Ernesto Če Gevara~Sećanja na kubansku revoluciju

8/10/2019 Ernesto e Gevara~Seanja na kubansku revoluciju

1/292


2/292

Naslov originala

Ernesto Che GuevaraPasajes de la Guerra Revolucionaria

obrada: Lenawww.balkandownload.org


3/292

Ernesto e Gevara

SEANJANA KUBANSKU

REVOLUCIJU

Autorizovano izdanje sa ispravkama e Gevarei s predgovorom Aleide Gevara

Sa panskog prevelaSilvija Monros-Stojakovi


4/292

Napomena panskog izdavaa

Sadanje izdanje knjige Seanja na kubansku revoluciju, koju jenapisao komandant Ernesto e Gevara, obuhvata vie od dvegodine koliko je potrajala epopeja Sijera Maestre, gde se iskrcaobrod Granma 2. decembra 1956, pa sve do pobede kubanskerevolucije 1. januara 1959.

Ovo izdanje sadri dva dela. Prvi deo obuhvata Seanja onakokako su 1963. u izvornoj verziji objavljena kod izdavaa Union, uzodobrenje i ispravke samog ea, s tim to su se pre toga tekstovi

pojavljivali odvojeno u asopisu Verde olivo. Drugi deo donosiostale prie koje su naknadno objavljene kao novinski lanci upomenutom asopisu, zbog ega se u njima ne prati hronoloki sleddogaaja.

Dakle, ovom prilikom je izdanje iz 1963. proireno i ispravljenorukom samog Ernesta Gevare, koji je na jednom od svojih primerakauneo ispravke ...za ponovno mogue objavljivanje. Ove ispravkepojavljuju se tokom itavog teksta u kurzivu, kao to se sada takoe

objavljuju i neki faksimili ispravljenih stranica.Potovani itaoci, pozivamo vas da uivate u uzbudljivoj priionoga koji je bio ne samo jedan od glavnih nosilaca velikogrevolucionarnog poduhvata na Sijera Maestri nego ujedno i jedanod njegovih najistananijih, najobjektivnijih i najverodostojnijihhroniara.

Centar za studije e Gevara

On pres


5/292

Ovo je knjiga Seanja... ispravljena i dopunjena, ukolikou budunosti bude ikada ponovo tampana.

e Gevara


6/292

Predgovor

Prilikom sreivanja eove line arhive moja majka je pre nekogvremena dok je traila jedan dokument meu papirima mogaoca nala napomenu koju je on napisao, a na kojoj je stajalo: knjigaSeanja, ispravljena i dopunjena, ukoliko u budunosti bude ikadaponovo tampana.

Pria poinje 8. maja 1963, kada se u rukama italaca prvi putnala knjiga koja je donosila neke odlomke o revolucionarnom ratu,odlomke koje je napisao e, a koje je on posle i ispravio uz neke

manje dopune i izmene u samom pisanju, za sluaj da knjiga budeponovo objavljena. Svi ti tekstovi nastali su na osnovu beleaka iznjegovog ratnog dnevnika, kao to je isto uradio i s belekama sputa, sa svojom prvom knjigom svedoanstava, mada su sadadetaljniji i napisani bolje definisanim stilom, ali sa istom sveinom idinamikom, prerastajui tako u hroniku izuzetne vrednosti i udokument isto tako izuzetnog istorijskog znaaja.

Nekoliko godina kasnije knjiga je ponovo objavljena, i u nju su

prikljueni jo neki tekstovi koji se odnose na istu tu etapu i koje je,naravno, isto napisao e, a koji su bili objavljivani u raznimnovinama i asopisima, ali bez navedenih izmena. Potom su sepojavila nova izdanja od kojih neka donose i predloene izmene, alibez odgovarajuih objanjenja, kako bi italac mogao tano da znagde se one nalaze.

Centar za studije e Gevara, radei na ouvanju istorijskogpamenja, te imajui na umu manjkavosti prethodnih izdanja,

zamislio je da ponovo objavi sve ove tekstove sa svim predloenim iasno naznaenim izmenama, te da tako ispuni elju samog ea.Izdanje koje itaoci sada imaju u rukama znatno je preciznije i

zaokruenije nego prethodna, jer pored napomena donosi i nekefaksimilne stranice, koje upravo pokazuju pomenute ispravke.

Centar jo jednom ima zadovoljstvo da predstavi tekst koji sesmatra jednim od eovih klasika, a koji nam omoguava da se


7/292

pribliimo vrlo posebnim trenucima njegovog ivota posredstvomedne jasne i neposredne proze, tako svojstvene njegovomnarativnom pristupu, gde nam on predoava kljune trenutkegerilskih akcija koje su izveli predstavnici kubanskog naroda,

mukarci i ene posveeni osvajanju budunosti.Ako e uspe da komunicira s vama putem ovih jedinstvenih

ratnih hronika, a naroito s mladima koji nisu bili u prilici da ihranije proitaju, onda ete posle itanja svakako imati boljupredstavu o naem narodu i bolje ete razumeti jedan od najvanijihvidova naeg revolucionarnog procesa, ali pre svega saznaete uemu je veliina onih ljudi koji su se borili, kao i kakva su bilanjihova strahovanja, njihova ogranienja, iz ega ete upravo

doznati u emu je njihova veliina.itajui svaku od epizoda, moi emo i sami da delujemo s njima,

da osetimo njihove brige i da uivamo u njihovim uspesima. Iz prveruke bie nam data analiza toga kako se razvijala borba i predoenedukativni nain na koji su oni delovali kad god bi bili u prilici danaprave kritiku analizu pa i autokritiku, to bez sumnje slui kaoiskustvo i nauk svima onima koji nameravaju da od revolucionarneborbe naprave svoje oruje, a da ne naprave iste greke.

Od prvog asa kada sam proitala knjigu, u pamenje mi senajvie urezao tekst Ubijeni tenac, koji od onda nisam zaboravila:tano ujem lave mladunca i nasluujem oseaj krivice. Ne moe seporei da se, kada je ovek u sreditu borbe, odluke moraju donositiza tili as, da ponekad i brzina kojom se donose odluuje o ivotumnogih saboraca, i da tada moe biti uveren da je postupioispravno, ali da se ne moe osloboditi bola koji je neretko skopan s

takvim odlukama. Sve to ostaje u biu borca; da, oni su ljudska bia,kao vi ili kao ja, ili kao mnogi drugi, sa svim sloenim oseanjimakoja nas kao ljude individualizuju i koja nam omoguavaju da seoseamo pripadnicima jedne vrste.

Nadam se da ete uivati i nauiti uz ovo tivo koje je napisaoonaj koga bismo mogli da odredimo kao hroniara poslednjegsegmenta oslobodilakog rata moga naroda. Pristupite zasedama,


8/292

donosite odluke, i borite se za slobodu zajedno s njegovim borcimakroz dogaaje i treptaje jednog od najpredanijih i najvie voljenihvoa. Ali po zavretku itanja nemojte sputati oruje, ononajkorisnije, dakle oruje saznanja i razumevanja i nastavimo

zajedno da se borimo za znatno bolji svet. Hasta la VictoriaSiempre!{1}

Aleida Gevara Mar

2005


9/292

PRVI DEO


10/292

Uvod

Od nekog vremena razmiljali smo kako da sainimo istoriju naerevolucije koja bi obuhvatala njene brojne vidove i delove. esto sunjene voe privatno ili javno izrazile elju da saine tu istoriju,ali posao je obiman, godine prolaze i seanje na pobunjeniku borbupostepeno se rastvara u prolosti a da injenice nisu jasno fiksirane,iako ve pripadaju ak i istoriji Amerike. Zbog toga zapoinjemoseriju linih seanja na napade, arke, borbe, kao i na bitke u kojimasmo uestvovali. Naa namera nije da ovu fragmentarnu istoriju

iznesemo kroz seanja i nekoliko beleaka; naprotiv, elimo da setema razvija za sve one koji su to proiveli.Nae lino ogranienje, dok smo se borili na nekoj odreenoj i

naznaenoj taki karte Kube, tokom cele kampanje spreilo nas je daistovremeno uestvujemo u bitkama i dogaajima na drugimmestima. Verujemo da moemo da ponemo od prve bitke, kakobismo svim uesnicima revolucionarnog poduhvata omoguili da gaispriaju, i to na sreen nain to jest od one jedine u kojoj je

uestvovao Fidel, a koja je po nas bila nepovoljna: re je oiznenaenju kod Alegrije de Pija.Mnogi preiveli ute o ovoj akciji, ali svaki od njih je takoe

pozvan da iznese svoja seanja kako bi ona bila prikljuena istoriji, itime istorija kompletirana. Traimo samo da pripoveda budepotpuno objektivan: da nikada ne kae neto netano tek da birazjasnio svoju linu poziciju ili da bi je uveliao, jo manje da bi sepravio da je bio na nekom drugom mestu. Traimo da, poto napie

nekoliko stranica tako da svako prema svom obrazovanju iustrojstvu moe da ih razume, bude to je mogue vie samokritiankako bi s tih stranica uklonio sve one rei koje se ne tiu realnogdogaaja ili onog o ijoj izvesnosti nije potpuno siguran. S drugestrane, upravo takvim nastojanjem i sami zapoinjemo svoja seanja.


11/292

Alegrija de Pio

Alegrija de Pio je mesto u provinciji Orijente, optina Nikero,smeteno blizu Kabo Kruza, gde smo se zatekli 5. decembra 1956,kada su nas tu nale trupe diktature.

Bili smo iscrpljeni posle peaenja koje nije bilo toliko dugokoliko oteano. Iskrcali smo se 2. decembra na mestu poznatom kaoplaa Las Koloradas, kada smo izgubili gotovo svu opremu i hodalibeskonano dugo, satima kroz movare morske vode u novimizmama. To je izazvalo pojavu uljeva na nogama gotovo celog

naeg ljudstva. Ali nije obua bila jedini na neprijatelj, kao nigljivina oboljenja. Stigli smo na Kubu posle sedam danaplovidbepreko Meksikog zaliva i Karipskog mora, bez hrane na brodu, uloem stanju. Gotovo svi su bili oamueni jer nisu navikli na morskotalasanje, poto smo 25. novembra izali iz luke Tukspana, jednogdana kada je more bilo uzburkano i plovidba zabranjena. Sve je toostavilo traga na trupi novajlija koji nikad pre toga nisu bili u borbi.

Od nae ratne opreme ostala je bila pokoja puka, remen i

nekoliko pokvaenih metaka. Na lekarski arsenal je bio nestao, nairanevi veinomsu ostali u movarama. Dan ranije smo hodali noupo stazama unutar trara{2} Sentral Nikera, koje je tada pripadaloHuliju Lobou. Zbog naeg neiskustva, podmirivali smo glad iutoljavali e jedui eernu trsku pored puta i ostavljajui tamootpatke, ali i bez toga, straarima nisu bile potrebne posebnepotrage, jer na vodi, kako smo godinama kasnije saznali, bio jeglavni krivac za izdaju poto ih je on doveo do nas. Vodi je puten

na slobodu kad smo stigli do take odmora, ime smo pogreili, i to nanain koji emo iskusiti jo koji put tokom bitke, sve dok nismonauili da pojedini elementi civilnog stanovnitva, ije karakteristikenisu poznate, moraju biti pod nadzorom kad god je re o opasnimzonama. Nije trebalo da ga pustimo da ode, tog lanog vodia, utakvim okolnostima.


12/292

U zoru 5. decembra malo je bilo onih koji su mogli da naine jokoji korak; ljudi iznemogli, prevaljivali su kratka rastojanja traeisve due predahe. Zbog toga je nareena pauza pored trara, uretkom umarku, relativno blizu brda. Veina nas je to prepodne

prespavala. Neobini signali poeli su da se primeuju u podne,kada su avioni biber i druge vrste manjih vojnih letelica, kao iprivatnih avionia, poeli da nadleu okolinu. Neki iz nae grupemirno su sekli trsku dok su avioni preletali, ne razmiljajui kolikosu vidljivi, s obzirom na niski let i sporo letenje tih neprijateljskihaviona. Moj posao u to doba, kao lekara trupe, sastojao se u leenjuranjenih stopala. Mislim da se seam svog poslednjeg leenja togdana. Zvao se Umberto Lamote, taj drug, i to je takoe bio i njegov

poslednji dan. U mom seanju se nalazi umoran i zabrinut lik kako urukama nosi cipele to ne moe da obuje, dok od ranca s lekovimaza prvu pomoi ide do svog poloaja.

