Го р ана Р аи чевић Нови С а д ЕС ЕЈИ М И ЛО ША Ц РЊАНСКОГ ( поет и к а , ист о р и ј а , полит и к а ) М ило ш Ц р њанск и ј е , по р е д тога ш т о ј е б и о п р е с вег а песник и р ома н о пи са ц, чит а вог с в ог ж и в о т а писао есе ј е , не о д оле вши - поп у т мно г и х с во ј их колега п о п е ру - изазовима ов о г е кст р е мн о с у б ј ектив н о г и хиб р и д но г ж ан р а . А ко ј е отва р а њ е есе ј а к а с у б ј ективности са в р шено о д гова р ало а у т опо етичким п р етпос т а вк ама са ко ј има се Ц р ња н с ки у п у штао у а в а нт уру писања , он д а ј е х и б р и д н о ст о в ог ж а н р а п р е д ст авља л а мог у ћнос т р е ф ле ксивног из р аж а в а њ а т а кве пое тик е , а ли и д ру г и х , ис т о р и ј с ких и политичких а у то р с к их ст а в ова . Н а питање заш т о ј е у к у пн о ст есе ј истичке п р о д у к ц и ј е Ми ло ша Ц р њанс к о г д о д анас ост ала д ру го м п ла н у ист р аж ивача , н и ј е , м е ђ у тим , тешко о д г о во р ити: поетс к и и р ома н е скни свет пишчев , к ао ј е д ан о д с т у бо ва на ц ионалне к њиж евност и , б и о ј е о г р оман изазо в за к њиж е вн у к р итик у , и к ао т а к ав з асенио ј е све д р у го ш т о се чинил о мање важ ним и в р е д ним ист р аж ивања . Ме ђу тим , као што ј е д о б р о познато , на из у чава њ е Ц р њанско в о г д ел а в ел ики у ти ц а ј и ма л и с у и и д е олошки ч и нио ц и : за г ов о р ник и д е ј е к а о в р х у нског п р ин ц и п а д ел овања у свет у , писа ц се на ш ао у с у коб у са мате р и ј ал ист ичк и о р и ј ен тисаним ма р ксистичким послен и ц им а , к о ј и с у с е , зах в аљ уј у ћи исто р и ј ским т оков им а , нашли у поз и ц и ј и д а не само о ц е њ уј у к њиж евно д ело свог и д еолошког и поли тич ко г п р отивник а в ећ и д а м у с у д е. Т у хипотек у к о ј а ј е п р е с в е г а о пт е р е ћив ал а Ц р њанск о в у п у бл и ц истик у , н асл е д или с у и његови исто р и ј с к и есе ј и , о Вож д у , све т ом Са в и , П р вом с р п с к о м у ст а нк у . Је д ан о д п р вих системс ки х п о к у ша ј а д а с е т а хи п о т е ка ск ине ј есте напо р со ц иоло г а Зо р ана А в р а м о вића , ко ј и ј е на м а т е р и ј а л у пишчевих п у бли ц истич к их текс т о в а у с в ом д ел у По л ит ик а и к њ иж е в ност у дел у Милоша Ц р њанског ( Б ео г р а д, 1 99 4 ) д етаљно а н а ли з и р ао пишчеве политичке и и д еолошк е с т а в о в е . П о ј е д иначним есе ј има Ц р њ а нск о вим бав и л и с у с е а н ал итича р и у г ла вн о м к ао п р оп р а т ни м т е к ст о вим а у з нек а д р у га д ела , т р а ж е ћи д о к азе св о ј им п р етпос т а в к ама , али и о д г о в о р е на нек а п ое тичк а пит а њ а . Т а к о с е в р ло чес то у вези с а к р ат к им р о м а ном Д невни к о Ч а р н о ј евић у ( 1 9 21 ) п о миње Ц р њансков есе ј о Ф лобе р о в о м Новемб ру
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
Горана Раичевић
Н ови Сад
ЕСЕЈИ М ИЛОШ А Ц РЊА НСК ОГ
(поет ика, ист ориј а, полит ика)
М илош Црњански ј е, поред тога што ј е био пре свега песник и
романописац, читавог свог живота писао есеје, не одолевши - попут
многих својих колега по перу - изазовима овог екстремно субјективног
и хибридног жанра. А ко је отварање есеја ка субјективности савршено
одговарало аутопоетичким претпоставкама са кој има се Црњански
упуштао у авантуру писања, онда је хибридност овог жанра представљала
могућност рефлексивног израж авања так ве поетике, али и других ,
историј ских и политичких ауторских ставова. На питање зашто ј е
укупност есеј истичке продукције М илоша Црњанског до данас остала
другом плану истраживача, није, међутим, тешко одговорити: поетски и
