EPS Kompanijski List 398++

7/23/2019 EPS Kompanijski List 398++

1/68


2/68


3/68

Beograde, Beograde...Pre vi{e od godinu dana slu{asmo - Poàrevac

bi da ostane svoj, ne bi u Kragujevac a ni Uìce ne

bi u Kraqevo. Bi i drugih pri~a.Vreme sada{we - Lazarevac kopa ugaq a nema di-

stribuciju! Vaqevo da ode kod wih, Boè sa~uvaj.Loznica u [abac, nikad bilo, niti }e biti. Medijipuni stran~arewa u ime naroda.

Vreme neprolazno (?) u Srbiji - oni ne}e one, ve}ho}e ba{ ove. Ovi ne}e one. Onaj zove onoga a ovajsvoga. Svako bi da ostane svoj, nesvestan da nije nisvoj, ni op{tinski. Foteqe zaklonile Beograd. Ma,Beograd treba ukinuti, boqe je nama bez vas, ~uhnedavno. Sre}om, sedeo sam. A to mi re~e jedanuglednik. Zato se i zabrinuh. Kad on tako vidi Be-ograd, ~itaj Direkciju EPS-a, {ta je u glavama ma-we uglednih. Pa Beograd, Direkciju bi najpre uki-nuli oni spoqa, koji su hteli da dele i prodajuEPS. [ta je sa ovima iznutra?

Ovo su neke slike i muke koje odslikavaju svakureorganizaciju, pa i ovu na{u. Ima otpora, nervoze,ali ide se napred. Promene, ne samo u na{oj ku}i,doìvqavaju se kao problem. Umesto da to budeprilika da sutra bude boqe nego danas. Jesmo zapromene, ali ne u na{oj ku}i, a mo`da }e, dok stig-nu do nas i stati, nadaju se neki.

A promene niko nije zaustavio, niti }e uspetibez obzira na veliki trud. EPS danas i onaj od pregodinu ne mogu da se porede. Niti }e mo}i da se po-rede ovaj dana{wi i onaj sutra{wi EPS, u 2008.kada budemo pri~ali o akcijama, strate{kim part-nerima, stranom kapitalu...kada budemo gledali

kako se gradi neka elektrana...I dok jedni biju bitku za svoja op{tinska elek-

troprivredna preduze}a, ~uvaju}i svoje ìce isvoj ugaq, ne mare}i za dràvni interes, drugirade neke druge doma}e zadatke. Istina, i oni bri-nu o svom lokalnom, xepnom interesu. Na sva ustai po svim medijima i u svim prilikama, trude se daspre~e pove}awe cene elektri~ne energije. Bi}ufin - obmawuju javnost raznim neta~nim podacima.One koji neovla{}eno koriste elektri~nu energijune nazivamo lopovima, pa ove koji obmawuju narodne}u nazvati laòvima.

Uzmu svoj ra~un za struju, i to sumu sa PDV-om iTV pretplatom, pa podele sa brojem kilovat-sati.Na|u medij koji ima isti interes kao oni, pa izbaceu javnost kako EPS ima prose~nu cenu od oko 6,8evro centi. Gra|ani Srbije, tvrde, pla}aju strujukao Amerikanci. Da bi im istina bila ja~a, ame-ri~ke cente prikazuju kao evro cente. I neki medi-ji su ih ismejali zbog toga.

Srbija ima jo{ jednog borca za interese naroda,~uvara inflacije koji u posledwe tri godine neprestaje sa onom ~uvenom - struja ne treba da po-skupi. Zbog interesa naroda, ~uje se od tih stru~-waka EPS treba da se podeli i privatizuje. Kadado|u stranci, struja }e biti jo{ jevtinija, obmawu-ju bez pardona.

Ima li razlike izme|u ovih i onih sa po~etka pri-~e? Kad je re~ o podeli EPS-a, razlike su u nijansa-

ma. Oni prvi brane}i lokalne busije, ho}e op{tin-ske EPS-ove. Ovi drugi ga tako|e dele, ali iz drugihmotiva. Oni prvi bi da vlasnik EPS-a u op{tini bu-de op{tina a ovi drugi da vlasnik EPS-a bude stra-nac. Za{to? Pa, EPS je, kaù, monopolista.

UVODNIK

A veliki kupci struje, iako to mogu, ne}e da na-puste EPS. Gotovo 400 najve}ih potro{a~a, koji

u~estvuju u trì{tu elektri~ne energije sa 21 od-sto, ho}e struju samo od EPS-a. Ne}e na trì{te.Pa, nema nigde tako jevtino, sigurno, kvalitetnokao kod monopoliste.

Hajde i da se ne veruje EPS-u kada kaè da je in-teres dràve veliki, vredan, profitabilan, ver-tikalno integrisan EPS, u ~ijem sastavu }e biti idistribucije, koji }e imati realnu cenu kilovat-sata...Ali, ako najve}i svetski konsultanti kaùda pre privatizacije, EPS mora da ostane verti-kalno integrisana kompanija, da wen proizvod mo-ra da ima trì{nu cenu, jer }e tako i EPS bitiskupqi....moè li im se verovati? Ili prof. drDraganu \uri~inu, predsedniku Saveza ekonomi-sta Srbije, koji pre nekoliko dana kaè:

- Ja }u biti prvi investitor u akcije EPS-a, ka-da budu na berzi. Za{to? Pa sa tom investicijomse ne moè izgubiti....Ko prodaje struju nikako nemoè da gubi...moè samo da dobije..Podignite ce-nu struje na evropski nivo pa }ete videti da li sekapital EPS-a jede ili uve}ava...vide}ete vrlobrzo da }e EPS biti profitabilan.

Srbija danas, nije Srbija 2003. kada je preko no-}i poku{ano cepawe EPS-a. Taj Beograd (~itaj Di-rekcija) i Ministarstvo energetike od 2004.godinebiju bitku da zaustave desetine poku{aja da se namala vrata provuku dokumenta koja bi omogu}ilaono {to je spre~eno pre ~etiri godine. Vaè}iZakon o energetici sve budu}e poku{aje cepawa

EPS-a seli u Skup{tinu Srbije.Danas, ni u javnosti ni u Parlamentu Srbije,

ne}e pro}i ta pri~a o brzoj prodaji zlog monopo-liste. Prvi korak ka stvarawu novog EPS-a je -nova cena. Potom raspisivawe tendera za stra-te{ka partnerstva i investicije u Srbiji, prela-zak Drine i ulazak u Republiku Srpskupretva-rawe u akcionarsko dru{tvo, izlazak na ber-zu....A oni s po~etka teksta }e nestati sa tim pro-menama. Zato bi i sve da zaustave. A ovi drugi?]era}emo se jo{.

Mom~ilo Cebalovi}

ILUSTRACIJA:

J.VLAHOVI]

1


4/68

MART 2007kWh BROJ 398

2

MART 2007. BROJ 398

GENERALNI DIREKTOR

Dr Vladimir \or|evi}

DIREKTOR SEKTORA ZA ODNOSES JAVNO[]U

Mom~ilo Cebalovi}

GLAVNI UREDNIK

Miodrag Filipovi}

REDAKCIJA:

ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA

Dragan Obradovi}NOVINAR

Anka Cvijanovi}OPERATER

Nata{a Ivankovi}-Mi}i}

ADRESA REDAKCIJE:

Carice Milice 2

11000 BeogradTELEFONI:

011/2627-090, 2627-395

FAKS:

011/2024-844

E-mail:

[email protected]@[email protected]

web site:

www.eps.co.yu

LIKOVNA I GRAFI^KAPRIPREMA:

OVAKO BeogradNASLOVNA STRANA:

Blueprint

[TAMPA:

[tamparijaPolitika a.d.

