetaceae 101Dactylis 476Dactylorhiza 498Dana 361Daphne 347DICOTYLEDONES 262Dicranaceae 164Dicranella 169Dicranum 164Didymodon 178

Dipsacaceae 417Ditrichum 172Doronicum 435Dryopteris 254 Encalypta 161Encalyptaceae 161Entolomataceae 63Entoloma 63Epigononthaceae 148Epilobium 353Ericaceae 369Erigeron 424Euonymus 343Eupatorium 422Euphorbia 338Euphorbiaceae 338Eurhynchium 222Evernia 128Exidaceae 100 Fabaceae 327Fagaceae 266Fagus 266Fegatella 144Festuca 471Filipendula 315Fissidentaceae 163Fissidens 163Flavoparmelia 122Fomes 84Fomitopsis 85Fragaria 321Frullania 150Fuligo 32 Galium 372Ganoderma 86Ganodermataceae 86Geastrum 97Gentiana 371Gentianaceae 371Geraniaceae 335Geranium 335Geum 318Glyceria 478Grimmia 180Grimmiaceae 180Grossulariaceae 309Gymnadenia 497


542


Gymnocarpium 256Guttiferae 348 Haplolaenaceae 147Hedwigia 191Hedwigiaceae 191Helleborus 286Heracleum 365Hericaceae 94Hericium 94Hieracium 449Homalothecium 209Hookeria 162Hookeriaceae 162Hordelymus 482Hydnaceae 92Hydnum 92Hygrohypnum 204Hygrophoraceae 33Hygrophorus 33Hylocomium 236Hyperzia 243Hypericaceae 348Hypericum 348Hypnaceae 227Hypnum 228Hypogymnia 123 Ilex 344Inocybe 71Isothecium 208 Jubulaceae 150Juncaceae 465Juncus 465 Kindbergia 225Knautia 417Kuehneromyces 65 Laccaria 39Lactarius 79Lactuca 442Lamiaceae 381Lamiastrum 382Lamium 381Lapsana 447Laserpitium 366Lathraea 406Lathyrus 329

Lecanora 118Lecanoraceaae 118Leucodontaceae 193Leontodon 441Lepidozia 153Lepiota 68Leskeaceae 197Leucanthemum 431Leucodon 193Leucodontaceae 193Liliaceae 452Lilium 455Listera 495Lobaria 117Lobariaceae 117Lolium 475Lonicera 412Lotus 333Lunaria 304Luzula 466Lycogala 31Lycoperdaceae 96Lycoperdon 96Lycopodiaceae 242Lycopodium 242Lyophyllum 41 Madotheca 156Madothecaceae 156Maianthemum 458Malva 346Malvaceae 346Marasmius 46Marchantiaceae 144Marchantia 145Melampyrum 403Melanelia 121Melica 477Melittis 385Mentha 391Mercurialis 341Metzgeria 146Metzgeriaceae 146Milium 484Mniaceae 185Mnium 185Moehringia 274MONOCOTYLEDONES 452Mycelis 445Mycena 48


543


MYCOPHYTA 29Myosotis 379 Neckera 195Neckeraceae 195Neottia 494Nephroma 110Nephromataceae 110

Omalotheca 426Onograceae 351Orchidaceae 494Origanum 389Orthilia 368 Oudemansiella 42Oxalidaceae 334Oxalis 334Oxyrhynchium 223 Palustriella 207Papaveraceae 292Paraleucobryum 168Paris 463Parmelia 124Parmeliaceae 119Pastinaca 364Pellia 147Peltigera 111Peltigeraceae 111Petasites 433Peucedanum 363Phaeolepiota 69Phallaceae 98Phallus 98Pholiota 66Phyllitis 248Physcia 119 Physospermum 361Phyteuma 421Picea 261Pinaceae 260Plagiochila 148 Plagiomnium 186Plagiothecium 226Plagiotheciaceae 226Plantaginaceae 407Plantago 407Platanthera 496Platismatia 126

Platygyrium 227Pleuroschisma 154Pleurozium 235Pluteus 59Poa 468Poaceae 468Polygonaceae 271Polygonatum 460Polypodiaceae 258Polypodium 258Polyporaceae 81Polyporus 81Polystichum 252Polytrichaceae 157Polytrichastrum 158Polytrichum 157Porella 156Potentilla 319Pottiaceae 173Prenanthes 444Primula 370Primulaceae 370Prunella 387Pseudevernia 127Pseudohydnum 99Pseudoleskea 198Pseudoleskeella 197Pseudoscleropodium 221PTERIDOPHYTA 241Pterigynandrum 199Ptilium 237Pulmonaria 377Pyrola 367Pyrolaceae 367 Radula 155Radulaceae 155Ramalina 133Ramaria 87Ramariaceae 87Ranunculaceae 283Ranunculus 283Reticulariaceae 30Rhamnaceae 345Rhamnus 345Rhinanthus 405Rhizomnium 185Rhodobryum 184Rhynchostegium 224