романескни свет пишчев, као један од стубова националне к њижевности,
био је огроман изазов за књижевну критику, и као такав засенио је све
друго што се чинило мање важним и вредним истраживања. Међутим,
као што ј е добро познато, на изучавање Црњансковог дела велик и
утицај имали су и идеолошки чиниоци: заговорник идеје као врхунског
принципа деловања у свету, писац се нашао у сукобу са материјалистички
оријентисаним марксистичким посленицима, који су се, захваљујући
историјским токовима, нашли у позицији да не само оцењују књижевно
дело свог идеолошког и политичког противника већ и да му суде. Ту
хипотеку кој а ј е пре свега оптерећивала Црњанскову публицистику,
наследили су и његови историј ски есеји, о Вожду, светом Сави, Првом
српском устанку. Један од првих системских покушаја да се та хипотек а
скине ј есте напор социолога Зорана А врамовића, који ј е на материјалу
пишчевих публицистичких текстова у свом делу Полит ика и књиж евност
у делу Милоша Црњанског (Београд, 1994) детаљно анализирао пишчеве
политичке и идеолошке ставове. Пој единачним есеј има Црњансковим
бавили су се аналитичари углавном к ао пропратним текстовима уз нек а
друга дела, тражећи доказе својим претпоставкама, али и одговоре на нека
поетичка питања. Тако се врло често у вези са кратким романом Д невник
о Чарнојевићу (1921) помиње Црњансков есеј о Флоберовом Новембру
4 20 Горана Раичевић
(1920), једној од пишчевих лектира из доба к ада ј е настао роман о ратном
повратнику Петру Рај ићу и његовом двој нику. Готово да нема ниј едног
текста о овом делу у којем се не цитира реченица из есеј а о француском
писцу и његовој к асно обј ављеној романеск ној ,исповести: „М емоари
су одувек били нај бољи део књижевности, особито ако нису дословце
верни." (ЕЧ, I : 231). И поред свих ових и сличних поређења есејистичког
и белетристичког дискурса, изостао је обухватниј и увид у Црњансков
есеј истички опус. Оно што овакав увид може да пружи, ј есте, пре свега,
одговор на питање кохеренциј е пишчевих поетичк их уверења, али и
других ставова о књижевности, историј и и политици. П озивајући се на
своје дугогодишње бављење есејистиком Милоша Црњанског,1 овога пута
покушаћу да укажем само на нека основна проблемска чворишта и идејне
преокупациј е нашег великог писца. За разлику од Зорана А врамовића,
кој и ј е у свој ој књизи о политичким идеј ама Црњансковим дошао до
сазнања да су пишчеви политичк и ставови били мало кохерентни и да
ј е „политичко становиште Милоша Црњанског било у високом степену
зависно од његовог тренут ног психичког стања и полит ичког интереса"
(А врамовић, 1994: 36), ј едан обухватан поглед на његово стваралаштво,
кој и укључуј е и есеј истику као веома значај но упориште, показуј е да су
његова поетичка уверења од почетка до крај а остала постој ана, као и
да целокупно његово дело прожима неколико базичних идеја о поезиј и,
историји и човековом месту у свету.
Црњански ј е својим делом, без сваке сумње, учинио велики пробој
у српској к њижевности. Већ као бунтовни Одисеј Л ирике Ит аке, к ао
прави припадник послератне авангарде, Црњански ј е био свест ан тих
промена и то пре свега осећајући да је Први светски рат донео ј едан
дубоки историј ски прелом, промену историј ске парадигме са целокупном
духовном констелациј ом и сензибилитетом човека кој и ј е к ао нов изашао
из ј едног преж ивелог света. Није случајно што ј е српски суматраиста увек
о својој литератури говорио као о „послератној":2 на том почетку свог
стварања Црњански је фомрирао кључне ставове о поезиј и и историји
кој има ће бити прожето све што ј е касниј е написао.