Montane i ja smo bili naslonjeni o stablo i govorili o svojoj deci.Jeli smo oskudno sledovanje pola kobasice i dva keksa kada jeodjeknuo pucanj, i za svega nekoliko sekundi itav uragan metaka ili se barem tako uinilo naem uznemirenom duhu tokom togvatrenog krtenja nadvijao se nad grupom od 82 oveka. Mojapuka nije bila od najboljih; namerno sam takvu traio jer mojefiziko stanje je bilo alosno posle dugog astmatinog napada kojisam podneo tokom itavog morskog puta pa nisam eleo da seizgubi dobro oruje u mojim rukama. Ne znam u kojem trenutku,niti kako su se odigrale stvari; seanja su ve mutna. Seam se dasred pucnjave, Almeida tada kapetan doe do mene da pitakakva su nareenja, ali tamo vie nije bilo nikoga da ih izda. Kako

sam kasnije saznao, Fidel je uludo pokuao da skupi ljudstvo uoblinjem traru do kojeg se moglo stii samo ako se pree mea.Iznenaenje je bilo isuvie veliko, meci isuvie gusti. Almeidaponovo preuze vostvo nad svojom grupom. U tom asu, jedandrug ostavi kutiju s municijom gotovo do mojih nogu, to sam murekao, a ovek mi je odgovorio, sa izrazom kojeg se savreno seamzbog zebnje koju je odavalo njegovo lice, neto kao nije sad vreme


13/292

za kutiju s municijom, i odmah potom nastavi put trara (posle gae ubio neki od Batistinih birova). Moda je to bio prvi put kada sepreda mnom praktino postavila dilema o mojoj posveenostimedicini ili o mojoj dunosti revolucionarnog vojnika. Ispred sebe

sam imao ranac s lekovima i kutiju s municijom; zajedno je bilopreteko da se prenose, pa sam uzeo kutiju s municijom i ostavioranac kako bih preao istinu koja me je odvajala od trara. Tanose seam Faustina Pereza kako ui na mei pucajui iz svogautomatskog pitolja. Pored mene drug po imenu Arbentosa hodaoe prema traru. Rafal koji se nije razlikovao od ostalih sustigao jeobojicu. Osetim snaan udarac u grudi i ranu na vratu; sebe tuotpiem kao pokojnika. Arbentosa, kome je krv ikljala na nos i usta,

i koji je imao ogromnu ranu odjednog45--kalibarskog metka, povikaneto kao ubie me i stade da sumanuto puca jer se inae u tomtrenutku niko nije video. Sa zemlje rekoh Faustinu: Skenjali me.Faustino me pogleda sred svog posla pa mi ree da nije to nita, ali unjegovim oima mogla je da se proita presuda u vezi s mojomranom.

Ostao sam da leim, ispalio metak prema brdu sledei isti mraniporiv drugog ranjenika. Odmah sam poeo da razmiljam onajboljem nainu da umrem u tom asu kada je sve izgledaloizgubljeno. Prisetio sam se davnanje prie Deka Londona, u kojojse glavni junak prislonjen na stablo drveta sprema dadostojanstveno okona svoj ivot znajui da je osuen na smrt zbogmraza na ledenim obalama Aljaske. To je jedinajasnaslika. Neko jeuei vikao da treba da se predamo, a iza se zauo glas, za kojiposle doznadoh da pripada Kamilu Sijenfuegosu, kako vie: Ovde

se niko ne predaje... i posle toga psovku. Ponse se priblii savusplahiren, isprekidanog disanja, pokazujui mesto gde mu je metakpo svemu sudei proao kroz plua. Rekao mi je da je ranjen, a jasam mu ravnoduno odgovorio da sam i ja. Nastavi da se vueprema traru, isto kao i drugovi koji nisu bili ranjeni. Za trenutaksam ostao sm, leei i dalje, oekujui smrt. Almeida stie do menei obodri me da nastavim; uprkos bolovima, ja sam to uinio i uli


14/292

smo u trar. Tamo sam video velikog druga Raula Suareza, kome jemetak razneo palac, i Faustina Pereza kako mu ga previja poredstabla. Posle toga se sve pomutilo zbog malih aviona u niskom letu,ri emuje bilo i mitraljeskih pranjenja koja su sejala jo veu zbrku

usred as danteovskih, as grotesknih prizora, kao to je onaj kadae krupan borac hteo da se sakrije iza nekih trski, dok je drugi traiotiinu usred zagluujue buke pucnjave, a da se ne zna tano zato.

Oformljena je grupa koju je vodio Almeida i u kojoj smo bili joRamiro Valdes, tada porunik, i drugovi ao i Benitez. SaAlmeidom na elu proli smo poslednju meu trara da bismo sedokopali spasonosnog brda. U tom trenutku su se zauli prvi povici

vatra, nad trarom su se izdigli stubovi dima i vatre; mada to ne

mogu pouzdano da tvrdim, jer sam vie mislio na gorinu poraza ineizbenu smrt nego na deavanja u vezi sa samom borbom. Hodalismo sve dok nam no vie nije dozvolila da napredujemo, pa smoodluili da spavamo svi zajedno na gomili, dok su nas napadalikomarci, dok su nas morili e i glad. Tako je izgledalo nae vatrenokrtenje 5. decembra 1956. u blizini Nikera. Tako je poela da sestvara budua Pobunjenika vojska.


15/292

Bitka kod La Plate

Napad na malu kasarnu na uu reke La Plata, na Sijera Maestri,bio je naa prva pobeda i ona je svakako odjeknula dalje i odnepristupanog podruja gde se napad odigrao. Bio je to svimapoziv na panju, dokaz da Pobunjenika vojska postoji i da jespremna da se bori, a za nas i potvrda o mogunosti zavrnepobede.

etrnaestog januara 1957, svega neto vie od mesec dana posleiznenaenja kod Alegrije de Pija, dospeli smo na reku Magdalena

koja je od La Plate odvojena zemljanim jezikom koji izlazi iz Maestrei nestaje u moru odeljujui tako dve male uvale. Tamo smo napravilinekoliko vebi gaanja, koje je Fidel naredio kako bi se ljudstvoobuavalo; neki su pucali prvi put u ivotu. Tamo smo se takoe iokupali, nakon mnogo dana kako nismo znali za higijenu, i oni kojisu mogli, presvukli su odeu. U tom trenutku je bilo 23 efektivnaoruja: 9 puaka s teleskopskim nianom, 5 poluautomatskih, 4repetirke, 2 tompson mitraljeza, 2 automatska pitolja i 1 puka

kalibra 16. Toga dana po podne popeli smo se uz poslednju padinupre nego to smo stigli blizu La Plate. Do ume smo pratili uzaniputeljak kojim je malo sveta prolo tako da ga je ba za nas maetomprokrio jedan seljak iz kraja po imenu Melkijades Elijas. To imenam je dao na vodi Eutimio, neophodanpersonal za nas i slikupobunjenog seljatva; ali neto kasnije ga je uhvatio Kasiljas, kojiumesto da ga ubije, kupi ga uz ponudu od 10.000 pesa i in u vojsciako ubije Fidela. Bio je vrlo blizu svog nauma, ali mu je ponestalo

hrabrosti da ga ostvari; meutim, njegovo delovanje je i te kakoimalo posledica jer je potkazao na logor.U to doba, Eutimio nas je verno sluio: bio je jedan od mnogih

seljaka koji su se borili za svoje posede protiv zemljoposednika togpodruja, a onaj koji se bori protiv zemljoposednika istovremeno sebori protiv andarmerije koja je sluga te klase.

Tokom hodanja toga dana, zarobili smo dva seljaka za koje se


16/292

ispostavilo da su u srodstvu s vodiem. Jedan je puten na slobodu,ali je drugi zadran kao mera opreza. Sutradan, 15. januara, ugledalismo kasarnu La Plate, dopola izgraenu od pocinkovanih ploa, ivideli smo grupu polugolih ljudi, na kojima se ipak prepoznavala

neprijateljska uniforma. Mogli smo da primetimo kako, u est popodne, pre zalaska sunca, stie amac prepun andarma; neki susilazili, drugi su se penjali. Kako nismo dobro shvatali ta se tanodeava, odluili smo da napad odloimo za naredni dan.

Od svanua 16. januara kasarna je stavljena pod prismotru.Tokom noi se povukla obalska straa; zapoeto je izvianje okoline,ali se vojnici nisu nigde videli. U tri po podne odluili smo da sepostepeno pribliimo putu koji se iz kasarne penje pored reke ne

bismo li neto uoili. Predvee smo preli reku La Plata, koja je ustvari plitka, i rasporedili se uz put; posle pet minuta zarobili smodva seljaka. Jedan od njih je podseao na potkazivaa; kad su saznaliko smo i kad smo im rekli da nam namere nisu dobre ako ne buduasno govorili, izneli su dragocene podatke. Bilo je nekoliko vojnikau kasarni, oko 15, a uz to uskoro treba da proe jedan od trojiceuvenih stareina oblasti: io Osorio. Ove stareine pripadajulatifundiji porodice Laviti koja je stvorila ogroman feud i odravalaga posredstvom terora, uz pomo individua poput ia Osorija.Ubrzo posle toga pojavio se pomenuti io kako pijan jae na mazginosei crneta opkorake. Universo Sanez mu je rekao da stane uime seoske andarmerije a ovaj je jednostavno odgovorio:

Moskito. To je bila lozinka.Uprkos naem stravinom izgledu, mi smo ipak uspeli da

prevarimo ia Osorija jer je bio veoma pijan. Navodno ljut, Fidel

mu ree da je on pukovnik vojske i da je doao da ispita iz kograzloga jo nisu likvidirani pobunjenici, da on moe da zae u brda ida je zato zarastao bradom a da to to vojska radi jeste istosmee; ukratko, prekorno se izrazio o gotovosti neprijateljskihsnaga. Vidno skruen, io Osorio ispria kako andarmi stvarnoprovode svoje vreme u kasarni, gde samo jedu i ne dejstvuju; da iduu nebitne obilaske, i empatino ponovi da treba likvidirati sve


17/292

pobunjenike. Tako je otpoelo nabrajanje prijateljskih ineprijateljskih ljudi u kraju, diskretno ispitujui ia Osorija za svenjih, s tim to smo, naravno, sva pitanja preokretali, ili smo njegoveodgovore prevodili naopako. Kad je io govorio da je neko lo, mi

smo ve imali osnova da kaemo da je dobar. Tako je prikupljenovie od dvadeset imena, a potkaziva je i dalje govorio: ispria namkako su poginula dva oveka tamo, ali moj general Batista me jeodmah oslobodio. Ree nam kako su upravo amarali neke seljakekoji se behu malo uzjogunili i da su osim toga, shodno njegovimreima, andarmi nesposobni za to: putali su ih da priaju nekanjavajui ih. Fidel ga upita ta bi on uradio s Fidelom Kastromkad bi ga uhvatio, a io onda odgovori jednim reitim gestom da bi

mu razbio... a isto to je rekao i za Kresensija. Sluajte, reepokazujui na obuu nae trupe izraenu u Meksiku, to su cipelekukinih sinova koje smo mi ubili. Tu, i ne znajui, io Osorioupravo bee potpisao svoju smrtnu presudu. Na kraju, a na osnovuFidelovog predloga, pristao je da nas vodi kako bismo iznenadili svevojnike i pokazali im da su vrlo ravo pripremljeni i da neispunjavaju svoju dunost.

Primakli smo se kasarni a io Osorio nam je bio vodi, iakolino nisam bio sasvim siguran da taj ovek nije ve primetio nauprevaru. Meutim, on je nastavio veoma bezazleno, jer je bio tolikopripit da nije mogao uopte da rasuuje, pa smo tako iznova prelireku da bismo se primakli kasarni. Fidel mu ree da vojni propisipredviaju da zatvorenik mora da bude vezan: ovek se nesuprotstavi, ve nastavi kao zatvorenik iako toga nije bio svestan.Objasni da se jedina postavljena straa nalazi na ulazu u kasarnu i

da je tek u izgradnji i da je kua drugog predradnika po imenuOnorio isto tu, pa nas povede do mesta blizu kasarne kuda prolaziput za Masio. Drug Luis Krespo, danas major, poslat je u izvianjepa se vratio s veu da su podaci koje je dao predradnik tani, jer sevide dve graevine i u sredini crvena taka od zapaljene cigareandarma.

Kada smo bili spremni da se pribliimo, bili smo prinueni da se


18/292

sakrijemo i da pustimo da tri straara prou na konju terajui sasobom kao mazgu jednog zatvorenika peice. Dok su prolazili poredmene, seam se rei jadnog seljaka koji je govorio: Ja sam kao i vi,i odgovora nekog oveka koji je posle identifikovan kao kaplar

Basol: Umukni i teraj dalje da te ne bih poterao biem. Mi smomislili da je taj seljak van opasnosti im nije u kasarni te prema tomenije izloen paljbi u trenutku napada; meutim, sutradan, kada susaznali za napad i njegov ishod, njega su muki ubili u Masiou.

