Fernando Pessoa - Heteronimi

Heteronimi

Biblioteka Umetnost i kultura

KolekcijaTragovi

Urednik Jovica Ain

Glavni i odgovorni urednik Prof. dr Rado Ljui

Na korici Portret Fernanda Pesoe,preuzet sa internet stranice njegovog arhiva u Lisabonu

Fernando Pesoa

HETERONIMI

Izabrana proza

Eseji, zapisi, manifesti, dijalozi, pisma, odlomci, nacrti

Priredila i prevela Nada Uzelac

Izvornik

Obra de Fernando Pessoaarquivopessoa.net

[Izvestan broj ovde prevedenih tekstova izvorno je napisan na engleskom, dva su na francuskom, a ostali su na portugalskom jeziku.Svi tekstovi su iz pieve rukopisne ostavtine]

JP Slubeni glasnik, za izbor i srpski prevod, 2013

Predgovor prireivaa

Fernando Pesoa najpre dugo egzistira kao inovnik u nekoj mranoj kancelariji. A onda, 8. marta 1914, taj najpre idealistiki pesnik, jedan od najveih u XX veku, primeujekako u njemu iskrsava izvesni dvojnik po imenu Alberto Kaeiro, ,,paganski uitelj, koga prate dvojica uenika:Rikardo Rei, epikurejski stoik, i Alvaru de Kampu, kojisebe naziva senzacionistom. Potom je tu, poput prozirnoglista hartije za kopiranje ispred pesnikovog lica, izvesni Bernardo Suare, koji vodi dnevnik svog nemira u sumornojprozi, dok istovremeno Pesoa istrauje svakojake puteve, oderotizma do ezoterizma. Svaki od njih je Fernando Pesoa(koji prestaje da bude mladi idealista) i on je jo i sedamdesetak drugih, pri emu je ak i Pesoa samo jedan od njih.On pie, i uz njega piu svi njegovi heteronimi, i rukopisetrpa u kofer, i tako sve do smrti, 1935. U koferu je, godinama kasnije, otkrivena silna gomila odlomaka njegovogviestrukog, zagonetnog i nezavrenog dela. U ovoj knjizi jedeo tih fragmenata (od manifesta, eseja, zapisa, do pisama),poglavito onih koji se tiu umnoavanja stvaralakog Ja.Kao to je poznato, od ledenog brega na koji naiete na moru vidite samo njegov vrh, a znatno vei njegov deo skriven je pod morem. Fernanda Pesoa (1888-1935) moramoda zamislimo kao planinu od koje je vidljiva, iznad morskepovrine, najvie treina, dok su njene dve treine pokrivenevodom koja odbija svetlost i ne doputa da se razgovetnosagleda itava planina. Upravo je takav sluaj s Pesoinim delom. Svetsku slavu stekao je samo zahvaljujui tek treinionoga to je stvoreno pod njegovim perom, a najvei deoje, u vidu ispisanih svezaka i hrpe papira, rukopisnih i mainopisnih, ostao u spomenutom velikom koferu naenomposle njegove smrti. Uz to, od svega to je napisao, kao toje nagoveteno, nije ni potpisao sve Pesoa kao ,,ortonimnego su to spisi njegovih heteronima i poluheteronima,tih imaginarnih entiteta kojih je bilo barem sedamdesetak.U knjizi ete, kasnije, kad doe vreme, vie saznati o emuje re s heteronimima, kao i u pogovoru koji govori i o svojsili heteronimnih pisaca koji iskrsavaju iz unutranjeg bezdana jednog pisca koji se zove Fernando Pesoa, pri emu jei taj Pesoa samo jedno lice iz mnotva iza kojih se prikrivaneuhvatljivi, raznoliki genije ogromnog stvaralakog sliva,gotovo eksplozivnog, na onoj zamiljenoj planini, s kojomsam poela, neeg ne ba lako izrecivog. Ukratko, i Pesoai njegovo delo jesu udesna zagonetka. Zato smo prirediliovu knjigu da bismo, sa blieg odstojanja, poneto dokuili o njenim mogunim reenjima. I ova knjiga je, takorei,svojevrsni Pesoin autoportret. Stranice ovde prevedene su,na neki nain, bez heteronimne koprene knjievne fikcije.Pesoa je proveo prilian deo svog ivota u neprestanoj samoanalizi, u pokuaju beskrajnog uranjanja u sebe, gdeje rastresito tle uvalo klice onoga to e postati remek-delo: Prodavnica duvana i Knjiga nemira. Doaravajui puteve te samoanalize, i mi smo pokuali da ono to je kodnekog Pesoinog heteronima ostajalo nereeno pronaemokod drugog kao reeno, i da vam tako, suoavajui i sabirajui, slaui i razlaui, ponudimo neverovatnu sliku velikog raspona meu ovim koricama. Pesoino bolno traganje(bolno, s obzirom na to da je pesnika kotalo samotnosti,nemilosrdnog preivljavanja, te surovosti i prema drugima iprema sebi) za onim to bi moglo biti njegovo Ja, nikad jedno, nikad celo, u veitom gubljenju, prepoznaete u knjizi usvakojakim intenzitetima, a ipak i uvideti da to traganje nijebez izvesne ironije i osobenog crnog humora. U sluaju Pesoinih tekstova nije uvek lako odrediti njihovu hronologiju,a fragmentarnost onemoguava da se sve struje u njegovompisanju rekonstruiu i reintegriu, pa smo zato izabrali da uizvesnom smislu istovremeno delimino sledimo periode uivotu i delimino se rukovodimo tematskim kriterijumimau sastavljanju knjige, pri emu nismo zanemarivali i nekeanrovske odrednice (pisma, predgovori i sl.). Od najveepomoi nam je bio rad Riarda Zenita, specijaliste za Pesoui prireivaa njegovog portugalskog izdanja.Najzad, treba navesti i oznake na koje ete nailaziti: [ ] u uglastim zagradama bie re ili rei koje jeradi preglednosti ili razjanjenja dodao prireiva; [?] pretpostavljeno raitavanje autorovog rukopisa; [...] neitljiva re ili reenica ili lakuna u izvornom tekstu; ........mesto gde je autor prekinuo reenicu ili je ostavljen prazan prostor za jednu re ili vie rei; (...) isputen tekst u okviru pasusa; ... tri take, u zasebnom redu, za isputen pasus ilivie pasusa.

Sad krenite u planinu.

Beograd, septembra 2012.N.U.

PREDGOVOR FIKCIJAMA MEUIGRE Fikcije meuigre, prvobitno naslov za malu skupinu pesama koje je Pesoa objavio 1917. pod, svojim imenom, potkraj pesnikovog ivota poeo je da igra ulogu radnog naslova za niz heteronimnih knjiga, koje je prethodno nazivao ,,Vidovi. Meuigra iz novog naslova moda odgovarajednom od mesta u Knjizi nemira, gde se govori o interludijumu. ,,Fikcije su, pak, oigledno heteronimi. Obe rei, povezane, nesumnjivo poprimaju i neko novo znaenje.Ovaj predgovor, kao i mnogi Pesoini predgovori, ostao jenezavren skup nepovezanih odlomaka, od kojih su dvaovde prevedena.

Neke od svojih knjievnih likova ugradio sam u prie ili podnaslove knjiga, pripisujui sebi ono to oni govore; druge sam u potpunosti projektovao, uz jedini mojtrag u vidu priznanja da sam ih stvorio. Dve vrste likovamogu da se podele ovako: kod onih koji stoje apsolutnopo strani, sam stil kojim piu razlikuje se od mog i, kadsluaj to nalae, ak mu i protivrei; kod likova ija delapotpisujem svojim imenom, stil se od mog razlikuje samopo onim neizbenim pojedinostima koje slue kako bi semeusobno razlikovali.Uporediu neke od ovih likova kako bih na primeru pokazao ta ove razlike obuhvataju. Knjiarski pomonikBernardo Suare i Baron od Teive - obojica su likovi proizali iz mene - piu istim prizemnim stilom, istom gramatikom, i istom probranom dikcijom. Drugaije reeno,obojica piu stilom koji je, dobar ili rav, lino moj. Uporeujem ih zbog toga to su to dva sluaja istovetnog fenomena - nemogunosti prilagoavanja stvarnom ivotu- motivisana istovetnim uzrocima. Meutim, iako je portugalski isti i kod Barona od Teive i kod Bernarda Suarea, njihov stil se razlikuje. Stil aristokrate je intelektualan,bez slika, donekle - kako da kaem? - krut i ogranien,dok je stil njegovog parnjaka iz srednje klase tean, buduida je donekle muzikalan i slikovit, ali nije naroito arhitekturalan. Plemi razmilja jasno, pie jasno, i obuzdavasopstvena oseanja, premda ne i svoje oseaje; knjiar neobuzdava ni svoja oseanja ni svoje oseaje, a ono o emurazmilja zavisi od onog to osea.Takoe, postoje upadljive slinosti izmeu Bernarda Suarea i Alvara de Kampua. Meutim, kod Alvara deKampua odmah smo preneraeni nemarnou njegovog portugalskog, i njegovom preteranom upotrebomslika, znatno instinktivnijom i manje svrsishodnomnego kod Suarea.U sopstvenim nastojanjima da razlikujem jednog od drugog, javljaju se greke koje idu na teret mog oseaja zapsiholoko razlikovanje. Kad pokuavam da, na primer,napravim razliku izmeu muzikalnog pasusa BernardaSuarea i sopstvenih slinih pasusa...Ponekad u tome uspevam automatski, tako savreno da me to zaprepauje; i u mom zaprepaenju nema tatine jer, budui da ne verujem ak ni u trunku ovekoveslobode, ono to se odvija u meni ne bi me zaprepastilonita vie od onog to se odvija u nekom drugom - obestvari su savrene nepoznanice.Samo veoma jaka intuicija moe da slui kao kompas na nepreglednim prostranstvima due. Samo pomou senzibilnosti koja slobodno primenjuje inteligenciju, da jeova ne osuuje, i pored toga to su dve funkcije u isti mahjedna, mogue je razlikovati odvojene stvarnosti ovih imaginarnih likova.

Ove izvedene linosti ili, bolje reeno, ovi razliiti personalni izumi, spadaju u dve kategorije ili razreda, kojie paljivom itaocu biti lako prepoznatljivi po njihovimosobenim karakteristikama. Kod prve kategorije, linostse odlikuje oseanjima i idejama kojima se ja ne odlikujem. Na donjem nivou ove kategorije, linost se odlikujesamo idejama, koje su iskazane racionalnim izlaganjem iliargumentacijom, i jasno je da nisu moji, makar koliko jemeni poznato. Bankar anarhista[footnoteRef:1] je primer za ovaj donjinivo; Knjiga nemira i karakter Bernarda Suarea predstavljaju vii nivo. [1: Videti prevod ovog Pesoinog dela u izdanju Slubenog glasnika, 2011. - Prir. [Sve napomene u dnu stranica, ako drukije nije naznaeno, potiu od prireivaa, odnosno prevodiocaove knjige.]]

italac e zapaziti da Knjigu nemira, premda je objavljujem pod imenom izvesnog Bernarda Suarea, knjiarskog pomonika iz grada Lisabona, nisam ukljuio u Fikcije meuigre. To je zbog toga to Bernardo Suare, dokse po svojim idejama razlikuje od mene, svoja oseanja, isvoj nain posmatranja i poimanja iskazuje na isti nainna koji to inim ja. Njegova linost je drugaija, ali se izraava mojim prirodnim stilom, uz samo jednu upadljivucrtu, a to je karakteristian ton koji neminovno proistieiz osobenosti njegovih emocija.Kod autora Fikcija meuigre, ono to ih odvaja od mene nisu samo njihove ideje i oseanja; njihova tehnika komponovanja, sam njihov stil, razlikuju se od mojih.Svaki od ovih autora ne samo da je drugaije zamiljennego je i stvoren kao potpuno drugaija osoba. To je razlog zbog kojeg ovde preovlauje poezija. Kod proze je teeodvojiti se od sebe.

UMETNIK U MLADOSTI I KAO HETERONIMHomonimi su grupe reci koje se isto piu i isto izgovaraju, ali razliito znae. Heteronimi? U lingvistici, grupe reikoje se isto piu, ali razliito izgovaraju i razliito znae.U knjievnosti, heteronimi su imaginarni likovi koje stvara pisac. U Pesoinom sluaju, to nisu samo likovi nego, tavie, osobe koje i same piu i stvaraju. Pesoini heteroniminisu samo puki kreativni izum. Oni su nerazluivi deo njegovog poetskog stvaranja ija je viestruka modulacija unela neto novo i dragoceno u moderni duh pisanja. Pesoinpustolovni zalazak u heteronimiju poeo je jo u pesnikovoj ranoj mladosti. Samoumnoavanje je postalo generatornjegovog pisanja. Meutim, po psiholokoj izgraenosti ipo plodnosti, arls Robert Aron i Aleksander Ser mogu sesmatrati Pesoinim prvim istinskim heteronimima. Aron jenastao jo u vreme boravka u Durbanu (Juna Afrika), aSer se pojavio odmah po povratku u Lisabon, 1905. Obojica utelovljuju egzistencijalne i psiholoke tegobe mladogintelektualca koji odrasta. Zanimljivo je da se kod Pesoinih kolskih drugova i nastavnika o samom Pesoi raspitivao izvesni kliniki psihijatar ,,Dr Fautino Antunes,zapravo opet jedan od Pesoinih heteronima. Taj dr Antune oigledno nije ostao samo u ulozi psihijatra, jer ga otkrivamo i kao autora ogleda o intuiciji... Najzad, u ovom odeljku knjige pojavljuju se i Kaeiro, Rei, Kampu, Suare, zapravo glavni Pesoini heteronimi.