' Као резултат овог рада је докторска теза под насловом Природа и знанај ессј и-
ст ике Милоиш Црњанског, коју сам под менторством проф. др Мирослава Егерића
урадила као асистент на Филозофском факултету у Новом Саду. У раду ј е посебна
пажња посвећена Црњансковим „програмским есејима" (1919- 1920), есеј има који при-
падај у такозваном „стражиловском комплексу" (1920- 1921), низу есеј а посвећеним
српским романтичарима, затим страним писцима и књижевностима, а ј едно посебно
поглавље посвећено ј е помној анализи Микеланђслиј ане.
2 „Моја поезија ј е оно што би се могло означити - послератна. Једна вечна мелан-
холиј а кој а се ј авља у сваком човеку, у свакој земљи после рата". (ЕЧ, II)
Есеј и Милоиш Црњанск оГ 4 2 1
Пре свега, у свој им чувеним програмским текстовима Обј ашњење
Сумат ре (1920) и За слободни ст их (1922), али и у текстовима кој е
ј е 1919- 20. обј ављивао у загребачким листовима „ Савременик" и
„К њижевни ј уг",3 М илош Црњанск и ј е пок азао дубоку историј ск у
укорењеност поезиј е, кој а ј е зависна од времена у кој ем ј е настала,
утолико пре што представља израз искрено прож ивљеног осећања.
Овај романтичарски принцип стварања кој и Црњански изражава
ке Сут она), Фрање Марковића (К охан и Власт а), Станојла Димитријевића (Српска
звезда), као и преведеног дела Јанс Петера Јакобсена (Niels Lyhne) и нове књиге Анри
Барбиса (L'Enf er) . У овом часопису Црњански је писао и о новом београдском листу
„Нови Покрет", извештавао из Београда са обележавања Скерлићеве петогодишњице
смрти, као и о београдском концерту челисте Ј. Мокрањца.
Неколицина текстова изашла је у београдском часопису „Дан", кој и ј е Црњански
сам покренуо са Илиј ом Петровићем, и чији ј е уредник био. Били су то прикази књига
(често непотписани, односно са псеудонимом Anonimus) извесног Полимца-Јефтови-
ћа (Сјећање на от аџбину), Динка Шимуновића (Млади дани) и Љубомира Мицића
(Рит ми мојих слут њи). Ту је и један (непотписани) извештај са дискусије у Матици
српској : „Данашња југословенска књижевност и улога јој у друштву", белешка о
часопису „Пламен" као и текстови посвећени уметности: двема књигама К осте Страј
-
нића (И. Мешт ровић и Српске задужбине), сликарима Милошу Голубовићу (1919)и Перу Добровићу (1920), затим приказ представе Народног позоришта КрадљивацХенрија Берстина, есеј посвећен новосадској глумици Милки Марковић, извештај са
београдског концерта оперског певача Николе Зеца и текст о годишњици смрти Ст.
Ст. Мокрањца.
Црњански је приказе и есеје тих година објављивао још и у београдској „Демо-
ј е Ђуру Јакшића пут водио другим стазама, не материјалним, да ј е на том
путу он умео да види другим, не чулним очима, хтео је да каже Црњански.