Napad smo bili pripremili sa dvadeset dva raspoloiva oruja.Bio je to vaan trenutak poto smo inae imali malo metaka; kasarnae ipak morala da bude osvojena, u suprotnom znai da smopotroili municiju, te da ostajemo bespomoni. Drug porunik Hulio

Dijaz, koji je junaki pao kod El Uvera, s Kamilom Sijenfuegosom,Benitezom i Kalikstom Moralesom, s poluautomatskim pukamaopkolie kuu od palme s krajnje desne strane. Fidel, UniversoSanez, Luis Krespo, Kaliksto Garsija, Fahardo danas major istogprezimena kao na lekar Piti Fahardo, koji je pao u Eskambraju ia, napaemo iz centra. Raul sa svojim ljudima i Almeida sa svojim,napae kasarnu s leve strane.

Tako smo poeli da se primiemo neprijateljskim poloajima svedok nismo stigli na etrdesetak metara. Bila je zgodna meseina.Fidel je zapoeo pucnjavu s dva mitraljeska rafala koja su odmahpropraena svim raspoloivim pukama. Odmah su vojnici pozvanina predaju, ali bez ikakvog rezultata. Kad je zapoela pucnjava,presueno je douniku i ubici iu Osoriju.

Napad je poeo u dva sata i etrdeset minuta iza ponoi, astraari su pruili vei otpor od oekivanog. Tu je bio i sarant koji

e imao M-1, te je uzvraao paljbom svaki put kada smo mu govorilida se preda. Izdata je naredba da se bace nae stare granatebrazilskog tipa, pa Luis Krespo baci svoju, a i ja onu koja mi jesledovala. Meutim, nisu eksplodirale. Raul Kastro baci dinamit bezikakvog efekta. Trebalo je tada da priemo i spalimo kue, ak irizikujui sopstveni ivot. U tim trenucima Universo Sanez pokuada to prvi uini pa nije uspeo, posle je topokuao Kamilo


19/292

Sijenfuegos, ali takoe nije uspeo, i na kraju smo Luis Krespo i japrili jednoj upi koju je on zapalio. Na svetlosti vatre mogli smo davidimo da su na tom mestu jednostavno uvali plodove oblinjeplantae kokosovih palmi, ali smo naloili vojnicima da napuste

borbu. Jedan od njih, u bekstvu, umalo da se nabode na puku LuisaKrespa, koji ga rani u grudi, oduze mu oruje i tako smo nastavili dapucamo na kuu. Kamilo Sijenfuegos iza jednog drveta krenu dapuca na saranta u bekstvu i tako potroi ono malo municije koju jeimao.

Vojnici, gotovo bez zatite, bivali su ranjeni naim mecima.Kamilo Sijenfuegos, s nae strane prvi ue u kuu odakle su dopiralipovici o predaji. Ubrzo smo napravili bilans okraja u pogledu

oruja: 8 springfilda, 1 mitraljez tompson i nekih 1.000 metaka;mi smo potroili nekih 500 metaka. Osim toga, imali smo remena,goriva, noeva, odee, neto namirnica, a to se tie gubitaka, oni suimali dva poginula i pet ranjenika, uz tri zarobljenika. Neki poreddounika Onorija uspeli su da pobegnu. S nae strane, niogrebotine. Spaljene su kue vojnika i onda smo se povukli, nakonto smo ranjenicima ukazali najbolju moguu pomo, od ega sutrojica njih bili u ozbiljnom stanju pa su posle i preminuli, kako smosaznali nakon konane pobede; njih smo predali na dalju neguzarobljenim vojnicima. Jedan od tih vojnika kasnije se pridruiotrupama komandanta Raula Kastra i tako stigao do ina porunika,a poginuo je u avionskoj nesrei poto je rat ve bio dobijen.

Na odnos prema ranjenicima oduvek se razlikovao od odnosavojske koja nije samo ubijala nae ranjene, nego je i svoje naputala.Ova razlika je vremenom poela da ostavlja posledice, i time postala

edan od inilaca nae pobede. Tamo, to je bilo veoma bolno zamene jer sam kao lekar oseao potrebu da sauvamo zalihe za naetrupe, Fidel naredi da se zarobljenicima predaju svi raspoloivilekovi radi nege ranjenih vojnika, pa smo tako i postupili. Isto takosmo na slobodu pustili civile, i u 4.30 17. januara krenuli smo kaPalma Moi, gde smo stigli pred zoru, brzo zalazei i traeinajnepristupanije delove Maestre.


20/292

Tuan prizor se otvarao pred naim oima: jedan kaplar i jedanpredradnik vee pre toga rekoe svim porodicama iz tog mestada eavijacija sve to bombardovati i da e gotovo kod veine seljaka izazvatipravi egzodus prema obali. Kako niko nije znao za na boravak u

tom kraju, delovalo je kao da je to manevar izmeu predradnika iseoske andarmerije, ne bi li oni od seljaka oteli njihovu zemlju iostala dobra, ali njihova la se podudarila s naim napadom i to jepostajala istina, tako da je teror u tom trenutku posejan pa jeegzodus bilo nemogue zaustaviti.

Ovo je bila prva pobedonosna bitka Pobunjenike vojske; desilose da smo u ovoj i u sledeoj bici mi jedini put za ivota nae trupeimali vie oruja nego ljudi... Seljak nije bio spreman da se pridrui

borbi, a veza s bazama u gradu praktino nije postojala.


21/292

Bitka kod Paklenog potoka

Pakleni potok je potoi kratkog toka koji se uliva u reku PalmaMoa. Udaljavajui se od Palma Moe i idui uzvodno kroz padinekoje ga okruuju, mi smo obalom stigli do jedne male krune uvalena brdu, gde su se izdizale dve male kolibe pa smo tu postavililogor, praznei, naravno, kue seljaka.

Fidel je raunao da e vojska doi po nas i da e nas manje-vielokalizovati, pa odlui da tu postavi zasedu kako bi bili uhvaenineprijateljski vojnici. Shodno tome je rasporedio ljude.

Fidel je stalno nadzirao linije i iao u obilazak da bi se uverio udelotvornost odbrane. Devetnaestog januara ujutru desio se sluajkoji je mogao da ima teke posledice. Kao trofej iz bitke kod LaPlate, ja sam bio poneo kacigu kaplara Batistine armije te sam je savponosan nosio, pa i prilikom obilaska trupa, kroz brda, aprethodnica ula izdaleka kako stiemo i onda videla kako grupupredvodi jedan s kacigom. Sreom, u tom trenutku su upravo istilioruje i samo je u funkciji bila puka Kamila Sijenfuegosa, koji je

osuo paljbu na nas, mada je odmah shvatio svoju greku: prvi metaknije pogodio metu i automatska puka se zaglavila tako da nijemogla dalje da puca. Ovaj sluaj pokazuje stanje napetosti u komesmo svi bili dok smo iekivali bitku kao neki vid osloboenja. To sutrenuci kada ak i oni s najdebljim ivcima oseaju izvesno klecanjekolena i svi jedva ekaju da kucne zlatni as rata, a to je bitka.Meutim, nije to bila elja za borbom, daleko od toga mi smo toradili jer je bilo neophodno.

U zoru 22. januara zauli su se sporadini pucnji u oblasti rekePalma Moa i to nas je podstaklo da odrimo svoju liniju u boljemstanju; podstaklo nas je da se bolje priuvamo i da saekamopredstojee prisustvo neprijateljske trupe. Poto se pretpostavljaloda su vojnici blizu, nije bilo ni doruka ni ruka. Sa seljakomKrespom bili smo otkrili kokoarnik pa smo racionalizovali upotrebuaja ostavljajui jednu koku, kao to je prirodno da bi i dalje snela.


22/292

Tog dana, s obzirom na pucnjavu koju smo uli u toku noi, Krespoodlui da treba da pojedemo poslednje jaje, i tako smo i uradili. Biloe podne kada smo primetili ljudsku priliku u jednoj od koliba.Isprva smo pomislili da neki od drugova nije posluao naredbu da se

ne priblii kui. Meutim, nije bilo tako. Jedan od vojnika diktaturedoao je da ispita kolibu. Posle su se pojavila njih estorica, a kad sukrenuli, trojica su bila izloena pogledu. Mogli smo da vidimo kakostraar, poto se osvrnuo na sve strane, upa neke trave, stavlja ihna ui u pokuaju kamuflae, te seda u hladovinu sasvim mirno, bezikakve strepnje na licu, jasno vidljivom kroz teleskopski nian.Fidelov pucanj, a Fidel je otvorio vatru, usmrti ga smesta, a vojnik jesamo stigao da povikne neto kao joj majice!, te pade da ne bi

nikad vie ustao. Pucnjava je uzela maha pa su pala i dva drganesrenog vojnika. Odjednom sam otkrio da je u drugoj kolibi,joblioj mom poloaju, vojnik koji pokuava da se skloni od naepaljbe. Videle su mu se samo noge jer ga je s mog poloaja zaklanjaokrov kolibe. Prvi put sam opalio i promaio; drugi pucanj pogodioveka u grudi i on pade zabadajui puku bajonetom u zemlju. Dokme je seljak Krespo pokrivao, stigao sam do kue, odakle sammogao da vidim le i da uzmem municiju, puku i jo neke stvari.ovek je dobio metak posred grudi i mora da mu je on razneo srcepa je smrt bila trenutna; ve je ispoljavao prve znakove mrtvakeukoenosti, moda i usled zamora svog poslednjeg dana.

Borba se odigrala izuzetnom brzinom i ubrzo smo svi poeli dabeimo, svako sa svojestrane, poto smo postigli postavljene ciljeve.

Kada smo se presabrali, ustanovili smo da smo potroili otprilike900 metaka i da je 70 nadoknaeno iz jednog punog remena, kao i

edna puka. Bio je to garand koji je pripao Efiheniju Ameiheirasu,koji ga je nosio tokom bezmalo itavog rata. Izbrojana su etvoricamrtvih kod neprijatelja, ali mesecima kasnije smo doznali, kad smouhvatili jednog dounika, da su ih u stvari bila petorica. Nije bilapotpuna pobeda, ali ni Pirova. Odmerili smo svoje snage s vojskom,i pokazali se u novim okolnostima.

To nam je bitno popravilo raspoloenje i omoguilo da ceo dan


23/292

nastavimo pentrajui se na najnepristupanija brd kako bismoizmakli poteri veih grupa neprijateljske vojske. Tako smo dospelina drugu stranu planine, gde smo ili uporedo s Batistinom trupomkoja se takoe dala u bekstvo, pa se popela na ista brda da bi

nastavila s druge strane. Tokom dva dana, nae trupe i trupeneprijatelja hodale su maltene zajedno i ne primeujui to: jednomsmo spavaliu dve kolibe, jedva razdvojeni malom rekom kao to jeLa Plata, na svega nekoliko okukajedni od drugih. Porunik koji jekomandovao patrolom bio je Sanez Moskera i njegovo ime seproulo na Sijera Maestri zbognjegovih pljaki. Valja objasniti da supucnji koje smo mi uli nekoliko asova pre akcije bili ispaljeni kakobi bio ubijen jedan haianski utokljunac koji nije hteo da povede

trupe do naeg sklonita. Da nisu poinili to ubistvo, ne bismo mibili takopripravni.

Ponovo smo bili pretovareni, mnogi od nas su nosili i po dvepuke; u takvoj situaciji nije bilo lako prevaliti put, ali, oigledno,moral je bio iznad svega, suprotno moralu koji je ovladao nakonpropasti kod Alegrije de Pija. Nekoliko dana ranije porazili smomanje brojnu grupu koja se bila uanila u jednoj kasarni; sad smo umaru porazili kolonu iji je broj prevazilazio nae snage, pa smomogli da shvatimo vanost koju u ovakvom ratovanju imalikvidiranje prethodnice, jer bez prethodnice vojska ne moe danapreduje.