Beograd

TIRA@:

10.000 primeraka

PRVI BROJ LISTA ZDRU@ENE

ELEKTROPRIVREDE SRBIJE,

POD NAZIVOM ZEP, IZA[AO JE IZ [TAMPE

MARTA 1975. GODINE; OD MAJA 1992.

NOSI NAZIV EPS, OD 6. APRILA 2005. GODINE

LIST IZLAZI POD IMENOM kWh

IZDAJEJAVNOPREDUZE]EELEKTROPRIVREDASRBIJE

Po~etkom oktobra 2007. godine u ììsvetske ekologije i medija bi}e Beogradkao doma}in [este ministarske konfe-

rencije @ivotna sredina za Evropu. Konferencija}e se odvijati pod simboli~nim naslovom Izgradwamostova za budu}nost - isti~e za kWh MiroslavSpasojevi}, pomo}nik direktora Uprave za za{titu

ìvotne sredine Srbije

4

Trì{te elektri~ne energije u Srbijiotvoreno je sa 21 odsto, odnosno svi kojitro{e vi{e od tri miliona kilovat-~aso-

va godi{we su kvalifikovani kupci i mogu da birajuod koga }e da kupe elektri~nu energiju. Takvih kupacau Srbiji ima 350. U Agenciji za energetiku kaù - zbogniske cene nijedan kupac nije napustio EPS.

10

EPS }e do kraja marta po~eti najavqe-no nagra|ivawe redovnih plati{a. Na-grada - po dve kompakt fluorescentne

sijalice za 60.000 doma}instava, ~ime se EPSprikqu~uje i svetskoj akciji za{tite ugroèneìvotne sredine. Proterivawe klasi~nih sijali-ca najavquju EU, Australija, Kalifornija...

14

Januar i februar bili suove godine u Srbiji znatnotopliji nego decenijama

ranije. Zahvaquju}i tome potro{waelektri~ne energije, ba{ kao i uvoz,bila je ispod o~ekivane a bilo je i po-tiskivawa TE, oporavka akumulacija,deponija....

16

EPS je osposobqen i pripremqen da is-puni sve obaveze koje ima kao proizvo-|a~, distributer i trgovac elektri~nom

energijom u pogledu snabdevawa sada{wih i budu-}ih kupaca - rekao je Radovan Stani}, direktor Di-

rekcije EPS-a za distribuciju elektri~ne energije

6

ISPRAVKA - U tekstu Topla zima - mala potro{wa, objavqenom u listu kWh na strani 15 u nadnaslovu antrfileaobjavqeno je Rodoqub Markovi}, direktor PD Elektrosrbija d.o.o. umesto Miladin Basari}. Izviwavamo se gospo-dinu Rodoqubu Markovi}u, gospodinu Miladinu Basari}u i ~itaocima lista zbog ove gre{ke.


5/68


3

SADR@AJ

32

28

30

25

24

22

20

18

16

10

14

06

08

04

34

36

39

41

44

46

48

50

54

55

58

60

62

Prema proce-nama stru~wa-ka u EPS-u

vrednost rezervi ugqa naKosovu i Metohiji, pre-tvorena u tone ekviva-lentne nafte, iznosi

oko 500 milijardi dola-ra. Kosovsko-metohijskibasen ~ini, tako|e, i 76odsto ukupnih bilansnihrezervi ugqa u Srbiji

25

Za zaposlene uJugoistokovojDistribuciji Buja-

novac ne postoje ni Srbi, niAlbanci, ni Romi, ni Marsov-ci... ve} jedino uredne ili ne-

uredne plati{e ! A svi pro-blemi poku{avaju da se preva-zi|u druèwem. I to privatno- porodi~nim okupqawem

Specijalne ekipe koje se u ê{koj bore protivneovla{}enog kori{}ewa elektri~ne energijeskoro se ni po ~emu ne razlikuju od interventne

policijske jedinice. Umesto oru`ja lovci na kradqivcestruje uz sebe imaju ra~unare, detektore, termoviziju tj.ure|aje za no}nu vidqivost...

46

Takovo jet o l i k o~ u v e n o

da ga je te{ko doì-veti kao selo, ve}pre kao ìvi muzej.Jer, u wemu je i ~uve-ni Takovski grm, ~u-vena Crkva brvnara,

tu je bio i dvorObrenovi}a, poreddvora bolnica.

62

NA[ INTERVJU

MIROSLAV SPASOJEVI], POMO]NIK DIREKTORA UPRAVE ZA ZA[TITU IVOTNE SREDINE

Ekolo{ki svet u Beogradu

RAZGOVOR S POVODOM

RADOVAN STANI], DIREKTOR DIREKCIJE EPS-a ZA DISTRIBUCIJU ELEKTRI^NE ENERGIJE

Otvorena vrata za nove kupce

FORUMI

U ELEKTROPRIVREDU SRBIJE STIGLA PRVA BROJILA IZ KREDITA EBRD

Kvalitetni ure|aji odmah na mreì

AKTUELNE TEME

U AGENCIJI ZA ENERGETIKU ODRANA MALA [KOLA ZA NOVINARE

Strujni cenovnici na vagawu

SVE VI[E ZE MAQA NAJAVQUJE ZABRANU KORI[]EWA KLASI^NIH SIJALICA

Za spas Zemqe - sijalice

AKTUELNA ELEKTROENERGETSKA SITUACIJA U SRBIJI

Topla zima {tedi struju

PRETVARAWE JAVNIH PREDUZE]A U AKCIONARSKA DRU[TVA

Prvi korak ka privatizaciji

TELEKOMUNIKACIONI SISTEM EPS-a U ZAVR[NOJ FAZI

êtiri kilometra optike na dan

SMAWEWE REAKTIVNE ENERGIJE U DISTRIBUTIVNIM DRU[TVIMA

Kompenzacija u{tedela devet miliona dinaraKOLEKTIVNO PREGOVARAWE ZA JP EPS U[LO U ZAVR[NU FAZU

Mere se otpremnine i koeficijenti

ELEKTROENERGETSKI POTENCIJALI NA KOSOVU I METOHIJI

Vrednost i imovina koju Srbija brani

EKOLOGIJA

ZA[TITE IVOTNE SREDINE U DISTRIBUTIVNIM DRU[TVIMA

Otpad najve}i problem

STRU^WACI EPS-a NA OBUCI U [VEDSKOJ

Volvo vozi po eko normama

NA LICU MESTA

BUJANOVA^KE DISTRIBUTIVNE SLIKE I PRILIKE

Svi slave Svetog Iliju

POVRINSKI KOPOVI

STUDIJA O SISTEMIMA ODRAVAWA NA KOSTOLA^KIM KOPOVIMA

Pet godina za novi model

TERMOELEKTRANE

REMONTI U TENT A

Najve}i zahvati na cevnim sistemima

HIDROELEKTRANE

U HE BAJINA BA[TA

Elektronika diè ustave

DISTRIBUCIJE

LAWSKOM NAPLATOM U ED JUGOISTOK, D.O.O. NI[ ZADOVOQNI, ALI ...

Ni{ opet kvari prosek

SVET

LIBERALIZACIJA TRI[TA ENERGETIKE U EU

Zamrznut plan o razbijawu monopolaKAKO SE U Ê[KOJ LOVE KRADQIVCI ELEKTRI^NE ENERGIJE?