Од свој их нај ранијих есеј а о Флоберу, Његошу, Ђури Јакшићу до Мој их
енГлеских песника и М икеланђелиј ане, Црњански ј е у поезиј и траж ио
оно „транслунарно", што лични доживљај песника повезује са говором
вечности. Међутим, између идеј е о истинској лирици као оригиналности,
непоновљивости ј единствене и аутентичне песникове душе и идеј е о ек-
статичном стварању које у платонистичким, односно неоплатонистичким
теориј ама, нуж но значи и самоусавршавање које приближуј е А псолуту,
исказивала се у току целог Црњансковог стваралачког рада једна нераз-
решена напетост . Будући да се рано определио за један вид „нетеистичке"
„ антиметафизичке религиј е" као што је будизам и да, к ако ј е то показао
и у свој им есеј има, ник ада није био поклоник хришћанства, а да к ако у ње-
говој поезији, а тако и у романима, ж уђени А псолут увек измиче, отуда се
неизбежно поставља и питање, није ли Црњансков платонизам кој и ј е тако
присутан у његовој есеј истици, заправо ј едан „испраж њени" платонизам,
и да ли песник , уметник , као и сваки други појединац бива бачен у свет и
остављен на милост и немилост неке неразумљиве и слепе силе? Н а пи-
тање које је аутор поставио на самом почетку као „улог" свог стварања
4,
неки критичари, попут Н иколе М илошевића, сумирај ући Црњансково
дел о у ц ел и н и к ао и зр ази т о п еси м и ст и ч к и и нт о н и р ан у л и т ер ат у р у „ п од
празним небом", нужно дају негативан одговор. Проблематика пишчевог
песимизма, међутим, чини нам се сложениј ом, а прави одговор наслутио
би се тек из ј едне обухва̂гније анализе пишчевог наводног фатализма, о
кој ем се понешто може сазнати и из његове есеј истике.
* * *
Иницијална авангардистичка поезија Црњанскова и схватање поезије
као израза јединствене и непоновљиве одуховљене песничке индивидуал-
ности прави су контекст и за тумачење Црњансковог „страха од утицај а"
(да се послужимо једном хартмановском синтагмом). Истина је да Милош
Црњански није веровао у утицаје у оном смислу у којем их данас нај чешће
употребљава савремена компаратистика, а колико је тај отпор био радика-
лан, најбоље се може видети у чињеници да је књижевне критичаре који
се баве овак вим трагањем ј едном приликом назвао „књижевним лешина-
рима".5 Истраживачи који се баве Црњансковим делом могу посведочити
4 Ради се о последњој строфи из „Прилога" за Лирику Ит аке (1919):
А ли : или нам ж и вот нешт о ново носи,
а душа нам значи ј едан степен више,
небу, што високо, звездано, мирише,
ил нек и нас, и песме, и Итаку, и све,
ђаво носи.
5 „Мислим да, појединачно, нико није утицао на мене у моме стварању. Утицали су,
свак ако, сви писци, кој е сам читао. Док ј е број писаца, и штампаних к њига, био мали,
Есеј и Милоиш ЦрњанскоГ 42 3
колико је писац заправо брижљиво скривао трагове властите лектире.
Миметички принцип стварања и класицистичка естетик а угледања на по-
стављене „узоре" од првих програмских текстова нај нижи су на лествици
књижевних вредности: отуда и анимозитет према предратним европеј ци-
ма, Дучићу и Ракићу, кој и се, удружен са одбацивањем „уштимавања"
песничких садржај а у складу са захтевима метричких правила, претворио
у одлучну борбу за слободни стих. У Микеланђелиј ани, Црњанск и he, до-
следан себи и својим погледима, код великог скулптора најмање ценити
оне скулптуре (Купидона и Бакха) чији се домет исцрпљивао у одмеравању
са античким идеалом, а нај више оно што је називао барок ним у М икелан-
ђелу, оно лично и ново што значи нарушавање освојеног и иревазиђеног
канона. Петрарка као творац ј едног обрасца и родоначелник песничке
школе која ј е подржавала и море епигонске поезије писане по обрасцу
копирања постављеног узора и сам је у К њизи о Микеланђелу проглашен
књижевним рачуновођом. Међутим, погрешно би било тврдити да ј е Цр-
њанск и одбацивао сваку врсту утицај а. Сам суматраизам као песничк а
и филозофска позиција подразумева смиривање бесовима изложене ег-
зистенције и уточиште из бесмисла управо у визији света који се састоји
из мреже невидљивих, нематериј алних веза. Утицај и у поезиј и постоје,
али не на свесном нивоу, већ путују непроник нутим путевима идеј а кроз
