Finansijsko Pravo - Skripta

1

1. Nauka o finansijama

Je relativno mlada nauna i teorijska disciplina. Njen savremeni uspon i uspesi su neposredno povezani sa razvojem i irenjem robnonovanih odnosa i trita, dravnih funkcija u ekonomskim odnosima i poveanom ulogom monetarne i fiskalne politike. Vreme i prostor njenog naunog opusa se nalazi izmeu ekonomije drutvene reprodukcije i drave. Finansije su izvedeni i sofitsicirani oblik drutvene reprodukcije , posebno iz domena raspodele. Sam pojam finansije sadran je i u nazivima drugih pravnih i ekonomskih disciplina. Kada govorimo o finansijama u irem smislu, moemo razlikovati, javne, monetarne, poslovne i meunarodne finansije. Nauka o finansijama predstavlja sistem poreskih i monetarnih pojmova i instituta. Javne finansije izuavaju drutvene odnose koje regulie poresko zakonodavstvo u drutveno-ekonomskom sistemu zemlje i njenog okruenja. Poresko zakonodavstvo regulie drutvene odnose odreivanjem poreskih oblika i njihovih elemenata. Nauka o javnim finansijama prouava porez kao ekonomski i pravni fenomen, ali se bavi i analizom segmenata poreza, njihovom sadrinom i odnosom prema drugim pojavama. Elementi poreza definiu se u odreenim drutveno-ekonomskim i politikim odnosima i procesima, zbog ega su oni podloni uticajima koji su izraz volje i interesa vladajuih slojeva drave i drutva. Nauka o javnim finansijama je zbog toga izloena odreenim pragmatinim ciljevima i zahtevima drave, koji mogu biti u suprotnosti sa naunim zakonitostima i utemeljenjima sveukupnih svetskih dostignua. Zahtev nauke o javnim finansijama jeste i da utvrdi i objasni sadrinu vaeih poreskih propisa, ukae na njihovo dejstvo i znaaj radi pravilne primene, da otkrije nedostatke u sistemu tih propisa i ukae na mogunost njihovog otklanjanja, radi efikasnijeg ubiranja poreza. Sam termin javne finansije ima dva znaenja: prema prvom, to je sama finansijska delatnost drave i drugih javnopravnih tela, dok se prema drugom znaenju pod javnim finansijama podrazumeva nauna disciplina koja istrauje finansijsku privredu.

2. Predmet nauke o finansijama i finansijskog prava

Predmet nauke o finansijama jeste istraivanje pravnih, ekonomskih i socijalnih pojava u sferi odgovarajuih finansijskih tokova. Predmet interesovanja finansija bili su problemi finansiranja, odnosno problemi pravnih i finansijskih odnosa preduzea i finansijskih institucija koje mu obezbeuju kapital, kao i instrumenti kojima se kapital pribavlja. U toku i posle Drugog svetskog rata dolazi do sutinskih promena. Za razliku od tradicionalnog pristupa finansijama, savremeni pristup pored pribavljanja kapitala razmatra i njegovu upotrebu, obuhvata i nain i postupak korienja javnih prihoda. Zadatak javnih finansija je da pribave novana sredstva za zadovoljavanje odreenih potreba u oblasti rada javne uprave, drutvenih delatnosti, privrede i ivotnog standarda. Otuda celinu finansijskih odnosa u sferi ekonomije javnih i drutvenih funkcija moemo posmatrati kao 3 vee povezane oblasti: finansije privrednih subjekata (preduzea, ustanova), osiguranje i dravne finansije. Finansijsko pravo, kao grana zakonodavstva jedne zemlje, bavi se odreivanjem pojedinih poreskih oblika, kao i odreivanjem osnova i uslova za oporezivanje. Osnovni elementi oporezivanja su poreski obveznik, predmet oporezivanja, poreska osnovica, poreska stopa i olakice. Finansijsko pravo ureuje finansijsku delatnost drave i drugih javnopravnih kolektiviteta. Predmetna definicija finansijskog prava ukazuje na heterogenost njegovog sadraja, to daje za pravo pojedinim autorima da ga podela na dve razliite discipline:1. Poresko pravo iji predmet jeste uvoenje, utvrivanje i naplata javnih prihoda, i2. Budetsko pravo koje se bavi problemom dravnog raunovodstva.

3. Drava i fiskaliteti

Drava je oduvek bila vaan faktor i inilac privrednog procesa jedne zemlje. Aktivnost drave se odraava na javni ali i na privatni sektor jedne drutvene zajednice. Nijedna vlada, ni drava, ne mogu dospustiti da se ekonomske i druge aktivnosti odvijaju mimo nje. Uloga drave ne ogleda se samo u nametanju prava i dunosti, ve je ona viestruka: zatitna, obrazovna, ekonomska, politika, pravna itd. Svaku od tih uloga drava moe da ostvari u manjem ili veem obimu. Drava e realizovati svoju ulogu samo ako istovremeno moe da ostvari dva uslova: ukoliko taj zadatak stvarno eli, i pod uslovom da ima neophodna sredstva. Drave svoje programe moraju da plate, to znai da iza svake dravne aktivnosti stoji potreba za novanim sredstvima. Sredstva drave potiu uglavnom iz javnih prihoda. Drava ima najviu vlast to znai da ona moe da posegne i za odreenim merama. Moe izricati naredbe, zabrane i druge akte sa obavezujuom snagom. Uloga drave je i ekonomska, mora svojim insturmentima uticati na ekonomsku aktivnost. Posmatrajui ekonomski ambijent, mogu se prepoznati 3 glavna instrumenta ili alata koje vlade koriste radi uticaja na privatnu ekonomsku aktivnost:1. Poreze na dohodak i dobra i usluge, koji smanjuju privatni dohodak i time smanjuju privatne izdatke i obezbeuju resurse za javne izdatke.2. Rashode za odreena dobra i usluge zajedno sa transfernim plaanjima koja pojedincima obezbeuju resurse.3. Propise ili kontrole koje usmeravaju ljude da ine ili da odustanu od odreenih ekonomskih aktivnosti.

4. Finansijsko pravo i ekonomija

Finansije su po svojoj prirodi, nastanku i bitnim elementima sadraja povezane i uslovljene zakonitostima koje postoje u sferi ekonomskih odnosa, kao i vezama koje se ostvaruju sa odgovarajuim dravnim funkcijama. Istraivanje odnosa izmeu poreskog sistema i privredne aktivnosti pretpostavlja saglasnost i naunu odreenost sadrine pojmova drutveni proizvod, trite, ponuda tranja i drugih ekonomskih kategorija.. Definisanje i odreenje pojedinihveliina iz sfere finansijskog prava zahteva i upotrebu pojedinih makroekonomskih veliina , kao to su drutveni bruto proizvod, drutveni proizvod i nacionalni dohodak. Drutveni bruto proizvod (DBP) predstavlja celokupnu masu materijalnih dobara proizvedenih u jednom vremenskom razdoblju, u svim granama nacionalne privrede. To je zbir vrednosti svih proizvoda i proizvodnih usluga namenjenih reprodukcionoj, linoj, zajednikoj i optoj potronji, investicijama i rezervama. Bruto drutveni proizvod moemo definisati kao zbir materijalnih trokova, amortizacije i novostvorene vrednosti. Meutim, prilikom analize treba imati u vidu i 2 karakteristike drutvenog bruto proizvoda: Jedan deo DBP tj prenesena vrednost utroenih sirovina, predstavlja proizvod prethodnog razdoblja ili prethodne godine, koji se samo ponavlja u novom proizvodu U izrazu DBP-a dolazi do viestrukog ponavljanja vrednosti predmeta rada. Drutveni proizvod (DP) je izvedena kategorija DBP-a i ppredstavlja njegov sastavni deo. On se javlja kao razlika izmeu DBP i materijalnih trokova. Nacionalni dohodak je deo DP-a koji preostaje posle nadoknade u proizvodnji utroenih sredstava. Dobija se kada se od DP odbije amortizacija. Sa aspekta realnog praenja kretanja drutvenog proizvoda, neophodno je sagledati potencijalni i stvarni drutveni proizvod. Potencijalni proizvod predstavlja ukupnu koliinu finansijskih dobara i usluga koja bi mogla biti proizvedena u jednoj nacionalnoj privredi u odreenom vremenskom periodu, pri punoj uposlenosti faktora proizvodnje. On nije stalna kategorija i vremenom se menja shodno promenama inioca proizvonje kojim drutvo raspolae. Stvarni proizvod jednog drutva je ukupna koliina materijalnih dobara i usluga proizvedenih u odreenom periodu. Ukoliko je stvarni proizvod odreene drutvene zajednice na nivou njenog potencijalnog proizvoda, moe se rei da je proizvodni potencijal drutva u potpunosti iskorien, i obrnuto.

5. Finansijsko pravo i druge pravne discipline

Finansijsko pravo mora biti utemeljeno na ustavu. Ustav regulie pravo drave u sferi fiskaliteta, odnosno pravo drave da uvodi i naplauje poreze i propisuje dunost fizikih i pravnih lica da postupaju u skladu sa poreskim propisima. U teoriji finansijskog prava postoje gledita koja ukazuju na postojanje odnosa izmeu finansijskog i upravnog prava. Prema shvatanju pojedinih autora, finansijsko pravo nije autonomno pravo, ve predstavlja deo upravnog prava. Prema drugom gleditu, finansijsko pravo je autonomno u odnosu na upravno pravo. Do izdvajanja je dolo upravo zbog posebnosti i primarnog znaaja imovinskog elementa u njegovom predmetu. Treba napomenuti da su poreski organi organi uprave, i da u postupku ubiranja poreza vre upravnu vlast. Poreska administracija, kao deo javne uprave, ureena je normama upravnog prava. Odnos ove dve grane prava je odnos posebnog prema optem, pri emu je finansijsko pravo posebno u odnosu na upravno koje je opte. Finansijsko je povezano i sa graanskim pravom. Finansijsko i graansko pravo reguliu drutvene odnose. Finansijsko pravo regulie odnose izmeu drave i poreskog obveznika, dok graansko pravo regulie odnose koji nastaju izmeu fizikih i pravnih lica povodom stvari. Pored bitnih razlika u karakteru, ove dve grane prava imaju i odreenih slinosti. Obaveza poreskog obveznika koja proistie iz poreskopravnog odnosa se sutinski ne razlikuje od obaveze koja proistie iz obligacionog odnosa, pa se pravila graanskog prava mogu primenjivati i na poresko pravni odnos, osim ukoliko primena tih pravila nije iskljuena propisima poreskog prava. Isto tako, predmet oporezivanja esto je vezan za graansko pravo, kao to je: posedovanje nekog apsolutnog prava, promet tog prava i sl.

6. Metode istraivanja u finansijskom pravu

Opti metodoloki princip Opti nauni metodi Posebni nauni metodi

7. Opti metodoloki princip

Prirodne i drutvene nauke u otkrivanju zakonitosti koje vladaju pojavama u prirodi i drutvu, koriste odgovarajui nauni metot. Nauna metoda u svim naunim istraivanjima sastoji se od sledeih postupaka koji ine strukturu naunog istraivanja:1. Definisanje naunog problema2. Objanjenje fenomena postavljanjem hipoteze3. Testiranje hipoteze prognoziranjem4. Zakljuivanje U naunoj praksi, nauna metoda se sastoji od:1. Opaanja fenomena2. Definisanja problema3. Istraivanja problema4. Postavljanja hipoteze5. Testiranja hipoteze6. Zakljuka7. Stvaranja naune teorije Nauni metod razlikuje opte naune metode i posebne naune metode. Opti nauni metodi naodreeni nain proimaju sve naune discipline. Posebne naune metode koriste posebne nauke u zavisnosti od specifinosti svog predmeta istraivanja.