[Bio sam pesnik nadahnut filosofijom...]

Bio sam pesnik nadahnut filosofijom, ne filosof kadar za poeziju. Dopadalo mi se da se divim lepoti stvari, dau onom neprimetnom i siunom[footnoteRef:2] otkrivam pesnikuduu sveta. [2: Pesoa je neke od svojih mladalakih pesama ak smatrao minimalistikim.]

Poezija je u svemu - na kopnu i u moru, u jezeru i na obali reke. I u gradu - ne poriite je - vidim je dokovde sedim: poezija je u ovom stolu, u ovoj hartiji, u ovojmastionici; poezija je u brektanju automobila na ulici,u svakom siunom, uobiajenom, smenom pokretu zanatlije koji s druge strane ulice oslikava plakat za kasapsku radnju.Moj unutranji oseaj na takav nain dominira nad mojih pet ula da stvari iz ovog ivota - i verujem u to- vidim drugaije od ostalih ljudi. Za mene postoji - postojalo je - pun tovar znaenja u onim tako besmislenimstvarima, kao to su kljuaonica, ekser na zidu, maji brci.Za mene postoji punoa duhovnih nagovetaja u kokoki koja se sa svojim piliima epuri s druge strane puta.U mirisu sandalovine, u tim starim kantama s gomilom ubreta, u kutiji ibica u oluku, u dva prljava lista papira koja e se u vetrovit dan uvijati i juriti jedan za drugim nizulicu - u svemu tome za mene postoji znaenje dublje odovekovih strahova.Jer, poezija je zaprepaenje, uenje, kao kad se padne s neba, pri punoj svesti o sopstvenom padu; to jezabezeknutost stvarima. Kao kad ovek, koji u dui poznaje sve stvari, nastoji da se seti i seajui se utvruje dato nije ono to je on o njima znao, ni u takvom obliku niu takvim okolnostima, i da se vie nieg ne sea od svogranijeg znanja.

[Umetnik mora da se rodi lep...]

Umetnik mora da se rodi lep i otmen; jer, onaj ko se klanja lepoti, prema sebi ne sme da bude nepoten. I nemasumnje da je strana muka kad umetnik za sebe shvati dauopte nije kao ono emu stremi. Ko, ako se zagleda uportrete elija, Kitsa, Bajrona, Miltona i Poa, moe da sezaudi tome da su svi oni bili pesnici? Svi su bili lepi, voleli su ih i oboavali, svi su u ljubavi osetili toplinu ivota inebeske radosti, kao i svaki pesnik, ili, zaista, kao to svakomoe da oseti.

[Uvek sam imao na umu...]

Uvek sam imao na umu sluaj koji je krajnje zanimljiv i koji iznosi ne manje zanimljiv problem. Mislim na sluaj oveka koji pod pseudonimom postaje besmrtan, doknjegovo pravo ime ostaje skriveno i nepoznato. Ako bi o tome razmislio, takav ovek ne bi sebe video kao zaista besmrtnog, nego kao nepoznatog, kao [predodreenog]za to da na osnovu sopstvenog dela postane besmrtan.,,Pa ipak, o kojem se imenu radi?, lupao bi glavu. Ni okakvom. ta je, onda, rekoh sam sebi, besmrtnost uumetnosti, poeziji, u bilo emu?

I

Epitaf Bogu i drugo od arlsa Roberta Anona

[Deset hiljada puta moje je srce...]

Deset hiljada puta moje je srce presvislo u meni. Nisam kadar da prebrojim jecaje koji su me potresali, patnju koja mi je pojela duu.Ipak, video sam i druge stvari od kojih su mi suze navirale na oi i od kojih sam se tresao kao list na grani.Video sam ljude i ene koji odustaju od ivota, od nadanja, sve zbog drugih. Video sam tako uzviene postupkeposveenosti da sam lio suze od sree. Te stvari su divne,smatrao sam, premda bez snage da se iskupe. To su istisunevi zraci na ogromnoj gomili izmeta ovog sveta.

[Video sam deicu...]

Video sam deicu...Mrnja prema ustanovama, prema uvreenim pravilima, raspalila mi je duu svojim plamenom. Mrnja prema svetenicima i kraljevima u meni se die kao plavni talas. Bio sam hrianin, zagrien, vatren, iskren; moja emocionalna, osetljiva priroda traila je hranu za svoju glad, gorivo za svoju vatru. Ali, kad sam se osvrnuo na ove mukarce i ene, stradalnike i grenike, shvatio sam koliko malo zasluuju da budu osueni na jo vei pakao. Kakav veipakao od ovog ivota? Kakvo vee prokletstvo od ivota?Ova slobodna volja, uzvikivao sam za sebe, ,,ona je, istotako, skup uvreenih pravila i la koju je ovek izmisliokako bi mogao da kanjava, ubija i mui uz pomo reipravda, to je nadimak zloina. Ne sudi, kae Biblija, nesudi, da ti se ne bi sudilo!Kad sam bio hrianin, smatrao sam da su ljudi odgovorni za zla koja su poinili - mrzeo sam tirane, proklinjao kraljeve i svetenike. Kad sam se otresao nemoralnog, naopakog uticaja Hristove filosofije, zamrzeo sam tiraniju,monarhiju, svetenstvo - zlo samo po sebi. Kraljeve i svetenike saaljevao sam zbog toga to su bili ljudi.

[ Ja, arls Robert Anon, budui da sam ivotinja...]

Ja, arls Robert Anon, budui da sam ivotinja, sisar, etvoronoac, primat, semenian, majmun, kataraktian [.......] ovek; osamnaestogodinjak, neoenjen (osim u neobinim trenucima), megaloman, s tragovima dispomanije, dgnr suprieur, pesnik, koji nastoji da pie duhovito, graanin sveta, idealizovani filosof, itd., itd. (daitaoca potedim daljih muka) -u ime ISTINE, NAUKE i FILOSOFIJE, ne zvona, knjige i svee, nego perom, mastilom i hartijom -izriem presudu izoptenja svih svetenika i svih sektaa svih religija sveta.Excommunicabo vos. Prokleti da ste.Ainsi-soit-il.[footnoteRef:3] [3: Neka tako bude (franc.).]

Razum, Istina, Vrlina per . R. A.

[Umoran samo od ograniavanja sebe...]

25. jul 1907. godine

Umoran sam od ograniavanja sebe, od oplakivanja sebe, od saaljevanje sebe i to sopstvenim suzama. Samoto sam pregurao raspravu s tetka-Ritom oko F. Kuelja.[footnoteRef:4]Na kraju sam ponovo osetio jedan od onih simptomakoji u meni postaju sve jasniji i straniji: moralnu vrtoglavicu, unutranji svet. Na trenutak mi se inilo da gubimpredstavu o istinskim odnosima stvari, da gubim razum,da propadam u ponor duhovnog bezvlaa. Ta oseanjapostaju uobiajena, kao da poploavaju moj put u nov duhovni ivot, koji e, razume se, biti ludilo. [4: Lekar koji je zagovarao respiratornu gimnastiku, a koji je, prema Pesoinom kazivanju, izbavio pesnika, za samo tri meseca, iz mrtvakog stanja u kojem se nalazio (Riard Zenit).]

U mojoj porodici nema razumevanja za moje duhovno stanje - ne, nikakvog. Smeju mi se, rugaju, ne veruju mi; kau da elim da budem neobian. Proputaju da analiziraju elju za tim da se bude neobian. Nisu kadri dashvate da izmeu biti neobian i eleti da se bude neobianpostoji samo razlika u svesti u vidu priveska ovom drugom.To je isti sluaj kao kad sam se olovnim vojnicima igraou uzrastu od sedam i u uzrastu od etrnaest godina; u prvom sluaju to su bile stvari, u drugom stvari i igrake uisti as; ipak, nagon za igranjem tim olovnim vojnicimaje ostao, i to je bilo ono stvarno, sutinsko duevno stanje.

Nemam nikog kome bih se poverio. Moja porodica nita ne razume. Prijatelje ne mogu da gnjavim tim stvarima; zaista nemam bliske prijatelje, pa ak kad bi takav jedan i postojao, onako kako to svet zamilja, on mi ipak nebi bio blizak na nain na koji ja shvatam bliskost. Stidljivsam i nespreman da priam o svojim nevoljama. Blizakprijatelj je jedna od mojih idealnih stvari, moje snovienje, pa ipak, blizak prijatelj je neto to nikad neu imati. Nijedna priroda mi ne pogoduje; na ovom svetu nemaosobe koja pokazuje makar priliku da se priblii onome oemu snevam kod bliskog prijatelja. Toliko o tome.Metresu, to jest, draganu, ja nemam; to je jo jedan od mojih ideala i to do sri skopan s pravom nitinom.Ona ne moe da bude onakva kakvu je sanjam. Avaj, sirotiAlastore![footnoteRef:5] eli, o, kako te razumem! Da se poverim majci?Bih da je ovde. Ali, ni njoj ne mogu da se poverim, ali binjeno prisustvo umnogome ublailo bol. Oseam se usamljeno kao brodolomnik na moru. A ja i jesam brodolomnik. Stoga se i poveravam u sebi. U sebi? Kakvog samopouzdanja ima u ovim redovima? Nikakvog. Dok ih ponovoiitavam, udim za tim da opazim koliko su visokoparni,koliko nalikuju dnevnicima! U neke sam ak ugradio stil.Ipak, svejedno trpim. ovek moe istovetno da trpi u svilenom odelu, daku ili pocepanom aravu. [5: Osvetnik (gr.).]

Toliko o tome.

[Koliko filosofija, toliko teorija...]

Koliko filosofija, toliko teorija, od kojih su sve tako udne na svetlosti dana. Kako samo u svom obinom znaenju seku ljude, po nainu rasuivanja po kojem su najslinije ivotinjama.Koliko samo opominjuih izraza za ludilo! Koliko skrivenih stvari! Koliko bezimenih misli! Pogledajte onajfilosofski sistem; ludilo! Pogledajte ovaj: jo vee ludilo!Kolika nepojmljivo velika zdanja razuma i iste misli, pabila njihova istina i najvea, predstavljaju samo simptomobolelog uma. Le silence ternel des espaces infinis meffraie![footnoteRef:6] [6: Veno utanje beskrajnih prostora me uasava! (franc.)]

Razmotrite znaenje ovoga.

Ogled o detektivskom anru

Redosled:

Prvi deo1. Popularnost detektivskih pria i razlog tome.2. ta su detektivske prie?3. Nezaobilazan smisao ovakvih pria.4. Prepreke na putu onih koji piu detektivske prie.5. Kvarenje detektivskog anra.

Drugi deo1. Edgar Alan Po.2. Konan Dojl.3. A. Morison i drugi.

[Svako ko je upoznat sa savremenom engleskom i amerikom knjievnou...]

Svako ko je upoznat sa savremenom engleskom i amerikom knjievnou dobro zna da je veliki deo delaono to nazivamo detektivskim priama ili priama o misterioznom. Nema stvora koji moe da dri pero a da nepie, a ima tek nekoliko onih koji tu i tamo ne pokuavaju da sastave intelektualnu priu. Kad sve to razmotrimo, ne moe da nas ne prenerazi to da do ovog asaniko nije pomiljao na to da sastavi ogled o ovom knjievnom anru ili da proui njegove zakonitosti i logiku.Meutim, razlog nije nita drugo nego to to od 2 klaseitalaca (pri emu je prva klasa veoma kritina, a drugaveoma malo kritina i, poteno govorei, gomila) prva,poto shvata da su ove prie uglavnom u rukama obinih skribomana, ovaj anr smatra bezvrednim; a druga,poto je njima zadovoljna (budui da je ona, ruku na srce, zadovoljna bilo kakvom vrstom besmislica) uopte nemari ni za kakva pravila, jer, prema njihovom miljenju,prie su savrene.

[Svetosti, razmotrite moj greh.]

Svetosti, razmotrite moj greh. Pomiljao sam na svoju majku, bez koje sam ostao u ranom detinjstvu, i koju, o, Boe, nikad neu zaboraviti. I zamiljam sebe (...)Namera im je bila dobra: ipak, moe biti da su san prepustili snevau, kao to bi ptici prepustili njene ptie.Moj san za mene je isto to i miris za cvet, isto to i boja zanebo, kao to je talas za okean.

[Primetio sam u sebi postepeno i grozno...]

Primetio sam u sebi postepeno i grozno odvajanje od sveta i od sebe, odvajanje izmeu oveka i mene bilo jevee nego ikad. Porodina oseanja - moje porodice prema meni - poprimaju leden izgled, ona su muna pojava naspram topline svih oseanja prema ljudskom rodu.Odvratnost prema ivotu proelo mi je duu; poprimamneprijateljsko dranje prema miljenjima ljudi, sve vremestrasno ljubei ljudski rod. Svaki dan koji me zatekne starijeg, zatekne me oteklog od strahovitog jeda. Bio sam genije, shvatio sam istinu, i takoe sam shvatio i to da bitigenije znai biti ludak.Za uspeh su, kae doktor Rajh,[footnoteRef:7] mladom oveku potrebne 3 stvari: geografija, istorija i religija. Religiju bih zamenio za ,,veru, imajui na umu iskrenost. [7: Naravno, nije re o Vilhelmu Rajhu nego o Emilu Rajhu, engleskom piscu maarskog porekla, autoru Uspeha u ivotu, dela objavljenog 1907. godine (Riard Zenit).]