Komandosi sa ra~unarimaVI[E OD TRI DECENIJE OD EKSPLOZIJE U NUKLEARKI U JASLOVSKIM BOHUNICAMA

Havarije koje to nisu bileDEFICIT ELEKTRI^NE ENERGIJE U AUSTRIJI

Gasne termocentrale kao re{ewe

KULTURA

CRKVA SVETOG PETRA APOSTOLA

Papa u Beogradu

JUNIJE PALMOTI] XONO

Kad su Dubrov~ani govorili srpski

ZDRAVQE

EPIDEMIJA GOJAZNIH U SRBIJI

Svaki tre}i sa suvi{nim kilogramima

QUDI

MILUTIN SAVI] - SALE, VOZA^, VAQEVO

Na papiru pi{e - nema vi{e

UPOZNAJMO SRBIJU

TAKOVO, @IVI MUZEJ NA DIÎNI

Od bunxija do kafexija

32


6/68

NA[ INTERVJU

4


S

vi svetski medijive} mesecima zapa-èn prostor posve-}uju brizi o o~uva-

wu ìvotne sredine i za-{titi planete od globalnogzagrevawa. Povod za to su, nesamo elementarne nepogodevelikih razmera, poplave isu{e, nego i sve glasnija

upozorewa stru~waka da je~ovek najve}i krivac za oto-pqavawa na planeti, stvara-we ozonskih rupa i naru{a-vawe harmonije u eko siste-mu. Upozorewa su posebno

potencirana u deklaracija-ma i protokolima usvajanimu Rio de @aneiru, Montrea-lu, Najrobiju, Kjotu ali i nadrugim sesijama {irom pla-nete u vreme odràvawa eko-lo{kih konferencija. Uìì svetske ekologije imedija, po~etkom oktobra2007. godine, bi}e Beograd iSrbija.

- Beograd je doma}in [e-ste ministarske konferen-cije @ivotna sredina za

Evropu koja }e se odvijatipod simboli~nim nazivomIzgradwa mostova za budu}-nost, kaè na po~etku raz-govora za kWh MiroslavSpasojevi}, pomo}nik di-rektora za evropsku inte-graciju i me|unarodnu sa-radwu u Upravi za za{tituìvotne sredine, Mini-starstva nauke i za{titeìvotne sredine Srbije.Na{ sagovornik je ujedno ipredsedavaju}i radne grupe

i Izvr{nog komiteta zapripremu Konferencije uime Srbije, kao zemqe doma-}ina. Dakle, pravi ~ovek zapitawe o ~emu }e se to razgo-varati u Srbiji.

- Konferencija, koja }e seu Beogradu odràti od 10. do12. oktobra ove godine , od-vija se pod pokroviteqstvomEkonomske komisije Ujedi-wenih nacija za Evropu, sasedi{tem u @enevi. ^lani-ce ove organizacije su svedràve Evrope u koju, po no-vom konceptu, spadaju i svebiv{e zemqe Sovjetskog Sa-veza, kao i Kanada i SAD.Ukupno 56 zemaqa.To zna~ii da je geografski pojamEvrope tako znatno pro{i-ren i to sa zemqama biv{e

isto~ne Evrope, a zatim izcentralne Azije i izkavkaskog regiona.Visoki predstavnicisvih ovih zemaqa,

ukqu~uju}i, zna~i, iRusiju, kao i Kanadu iSAD (Ekonomska ko-misija UN za Evropuobuhvata i ove dve ze-mqe) u~estvova}e naKonferenciji ~iji}e doma}in biti Sr-bija i Beograd. O~e-

kuje se da }e Konferencijaokupiti vi{e od 3.000 dele-gata. Pored zvani~nih dr-àvnih delegacija, u wenomradu u~estvova}e i predstav-nici me|unarodnih nevla-dinih organizacija, insti-tucija civilnog dru{tva,kao i iz poslovnog, finan-sijskog i razvojnog sektora iiz privatnih firmi, kaèSpasojevi}.

U radu Konferencije, ka-ko se prema najavama o~ekuje,

u~estvova}e vi{e od sedam-deset ministara za{titeìvotne sredine, kao iobrazovawa i evropski ko-mesar za za{titu ìvotnesredine, odnosno i neki dru-

gi komesari koji u okvirusvog mandata imaju vezu sa za-{titom ìvotne sredine iobrazovawa. Bi}e to i najve-}i skup visokih zvani~nika

u Srbiji posle beogradskogskupa nesvrstanih. Ujedno,to }e biti i prava prilikaza predstavqawe Beograda iSrbije, jer svaka takva kon-ferencija lansira zemqudoma}ina tih dana u ìùsvetskih zbivawa - isti~eSpasojevi}.

- Ministarske konferen-cije, posle prve organizova-

ne u Dobri{u, vi{e su se fo-

kusirale na unapre|ewe sta-wa ìvotne sredine u ze-mqama centralne i isto~neEvrope koje su postale ~la-nice EU. Fokus se sada po-mera sa tog dela Evrope nazemqe jugoisto~ne Evrope,odnosno zapadnog Balkana,kao i na zemqe isto~neEvrope, centralne Azije iKavkaskog regiona. IzuzevSlovenije, to su zemqe biv-{e Jugoslavije, kao i Alba-nija i Turska. Odràvawe

konferencije u Beogradu,bitno je, podvla~i Spasoje-vi}, jer je problematika ì-votne sredine dobar medijumza preno{ewe i ostalih po-ruka iz te zemqe. @ivotna

sredina, zapravo, ne egzisti-ra sama, ve} je weno staweproiza{lo iz stepena eko-nomskih aktivnosti. U ovomslu~aju veoma je bitna ener-getika, kao jedan od motoraprivrednog razvoja. Sve pri-~e oko klimatskih promenai ukazivawa na wihovoalarmantno stawe, u uskoj suvezi sa energetikom u smislupoja~avawa pritiska za uvo-|ewe novih tehnologija. One}e, pored toga {to }e bitienergetski efikasnije, sma-witi i kori{}ewe ~vrstih

i te~nih fosilnih goriva.Zna~i, name}u ve}e ko-ri{}ewe gasnih ~isti-

jih tehnologija.Prema re~ima Spa-

sojevi}a, ne treba, na-ravno, pritom, gubitiiz vida ni obnovqiveizvore energije, za ko-

jima svi vape i za kojeje u svim zemqama u bu-du}em korpusu energet-skih izvora predvi|e-no znatno ve}e u~e{}e.

Naàlost, obnovqivi izvo-ri, kada se posmatraju svet-ske statistike, u~estvuju savrlo skromnim procentima.

Ako se izuzmu hidropoten-cijali, obnovqivi izvori uproizvodwi energije u~e-stvuju sa samo dva do tri od-sto. Veoma je interesantno ida raste trend vra}awa nu-klearne energije, koja sada

u~estvuje sa pet do {est od-sto, a planovi su da se za 10do 20 godina proizvodwa iz

nuklearnih elektrana udvo-stru~i.Pripreme za beogradsku

konferenciju uveliko se od-vijaju. Da sada je u @eneviodràno vi{e sastanaka

MIROSLAV SPASOJEVI], POMO]NIK DIREKTORAUPRAVE ZA ZA[TITU IVOTNE SREDINE

Ekolo{ki svetu BeograduPod motom Izgradwa mostova za budu}nost u Beogradu }e se od 10 -12. oktobra odr-ati [esta ministarska konferencija koja }e okupiti preko 3.000 u~esnika Najve-}i skup visokih zvani~nika u Srbiji u posledwih 20 godina Beogradska deklaraci-

ja kao zavr{ni dokument konferencije

Sve pri~e oko klimatskihpromena i ukazivawa na

wihovo alarmantno stawe,u uskoj su vezi sa energetikom

u smislu poja~avawa pritiskaza uvo|ewe novih tehnologija

MiroslavSpasojevi}


7/68

5


radne grupe za pripremu, nakojima su se pripremali ianalizirali dokumenti koji}e biti doneti na Konfe-renciji.