8. Opti nauni metodi

Opti nauni metodi su: metoda modelovanja, statistika metoda, analitiko-deduktivna metoda, metoda crne kutije, matematika metoda i dr. Metoda modelovanja je istraivaka procedura tokom koje se izgrauje neki stvarni ili idealni znakovni sistem (model) koji je, prvo, sposoban da zameni predmet koji se istrauje, drugo, koji mu na odreeni nain odgovara, i tree, koji daje odreenu informaciju o njemu. To je sistem na kojem je mogue izvriti eksperimentalna istraivanja i proraune, ili logiku analizu da bi se na ovaj nain dobijeni podaci proirili na prouavanu pojavu kako bi se o njoj steklo pouzdano znanje. Statistika metoda. Oblast primene ine sve vrste masovnih pojava. Moe se definisati kao:1. Sakupljanje2. Predstavljanje3. Analiziranje4. Tumaenje5. Izraunavanje6. Analiza i izvoenje zakljuaka Analitiko-deduktivna metoda polazi od opteg ka konkretnom. Polazi od oformljenosti naunih saznanja kao pretpostavki i kree se prema konkretnoj drutvenoj stvarnosti. Taj postupak predstavlja ralanjivanje i sagledavanje konkretnih pojava i kategorija koje se javljaju pod nazivom optih zakonitosti. Kao takav, on omoguava da se sagleda celina drutveno ekonomskih zakona koji reguliu jedan nain proizvodnje. Metoda crne kutije je osnovna kibernetska i sistemska metoda za istraivanje nepoznatih i vrlo sloenih dinamikih sistema. Matematika metoda. Prouavanje velikih i sloenih sistema kao to su tehniki, poslovni, ekonomski, vojni i drugi predstavljaju izuzetno teak zadatak. Direktna istraivanja ovih sistema su po pravilu skupa, teka, a ponekad i nemogua. Meutim, potreba njihove analize je uvke prisutna. S tim u vezi, razvijen je niz tehnika i metoda analize sloenih sistema, da bi se dobio odgovor na postavljena pitanja. U tom smislu korienje matematikih metoda predstavlja veoma znaajan pristup u istraivanju sistema. Komparativna metoda predstavlja postupak poreenja kojim se utvruju istovetnost, slinost, razlike i suprotnosti svojstava pojava prirode i drutva. Kibernetika metoda moe biti teorijska ili opta, i primenjena ili aplikativna.

9. Posebni nauni metodi

Posebni mauni metodi su: analitiko-sintetika metoda, metoda apstrakcije i konkretizacije, metoda apstrakcije i specijalizacije, metoda klasifikacije, metoda indukcije i dedukcije i druge metode. Analitiko-sintetika metoda. Analiza i sinteza su suprotni metodski procesi. Analiza je osnovna metoda kojom se predmet istraivanja razlae na sastavne delove. Prema predmetu istraivanja razlikuju se mikro i makroekonomska analiza. Sinteza predstavlja sistematian postupak kojim se inioci dobijeni analizom spajaju u jedinstvenu celinu. Metoda apstrakcije i konkretizacije. Apstrakcija je misaoni proces svakog izdvajanja bitnih elemenata od sporednih. Apstrakcija predstavlja nain da se u vidu privremenih naunih pretpostavki utvrde najoptije zakonitosti odreenog drutva, kao najoptije apstrakcije. Konkretizacija je postupak suprotan apstrakciji. Konkretizacija je pribliavanje stvarnom, realnom, konkretnom jedinstvu predmeta. Metoda apstrakcije i specijalizacije. Specijalizacija znai misaoni prelaz od saznanja optih odredaba predmeta (pojmovi, zakoni) ka saznanju njihovih posebnih i individualnih odredaba. Da bi se specijalizacijom dolo od opteg ka posebnom saznanju nuno je izvriti: Konkretizaciju tog opteg u posebno Apstrakciju posebnog iz opteg Analizu stvarnog opteg Metoda klasifikacije. Klasifikacijom se rastavlja opti pojam. To je konkretno i objektivno-predmetna sistematska podela negog opteg ili sloenog predmeta, pojave ili njenog pojma, odnosno oblasti pojava ili pojma ove oblasti, ne samo po obimu, nego i po konkretnom jedninstvu sadraja i ovima predmeta odnosno mojma. Metoda indukcije i dedukcije. Indukciju moemo definisati kao izvoenje opteg stava iz vie posebnih stavova, odnosno to je put saznanja od primera ka pravilu, od pojedinanog ka optem. Dedukcija kao metoda je shvatanje posebnog predmeta na osnovu opteg predmeta ili shvatanje izvesne opte osobine predmeta izvoenjem posebnih stavova uopte. Dedukcija je dvojaka: Neposredna Posredna

10. Poreski sistem Srbije u 19 i 20 veku

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

11. Finansijska delatnost drave

Finansijska delatnost je jedna od najvanijih delatnosti drave. Svojom finansijskom delatnou drava obezbeuje novana sredstva za funkcionisanje zakonodavne, izvrne i sudske vlasti. Finansijska delatnost je jedinstveni proces oporezivanja, rasporeivanja i troenja finansijskih sredstava. Da bi drava mogla da obavlja finansijsku delatnost, potrebna su joj finansijska sredstva, to znai da mora imati prilive da bi finansirala rashode. Finansijska delatnost podrazumevaukupnost drave, njenih organa i kolektiviteta koji za svrhu imaju prikupljanje, raspodelu i troenje materijalnih materijalnih sredstava radi optekorisnih ciljeva. Finansijska privreda podrazumevapribavljanje drutvenih sredstava i njihovo plansko troenje za javne potrebeFinansijska privreda drave se razlikuje od finansijske privrede fizikih i pravnih lica, ali ima i slinosti.RAZLIKE:1. Drava se ne rukovodi principom ekonominosti, rentabilnosti, profitabilnosti. Drava ulae u optedrutvene potrebe.2. Drava se ne rukovodi principom protivinidbe.3. Aktivnou drave svaki graanin bre i uspenije zadovoljava svoje potrebe.4. Drava najvei deo novanih sredstava obezbeuje prinudnim putem koristei monopol suverene vlasti.5. Parlament na predlog Vlade usvaja budet, a pravna lica samostalno donose odluke o finansiranju.6. Na finansijsku delatnost drave snano utiu politiki motivi.

Drava ne posluje kao preduzee, cilj drave je da zadovolji javne, opte i zajednike potrebe.SLINOSTI:1. I drava i fizika i pravna lica ele potpuno ostvarenje svojih uz minimum sredstava.2. Princip rentabilnosti -> ostvariti to veu zaradu.3. Kada nemaju dovoljno raspoloivih sredstava poseu za vanrednim prihodima (otuenje imovine i uzimanje zajma).

Javne finansije su znaajan deo celokupne nacionalne ekonomije.

3 funkcije ekonomske privrede:1. Alokativna funkcija kroz prikupljanje javnih prihoda, ekonomski resursi se usmeravaju iz privatnog u javni sektor pa ponovo u privatni.2. Distributivna funkcija drava vrei finansijsku delatnost vri preraspodelu dohotka i imovine u skladu sa modelom pravine raspodele.3. Stabilizaciona funkcija budet se koristi da se obezbedi visoka zaposlenost, stabilnost cena, uravnoteen platni bilans.

12. Pojam i instrumenti fiskalne politike

Zemlje koje imaju ureene i dobro izgraene finansije imaju prednost nad onim zemljama bez finansija. Mnoge srednjovekovne drave su bile razarane loom poreskom politikom. Velika ekonomska kriza 1929-1933 pojaala je uverenje da finansijska politika moe uticati na ukupno stanje privrednih aktivnosti. Nema odgovora na pitanje kako ukloniti skupe problem, niti postoji lek za terapiju ekonomske bolesti drutva. Naziv finansijske politike potie od engleske rei fiscal policy politika javnih rashoda. Finansijska aktivnost drave nijeograniena samo na prikupljanje javnih prihoda i njihovo troenje, ve se koristi i za nefiskalne ciljeve. Fiskalni instrumenti za ostvarivanje nefiskalnih ciljeva :1. Alokativni2. Restributivni3. StabilizacioniAlokativni ciljevi: nam pokazuju gde, kako i kada drava zadire u trini mehanizam.Restributivni ciljevi podrazumevaju preraspodelu dohotka i imovine na privatni i javni sektor.Stabilizacioni ciljevi usmereni su na to da javni prihodi i rashodi moraju biti uredjeni tako da podstiu proizvodnju, investiranje, razvoj, privredni rast, stabilnost cena. O fiskalnoj politici se moe govoriti kao o:1. Politici zadovoljavanja linih, zajednikih i optih potreba2. Politici preraspodele dohotka i imovine3. Politici koja je usmerena na ostvarivanje pune zaposlenosti, stabilnosti cena4. Politici koja je usmerena na poveanje investicione delatnosti, poveanju broja zaposlenosti5. Politici ouvanja postojanja privredne strukture

Savremena drava primenjuje mere fiskalne politike da bi otklonila nestabilnost u privrednim tokovima. Mere fiskalne politike obezbeuju bolje funkcionisanje privrede. Pretpostavka uspenog voenja fiskalne politike je visoko uee javnog sektora u drutvenom proizvodu. Prihodi javnog sektora uestvuju sa preko 40% u drutvenom proizvodu. Da bi u praksi sprovela utvrenu fiskalnu politiku savremena drava se slui:1. Ugraenim stabilizatorima2. Formulama elastinosti3. Diskrecionim merama1) Ugradjeni stabilizatori -> su mere kojeautomatski deluju u sluaju da doe do nestabilnosti. One se aktiviraju automatski i ne dozvoljavaju da recesija i inflacija izmaknu kontroli vlade. Tu spadaju sledee mere : Progresivno oporezivanje dohotka pojedinaca i preduzea ima znaajno stabilizaciono dejstvo. Ako doe do pada dohotka, doi e do pada poreskih prihoda, a ako doe do porasta nacionalnog dohotka rastu i poreske obaveze. Izdaci vlade pomoi nezaposlenima, socijalna davanja, subvencije Budet deluje kao stabilizator.2) Formula elastinosti -> primenjuje se onda kada nastanu negativne posledice. Kada doe do promene u nivou cena, vlada automatski poveava porez. Potrebno je to vie skratiti vreme izmeu nastupanja pojave i delovanja na nju.3) Diskrecione mere -> su mere koje su u svakom trenutku na raspolaganju vladi. Preduzimaju se radi otvarivanja ekonomske stabilizacije. Te mere nisu unapred utvrene, a vrsta diskrecione mere zavi od vrste i obima poremeaja. Za diskrecione mere nadlena je vlada ili nadleni ministar.

13. Ekonomski efekti fiskalne politike

I u najbolje ureenim dravama uvek ima neto to nije po volji graana. Ljudi su nezadovoljni kada rastu cene hleba, kafe, mleka Zato je neophodna aktivna uloga drave. Drava i njeni organi ekonomske probleme moraju reavati brzo i jednostavno. Oporezivanjem dolazi do priliva finansijskih sredstava u budet. Oporezivanjem se oduzima deo dohotka od poreskih obveznika. Drava tako ostvaruje efekte na tranju dobara i usluga na tritu, na promenu cena, na ekonomski poloaj oveznika Korienje mera poreske politike sastoji se od :1. Promeni postojeeg poreza2. Uvoenju novog poreza3. Zameni 1 i 2 poreza

Porezi imaju ulogu regulatora u raspodeli nacionalnog dohotka, oni su dodatak finansijskim sredstvima, stabilizator promena i provodnici privrednog rasta. Pretpostavka za uspeno voenje finansijske politike je visoko uee javnog sektora u drutvenom proizvodu. Mere finansijske politike ne odnose se na sve teritorijalne jedinice, ve samo na one koje su nosioci finansijskih suvereniteta. Dravni mehanizam nije uvek u stanju da otvari sve ekonomske funkcije. Zadatak javnih finansija je da istrai kako se na najbolji nain mogu kombinovati mere prihoda i rashoda.