Ali, da bih uspeo u svetu, ako je to ono to doktor Rajh hoe da kae, moram da iznesem da su za uspeh usvetu neophodne 3 stvari: nedostatak savesti i oseanja;brutalnost; interes. Jedno lako sledi drugo, jer su logikipovezani, tako da moemo da ih sve zabeleimo reju: kriminal, ili sklonost ka njemu.

[Moja glavna manija bila je jeziva sklonost ka potrazi za uzrokom stvari...]

Moja glavna manija bila je jeziva sklonost ka potrazi za uzrokom stvari; u svemu sam video uzrok i posledicu; lutrija me je dugo zaokupljala, jer sam eleo da otkrijem ono neoekivano kod nje...

[Voleo sam enu...]

Voleo sam enu; bila je neka pria o seksualnim vezama i emotivnoj otmenosti. Bile su to seksualne veze i nita vie. Bilo je to zadovoljstvo i nita vie.

[Zajednica ena je nemoralna teorija...]

Zajednica ena je nemoralna teorija, ne zbog toga to udara na raireno miljenje (bila bi moralna samo da je ovako postupila) nego zbog toga to mukareva brana mo ideprotiv nje, i stoga nije u skladu s mukarevom prirodom.Stoga je na ast frenolozima, koji su radei a posteriori, udarili na branu mo.

[ta je za oveka ivot proveden u braku?]

ta je za oveka ivot proveden u braku? Iskorak iz bordela u svadbenu lonicu, a odatle natrag u bordel - nedoslovno nego metaforiki, pa ipak istinski, tako to odbrane postelje napravi bordel.

Epitaf Bogu

Ovde lei tiranin koga neki nazivaju avolom, Poput zmije se oko naeg ivota uvio;A sad je mrtav, i na svetu vie nema zla Jer vie nema nijednog sveta.

Epitaf Katolikoj crkvi

Prijatelji, stupajte u miru, ovde avo lei;Na svetu je sad tek malice zla.

[Poljubac je vie od dodira usana...]

Poljubac je vie od dodira usana (to je dodir dva srca, dve due, dva blistava dela ivotnog duha).

IIUgovor i drugo delo Aleksandra Sera

[Roen 13. Juna 1888. godine u Lisabonu]

Roen 13. Juna 1888. godine u Lisabonu.Zadatak: sve to nije podruje preostale trojice1. ,,Portugalsko kraljeubistvo i politika situacija u Portugaliji.2. ,,Filosofija racionalizma.3. ,,Isusovi mentalni poremeaj(i).4. ,,Delirijum.5. ,,Agonija.

[Ugovor koji je Aleksandar Ser, iz Pakla...]

Ugovor koji je Aleksandar Ser, iz Pakla, Nigdine, potpisao s Jakovom Satanom, Uiteljem, premda ne kraljem, iz istog mesta:

1. Nikad ne odustaj ili ne zaziri od toga da oveanstvu ini dobro.2. Nikad ne sastavljaj tivo, osetljivo ili na neki drugi nain opako, koje moe da naudi ili nakodi onima koji ga itaju.3. Nikad ne zaboravljaj da, kad religiju napada u imeistine, religija moe da bude zamenjena zlom, a sirot ovekda jeca u mraku.4. Nikad ne zaboravljaj na ovekove patnje i ovekovo zlo.

+ Satana Drugi oktobar 1907(njegov znak) Aleksandar Ser

[Ljubaznija ili nenija dua...]

30. oktobar 1908. godine

Ljubaznija ili nenija dua od moje nikad nije postojala, a ni dua tako ispunjena utivou, saaljenjem, svim onim nenim i dragim stvarima. Ipak, nijedna dua nijetako usamljena kao moja - usamljena, treba primetiti, nezbog spoljanjih okolnosti nego zbog unutranjih. Houda kaem sledee: zajedno s mojom velikom nenoui ljubaznou jedan element potpuno suprotne vrste proimamoju prirodu - element tuge, samoivosti, sebinosti, ije jedejstvo stoga dvojako: da iskrivljuje i ometa razvoj i punuunutranju razigranost onih drugih svojstava i da, obeshrabrujue delujui na volju, ometa njihovo potpuno spoljanje dejstvo, njihovu objavu. Jednog dana analizirau ovo,jednog dana bolje u ispitati, osmotriti elemente sopstveneprirode, jer moja znatielja u vezi sa svim stvarima, povezanas mojom znatieljom u vezi sa mnom i sopstvenom prirodom, dovee do pokuaja da razumem svoju linost.Na osnovu ovih osobina uspeo sam da, opisujui sebe, u Zimskom danu piem o

Nekom poput Rusoa...Mizantropskom zaljubljeniku u ljudski rod.

U stvari, u mnogome, ak preterano podseam na Rusoa. U izvesnim stvarima, nae prirode su istovetne.Vatrena, ustra, neizreciva ljubav prema ljudskom rodu iporcija sebinosti koja ovo dovodi u ravnoteu - to je sutinska odlika njegove prirode i, isto tako, moje.Moja ustra rodoljubiva patnja, moja arka elja za popravljanjem prilika u Portugaliji u meni budi - kako da iskaem koliko vatreno, koliko arko i koliko iskreno - hiljade planova za koje bi, ak i kad bi neko mogao da ih ostvari, ovek morao da se podii prirodom koja je meni potpunozakinuta - mo volje. Ali, u istoj meri kao kad bi mi sve polo za rukom i kao kad ne bih bio kadar ni za ta, ja patim- na samom rubu ludila, kunem se - od nedostatka volje.Osim rodoljubivih planova - pisanja o portugalskom tiranoubici ime nastojim da ovde izazovem revoluciju, pisanja o portugalskom pamfletisti, ureivanjastarih nacionalnih knjievnih dela, pokretanja asopisa,naune revije itd.; spopada me neophodnost da ubrzo sprovedem i druge planove - projekte ana Sela, kritiku Bine-Sanglea,[footnoteRef:8] itd. - koji se udruuju u toj meri da mi to paralievolju. Patnje koju ovo proizvodi nisam svestan, ako bi uopte moglo da se kae da ona pripada ovoj strani ludila. [8: Bine-Sangle, autor dela Isusovo ludilo, koje je Pesoa hteo da pobije.]

Uz sve ovo, drugi razlozi za patnju, neki telesni, neki duevni, osetljivi na svaku sitnicu koja moe da dovede dobola (ili ak do onoga to obian ovek moe da nazovebolom), a povrh ovoga, poremeaji i tekoe s novcem pridruuju se mojoj sutinski neuravnoteenoj udi - modaste kadri da pretpostavite kakva je moja patnja.Jedan od mojih duevnih poremeaja - tako straan da za njega nema rei - jeste strah od ludila, to je samopo sebi ludilo. (...)

IIIOgled, o intuiciji i drugo od Fautina Antunea

[Neposlato pismo Klifordu Girdsu]

[Piem ti o] pokojnom Fernandu Antoniju Noguejri Pesoi,[footnoteRef:9] za koga se smatra da je izvrio samoubistvo; u svakom sluaju, razneo je seosku kuu u kojoj se nalazio,pritom su poginuli on i nekoliko drugih ljudi - zloin (?)koji je u to vreme (pre nekoliko meseci) izazvao pravusenzaciju u Portugaliji. Od mene je zatraeno da se, kolikoje ovog asa mogue, uputim u njegovo duevno stanje i,poto sam uo da je pokojnik iao s tobom u gimnazijuu Durbanu, moram da te zamolim da mi iskreno napiekakvim su ga smatrali deaci u toj pomenutoj ustanovi.O tome mi napii to je mogue podrobniji izvetaj. Kakvim su ga smatrali? Intelektualcem? Drutvenim? itd. Dali je izgledao sposoban za in koji sam ti opisao ili nije ? [9: Naravno, re je o samom Pesoi ije je puno ime tako glasilo.]

Moram da te zamolim da u ovoj stvari, koliko je mogue, ne iri priu; stvar je, razumee, veoma osetljiva i veoma tuna. Osim toga, moda se radilo o nesrei (koliko samo elim da se tako i zbilo!), i u tom sluaju kaojedini zloin pokazale bi se nae ishitrene kritike. Moj jezadatak, poto se uputim u njegovo duevno stanje, daprocenim da li je katastrofa bila zloin ili obina nesrea.Odgovor e me veoma mnogo obavezati.

Ogled o intuiciji

Jo jedna veoma glupa predstava, koju primeujem kao zajedniku kod veine ljudi, jeste to da se injenica iintuicija poistoveuju. Drugaije reeno, nairoko se smatra da se pesnik koji stvara, trgovac i diplomata koji manipuliu, kao i ena iz vieg drutvenog sloja koja igra na oseanja mukaraca, koriste istim moima. Frenolog e vamrei da je to mo ovekove prirode. Greka moe da seopravda, ali svejedno je greka. Paljivijim razmatranjemdoznaemo u emu je razlika. Stvaralaka mo karaktera(pesnika) sazdana je od imaginacije i introspekcije; pesnikje sebian, on od sebe oblikuje druge. Falstaf je ekspiristo koliko i Perdita, Jago, Otelo, Dezdemona.[footnoteRef:10] [10: Likovi iz ekspirovih drama.]

Veliki umovi znaju ljudski rod znajui sebe, dok oni sitni umovi moraju da steknu iskustvo da bi poznavali ljude.Potanko ispitujui postojanje, ne moemo a da ne priznamo da, izvan injenice da ivimo, jedva neto moeda se sazna. Mi tumaramo kroz takav lavirint da moe danam se oprosti to to pitamo da li postojimo. Istina, daljeseu ovi ekspirovi stihovi:

Od onog smo tkanjaOd kojeg se snovi tkaju, a ivot na bedanObavijen je snom.

to misao dublje see, to se naa srca vie cepaju, jer neobinost ivota je oigledna. Mi smo bia intuicije,i ako neto znamo, to je zbog toga to znamo da znamo.Ni milion Hekela[footnoteRef:11] ne moe to da ospori. [11: Autor misli na Ernsta Hekela (Haeckel, 1834-1919), nemakog biologa i prirodnjaka, koji je otkrio i imenovao na hiljade novih ivih vrsta na zemlji i sainio genealoko stablo za sve ive oblike. Pesoa je esto navodio Hekela.]

IVProzni fragment Alvara de Kampua

[oveanstvo znai ovek: ovek je ono to ini civilizaciju...]

oveanstvo znai ovek: ovek je ono to ini civilizaciju, a ena je samo ini bioloki moguom, i u najboljem sluaju samo je odrava. (Zena stvara oveka.) Zena predstavlja dopunu, ali seksualnu i time emocionalnu dopunu,ne intelektualnu. Mukarci su jedni drugima intelektualne dopune. U antiko vreme nije se znalo za tako ropskustvar kao to je ,,znaaj ljubavi u mukarevom ivotu,premda se pouzdano znalo za njen znaaj u eninom. Njihovo duevno zdravlje uinilo ih je svesnim drugorazrednog znaaja ene. Sva hrianska literatura predstavlja Bogorodiinu litiju u vidu nekoliko dama koje, opte uzev, viepodseaju na Mariju Magdalenu iz prve faze. Sva hrianskaliteratura je obuzeta enom; gore nego da je enska.

VProblem jezika od Tomasa Krosa

Da je posedovanje velike knjievnosti bilo, samo po sebi, vredno uspostavljanja ne pukog preivljavanja negoiroko rasprostranjenog opstanka jezika, stari Grci danas biimali drugi civilizacijski jezik. Pa ak je i latinski, koji je to ibio u jednom asu, bio kadar da nastavi da bude takav. Dabi imao izgleda za valjanu budunost, jezik mora da imaneto vie od velike knjievnosti: posedovanje velike knjievnosti je preimustvo mnogo opipljivije nego to jeste,ono e jezik sauvati od smrti, ali mu nee pomoi da ivi.Prvi uslov za dobre izglede jezika za budunost jeste njegovo prirodno irenje, a to zavisi od puke fizike injenice brojnosti naroda koji njime prirodno govori. Drugiuslov je lakoa s kojom se ui; da je grki lako nauiti, danasbismo kao drugim jezikom svi govorili grki. Trei uslovje to da jezik bude to je mogue gipkiji, tako da u njemu bude prisutna potpuna sposobnost za izraavanje svihmoguih raspoloenja i, shodno tome, sposobnost da se,prevoenjem, prizna odraz drugih jezika i tako se, s knjievne take gledita, preskoi potreba za njihovim uenjem.Dakle, uzimajui u razmatranje ne samo sadanji trenutak nego i neposrednu budunost, makar onoliko koliko moe da se smatra razvojem jednog embriona prilika naeg doba, postoje samo tri jezika s valjanom budunou - engleski (koji je ionako iroko rasprostranjen),panski i portugalski. To su jezici kojima se danas govori u Americi, a onoliko koliko Evropa oznaava evropskucivilizaciju, ona se sve vie i vie utapa u Zapadni kontinent. Jezici poput francuskog, nemakog i italijanskog nikad nisu nita vie od evropskih; oni nemaju imperijalnusnagu. Sve dok je Evropa bila svet, oni su se drali svog,pa ak su i trijumfovali nad ovim trima, jer engleski je bioostrvski, a panski i portugalski na samom zaelju. Ali,kad je svet postao Zemlja, pozornica se promenila.Stoga na ovim trima jezicima poiva budunost budunosti.

* * *

[Nastanak Kaeira i njegovih sledbenika Reia i Kampua...]