Kako isti~e, daqe, Spaso-

jevi}, u toku je izrada Beo-gradske deklaracije kao po-liti~kog dokumenta, koja }ebiti usvojena na ovom sami-tu. Na koncizan i precizanna~in u woj treba da se utvr-di {ta se u oblasti za{titeìvotne sredine u me|uvre-menu dogodilo, zatim kakosu i koliko realizovaneobaveze posle prethodne mi-nistarske konferencijeodràne u Kijevu i {ta je

jo{ preostalo da se uradi.

Deklaracija }e, tako|e, utvr-diti {ta su, sa stanovi{tatrenutne situacije, priori-teti koje bi trebalo reali-

zovati u slede}em razdobqudo 2011. godine, kada }e bitiodràna naredna konferen-cija.

Samit }e se, kako je pred-vi|eno, odvijati u vi{e sed-

nica. Prvog dana odrà}e sesednica pod nazivom Pro-cene ura|enog i implemen-tacija gde }e biti podnettzv. Beogradski izve{tajEvropske agencije za za{ti-tu ivotne sredine i koji }edati procenu stawa za{titeìvotne sredine u celom re-gionu Evrope.

- Sednica pod nazivomParalelni procesi razma-tra}e dve veoma va`ne teme.Jedna je Obrazovawe za odr-

ìvi razvoj i na woj }e u~e-stvovati ministri obrazova-wa zemaqa u~esnica konfe-rencije - kaè Spasojevi}. U

drugoj temi razmatra}e se pi-

tawa vezana za biodiverzi-tet i zami{qena je kao okru-gli sto ministara ìvotnesredine i me|unarodnih ne-vladinih organizacija. ZaSrbiju je vrlo bitna sednicapod nazivom Izgradwa ka-paciteta i partnerstva koja}e biti posve}ena progresu iperspektivama u implemen-taciji strategije ekologijeza region isto~ne Evrope,centralne Azije i Kavkaskiregion. U pripremi je {est

dokumenata, a jo{ u 2006. go-dini o wima su postignutidogovori sa ministrima eko-logije iz na{eg regiona.Ministarstvo nauke i za-{tite ìvotne sredine Sr-bije podne}e tri dokumentao realizaciji me|unarodnihkonvencija i wihovoj prime-ni; ulagawima u za{titu i-votne sredine (a re~ o izu-zetno visokim finansij-skim sredstvima) i o klimi io eventualnom formirawu

regionalnog klimatskogcentra. S obzirom na velikodosada{we iskustvo Srbijeu oblasti klimatologije,trudimo se da Beograd budeba{ taj centar.

Kako na{ sagovornik is-

ti~e, jedna od va`nijih sed-nica, bi}e posve}ena i mo-bilizaciji finansijskihsredstava i utvr|ivawu pri-oriteta u oblasti za{titeìvotne sredine. To je dostakomplikovana tema, jer ula-gawa u za{titu ivotne sre-dine podrazumevaju i sred-stva koja Srbija nema na ras-polagawu. Razmotri}e se,stoga, najpre oblici sarad-we sa me|unarodnim finan-sijskim institucijama, pa }e

se tek onda utvrditi priori-teti.Beogradska ministarska

konferencija , posle dva ipo dana rada, bi}e zavr{ena

usvajawem dokumenata. Semdeklaracije, koja }e predsta-vqati kratak politi~ki do-kument, delegati }e usvojitii Izve{taj predsedavaju}eg.To je mnogo {iri dokumentkoji }e se baviti svim tema-ma i obavezuju}im zakqu~ci-ma o wima. U tom zavr{nom

dokumentu posebno }e se uka-zati na pravce daqeg razvojaprocesa @ivotna sredinaza Evropu.

Kristina Jani}ijevi}

Pored glavnog dela Konferencije, koji }e se odvijati u sed-nicama, u planu je da se organizuje i vi{e prate}ih doga|aja,otvorenih za razne me|unarodne organizacije, za dràvne iprivatne firme, kao i za sve druge koji smatraju da im je mestona sesijama o za{titi ìvotne sredine. U tom smislu o~ekujese da i Elektroprivreda Srbije ima zna~ajno u~e{}e na konfe-renciji i da se, na jednom od prate}ih doga|aja, predstavi sadosada{wim dostignu}ima na relaciji energija - za{tita ì-votne sredine. Tim pre {to je u EPS-u realizovano vi{e proje-kata na za{titi ìvotne sredine, bez obzira na te{ko}e u fi-nansirawu. Zna~ajni rezultati postignuti su u za{titi vazdu-ha i u oblasti poboq{awa energetske efiasnosti. U EPS-u sesada pokre}e inicijativa na uvo|ewu sistema odsumporavawa,{to je naredni korak u za{titi vazduha, ali to je i veoma skupi ni malo jednostavan projekat.

Ne smemo dozvoliti da probleme iz vazduha prebacimo na tlo.Odsumporavawe, stoga, mora da bude dobro osmi{qen proje-kat, u kojem se ta~no zna {ta }emo uraditi sa sumporom iz va-zduha. Ima ideja i da to bude sirovina za izradu gipsa ili ve-{ta~kih |ubriva. Ima, tako|e, ideja da se pepeo sa deponija,koji i EPS-u ali i Srbiji predstavqa veliki problem, iskori-

sti za izgradwu puteva. U oba ova slu~aja, osnovna ideja je da seod problema stvori - profit. U EPS-u je dobro krenulo i na pra-vom je putu da probleme re{i u ekolo{ki prihvatqivom perio-du. Konferencija je {ansa i da EPS zapo~ne i razgovore o tome ida identifikuje potencijalne partnere. Tim pre, {to su u~e{}ena ovom skupu najavile i Svetska banka, Evropska investicionabanka, Evropska banka za razvoj, Banka Saveta Evrope za razvoj.Na Konferenciji }e biti prisutan i ve}i broj izvr{nih agenci-

ja iz sistema Ujediwenih nacija - zna~i, sem promotivne kompo-nente koja je va`na da bi se javnost upoznala sa pozitivnim re-zultatima EPS-a u oblasti za{tite ìvotne sredine, mogu sena}i i novi partneri za ozbiqne poslovne poduhvate.

Pohvale EPS-u

O~uvanapriroda Srbije

Obnovqivi izvoriza ekolo{ki spas

FOTODOKUMENTACIJAEPS-a



8/68

6


Stepen razvijeno-sti elektrodi-stributivnog si-stema na tlu Sr-

bije ve} vi{e od decenijei po zaostaje za potrebamarastu}e potro{we elek-tri~ne energije, koju jezna~ajnim delom uzrokova-lo i uve}awe broja novihpotro{a~a, kao i promenastrukture potro{we. Zbogtoga su u pojedinim delo-vima elektrodistributiv-

nog sistema naponske pri-like neodgovaraju}e pro-pisanom kvalitetu snabde-vawa, a trafo-stanice ielektrovodovi pod optere-}ewem, koje se otklawa

uglavnom po principueliminisawa uskih grla.Ulaè se tamo gde

je preko potrebno.Radovan Stani},

direktor Direkci-je EPS-a za distri-buciju elektri~ne

energije, kaè zalist kWh da jeplanove razvoja EDsistema EPS-a oddevedesetih godi-na pro{log vekakrojio mawak in-vesticionih sred-stava, koja se nisumogla obezbeditiiz niske cene elek-tri~ne energije,{to zna~i da nije bilo do-voqno novca da se ulaè

onoliko koliko su nalaga-le potrebe potro{we. Otu-da se u dono{ewu godi-{wih investicionih pla-nova sve vreme primewujudva osnovna principa. Pr-

vi je popravqawe napon-skih prilika gde su onenajteè, a drugi izgradwaza potrebe novih kupaca, unovim stambenim naseqi-

ma ili industrijskim zo-nama.Jasno je da se prioriteti

ustanovqavaju onda kadanema dovoqno za sve potre-be, jer je tada to jedini na-~in da se korak - po korakide ka standardima. Zakon

o energetici, me|utim, pai nova Metodologija za ob-

ra~un tro{kova novih pri-kqu~aka na ED sistem, kojase primewuje od 1. februa-ra, polaze od druk~ijih,mnogo povoqnijih uslova.Zakon nalaè da infra-

strukturu obezbe|uje di-stribucija, a Metodologi-

ja da se po jasno definisa-nim cenama obezbe|ujeprikqu~ak svakog novog

kupca. Ni Zakon, niti Me-todologija ne sadrè op-ciju profitabilnosti ce-ne elektri~ne energije uSrbiji. To je domen nekihdrugih odlu~ivawa.