14. Efekti fiskalne politike na ekonomski razvoj

Porezi su jedan od najsnanijih i najrazvijenijih instrumenata u voenju socijalne ekonomske politike drave. Konano je naputena ranija teorija o porezu kao rtvi koju privreda mora da podnosi u korist drave i stav da porez treba da bude to manji. Ideja po kojoj se porezi mogu koristiti za unapreenje ekonomske strukture nastala je sa nastankom drave. Cilj fiskalne politike je otklanjanje nedostataka koji su doveli do poremeaja i ponovno uspostavljanje ravnotee i stabilnosti. Javne finansije usmeravaju i podstiu ekonomski rast kroz razna oslobaanja ili smanjenje poreskih tereta, kroz subvencije, privilegije itd. Porezima se u privredi preraspodeljuje preko 50% nacionalnog dohotka. Poveanjem poreza smanjuje se raspoloivi dohodak u rukama nosioca dohotka. Indirektno delovanje poreza ogleda se u oduzimanju dohotka od subjekata i njihovo davanje drugim subjektima. Neblagovremeno preduzimanje mera od strane drave odraava se negativno pojavom recesije i nezaposlenosti. Osnovni pokreta ekonomskog razvoja svake zemlje su investicije. Da bi podsticala investicione aktivnosti drava koristi sledee mere :1. Manji profit za oporezivanje. To investitoru slui kao beskamatni kredit.2. Davanje poreskih kredita.3. Drava stimulie ulaganja u akcije i deluje na budue plasmane.4. Drava ubira porez za vreme ekonomskog duga i ukida za vreme opadanja investicionih aktivnosti.5. Drava daje olakice i niske poreske stope prilikom uvoza tehnike opreme i reprodukcionog materijala6. Drava podstie zapoljavanje

Sutina poreske politike je neposredno stimulisanje investicija. Finansijska politika realizuje se sa izvesnim vremenskim razmacima. Treba razlikovati :1. Zakasnelo prepoznavanje vremenski razmak izmeu trenutka kada se pojavi potreba zapreduzimanjem akcije i trenutka kada drava prepozna tu potrebu.2. Zakasnela primena vremenski razmak kada se donese odluka za prepoznavanje akcije i trenutak kada se ta akcija realizuje.3. Zakanjenje i reaagovanje vremenski razmak izmeu trenutka zapoinjanja realizacije i trenutka kada te mere postanu efikasne za privredu.

Delovanje poreza ogleda se :1. Bri i sporiji razvoj odreenih grana2. Razmetaj kapaciteta3. Preusmeravanje tranje sa uvoznih na domae proizvode4. Indirektno delovanje na platne bilansne odnose5. Izmenu strukture proizvodnje

15. Efekti fiskalne politike na redistribuciju (preraspodelu)

U trinoj ekonomskoj raspodelidohotka izmeu privrednih subjekada vri seputem cena, a potom sledi raspodela nacionalnog dohotka u kojoj uestvuje veliki broj razliitih subjekata. Drava je odgovorna za sveukupni ekonomski razvoj, a porezi zauzimaju znaajno mesto u preraspodeli nacilnalnog dohotka. Promena poreza utie na formiranje i raspodelu nacionalnog dohotka, a time i na formiranje kupovne snage pojedinaca i kolektiviteta. Porezima se deluje na nacionalnu tednju i akumulaciju, ali i na potronju. Poreze moemo grupisati na: Poreze koji stimuliu tednju ili potronju Poreze koji ograniavaju tednju ili potronju

U fazi recesije i nedovoljne zaposlenosti, rada i kapitala, kroz poreske olakice i smanjenje poreza uspostavlja se naruena ravnotea. Na preraspodelu nacionalnog dohotka utie i politiki trenutak kao i unutranja i spoljanja politika. Eliminisanje razlike u visini dohotka primenom fiskalnih instrumenata moe se ostvariti : Primenom progresivnih poreskih stopa Raznim oslobaanjima Diferencijalnim oporezivanjem Putem javnih rashoda dodelom stipendija deci roditelja ija je ekonomska snaga manja, davanjem socijalne pomoiutie se na smanjenje razlike u visini dohotka graana. Merama fiskalne politike moe se izvriti i preraspodela imovine. Da bi imovinu stekli oni koji je nemaju, oporezivanje imovine vri se uz primenu razliitih olakica, npr. Omoguena je laka nabavka graevinskog materijala. Neophodno je razlike u ekonomskim snagama poreskih obveznika smanjiti i dovesti u sklad sa drutvenim opredeljenjima.

16. Efekti fiskalne politike na spoljnu trgovinu i platni bilans

Poreska politika i politika spoljne trgovine su meusobno povezane putem uvoznih carina, poreza na izvoz i uvoz roba i usluga. Delovanje poreza na trgovinski i platni bilans moe biti direktno i indirektno. Direktno porezi deluju na cenu roba i usluga, a indirektno kroz povraaj. Delovanje poreza na trgovinu i platni bilans ogleda se kroz oteani odliv kapitala iz zemlje u inostranstvo. Kroz fiskalnu stimulaciju utie se na poveanje izvoza roba i usluga. Porez na izvoz je nain prikupljanja prihoda ali moe i blokirati izvoz. Nametanje poreza na izvoz pojedinim proizvodima poveava prihod dravnog budeta. Izvozni porezi deluju negativno na dohodak domaeg proizvoaa. Efekti izvoznog poreza zavise od elastinosti inostrane tranje za proizvodima i od elastinosti domae ponude i tranje prema cenama. to se tie uvoza, kao glavni razlozi visokih poreza navode se : zatita od inostrane konkurencije i potreba uravnoteenja platnog bilansa. Porezima se utie na to da uvezeni proizvod bude skuplji nego na tritu njenog porekla. Na smanjenje uvoza utie i reakcija domaeg proizvoaa na porast cene domae robe. Fiskalna politika se ne moe smatrati korisnom na dui rok za poboljanje platnog bilansa. Uvoz stranog kapitala inspirisan je motivima nacionalne ekonomije, pre svega zbog jeftine radne snage. Razvijene zemlje svojim javnim finansijama i spoljnom trgovinom utiu na javne finansije i spoljnu trgovinu zemalja u razvoju kroz : Porast protekcija u industrijskim zemljama koji redukuje pristup zemljama u razvoju na tritima. Porast subvencija poljoprivrednih proizvoda u industrijskim zemljama i na taj nain se obaraju cene poljoprivrednih dobara u zemljama u razvoju itd.

17. Javne potrebe

Ljudske potrebe su brojne i razliite. Potrebe pojedinaca razlikuju se od potreba drave. Potrebe pojedinaca su motivisane linim interesima. Ljudske potrebe su promenljiva kategorija. Ekonomski resursi su prirodni, drutveni i ljudski.Prirodni su ume, zemljite, rudna bugatstva itd. Drutva koja raspolau obiljem prirodnih izvora ostvaruju veu proizvodnju.Drutveni resursi su predmeti rada i sredstva za rad.Sredstva za proizvodnju su najznaajniji faktor rasta proizvodnje. Ogranienost resursa ukazuje na ograniene proizvodne mogunosti privrede. Da bi se zadovoljile potrebe pojedinaca, kolektivireta i drutvene zajednica potrebno je angoovanje drave. Javne potrebe su potrebe koje pojedinac ne moe da zadovolji na individualan nain ve je potrebno i postojanje drave. Sve javne potrebe se mogu grupisati u nekoliko kategorija :1. Funkcionisanje ekonomskog i politikog sistema zemlje2. Meunarodna bezbednost3. Nacionalna bezbednost4. Socijalna sigurnost graana5. Finansiranje drutvenog dohotka6. Vanredne potrebe drave i graana7. Ekonomska politika i privredni razvoj.

Efikasnost drave zasniva se na efikasnosti administracije. Ciljevi i strategije ekonomske politike usmereni su na pun i sve vei potencijal privrede. Drava svoju ulogu ostvaruje rukovodei se principima jednakosti, ravnopravnosti, socijalne pravde...

18. Pojam javnih rashoda

Savremena drava koristei se instrumentima i merama fiskalne politike intervenie u svakom segmentu drutvene ekonomije i socijalnog ivota Javni rashodi su mehanizam opte i zajednike potronje. Ekonomskim i socijalnim transferima preraspodeljuju se sredstva u korist stanovnitva. Ostvarujui javne potrebe, drava koristi odreena drutvena sredstva. Sredstva koja drava troi radi zadovoljavanja optih i zajednikih potreba drutva i graana mogu biti novana, ali tu spadaju i lekarske usluge, poasne nagrade itd. Javni rashod je akt kojim drava dodeljuje prihode odreenoj nameniJavni rashodi su novani izdaci drave koje ona vri da bi zadovoljila javne potrebe bez favorizovanja bilo kog dela zajednice, a u korist najveeg broja graana. Drutveni rashodi slue za finansiranje optedrutvenih i zajednikih potreba-Karakteristike javnih rashoda su :1. Novani izdaci drave2. Javni interes3. Zakonska ureenost4. Jasno utvrena namena5. Meusobna povezanost javnih potreba drutva, graana i drave Drava preko svojih organa mora da uredi oblast dravne aktivnosti tj. Dadonosi i izvrava zakone i druge propise koji se odnose na javne rashode. Javni rashodi se finansiraju preko budeta republike, autonomne pokrajine, optine, grada i preko organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. Javni rashodi koji se finansiraju iz budeta su:1. Ustavom i zakonom utvreni zadaci republikih organa2. Odbrana i bezbednost republike3. Ustavom zajamena prava graana i zakonom utvren opti interes u oblastima zdravstvene zatite, socijalne zatite, brige o deci, obrazovanja, nauke, kulture itd.4. Obaveze republike iz meunarodnih odnosa5. Dopunsko finansiranje optina6. Obaveze prema javnim slubama7. Obaveze utvrivanja ivotne sredine

19. Klasifikacija javnih rashoda

Najea klasifikacija javnih rashoda je na :Redovne i vanredne 1. Rentavilne i nerentabilne2. Produktivne i neproduktivne3. Funkcionalne, investicione i transferne4. Novane i naturalne5. Rashode ue i ire zajednice

1. Redovni - ine sastavni deobudetske potrebe.a. Osnovne karakteristike :i. mogu se unapred predvidetiii. njihova visina je manje vie stalnaiii. svake godine se javljaju u budetuVanredni nemaju stalnost i redovnost javljanja. Nije ih mogue predvideti. Nastaju kao posledica elementarnih nepogoda, rata i sl.2. Rentabilni oni koji donose prihod dravi srazmerno ulaganjuNerentabilni oni koji ne donose nikakav prihod dravi3. Produktivni imaju za cilj poveanje prihodaNeproduktivni dravi ne donose nikakva primanja (npr. Porez od dravne administracije)4. Proizvodni javni rashodi slue uveanju nacionalnog dohotka. Dele se na :Realne javne rashode pomou njih drave pribavljaju dobra i usluge, plaa slubenike, kupuje materijalna dobra...Investicione namenjeni su ulaganju u neki privredni objekat.Transferni javni rashodi vre preraspodelu ve stvorenog dohotka. Npr. Socijalna pomi, penzije, subvencije...5. Novani javni rashodi javne potrebe koje se ostvaruju upotrebom novcaNaturalni javni rashodi javne potrebe koje se ostvaruju upotrebom naturalnih dobara i usluga6. Rashodi ire i ue zajednice dolaze do izraaja u sloenim dravama. Glavni problem je u podeli nadlenosti. Neophodno je precizno razgranienje nadlenosti i ovlaenja niih i viih organa dravne uprave. Centralni organi bi trebalo da preuzmu rashode koji se odnose na nacionalni problem, a nia tela da ostvare potrebe lokalnog karaktera.

Prema MMF-u javni rashodi se mogu klasifikovati po funkcijama i ekonomskim tipovima.Javni rashodi po funkcijama su : Javne usluge Odbrana Obrazovanje Zdravstvo Socijalno osiguranje Stanovanje i zajedniki ivot Komunalne i sicijalne uslugeJavni rashodi po ekonomskim tipovima : Tekui javni rashodi Transferni javni rashodi Kapitalni javni rashodi

20. Naela izvrenja javnih rashoda

Da bi se problematika javnih rashoda regulisala, potrebno je postojanje principa i naela. 1. Naelo optosti odnosi se na tezu da javni rashodi treba da slue optem interesu drutva. Korist mora osetiti svako, a ne samo pojedinac.2. Naelo umerenosti javni rashodi moraju biti umereni, ne smeju biti suvie veliki3. Naelo tednje ogleda se u tome da se sredstva namenjena za javne rashode upotrebljavaju tek onda kada se analiziraju razliite situacije. Treba izabrati onu soluciju koja uz minimalna ulaganja daje maksimalne rezultate.4. Neelo pravilnog vremenskog rasporeda ukoliko izmeu priliva javnih prihoda i rasporeda javnih rashoda nema vremenske jednakosti i poklapanja, dolazi do prezaduenosti drave.5. Naelo proporcionalnosti podrazumeva uspostavljanje ravnotee izmeu koristi javnih potreba za zajednicu i mogunosti budeta.