24/292

Vazduni napad

Posle pobedonosne bitke protiv snaga Saneza Moskere, ili smoobalom reke La Plata, a posle, poto smo preli reku Magdalena,vratili smo se u oblast koju smo mi ve znali kao Karakas. Aliatmosfera koja je tu vladala odudarala je od one koju smo osetilikada smo se prvi put krili na toj istoj padini i kada nas je ceo narodpodravao. Sada su Kasiljasove trupe prole tuda i posejale teror nacelom podruju. Seljaci su otili i samo su ostale prazne kolibe iponeka ivotinja koju bismo mi rtvovali radi jela. Iskustvo nam je

govorilo da nije uputno iveti po kuama, tako da, poto smoprenoili u jednoj od njih, koja je bila izdvojena, popeli smo seuzbrdo i postavili logor pored bare, gotovo na vrhu brda kodKarakasa.

Tamo doe do mene Manuel Fahardo, da me upita moe li sedogoditi da izgubimo rat. Na odgovor, nezavisno od euforije ipobeda, bio je uvek isti: rat se dobija bez pogovora. Objasnio mi jeda me to pita jer mu je izvesni Moran rekao da nije mogue dobiti

rat, da nam se crno pie, i da ga je pozvao da napusti borbu. Preneosam Fidelu ove informacije i otkrio sam da je upravo taj Moran smve bio izvestio Fidela Kastra kako opipava puls ljudstvu da proverimoral trupe. Sloili smo se da to nije najprimereniji nain, i Fidelodra manju bukvicu pozivajui na veu disciplinu i objanjavajuikakve sve opasnosti vrebaju ako se ona ne potuje. Uz to je najavioda e tri prekraja biti kanjena smrtnom kaznom: neposlunost,dezerterstvo i defetizam.

Situacija nije tih dana bila previe vesela. Kolona, bez bodrostikoja se kuje u borbi a uz to i bez jasne ideoloke svesti, nikako da sekonsoliduje. Jedan dan jedan, drugi dan drugi drugovi su nestajali;traili su funkcije koje su ponekad bile znatno opasnije u gradu, alikoje su uvek znaile bekstvo pred nemilosrdnim uslovima brda.Ipak, vojniki ivot se nastavljao svojim tokom. Moran zvaniGalicijac nije tedeo snage traei hranu i uspostavljajui veze sa


25/292

seljacima iz oblinjih mesta.U takvim smo uslovima bili 30. januara ujutru. Eutimio Gera,

izdajnik, bio je zatraio dozvolu da obie bolesnu majku, i Fidel muto odobri, dajui mu uz to i neto novca za put. Prema njegovim

reima, put e potrajati nekoliko nedelja; mi jo nismo bili shvatiliniz injenica koje su kasnije bile jasno razjanjene naknadnimponaanjem pomenutog. Kad se iznova prikljuio trupi, Eutimioree da je bio stigao blizu Palma Moe kada je doznao da su namvladine snage na tragu i da je pokuao da nas obavesti, ali da jesamo naiao na leeve nekih vojnika u Delfinovoj kolibi, a Delfin jeedan od seljaka na ijem imanju se odigrala bitka kod Paklenogpotoka, i da je sledio na trag kroz Sijeru dok nas nije tamo naao. U

stvari, desilo se da je on bio uhvaen i da je ve radio kao agentneprijatelja, jer je pristao da primi novanu nadoknadu i vojni inako ubije Fidela.

Kao deo plana, Eutimio bee napustio logor dan ranije, i ujutru,posle hladne noi, kad smo tek ustajali, zauli smo brujanje avionakoje nismo mogli da lokalizujemo jer smo bili na brdu. Vatra zakuvanje je bila upaljena dvesta metara nie, pored male bare, tamogde je logorovao pic prethodnice. Odjednom se zaulo pikiranjeborbenog aviona i tektanje mitraljeza, a ubrzo potom i bombe.Nae iskustvo je bilo veoma nedovoljno u tim trenucima, dok smoodasvud sluali pucnjeve. Meci kalibra 50 milimetara eksplodirali biu dodiru s tlom i padajui blizu nas stvarali su utisak da izlaze izsamog brda, dok su se istovremeno uli i mitraljeski pucnji izvazduha. To nas je navelo na pomisao da je posredi zapravokopneni napad.

Nareeno mi je da saekam ljude sa pica prethodnice i daprikupim stvari koje smo ostavili zbog vazdunog napada. Mestookupljanja bila je Dimna jama. U tom trenutku moj drug je bio ao,veteran panskog rata. Saekali smo neko vreme da stigne neko odnestalih drugova, ali nismo nikoga nali. Krenuli smo da pratimotragove kolone sledei neke neprecizne znakove i nosei velikitovar, dok nismo odluili da sednemo i predahnemo na istini ume.


26/292

Nakon nekog vremena, kad smo zauli buku i primetili kretanje,videli smo da i oni napreduju sledei iste tragove koje su sledilli iGiljermo Garsija (sada major) i Serhio Akunja, obojica pripadniciprethodnice, koji su dolazili da se pripoje grupi. Posle izvesnog

razmatranja, Giljermo, Garsija i ja ponovo smo krenuli prema logoruda vidimo ta se deava, jer se nije uo nikakav zvuk: avioni su bilinestali. Videli smo prizor pustoi: s neobinom preciznou koja setokom rata, sreom, vie nije ponovila, kuhinja je bila napadnuta,pe razbijena u paramparad usled dejstva mitraljeza, a jednabomba je eksplodirala tano posred logora nae prethodnice, ali tek

eto posle povlaenja ljudi. Galicijac Moran i jedan drug poli su uizvidnicu i samo se Moran vratio javivi da je izdaleka video avione,

da ih je pet, a da, osim toga, nema trupa u blizini. Nastavili smo naspetorica da hodamo s velikim tovarom, sred pustonog prizora kuanaih nekadanjih prijatelja, sada potpuno spaljenih. Sve to smo uednoj od njih nali bila je maka koja je bolno mjaukala, kao i svinjakoja je grokui izala kada nas je ula. uli smo za Dimnu jamu, alinismo tano znali gde je to mesto. Tako smo u velikoj neizvesnostiproveli no, ekajui da vidimo drugove, a strepei da ne naiemona neprijatelja.

Trideset prvog januara ulogorili smo se na vrhu padine s koje suse videle neke oranice, zbog ega smo pretpostavili da e to bitiDimna jama; obavljeno je nekoliko istraivanja, ali nita nije naeno.Serhio, jedan od petorice, pomislio je da je video dve osobe skaketima, ali nije mogao brzo da nas obavesti, tako da nismonikoga ni sustigli. Sa Giljermom smo poli u izvidnicu do krajadoline, blizu obala Ahija, gde nam je jedan Giljermov drug dao

neto da pojedemo, ali su svi bili veoma zaplaeni. Taj drug nam jeavio da su straari zaplenili i spalili svu robu Sira Frijasa: mazge surekvirirane a goni ubijen. Prodavnica Sira Frijasa je spaljena anjegova ena privedena. Ljudi koji su ujutru proli bili su podnaredbama komandanta Kasiljasa, koji je prenoio u blizini kue.

Prvog februara ostali smo u naem malom logoru, praktino podvedrim nebom, oporavljajui se od umora zbog peaenja


27/292

prethodnog dana. U jedanaest pre podne zaula se pucnjava s drugestrane padine, a posle, jo blie, i neko zapomaganje, kao da nekotrai pomo. Izgleda da je sve to dokrajilo ivce Serhija Akunje, kojie neujno ostavio svoj remen i svoju puku i napustio straarsko

mesto koje je njemu bila povereno. Zapisali smo u svom ratnomdnevniku da je odneo seljaki eir, limenku kondenzovanog mlekai tri kobasice; u tom trenutku nam je teko pao nestanakkondenzovanog mleka i kobasica. Nekoliko sati kasnije uli smobuku pa smo se pripremili za odbranu iako nismo znali da li nas jedezerter izdao, ali se pojavio Kresensio s dugom kolonom, koju susainjavali gotovo svi nai, kao i neki novi ljudi iz Manzanilja, koji suse pridruili pod vostvom Roberta Pesanta. Od naih nije bilo

Serhija Akunje, dezertera, kao ni drugova Kaliksta Moralesa,Kaliksta Garsije i Manuela Akunje. Tu je bio i novi regrut koji senedavno bio pridruio koloni, a koji se izgubio u pucnjavi prvogdana.

Ponovo smo se spustili u dolinu Ahija i na putu su razdeljenestvari koje su doneli ovi iz Manzanilja, ukljuujui tu i hirurkuopremu i preobuku za sve. Veoma nas je dirnulo to to u tomtrenutku moemo da obuemo iste stvari sa inicijalima koje suizvezle devojke iz Manzanilja. Sutradan, 2. februara, kada senavravalo dva meseca od iskrcavanja s Granme, na okupu je bilaedna homogena grupa; njoj se prikljuilo jo desetak ljudi izManzanilja i oseali smo se jaim i bodrijim nego ikada. Imali smovie rasprava o tome kako se desilo iznenaenje i napad aviona, i svismo se sloili da su vatra zaloena tokom dana i dim koji se irio idoveli avione do nas. Tokom mnogih meseci, a moda ak i itavog

rata, seanje na to iznenaenje pritiskalo je duh trupe i do kraja rata,vatra vie nije paljena preko dana na otvorenom, iz straha da se neponovi neki neprijatan dogaaj.

inilo nam se nemoguim, i mislim da to nikome nije palo napamet, da je u osmatrakom avionu, kako smo nazivali dounika,bio izdajnik Eutimio Gera i da je objanjavao Kasiljasu gde se minalazimo, ali bilo je tako. Bolest njegove majke bila je samo izgovor


28/292

koji je on upotrebio da bi izaao i potraio ubicu Kasiljasa.Jo neko vreme posle toga Eutimio Gera je igrao vanu negativnu

ulogu u razvoju naeg oslobodilakog rata.


29/292

Iznenaenjekod Altos de Espinose

Posle prethodno opisanog vazdunog iznenaenja, napustili smopadine Karakasa nastojei da se po svom tragu vratimo u poznateoblasti, odakle bismo mogli da uspostavimo direktnu vezu sManzaniljom, da dobijemo veu pomo spolja i da malo boljeshvatimo prilike u zemlji.

Zbog toga smo se vratili, prelazei Ahi, na teritorije koje smo vesvi poznavali, dok nismo stigli do kue starog Mendoze. Put kroz

padinu morao je da se kri maetom jer tim putem odavno niko nijeproao, pa je napredovanje bilo veoma sporo. Proveli smo no nanekoj od tih visina praktino bez jela.

Jo uvek se kao jedne od velikih gozbi u svom ivotu seamtrenutka kada se seljak Krespo, zahvaljujui njegovom prethodnomtekovanju i govorei da je to za prijatelje, pojavio s limenkom a unjoj etiri kobasice. Seljak, Fidel, ja i jo neko i te kako smo sezasladili tim oskudnim sledovanjem, ba kao da je u pitanju izdana

gozba. Mar je nastavljen do kue koja se nalazila s desne straneKarakasa, gde e stari Mendoza da nam spremi neto za jelo, uzasav svoj strah ali i uz seljaku odanost. On nas je primao kad godbismo tuda prolazili odazivajui se tako na prijateljsku obavezuprema Kresensiju Perezu ili nekim drugim seljacima koji su ve biliu trupi.

Za mene je mar bio veoma naporan jer sam dobio napadmalarije pa su seljak Krespo i nezaboravni drug Hulio Zenon Akosta

ti koji su mi pomogli da izguram tako teak dan. Kada bismo stigli utakva mesta, nikada ne bismo spavali po kuama; ali moje stanje kaoi stanje uvenog Galicijca Morana, koji je uvek iznalazio zgodnupriliku da se razboli, uinili su da nas poalju da spavamo podkrovom kue dok je trupa nadzirala okolinu i dolazila kui samoradi jela.


30/292

Bilo je neophodno da segerila proisti jer je u njoj bila i grupaljudi vrlo niskog morala, a i poneki koji su bili ozbiljno ranjeni.Meu ovim poslednjima bili su sadanji ministar unutranjimposlova Ramiro Valdes i Ignasio Perez, jedan od Kresensiovih

sinova koji je posle slavno poginuo u inu kapetana. Ramirito jepretrpeo teak udarac u koleno, koje mu je inae bilo osetljivonakon ranjavanja u kasarni Monkada, tako da smo morali da gapustimo. Otili su jo neki momci iji je odlazak pre bio dobitak zatrupu. Seam se jednog koji je dobio nervni slom i poeo da vriti,sred one samoe brda i gerile, da su mu govorili o jednom logoru spuno hrane i sa protivvazdunom odbranom, a da ga umesto togaavioni saleu i da nemaju utvreno mesto, niti hrane, pa ak ni vodu

za pie. Manje-vie to je utisak boraca tokom prvih dana ratovanja.Kasnije, oni koji su ostali i odoleli poetnim iskuenjima, navikli suse na prljavtinu, nedostatak vode, hrane, krova nad glavom,sigurnosti, i nauili su da ive uzdajui se stalno i jedino u puku i uokrilje jedinstva i otpora malog gerilskog jezgra.