Nastanak Kaeira i njegovih sledbenika Reia i Kampua, na prvi pogled, izgleda kao dobro osmiljen vic. Ali, nije. To je veliko delo intelektualne magije, magnum opusneosetljive stvaralake moi.Za pripremu onog to bi moglo da se figurativno nazove delom intelektualne magije, to jest za pripremu knjievne tvorevine u, da se tako izrazim, etvrtoj dimenziji uma - neophodna mi je sva mogua koncentracija.

MOREPLOVACPesoa je napisao samo jednu kompletnu dramsku igru ,,Moreplovac (O Marinheiro), godinu dana pre nego to e se na pozornici pojaviti Kaeiro, Rei i Kampu. To je statikadrama (dakle, neto to miruje, dok sam naziv drama dolazi od grkog glagola koji znai delati ili initi) u kojoj trienska lika igraju tako to nita ne ine: tri ene zure u nonad leom etvrte ene, ali tu je i peti lik koji oni ne vide,premda ga nasluuju, a koji, po svemu sudei, dri modanepostojei klju za misteriju njihovih ivota. U ovoj neobinoj igri sve je nereeno, a takve su i reenice koje izgovarajutri ene. One uvru rei koje ne vode ni do kakvog zakljuka, ekajui neznano koga ili neznano ta. Mogli bismo reida ovde imamo simbolistiku prethodnicu Beketovog Vladimira i Estragona. Drama se gotovo moe itati kao ivotni program tada mladog pesnika, koji e ostatak svog ivotaprovesti upravo kao usamljenik koji stvara ogromnu koliinuesto neuhvatljivih rei, ba kao to od sebe stvara niz fiktivnih osoba ija stvarnost preti da zaseni njegovu sopstvenu.Heteronimi su bili poput verbalizovanih snova tih ena u,,Moreplovcu, naime kao niz nepostojeih moreplovaca kojisuglasno zauzeli pozornicu Pesoinog mirnog ivota. Moreplovac iz naslova drame je, naravno, sam Pesoa. Kao to pieRiard Zenit, ameriki prireiva Pesoinih spisa, Pesoa jemoreplovac iji je brod skrenuo s morskog puta, odvajajuise od sveta ljubavi i drutvenih veza, i naposletku se iskrcao na pusto ostrvo sopstvene knjievne imaginacije. Pesoasanja da je moreplovac i sanja moreploveve snove. Sanja iposmatraa koji sanja moreplovca koji sanja proli ivot kojibi, moda, mogao biti Pesoin.

[Uvod]

Pod statinom dramom podrazumevam dramu u kojoj je radnja odstranjena iz zapleta, dramu u kojoj likovi ne igraju(jer nikad ne menjaju poloaj i nikad ne govore o promeni poloaja) i ak nemaju oseanja kadra da iznedre akcionu dramu, drugim reima, dramu u kojoj nema ni sukoba ni pravog zapleta. Neko bi mogao da tvrdi da to uoptenije drama. Ja smatram da jeste, jer verujem da je dramaneto vie od obine dinamike vrste i da sutina dramskogzapleta nisu ni akcija ni rezultati takve akcije, nego - netomnogo ire - otvaranje dua putem rei koje se izmenjujui putem oblikovanja okolnosti... Mogue je da se do duadopre bez akcije, i mogue je stvoriti okolnosti inercije kojese dotiu samo due, bez prozora ili vrata prema zbilji.[footnoteRef:12] [12: Pesoa ovde ima u vidu ne samo ovu dramu nego i niz drugih koje su ostale nezavrene.]

Moreplovac - statina drama u jednom inu

Soba u, nema sumnje, nekom starom zamku. Na osnovu sobe moemo da kaemo da je zamak ovalnog oblika. Na sredini sobe, na postolju, stoji koveg s mladom enom odevenom u belo. Baklje gore u sva etiri ugla. S desne strane, gotovo na suprotnoj strani, kako god da se soba zamisli, nalazi se duguljast, uzan prozor, kroz koji se vidipare okeana izmeu dva brda u daljini.Pored prozora, tri mlade ene na bdenju. Prva sedi nasuprot prozoru, leima je okrenuta baklji s gornje desnestrane. Druge dve sede s obe strane prozora.No je ispunjena nejasnim ostacima meseine.

Prva: Jo nismo ule da je sat izbio.Druga: Ne moemo ga uti. Nijednog sata nema u blizini.Uskoro e dan.Trea: Ne, horizont je crn.Prva: Zato se ne zabavimo priajui o tome ta smo nekad bile? Predivno je, sestro, i uvek je neistinito... Druga: Ne. Neemo o tome. Osim toga, jesmo li mi ikadita bile?Prva: Verovatno. Ne znam. Ali, uvek je predivno, u svakom sluaju, govoriti o prolosti... Proli su sati a mi nismo progovorile. Vreme sam provela zureiu plamen one svee. Ponekad zatreperi, ili postane ukast, ili beliast. Ne znam zato se to dogaa. Ali, znamo li, sestre, zbog ega se bila tadogaa?...

(pauza)

Prva: Razgovarati o prolosti mora da je predivno, budui da je beskorisno i uvek se oseamo tako tuno... Druga: Hajde da, ako hoete, govorimo o prolosti kakvunikad nismo mogle da imamo.Trea: Ne. Moda smo je imale.Prva: Samo prosipa rei. Razgovarati je tako tuno - laan nain da se oprosti!... ta kaete da proetamo?Trea: Kuda?Prva: Ovuda, napred-nazad. To ponekad prizove snove.Trea: Kakve ?Prva: Ne znam. Kako bih mogla da znam?

(pauza)

Druga: Ova zemlja je tako tuna... U zemlji u kojoj sam nekad ivela bilo je manje tuno. Na kraju danaupredala sam konac pored prozora. Prozor je gledao na more, gde sam ponekad mogla da opazimostrvo u daljini... Ponekad nisam upredala; gledala sam na more i zaboravljala na to da ivim. Neznam da li sam bila srena. Nikad se neu vratitida bih bila ono to moda nikad nisam...Prva: Ja nikad nisam videla more osim odavde. A s ovog prozora vidimo tako malo, a opet to je jedini otvor kroz koji uopte moemo da gledamo... Dali je more u drugim zemljama lepo?Druga: Samo more u drugim zemljama i jeste lepo. More koje moemo da vidimo u nama neprestano izaziva enju za onim koje nikad neemo videti.Prva: Zar nismo rekle da neemo govoriti o prolosti ?Druga: Ne, nismo.Trea: Zbog ega u ovoj sobi nema sata?Druga: Ne znam... Ali, ovako, bez sata, sve je mnogo udaljenije i zagonetnije. No vie pripada sebi... Ako bismo znale koliko je sati, moda ne bismo ovakorazgovarale.Prva: Kod mene je, sestro, sve tuno. U mojoj dui je decembar... Pokuavam da se ne obazirem na prozor, kroz koji znam da se u daljini naziru brda...Nekad sam bila srena u nekakvim slinim brdima... Bila sam devojica. Svakog dana brala samcvee i, pre odlaska u krevet, molila se da ga neodnose od mene... Ima neeg u tome to ne moeda se popravi i od toga mi se plae... To se dogodilo - samo je tamo i moglo da se dogodi - dalekoodavde... Kad svie ?Trea: Kakve veze ima kad svie ? Uvek svie na isti nain... Uvek, uvek, uvek...Druga: Hajde da priamo prie. Ja ne znam nijednu priu, ali to nije kodljivo... Samo je ivot kodljiv... Bolje da ga ak i ne etkamo rubovima haljina...Ne, nemoj ustajati. To bi bila akcija, a svaka akcija prekida san... Upravo sam sanjala, ali lepo jepomisliti da sam mogla da budem... Ali, prolost- zbog ega ne bismo razgovarale o prolosti?Prva: Rekle smo da neemo... Uskoro e svanuti i onda e nam biti ao. Dnevna svetlost odvodi snove na poinak... Prolost je samo san. to se toga tie,ja ne mogu da mislim ni na ta to nije san... Akoizbliza osmotrim sadanjicu, ona kao da se veizmestila... ta je uopte neto? Kako se kree izjednog trenutka u drugi? Kako se, u sutini, kree napred?... O, sestre, hajde da govorimo iz svegglasa... Tiina poinje da poprima oblik, da postaje neto... Oseam da me obavija poput magle...Ama, priajte, priajte!...Druga: Zbog ega?... Zurim u vas dve i ne vidim vas najjasnije... Izmeu nas kao da su se otvorile provalije... Da bih mogla da vas vidim, moram da se otarasim zamisli da mogu da vas vidim... Ovaj topao vazduh iznutra je hladan, onde gde mi dodiruje duu... Ovog asa oseam kako mi neobjanjive rukeprolaze kroz kosu - to su slike koje ljudi koristekad govore o sirenama... (zastaje, prekrta ruke nakolenima.) Evo, upravo ovog asa, kad ni na tanisam mislila, pomislila sam na svoju prolost.Prva: A ja mora da sam pomislila na sopstvenu...Trea: Ja ne znam o emu sam mislila... Moda o tuoj prolosti... prolosti udesnih ljudi koji nikad nisupostojali... Nedaleko od kue moje majke proticao je potok. Zbog ega je proticao, i zbog eganije proticao na veoj ili manjoj udaljenosti?... Postoji li bilo kakav razlog za to to je bilo ta onoto jeste ? Postoji li bilo kakav razlog koji je istiniti stvaran kao to su moje ruke?...Druga: Nae ruke nisu istinite to jest stvarne. One su zagonetke koje su se uselile u na ivot... Ponekad, zurei u ruke, plaim se Boga... Nema vetra odkojeg bi se plamen svea zalelujao, ali, pogledajte: leluja se. Zbog ega?... Kakav jad, kad bi nekoumeo da kae!... Oseam kao da oslukujem onedaleke melodije koje u ovom trenutku, svakako,odzvanjaju palatama na drugim kontinentima...U mom srcu sve je uvek daleko... Moda zbogtoga to sam u detinjstvu jurila za talasima naobali mora. ivot sam provela meu stenjem kadje oseka, kad okean kao da im je prekrstio ruke ogrudi i uspavao, poput statue nekog anela, takoda ih niko vie nikad ne pogleda...Trea: Tvoje rei podseaju me na moju duu...Druga: Moda zbog toga to su nestvarne... Jedva shvatam da ih izgovaram. Ponavljam ono to mi glas koji ne ujem govori... Ali, mora da sam zaistaivela na obali mora... Volim stvari koje se talasaju ovako ili onako. U mojoj dui uvek ima talasa. Kad hodam ini mi se da se ljuljam... Oseamkao da ovog asa koraam. Ne radim to jer nemanieg vrednog toga, naroito kad je to neto tooseamo kao da radimo... Brda su ono ega se plaim... Ona verovatno mogu da budu tako velika inepomina. Mora da uvaju neku kamenu tajnukoju odbijaju da saopte... Kad bih mogla da senagnem kroz taj prozor a da ne vidim brda, ondabi neko kod koga bih osetila sreu mogao da, natrenutak, proviri u moju duu...Prva: to se mene tie, volim brda... S ove strane brda, ivot je uvek grozan... S druge, gde ivi moja majka, obino smo sedeli u hladu tamarindovogdrveta i priali o odlasku u druge zemlje... Tamoje sve bilo enjivo i sreno poput pesme ptica,po jedne s obe strane puta... Nae misli bile suono jedino raspoznatljivo u dungli. A nai snovibili su takvi da bi drvee moglo da na tle baci joneko spokojstvo osim sopstvenih senki... Nemasumnje, tako smo iveli - ja i ne znam da li joneko... Kai mi da je ovo bila istina tako da nemoram da plaem...Druga:Ja sam ivela meu stenjem nadomak mora... Porub moje suknje, onako mokar i slan, udaraomi je o gole noge... Bila sam mala i neobuzdana...Danas se plaim da sam bila... Kao da spavamkroz sadanje vreme... Priajte mi o vilama. Nikadnikog nisam ula da pria o njima... Okean je bioisuvie veliki da bi mi uopte dopustio i da pomislim na njih... U ivotu je prijatnije biti mali... Jesili bila srena, sestro?Prva: Poinjem da, u ovom trenutku, bivam tako... Onda se, takoe, sve to deavalo u senci... Drvee je proivelo vie od mene... Do toga nikad nije dolo, a ja jedva i da sam oekivala... A ti, sestro,zbog ega ne progovara ?Trea: Uasava me to to u ubrzo kazati ono to imam. Moje rei, izgovorene u sadanjem vremenu, odmah e pripadati prolosti, bie negde izvan mene, neopozive i kobne... Kad govorim, mislim oonome to se dogaa u mom grlu, i rei mi izgledaju kao ljudi... Moj strah vei je od mene.Oseam da mi je, neznano kako, u rukama kljunekih nepoznatih vrata. I, odjednom, sva sam,amajlija ili tabernakula, svesna sebe. Eto zbog egame, kao mrana uma, plai da proem kroz misteriju govora... Ali, ko zna da li je ovo zaista to jajesam i kako se oseam?Prva: Tako je teko znati ta oseamo kad se zagledamo u sebe! Izgleda da je teko i iveti kad zastanemo da razmislimo o tome... Stoga, govorite bez razmiljanja o postojeim injenicama. Zar nam neete rei ko ste nekad bile?Trea: Ono to sam nekad bila vie se ne sea toga ko sam ja. Nekad sam bila sirota, srena devojica!...ivela sam pod senkama granja, i sve u mojoj duilelujalo je poput lia. Kad izaem na sunce, mojasenka je hladna. Dane sam provodila meu fontanama, gde sam spokojne vrhove svojih prstijuumakala kad god sam snevala o ivotu... Ponekadsam se naginjala i zurila u svoj odraz na vodi...Kad sam se smeila, moji zubi su na vodi izgledalitako zagonetno. Imali su sopstveni osmeh, nezavisno od mog... Uvek sam se smeila bez ikakvograzloga... Govorite mi o smrti, o kraju svih stvari, kako bih mogla da osetim da postoji razlog dase osvrem...Prva: Hajde da govorimo o nitini, o nitini... Sad je hladnije, ali zbog ega je hladnije? Nema razlogada bude hladnije. Zaista nije nita hladnije nego...Zbog ega moramo da razgovaramo? Pevajmo, neznam zbog ega, bolje je nego razgovarati... Pesmaje, preko noi, odvana i vesela osoba koja upadau sobu i greje je, a nama donosi utehu... Moglabih da vam otpevam pesmu koju sam, u prolosti, obino pevala kod kue. Zar ne elite da vamje otpevam?Trea: Nema svrhe, sestro... Kad neko peva, nisam u stanju da se priberem. Nisam vie kadra da sesetim ko sam. Cela moja prolost postaje nekodrugi, a ja jecam nad prohujalim ivotom kojegnosim u sebi i kojeg nikad nisam proivela. Dase zapeva uvek je kasno, kao to je uvek kasno dase ne zapeva...Prva: Uskoro e dan... Hajde da oslunemo tiinu. To je ono to ivot zahteva. Nadomak kue u kojoj sam roena nalazilo se jezero. Odlazila bih tamoi sedela na obali, na deblu koje je palo gotovo uvodu... Sela bih na njegov kraj i umoila noge uvodu, pruajui prste koliko god mogu. Onda bihnemo zurila u svoje prste, ali ne da bih gledala. Ne znam zbog ega, ali moj utisak je da to jezero nikad nije ni postojalo... Setiti se, to je kao biti nesposoban setiti se bilo ega... Ko zna zbog egaovo govorim i da li sam ja jedina koja je ivela onoega se seam?Druga: Snevanje na obali mora ini nas tunim... Ne moemo da budemo ono to elimo, jer, ta god da je to, uvek elimo da smo to bile u prolosti... Kadse talas obrui i pena zaiti, kao da progovori hiljadu tanunih glasova. Pena izgleda hladna samoonima koji misle da je sve to jedno... Svaka stvarje mnogostruka, a mi ne znamo nita... Hoete davam ispriam ta sam sanjala na obali mora?Prva: Moe da ispria, sestro, ali u nama nema nieg zbog ega bi trebalo da nam ispria... Ako je pria lepa, ve mi je ao to u morati da je ujem. A ako nije lepa, ekaj... Ispriaj je tek potoje promeni...Druga: Ispriau je. Nije sasvim izmiljena, jer, razume se, nema nieg potpuno izmiljenog. Mora da je biloovako... Jednog dana kad sam zatekla sebe kako seoslanjam o vrh hladne litice, zaboravivi da samuopte imala majku i oca, detinjstvo i druge daneosim tog jednog - tog dana kao u magli, gotovokao da samo umiljam, spazila sam jedro kakoprolazi u daljini... Onda je iezlo... Poto sam sepribrala, shvatila sam da sad imam taj san... Neznam gde je poinjao. I nikad nisam videla drugi brod... Nijedan od brodova koji odlaze iz oblinjih luka nema jedra koja podseaju na ono jedro, ak ni kad je mesec na nebu a brodovi sporoodmiu u daljini...Prva: Kroz prozor vidim brod na puini. Moda je to onaj koji si videla...Druga: Ne, sestro. Onaj koji vidi, nema sumnje, plovi u neku luku... Onaj koji sam ja videla nije mogao daplovi ni u kakvu luku...Prva: Zbog ega reaguje na ono to sam rekla?... Moda si u pravu... Ne vidim nikakav brod kroz prozor. elela sam da ga vidim i rekla sam ti da sam spazila jedan da se ne bih oseala tuno... A sadispriaj ta si sanjala pored obale mora..!Druga: Sanjala sam moreplovca koji se izgleda izgubio na dalekom ostrvu. Na ostrvu je bilo nekolikovisokih, nesavitljivih palmi izmeu kojih su letele neke nedokuive ptice... Nisam primetila dauopte sleu... Moreplovac je tu iveo otkako jedoiveo brodolom... Budui da nije imao nainada se vrati u svoju rodnu zemlju i budui da je patio zbog seanja na nju, izmislio je rodnu zemljukakvu nikad nije imao, i tu drugu rodnu zemljuuinio je svojom: drugu vrstu zemlje s drugaijimvrstama predela, drugaijim ljudima, koji su nadrugaiji nain hodali niz ulicu i provirivali krozsvoje prozore. Iz sata u sat u snovima je izgraivao tu drugu rodnu zemlju i bez prekida je snevao- preko dana u oskudnoj senci visokih palmi, ijesu iljate senke trale na vrelom, peanom tlu,a nou na obali, gde je leao na leima i nije primeivao zvezde.Prva: Kamo sree kad bi mi drvo svojim senkama od sna tako iaralo ispruene ruke!...Trea: Pusti je da pria. Ne prekidaj je. Ona vlada reima kojima su je sirene poduile... Utonula sam u san kako bih je ula... Nastavi, sestro, nastavi... Srce me boli to nisam bila ti kad si sanjala taj sanna obali mora...Druga: Godinama i godinama, iz dana u dan, moreplovac je podizao svoju novu rodnu zemlju u snu bez kraja... Svakodnevno je tom nestvarnom zdanjudodavao dosanjani kamen... Ubrzo je imao zemljukoju je bezbroj puta prevalio tamo-amo. Seao seda je ve straio na hiljade sati na njenoj obali. Poznavao je uobiajenu boju sumraka u izvesnomzalivu na severu, i kako je lako bilo ui - kasnouvee, dok mu se dua grejala na klokotanju vodekoju je sekao pramac broda - velika luka na jugugde je, moglo bi da se kae u srei, proveo svojuzamiljenu mladost...