21. Obim dravnih rashoda

Od obima javnih rashoda zavisi veliina javnih prihoda. Porast javne potronje moe biti prouzrokovan rasipnikim korienjem javnih dobara, neodgovornim ponaanjem zaposlenih u javnom sektoru, skupe usluge, slaba motivisanost za tednju. Uzroci rasta javnih rashoda mogu biti ekonomski, politiki, socijalni, finansijskiPrema francuskom teoretiaru Gastronu ezeu uzroci rasta javnih rashoda su prividni i stvarni. Prividni smanjenje kupovne moi novca, promena u veliini dravne teritorije i tehnike promene izrade budeta.Promene u cenama izazivaju oscilaciju nacionalne valute, imaju odraza i na promene u javnim rashodima. Promene veliine teritorije, a samim tim i broja stanovnika, znai da raste broj obveznika. Stvarni uzroci rasta javnih rashoda imaju za posledicu poveanje poreskog tereta obveznika.Stvarni uzroci rasta rashoda mogu biti : Ekonomski vezani su za stalni rast produktivnosti rada, drutveno i materijalno blagostanje, i ivotni standard zemlje. Politiki mogu biti unutranji i spoljanjiUnutranji se odnose na oblik drutveno politikog ureenja.Spoljni uzroci rasta javnih rashoda vezani su za politike odnose drave sa inostranstvom. Finansijski faktori rasta javnih rashoda su budetski suficit, rast javnih prihoda i otplata dravnog zajma. Obilje dravnih prihoda moe izazvati nekontrolisano troenje pa i rasipanje.

22. Teorija pokria dravnih rashoda

Drava svojim autoritetom i mehanizmima usmerava troenje dravnih rashoda, utie na kreiranje privrednog ambijenta. Rashodi se podmiruju iz razliitih izvora. Postoje 2 teorije pokria rashoda. Klasina i savremena.1. Klasina- prema ovoj teoriji redovne rashode treba pokrivati iz redovnih prihoda, a vanredne iz vanrednih. Prema ovoj teoriji pokrie nikako ne sme biti iz zajmova.2. Savremena teorija polazi od toga da za pokrie javnih rashoda svih oblika, pored poreza mogue je koristiti i javne dugove. Sutina je u tome da se kombinuju porezi i dravni zajmovi. Prvo treba iskoristiti poreze, a kada se porezi pokau neefikasnim, tada treba koristiti dravni zajam.

23. Dravna potronja

U veini industrijskih zemalja u periodu od 1870-1913 nivo javne potronje bio je 11-12% nacionalnog dohotka. Nivo javne potronje povean je ratovima, ekonomskim kolapsima privrede itd. Najvei rast potronje bio je 1960-1980 (15%).Vei rashodi od prihoda vodili su budetskim deficitima. Tako znaajno raste javni dug.Javna potronja zemljalja EU 2002. Godine iznosila je 41,7% nacionalnog dohotka (BDP)Ozbiljni makroekonomski problemi potiu od fiskalnog deficita, velikog dravnog duga Posle neusaglaenosti budeta i prikrivenog deficita Srbija je od 2006-2009 ula u racionalno oblikovanje poreskog sistema.Meutim pad BDP u 2009 godini i problemi u socijalnoj sferi uslovili su nova zaduenja i rast javne potronje u Srbiji.BDP bruto drutveni proizvod

24. Pojam javnih prihoda

Nastanak javnih prihoda vezuje se za nastanak drave i njenih finansija. Svaka drava nastojala je da obezbedi prihode tamo gde joj je bilo najlake ne vodei rauna o efektima na ekonomski razvoj. Dravni prihodi slue za podmirivanje javnih potreba. Ubiraju se u novcu. To su prihodi drave kojima ona zadovoljava drutvene potrebe. Javni prihodi su finansijska sredstva za finansiranje optedrutvenih i zajednikih potreba ime se ostvaruju ekonomske, socijalne i razne finansijske funkcije drave.Zajednike potrebe su potrebe u oblasti zdravstva, obrazovanja, socijalnom staranju, kulture Da bi drava odtvarila zadatke, neophodna su joj sredstva koja ubira upotrebomsuverene vlasti ili na neki drugi nain. Ovako ubrana sredstva koristi za zadovoljavanje javnih potreba. Drava svake godine utvruje koje su to javne potrebe, koja je njihova struktura itd.Prikupljanje javnih prihoda od fizikih i pravnih lica i njihova raspodela predstavljaju problematiku od izuzetnog znaaja. U savremenim dravama koje su maksimalno razvijene, javni rashodi rastu radi zadovoljavanja rastuih potreba, ali istovremeno rastu i prihodi. To uslovljava da drava razvije vrlo kompleksan sistem javnih prihoda. Dominirajui oblik javnih prihoda su porezi. Obveznik daje dravi novana sredstva bez prava da mu ih drava vrati. Radi prikupljanja javnih prihoda, drava moe da raspie javni zajam, koji kasnije vraa fizikim ili pravnim licima. Javni prihod utvruje parlament.

25. Klasifikacija javnih prihoda

U finansijskoj literaturi najee je prisutna podela javnih prihoda na :1. Originarne i derivatneOriginarni prihodi koje drava ostvaruje svojom ekonomskom aktivnou.Derivatni su oni prihodi koje drava uzima silom svoje vlasti od svojih graana.2. Javnopravni i privatno pravniJavno pravni prihodi su prihodi koje drava naplauje putem svoje suverene vlasti iz privatnog dohotka svojih graana, putem poreza i taksi.Privatno pravni prihodi prihodi do kojih drava dolazi kao i svaki drugi subjekat.3. Redovni i vanredniRedovni prihodi koji se javljaju svake godine, redovno se naplauju svake godine (porez na promet).Vanredni prihodi koji se ubiraju privremeno, u izuzetnim prilikama (rat, epidemije, elementarne nepogode).

4. Prihodi od stanovnitva i od pravnih licaOd stanovnitva prihodi koje graani izdvajaju iz svog dohotkaOd pravnih lica prihodi od privrednih preduzea, zadruga5. Povratni i nepovratniPovratni drava ih vraaNepovratni drava ih ne vraa6. Prihodi od irih i uih politiko teritorijalnih jedinicaOd irih pravo ubiranja prihoda ima dravaOd uih pravo ubiranja prihoda imaju optine, gradovi...7. Namenski i nenamenskiNamenski prihodi za koje se unapred zna na ta e biti potroeniNenamenski njihova svrha nije unapred odreena, drava ih troi na bilo koje javne rashode.8. Prihodi u novcu i naturalniU novcu prihodi savremene drave uglavnom se ubiraju u novcuU naturi prihodi koje drava ostvaruje na osnovu poklona ili nasleivanja

Postoji i klasifikacija javnih prihoda na fiskalne i nefiskalne1. Fiskalni obaveza davanja dravi; porezi, takse, carine...2. Nefiskalni drava do nih dolazi dobrovoljno; javni zajam, prihodi od dravne imovine, prihodi od usluga dravnih organizacija...

Javnim prihodima u Srbiji smatraju se prihodi kojima se finansiraju prava i dunosti Republike, poslovi i zadaci grada Beograda i optine, utvreni Ustavom i zakonom kao i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Javni prihodi u Republici Srbiji su:1. Porezi na dobit preduzea, dohodak gradjana, dodatu vrednost, akcize...Takse administrativne, sudske, komunalne...Za korienje dobara od opteg interesa za korienje voda, uma, puteva, zemljita, rudnog blaga...2. Doprinosi za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja za penzijsko i zdravstveno osiguranje, za sluaj nezaposlenosti3. Lokalni javni prihodi samodoprinos, lokalna komunalna taksa, naknada za unapreenje ivotne sredine...4. Ostali javni prihodi novane kazne izreene u krivinom postupku, pokretanje postupka pred dravnim organima, oduzeta imovinska korist, prihodi na osnovu donacija...

26. Elementi javnih prihoda

Osnovni elementi javnih prihoda su : poreski obveznik, poreska osnovica, poreska stopa, poreska osloboenja i olakice. Ovi elementi se utvruju zakonom. Poreski obveznik je fiziko ili pravno lice na koje se porez odnosi, odnosno koje je po zakonu duno da plati porez. Nije svako lice i linost poreski obveznik, nego lice odnosno linost koje ima dohodak od kapitala ili rada. Poreska osnovica obeleava vrednost koja slui za izraunavanje iznosa poreza koji je potrebno platiti.U praksi postoje razliite vrste poreskike osnovice :1. Bruto i neto poreska osnovica najpre se mora utvrditi bruto iznos osnovice, pa se onda odbijanjem svih trokova od bruto osnovice dolazi do neto osnovice.2. Osnovice po koliini su osnovice odreene ukupnou dobara na koje se plaa porez.3. Osnovica po vrednosti utvruje se prema procenjenoj vrednostni proizvoda.4. Paualna osnovica je ona osnovica pri ijem utvrivanju se ne uzimaju u obzir svi relevantni inioci koji je odreuju, ve samo neki najvaniji elementi5. Stvarna osnovica direktno se istrauje vrlo veliki broj elemenata koji su relevantni za utvrivanje poreske osnovice. Stvarna osnovica zahteva od poreskog obveznika da uredno vodi poslovne knjige, kao i da uredno podnese poresku prijavu. Neki autori prave razliku i izmeu faktike i pretpostavljene osnovice.Faktika utvruje se na bazi podatakakoji odraavaju stvarnu ekonomsku snagu proeskog obveznika.Pretpostavljena se utvruje na sonovu pretpostavke da je poreski obveznik ostvario odreeni prihod. Osnovni problem izraunavanja osnovice jeste problem utvrivanja njene visine.Zato se koriste razliite metode :1. Indicirana metoda poreska osnovica se utvruje prema lako vidljivim injenicama2. Direktna metoda utvruje se prema podacima koje poreski obveznik sam dostavi poreskom organu3. Indirektna metoda koristi se kada neko tree lice dostavi podatke poreskom organu (raunovoa, banka, sud...)4. Slubeno-administrativna metoda primenjuje se u sluaju kada poreski organ ne prihvati kao tane podatke koje mu je dostavio poreski obveznik. Tada on sam prikuplja podatke.5. Parafiskacija kada poreskoj upravi nedostaju podaci ili se oni ne mogu oceniti kao pouzdani. Poreska uprava tada trai poreskog obveznika sa slinom delatnosti i uporeuje ta 2 poreska obveznika. Poreska stopa je element poreza i oznaava iznos poreza u odnosu prema poreskoj osnovici. Ako je osnovica podeljena na vie poreskih jedinica, poreska stopa oznaava iznos poreza u odnosu prema poreskoj jedinici. Proporcionalna stopa ostaje ista kada je menja poreska osnovica Progresivna stopa raste kada se uveava poreska osnovica tj. smanjuje se sa padom poreske osnovice. Sva lica su dina da plate poresku obavezu ukoliko su se kod njih stekli uslovi. Oslobaanje od poreza moe se odnositi na domaa ili na stran lica, fizika ili pravna, na zakonom utvren nain ukoliko ostvaruju prihod na teritoriji Srbije.Mogu biti privremena i trajna Poreska olakica je ustupak koji drava ini u pogledu poreskih obveznika, poreske osnovice, poreskih stopa i iznosa poreskih prihoda.Motivi za poreske olakice mogu biti politiki, sovijalni, ekonomski...