Siro Frijas je stigao s nekim drugovima koji su se tek prikljuiligerili donosei niz vesti koje nas danas zasmejavaju, ali koje su nastada ispunile pomeanim utiscima: da Dijaz Tamajo samo to se nijepreokrenuo, te da aikuje s revolucionarnim snagama; da jeFaustino uspeo da prikupi na hiljade pesa; ukratko, da se sabotaairi po celoj zemlji i da se haos primie vladi. Osim toga, bila je tu ituna ali pouna vest: Serhio Akunja, onaj dezerter od pre nekolikodana, otiao je u kuu nekih roaka, tamo je stao da pria svojimroacima o svojim gerilskim podvizima, to je uo izvesni PedroErera, prijavio ga andarmeriji, pa je doao kaplar Roseljo{3},

podvrgao ga muenju, ispalio u njega etiri metka i, po svemusudei, na kraju ga obesio. To pokazuje ljudstvu vrednost jedinstva ialovost pokuaja da se pojedinano izmakne kolektivnoj sudbini; ali,osim toga, to pred nas postavlja potrebu da promenimo mesto, jervrlo je verovatno da je ovek progovorio pre nego to je ubijen, a one poznavao Florentinovu kuu u kojoj smo mi tada boravili. U tomtrenutku desio se neobian dogaaj, koji nam je kasnije, kad smo sve


31/292

povezali, obasjao um: Eutimio Gera ree da je u snu saznao za smrtSerhija Akunje i da ga je, tavie, kaplar Roseljo ubio. To jepokrenulo poduu filozofsku raspravu o tome da li je moguepredskazati dogaaje kroz san ili nije. Deo mog svakodnevnog posla

sastojao se u tome da ljudima pruim objanjenja kulturolokih ilipolitikih sadraja, zbog ega sam pokuao da objasnim da to nijemogue, da je moda posredi velika sluajnost, da svi inae mislimoda se tako neto moglo desiti nekome kao Serhiju Akunji, da jeRoseljo onaj koji vreba u kraju itd. Universo Sanez rei zagonetkurekavi da je Eutimio krijumar, da e biti da mu je neko rekao, jeron je bio izaao dan ranije, kada je doneo pedeset limenki mleka iednu vojnu baterijsku lampu. Jedan od onih koji je najvie insistirao

na teoriji prosvetljenja bio je nepismeni seljak od nekih etrdeset petgodina, koga sam inae ve pomenuo: Hulio Zenon Akosta. Bio je tomoj prvi uenik na Sijeri, trudio se da se opismeni, i tamo gde bismozastali, ja sam ga poduavao prvim slovima; bili smo u faziraspoznavanja A i O, E i I. S puno predanosti, ne obazirui se naprotekle godine nego na ono to tek predstoji, Hulio Zenon prionuna posao. Moda njegov primer moe u ovoj godini da posluimnogim seljacima, njegovim drugovima u tom kraju u vreme rata ilionima koji poznaju njegovu istoriju, jer Hulio Zenon Akostaje bioedan od velikih drugova toga doba. Bio je to neumoran ovek,

poznavalac podruja, onaj koji uvek pomae borcuu nevolji, onomeu gradu koji jo nema dovoljno snage da izae iz metea; onaj kojidonosi vodu sa udaljenog izvora, koji brzo loi vatru, koji pronalazipotrebno drvo za potpalu, po kinom danu; ukratko, bio je to ovekza sve u to doba.

Jedne noi Eutimio ree da nema ebe, i upita da li Fidel moe damu pozajmi jedno. Tog februara je na vrhu brda bilo hladno. Fidelmu odgovori da e na taj nain obojici biti hladno, i predloi mu daspavaju pokriveni istim ebetom te da e to bolje posluiti i jednom idrugom. Tako je i bilo: Eutimio Gera je proveo celu no s Fidelom,uz pitolj 45-icu, kojim mu je Kasiljas bio naloio da ga ubije, kao i sdvema granatama kojima je trebalo da obezbedi svoje povlaenje s


32/292

brda. On je Universa Saneza i mene, jer smo u to vreme bili uvekblizu Fidela, upitao o Fidelovim straarimarekavi nam: Mnogo mezanima to u vezi sa straama; valja uvek biti na oprezu. Objasnilismo mu da se u blizini nalaze tri straara, i mi sami, veterani

Granme i Fidelovi ljudi od poverenja, smenjivali smo se itavenoi da bismo ga lino titili. Eutimio provede tu no pored voerevolucije, drei ga na nianu, iekujui priliku da ga ubije, ali sene usudi. Cele noi dobar deo kubanske revolucije zavisio je odpremiljanja, sabiranja i oduzimanja hrabrosti i straha, uasa i,moda, prigovora savesti, od ambicije o moi i novcu jednogizdajnika; ali sreom po nas, zbir inhibirajuih inilaca bio je vei, iosvanu naredni dan a da se nita nije desilo.

Ve smo bili izali iz Florentinove kue i nalazili smo se ukanjonu presahlog potoka gde smo logorovali. Siro Frijas bee otiaou svoju kuu, koja je bila relativno blizu, tek da je obie, pa doneseneke kokoke i neto hrane. Duga kina no koju smo podneli beznepromoive zatite nadoknaena je ujutru toplom orbom i jonekim namirnicama. Doneli su vest da je i Eutimio prolazio tuda.Eutimio je ulazio i izlazio, i bio je ovek od poverenja. On nas jezatekao u Florentinovoj kui i objasnio da je, posle njegovog izlaskada vidi bolesnu majku, video ta se sve desilo u Karakasu, te da jepratio nae tragove da vidi ta se deava, i ree da mu je majkadobro. Odlikovao se izuzetnom odvanou. Mi smo bili u mestuzvanom Altos de Espinosa, vrlo blizu kompleksu brd El Lomon,Loma del Buro, Karakas, koje su avioni stalno mitraljirali. Saizrazom onoga koji predskazuje budunost, Eutimio je govorio:

Danas sam vam rekao da e mitraljirati Lomu del Buro. Avioni su

mitraljirali Lomu del Buro a on je skakao od radosti to je pogodio.Devetog februara 1957. Siro Frijas i Luis Krespo poli su uuobiajena izvianja u potrazi za hranom i sve je bilo mirno, kadutom, u deset pre podne, seoski momak po imenu Labrada,nedavno pridruen, uhvati osobu koja je bila blizu mesta. Ispostavise da je to Kresensiov roak i prodavac u Selestinovoj radnji, gde senalazila Kasiljasova trupa. On nas izvesti da u kui ima 140 vojnika, i


33/292

s naeg poloaja stvarno se mogla videti jedna uzviena golet udaljini. Osim toga, uhapeni je rekao da je porazgovarao saEutimiom i da mu ovaj ree da e narednog dana itavo podrujebiti bombardovano. Kasiljasova trupa bila je u pokretu, pri emu nije

moglo da se odredi u kom pravcu se kree. Fidel je posumnjao;udnovato Eutimiovo ponaanje je najzad doprlo do nae svesti pasu poela nagaanja. U 13.30 Fidel odlui da napusti to mesto pasmo se popeli na vrh brda, gde smo saekali drugove koji su bili uizvidnici. Nedugo posle toga, stigli su Siro Frijas i Luis Krespo; nitaneobino nisu videli, sve je bilo normalno. Upravo smo razgovaralio tome kada se Siru Redondu uini da vidi kako se neka senkaunja; zatraio je tiinu i pripremio puku. U tom asu se zauo

pucanj a potom i pranjenje. Vazduh je ubrzo bio ispunjenpucnjevima i eksplozijama izazvanim napadom koji je bio uperen umesto na kojem smo pre toga logorovali. Polje je ubrzo bilo prazno;posle sam saznao da je Hulio Zenon Akosta zauvek ostao na vrhubrda. Neobrazovani seljak, nepismeni seljak koji je umeo da shvatiogromne zadatke to e ih revolucija imati nakon pobede i koji sepripremao za to ve od prvih slova, nee moi da dovri svoj posao.Mi ostali smo se razili u trku; ranac, koji je bio moj ponos, punlekova, neke rezervne hrane, knjig i ebadi, ostade u mestu. Uspeosam da izvadim ebe batistike vojske, trofej s La Plate, i treipooh s njime.

Ubrzo sam se sastao s jednom grupom. Tamo su bili Almeida,Hulito Dijaz, Universo Sanez, Kamilo Sijenfuegos, Giljermo Garsija,Siro Frijas, Motola, Pesant, Emilio Labrada, Jajo i ja{4}. Poli smokrivudavim putem ne bismo li izmakli pucnjavi, a nismo znali ta je

sa ostalim drugovima. Pojedinane detonacije su se ule za nama,nae tragove je bilo lako pratiti, jer zbog brzine bekstva nismo moglida ih otklonimo. U 17.15, po mom satu, stigli smo do strmine kojomse brdo zavravalo. Posle izvesnog oklevanja, odluili smo da jebolje da tu prenoimo, jer ako preemo preko dana, oni e nasvideti; a ako stignu pratei nae tragove, poloaj nam jeomoguavao odbranu. Meutim, poto se oni nisu pojavili, mogli


34/292

smo da nastavimo put uz neprecizno voenje Sira Frijasa, koji jedonekle poznavao kraj. Predloena je podela u dve patrole kako bimar bio laki i kako bi ostalo manje tragova, ali Almeida i ja smo seusprotivili kako bismo sauvali celinu grupe. Prepoznali smo mesto

zvano Limones i, posle malo oklevanja, poto su neki drugovi htelida se udalje, Almeida, kao voa grupe u svojstvu kapetana, naredida se produi do El Lomona, a to je bilo mesto okupljanja, kakoFidel ree. Neki drugovi su prigovorili da Eutimio zna za El Lomon,te da e tamo biti vojska. Vie nismo imali nikakve sumnje u to da jeEutimio izdajnik, ali Almeidina odluka je bila da se ispuni Fidelovonareenje.

Posle tri dana razdvojenosti, 12. februara sastali smo se s Fidelom

blizu El Lomona, na mestu zvanom Derea de la Karidad. Tamosmo ve imali potvrdu da je Eutimio Gera izdajnik pa se sloila celapria: sve je poelo kada ga je posle La Plate uhvatio Kasiljas i kadamu ovaj, umesto da ga ubije, ponudi novacza Fidelov ivot. Saznalismo da je Eutimio potkazao nau poziciju u Karakasu i da je upravoon naloio da se avijacijomnapadne Loma del Buro jer je to bio naitinerarij (promenili smo ga u poslednjem asu), i da je on takoeorganizovao napad koncentrisan na malo udubljenje koje nam jesluilo kao sklonite u kanjonu potoka, odakle smo se spasli samo sednim gubitkom zahvaljujui blagovremenom povlaenju koje jeFidel naredio. Osim toga, potvrena je i smrt Hulija Akoste i baremednog andarma koji je poginuo, a govorilo se da ima i nekolikoranjenika. Moram da priznam da se ni ubijeni ni ranjenici ne mogupripisati mojoj puci, jer sam se u tom okraju ja sveo na stratekopovlaenje u punom trku. Sad smo opet bili na okupu, nas

dvanaestorica, bez Labrade, koji se izgubio dan ranije, sa ostatkomgrupe: Raul Ameiheiras, Siro Redondo, Manuel Fahardo, Eevarija,Galicijac Moran i Fidel, ukupno osamnaestorica. To je bila

revolucionarna vojska iznova jedinstvena 12. februara 1957. Nekidrugovi su se izgubili, neke novajlije su tog asa napustile gerilu, aizgubili smo i jednog veterana Granme koji se zvao ArmandoRodrigez i koji je imao mitraljez tompson; poslednjih dana mu je


35/292

lice odavalo takav uas kad god bi se zaula pucnjava, i to u daljiniili oko naih poloaja, da smo mi posle takav izraz lica nazvali liceopsade. Svaki put kada bi neko napravio lice prestravljene ivotinje,kao to je imao taj bivi saborac u danima koji su prethodili

dogaajima kod Altos de Espinose mi smo ve mogli daprognoziramo da e doi do nekog neprijatnog raspleta; lice opsadee nespojivo s gerilskim ivotom. Lice opsade pritisnu treu brzinu,kako smo gerilskim argonom govorili, a njegov mitraljez se pojavioznatno kasnije u jednoj seoskoj kui veoma udaljenoj odande.Njegove noge su zaista bile bez premca.