(pauza)

Prva: Zbog ega si zautala, sestro?Druga: Bolje je ne govoriti previe... ivot nas uvek posmatra... Svaki sat je majka naim snovima, ali to nam nije dato da znamo... Kad previe govorim, rastajem se od sebe i poinjem da sluamsopstveni govor. To raspaljuje samosaaljenje iod toga tako silovito oseam sopstveno srce dana kraju zavrim gotovo jecajui i sa udnjomda ga uzmem u naruje i ljuljam kao bebu...Gledajte: horizont poinje da bledi... Dan nemoe biti daleko. Moram li da vam ispriam jood svog sna?Prva: Nastavi, sestro, nastavi s priom. Ne prekidaj i obrati panju na injenicu da dani sviu... Dan nikad ne svie za one koji glavu dre u krilu odsanjanihsati... Ne kri ruke. To lii na zvuk zmije koja seprikrada... Ispriaj nam jo, jo o tvom snu. Tako jestvaran da nema nikakvog smisla. Sama pomisaona to da te sluam muzika je za moju duu...Druga: Da, ispriau vam jo. I sama oseam potrebu da vam priam. Kao to priam vama, priam isebi... Nas tri sluamo... (Odjednom se zagledau koveg i strese se.) Nas tri, ne... Ne znam... Neznam koliko...Trea: Ne govori tako. Samo nam ispriaj svoj san, poni ponovo da nam pria... Ne govori o tome kolikoima onih koji mogu da ga uju... Mi ne znamo koliko ima bia koja zaista ive i vide i uju... Vratise svom snu... Moreplovac. ta je moreplovac sanjao?Druga (priguenijim glasom, krajnje usporeno):Poeo je od stvaranja predela; potom je stvorio gradove; potom je napravio ulice i raskrsnice, jednu po jednu,oblikujui ih od tkanja sopstvene due - ulicu poulicu, krajolik po krajolik, sve do bedema na obalimora, gde je potom podigao luke... Ulicu po ulicu, i ljude koji njima koraaju ili sa svojih prozora gledaju na njih... Potom je poeo da upoznajeneke ljude, u prvom trenutku jedva ih je prepoznavao, ali potom se poblie upoznao s njihovimprolim ivotima i s onim o emu su priali, i sveje to sanjao kao da je obian prizor za uivanje...Onda je, s tim seanjima, putovao kroz zemljukoju je stvorio... I tako je stvorio svoju prolost...Ubrzo je imao jo jedan prethodni ivot... U tojnovoj rodnoj zemlji ve je imao rodno mesto, kue u kojima je odrastao, i luke iz kojih je polazio na more... Poeo je da stie drugove iz detinjstva, a potom prijatelje i neprijatelje iz mladosti... Sve je to bilo drugaije od onog to je u stvarnostiproiveo. Ni zemlja, ni njeni stanovnici, ak ninjegova prolost nisu bili poput one koja je zaistapostojala... Treba li da nastavim? Tako je bolnopriati!... Dakle, budui da vam priam, bolje davam priam o drugim snovima...Trea: Nastavi, ak i ako ne zna zbog ega... to te viesluam, to vie prestajem da pripadam sebi...Prva:Ali, zar je zaista dobra ideja da nastavi ? Zar svaka pria treba da ima kraj ? Svejedno, nastavi... Tako je malo vano ta govorimo a ta ne govorimo...Prethodnih sati nismo prekidale bdenje... Na posao beskoristan je kao i ivot...Druga: Jednog dana, poto su teke kie zaklonile horizont, pomorac se umorio od snevanja... Osetio je kao da se prisea svog pravog zaviaja..., ali niegnije uspevao da se priseti i shvatio je da za njega on vie ne postoji... Jedino detinjstvo kojeg jeuspeo da se priseti pripadalo je rodnoj zemlji iznjegovog sna; jedina mladost koje se seao bila jeona koju je stvorio... Ceo njegov ivot bio je ivotkoji je usnio... I shvatio je da nikad nije ni mogaoda ima drugi ivot... Jer, nije mogao da se seti niulica, ni ljudi, ni majine nenosti... Dok je u ivotu, za koji je mislio da ga je samo usnio, sve bilostvarno i zaista je postojalo... ak nije mogao nida sanja, ni da zamisli da je imao bilo kakvu drugu prolost na nain na koji je svi drugi imaju...O, sestre, sestre... Postoji neto, ne znam ta, to vam nisam ispriala... neto to bi objasnilo sve ovo... Od due me hvata jeza... Jedva da sam svesna toga da sam govorila... Govorite mi, viitena mene, samo da se probudim i shvatim da samovde s vama i da su neke stvari zaista samo snovi...Prva (veoma blagim glasom): Ne znam ta da ti kaem... Plaim se da pogledam stvari... Kako se tvoj sannastavio?Druga: Ostatak ne znam... Sve je tako zamagljeno... Zbog ega bi trebalo da bude jo neeg?Prva: ta se posle svega toga zbilo ?Druga: Posle ega svega? ta je to posle? Zar je posle neto?... Jednog dana pojavio se amac... Jednog dana pojavio se amac... Da, da... to mora da jebilo ono to se dogodilo... Jednog dana pojavio seamac i proao pored tog ostrva, a pomorac nijebio tamo...Trea: Moda se vratio u rodnu zemlju... Ali, koju?Prva: Da, koju? Pa dakle, ta se dogodilo s pomorcem? Zna li neko?Druga: Zbog ega pitate mene ? Da li bilo ta ima nekakav odgovor?Trea: Zar je zaista neophodno da su, makar i u tvom snu, taj pomorac i to ostrvo zaista postojali?Druga: Ne, sestro. Nema nieg to je zaista neophodno.Prva: Reci nam, konano, kako se san zavrio.Druga: Nije se zavrio... Ne znam... Nijedan san se ne zavrava... Kako mogu da budem sigurna da i dalje ne sanjam, da i dalje ne sanjam a da to i ne znam, ida moj san nije ona maglovita stvar koju nazivamsvojim ivotom?... Ni rei vie... Poinjem da budem sigurna u ne znam ta... Koraci neke neznanestrave pribliavaju mi se nou koja nije ova no...Koga bih mogla da probudim snom koji sam vamispriala?... Na smrt sam se prepala da je Bog zabranio moj san, koji je, nema sumnje, ivlji negoto On to doputa... Recite neto, sestre. Recitemi najzad da se no primie kraju, ak iako to neznam... Gledajte, poinje da se razdanjuje... Gledajte: pravi dan gotovo da je stigao... Zastanimo.Ne mislimo vie... Okonajmo s ovom unutranjom pustolovinom... Ko zna kuda bi mogla danas odvede?... Sve se ovo, sestre, dogodilo tokom noi... Ne govorimo vie o tome, makar izmeu sebe... Ljudski je i umesno da svaka od nas poprimi sopstveni tuan izgled.Trea: Bilo je predivno sluati te. Nemoj rei da nije bilo... Znam da nije bilo vredno truda. Zbog toga i mislim da je bilo lepo... To nije razlog, ali dopustimi da kaem da je bilo... Pored toga, muzikalnosttvog glasa, koji sam oslukivala vie nego tvoje rei, ostavljaju me nezadovoljnom, verovatno zbogtoga to je muzikalnost...Druga: Sve nas ostavlja nezadovoljnima, sestro... Za ljude koji misle, sve se troi, zbog toga to se sve menja.To dokazuju ljudi koji dolaze i odlaze, jer oni semenjaju sa svim... Samo snovi traju veito i samosu snovi lepi. Zbog ega i dalje razgovaramo?...Prva: Ne znam... (tihim glasom, posmatrajui koveg)Zbog ega ljudi umiru?Druga: Moda zbog toga to ne sanjaju dovoljno...Prva: Mogue... Onda, zar ne bi bilo bolje da utimo u naem snu i zaboravimo na ivot, tako da i smrt, zauzvrat, zaboravi na nas?...Druga: Ne, sestro, nee nam biti od pomoi da bilo ta preduzmemo...Trea: Sestre, ve je dan... Pogledajte zaprepaujui obod brda... Zato ne jecamo?... Ta ena koja sepretvara da lei tamo bila je mlada poput nas, i lepa, i takoe je sanjala... Sigurna sam da je njen sanbio najlepi od svih... ta mislite, ta je sanjala?...Prva: Spusti ton. Moda ona slua, i ve zna emu snovi slue...