27. Pojam i karakteristike poreza

U najstarijim vremenima porezom se nije smatralo obavezno davanje dravi, ve poklon. Uloga poreza se kroz istoriju menjala. Od vanrednog prihoda drave porezi su prerasli u redovan, najznaajniji prihod drave. Gustav eze : porez je davanje u novcu koji drava ubira od pojedinaca na osnovu svog suvereniteta bez direktne protivnaknade, u cilju da pokrije javne terete. Dejan Popovi : porez predstavlja instrument javnih prihoda kojim drava od subjekata pod svojom poreskom vlau prinudno uzima novana sredstva, bez neposredne protivusluge u svrhu pokrivanja svojih finansijskih potreba i postizanju dravne ekonomije i socijalnih ciljeva. Obeleja poreza:1. Derivatnost poreza porezi su instrument preraspodele imovine. Porezima drava od fizikih i pravnih lica oduzima deo novostvorene vrednosti u jednoj godini, deo akumulisanog nacionalnog dohotka iz prethodnih godina, i tako prikupljena sredstva koristi za finansiranje javnih rashoda.2. Prisilnost poreza Plaanje poreza je dunost i obaveza svakog poreskog obveznika. On mora da plati porez inae e drava primeniti silu svoje vlasti i prinudno naplatiti.3. Porezima se finansiraju javni rashodi Oporezivanjem drava smanjuje ekonomsku snagu privrednim subjektima. Porezi su usmereni na javnu potronju. Uivajui korist od troenja javnih dobara stanovnitvo uveava svoje blagostanje.4. Odsustvo neposredne protivnaknade Izmeu plaanja poreza i visine utvrene obaveze ne postoji veza. Ako obveznik ne ostvaruje korist od javnog dobra, on ne moe biti osloboen od obaveze plaanja.5. Novana priroda poreza Porezi se naplauju iskljuivo u novcu. Jedan od prihoda naih optina mesni samodoprinos, moe se platiti u novcu ali i u naturi (u radu, materijalu...)6. Nedestiniranost poreza Namena poreza nije unapred odreena. Drava nije duna da objanjava namenu poreza. Svi porezi slivaju se u budet i slue za zadovoljenje zajednikih potreba.7. Teritorijalni princip plaanja poreza Poreska obaveza proizilazi iz dravljanstva ali i iz pripadnosti odreenoj teritoriji na kojoj privredne jedinice ive i deluju.28. Ciljevi oporezivanja

Ciljevi oporezivanja oduvek su bili razliiti. Ciljevi zavise od politike, etike, kulture, obiaja, morala... Meutim, moe se rei da je cilj oporezivanja uvek bio da se obezbede sredstva za potrebe budeta. Cilj poreza je da dravi obezbede finansijska sredstva na najbolji nain. I danas, porezi slue privrednim ciljevima drave i zajedno sa dravnim prihodima i rashodima doprinose razreenju protivrednosti u drutvu. Ekonomski ciljevi imaju poseban znaaj. Drava poreske politike robu namenjenu izvozu oslobaa od dabina, a uvoznu robu tereti poreskim oblicima. Cilj mikroekonomske privrede je:1. Zatita pojedinanih privrednih grana2. Stimulisanje inostranih ulaganja kroz poreska osloboenja3. Investiciono podsticanje4. Poveanje radnog napora kod poreskih obveznika

Ciljevi makroekonomske prirode su:1. Stabilnost cena2. Puna zaposlenost3. Uravnoteen platni bilans

Oporezivanjem drava dolazi do izvora prihoda. Poreti treba da omogue da poreski teret nose imuni i da se poreske obaveze utvruju srazmerno imovinskoj snazi. Radi ostvarivanja socijalnih ciljeva drava moe da primeni:1. Diferencijalno oporezivanjeprometa nie poreske stope na proizvode iz osnovne potroake korpe, a vie poreske stope na luksuzne proizvode.2. Odbitke kod poreza na dohodak graana3. Poreska oslobaanja kod poreza na imovinu4. Poreske olakice kod svih prihoda socijalnog karakteraPorezi slue i za ostvarenje unutranje i spoljanje politike.

29. Uinci oporezivanja

Delovanje poreza je usmereno ka razliitim ciljevima. Ciljevi obveznika u suprotnosti su sa ciljevima oporezivanja. Tenja obveznika je da poreska obaveza uopte ne nastane ili da bude svedena na najmanju meru. Uvoenje poreza dovodi do poveanja cena faktora proizvodnje, usmeravanja investicija, promene uslova poslovanja itd. Oporezivanje moe izazvati i neeljene einke kao to su prestanak ili smanjenje aktivnosti pojedinih profesija. Raskorak izmeu ciljeva i uinka oporezivanja doprinosi pojavi poreske evazije (pojava izbegavanja plaanja poreza). Da bi ublaio neeljene uinke oporezivanja, obveznik moe da pokua i supstituciju. Ali samo ako su u pitanju proizvodi kao to su hleb, mleko i sl., oni se ne mogu zameniti lako, a obveznici ne mogu da ih napuste. Proizvodi vieg standarda lake su zamenljivi.

30. Granica porskog zahvatanja

Postavlja se pitanje do koje granice moe ii poreski pritisak, da li postoji granica oporezivanja? Moe serei da je granica obeleena onom visinom poreza koja e kroz javne rashode obezbediti minimalni porast nacionalnog proizvoda. U privredi koja se razvija, granicu utvruje stanje nacionalnog dohotka. Ako poreski teret raste, a sa njim i nacionalni dohodak, granica nije dostignuta, a ako se poreski teret poveava a nacionalni dohodak smanjuje, granica je preena. Porez ne sme da zahvati deo ekonomske snage koji osigurava opstanak obveznika i lanova domainstva koje obveznik izdrava. Gornja granica oporezivanja odreena je osnovnim dohotkom poreskog obveznika i raspoloivom imovinom nosioca fiskalne obaveze. Relativno je lako odrediti donju granicu poreskog zahvata. Neophodno je utvrditi egzistencijalni minimum koji e zadovoljiti veinu. Meutim, problem nastaje kada se utvruje gornja granica. Gornja granica je uslovljena mnogim injenicama. Sa porastom nacionalnog dohotka po stanovniku, pomera se gornja granica oporezivanja. Teko je utvrditi da li se poreska obaveza jedne zemlje namee vii ili nii poreski teret. Poreski obveznici veruju da je ba njima razrezan natproseni porez. Suvino optereenje moe izazvati ekonomsku neefikasnost, pad obima proizvodnje, kolaps privrede... U vanrednim situacijama (rat, prirodne katastrofe), poresko optereenje moe biti izuzetno visoko. Nakon prestanka razloga drava vraa standardno oporezivanje.

31. Poreska naela

U finansijskoj literaturi o poreskim naelima najpoznatije sistematizacije poreskih principa su sistematizacije Smita i Vagnera. Smit je formulisao 4 principa u formi tzv kanona :1. Svaki graanin duan je da dravi plaa porezp rema ekonomskim mogunostima2. Sve poreske obaveze moraju biti ustanovljene zakonom3. Poreski obveznik treba da plaa porez onda kada je to za njega najpovoljnije4. Poreska administracija treba da ima to manje trokova

Prihvatajui Vagnerovu klasifikaciju, D. Popovi poreske principe klasifikuje u 4 grupe:1. Finansijska poreska naela tu spadaju princip izdanosti i princip elastinosti.Princip izdanosti porezi zajedno sa ostalim javnim prihodima treba da obezbede sredstva koja su neophodna za pokrie planiranih javnih rashoda.Princip elastinosti postavlja zahtev da se porezi to bre i potpunije prilagoavaju promenama u visini javnih rashoda.2. Ekonomska naela porez umanjuje ekonomsku snagu obveznikaEkonomska poreska naela klasifikuju se u 6 grupa: Princip efikasnosti oznaava da bi porezi trebali da budu tako postavljeni da to manje utiu na ekonomske odluke privrednih subjekata na tritu. Princip umerenosti porezi ne smeju biti previsoki. Nivo poreskog limita se utvruje za svaku zemlju. Princip izbora poreskog izvora mogu se oporezivati samo oni izvori koji se neprestalno obnavljaju. Princip fleksibilnosti ovde treba razlikovati fleksibilne i nefleksibilne poreze. Princip stalnosti poreskog sistema porez ne bi trebalo menjati esto, jer svaka promena remeti i izaziva potrese. Poslovni svet eli stabilnost. Da bi se mogla voditi efektivna poreska politika potrebno je poznavati efekte pojedinih poreza.3. Socijalnopolitika poreska naela javljaju se kao 2 oblika: Princip optosti podrazumeva da sva lica uestvuju u plaanju javnih dabina Princip ravnomernosti obezbeuje materijalnu pretpostavku pravinog oporezivanja.4. Pravnoadministrativna poreska naela obuhvataju: Princip zakonitosti oporezivanje se moe obavljati samo na osnovu zakona Samo zakon moe biti izvor poreskog prava Zakon ne sme imati retroaktivno dejstvo Zakon mora biti jasan i precizan Princip minimiziranja administrativnih trokova administrativni trokovi se mogu umanjiti.

32. Klasifikacija poreza

Sa ekonomskog aspekta porezi se dele na:1. Poreze koji se plaaju na imovinu2. Poreze koji se plaaju na dohodak3. Poreze koji se plaaju na potronju Prema organizaciji sa ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) :1. Porezi na dohodak2. Doprinosi za socijalno osiguranje3. Porezi na platni spisak i radnu snagu4. Porezi na imovinu5. Porezi na dobra i usluge6. Ostali porezi. U finansijskoj nauci poznate su i sledee klasifikacije poreza:1. Neposredni oni koje poreski obveznik plaa samPosredni porezi koji se mogu prevaliti2. Objektivni oni koji pogaaju bogatstvoSubjektivni vezani su za linost kojoj pripada bogatstvo3. Sintetiki imaju za cilj da u celini obuhvate neku ekonomsku situacijuAnalitiki pogaa samo 1 element poreske sposobnosti nekog lica4. Opti ukupan iznos poreza slui za unapred utvren rashodNamenski prihod namenjen za finansiranje puteva, vodovoda itd.5. Katastarski kada se poreska obaveza utvruje na osnovu podataka sadranih u katastarskim knjigamaTarifni kada se poreska obaveza utvruje po tarifi6. Pretpostavljeni poreska osnovica se utvruje na osnovu pretpostavke o prihoduFaktiki poreska obaveza se utvruje onda kada su poznati svi podaci i sve injenice7. Porez po vrednost oni kod kojih se poreska osnovica iskazuje u novanim jedinicama, a poreska obaveza u procentuSpecifini porezi kod kojih se poreska osnovica utvruje u mernim jedinicama8. Fundirani njima se oporezuju prihodi od imovine, nepokretnosti, hartije od vrednostiNefundirani njima se oporezuju prihodi ostvareni linim radom9. Redovni namenjeni za pokrie redovnih budetskih rashoda i svake godine se naplaujuVanredni javljaju se u vanrednim okolnostima10. Reparticioni tano je odreen iznos koji treba prikupitiKvotitetni poreski obveznik zna visinu poreske obaveze, ali nije poznat ukupan prihod11. Centralni i lokalni kriterijum je nadlenost za uvoenje poreza.

33. 34. Dvostruko oporezivanje, pojam dvostrukog oporezivanja

Dvostruko oporezivanje postoji kada se isto lice u vezi istog objekta oporezuje istim ili slinim porezima za isti period od strane vie poreskih vlasti koje su istog ranga. Razlikuje se meunarodno i interno dvostruko oporezivanje. Meunarodno dvostruko oporezivanje postoji kad a nastane sukob izmeu poreski suverenih drava. Interno dvostruko oporezivanje postoji kada doe do sukoba izmeu federalnih jedinica unutar jedne drava.Da bi postojalo dvostruko oporezivanje potrebno je da postoje dve razliite poreske vlasti koje sprovode oporezivanje.Potrebno je i da postoji identinost : Poreskog obveznika Predmeta oporezivanja Poreza Perioda oporezivanjaIdentinost predmeta oporezivanja podrazumeva jednakost objektivnih injenica (fizika egzistencija, neko pravo, novani iznos i transakcija)Pojave sline dvostrukom oporezivanju:1. Naoporezivanje postoji kada se putem vie poreza iste vrste u istom periodu oporezuje identian obveznik od strane dve poreske vlasti.2. Kumuliranja poreza postoji kada isti poreski obveznik u istom vremenskom periodu plaa vie razliitih poreza na isti poreski objekat.3. Ekonomsko dvostruko oporezivanje postoji kada se istim porezom u istom vremenskom periodu na isti predmet oporezivanja oporezuju dva razliita, ali ekonomski povezana poreska obveznika.

35. Principi za odreivanje poreske jurisdikcije

Dvostruko oporezivanje nastaje zbog sukoba poreskih zakona.Da bi se obezbedilo pravo na oporezivanje, koriste se 3 principa:1. Princip dravljanstva Drava ima pravo da oporezuje sva lica koja su njeni dravljani bez obzira gde ostvaruju dohodak ili poseduju imovinu.2. Princip rezidentstva odreuje da se fiziko lice oporezuje u zemlji u kojoj boravi, bez obzira na izvor prihoda.3. Princip izvora izvor predstavlja teritoriju na kojoj se nalaze nepokretnosti, stalna poslovna jedinica ili stalna baza u kojoj se obavljaju profesionalne aktivnosti.

36. Medote za izbegavanje dvostrukog oporezivanja

1. Metoda izuzimanja2. Metoda kredita

37. Metoda izuzimanja

Podrazumeva da drava ne oporezuje odreeni prihod koji mogu biti oporezovani u drugoj dravi. Ova metoda javlja se u 2 oblika:1. Kod metode punog izuzimanja drava rezidentstva koja oporezuje, odrie se oporezivanja dohotka ostvarenog u drugoj dravi, ali se ti prihodi ipak prijavljuju.2. Kod metode izuzimanja sa progresijom drava rezidentstva uzima u obzir dohodak ostvaren u drugoj zemlji ali u cilju eleminisanja privilegije po osnovu dejstva progresivnih poreskih stopa.