Otuda su, s obzirom nanasle|eni raskorak izme|u

potreba i izgra|e-nosti ED sistema,kao i na nedostatakproizvodnih kapa-citeta, neizbe`napitawa da li EPS

moè da odobri pri-kqu~ak na ED mreùsvim zainteresova-nim novim kupcimai da pri tom ne tra-ì u~e{}e za iz-gradwu objekta nitipokrivawe razli-ke u ceni ukoliko seneophodna energijanabavqa iz uvoza.

Na prvo pitaweStani} kaè da nije stvar

u tome da li EPS moè,

nego da EPS mora da pri-hvati svakog novog kupca ida mu obezbedi urednosnabdevawe elektri~nomenergijom. To je potpuno

jasna zakonska obaveza,

tim pre {to je EPS, kaojavno preduze}e, duàn darealizuje elektroenerget-ski bilans. Drugo pitawe

je u direktnoj vezi sa utvr-

|ivawem cene struje, kojaje ve} dugo u disparitetu sacenama kilovat-sata uokruèwu, {to najboqeoslikava situacija da upr-kos tome {to veliki brojtarifnih potro{a~a, kojiispuwavaju uslove da budu

RADOVAN STANI], DIREKTOR DIREKCIJE EPS-a ZA DISTRIBUCIJU ELEKTRI^NE ENERGIJE

Otvorena vrata za nove

kupce Bez obzira na to da li imadovoqno distributivnih ka-paciteta i sopstvene proiz-vodwe elektri~ne energije,EPS je duan da obezbedi ener-giju za svakog novog kupca

RAZGOVOR S POVODOM

EPS do sada godi{we dobijaoizme|u 30.000 i 35.000 novihkupaca i uspevao da odgovori

tim potrebama, uprkos tome {toje to, izraèno u snazi, zna~ilo

da je svake godine odobravanonovih oko 300 megavata snage

kod kupaca, a da nije biloizgradwe novih kapaciteta

*

*

Gradwamreè prema

prioritetu FOTODOKUMENTACIJAE

PS-a

FOTODOKUMENTACIJAEP

S-a


9/68

7


kvalifikovani i da, pre-ma tome, dobijaju energijupod povoqnijim uslovima,ipak ne}e da biraju snab-deva~a, ve} ostaju verniEPS-u, odnosno drè se

statusa tarifnog kupca.Tako, pove}ana potro{waiziskuje sve ve}i uvoz elek-tri~ne energije i sve ve}ifinansijski gubitak za

EPS, {to je posledicarazlike u ceni energije izuvoza i cene koju EPS na-pla}uje svojim kupcima.

- U vezi sa prihvatawemnovih potro{a~a, trebaimati u vidu da je EPS dosada godi{we dobijao iz-

me|u 30.000 i 35.000 novihkupaca i uspevao da odgo-vori tim potrebama, upr-kos tome {to je to, izraè-no u snazi, zna~ilo da jesvake godine odobravanonovih oko 300 megavata

snage kod kupaca, a da nijebilo izgradwe novih kapa-citeta - rekao je Stani} iistakao da }e EPS i ubudu-}e izlaziti u susret svimnovim zahtevima kupaca.Preciznije, EPS je ospo-sobqen i pripremqen daispuni sve obaveze kojeima kao proizvo|a~, di-stributer i trgovac elek-tri~nom energijom u po-gledu snabdevawa postoje-}ih i budu}ih kupaca.

Objasniv{i da je EPSobavezan da unapred izgra-|uje distributivnu mreùsamo u urbanizovanim na-seqima, koja se grade plan-ski i gde se odobravajutipski prikqu~ci na EDsistem, on je naveo da ti

uslovi ne vaè za tzv. in-dividualne prikqu~ke, zanove objekte gra|ene poprincipu grin fild inve-sticija, odnosno onih kod

kojih se kre}e sa ledine,jer tu investitori morajuda u~estvuju i u finansi-rawu izgradwe infra-strukture. Za individual-ne prikqu~ke, kako je re-kao, cena se formira i naosnovu toga {ta je u di-stributivnom sistemu po-trebno izgraditi da bi setakav prikqu~ak odobrio.Na taj na~in obezbe|uju seneophodna sredstva za iz-gradwu novih distributiv-

nih kapaciteta, namewe-nih za potrebe takvih no-vih kupaca.

Tako|e, obaveza da seodobri tipski prikqu~akdefinisana je samo za slu-~ajeve ako postoje tehni~-ki uslovi. Zakonodavac,odnosno Agencija za ener-getiku o~ito su po{li od

ustaqene norme u razvije-nim evropskim zemqama dase nadoknade za infra-strukturu pla}aju ve} kod

davawa gra|evinske dozvo-le za ku}u ili kakav po-slovni objekat. Od razvije-ne Evrope srpski uslovise, me|utim, prili~no raz-likuju. Kod nas, kao po pra-

vilu, prvo se grade zgrade,pa tek potom infrastruk-tura. Preslikavaju}ievropske direktive na srp-ske uslove, zakonotvorcio~ito nisu na{li odgova-raju}a re{ewa za veliki

broj divqe podignutihnaseqa na ledinama, do ko-

jih sada nije mogu}e dove-sti elektrovodove dok setakva gradwa ne legalizu-

je, a legalizacija sporo te-~e. I kada bude zavr{ena,

osta}e otvoreno pitawe kotreba da izgradi neophod-nu infrastrukturu.

- Distribucije su u vrlonepovoqnom poloàju. S

jedne strane imaju priti-sak gra|ana koji traè daim se odobri prikqu~ak naED mreù, s druge, pak,prikqu~ewe divqeg ob-

jekta zakonom je sankcio-nisano kao krivi~no delo.Distribucijama su vezaneruke. Niti mogu da gradeneophodnu infrastrukturuza divqa naseqa, niti daprikqu~uju divqe objek-te. I kada se legalizacijapojedinih naseqa odbori,

pitawe je da li su distri-butivna dru{tva EPS-a uobavezi da naknadno gradeelektrodistributivne ka-pacitete za potrebe snab-devawa tih novih kupaca,odnosno da im odobravajutipske prikqu~ke, budu}ida za takve prikqu~ke re-alno ne postoje tehni~ki

uslovi - razlaè Stani}komplikovanost datihprilika u prihvatawu no-vih kupca elektri~ne

energije.Na na{e pitawe da li tozna~i da }e gra|ani koji seobra}aju za prikqu~ak uneurbanizovanim naseqi-ma morati da finansiraju

izgradwu distributivnemreè i pored toga {toZakon o energetici izri-~ito nalaè da distribu-cija gradi objekte i mreùza plasman elektri~neenergije do krajwih kupa-

ca, Stani} je podvukao daje EPS obavezan da po{tu-je sve zakone, makar i da suoni u me|usobnoj koliziji,ili u koliziji sa datim