36/292

Kraj jednog izdajnika

Poto se ova mala vojska okupila, odluili smo da napustimooblast oko El Lomona i poemo dalje. U meuvremenu,uspostavljali smo kontakt s lokalnim seljacima i postavljali potrebnebaze za na opstanak. U isto vreme odvajali smo se od SijeraMaestre i ili prema ravnici, gde je trebalo da se sretnemo s ljudimazaduenim za organizaciju u gradovima.

Proli smo kroz naselje zvano La Monterija i posle smo seulogorili na jednom malom grebenu, na brdu u blizini nekog

potoka, na imanju iji je gazda ovek po imenu Epifanio Dijaz, iji susinovi bili aktivisti revolucije.Prili smo da bismo uspostavili tenji kontakt s Pokretom, jer na

nomadski ivot u ilegali onemoguavao je razmenu izmeu dva delaPokreta 26. jul.

Praktino, to su bile dve odvojene grupe s razliitim taktikama istrategijama. Jo se nisu bile desile duboke podele koje e zanekoliko meseci dovesti u opasnost jedinstvo Pokreta, ali ve se

videlo da su koncepti razliiti.Na tom istom imanju videli smo najvanije likove Pokreta ugradu. Meu njima su bile tri ene koje danas zna ceo kubanskinarod: Vilma Espin, danas predsednica Saveza ene i Raulovasaputnica; Ajdee Santamarija, predsednica organizacije Kasa de lasAmerikas i saputnica Armanda Arta, i Selija Sanez, u svakomtrenutku borbe naa draga drugarica, koja se, neto kasnije,definitivno pridruila gerilama, da nas nikad vie ne bi napustila.Jo

edan posetilac bio je Faustino Perez, na stari znanac, saborac sGranme, koji je bio poao da obavi neke zadatke u gradu i koji sevraao da izvesti o tome, da bi potom nastavio svoje delovanje ugradovima. (Neto kasnije e biti uhvaen.)

Osim toga, upoznali smo Armanda Arta, i za mene je to bilaedina prilika da stupim u vezu s velikim rukovodiocem Santijaga,Frankom Paisom.


37/292

Frank Pais je jedan od onih koji se nameu ve u prvomrazgovoru. Izgledao je manje-vie kao to to pokazuju sadanjefotografije, ali je imao oi neverovatno prodorne.

Teko je danas govoriti o mrtvom saborcu koga je ovek samo

ednom video i ija je istorija u rukama naroda. Ja bih mogao samoda navedem da su u tim trenucima njegove oi odmah ukazale naoveka obuzetog optom stvari, ispunjenog verom u nju i da je, uzto, taj ovek bio vie bie. Danas o njemu govorimo kao o

nezaboravnom Franku Paisu; za mene, koji sam ga samo jednomvideo, upravo je tako. Frank je jedan od onoliko drugova iji je ivotpreseen u cvetu mladosti, a danas bi bio posveen zajednikomzadatku Socijalistike revolucije. To je deo visoke cene koju narod

mora da plati za svoju slobodu.Frank nam je i bez rei odrao lekciju o redu i disciplini dok je

istio nae prljave puke, brojao metke i sreivao ih kako se ne biizgubili. Od tog dana sam odluio da bolje pazim na svoje oruje, ito sam ispunio (mada ne mogu da kaem da sam bio uzorurednosti).

Ali taj mali greben na brdu bio je pozornica jo nekih dogaaja.Prvi put e doi da nas poseti jedan novinar, i taj novinar je biostranac. Re je o uvenom Metjuzu, koji je na razgovor doneo samomalu kameru i njome napravio snimke koji su posle svuda kruilizbog kontroverze nastale usled glupih izjava jednog Batistinogministra. Prevodilac je u to vreme bio Havijer Pazos, koji e sekasnije isto prikljuiti gerilama, gde e provesti neko vreme.

Metjuz, kako mi ispria Fidel, jer ja nisam prisustvovao tomsusretu, postavio je konkretna pitanja, nijedno zlonamerno, i

pokazao se kao simpatizer revolucije. Seam se Fidelovihkomentara, kako mu je on potvrdno odgovorio na pitanje da li je onantiimperijalista i kako je prigovorio o predaji oruja Batisti,pokazujui mu da to oruje nee biti za interkontinentalnu odbranu,ve samo za tlaenje naroda.

Metjuzova poseta je, naravno, bila veoma kratka. Odmah smoostali sami, i bili smo spremni da poemo. Meutim, javili su nam


38/292

da udvostruimo budnost, jer je Eutimio u okolini, i ubrzo jeAlmeidi nareeno da ga uhvati. Patrolu su jo sainjavali HulitoDijaz, Siro Frijas, Kamilo Sijenfuegos i Efihenio Ameiheiras. SiroFrijas je bio zaduen da ga savlada, to je bio lak posao, pa je

doveden do nas, gde su mu pronaeni pitolj 45-icu, tri granate iedna Kasiljasova propusnica. Naravno, poto je shvatio da jeuhvaen i da su mu pronaene navedene stvari, vie nije mogao dasumnja u to ta e mu se desiti. Pade niice pred Fidelom iednostavno zamoli da ga ubiju. Ree da zna da zasluuje smrt. Utom trenutku je izgledao kao da je ostario, na slepoonicama su muse videle mnoge sede, to ranije nisam primeivao. To je biotrenutak izuzetne napetosti. Fidel mu je otro zamerio izdaju, a

Eutimio je samo traio da bude ubijen, priznajui svoju greku. Zasve koji su to videli nezaboravan je trenutak kada je Siro Frijas,njegov drugar, poeo da mu govori. Kada ga je podsetio ta je sveuinio za njega, male usluge to su ih on i njegov brat uiniliEutimiovoj familiji, i kako je ovaj sve to izdao, prvo tako to jenaloio da Frijasov brat bude ubijen, jer ga je on potkazao, pa su gaandarmi ubili nekoliko dana ranije a potom to je pokuao dalikvidira i celu grupu. Bilo je to jedno podue i potresno obraanjekoje je Eutimio utke sasluao pognute glave. Upitan je da li imaneku elju, i on je odgovorio da ima: da eli da se revolucija, ili boljereeno mi staramo o njegovoj deci.

Revolucija je ispunila obeanje. Ime Eutimija Gere je ime koje seiznova pojavljuje prilikom pisanja ovih seanja, ali je inae vezaboravljeno, moda ve i meu njegovom decom. Ona pohaajukolu pod drugim imenom i uivaju panju svih sinova naroda,

pripremajui se za bolji ivot, ali jednog dana e morati da saznajuda je njihovom ocu revolucionarna vlast presudila zbog njegoveizdaje. Takoe je pravedno da znaju da seljak koji je podlegaoiskuenju korupcije i nameravao da poini gnusno delo u elji zaslavom i bogatstvom, osim to je priznao svoju greku ni poredsvega toga nije zatraio pomilovanje za koje je znao da ga nezasluuje, nego da se u poslednjem asu prisetio svoje dece i da je za


39/292

njih zatraio odgovarajuu panju i brigu naeg voe.U tim trenucima je nastala snana oluja i sve se zamrailo. Sred

velikog pljuska, dok je nebo bilo ispresecano munjama igrmljavinom, kada je jedna od tih munja sevnula praena udarom

groma u blizini, okonan je ivot Eutimija Gere, a da ni drugovi kojisu bili nedaleko odatle nisu uli pucanj.

Sutradan smo ga zakopali na tom mestu i desio se incident kojegse seam. Manuel Fahardo htede da mu napravi krst, a ja sam sesuprotstavio tome jer je vrlo opasno da za gazde imanja ostanetakvo svedoanstvo o presudi. Onda je na oblinjem drvetu urezaomali krst i to je znak koji pokazuje gde je sahranjen izdajnik.

Galicijac A. Moran odvojio se tada od nas, on je ve znao koliko

ga malo cenimo, i svi smo ga smatrali potencijalnim dezerterom (bioe nestao na dva-tri dana izgovarajui se da je sledio Eutimiovetragove i da se izgubio u brdu).

U trenutku kada smo se spremali da poemo, odjeknuo je pucanjpa smo nali Morana s prostrelnom ranom na nozi. Drugovi koji subili blizu mesta dogaaja, tih dana su uno raspravljali, jer neki sugovorili da je pucanj bio nehotian, a drugi da je tako pucao u sebeda ne bi nastavio s nama.

Potonja Moranova pria, s njegovom izdajom i pogibijom iz rukurevolucionara kod Gvantanama, ukazuje na to da je tadanajverovatnije namerno pucao u sebe.

Na polasku je dogovoreno da e Frank Pais poslati grupu ljudi zaprve dane narednog meseca marta: mesto sastanka e biti kuaEpifanija Dijaza, u blizini Hibara.


40/292

Gorki dani

Dani koji su usledili nakon izlaska iz kue Epifanija Dijaza zamene predstavljaju najtei period rata. Ove beleke nastoje da prueizvesnu predstavu o tome ta je inae za sve borce bio taj prvi deonae revolucionarne borbe. Ako u ovoj deonici seanja moram da seosvrnem na svoje lino uee vie nego na ostalo, to je zato to je topovezano sa sledeim dogaajima, a oni ne mogu da se izdvoje a dase ne izgubi celina kazivanja.

Posle izlaska iz Epifaniove kue, nau revolucionarnu grupu

inilo je 17 vojnika koji su se ranije prikljuili vojsci i trojica drugovakoji su se sad pridruili grupi: Hil, Sotolongo i Raul Dijaz. Ta trojicasu stigli na Granmi, neko vreme su se krili u blizini Manzanilja i,kada su saznali za nas, odluili su da se pridrue grupi. Njihovapria je pria svih nas: uspeli su da izbegnu progon pripadnikaandarmerije, da se sklone u kuu nekog seljaka, potom u kuunekog drugog, pa da stignu u Manzaniljo i da se uspeno kriju. Sadasu spojili svoju sudbinu sa sudbinom cele kolone. U to vreme, kao

to se vidi, bilo je mnogo teko uveati nau vojsku: dolazili su nekinovi ljudi, ali drugi su odlazili; fiziki uslovi borbe bili su veomateki, ali moralni uslovi su bili jo i tei, pa se ivelo pod stalnimutiskom opkoljenosti.

U tim trenucima smo peaili bez odreenog cilja, i to veomasporo, krili smo se po malim grebenima i proplancima brd, uoblasti gde je stoarstvo ve prevagnulo nad vegetacijom pa je jedvapreostajalo to malo brda. Jedne od tih noi, na malom Fidelovom

radiju, uli smo vest o hapenju jednog od drugova s Granme, kojise bio povukao s Kresensiom Perezom. Mi smo ve imali vesti da suga uhvatili, jer nam je to Eutimio priznao, ali nije objavljenazvanina vest; kad smo je uli, saznali smo da je iv. Sa ispitivanjaBatistine vojske nije se uvek ostajalo u ivotu. Svakog asa su se narazliitim mestima uli mitraljeski rafali andarma, upereni ugrebenove na brdu, gde pucnjava, iako je nje bilo puno, uglavnom


41/292

nije dopirala do protivnike trupe.U svom ratnom dnevniku sam 22. februara zapisao da sam imao

prve simptome onoga to je moglo da bude jak napad astme, jernisam imao svoju tenost protiv te bolesti. Datum novog kontakta je

5. mart, tako da smo morali da saekamo nekoliko dana.Peaili smo vrlo sporo, nemajui taan pravac, i jednostavno

smo ekali 5. mart, kada Frank Pais treba da nam poalje grupunaoruanih ljudi. Bilo je odlueno dapojaamo na mali front prenego to ga brojano uveamo te, prema tome, sve raspoloivooruje u Santijagu treba da se dopremi na Sijera Maestru.

Jedan dan nam je bio potreban da osvanemo na obali malogpotoka, gde gotovo da nije bilo vegetacije. Proveli smo neizvestan

dan u tom mestu, u dolini blizu Las Mersedes, mislim da se zove LaMahagva (nazivi su sada malo neprecizni u mom seanju), pa smouvee stigli u kuu starog Emilijana, jednog od mnogih seljaka kojisu se u to vreme prepadali kad bi nas videli, ali su za nas odvanoizlagali svoj ivot opasnosti i doprinosili svojim radom razvoju naerevolucije. Bila je sezona ki na Sijeri i svake noi smo bili skrozmokri pa smo u kue seljaka stizali izlaui se opasnosti, jer jepodruje bilo naikano andarmima.