38. Metoda kredita

Je metoda za spreavanje dvostrukog oporezivanja koje se primenjuje u odnosu na poreski dug. Ovom metodom se omoguava da poreski obveznik ima pravo da mu se u dravi rezidentstva (dravi u kojoj ivi, a iji nije dravljanin) umanji porez na svetski dohodak, odnosno na svetsku imovinu za iznos poreza koji je platio u zemlji izvora. Razlikujemo nekoliko oblika metoda kredita :1. Metod punog kredita kada se porez koji je plaen u zemlji izvora odbije u potpunosti od poreza koji uvodi drava rezidentstva.2. Metod obinog kredita postupak kojim se porez koji je plaen u zemlji izvora kao kredit na raun poreza koji je utvren u zemlji rezidentstva. Takoe razlikuju se i :1. Metod direktnog poreskog kredita kojim se vri otklanjanje dvostrukog oporezivanja2. Metor indirektnog poreskog kredita kojim se vri otklanjanje ekonomskog dvostrukog oporezivanja.

39. Mere za izbegavanje dvostrukog oporezivanja

Drave u cilju izbegavanja dvostrukog oporezivanja primenjuju razliite mere. Te mere mogu se podeliti na unilateralne i meunarodne.1. Unilateralne mere- se preduzimaju radi spreavanja internog i meunarodnog oporezivanja. U tom smislu razlikujemo : Unilateralne mere za izbegavanja internog dvostrukog oporezivanja znae da drava na svojoj teritoriji moe da uredi poreski sistemna nain koji nee dovoditi do internog dvostrukog oporezivanja U sluaju nepostojanja bilateralnih ili miltilateralnih mera, meunarodno dvostruko oporezivanje se moe spreiti unilateralnim merama.2. Meunarodne (multilateralne i bilateralne) mere pojavljuju se u obliku multilateralnih i bilateralnih ugovora (konvencija). Konvencije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja zakljujuju drave kao subjekti meunarodnog javnog prava. Konvencijama se vri razgraniavanje poreskih prava drava ugovornica.Razlikuju se : Bilateralne konvencije njih zakljuuju 2 drave Multilateralne konvencije zakljuuju ih najmanje 3 drave Meunarodne konvencije obezbeuju jednoobraznost u odnosima izmeu razliitih drava, odreuju stabilnost sistema oporezivanja...Nedostaci : dug vremenski period pregovaranja, razlike u nacionalnim poreskim zakonodavstvima...

40. Pojam prevaljivanja poreza

Pravilno funkcionisanje poreskog sistema zavisi od toga ko snosi poreski teret i koliki je to teret. Prevaljivanje poreza je postupak koji nastaje nakon naplate, kada se poreski dug prebacuje na drugo lice, tako da drava nije oteena, za razliku od evazije gde porez nije plaen. Zakonita poreska evazija utie na preraspodelu poreskog tereta. Za dravu i obveznika prevaljivanje poreza je prihvatljivo. Pojedinac prevaljivanjem titi svoj dohodak i imovinu, a drava ubira poreska sredstva. Prevaljivanje se pojavljuje iz 2 razloga :1. Poreski obveznik nastoji da teret neeljenog poreza prenese na drugo lice, tako da njegov dohodak i imovina ostanu nesmanjeni2. Zbog namere zakonodavca da se prevaljivanje ostvari Drava nastoji da uvoenjem poreske politike ostvari niz ekonomskih, socijalnih i politikih ciljeva.

41. Stepen prevaljivanja poreza

Zavisi od elastinosti ponude i tranje. Ukoliko je potranja za nekom robom elastinija (luksuzna roba), ukljuivanje poreza e dovesti do rasta cena i do pada tranje za tom robom. Kod egzistencijalnih roba (hleb, mleko) prodavac e lako prevaliti porez kroz cenu na potroae. U periodima ekonomske krize dolazi do opadanja celokupne nacionalne privrede. Tranja za dobrima i uslugama opada, a raste ponuda. Tada je prevaljivanje poreza oteano. Proizvoai dobara prinueni su da snose porez u celini. Dvostruko prevaljivanje poreza svako poveanje poreza na cenu proizvoda poveava dobitak. Tamo gde nema proizvodnje i razmene, nema ni prevaljivanja poreza. S tim u vezi, Filipovi navodi: Direktni porezi su tee prevaljeni Pojedini direktni porezi uopte nisu prevaljeni Prevaljivanje poreza je najlake u ceni robe koja je najpotrebnija za ivot Prevaljivanje najvie zavisi od elastinosti ponude i tranje, i kupovne moi stanovnitva

42. Vrste prevaljivanja poreza

Prilikom uvoenja poreza uvek je vano utvrditi na koje e subjekte pasti poreski teret. Namera zakonodavca moe biti da poreski teret prevali na neku drugu osobu ili da ne bude prevaljen. U tom sluaju prevaljivanje moe biti nameravani i nenameravano. Potom, prevaljivanje moe biti unapred i unazad. Takoe, mogue je govoriti o jednostrukom, dvostrukom i viestrukom prevaljivanju.

43. Namerno i nenamerno prevaljivanje

Zakonodavac neke poreske mere uvodi sa namerom da poreski teret ne snosi poreski obveznik ve poreski destinar. Re je o nameri zakonodavca da poreski teret prevali na neko drugo lice, a ne na poreskog obveznika. Drava ubira porez od proizvoaa jer je to bri i racionalniji nain ostvarivanja prihoda. Meutim, porez na kraju ipak plaaju kupci (potroai) jer je porez sadran u poveanoj ceni robe. Meutim, moe se desiti da iz odreenih razloga ne doe do prevaljivanja poreza, a samim tim i volja zakonodavca nije ostvarena. Npr. ako proizvoa ne uspe da proda svoj proizvod po trinoj ceni, on je prinuen da preuzme cep porez na sebe da bi opstao. Pri uvoenju poreza zakonodavac je imao nameru da kupac snosi porez ali zbog uslova na tritu ceo teret plaa proizvoa. Ako poreski teret snosi lice koje zakon nije predvideo, re je o nenameravanom prevaljivanju.

44. Prevaljivanje unapred, unadaz i bono prevaljivanje

Prevaljivanje unapred postoji kada poreski obveznik uspe da u poveanoj ceni svog proizvoda prevali poreski teret na kupce proizvoda i usluga. U cenu proizvoda uraunava se porez pa se kupovinom plaa i porez koji je sastavni deo cene proizvoda. Prevaljivanje unazad postoji kada poreski obveznik uspe da za iznos poreza umanji nabavnu cenu proizvodnih faktora.Prevaljivanje moe biti istovremeno i unapred i unazad- jedan deo poreza se prevali na kupca proizvoda, a drugi deo na dobavljaa koji je proizvoau prodao sirovine po nioj ceni. Bono prevaljivanje do bonog prevaljivanja dolazi kada se povea cena neoporezovanog proizvoda, a ne onaj koji je podvrgnut porezu. Npr kada trini uslovi proizvoau ne dozvole da za iznos poreza povea cenu svog proizvoda, proizvoa moe poveati cenu nekog drugog proizvoda i tako izvriti kompenzaciju na ime poreza koji plaa za prvi proizvod.

45. Jednostruko, dvostruko i viestruko prevaljivanje

Jednostruko prevaljivanje je ono kod kojeg poreski obveznik prevali porez na drugo lice koje je konani poreski platac. Dvostruko prevaljivanje javlja se kada lice na koje je poreski obaveznik prevalio porez uspe da taj poreski teret prevali na neko tree lice. Npr proizvoa poljoprivrednog proizvoda uspe da porez na prihod od poljoprivrede prevali na kupca-trgovca, a onda ovaj na potroae. Viestruko prevaljivanje postoji kada je veliki broj lica na koje se porez prevaljuje.Na proizvode na koje se plaa porez na promet, broj uesnika na koje se porez prevaljuje je veliki.Proizvoa -> trgovac na veliko -> trgovac na malo -> krajnji potroa.

46. Faze prevaljivanja poreza

1. Perkusija2. Reperkusija3. Incidenca

47. Perkusija

Je prva faza u prevaljivanju poreza. Prevaljivanja poreza nema, ako nema poreske obaveze fizikih ili pravnih lica. Prva faza u prevaljivanju poreza je uvoenje obaveze plaanja poreza i utvrivanje lica koje jeduno da porez plati. U fazi perkusije utvrena je poreska obaveza i poreski obveznik, ali nije poznato ko e na kraju da snosi poreski teret. Poreski obveznik je duan da plati ceo poreski dug i on e snositi ceo poreski teret, osim ako ne uspe da ga u celosti ili delimino prevali putem cene na drugo lice. Obaveza obrauna i plaanja akcize predstavlja prvu fazu prevaljivanja perkusiju.

48. Reperkusija

Je druga faza u prevaljivanju poreza. U ovoj fazi poreski obveznik uspeva da poreski teret prevali na druge. Poreski obveznik u poveanoj ceni svojih proizvoda ili usluga, ili snienju cena sirovina baze, poreski teret moe da prevali na drugo lice. Uspeh prevaljivanja zavisi od elastinosti ponude i tranje. Razlikuje se 5 oblika cenovne elastinosti tranje :1. Jedinina elastinost tranje pokazuje ako se cena promeni za 1% i tranja ce se promeniti za 1%2. Srazmerno elastina tranja pokazuje da promena cene od 1% uslovljava da se tranja vie menja.3. Srazmerno neelastina tranja pokazuje vee procentualno promene u ceni od promena u tranji.4. Savreno elastina tranja svako poveanje cene izaziva pad tranje, a smanjenje cene do poveanja tranje.5. Savreno neelastina tranja je tranja koja se uopte ne menja, bez obzira na promenu cene.

49. Incidenca

Je faza u kojoj vie nije mogue prevaljivanje poreza. U ovoj fazi javlja se konani poreski platac. U ovoj fazi uestvuje samo 1 lice poreski platac. Poreska incidenca moe biti : Direktna ako je lice na kome je poreska incidenca sam poreski obveznik koji nije uspeo da prevali porez. Indirektna kada se poreski teret putem cena prevali sa poreskog obveznika na nekog drugo lice. Formalna a tu se razlikuju: Zakonska incidenca raspodela poreskog tereta po odredbama zakona Nameravana incidenca raspodela poreskog tereta po nameri zakonodavca. Poreska incidenca ima i svoju vremensku dimenziju. Razlikuju se : Kratki rok je vreme u kome proizvoai mogu uskladiti svoje ponaanje sa novonastalim uslovima Dugi rok vreme u kome subjekti mogu menjati svoje uslove ponude Trenutni rok vremenski period u kome proizvoa nije spreman da reaguje na uvoenje poreza. Privreda je sistem iji su delovi meusobno povezani i zavisni. Promena u okviru jednog dela privrede izaziva promene u nekom drugom delu. Posle incidence, pojedinci, poreski obveznici, preduzimaju niz moguih radnji kojima e voditi borbu za povraaj svoje ekonomske pozicije pre oporezivanja.

50. Posledice incidence

1. Poveanje radnog napora2. Smenjenje potronje i tednja3. Smanjenje investicija

51. Poveanje radnog napora

Porezi mogu uticati pozitivni i negativno na radni elan. Poveanje radnog napora omoguava licu poveanje dohotka. Ukoliko radnik eli veu zaradu, mora uloiti vie radnog napora. Uvoenje poreza dovodi do pada dohotka. Fiziko lice pogoeno porezom ima dve opcije, ili da ne reaguje na poveanje poreza ili da povea radni napor i na taj nain nadoknadi deo dohotka oduzet porezom. Lica sa niskim dohotkom koja su pogoena incidencom, nastoje da poveaju radni napor. Dopunsko angaovanje radne snage radi naknade izgubljenog dohotka zbog konanog podnoenja poreskog tereta naziva se poreska naknada ili kompenzacija. Da li e neko lice kompenzovati poreski teret kroz poveanje radnog napora, zavisi da li se primenjuje progresivno ili proporcionalno oporezivanje. Reakcija pojedinca na poreski teret moe biti poveanje ili smanjenje radnog napora. Otro progresivno oporezivanje moe dovesti do opadanja volje za radom, naputanjem rada. Da bi sauvao status, pojedinac je prinuen da radi vie. Na taj nain mu je skraeno slobodno vreme i slobodne aktivnosti. Uvoenje poreza moe izazvati revolt, elju da se osiromai drava smanjenjem radnog napora. Fenomen poreske incidence javlja se i u poslovanju preduzea. Plaanje neposrednih poreza smanjuje dobit preduzea. To primorava preduzee da vodi politiku poveanja radnog napora. Na taj nain preduzee obezbeuje poreski teret. Posredni porezi ne smanjuju dohodak, ali utiu na srast cena. Zato oporezovano lice mora da povea radni napor i nadoknadi izgubljeni dohodak. Na tritu stalno dolazi do premetanja radne snage sa jednog posla na drugi, pa moe doi do poremeaja ravnotee na tritu rada.