uslovima.- Niko ne moè sada od

EPS-a da o~ekuje da }e za-po~eti izgradwu distribu-tivnih objekata svuda gdeima potencijalnih kupaca,a da pri tom ne zna kada }e

mo}i te kupce legalno daregistruje, odnosno kada}e iz nadoknade za gra|e-vinsku dozvolu mo}i da do-bije deo sredstava name-wen za elektrodistribu-tivni sistem. Jo{ mawe seiko moè nadati da }eEPS da razre{ava ilispre~ava divqu gradwu,kako se iz zakonskih pod-teksta moè zakqu~iti.Nije realno ni o~ekivatida EPS sa ovako skromnom

cenom struje krene u eks-panzivniju gradwu distri-butivnih objekta. Ostaje,dakle, da se i daqe gradiprema prioritetima, i to}e verovatno trajati svedotle dok se ne uspostavipravo unutra{we trì{teelektri~ne energije. Satrì{nom cenom elek-tri~ne energije i trì-{nim zakonitostima usvim oblastima gradwe, pai u urbanizmu, ne}e biti

pitawa da li za prikqu~e-we novog kupca ima ilinema tehni~kih uslova -naglasio je Stani}.

Anka Cvijanovi}

- Novi kupci nisu briga samo distribucija. Budu}i da jedin-stveni sistem EPS-a obuhvata proizvodwu, distribuciju i trgo-vinu elektri~nom energijom, logi~no je da }e se u koordinaciji

svih ovih subjekta sagledavati mogu}nosti proizvodwe ili na-bavke energije iz uvoza, a da je na privrednim dru{tvima za di-stribuciju da pribave odgovaraju}e saglasnosti izvan EPS-a,izme|u ostalih i od EMS, kada je re~ o prikqu~ewu na prenosnisistem, i da defini{u ugovorni odnos sa novim kupcem. Predkupcem se, naravno, pojavquju distribucije, ali one ne mogu darade nezavisno od ostalih u EPS-u - istakao je Stani}.

Koordinacija u EPS-u

Radovan Stani}: Svi seprikqu~uju, divqi ~ekaju

Izgradwa elektrodistributivnihobjekata ne zavisi samo od EPS-a:

Jedna od novih trafo-stanica


10/68


11/68


9

U PD TermoelektraneNikola Tesla, najve}emproizvo|a~u elektri~neenergije u regionu, nizomprigodnih i tradicional-nih manifestacija obele-èn je 7. mart, Dan Dru-

{tva. Ovogodi{wa pro-slava bila je u znaku 37 go-dina od po~etka radaTENT, pa je tim povodomna sve~anosti, kojoj su pri-sustvovali predstavnici

JP EPS, kao i poslovnisaradnici i prijateqiTENT-a, jo{ jednom ukaza-no na izuzetne rezultateostvarene u proizvodwielektri~ne energije u pro-teklom periodu. Posebno

je istaknuta ~iwenica daje TENT u 2006. godiniostvario rekordne rezul-tate u proizvodwi, a uspe-{no poslovawe realizova-no je i u drugim oblastima

kao {to je izvr{avaweplanova na obnovi i revi-talizaciji postrojewa.

I ove, kao i prethodnihgodina, radnicima koji su

u TENT-u radili 10, 20ili 30 godina uru~ene su

nagrade na sve~anosti uDomu kulture u Obrenovcu,a uprili~len je i susret sapenzionisanim radnicimaTENT-a.

K. J.

fonsku mreù, fiksnu ilimobilnu. Pored ostalihfunkcija, ona mogu da re-gistruju svaki poku{ajotvarawa ili neke drugenedozvoqene manipulaci-

je, tako da su svojevrsna

brana kra|i struje.Mom~ilo Cebalovi}, di-

rektor Sektora EPS-a zaodnose s javno{}u obave-stio je novinare da je u Sr-biju iz Saèma stigao inovi kontigent od 9.500brojila, koja su na ispiti-vawu i koja }e EPS preuze-ti kada pro|e wihova pro-vera i verifikacija odnadle`nog zavoda. Cebalo-vi} je podsetio da u nared-nih deset godina u Srbijitreba da se zameni oko trimiliona brojila, za {ta je,prema sada{wim cenama,neophodno oko 200 milio-na evra, te da je stoga to je-dan od najva`nijih poslo-va ne samo u distributiv-noj delatnosti, nego i u ce-lom EPS-u. Na ovaj na~in,kako je rekao, EPS se pri-prema za kvalitetnog u~e-snika na doma}em trì{tuelektri~ne energije, na

kome se ve} uvode pravilaprema evropskim standar-dima.

Odgovaraju}i na pitawanovinara, Cebalovi} je ob-

jasnio da, prema Zakonu oenergetici, EPS preuzima

u svoje vlasni{tvo brojilaod kupaca, na osnovu ugovo-ra sa wima, ali da se to neradi pod prisilom, ve} naosnovu toga {to svaki ku-pac sagledava prednostiovog novog odnosa. [to se

ti~e novih brojila koja sepostavqaju umesto starih,ona su u vlasni{tvu EPS-a, a stara, koja se skidaju samreè, kupac, ako èli,moè da zadrì. Re~ je otome da su ta brojila starai po 25 godina i da je wiho-va tehnologija odavno pre-vazi|ena. Procewuje se dase godi{we na putu od di-stribucije do kupca izgu-bi oko 400 miliona kilo-vat-sati, vrednosti oko 16

miliona evra, i da taj gu-bitak najve}im delom na-staje zbog lo{eg merewastarih brojila.

A. Cvijanovi}

Rudari Prvog A (naj-starijeg jalovinskog si-stema na povr{inskom

kopu Poqe D) ostvari-li su, ve} na po~etku go-dine, jo{ jedan rekord.Oni su, naime, minulog

januara, otkopali i odlo-ìli milion kubika ja-lovine (vi{e od 30 hiqa-da kubika po danu) {to jerezultat koji }e biti

upisan zlatnim slovima uistoriju rudarewa naovim prostorima. Timpovodom zaposleni sa

ovog sistema organizova-li su, u Domu kulture u Ze-okama, skromnu sve~anost

na koju su pozvali i maj-store iz kopovskih radi-onica i rukovodstvo ko-pa. Prisutne je, tom pri-likom, pozdravio MilanMi{kovi}, {ef sistema.

Govore}i o ovom izu-zetnom proizvodnom re-zultatu, koji je najboqi uminulih 17 godina, Mi-{kovi} je, najpre, nagla-sio da je to zajedni~kodelo svih zaposlenih na

ovom sistemu i potom jezahvalio rukovodstvu ko-pa i majstorima iz kopov-

skih radionica, bez ~ijegrada i ogromne pomo}i,kako re~e, ovakvih rezul-tata ne bi ni bilo. - Uzto, rekao je on, ne bih vo-leo da se na neki budu}irekord ~eka dugo. Rudarivole rekorde i verujem da}e ih uskoro biti. Naovom, ili nekom drugomsistemu...

M. Tadi}

SA POQA D

Prvi rekord u 2007.

Otkopan prvi milion - glodarPrvog A jalovinskog sistema

OBELEEN DAN TENT-A, 7. MART

Rezultati za ponos



12/68


10

Vlada RepublikeSrbije 29. decem-bra pro{le godi-ne dala je sagla-

snost na sedam tarifnih

sistema, od kojih se triodnose na elektropri-vrednu delatnost. Time jeokon~an posao vezan zaregulaciju cena, kako jeto predvi|eno Zakonom oenergetici. S tim u vezi uAgenciji za energetikuRepublike Srbije 16. fe-bruara je odràna mala{kola za novinare koji

javnosti treba da obja-{wavaju sve novine kojedonosi novo vreme. Pred-stavnicima javnih glasi-la novine vezane za tari-fe i utvr|ivawe cena

energenata kao i na~inekako se sada sve to izra~u-nava, obja{wavali su ~el-ni qudi Agencije.