(pauza)

Druga: Moda nita od ovog nije tano... Ta tiina, ta mrtva ena i to razdanjivanje moda nisu nitadrugo nego san... Dobro razmislite o svemu...Zar vam izgleda da sve to pripada ivotu?...Prva: Ne znam. Ne znam kako neto pripada ivotu...Ah, kako ste se uutale! A vae oi izgledaju tako bespomono tune...Druga: Nije vredno biti tuan na bilo koji drugi nain... Zar ne mislite da bi trebalo da prekinemo s razgovorom? Tako je udno biti iv... Sve to se dogaaneverovatno je, svejedno da li na ostrvu onog pomorca ili na ovom svetu... Gledajte, nebo je gotovo zeleno. Horizont se presijava u zlatu... Oseamda me oi peku od pomisli na pla...Prva: Sestro, ti plae.Druga: Moda... Nije vano... Kakva je ovo hladnoa?... Ah, vreme je, da... vreme je!... Recite mi... Recite mi jo jednu stvar... Zbog ega od svega ovogpomorac ne bi bio jedina istinska stvar, a mi i svedrugo samo jedan od njegovih snova?...Prva: Prekini, prekini... Ovo je tako udno da mora da je stvarno. Ne govori vie... Ne znam ta e rei, ali to mora da je previe da bi dua mogla da podnese... Bojim se onoga to nisi rekla... Gledajte,gledajte, ve je dan. Zagledajte se u dan... Uinite sve to moete da vidite samo dan, stvarni dan,tamo, napolju... Gledajte, zagledajte se u njega...On donosi utehu... Ne mislite, ne gledajte u onona ta mislite... Gledajte u dan koji svie... Blistanad zemljom poput zlata i srebra. Neni oblaiise nakupljaju i poprimaju boju... Zamislite da nita ne postoji, sestre... Zamislite da je sve, na nekinain, nitina... Zato me tako gledate?...

(One joj ne odgovaraju. I nijedna ne gleda ni u ta)

Prva: ta si ono rekla to me je tako preplailo?... Tako snano sam to osetila da sam jedva primetila ta je to bilo... Reci mi ponovo tako da se, poto to drugi put ujem, ne prepadnem kao prvi put... Ne,ne... Ne reci mi nita... Nisam postavila to pitanjezbog toga to mi je bio potreban odgovor, negozbog toga to mi je bilo potrebno da neto progovorim, da se uzdrim od razmiljanja... Plaim seda bih mogla da se setim ta je to bilo... To je biloneto ogromno i uasno, poput postajanja Boga... Ve je trebalo da prekinemo s priom... Narazgovor odavno ve nema nikakvog smisla... tagod da je izmeu nas postojalo a da nas je upuivalo na razgovor, odavno je nestalo... Ima ovde idrugih prisutnih osim naih dua... Trebalo je dase razdani i do sad je trebalo da ustanu... Netoje okasnilo... Sve je okasnilo... ta se dogodilo sastvarima da oseamo ovu jezu?... Ah, ne ostavljajte me... Priajte mi, priajte mi... Priajte u istovreme kad i ja, da moj glas ne bude usamljen...Sopstveni glas me plai manje od pomisli na sopstveni glas, samo li primetim da govorim...Trea: Kojem se glasu obraa ?... Neijem tuem... Dopire sa izvesne udaljenosti.Prva: Ne znam... Ne podseaj me na to... Od straha bi trebalo da govorim piskavim i drhtavim glasom... Ali, vie ne znam kako da govorim. Izmeu menei mog glasa otvorila se provalija... Ceo na razgovor i ova no i ovaj strah - sve ovo trebalo je da seokona, da se naglo okona, posle uasa tvojih rei... Mislim da konano poinjem da zaboravljampriu koju si nam ispriala i od toga oseam kaoda bi trebalo da na drugaiji nain vrisnem kakobih iskazala takav uas...Trea (drugoj): Nije trebalo da nam ispria onu priu, sestro. udim se da sam i dalje iva, samo s joveim uasom. Tvoja pria tako me je zaokupilada sam posebno sluala smisao tvojih rei i njihov zvuk. I inilo mi se da ste ti, tvoj glas i smisaoonoga to si govorila bili tri razliita bia, poputtri stvorenja koja hodaju i govore.Druga: To i jesu tri razliita bia, svako sa sopstvenim ivotom. Verovatno Bog zna zbog ega... Ah, alizbog ega razgovaramo? Ko nas navodi na razgovor? Zbog ega govorim kad to ne elim? Zbogega ne primeujemo da je dan?...Prva: Kad bi neko samo uspeo da vrisne i probudi nas!ujem sebe kako iznutra vritim, ali vie ne znam put od volje do grla. Oseam goruu potrebu da se uplaim da neko ne pokuca na ta vrata. Zbogega neko ne pokuca na vrata? To bi bilo nemogue, i potrebno mi je da se toga bojim, potrebnomi je da znam ta je to ega se bojim... Kako seudno oseam!... Kao da sam prestala da govorim svojim glasom... Deo mene je zaspao i samoposmatra... Moj strah je uznapredovao, ali vienisam kadra da to i osetim... Vie ne znam gde umojoj dui oseam stvari... Olovni pokriva prebaen je preko moje svesti o sopstvenom telu...Zbog ega si nam priala svoju priu?Druga: Ne seam se... Jedva da se seam i da sam je ispriala... Ve mi se ini da je bilo veoma davno!... Kakva duboka usnulost je prekrila nain na koji posmatram stvari!... ta je to to elimo da uinimo? ta smo ono mislile da uradimo? Ne mogu da sesetim da li smo htele da priamo ili da ne priamo...Prva: Hajde da prekinemo s priom. Iznuruje me napor koji ulae u razgovor... alosti me jaz izmeu onog to misli i onog to govori... Na sopstvenoj koi mogu da osetim kako mi svest izbija na povrinu mojih oseaja otupelih od straha.Ne znam ta to znai, ali to je ono to oseam...Nisu mi potrebne razvuene, zbunjujue reenice koje je teko izgovoriti... Ne izgleda li vamsve ovo kao ogroman pauk koji izmeu nas, odjedne due do druge, plete crnu mreu kojoj nemoemo da umaknemo?Druga: Ja ne oseam nita... Svoja oseanja doivljavam kao neto opipljivo... Ko sam ja u ovom trenutku?Ko to progovara mojim glasom?... Ah, ujte...Prva i Trea: Ko je to bio?Druga: Niko. Nita ne ujem... Pokuavala sam da se pretvaram da ujem neto da biste pomislile da i vi ujete, a onda bih ja mogla da poverujem da samneto ula... O, kakav uas, kakav neznani uasrazdvaja moj glas od due, oseanja od misli, inavodi nas da govorimo, oseamo i razmiljamo,kad sve u nama vapi za tiinom, novim danom ineosetljivou prema ivotu... Ko je peta osoba uovoj sobi koja isprua preteu ruku da nas zaustavi svaki put kad treba da oseamo?Prva: Zbog ega pokuava da me preplai ? Ionako ve gorim od straha vie nego to mogu da podnesem. Ionako ve previe nosim pod okriljem svoje samosvesti. Potpuno sam zagnjurena u vrelo blatoonoga to mislim da oseam. Neto to nas okiva iposmatra prodrlo je kroz sva moja ula. Moji kapci padaju preko svega to oseam. Moj jezik je obmanut svim mojim oseanjima. Dubok san spajasva moja razmiljanja o pokretima. Zbog ega metako gledate ?...Trea (veoma usporenim i nenim glasom): Ah, vreme je, kucnuo je as... Da, neko nas je probudio... Ljudi se bude... im neko bude uao, sve ovo e seokonati... Do tad, hajde da zamislimo da je savovaj uas bio otegnut san koji smo usnile... Ve jedan... Sve dolazi do svog kraja... Na kraju svegaovog, sestro, zar si samo ti srena, zbog toga toveruje u san...Druga: Zbog ega me to pita ? Zbog toga to sam ispriala o snu? Ne, ne verujem...Petao kukurie. Svetlost se pojaava, gotovo odjednom. Tri ene na bdenju, ne gledajui jedna u drugu, ostaju neme.Na drumu nedaleko odatle, nekakva zaprega kripi i tandre.

11-12. oktobar 1913. godine.

Fernandu PesoiPosle iitavanja vae statine drame Moreplovac

Posle dvanaest minuta Vaeg komada Moreplovac,Koji zbog potpunog nedostatka smisla ini da i najpronicljiviji umOtupi i oseti zamor,Jedna od ena na bdenju arobno mlitavo kae:

Samo snovi traju veno i samo su snovi lepi. Zbog ega i dalje razgovaramo?

Ba sam to hteo Da upitam te ene...

Alvaru de Kampu

PRESTANITE DA IVITE I ITAJTEPesoa je ovaj predgovor, koji je trebalo da se pojavi na uvodnom mestu njegovih sabranih heteronimnih dela, verovatno napisao poetkom ili sredinom dvadesetih godina XX veka, kad je ta dela najpre naslovio kao ,,Vidovi. U jednom od rukopisnih fragmenata objanjava da heteronimipredstavljaju razliite vidove stvarnosti ija egzistencijaje neizvesna.

Sabrana dela su sutinski uzbudljiva, premda poprimaju drugaije oblike - prozni odlomci u prvom tomu, pesmei filosofije u drugim. To je proizvod naravi kojom samobdaren, to jest na koju sam osuen - nisam siguran taod to dvoje. Sve to znam jeste da autor ovih redova (nisam siguran da li i ovih knjiga) nikad nije imao samo jednu linost, i nikad nije razmiljao, to jest oseao, ni na kojidrugaiji nain osim na dramski - to e rei, kroz izmiljene osobe, ili linosti, koje su daleko sposobnije od njega da osete ono to treba osetiti.Ima autora koji piu drame i romane, a likovima svojih drama i romana esto umeju da pripiu oseanja i ideje za koje uporno izjavljuju da nisu njihove. Ovde je sutinaista, premda je oblik drugaiji.Svaka od trajnijih linosti, koje je autor oiveo u sebi, na poklon je dobila upeatljivu prirodu, i uz to postala autor jedne ili vie knjiga ije ideje, oseanja i knjievnavetina nemaju nikakav odnos sa pravim autorom (ili, moda samo s oiglednim autorom, budui da mi ne znamota je stvarnost), ne raunajui to to je, kad ih je ispisivao,autor posluio kao posrednik za linosti koje je stvorio.Ni ovaj rad, ni oni radovi koji slede, nemaju nita sa ovekom koji ih je ispisao. On se ni slae, ni ne slaes onim to se u njima nalazi. On pie kao da mu neko diktira. A ako je osoba koja mu diktira njegov prijatelj (i iztog razloga mogu da ga bez ustezanja zamole da zapieono to diktiraju), zapisiva uvia da je tivo zanimljivo,verovatno samo zbog prijateljstva.Bioloki autor ovih knjiga ne preuzima nikakvu linu odgovornost. Kad god oseti da linost kipti u njemu, on odmah shvata da se ovo novo bie, premda ima slinosti, od njega razlikuje - to je intelektualni sin, moe biti,s naslednim odlikama, ali takoe i razlikama koje ga inedrugom osobom.To da je ova odlika kod pisca pokazatelj njegove histerije, ili takozvane rascepljene linosti, autor ovih knjiga ni porieni potvruje. Kao bespomoni rob svoje umnoene linosti,za njega ne bi bilo od koristi da se saglasi s jednom ili drugom teorijom o ispisanim ishodima ovakvog umnoavanja.Ne iznenauje to to ovakav nain stvaranja umetnosti izgleda udan; ono to iznenauje jeste to to ima stvari koje ne izgledaju udno.Neke od sadanjih autorovih teorija nadahnule su jedna ili dve od ovih linosti koje neprestano prolaze - natrenutak, na dan, ili na dui period - kroz njegovu sopstvenu linost, uobraavajui da su on.Autor ovih knjiga ne moe da tvrdi da sve ove razliite i razgovetne linosti, koje otelovljene prolaze kroz njegovuduu, ne postoje, jer on i ne zna to to znai postojati, kaoni to da li su Hamlet ili ekspir stvarniji ili zaista stvarni.Do ovog asa, predstavljene knjige obuhvataju: prvi tom, Knjigu nemira, koju je sastavio ovek koji sebe nazivaVisente Guede; potom, uvar ovce, zajedno s nekim drugim pesmama i fragmentima Alberta Kaeira (koji je, kao iGuede, preminuo, i to iz istih razloga), roen nadomak Lisabona, godine 1889, a umro tamo gde se rodio 1915. Akomi kaete da je o nekome ko nikad nije postojao besmislenogovoriti na ovakav nain, odgovoriu vam da ni ja takoenemam nikakav dokaz za to da je Lisabon uopte postojao,kao ni za sebe koji piem, ili uostalom za bilo ta drugo.Ovaj Alberto Kaeiro imao je dva uenika i filosofskog sledbenika. Dva uenika, Rikardo Rei i Alvaru de Kampu, krenuli su razliitim putevima: ovaj prvi ojaaoje paganizam koji je otkrio Kaeiro i uinio ga umetnikimpravoverjem; ovaj drugi, usredsreujui se na drugi deoKaeirovog rada, razvio je potpuno drugaiji sistem, zasnovan iskljuivo na senzacijama. Filosofski sledbenik, Antonio Mora (imena su kao linosti i neizbena i neodvojivaod mene), uzeo je na sebe da sastavi jednu ili dve knjige ukojima e ubedljivo dokazati metafiziku i praktinu istinitost paganizma. Drugi filosof ove paganske kole, ijese ime jo nije javilo mom unutranjem ulu vida, to jestsluha, sastavie apologiju za paganizam zasnovanu na potpuno drugaijoj argumentaciji.Moda e se u budunosti pojaviti i druge osobe od iste ove, istinske vrste stvarnosti, ili moda nee, ali uvek e bitidobrodole u moj unutranji ivot, gde ive u veem skladu sa mnom nego to sam ja kadar da ivim sa spoljanjom stvarnou. Nema ni potrebe da kaem, slaem se sa izvesnim delovima njihovih teorija, a s drugim delovima se ne slaem. Meutim, to je potpuno sporedno. Ako ispisujulepe stvari, te stvari su lepe, bez obzira na bilo koju, i sve metafizike spekulacije zajedno, o tome ko ih je zaista' sastavio. Ako u svojim filosofijama iskazuju istinite stvari - podpretpostavkom da u svetu u kojem nita ne postoji istinamoe da postoji - te stvari su istinite bez obzira na naum ilistvarnost onih koji su ih izgovorili, ko god da su.Poto sam se uputio u to ko sam - u najgorem sluaju s uma siavi opskrbljen velianstvenim snovima, u najboljem ne samo pisac nego i neobino kolovan - mogao bih da doprinesem ne samo sopstvenoj razonodi (to bi zamene bilo ve sasvim dovoljno), nego da obogatim svet, jerkad neko umre i za sobom ostavi jedan lep stih, on za toliko nebo i zemlju ostavlja plemenitijima, a razlog postojanjazvezda i ljudi za toliko emocionalno zagonetnijim.U svetlu trenutne nestaice knjievnosti, ta genijalan ovek moe nego da se preobrazi u knjievnika? U svetlunestaice ljudi s kojom moe da se izbori, ta oseajan ovek moe nego da izmisli sopstvene prijatelje ili, u najmanju ruku, intelektualne sledbenike?U prvom trenutku pomiljao sam na to da ove radove objavim anonimno, bez pomena o sebi, i da uspostavim neto poput portugalskog neopaganizma unutar kojeg bi mnogobrojni autori - od kojih svi do jednog raznorodni - saraivali i doprinosili procvatu svog pokreta. Meutim, dratise izgovora (ak i ako niko ne oda tajnu), u portugalskomuskogrudom intelektualnom miljeu, bilo bi praktino neizvodljivo, i pokuaj ne bi bio dostojan duhovnog napora.U vizuri koju nazivam unutranjom samo zbog toga to stvaran svet nazivam spoljanjim, jasno i razgovetno opaam poznate, raspoznatljive crte lica, line osobine, ivotne prie, pretke, a u nekim sluajevima ak i smrt tog mnotva linosti. Neki od njih nailazili su jedni na druge;drugi nisu. Nijedan od njih mene nikad nije sreo, osimAlvara de Kampua. Meutim, ako sutra, kad budem putovao Amerikom, bude neophodno da se pozabavim telesnom pojavom Rikarda Reia, koji po mom miljenjutamo ivi, moja dua ne bi smela da na moje telo prebacini trunku iznenaenja; sve bi trebalo da bude kako i jeste,upravo onako kao pre susreta. ta je ivot?