52. Smanjenje potronje i tednje

Incidenca moe uticati na potronju, u smeru njenog smanjenja. Svi porezi imaju efekat na dohodak. Porezi tee da smanje potronju i na ogranie tednju. Kategorije stanovnitva sa egzistencijalnim minimumom, po pravilu ceo dohodak troe na osnovne ivotne potrebe i nemaju sklonost ka tednji Oporezovani sa visokim dohotkom smanjuju tednju. Oni sa niim dohotkom na incidencu reaguju tako to smanjuju potronju, a oni sa viim dohotkom zadravaju potronju na istom nivou a smanjuju tednju. Ukoliko je tranja proizvoda savreno neelastina, incidenca nee uticati na kvalitet potronje. To je sluaj sa proizvodima kao to su hleb, mleko... Ako je potronja proizvoda elastina, incidenca e usloviti promenu u potronji. Porez na dohodak smanjuje potronju ukoliko je obveznikov dohodak nii, a oporezivanje onih sa viim dohotkom negativno se odraava na tednju.

53. Smanjenje investicija

Porez moe uticati na pravac i nivo buduih investiranja. Investicije su finansijska odluka usmerena na monetarni dobitak, dok je sam akt akt potronje. Investitor mora da oceni trine izglede razliitih investicionih projekata. Formulisane su brojne metodeza ocenu rentabilnosti projekta, kao npr. :Metoda neto sadanje vrednosti : novac je vremenska kategorija i zato sadanja vrednost odreenog projekta je vea od budue vrednosti apsolutno istog efekta.Neto sadanja vrednost projekta moe se izraunati pomou prihoda, rashoda i diskontne stope. Incidenca poveava rizik od ulaganja i smanjuje nivo oekivanih prihoda investicija. Ona utie na rentabilnost investicija. Investicije su determinisane kamatom i nivoom nacionalnog dohotka.

54. Prevaljivanje poreza i poljoprivreda

Poljoprivredna preduzea imaju isti poreski tretman kao i sva druga preduzeai svi drugi poreski obveznici. Individualna poljoprivreda ima poseban tretman. Poljoprivrednu delatnost obavlja veliki broj subjekata nejednake ekonomske moi i nejednakih uslova za proizvodnju. Cilj svih subjekata je ostvarivanje to veeg profita kao i da prevale porez na potroae tako to e poveati cenu poljoprivrednog proizvoda ili smanjenjem cene dobavljaa. Uspeh u prevaljivanju poreza u poljoprivredi uslovljen je elastinou ponude i tranje dobara koja su predmet oporezivanja. Tranja mnogih poljoprivrednih proizvoda prilino je neelastina Ponuda poljoprivrednih dobara je elastina Pojedina poljoprivredna dobra odlikuju svetsko trite Organizovanost individualne poljoprivrede je niska Zemljina renta utie na strukturu cene poljoprivrednog dobra.

Veoma je vano razlikovati poljoprivredno preduzee od individualne poljoprivrede. Poljoprivredna preduzea imaju isti tretman kao i sva druga pravna lica. Poljoprivredna preduzea su za razliku od individualne poljoprivrede obveznici poreza.Individualna poljoprivreda odlikuje se mali posedom i proizvodnjom za sebe. Poljoprivredni proizvodi za sebe se prodaju onoliko koliko je neophodno da se plati porez i druge dabine. Prevaljivanje poreza kod poljoprivrednika je oteano zbog loe organizovanosti. Cena pojedinih poljoprivrednih proizvoda (kukuruz, penica) je svetska. Da bi se prevaljivanje ostvarilo neophodan je rast cena poljoprivrednih dobara. Meutim, to je gotovo neostvarivo. Postavlja se i pitanje ko je nosilac poreske obaveze kada zemlju ne obrauje njen vlasnik, ve zakupac. Ako je u pitanju krai vremenski perood, uvek je to vlasnik. Individualna poljoprivreda regulisana je posebnim reimom zakona. Poljoprivrednici imaju pravo na naknadu po osnovu prometa na dodatu vrednost u iznosu od 5%. Na taj nain drava omoguava organizovanje poljoprivrednika. Jedan broj poljoprivrednika svoje proizvode prodaje na pijacama. Oni nemaju pravo na poresku naknadu i oni nastoje da deo poreskog tereta ostvare prevaljivanjem na kupce.

55. Prevaljivanje poreza i monopol

Pitanje koje se postavlja je da li e doi do prevaljivanja poreza ako se oporezuju monopolski proizvodi. Jedni smatraju da je nemogue oporezovati monopolski proizvod jer je monopolista na tritu postigao najpovoljniju cenu. Uvoenjem poreza na monopolske proizvode posle formirane cene zahteva i rast cene. Monopolista ne elei da narui ravnoteu radije na sebe preuzima novouvedeni porez. Drugi pak smatraju da je prevaljivanje poreza mogue. Ako se na tritu utvrdi da monopolista nije postigao najviu moguu cenu ve neto niu, onda e ga porezi podstai da podigne cenu i prevali porez. U periodima kada se vre investiciona ulaganja, kada raste zaposlenost i nacionalni dohodak, prevaljivanje poreza je izvesno. U periodima kada je ekonomska kriza, tranja za dobrima i uslugama opada, a raste ponuda. Tada je prevaljivanje poreza oteano. Proizvoai snose porez u celosti.

56. Transformacija poreza

Je proces u kome poreski obveznik preuzima radnje radi smanjenja poreskog tereta. Poreski obveznik se ne oslobaa tereta putem trinog mehanizma ve smanjuje porez putem smanjenja trokova proizvodnje, uvoenjem tehniko tehnolokih progresa, bolje organizacije rada itd. Transformacija poreza utie na to da sa istom koliinom uloenog rada i kapitala proizvede vea koliina robe, ali bez smanjenja njenog kvaliteta. Porezima se ovde utie na produktivnost i stimulie se tehniki razvoj. Produktivnost zahteva efikasnu upotrebu svih raspoloivih resursa, ali istovremeno zahteva i poveanu potronju i efikasnije korienje tekueg rada. Dakle, transformacija poreza se dogaa kada porez izazove porast dohotka poreskog obveznika za visinu poreskog tereta ili za njegov deo, i kada to poveanje potie iz proizvodnje.

57. Poreski postupak

Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji uredjuje se postupak utvrivanja, naplate i kontrole javnih prihoda. Poreski postupak ini skup formalizovanih radnji usmerenih na obezbeenje informacija, pravnih injenica i dokaza radi utvrivanja stvarnih obaveza obveznika. To je postupak prikupljanja podataka na osnovu knjigovodstvene dokumentacije, katastra, poreske prijave i drgugih izvora. Nijedna dabina ne sme biti naplaena bez odobrenja bueta. Poreski postupak mora mirovati sve dok parlament ne izglasa budet. Tek nakon donoenja zakona o budetu sledi utvrivanje, naplata i kontrola poreza. Porez utvruju poreski organi i poreski dunik. Poreska obaveza uvek se mora individualizovati kako u pogledu poreskog dunika, tako i obima davanja. Svaki poreski obveznik duan je da plati utvreni porez pod uslovima propisanim zakonom. Poreski organ koristei poreske propise utvruje poresku obavezu dunika. Poreski postupak pokree poreska uprava po slubenoj dunosti. Poreski postupak obuhvata nekoliko meusobno povezanih i uslovljenih radnji : utvrivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda.

58. Propisi kojima se ureuje poreski postupak

Zakonska reenja vae i za poresku administraciju i za obveznike poreza. Utvrivanje i naplata poreza reguliu se prvo zakonom. Ali osim zakona koje donosi zakonodavno telo, potrebno je doneti i podzakonske akte kojima se dalje pojanjava postupak utvrivanja i naplate. To su odluke lokalne skuptine, uredbe vlade, razni pravilnici itd. U R. Srbiji primenjuju se razliiti oblici javnih prihoda : porezi, doprinosi, takse i naknade. Svi ti prihodi regulisani su odreenim zakonom donetim od strane skuptine. Svaki od ovih prihoda je ureen na poseban nain. Kada se iscrpi primena poreskog zakona, onda se primenjuje Zakon o optem upravnom postupku. U Srbiji, zakon kojim je regulisan javni prihod je Zakon o akcizama. Valja napomenuti i Zakon o porezu na dohodak graana, kao i najvei broj podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona. Poreski postupak u naem pravu nije ureen jednim zakonom i propisom, ni na jednostavan nain, ve je ureen veim brojem propisa iz poreske i vanporeske materije.

59. Dokazivanje u poreskom postupku

Pod dokazivanjem se podrazumevaju sve radnje koje poreska uprava preduzima u toku postupka. U poreskom postupku teret dokazivanja snose : poreska uprava i poreski obveznik. injenice u poreskom postupku utvruju se na osnovu zakona. Dokazna sredstva u proeskom postupku : poreska prijava, poreski bilans, poslovne knjige, evidencije, poslovna dokumentacija. Poreska uprava prikuplja informacije od poreskog obveznika, treih lica, svedoka, vetaka, vri se uvijaj... Poreska uprava moe zahtevati od poreskog obveznika ili treeg lica da u predvienom roku dostavi na uvid poslovne njige i evidencije, poslovnu dokumentaciju i druge isprave radi utvrivanja injeninog stanja. Informacije o injenicama od znaaja mogu uskratiti: 1. lanovi porodice poreskog obveznika2. Svetenici, advokati, poreski savetnik, revizor, lekar Slubena lica esto ne poseduju potrebno znanje te je potrebno angaovanje vetaka i sprovoenje uviaja. Vetaci se imenuju iz reda poreskih savetnika. Za vetaka ne moe biti odreeno lice koje je povezano sa poreskim obveznikom. Stranke mogu traiti izuzee vetaka ako sumnjaju u njegovu nepristrasnost. O izuzeu organ koji rukovodi jedinicom poreske uprave. Uviaj je obavlja kada je potrebno neposredno opaanje slubenog lica poreske uprave. Poreski obveznik moe prisustvovati uviaju. Nalazi uviaja unose se u zapisnik. A zapisnik potpisuju uesnici.

60. Poreski akti

U poreskom postupku poreska uprava donosi odgovarajui poreski akt.Poreski akt je poresko reenje, zakljuak, nalog za poresku kontrolu, zapisnik o poreskoj kontroli, drugi akt kojim se pokree, dopunjuje, menja neka radnja u poreskom postupku. Poreski akt se donosi u pismenom obliku, a izuzetno usmeno, onda kada ovlaeno lice naredi neko izvrenje ako je ugroen postupak naplate ili kontrole poreza. Poresko reenje akt kojim se odluuje o predmetu poreskog postupka, odnosno njime se reava konkretna poreska stvar. Zakljuak je poreski upravni akt kojim se odluuje o pojedinim pitanjima koja se tiu poreskog postupka i koja se pojavljuju u vezi sa sprovoenjem postupka. Zakljuak donosi slubeno lice.

61. Naela poreskog postupka

1. Naelo zakonitosti poreska uprava je duna da sva prava i obaveze iz poresko pravnog odnosa ostvaruje u skladu sa zakonom. Ona je duna da utvruje sve injenice koje su bitne za donoenje zakonite odluke, posveujui jednaku panju injenicama koje idu u korist i na tetu poreskom obvezniku.2. Naelo vremenskog vaenja poreskih propisa poreska obavezautvruje se na osnovu propisa koji su bili na snazi u vreme njegovog nastanka. Radnje u poreskom postupku su regulisane propisom koji su na snazi u vreme kada se preduzimaju.3. Naelo omoguavanja uvida u injenice poreskom obvezniku se mora omoguiti uvid u pravnu i injeninu osnovu za donoenje akta.4. Naelo uvanja slubene tajne u poreskom postupku obaveza uvanja tajne odnosi se na slubeno lice i sva lica koja uestvuju u poreskom postupku kada im prestane radni odnos. Obaveza je povreena kada se dokumenti neovlaeno koriste.5. Naelo postupanja u dobroj veri stranke u poreskom postupku dune su da postupaju u dobroj veri. Uestalost i trajanje poreske kontrole ograniavaju se na nunu meru.6. Naelo fakticiteta poreske injenice se utvruju prema njihovoj ekonomskoj sutini. Kada su na propisima suprotan nain ostvareni prihodi, poreska uprava e utvrditi poresku obavezu u skladu sa zakonom kojim se ureuje odgovarajua vrsta poreza.