Na po~etku ove prezen-tacije, dr Gordan Tani},

vi{i stru~ni saradnik uAgenciji za energetikuRepublike Srbije, je na-pomenuo da se, pored ta-rifnih kupaca sada uvo-

di i kategorija kvalifi-kovanih kupaca, a poredregulisanih ima}emo islobodne cene za odre|e-ne kategorije kupaca.Umesto jednog, sada po-stoji vi{e tarifnih si-stema, a mewa se i struk-tura postoje}eg tarifnogsistema za krajwe kupce.Tarifni kupci, nemaju

mogu}nost izbora snabde-va~a elektri~nom ener-gijom, dok kvalifikova-ni mogu da biraju od koga}e da kupe tu robu. Od2008. godine tako }e svi

kupci, osim doma}insta-va, biti kvalifikovani aod 2015. godine i doma-}instva }e mo}i da birajuod koga }e da kupe elek-tri~nu energiju. Te oba-

veze proisti~u iz Ugovo-ra o osnivawu energetskezajednice EU, koji je Sr-bija prihvatila u Skup-{tini.

Kada je re~ o elektri~-

noj energiji, kako je na-pomenuo dr Tani}, u Sr-biji je trì{te otvorenosa 21 odsto, odnosno svi,koji tro{e vi{e od trimiliona kilovat-~asova

godi{we su kvalifiko-vani kupci i mogu da bi-raju od koga }e da kupeelektri~nu energiju. USrbiji trenutno ima 350takvih kupaca, ali do sada

niko od wih nije traìoda bude kvalifikovanikupac.

Razlog je jasan: veomapovoqna cena elektri~neenergije u odnosu na okru-

U AGENCIJI ZA ENERGETIKU ODRANAMALA [KOLA ZA NOVINARE

Strujnicenovnicina vagawu Kada je re~ o elektri~noj energiji u Sr-biji je tri{te otvoreno sa 21 odsto, od-nosno svi, koji tro{e vi{e od tri milio-

na kilovat-~asova godi{we su kvalifi-kovani kupci i wih 350 ve} sada moe dabira od koga }e da kupi elektri~nu ener-giju Zbog niske cene kilovat sata, svikvalifikovani kupci ostaju kod EPS-a

AKTUELNE TEME

Kada je re~ o za{titi siroma{nih potro{a~a elektri~neenergije Tani} je izneo mi{qewe Agencije da je pravilo da sesiroma{ni kupci ne {tite kroz tarifni sistem, jer bi to vodi-lo diskriminaciji ostalih kupaca. Ovaj problem, trebalo bida re{ava dràva selektivno, kroz socijalne programe. Zele-na tarifa, koju imamo u strujnom tarifnom sistemu, re~eno jeovom prilikom, nije socijalna tarifa.

Dràva treba da {titi siroma{ne


13/68

11


èwe zadràla ih je kodEPS-a, iako mogu da turobu kupuju od koga ho}e.A, EPS ima zakonsku oba-vezu da ih snabdeva, ne smei ne moè da ih otera od

sebe, iako u vreme nesta-{ica energije, robu kojuim prodaje uvozi po znat-no vi{im cenama od onihpo kojima im tu robu pro-daje.

Kod gasa je situacija ne-{to druga~ija: trì{te jeotvoreno sa 47 odsto, astatus kvalifikovanogkupca mogu da steknu svikoji tro{e iznad 50miliona kubnihmetara gasa godi-{we. Ima sedam ta-

kvih kupaca, od ko-jih je jedan i dobiostatus kvalifiko-vanog kupca.

Slobodne cene se,napomenuo je Ta-ni}, formiraju natrì{tu, a reguli-sane cene se prime-wuju na monopolskedelatnosti i regu-li{u ih AERS iVlada Srbije. Tose, dakle, odnosi na

cenu energije za tarifnekupce, kao i na pristup ikori{}ewe energetskihmreà.

Kqu~ni uslov za re-formu sistema cena je raz-

dvajawe delatnosti u sek-torima elektri~ne ener-gije i prirodnog gasa na:proizvodwu, trgovinu naveliko, prenos (odnosno

transport kod gasa i naf-te), distribuciju i trgo-vinu na malo. Prenos idistribucija predstavqa-ju, po Tani}evim re~ima,prirodne monopole i te

delatnosti moraju da buduregulisane. Ostale moguda budu izloène trì-{noj konkurenciji.

Cena za tarifnog kupca}e se formirati sabira-wem cena u svim ovim seg-

mentima. Kod elektri~neenergije postoja}e tri ta-rifna sistema: za prenos,za distribuciju i za ener-giju za tarifne kupce.

U sprovo|ewu ovog po-sla AERS je do sada utvr-dio metodologiju zaformirawe cena i doneonavedene tarifne siste-me za elektroprivredu,kao i za ostale energetskedelatnosti. Na te tarif-ne sisteme Vlada Srbijeje dala saglasnost i tre-nutno se izra~unavaju ipredlaù cene. Agencija}e, potom, dati mi{qewena predloène cene i akosu ra~unice energetskihsubjekata korektne, ako jemetodologija primewenakako treba, Agencija dajemi{qewe da je sve obav-qeno u skladu sa vaè}impropisima. Potom ener-getski subjekti svoje od-

luke dostavqaju Vladi Sr-bije koja donosi kona~nuodluku.

Sam proces odre|ivawacena odvija}e se u dve fa-ze. Prva je odre|ivawe po-trebnih prihoda energet-skih subjekata. Na sajtuAERS-a posto ji pravil-nik o informisawu i

energetski subjektiAgenciji treba dadostave podatke, ko-ji se traè. Druga

faza je alokacijaprihoda na tarif-ne elemente, stavo-ve, kategorije igrupe potro{a~a.To se radi na osno-vu tarifnog siste-ma i Agencija kon-troli{e da li suenergetska preduze-}a dobro primeni-la tarifni sistem.Tako se u regulisa-nim delatnostima

dolazi do kategorije:Maksimalno odobrenprihod (MOP) koji semoè ostvariti kroz cenuproizvoda i usluga. To je,kako je rekao Tani}, su-

Gordan Tani} je naveo da je tokom 2006. godine Agencija usvo-jila osam medotologija za odre|ivawe tarifnih elemenata idonela sedam tarifnih sistema, na koje je Vlada Srbije dalasaglasnost. Time je realizovana jedna od temeqnih pretpo-stavki za uspostavqawe trì{ta energije. On napomiwe da jerazlika izme|u cena i tarifa u tome {to je cena vrednost pro-izvoda na trì{tu dobijena delovawem zakona ponude i potra-`we, a tarifa je administrativno (regulatorno) utvr|enavrednost proizvoda i usluga zbog odsustva ili nesavr{enostitrì{ta (monopol). Primenom tarifa (tarifnih stavova) na

utro{ene koli~ine se indirektno dobijaju cene za svakog kup-ca, koje se po pravilu me|usobno razlikuju zbog razli~itog obi-ma i strukture potro{we.

[ta je tarifa a {ta cena?