544


Rhytidiadelphus 232Rhytidium 238Ribes 309Rosa 310Rosaceae 310Rubiaceae 372Rubus 312Rumex 271Ruscus 464Russula 74Russulaceae 74 Salix 262Salicaceae 262Salvia 392Sambucus 409Sanicula 356Sanionia 206Santalaceae 269Sarcoscypha 102Sarcoscyphaceae 102Saxifraga 306Saxifragaceae 306Scapania 149Scapaniaceae 149Schistidium 181Sciuro-hypnum 216Scrophularia 395Scrophulariaceae 395Sedum 305Senecio 436Silene 279Solanaceae 393Solanum 393Solidago 423Sorbus 324Sparassis 93Sparassidaceae 93SPERMATOPHYTA 259Sphaeriaceae 103Stachys 386Stellaria 276Streptopus 459Strobilurus 55Strophariaceae 65Symphytum 378Syntrichia 174 Tanacetum 430Taraxacum 446

Telekia 428Teloschistaceae 106Teucrium 384Thalictrum 291Thamniaceae 196Thamnobryum 196Thelypteridaceae 244Thelypteris 244Thesium 269Thuidiaceae 200Thuidium 203Thymelaeceae 347Thymus 390Tortella 179Tortula 175Tozzia 404Trametes 83Tremellaceae 99Tremiscus 100Trichiaceae 32Tricholomataceae 34Tricholomopsis 34Trigonanthaceae 151Trifolium 331Tubifera 30Tussilago 432 Ulmaceae 267Ulmus 267Umbelliferae 356Urtica 268Urticaceae 268Usnea 132

Vacciniaceae 369Vaccinium 369Valeriana 415Valerianaceae 415Veratrum 452Verbascum 396Veronica 397Vicia 327Viola 349Violaceae 349Vulpicida 120 Weissia 177 Xanthoria 107Xylaria 103


545


Страна

ајдучица 429, 445анђелика шумска 362анђеоски коријен 362аптовина 409арктички бубрег-лишај 110

бадемова красница 77бадра 145базга 409, 410бахорица 352бијела чемерика 452бијела дјетелина 332бијела сраштеница 41 бијела шумарица 290бијели јавор 342бијели лопух 433бијели жедњак 305бисерка 56бјелољубичаста копренка 70блаженак 318блиједа оштрика 491блиједокорјена гљива 131блистава гнојиштарка 62блистава жутолиска 34бљувара 75 боквица 407, 408боровница 369божиковина 344брадавичњак 293броћац 372броћика 375букова папрат 244буква 266буквица 388бун 394буника 394бурјан 409бусењача 157

велебиље 394велика бекица 467

Страна

велика љубичица 304велики чичак длакави 437велики кисељак 271величје 402виленичка трава 352вилино око 335виљушарка 164вимењак 496висока власуља 474висока печурка 58висока сива мувара 57вишњева красница 78витка корјењача 43витка плоснатица 44вјештичја коса 130влакача 297власак 246власњача 468власуља јањчарица 471влашка салата 447водена купусина 145воловски језик 378волујац 427вранилова трава 389вранино око 463врањак 497вратић 430вражје јаје 98врбица 354врбова ружица 354вучја лика 347вучји коријен 287

гладац 366глатка папрат 256гњездовица 494гола сита 465горчика 444горски бријест 267горски јавор 342госпина трава 348

Народна и изведена имена


546


грахорица 328грашац 330грбава копренка 70гребенаста грива 88гроздаста каменика 306

дебели коријен 421деветолисна зубатка 294дивља салата 442дивље просо 484дивљи чесан 456дивљи коморач 361дивљи љиљан 455дивокозјак 435дјевојачко око 335дјетелиница 334длакава оштрика 487длакави голочек 441длакави љутић 284дубачац 384дупчац 384душица 444

жабљак 288жабњак 285жара 268женска боквица 408женска папрат 249жива трава 336жута броћика 376жута мртва коприва 382жута млијечница 80жута рожнатица 101жута слузњача 32жути гавез 378жути граор 329жутина 308жути осјак 440жутоцрвена витезовка 34жутонога штитарка 68

зализ 461зализ многолисни 462замршена грлашица 38звјездаста оштрика 488здравчица 356

здравињак 335зелена шапа 110зелени грб 122зелена сљезница 245зелена шапа 110зеленика 338, 344, 368зелени сршај 247зечица 421зечја соца 334зечја стопа 318зечја шапа 490зидна сљезеница 245зимска папрат 252зимзелен 344златан 455златна цапица 87златна штитарка 69златна витезовка 35златница 423златножута љускавица 66змијина трава 316, 398зовика 410, 411зуква 465звечац 405звјездан 333звјездаста оштрика 488звонац 405звонце округлолисно 420

иглица шумска 337ива 262ивица 383исландски лишај 129

јаглац 370јагода 321јагода китњача 322јамичаста млијечница 80јаребика 325јечмика 482једић 289јела 260јеленак 248јеленски језик 248јелика 260јелина рујница 79