62. Poreska evidencija

Izvori u poreskom postupku su: 1. Poslovne knjigeSu zakonom predviene jednoobrazne evidencije o stanu i kretanju imovine, kapitala i obaveza, prihoda, rashoda i rezultata poslovanja koje su duni da vode poreski obveznici u vezi sa poslom koji obavljaju.Sastoje se od dnevnika, glavne knjige i pomonih knjiga.Po zavretku poslovne godine, posle knjienja prometa i obrauna, poslovne knjige se zakljuuju.Dvojno knjigovodstvo je najsavremeniji knjigovodstveni sistem koji obuhvata knjigovostveno praenje celokupne imovine i izvora sredstava preduzea.Dnevnik je osnovna knjiga u sistemu dvojnog knjigovodstva u koju se zapisuju svi poslovni dogaaju po hronolokom redu.Glavna knjiga u njoj se poslovni dogaaji registruju sistematizovano po pojedinim kontima (kontabilitet polaganja rauna, odgovornost raunovoe, raunovodstvo, knjigovodstvo).Pomone knjige su dopuna glavnoj knjizi i slue da poveaju njenu iskaznu mo.Prosto knjigovodstvo se primenjuje kod preduzetnika. Tu se prate samo stanje i kretanje odreenih delova sredstava i izvora sredstava. U prostom knjigovodstvu se vode: Poslovne knjige prihoda i rashoda knjie se prohodi od proizvoda, robe, materijala itd. Knjiga osnovnih sredstava i sitnog inventara vode se u vidu kartotekeObveznik moe voditi i pomone evidencije Kalkulaciju prodajne cene List dnevnog prometa ugostiteljstva Evidenciju o kupovini, preradi, proizvodnji proizvoda od plemenitih metala i dragog kamenja Evidencije o gotovim proizvodima Prijemni evidencioni list komisione robe

2. Poreski bilansJe raunovodstveni iskaz u kome se vri suoavanje aktive i pasive jednog preduzea. Aktiva pokazuje imovinu i sva imovinska prava preduzea, a pasiva kapital kao zbir sredstava stavljenih preduzeu na raspolaganje. Aktiva pokazuje upotrebu kapitala, a pasivaobavetava o poreklu sredstava kojima preduzee raspolae.Poreski bilans se sainjava na osnovu 2 zakona: Zakon o porezu na dobit pravnog lica i Zakon o porezu na dohodak graana.Formalno-pravno postoje 4 vrste poreskog bilansa: Poreski bilans koji sainjavaju pravna lica Konsolidovani poreski bilans koji sainjavaju povezana pravna lica Poreski bilans koji sainjavaju nedobitne organizacije Poreski bilans koji sainjavaju lica koja ostvaruju prihod od samostalne delatnosti

3. Poreski katastarJe pregleg objektivnih injenica koji slui za osnovu individualnog oporezivanja.Naroito je vaan katastar zemljita.Katastar je vaan jer slui kao objektivna podloga za oporezivanje prihoda od zemljita.Da bi katastar moga da poslui poreskoj administraciji, mora da bude auran.

4. Poreska prijavaJe izvetaj poreskog obveznika.Poreska prijava je poseban podnesak, upuen poreskom organu od strane obveznika, u kome su sadrani pravni znaajni podaci, odnosno okolnosti za utvrivanje poreske obaveze.

63. Poreskopravni odnos

Je odnos javnog prava koji obuhvata prava i obaveze u poreskom postupku, poreske uprave sa jedne strane i fizikog tj. pravnog lica sa druge strane. Poreskopravnim odnosom se usklauje: Obaveza plaanja poreza, obeveza obezbeenja poreske obaveze Obaveza fizikog, odnosno pravnog lica da u skladu sa zakonom utvrdi porez, odnosno naplati porez u ime poreskog obveznika, vodi knjigovodstvo, podnosi poreske prijave, dostavlja poreskoj upravi traena dokumenta, dozvoli pregled svog poslovanja slubenom licu poreske uprave itd. U poreskopravnom smislu, fiziko, odnosno pravno lice ima pravo: Da od uprave zahteva ispunjenje obaveze Da koristi poreski kredit u odnosu na poresku obavezu Na povraaj pogreno uplaenog poreza Na poresku refakciju Da koristi vie ili pogreno uplaen porez

64. Stranke u poreskopravnom odnosu65. Poreski poverioci

Su: poreskiporeski poverioci i poreski dunici.Neki smatraju da postoji samo 1 aktivni poreski subjekat, a to je drava. Poreska vlast je organizovana na razliitim nivoima i poverena je razliitim subjektima poreske administracije. Poreska administracija u federalnim zemljama funkcionie na 3 nivoa: centralni, regionalni i lokalni. U Srbiji, kontrolu poreskih obveznika, utvrivanje i naplatu javnih prihoda vri poreska uprava. Naplata i utvrivanje cerinskih obaveza vri uprava carina. Poreski poverioci su subjekti poreskog prava na osnovu kojeg od subjekata koji su pod njihovom poreskom vlau obezbeuju finansijska sredstva bez neposredne protivusluge, radi pokrivanja svojih finansijskih potreba.

66. Poreska uprava

Je obrazovana Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Poreska uprava je organ uprave u sastavu ministarstva finansija. Poslovi poreske uprave voenje prvostepenog i drugostepenog poreskog postupka, voenje jedinstvenog registra poreskih obveznika, poresko knjigovodstvo, otkrivanje poreskih krivinih dela i prekraja itd. Na elu uprave nalazi se direktor koga postavlja Vlada na predlog nadlenog ministra. Posebnu organizacionu jedinicu poreske uprave ini poreska policija koja obavlja poslove na otkrivanju i prijavljivanju poreskih krivinih dela i njihovih izvrilaca. Njome rukovodi glavni inspektor poreske policije. U seditu seditu uprave obezbeuje se kordinacija rada i jedinstvena promena propisa donoenjem pravilnika, naredbi, uputstava... Centrala poreske uprave ima 7 organizacionih centara: Za poreskopravne odnose i koordinaciju Za razvoj i raunarsku podrku Za obrazovanje i komunikaciju Za ljudske i materijalne resurse Za kontrolu Za naplatu Sektor za poresku policiju Uprava poslove iz svoje nadlenosti obavlja preko organizacionih jedinica, i to: centar Beograd, Novi Sad, Ni, Kragujevac i Pritina.

Nadlenost poreske uprave: Vri registraciju poreskih obveznika dodeljuvanjem poreskog identifikacionog broja Vri utvrivanje poreza u skladu sa zakonom Vri poresku kontrolu u skladu sa zakonom Vri redovnu i prinudnu naplatu poreza Otkriva poreska krivina dela i njihove izvrioce Pokree i vodi drugostepeni prekrajni postupak Odluuje o albama Stara se o primeni meunarodnih ugovora Razvija jedinstveni poreski sistem Obezbeuje jedinstvo u radu Obavlja druge poslove u skladu sa zakonom

Uprava je obavezna da: Izvetava Narodnu skuptinu, Vladu i Ministarstvo finansija o stanu javnih prihoda Obezbeuje izvravanje stavova Vlade i Narodne skuptine iz oblasti javnih prihoda Obezbeuje nadzor nad izvravanjem pojedinanih poslova javnih prihoda

Funkcionisanje uprave u osnovi se ogleda kroz 3 segmenta: Utvrivanje javnih prihoda Naplata javnih prihoda Kontrola javnih prihoda

Poresko reenje o utvrivanju poreza poreska uprava donosi na osnovu podataka iz poslovnih knjiga, evidencija poreskog obveznika i injeninog stanja utvrenog u postupku. Redovna i prinudna naplata javnih prihoda, kao ivoenje evidencija obveznika po osnovu javnih prihoda za svako fiziko i pravno lice obavlja se u poreskoj upravi. Poreska utaja je prisutna u svim drutvima. Poreska uprava vri internu i eksternu kontrolu. Postoji kancelarijska i terenska kontrola i radnje u cilju otkrivanja poreskih krivinih dela.

67. Uprava carina

Je samostalni, izvrni organ uprave, obavlja poslove i zadatke utvrene carinskim zakonom. Osnovana je i funkcionie u okviru Ministarstva finansija. Za svoj rad odgovara Vladi i nadlenom ministarstvu. Izvravajui svoje poslove uprava carine ostvaruje niz efekata: na cene, na uvoz, na domai proizvod, na razmenu, na zaposlenost itd. Radi obavljanja pojedinih poslova carinarnice osnivaju se: Carisnke ispostave Odseci Referati

Carinarnice osniva, spaja i ukida Vlada na predlog ministra. Carinar rukovodi upravnik.Uprava carina organizovana je kao jedinstvena na celom podruju Srbije s ajasno preciziranim pravima, obavezama i odgovornostima. Poslovi uprave carina: Carinski nadzor Carinjenje robe Kontrola robe koja podlee posebnom reimu Spreavanje i otkrivanje carinskih prekraja i krivinih dela naplata akcize i poreza na dodatu vrednost itd.

Uprava carina i MUP svojom pojaanom aktivnou moraju onemoguiti ilegalno unoenje robe u zemlju uz istovremeno pootravanje kontrole uvoza i izvoza. Savremeno organizovana, moderno opremljena, kadrovski osposobljena Uprava carina razvila je informacioni sistem carinske slube. To omoguava jednostavno i brzo obavljanje carinskog postupka.

68. Organizacija socijalnog osiguranja

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje kao prihodi pripadaju republikom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, zavodu za zdravstvenu zatitu i Republikom zavodu za trite rada. Penzijsko i invalidsko osiguranje je organizovano kroz instituciju fonda. Fond je pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje. Fond se naroi stara da: Osigura na penzijsko i invalidsko osiguranje sva lica koja su po zakonu obavezno osigurani Utvruje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje Utvruje osnovice za plaanej doprinosa Obezbeuje ekonomino korienje sredstava Obezbeuje efikasno, racionalno i zakonito ostvarivanje preva Vri kontrolu prijavljivanja na osiguranje Organizuje dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje Obavlja i druge poslove u skaldu sa zakonom

Republikim zavodom za zdravstvenu zatitu upravlja upravni odbor koji obavlja poslove: Donosi statut i druge opte akte zavoda Donosi godinji program za sprovoenje zdravstvene zatite Odluuje o poslovanju zavoda Donosi finansijski plan i godinji obraun zavoda Utvruje osnovice i stope doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i druge poslove

Zavod za zdravstvenu zatitu obavlja i sledee poslove: Vri kontrolu prijavljivanja na osiguranje Utvruje osnovice i stope za plaanje doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje Vri kontrolu plaanja doprinosa

69. Poreski dunik

Je stranka u poreskom postupku, odnosno fiziko ili pravno lice po ijem je zahtevu pokrenut ili protiv koga se vodi poreski postupak. U poreske obveznike spadaju: Poreski obveznik je dunik koji je obavezan da plati porez Poreski jemac je lice koje odgovara za plaanje obveznikovog poreskog duga Poreski platac je fiziko ili pravno lice koje je po zakonu duno da obrauna i plati propisani iznos poreza Poreski destinar je ono lice koje je po zakonu pozvano da snosi poreski teret. To moe biti poreski obveznik ili neko drugo lice Poreski posrednik je lice koje je duno da sa rauna poreskog dunika obustavi ili uplati utvreni porez, u svoje ime, a za raun poreskog obveznika

70. Zastupanje poreskog dunika

Poreski obveznik moe uestvovati u poreskom odnosu lino ili preko punomonika ili preko zakonskog zastupnika. U pojedinim sluajevima zakonom je odreeno da je poreski dunik duan da neposredno uestvuje u poreskom postupku. Npr. poreski dunik je duan da lino potpie poresku prijavu. Poreski obveznik, odnosno njegov zakonski zastupnik moe odrediti punomonika koji e zastupati poreskog dunika