Ovim knjigama trebalo bi da pristupate kao da niste proitali ovo objanjenje, nego kao da ste knjige jednostavno proitali, kupujui ih jednu po jednu u knjiari uijem ste ih izlogu videli. U drugaijem duhu ne bi trebaloda ih itate. Kad itate Hamleta, ne poinjete od podseanja na to da se pria nikad nije ni dogodila. Ako bistetako postupali, upropastili biste samo uivanje za koje senadate da ete ga itanjem stei. Kad itamo, prestajemoda ivimo. Neka vam to bude pristup. Prestanite da ivitei itajte. ta je ivot?Ipak, na ovom mestu, mnogo intenzivnije nego u sluaju poetskog dramskog dela, morate da se pozabavite aktivnim prisustvom tobonjeg autora. To ne znai daimate pravo da verujete mom objanjenju. im ga proitate, trebalo bi da pretpostavite da sam lagao - trebalo bida pretpostavite da ete itati knjige razliitih pesnika, ilirazliitih knjievnika, i da ete preko ovih knjiga dopreti do emocija i nauiti lekcije od onih pisaca s kojima nemam nita osim to sam njihov izdava. Kako ete znati daovakav pristup, konano, nije onaj koji je u najtenjoj vezisa nedokuivom zbiljom stvari ?

UITELJ I NJEGOVI UENICIOvde su na delu najvaniji Pesoini heteronimi. Stvaranje Kaeira i njegovih uenika Reia i Kampua na prvi pogled izgledaju kao neka istanana ala imaginacije. Ali,nije tako. To je veliki in intelektualne magije, magnumopus bezline kreativne moi. To e napisati Pesoa januara 1930, u vreme kad je pesnik izgleda izgubio svu svojunedolinu smernost, naime, kad je postao svestan dalekosenosti svog poduhvata.

Crtice u spomen na mog uitelja KaeiraAlvaru de Kampu

Svog uitelja Kaeira upoznao sam u izuzetnim okolnostima, kakve su bile i sve njegove ivotne okolnosti, naroito one koje su same po sebi znaajne, ali se istiu po vanrednim posledicama.Poto sam u kotskoj dovrio gotovo tri etvrtine obuke za pomorskog inenjera, otplovio sam na Istok. Po povratku, iskrcao sam se u Marselju i, ne mogavi da podnesem pomisao na jo plovidbe morem, odade se kopnom prebaciou Lisabon. Jednog dana neki moj roak poveo me je na izletdo Ribateua, gde je poznavao jednog od Kaeirovih roaka, s kojim je imao da obavi neke poslove. Upravo u kui tog roaka upoznao sam svog budueg uitelja. To je sve to otome ima da se kae; neveliko kao i seme svakog zaea.I dalje mogu da vidim, razgovetnou due koju nisu zaklonile suze seanja, zbog toga to ta vizura nije spoljanja... Vidim ga ispred sebe kao to sam ga video prvi put ikao to u ga, verovatno, uvek videti: pre svega, te plave oideteta koje ne poznaje strah, potom tad ve donekle istaknute jagodine kosti, njegovo bledo lice, i njegova neobinagrka pojava, spokojstvo koje navire iznutra, ne neto u njegovom spoljanjem izgledu ili crtama lica. Njegova gotovobujna kosa bila je plava, ali na nejasnom svetlu izgledala jedonekle smea. Bio je srednje visine, ali sputenih, povijenih ramena. Lice mu je bilo bledo, osmeh iskren sam posebi, kao i njegov glas, iji ton nije nastojao da iskae nitaosim izgovorenih rei - glas ni jak ni blag, samo razgovetan, bez neeg izvetaenog, oklevanja ili zastoja. Te plaveoi nisu uspevale da prestanu da zure. Ako u naem opaanju ima bilo ega neobinog, onda je to njegovo elo - nevisoko, ali upadljivo bledo. Ponavljam: bledunjavost njegovog ela, ak vea i od bledila njegovog lica, bilo je ono toga je inilo velianstvenim. Ruke su mu bile donekle vitke,ali ne previe, a imao je i bele dlanove. Izraz njegovih usana,to je bilo poslednje to bi ovek primetio, kod ovog oveka takorei nisu ni postojale, a sastojale su se od neke vrsteosmeha kakvog u poeziji pripisujemo nesvakidanje lepimneivim stvarima, uglavnom zbog toga to nas navode nauivanje - cveu, prostranstvu polja, vodi na zalasku sunca.Osmeh namenjen ivotu, ne razgovoru s nama.Moj uitelj, moj uitelj, koji je umro tako mlad! Ponovo ga zatiem u ovoj obinoj senci u koju sam se pretvorio, u spomen na moje mrtvo Ja koje je opstalo...Bio je to na prvi razgovor... A na moje ne ve znam ta, rekao je ovako: Ovde se nalazi neki ovek po imenuRikardo Rei kojeg bi, uveren sam, voleo da upozna. Onse tako razlikuje od tebe. A onda je dodao: Sve se razlikuje od nas, i upravo zbog toga i postoji!Ova reenica, izgovorena kao da je nekakav ovozemaljski aksiom, zavela me je snagom zemljotresa - to se dogaa uvek kad je neko nedozreo - i to se osetilo u samim temeljima moje due. Meutim, suprotno od onogto se dogaa kod telesnog zavoenja, dejstvo na menebilo je takvo da sam istog trenutka, svim ulima, osetioupliv nevinosti koji nikad nisam imao.Moj uitelj Kaeiro nije bio paganin: on je paganizam. Rikardo Rei je paganin, Antonio Mora je paganin, a i jasam paganin; i Fernando Pesoa bio bi paganin samo danije klupka kojim se iznutra obmotao. Ali, Rikardo Reije paganin po svojoj prirodi, Antonio Mora je paganin posvom intelektu, a ja sam paganin iz istog revolta, to jestpo sopstvenoj udi. Za Kaeirov paganizam nije bilo objanjenja; radilo se o vezivnom tkivu.Ovo u razjasniti na popustljiv nain koji kae da su neodrive stvari odreene: naveu primer. Ako se uporedimo s Grcima, jedna od najupadljivijih razlika koju vidimo jeste njihovo opiranje ideji beskonanog, o emu nisuimali stvarnu predstavu. Dakle, moj uitelj Kaeiro imao jeistovetno odsustvo predstave. Sad u ponovo izloiti, uz,usuujem se da kaem, veliku tanost, zaprepaujui razgovor u kojem mi je ovo otkrio.Razraujui neke detalje u vezi s pesmom iz uvara ovce, rekao mi je kako ga je ovaj ili onaj jednom nazvaomaterijalistikim pesnikom. Premda ne mislim da je epitet ispravan, budui da ne postoji pravi epitet kojim bi seodredio moj uitelj Kaeiro, uzvratio sam mu da epitet nijebio potpuno besmislen. I pojasnio sam mu osnovna naelaklasinog materijalizma. Kaeiro me je napregnuto sluao,a onda odvalio:Ali, to je krajnje glupo. To je materijal za svetenike, ali one bez religije, i stoga bez ikakvog opravdanja.Bio sam zaprepaen i ukazao na mnoge slinosti izmeu materijalizma i njegovog uenja, premda ne i njegove poezije. Kaeiro se usprotivio.Ali, ono to naziva poezijom, to je sve. I ne samo poezija: to je vizura. Ti materijalisti su slepi. Kae da jeprostor beskonaan. Gde si to ikad zapazio kod prostora?A ja u zbunjeno: Ali, zar ne moe da shvati da je prostor beskonaan? Zar ne moe da zamisli prostor kaoneto beskonano?,,Ja nita ne shvatam kao beskonano. Kako neto mogu da shvatim kao beskonano?Samo pretpostavi da postoji prostor, rekao sam mu ja. Iza tog prostora postoji jo prostora, a potom jo prostora, i dalje jo, i jo i jo... Nema kraja...,,Zbog ega? upitao je moj uitelj Kaeiro.Zateturao sam se od potresa u glavi. Onda pretpostavimo da ima kraj! dreknuo sam. ,,A ta je iza?Ako ima kraj, uzvratio mi je on, onda iza nema nieg.Ova vrsta dokazivanja, u isti mah i detinjasta i krhka, i stoga bez mogunosti da se na nju odgovori, zbunjivalame je nekoliko trenutaka, sve dok na kraju nisam rekao:Ali, da li to shvata?Shvatam ta? Da neto ima granice? Pravo udo! Ono to nema granice i ne postoji. Postojati znai netodrugo, to jest da je svaka stvar ograniena. Kakva je tekoa zamisliti da stvar predstavlja stvar i da nije uvek neka druga stvar iza nje?U tom trenutku doiveo sam telesnu senzaciju da se ne raspravljam s drugim ovekom nego s drugim univerzumom. Izveo sam poslednji pokuaj, s mukom skovanomtvrdnjom za koju sam se uverio da je doputena.,,U redu, Kaeiro, da razmotrimo brojeve... Gde se brojevi zavravaju? Uzmimo bilo koji broj - 34, na primer. Posle 34dolaze 35, 36, 37, 38 itd., i tako se nastavljaju zanavek. Bezobzira na to koliko je broj veliki, uvek postoji jedan vei..!Ali, to su samo brojevi, prigovorio je moj uitelj Kaciro. A onda je dodao, gledajui me s krajnjom detinjastou u oima: ta 34 predstavlja u Stvarnosti?