време и простор. Суматраистичка теорија може, отуда, послужити као
објашњење извесних типолошких сличности у уметностима и тамо где се
не назире непосредни утицај , чему ј е и сам Црњански прибегавао тумаче-
ћи ренесансну уметност и то ј ош од Љубави у Тоскани, па све до К њиге о
Микеланђелу. Црњански као типични авангардиста, који се није затворио
у кулу од слоноваче, верује заправо не само у она идејна струјања, утицаје
који повезују песнике и уметнике - он је, бар у периоду када су настали
Љубав у Тоскани и Ст раж илово,6 уверен у моћ уметности да утиче на
ж ивот, и живота на уметност. По Италији, кој а ј е једном у историј и донела
човечанству обнову, показала му пут из мрачног и туробног хришћанства,
он путује као мисионар спреман на саможртвовање; у граловској потрази
за семеном радости које ће убризграти ж ивот његовом тужном Словен-
ству. Истина ј е, међутим, да су Црњанског из овог активистичког заноса
писац је могао да запази ко је, ако је, на његово стварање утицао. Данас, када просеч-
ни писац чита хиљаде књига у животу и познај е стотине писаца, лично, тешко би муоило рећи, ко је све на њега утицао. Лешинари у литератури, обично, после смрти пи-
шчеве, проналазе, ко је на њега утицао, али и то се ради површно." (Разговор вођен
у Лондону, октобра 1959. са Живојином Н. Тодоровићем, ЕЧ, II: 463-4)
6 Затумачење поеме Ст ражилово, поред путописа Љубаву Тоскани насталогу исто
време,приликом Црњанековог боравка у Италиј и 1921. године, као кључан показао се
ј едан од најзначајниј их пишчевих есеја О ст оГодишњици Васе Живковића, изговорен
у виду предавања у Панчеву (1922). Иако са једне стране настављају суматраистичкуидеју о везама које премрежуј у свет, ова дела носе и нову осећајност романтичарско-
активистичке провенијенције, која сада замењује будистичку смиреност Сумат ре и
Фин ист ера, те су зат о названа делима „ страж иловског комплекса".
4 24 Горана Раичевић
суочавања са реалношћу неретко бацала на земљу, а Сербиа (1925) један
ј е од плодова тог судара.
* * *
К ако ј е време одмицало, са губљењем вере у моћ књижевности, чини
се да ј е писац у кој ем ј е критика често видела „фаталисту", све више исти-
цао ж ивот као нешто много моћније од литературе. И то не само као прави
контекст уметничког „историјски укорењеног" стварања, већ и као ј едно
ново, запаж ено интересовање за судбину и судбинско - к ао наслућивање
земаљских трагова креације неког чувара кључева нама невидљивог сми-
сла. Схватање о неодвојивости живота и литературе показивао ј е Црњан-
ски у мноштву есеј а о песницима и уметницима попут Његоша,7 Дирера,
Микеланђела, трагај ући за т ај ном прожетости духом управо у њиховим
животима. Његош и Дирер сачували су своју тај ну, а Микланђелову, којим
се опсесивно бавио читавог живота, на нај есеј истичкиј и начин, трагајући
за сопственом истином о великом ренесансном скулптору, одбацуј ући
официјелну науку, открио је наш песник у дубокој меланхолији човека
кога ј е дој ила жена к аменоресца и који није имао мај ке.
* * *
Историзам Црњанског имао је још једну димензију. Будући да је ве-
ровао да је сваки човек затворен у своје време, Црњански ј е сумњао уобјективност, па чак и у саму могућност историј ског знања. У Х ипербо-
реј цима (1966), где најексплицитније говори о овоме, Црњански открива
да је узалудно свако трагање за прошлошћу ј ер „прошлост се не може
разумети (X, I: 226)... Свако време има свој закон и сви смо деца свог вре-
мена... (X, 1:197)". Међутим, ону свом хиперборејском путовању каже још
нешто: „Зато што видим, да нико ништа не зна, а жељан сам да сазнам,
какви су били, мати, супруга, жена, отац, син, ћерка, л>убав, пре две хиља-
де година. Дошао сам до уверења да је била иста." (X, II: 321) Онај кој и,
7 Своју приврженост романтичарској традицији Црњански је показао и тиме што
је нај већи број есеја о српским писцима посветио романтичарима. О Змају ј е писао
три пута: два текста датирај у из 1929. године, када се обележ авала двадесетПетогоди-
шњица његове смрти („Време", „СК Г
"), а један из 1933, писан о прослави сто година
од песниковог рођења (Време). У „Српском књижевном гласнику" из 1925. године (бр.