547


јелињак 364јежевица 476

качје грожђе 294каћунак 498калика 325каљужница 288камена маховина 173кантарион 348киселица 271, 334клинчевка 55кожаста красница 76козја брада 326козја нога 360козлац 485кипровина 354кокочица 292кокошка 494колоточ 428конопљика 422конопљуша 422коњски босиљак 391коњско штавље 272копитац 288копитарка 84копитњак 270коприва 268корални игличар 94косица 421космурица 450, 451костолом 316костриш 436крабуљица 359кравља балега 95крањска мљечика 339красолика 425кресивна губа 84кровњача 59крта папрат 250крушчица 368крушчица округлолисна 367крушкаста пувара 96куга 98кукавичица 330кукурјек 286

куница 429купина 314купина камењарка 313

ланак алпијски 269лазаркиња 373лијеска 265ливадарка 468ливадски осјак 439лишај плућњак 117

љепика 434љепљика 392љепонога шљемовка 49 љиговина 345љубичаста шљемовка 54љубичаста власуља 472љубичастозелена красница 74љуљ утринац 475љускара 406љуспаста рупичавка 81љутика 271

мацина трава 416маховина 182мајчина душица 390малина 312маљеница 482маслачак 446машина 182маточина 385медак 392меденика 385медуница 377, 392медуника 377медвјеђа шапа 365мека батрљица 73меколисна кострика 464мекушица 375милоглед 356миришљавац 414мисленица 467мишјакиња 276мишје уво 273мјесечница 304


548


млијеч 443мразовац 454мукиња 324мушка боквица 407мушка папрат 254

наборана цапица 90нарадџасти лишај 106нахерена шљемовка 51Немецова карфиолка 92незаборавак 380ноћурак 354

обична броћика 372обична лаковка 39обични вирак 323обични ликавац 347обични љуљ 475обрубљена губа 85одољен 416округла сљезница 246округлолисна броћика 374омора 261ослад 258оштрељ 459отровни жутац 289отровница 287очиш 307очобајка 291очобољка 307

падобранаста плоснатица 45паламида 439пањевчица 65папратка 246, 249пасјача 480пастрњак 364пашкинат 364павловац 317Петров крст 463петровац 316пијевац 292пјегава мртва коприва 381планинска гушарка 300планинска рибизла 309

планинска ружа 311планинско пасје грожђе 412плосната сјајница 86плућњак 377поцјеп 458подбјел 432покосница 460покосница мирисна 461помама 308попина погачица 446потајница 406поточник 397повратић 430права броћика 376пречица 242пресвучена шљемовка 50просењак 91птичја нога 489пуцавац 282пушина 282пузава ивица 383пузави љутић 285

радић 446ракита 264раник 436рапава љускавица 67разгон 397, 400разводник 393ребрача 257репушина 432ресаста грлашица 36ресуља 341режуха 295рјеткокласа оштрика 492рогата дрварица 103рогљичица 274руњавица 450, 451руњика 450рутави кривоврат 477рушина 281

салатика 445салатуша 446савска режуха 299


549


свиловина 354, 355свјећица 371седмолист 360 сива врба 263сивозелена оштрика 486сиљевина 363ситна оштрика 488ситна пречица 243сламица 473слатка папрат 258сљез 346слузава ледењача 42смеђокожа голубача 76смиља 333смиљкита 333смрча 261смрдљика 345смрека 261смрекова чешерка 55сњежница сочница 33соколова трава 449срцопуц 426срчењача 319срчењак 319сребренаста овојњача 58сребренаста преслица 58сребренка 304столисник 429стричак 438стршак 98струпник 395суручица 315, 326

трандавиље 402трава од огњице 428трепавичава звјездача 97трозупка 298трубаљка 362труд 84

удовичица панонска 417удовичица сарајевска 418уродица 403уступник 395уваста режуха 296

хајдучка опута 347хајдучка трава 429хладетинаста леденица 99

цецељ 334црвена дјетелина 331црвена слузњача 30црвена зова 411црвени чистац шумски 386црвени чкаљ 438црвени пехарић 102црвени ушац 279црвенкаста гљивица 39црвенкаста хладетина 100цријемуша 457црна чекињуша 448црна дивизма 396црна зова 410црни оман 428црноглавац 407црногорска петопрста 320црно пасје грожђе 413црњ 387црњевац 387

чапљан 453челеби-грана 423челиншчица 387чепац 388честославица 398честославица горска 399чешњакова чамавка 46четинарска цапица 89чопотац 495

шапика 365шипак 310широка папрат 255широколисна курика 343шивиз 362 шкрипац 81штапика 423штркљасти звончић 419шумарка 236шумска ливадарка 470


550


шумска љубичица 350шумска мишјакиња 277шумска мљечика 338шумска оштрика 493шумска пасјача 481шумска сириштара 371шумски вијук 473шумски просинац 341шумски споменак 380шупља млађа 292





Flora prašumskog rezervata Lom

Documents