Astma je bila tako jaka da mi nije doputala da napredujemdobro pa smo morali da prenoimo na jednom malom grebenuiznad plantaa kafe, blizu jedne seoske kue, gde smo obnovilisnagu. Tog dana o kojem govorim, 27. ili 28. februara, uvedena jecenzura u celoj zemlji, pa je radio neprekidno izvetavao o svemuto se proteklih meseci deavalo. Govorilo se o teroristikomdelovanju i o Metjuzovom intervujuu s Fidelom. Tog trenutka je

Ministarstvo odbrane iznelo uvenu tvrdnju da je Metjuzov intervjubudalatina i da je neuvena drskost da fotografija bude objavljena.Seljak Ermes, sin starog Emilijana, bio je tih dana drug koji nam

e pomagao snabdevajui nas hranom ili nam je barem pokazivaopravac koji treba da sledimo. Ali 28. februara ujutru nije obavio svojuobiajeni obilazak i Fidel je smesta naredio da se mesto evakuie ida se prebacimo na drugo odakle emo moi da nadgledamo puteve


42/292

u toj oblasti, jer se nije znalo ta e se dogoditi. Negde oko etiri popodne, Luis Krespo i Universo Sanez su osmatrali puteve, i ovajposlednji, na putu koji vodi u Las Vegas, vide brojne vojnike koji suupravo dolazili da zaposednu okolinu. Trebalo je odmah potrati da

bi se stiglo do ivice padine i da bi se prelo na drugu stranu prenego to nam trupe preseku put. To nije bilo teko, budui da smoih na vreme ugledali. Ve su poinjali da odjekuju minobacai imitraljezi u pravcu u kome smo se mi nalazili, to je dokazivalo daBatistina vojska zna za nae prisustvo tamo. Svi su lako uspeli da sedokopaju vrha i da ga preu, ali je za mene to bilo izuzetnonaporno. Uspeo sam da stignem, ali s takvim napadom astme da mie i jedan korak predstavljao napor. Seam se kako se seljak Krespo

muio da mi pomogne da hodam: kada vie nisam mogao dalje ikada sam zatraio da me ostave, seljak, uobiajenim renikom naegljudstva, ree mi: Us... Argentincu, ili e da hoda, ili u da teteram kundakom. Osim to mi je to rekao, preuzeo je na sebe savteret moga tela i mog ranca kako bismo prevalili teke uslove napadini, praeni provalom oblaka na leima.

Tako smo stigli do male kolibe i saznali da se nalazimo na mestuzvanom Purgatorio. Tamo se Fidel predstavio kao komandantGonzales iz Batistine vojske u potrazi za pobunjenicima. Vlasnikkue, ljubazan ali hladan, pozvao nas je da uemo i potom nasusluio. Meutim, tu je bio i drugi itelj, neki prijatelj iz oblinjekolibe, koji je bio neverovatni brbljivac. Moje fiziko stanje me jespreilo da uivam u izvanrednom dijalogu Fidela, u ulozikomandanta Gonzalesa iz Batistine vojske, i seljaka koji ga jesavetovao i objanjavao mu zato se onaj momak Fidel Kastro nalazi

na brdu pucajui otuda.Trebalo je doneti neku odluku, jer mi je bilo nemogue danastavim. Kad je komija njukalo otiao, Fidel je rekao vlasnikukue ko je on stvarno. ovek ga je odmah zagrlio i kazao mu da jepravoveran, da uvek sledi ibasa i da moe da nareuje. U tomtrenutku je trebalo poslati seljaka u Manzaniljo i uspostaviti kontakt ako nita drugo, a ono da se kupe lekovi i trebalo je da ja


43/292

ostanem blizu seljakove kue a da ni njegova ena ne zna da sam tu.Poslednji borac koji se prikljuio trupi, ovek sumnjivog morala

ali snaan, dodeljen mi je kao drug. Fidel mi je prilikom rastankadao donson puku na repetiranje, jedan od dragulja nae gerile,

da bismo se branili. Odglumili smo da izlazimo svi zajedno uednom pravcu i posle nekoliko koraka, ovaj drug (zvali smo ga Ua)i ja smo zali u brdo, na dogovoreno mesto. Tog dana smo uli vestda je Metjuz preko telefona najavio da e se objaviti uvenefotografije. Dijaz Tamajo bee rekao da to ne moe biti, da niko nemoe da probije obru trupa. Armando Art je u zatvoru podoptubom da je drugi voa Pokreta. Bio je 28. februar.

Seljak je ispunio zadatak i snabdeo me dovoljnim adrenalinom.

Od tada pa nadalje usledilo je deset dana najtee bitke na Sijeri.Hodao sam zastajui i oslanjajui se na jedno pa drugo stablo i nakundak puke, u pratnji preplaenog vojnika koji bi zadrhtao svakiput kad bi poela neka paljba i koji bi dobijao nervni slom kad godbih zbog astme morao da se zakaljem na nekom opasnom mestu,pa smo tako idui prevalili rastojanje, koje se d prevaliti i za jedandan, za itavih deset dana, da bismo se ponovo obreli u Epifaniovojkui. Za 5. mart je bio dogovoren sastanak, ali to nije bilo moguepostii. Obru vojnika u tom podruju i nemogunost brzih kretanjauinili su da tek 11. marta budemo u gostoprimljivoj kui EpifanijaDijaza.

U meuvremenu su se odigrali dogaaji za koje su itelji kueve znali. Kod mesta zvanog Altos de Merinjo, grupa od 18Fidelovih ljudi grekom se odvojila mislei da e ih andarmiponovo napasti: dvanaest ih je nastavilo s Fidelom, a est sa Sirom

Frijasom. Posle je Siro Frijas upao u zasedu, mada su svi izalinetaknuti i bili negde u okolini. Samo jedan od njih Jajo, koji sevraao bez svoje puke, svrati u kuu Epifanija Dijaza na putu zaManzaniljo. Od njega sam sve ovo saznao. Uz to, ve je bilaspremna trupa koju je trebalo da poalje Frank, mada je on zatvorenu Santijagu. Imali smo razgovor s voom trupe; njegovo ime jeHorhe Sotus i imao je in kapetana. On nije uspeo da stigne petog


44/292

er je procurila vest i putevi su bili potpuno nadzirani. Preduzelismo sve mere kako bi se brzo ostvario dolazak grupe koja je brojalaoko50 vojnika.


45/292

Pojaanje

Trinaestog marta, dok smo ekali novu revolucionarnu trupu,reko radija smo uli vest da je pokuano ubistvo Batiste pa su

navedena imena nekih rodoljub koji su poginuli u pokuaju. Naprvom mestu pomenut je Hose Antonio Eeverija, lider studenata, azatim jo neki, kao i Menelao Mora; pae i neki ljudi koji nisu imaliveze s tim. Sutradan se saznalo da je ubijen Pelajo Kuervo Navaro,borac vrste linije koji je zadrao uspravan stav pred Batistom, i dae njegovo telo ostavljeno u nekom aristokratskom kutku kantri

kluba poznatog kao El Lagito. Valja kao neobian paradokszabeleiti da su ubice Pelaja Kuerva Navara i sinovi ubijenogzajedno doli na propalu invaziju plae Hiron da bi oslobodiliKubu od komunistike opasnosti.

Uprkos vladajuoj cenzuri procurile su neke pojedinosti propalognapada kojih se narod Kube dobro sea. Lino nisam poznavaostudentskog vou ali jesam njegove drugove. Upoznao sam ih uMeksiku, prilikom dogovora oko zajednike akcije, dogovora koji je

20. jula postignut sa studentskim rukovodstvom. To su bili sledeidrugovi: komandant Faure omon, Fruktuoso Rodrigez i DoVestbruk, i svi oni su uestvovali u napadu. Ako se dobro seamo,nedostajalo je samo jo malo snage da se stigne do treeg sprata, gdee bio diktator, ali ono to je moglo da bude uspean udaracpretvorilo se u pokolj za svakoga ko na vreme nije uspeo da seizvue iz klopke u koju se pretvorila predsednika palata.

Za petnaesti mart je bio najavljen dolazak pojaanja. Satima smo

ekali na dogovorenom mestu, u klisuri potoka gde se put sputa pae bilo lako da se deluje neopaeno, ali niko nije stigao. Posle su namobjasnili da je bilo nekih tekoa. U zoru 16. marta stigla je trupa;edva je uspela da napravi nekoliko koraka i da se domogne jednoggrebena na brdu i tamo je ekala itavog dana usled iscrpljenosti.Vlasnik kamiona je bio lokalni proizvoa pirina, i bio je u strahuzbog posledica dogaaja pa je zatraio azil i otiao na Kostariku,


46/292

odakle se vratio kao heroj u avionu kojim je iz te zemljedopremljeno oruje, a zvao se Ubert Matos.

Nekih 50 ljudi inilo je pojaanje, i od njih je samo tridesetak bilonaoruano. Tu su bila dva pukomitraljeza: jedan madzen i jedan

donson. Tokom tih nekoliko meseci provedenih na Sijeri, mi smose pretvorili u veterane i meu ljudstvom smo uoavali sve slabostiprvobitnog okupljanja na Granmi: nedostatak discipline,nedostatak prilagodljivosti na vee tekoe, nedostatak odlunosti,nemogunost navikavanja na ovakav ivot. Grupom od 50 vojnikakomandovao je Horhe Sotus u inu kapetana, a grupa je bilapodeljena na 5 eta od po 10 ljudi, iji je ef bio jedan porunik. Teinove je delila organizacija iz ravnice, i tek ih je trebalo ratifikovati.

etama je komandovao drug koji se prezivao Domingez, koji jeumro u Pino del Agvi nedugo posle toga; drug Rene Ramos Latur,unaki poginuo u boju pred kraj zavrne ofanzive diktature,organizovao je ravniarsku miliciju; Pedrin Soto, na stari drugar sa

Granme, koji je najzad uspeo da nam se prikljui, takoe je ubijenu borbi i posthumno ga je Raul Kastro unapredio u komandanta, naDrugom istonom frontu Frank Pais; uz to, drug Pena, student izSantijaga, stigao je do ina komandanta a njegov ivot se ugasioposle revolucije; a tu je i porunik Ermo, jedini ef grupe koji jereiveo do dananjeg dana.

Od svih problema, jedan od najveih bila je nemogunosthodanja. ef Horhe Sotus bio je jedan od najgorih u tome i stalno jezaostajao ime je davao rav primer ljudstvu. Uz to, meni jenaloeno da preuzmem odgovornost za tu trupu, ali kada sam otome porazgovarao sa Sotusom, on mi je rekao da ima nareenje da

trupu preda Fidelu i da pre toga ne moe nikom drugom da jepoveri, da je on ef i tako dalje, i tako dalje. U to doba ja sam i daljeoseao kompleks to sam stranac, i nisam hteo da zaotravam stvarimada se meu ljudstvom oseala velika nelagodnost. Nakon kratkihpeaenja, koja bi se, meutim, oduila u beskraj zbog nedovoljnepripremljenosti, stigli smo do mesta na La Derei gde je trebalo dasaekamo Fidela Kastra. Tamo se nalazila manja grupa drugova koja


47/292

se prethodno bila odvojila od Fidela: Manuel Fahardo, GiljermoGarsija, Huventino, Pesant, trojica brae Sotomajor, Siro Frijas i ja.

Tih dana se oseala ogromna razlika izmeu dve grupe: naa jebila disciplinovana, kompaktna, prekaljena; grupa novajlija bolovala

e jo uvek od poetnikih boljki nisu bili navikli da imaju samoedan obrok na dan i nisu hteli da pojedu sledovanje ako nisu znalita tano jedu. Novajlije su u ranevima prtili nepotrebne stvari pakada bi im na leima postalo preteko, vie su voleli, na primer, dapredaju limenku kondenzovanog mleka nego da se oslobode jednogpekira (zloin povrede gerile), pa smo tu priliku koristili daskupimo sve limenke i ostalu hranu koju su ostavljali usput. Potosmo se smestili kod La Deree, desila se jedna vrlo napeta situacija

izazvana stalnim trzavicama izmeu Horhea Sotusa, autoritarnogduha koji nije umeo s ljudima, i glavnine trupe: morali smo dasprovedemo dodatne mere opreza, i Rene Ramos, koga su u ratuzvali Danijel, zaduen je za mitraljesce na izlazu iz naeg sklonita,kao garancija da se nee nita desiti.

Neko vreme posle toga Horhe Sotus je poslat u Majami uposebnu misiju. Tamo je izneverio revolucijupridruivi se FelipeuPazosu, ija ga je nezajaljiva ambicija za vlau dovela do toga dazaboravi na svoje obaveze, i da sebe proglasi privremenimpredsednikom kuhinje u kojoj je Stejt department odigrao vanuulogu.