7, књ. 16), који је у целости посвећен Његошу, поред многихд ругих текстова, нашао
се и текст „Размишљања о Његошу", најважнији есеј од три, колико их је Црњански
написао о Владики Раду. Текст о Ђури Јакшићу Бисерни ст ихови о Венециј и, поводом
стогодишњице овог српског романтичара, обј авио је Црњански као стални сарадник
„Времена" 5. новембра 1932, а текст о Лази Костићу био је заправо предговор књизи
Лаза Кост ић: Песме и мисли о поезији („Луча", библиотека Задруге професорског
друштва, 1935) чиј и ј е уредник Црњански био.
Ecej it Милоша ЦрњанскоГ 42 5
по Црњанском, ј едини може да продре у прошлост, ј есте песник и то зато
што има нешто што остаје исто: а то су човек , његова природа, оно што
га повезуј е са мај ком, женом, дететом. „Све ј е у прошлости загонетно,
а нарочито су то институције, остаје да се бавимо пој единцима. Они се
не мењају." (X, II : 322) „Поет... открива човеку, у сваком времену, да се
основне вредности ж ивота: лепота природе, љубав, срећа - не мењају. А
да су у ж и во т у , у св ак о м вр ем ен у , пр о л азн о ст , н еи зв есн о ст н а в р х у др ж а-
ве, политички неморал, разнолика идеј а о човеку, а нарочито краткоћа
живота и променљивост економских ситуациј а, узрок , да у свету влада
хаос. Да је све узалудно." (X, I : 197).
Песимизам кој и се чита из ових редова можда ј е ј едино што као
ново осећамо у делу писца који у пуној зрелости пише ј едно ж анровски
хибридно дело. Међутим, може се показати да ово схватање историје
стој и у основи жанровске иновације коју ј е Црњански остварио у свом
другом роману Сеобе (1929) - а који ј е критика одмах уочила као лирски
више него к ао историјски роман. Оно што је видео на примеру Флобе-
рове Саламбе (1926), о којој је написао предговор годину дана пре него
што су Сеобе први пут штампане у наставцима у „Српском књижевном
гласнику", применио ј е Црњански у свом историј ском роману, сасвим дру
-
гачијем од романа Валтера Скота или Диме Оца. То је роман о личним
драмама: муж а кој и је отишао у рат, роман остављене жене, то ј е роман
о два ж ивотна принципа, о идеј и и материј и, али изнад свега роман у
кој ем налазимо његовог писца. Ту лиричност, назвао ј е у ј едном свом
интервјуу Црњански оригиналношћу.8 У том смислу треба посматрати и
његово враћање романтизму које је, према Црњанском, значило „повра-
так своме, поуздање у себе и свој е изворе" (ЕЧ, 1: 102). А ко ј е то значило
п р ек идањ е са к њ иж евн о м п р ак со м у гл едањ а н а ст р ан е у зо р е , у зм и ц ањ е
од утицаја кој ем су се онако штедро препуштали песници модерне, онда
нам се може учинити проблематично питање односа Црњансковог према
страним књижевностима. Мисли се пре свега на памфлетски текст „М и
постајемо колонија стране књиге" (Време, Београд, 9. март 1932), којим је
Црњански успео да окрене против себе готово читаву књижевну ј авност.
Прави однос према страним писцима, међутим могуће ј е сагледати кроз
анализу пишчевих есеј истичких текстова које ј е писао између два рата
и касниј е о к инеској и ј апанској лирици, А ди Ендреу, Флоберу, Ростану,
Лотију, Шекспиру, Вајлду, енглеским песницима, К амоењшу...9 Опреде-
8 „Оно што Ви називате интимни лирски тон ја бих волео да признате као ориги-
налност. То ј е тај лирски фактор". (ЕЧ , II, 519)
'' Предговори уз издања кинеске и ј апанске класичне поезиј е изашли су 1923. одно-
сно 1928. године, некролог Еди А ндреу 1919, предговори књигама Гистава Флобера