Jednog dana, Kaeiro mi je rekao neto potpuno zaprepaujue. Govorili smo ili, bolje rei, ja sam govorio o besmrtnosti due. Oseao sam da nam je ova predstava,makar i netana, bila neophodna kako bismo bili kadri dapostojanje podnesemo na intelektualnom nivou, da budemo kadri da na to, s veom ili manjom sveu, gledamokao na neto vee od gomile kamenica.,,Ne razumem ta znai to da je neto neophodno, kazao je Kaeiro.Uzvratio sam mu zaobiavi odgovor: Samo mi reci ovo. ta si ti sebi ?ta sam ja sebi? ponovio je Kaeiro. ,,Ja sam jedno od sopstvenih oseanja!1Nikad neu zaboraviti preneraenost koju je ta fraza izazvala u mojoj dui. To je sobom nosilo mnogo znaenja,od kojih su neka suprotna onome to je Kaeiro smerao.Ali, konano, to je bilo spontano - zrak suneve svetlostikoji je zabacio svetlost bez ikakve namere.Jedan od najzanimljivijih razgovora s mojim uiteljem Kaeirom bio je razgovor u Lisabonu, kojem su prisustvovali svi iz grupe, a zavrili smo ga raspravom o pojmu Stvarnosti.Ako se dobro seam, do ove teme stigli smo zbog primedbe Fernanda Pesoe u vezi s neim to je izreeno. Pesoina primedba bila je ovakva: Pojam Bia ne odnosi se na delove ili stepene; stvar ili postoji ili ne postoji.Nisam siguran da je to tako jednostavno, usprotivio sam se ja. Takav pojam bia zahteva da se proui. Izgledami kao metafizika predrasuda, makar u izvesnoj meri.Ali, pojam Bia nije podloan prouavanju, uzvratio je Fernando Pesoa, upravo zbog njegove nedeljivosti!'Pojam moda nije podloan, rekao sam, ,,ali, svojstva tog pojma jesu.Fernando je odgovorio: Ali, kakvo je to svojstvo pojma ako je nezavisno od pojma? Pojam - to jest apstraktna ideja - nikad nije vei ili manji od onoga to jeste, i stogane moe da se kae da poseduje svojstvo, koje se uvek svodina pitanje veeg ili manjeg. Moda moe da postoji svojstvou nainu na koji se pojam primenjuje, ali to svojstvo odnosise samo na korienje ili primenu, ne na sam pojam!Moj uitelj Kaeiro, koji je izbeenih oiju sluao ovu esoternu raspravu, umeao se ba u tom trenutku, rekavi:Tamo gde moe da bude i manje i vie, tamo nema nieg.,,A zato? upitao je Fernando.Zbog toga to manje ili vie moe da bude kod svega to je stvarno, a nita osim onog stvarnog ne moe da postoji.Navedi nam primer, Kaeiro, kazao sam ja.,,Kia, uzvratio je moj uitelj. Kia je neto stvarno. I, stoga, moe da pada vie ili manje kie. Ako biste rekli: Ne moe biti manje ili vie od ove kie, ja bih vam uzvratio: Onda ta kia ne postoji. Osim, razume se, ako ne mislite na kiu u tom posebnom sluaju; ta kia zaista jeono to jeste i kad bi je bilo vie ili manje, ne bi bila onoto jeste. Ali, hteo sam da kaem neto drugo,,I ovako shvatam ta si hteo da kae, upao sam mu u re, ali pre nego to sam uspeo da kaem, sad se vie neseam ta, Fernando Pesoa se okrenuo Kaeiru. Recite miovo, rekao je on, uperivi svoju cigaretu: ta mislite osnovima? Jesu li oni stvarni ili nisu?Snove shvatam isto kao to shvatam senke, neoekivano je odgovorio Kaeiro, boanstveno brzo kao to je imao obiaj. Senka je stvarna, ali je manje stvarna od kamena. San je stvaran - u suprotnom ne bi bio san - ali jemanje stvaran od neke stvari. Biti stvaran znai biti ovakav!Fernando Pesoa imao je preimustvo da ivi vie uidejama nego u samom sebi. On je zaboravio ne samo naono ta je pretresao nego ak i na to da li je ono to je uotano ili netano; bio je oduevljen metafizikim mogunostima ove nove teorije, bez obzira na to da li je bila tana ili netana. Eto kakve su te estete.,,To je velianstvena ideja! kazao je. Potpuno originalna! Nikad mi tako neto nije palo na pamet! (A ta s tim nikad mi tako neto nije palo na pamet? Kao daje bilo nemogue da takva ideja padne na pamet nekomdrugom, pre nego to padne na pamet Fernandu!) ,,Nikad mi nije palo na pamet da neko o stvarnosti moe darazmilja kao o neem to se odnosi na stepene. To je istovetno razmiljanju da je Bie, kao numerika ideja, a neiskljuivo apstraktna...,,To me donekle zbunjuje, ustruavao se Kaeiro, ,,ali, da, mislim da je to tano. Mislio sam na sledee: biti stvaranznai da postoje i druge stvari koje su stvarne, jer nije mogue biti stvaran u potpunoj samoi; i, budui da stvaranznai biti neto to nije nijedna od svih drugih stvari, tojest razlikovati se od njih; i budui da je stvarnost netopoput veliine ili teine - inae stvarnosti ne bi ni bilo- i budui da su sve stvari razliite, sledi da stvari nikadnisu jednako stvarne, kao to ni stvari nikad nisu jednakepo veliini ili teini. Uvek e postojati neka razlika, makoliko mala. To znai biti stvaran.,,To je jo neobinije! uzviknuo je Fernando Pesoa. Dakle, vi oigledno smatrate da je stvarnost atribut stvari, budui da je poredite s veliinom i teinom. Ali,kaite mi ovo: Koja stvar je atribut stvarnosti? ta stojiiza stvarnosti ?Iza stvarnosti? ponovio je moj uitelj Kaeiro. ,,Nema nieg iza stvarnosti. Kao to nema nieg iza veliine, i nieg iza teine.Ali, ako je stvar liena stvarnosti, onda ne moe da postoji, dok stvar koja se ne odlikuje veliinom ili teinommoe da postoji...,,Ne ako je stvar koja se po prirodi odlikuje veliinom i teinom. Kamen ne moe da postoji bez veliine; kamenne moe da postoji bez teine. Ali, kamen nije veliina,i kamen nije teina. I kamen ne moe da postoji izvanstvarnosti, ali kamen nije stvarnostU redu, u redu, nestrpljivo je kazao Fernando, hvatajui se za nepouzdane predstave dok je oseao da mu izmie tlo pod nogama. Ali, kad kaete da kamen ima stvarnost, onda pravite razliku izmeu kamena i stvarnosti. Prirodno. Kamen nije stvarnost; on je ima. Kamen nije samo karnen.,,A ta to znai?Ne znam. To vam je kao to sam kazao. Kamen je kamen i mora da ima stvarnost da bi bio kamen. Kamen jekamen i mora da ima teinu da bi bio kamen. ovek nijelice, ali mora da ima lice da bi bio ovek. Ne znam koji jerazlog ovome, i ne znam da li razlog za ovo, ili bilo ta drugo, postoji...Znate ta, Kaeiro, ree Fernando zamiljeno, ,,vi formuliete filosofiju koja se malice protivi onome tomislite i oseate. Vi uspostavljate neku vrstu linog kantijanizma, pretvarate kamen u noumenon, kamen po sebi.Dozvolite mi da objasnim I onda je preao na objanjavanje Kantove teze i na to kako se ono to je Kaeiro kazao,manje-vie, podudara s njom. Potom je ukazao na razlike,to jest na ono to je smatrao razlikama: Za Kanta su oviatributi - teina, veliina (ne stvarnost) - pojmovi kojekamenu kao takvom pripisuju naa ula ili, bolje reeno,injenice koje opaamo. Izgleda da hoete da kaete da suovi pojmovi stvari u istoj onoj meri u kojima je to kamensam po sebi, a to je upravo ono to vau teoriju ini tekorazumljivom, dok je Kantova teorija - bez obzira na to dali je tana ili netana - savreno razumljiva.Moj uitelj Kaeiro sluao je sa ushienjem. Trepnuo je jednom ili dvaput, kao da hoe da se otrese ideja kaoto se neko otresa sna. I, poto je malice promislio, rekaoje ovako:Nemam teorije. Nemam filosofiju. Vidim, ali ne znam nita. Kamen nazivam kamenom kako bih ga razlikovao od cveta ili od drveta - drugim reima, svega tonije kamen. Meutim, svaki kamen se razlikuje od svakogdrugog kamena - ne zbog toga to nije kamen, nego zbogtoga to se odlikuje razliitom veliinom, razliitom teinom, razliitim oblikom i razliitom bojom. A takoezbog toga to predstavlja drugaiju stvar. Kamenom nazivam jedan i drugi kamen, budui da se oba odlikuju onimsvojstvima koja nas navode na to da kamen nazivamo kamenom. Meutim, zaista bi svakom kamenu trebalo dadamo poseban, osoben naziv, kao to postupamo s ljudima. To to ne imenujemo kamenje proizlazi iz toga to bibilo nemogue izmisliti tako mnogo rei, ne zbog toga tobi to bilo naopako...Odgovorite mi samo na ovo, upade mu u re Fernando, ,,i va stav bie sasvim jasan. Da li, za vas, kamenitost postoji kao to postoje veliina i teina? Hou da kaem, ba kao to kaete ovaj kamen je krupniji- odlikuje se, takorei, veliinom - da li biste isto takorekli da je ovaj kamen kamenitiji od onog drugog ili,drugaije reeno, ovaj kamen u sebi ima vie kamenitosti od onog drugog?,,Svakako, uzvrati uitelj istog asa. Potpuno sam spreman da kaem da je ovaj kamen kamenitiji od onogdrugog. Spreman sam da to kaem ako je krupniji ili teiod drugog, budui da je neophodno da kamen ima veliinu i teinu da bi bio kamen, a naroito ako drugog nadmauje u svim atributima (kako ih nazivate) koje kamenmora da ima da bi bio kamen.,,A kako nazivate kamen koji vidite u snu? upita Fernando, cerei se.Nazivam ga snom, odgovori moj uitelj Kaeiro. Nazivam ga snom o kamenu.,,Shvatam, ree Pesoa, klimajui glavom. Filosofski reeno, vi ne razlikujete tvar od njenih atributa. Kamen, uvaoj vizuri, predstavlja stvar sastavljenu od izvesnog brojaatributa - neophodnih za obrazovanje onog to nazivamo kamenom - i izvesne koliine svakog od atributa, to kamenu obezbeuje odreenu veliinu, tvrdou, teinu i boju, na osnovu kojih se razlikuje od drugog kamena,premda se oba raunaju u kamenje, zbog toga to poseduju istovetne atribute, makar i u razliitim koliinama.Pa, to je isto to i poricanje stvarnog postojanja kamena.Kamen postaje obian skup stvarnih...,,Ne, stvaran skup! To je skup stvarne teine, stvarne veliine, stvarne boje itd. Eto zato kamen, osim to poseduje teinu, poseduje i stvarnost kao skup onoga to nazivamo atributima, od kojih su svi stvarni. Budui da svakiatribut poseduje stvarnost, poseduje je i kamen!Vratimo se na san, ree Fernando. Kamen koji vidite u snu nazivate snom ili, u najboljem sluaju, snom o kamenu. Zbog ega kaete o kamenu? Zbog ega koristite re kamen?,,Iz istog razloga zbog ega vi, kad vidite moju sliku, kaete: Evo Kaeiro a ne mislite da sam to ja glavom i bradom! Svi smo prasnuli u smeh. Shvatam i odustajem, reeFernando, smejui se zajedno sa svima nama. Les dieuxsont ceux qui ne doutent jamais.[footnoteRef:13] Istinitost ove reenice Viljea de Lil-Adana nikad mi nije bila jasnija. [13: Bogovi su oni koji nikad ne sumnjaju (franc.).]

Ovaj razgovor urezao mi se u duu, i ovde ga donosim gotovo stenografski precizno, premda bez oslanjanja na stenografiju. Imam veoma dobro i ivo pamenje, to jekarakteristika izvesnih vrsta ludila. A ovaj razgovor imaoje jedan vaan ishod. Bio je to, sam po sebi, nevaan razgovor, poput svakog drugog razgovora, i bilo bi lako pokazati, primenom stroge logike, da samo onaj ko zadrisopstveni mir ne protivrei sebi. Kod Kaeira, koji uvek iznosi stimulativne tvrdnje i odgovore, filosofski nastrojen 14um uvek bi bio kadar da prepozna sukobljene sisteme miljenja. Meutim, premda se slaem s ovim, ne verujemda postoji bilo kakav sukob. Moj uitelj Kaeiro svakakoje bio u pravu, ak i u onim stvarima kod kojih je greio.Ovaj razgovor, kao to sam rekao, imao je jedan vaan ishod. On je Antonija Moru nadahnuo da sastavi jednood najudnijih poglavlja u svojoj Prolegomeni - poglavljeo predstavi Stvarnosti. Antonio Mora bio je jedini koji tokom celog razgovora uopte nije progovorio. On je samosluao o svim idejama o kojima se vodila rasprava, dok jesve to vreme zurio u sebe. Ideje mog uitelja Kaeira, tokom ovog razgovora izloene s onakvom intelektualnomnagonskom nesmotrenou, pa otuda i neminovno netanom, protivrenom obliku, u Prolegomeni su bile pretoene u razumljiv, logian sistem.Ne bih da umanjujem neporecivu zaslugu Antonija More, ali trebalo bi da se kae da, kao to je sama podloganjegovog filosofskog sistema (kao to on sam otkriva nesmotreno se ponosei) nastala iz te jednostavne Kaeirovefraze: Priroda se sastoji od delova bez celine, isto tako jevaan deo ovog sistema - udovina predstava Stvarnostikao dimenziji, i iz njega izvedena predstava o stepenima stvarnosti - nastao iz ovog razgovora. Svakome pozasluzi, a mom uitelju Kaeiru do kraja.

Kaeirov rad je,