Vremenom je kapetan Sotus poeo da daje znakove kao da hoeda bude rehabilitovan, pa mu je Raul Kastro pruio priliku koju ovarevolucija nikome nije uskratila. Meutim, opet je poeo da kujezavere protiv revolucionarne vlade pa je osuen na 20 godina

zatvora, odakle je uspeo da pobegne zahvaljujui sauesnitvuednog od uvara koji je pobegao s njim do idealnog sklonita zagnjide: do Sjedinjenih Drava.

U onom asu, meutim, pokuali smo to vie da mupomognemo, da ublaimo zategnutost s novim drugovima i da mupredoimo potrebu za disciplinom. Giljermo Garsija poe u oblastKarakasa da potrai Fidela, dok sam ja iao u krai obilazak da


48/292

pokupim Ramira Valdesa, koji se donekle oporavio od povrede nanozi. Dvadeset etvrtog marta uvee stigao je Fidel; impresivan jebio njegov dolazak sa 12 drugova koji su tada vrsto stajali uz njega.Primetna je bila razlika izmeu bradatih mukaraca s ranevima

napravljenim od kojeega i privezanim kako je ko znao i umeo, inovih vojnika u svojim jo uvek istim uniformama, sa urednimistovetnim ranevima i obrijanim licima. Izloio sam Fideluprobleme s kojima smo se suoili i ustanovljen je mali savet dadonese odluku o buduem ponaanju. Njega su sainjavali samFidel, Raul, Almeida, Horhe Sotus, Siro Frijas, Giljermo Garsija,Kamilo Sijenfuegos, Manuel Fahardo i ja. Tu je Fidel iskritikovaomoj stav to nisam nametnuo autoritet koji mi je poveren i to sam

to prepustio tek pristiglom Sotusu, protiv koga nije bilo nikakvoganimoziteta, ali ije dranje, prema Fidelovom miljenju, nije trebaloda bude doputeno u tom asu. Takoe su ustanovljeni novi vodovi,i cela trupa je integrisana tako da budu formirane tri grupe podkomandom kapetana Raula Kastra, Huana Almeide i HorheaSotusa. Kamilo Sijenfuegos e komandovati prethodnicom, aEfihenio Ameiheiras pozadinom; moje zaduenje je bilo da budemlekar Vrhovnog taba, Universo Sanezje biovoa ete zaduene zakomandne poslove.Naa trupa je sticala nove mogunosti sa grupomnovopridolica, a osim toga, ve smo imali dva pukomitraljeza,mada sumnjive delotvornosti usled starosti i izanalosti; meutim,ve smo bili jedna snaga dostojna potovanja. Povela se re o tometa moemo odmah da uradimo. Moje miljenje je bilo danapadnemo prvo mesto kako bismo u borbi pripremili novedrugove, ali Fidel i ostali lanovi saveta procenili su da je bolje da

oni neko vreme idu u mareve kako bi se navikli na otre usloveivota u praumi i po brdima, kao i na peaenja izmeunepristupanih litica. Tako je odlueno da se poe ka istoku i da sepeai to vie, dok se ne ukae prilika da se na prepad ovladagrupom pripadnika andarmerije, poto je na ovaj nain obavljenaosnovna praktina kola gerile.

Ljudstvo se s velikim poletom pripremilo i krenulo da ispuni


49/292

zadatak koji mu je poveren a ije e vatreno krtenje biti El Uvero.


50/292

Sticanje iskustva

Mart i april 1957. protekli su u restrukturisanju i egrtovanjupobunjenikih trupa. Poto je stiglo pojaanje, poev od mestazvanog La Derea, naa vojska je brojala nekih 80 ljudi i bila jesastavljena na sledei nain:

Prethodnica, pod vostvom Kamila, imala je etiri oveka.Naredni vod je vodio Raul Kastro i on je imao tri porunika, sa poednom etom svaki od njih. To su bili Hulito Dijaz, Ramiro Valdes iNano Dijaz. Ta dva Dijaza, dva druga koji su junaki poginuli u El

Uveru, nisu bili ni u kakvom srodstvu. Jedan od njih je bio izSantijaga, a rafinerija Braa Dijaz u tom gradu dii se tim imenomu znak seanja na Nana i jo jednog njegovog brata koji je poginuo uSantijago de Kubi. Onaj drugi, drug iz Artemise, veteran iz

Granme i Monkade, ispunio je svoj poslednji zadatak u napadu naEl Uvero.

Sa Horheom Sotusom, koji je tada bio kapetan, bili su poruniciSiro Frijas, koji je kasnije poginuo na frontu Frank Pais; Giljermo

Garsija, sada naelnik Zapadne vojske, i Rene Ramos Latur, koji jepoginuo u inu komandanta na Sijera Maestri. Potom je dolazioVrhovni tab ili Vrhovna komanda, koju su sainjavali Fidel(vrhovni komandant), Siro Redondo, Manuel Fahardo (danaskomandant vojske), seljak Krespo (komandant), Universo Sanez(danas major), i ja, kao lekar. Vod koji je obino iao iza, u kolonikoja je marirala tako to su ljudi ili jedan iza drugog, bio je podvostvom Almeide, koji je u to doba bio kapetan a iji su porunici

bili Ermo, Giljermo Domingez, koji je poginuo u Pino del Agvi iPenja. Efihenio Ameiheiras, u inu porunika, s tri oveka zatvaraoe kolonu kao pozadina.

Ljudi su poinjali da se ue kuvanju po etama, jer je naaborbena grupa bila tih razmera, tako da su se namirnice, lekovi imunicija razdeljivali na taj nain. Manje-vie u svim etama, a usvakom sluaju u svim vodovima, bilo je veterana koji su nove


51/292

poduavali vetini kuvanja da izvuku najveu dobit od hrane vetini pravljenja raneva i nainu hodanja na Sijeri.

Put izmeu La Deree, El Lomona i El Uvera moe kolima da seprevali za nekoliko asova, ali za nas je to bilo viemeseno sporo

napredovanje, uz mnogo opreza, sa osnovnom misijom dapripremimo ljude za borbu i kasniji ivot. Tako smo iznova prolikroz Altos de Espinosu, gde smo mi stari napravili poasnu gardupred grobom Hulija Zenona, koji je ranije poginuo. Tamo sampronaao deo svog ebeta jo uvek zakaenog za trnje, kao seanjena moje strateko povlaenje u punom trku. Stavio sam ga u svojranac, vrsto reen da vie nikad ne izgubim neto na takav nain.

Poveren mi je novi drug zvao se Paulino kao pomonik za

noenje lekova, tako da je moj posao bio neto olakan pa samnakon peaenja mogao da se barem nekoliko asaka dnevnoposvetim zdravlju nae trupe. Ponovo smo proli vrh Karakasa, gdesmo imali onako neprijatan susret s neprijateljskom avijacijom zbogGerine izdaje i pronali puku koja je ostala posle bitke kod La Plate ikoju je neki na vojnik ostavio prilikom povlaenja da bi to brepostigao. Trupi nisu pretekle puke, naprotiv nedostajale su joj.Bila je to nova epoha. Ostvarena je kvalitativna promena: postojalae itava jedna oblast u koju neprijateljska vojska nije ni pokuavalada zae kako se ne bi sudarila s nama, mada je takoe tano da nimi nismo bili eljni sudara s njima. Politika situacija je tada bilapuna oportunizma. Poznati glasnogovornici Pardo Ljada, KonteAgver i drugi likovi iste fele, utrkivali su se u demagokim tiradama,pozivajui na slogu i na mir, i stidljivo kritikujui vlast. Vlada jegovorila o miru; novi premijer, Rivero Agvero, izjavljivao je da e

poi na Sijera Maestru, ako treba, ne bi li uspostavio mir u zemlji.Meutim, nekoliko dana kasnije, Batista je izjavio da nema potrebeda se razgovara s Fidelom ili pobunjenicima, ree da Fidel Kastronije na Sijeri, te da tamo nema nikoga; prema tome, nema zato dase govori sa aicom odmetnika.

Tako je s Batistine strane potvrena volja da se borba nastavi, i toe bila jedina stvar gde smo s njime lako mogli da se sloimo, jer je i


52/292

naa odluka bila da je svakako nastavimo. Tih dana e pukovnikBarera biti imenovan za efa operacij, a on je bio veoma poznatzbog halapljivosti u odnosu na vojnika sledovanja, da bi posle izKarakasa, glavnog grada Venecuele, gde je postao vojni atae,

mirno posmatrao kako se uruava Batistin ugled.Imali smo tada i simpatine likove koji su posluili za gotovo

komercijalnu propagandu naeg pokreta u Sjedinjenim Dravama,iako su nam stvorili, naroito njih dvojica, i neke nevolje. To su bilatri jenkijevska momka koja su pobegla od svojih roditelja upomorskoj bazi Gvantanama da bi se pridruili borbi. Dvojica njihnikada nisu zaula pucanj na Sijeri, i iscrpljeni klimom i oskudicom,prilino velikom, povukla su se za novinarom Bobom Taberom.

Drugi od te dvojice je uestvovao u bici kod El Uvera, ali se posle,iako je bio u borbi, povukao zbog bolesti. Ideoloki, ti momci nisubili spremni za jednu revoluciju, nego su, jednostavno, tokomnekoliko meseci u naem drutvu utolili svoju e zapustolovinama. Videli smo kako odlaze sa oseanjem privrenosti,ali i olakanja. Naroito sam se u to sm uverio jer sam kao lekarmorao da vodim rauna o njima poto nisu mogli da izdre otreuslove tadanjeg naina ivota.

Istih tih dana, vlada je u vojnom avionu, na nekoliko hiljadametara visine, proetala novinare, pokazujui im da nikoga nemana Sijera Maestri. Bila je to neobina operacija koja nije nikogaubedila, a istovremeno i demonstracija naina koje je Batistina vladakoristila da prevari javno mnjenje uz pomo svih Konte Agverapreruenih u revolucionare to su se svakodnevno oglaavaliobmanjujui narod. Tokom tih dana isprobavanja, konano sam bio

u prilici da imam na raspolaganju viseu lealjku od cirade. Visealealjka je dragoceno blago do kojeg nisam mogao ranije da doemzbog strogog zakona gerile po kojem visee lealjke od cirade trebadavati onima koji su svoje ve napravili od vree, kako bismo seborili protiv lenjosti. Svako je mogao sebi da napravi lealjku odvree, i time je sticao pravo da pree na lealjku od cirade im takvastigne. Meutim, ja nisam mogao da koristim lealjku od vree zbog


53/292

svoje alergije; grumuljice od tog materijala veoma mi kode pa sambio prinuen da spavam na podu. Poto nisam imao lealjku odvree, nisam imao pravo na lealjku od cirade. Te malesvakodnevne pojedinosti su deli muke svakog pojedinca u gerili,

kao i njene ekskluzivne prirode; ali Fidel je shvatio pa je preinaiopravilo da bi se meni dodelila lealjka. Bilo je to na obalama reke LaPlata, kad smo savladavali poslednje visove da bismo stigli do PalmaMoe, dan nakon to smo pojeli svog prvog konja.

Konjetina je bila luksuzna hrana, neto kao vatrena probasposobnosti prilagoavanja ljudi. Seljaci koji su pristupili naoj gerili,ojaeni, nisu hteli da pojedu svoje sledovanje mesa, a neki su aksmatrali da je Manuel Fahardo ubica, iji je zanat u mirnodopskim

uslovima mesarski, korien u sluajevima kao ovaj kada jertvovana prva ivotinja.

Ovaj prvi konj je pripadao seljaku po imenu Popa, s druge stranereke La Plata. Verovatno Popa ve zna da ita, posle one kampanjeopismenjavanja, pa e moi da se priseti, ako do njega doe asopis

Verde olivo, te noi kada su tri gerilca zastraujueg izgledazakucala na vrata njegove kolibe, pri emu su ga neosnovanopobrkali s jednim potkazivaem pa mu oduzeli tog starog konja svelikim ranama na sapima, to je posle postao na obilati dnevniobrok, a ije je meso predstavljalo veoma ukusno jelo za neke, ali iiskuenje za eludac seljaka s predrasudama, jer su oni mislili da jeto in kanibalizma, dok su vakali starog ovekovog prijatelja.


54/292

Slavni susret

Sredinom aprila 1957. mi smo se vraali sa svojom obuavanomvojskom do oblasti Palma Moe, u blizini Turkina. U to vreme nainajdragoceniji ljudi za borbu na planini bili su seoskog porekla.

Giljermo Garsija i Siro Frijas ili su s patrolama seljaka svuda poSijeri, donosili su vesti, odlazil

Ernesto Če Gevara~Sećanja na kubansku revoluciju

Documents