O~ekuju se izvesne preraspodeleizme|u kategorija kupaca, a

doma}instvima }e pripastimawi udeo nego do sada. Zna~iza doma}instva }e vaìti

ne{to niè cene elektri~neenergije, dok }e ostale

kategorije potro{we imatine{to vi{e cene

Dr GordanTani}: Niko od

350 kupaca EPS-ajo{ nije zatra io

da postanekvalifikovani

kupac

Regulacijom cenaizbegavaju seprelivawatro{kova iz jedneu drugu delatnost

FOTODOKUMENTACIJA

EPS-a


14/68


12

{tina svih metodologija.MOP je, dakle, po defi-niciji, maksimalan iznosprihoda energetskog su-bjekta, kojim se u regula-tornom periodu nadokna-|uju svi opravdani tro-{kovi, koji nastaju oba-vqawem regulisane ener-getske delatnosti i odgo-varaju}i povra}aj na regu-lisana sredstva. Na sli-kama 1 i 2. navedeno je iz~ega se sastoji MOP. Tu jenajve}a novina uvo|ewepojma tro{kova kapitala,

u skladu sa me|unarodnompraksom. To je prose~noponderisana cena kapita-la PPCK, koja pojedno-stavqeno re~eno, podrazu-meva u~e{}e sopstvenogkapitala i pozajmqenogkapitala u finansirawuregulisanih sredstava. Tuse u izra~unavawu koristei dodatni elementi, alikao bitno je istaknuto daAgencija za energetikuRepublike Srbije kao tr-

o{ak priznaje do 60 odstou~e{}a pozajmqenog i do40 odsto u~e{}a sopstve-nog kapitala.

Tani} je potom ovo do-veo u vezu sa tarifnim si-stemom, koji, kako je de-finisao, predstavqa skuppravila i kriterijuma naosnovu kojih se maksimal-no odobreni prihod regu-lisane delatnosti raspo-re|uje na tarifne elemen-te, odnosno pojedine kate-

gorije i grupe kupaca.Wime se utvr|uju elemen-ti za obra~un i na~in ob-ra~una isporu~ene ener-gije tarifnim kupcima.Tarifni sistem je, kako

je navedeno ovom prili-kom, sistem simulacijetrì{ta i su~eqavawaponude i tra`we. Tu sepolazi od analize tra`wei ona se potom su~eqava saponudom. Odnosno su~e-qava se potro{wa sa pro-izvodwom.

Kao osnovni principtarifirawa navedeno jealocirawe tro{kova narazli~ite kategorije igrupe kupaca u zavisnostiod toga kako na~in potro-{we uti~e na tro{kove u

sistemu. Ciq je da se od-redi kako i kada }e tro-{kovi biti nadokna|eniod svake kategorije i gru-pe kupaca. A tarifni ele-

menti su nosioci tro{ko-va, kao {to su energija,kapacitet (snaga) i uslu-ge. Tu spadaju i merqivefizi~ke veli~ine u koji-ma je mogu}e izrazitivrednost nekog proizvo-da, a obra~unskim veli~i-nama tarifnog sistemaizraàvaju se u~inci re-gulisanih energetskih su-bjekata i obra~unavaju ce-ne tih u~inaka. Kod elek-tri~ne energije tarifnielementi su snaga, aktiv-na energija, reaktivna

energija i merno mesto.Tani} je potom naveo datarifni stav predstavqavrednosni izraz tarif-nih elemenata, koji zavi-

se od na~ina merewa,uslova preuzimawa, koli-~ine i namene potro{weenergije. Na osnovu ta-rifnih stavova se obra~u-nava preuzeta energija,odnosno izvr{ena uslugau obavqawu energetskihdelatnosti za pojedinogkupca, kategorije ili gru-pe potro{we za obra~un-ski period. Ovde je apo-strofirano da tarifnistav nije cena ve} se wi-hovom primenom na odgo-varaju}e koli~ine tarif-

nih elemenata, utvr|ujucene za pojedinog kupca,odre|ene kategorije igrupe potro{we, kao iprose~na prodajna cenatrgovca na malo.

Novi tarifni stavoviza elektri~nu energiju suprekomerno preuzeta sna-ga i reaktivna energija,aktivna energija - svetle-}e reklame i na~in obra-~una snage kod {iroke po-tro{we- grupa kupaca do-

ma}instvo. Kvalifikova-ni kupac bi trebalo dazna (u ra~unu) koliko jeplatio za mreù i videoko mu nudi povoqniju ce-nu elektri~ne energije,dok za doma}instva ovajelement za sada nema zna-~aja, ali za kasnije }e sevideti. Na kraju svog iz-lagawa dr Gordan Tani}je objasnio i {ta se dobi-ja novom regulacijom ce-na. A to je: uspostavqawe

uslova za razvoj trì{ta,izbegavawe prelivawatro{kova iz jedne u drugudelatnost, uskla|ivawe saevropskim direktivama ime|unarodnim principi-

ILUSTACIJA:N.OTA[

Izra~unavawe MOP Segmenti tro{kova u MOP


15/68

13


Visoke dnevne tempera-ture vazduha, mali konzum,dobra hidrologija uticalisu na to da se plan remontatermoelektrana iz Ener-

getskog bilansa, koji je ume|uvremenu aktuelizovanponovo pomeri unapred zaoko mesec dana. Zato seo~ekuje da }e remonti utermoelektranama biti izavr{eni mesec dana rani-

je, odnosno ve} oko 1. okto-bra.

Ovo je za list kWh izja-vio Zoran Boòvi}, pomo}-nik direktora Direkcijeza proizvodwu energijeEPS-a.

Najva`nija novina uovom pogledu je pomeraweremonta TENT B-2 ( snagana pragu prenosa 580 mega-vata). Prema re~ima inè-wera Boòvi}a, na sedni-ci Proizvodnog kolegijumaEPS-a doneta je odluka dase po~etak remonta ovogbloka pomeri sa sredinemaja na 1. mart. On je, dakle,

u toku i traja}e 15 dana. Po-tom, sredinom marta, sledipo~etak produènog remon-ta TENT B-2 (iste snage),koji }e trajati narednih 60dana.

Sledi, od 1. aprila po~e-tak velikog remonta i reha-bilitacije bloka A-4 u TENikola Tesla u Obrenov-cu, koji }e trajati 245 dana.

Trenutno su po Boòvi-}evim re~ima u toku i re-monti bloka A-3 (58 mega-vata) u TE Kolubara i A-1(90 megavata) u TE Kosto-lac. Oni su prakti~no na-stavak remonta iz prethod-ne godine.

Kada je re~ o hidroelek-tranama, trenutno su u tokuremonti u HE \erdap 2 ito na agregatima A-6, A-9 i

A-10 (snage po 27 megava-ta). Obavqen je remont pe-tog agregata (snage 176 me-

tagava) u HE \erdap 1.Plan remonta u hidroelek-tranama, za sada je nepro-mewen.

D. Ob.

POÊLA REMONTNA SEZONA U ELEKTROPRIVREDI SRBIJE

Vremenske prilike

pomeraju rokoveNajve}a novina je pomerawe po~etka remonta bloka B-2 u TENikola Tesla (snage 580 megavata) sa sredine maja na po~etakmarta ove godine

ma, transparentan radenergetskih preduze}a iza{tita kupaca od zloupo-trebe monopolskog polo-àja.

U daqem razgovoru s no-vinarima Qubo Ma}i},

predsednik Saveta Agen-cije za energetiku Repu-blike Srbije, napomenuoje da }e prvi regulatorniperiod kod nas trajati go-dinu, a ne pet godina, kao{to je uobi~ajeno. Nidruge zemqe nisu uradilesve {to je potrebno naovom segmentu. U Gr~koj,na primer, jo{ ne postojitarifni sistem za di-stribuciju elektri~neenergije. Za godinu dana,po Ma}i}evim re~ima, iAgencija i dràva }e ste-}i vi{e iskustva u ovomposlu, pa }e tek od 2008.godine mo}i da se produ-ì regulatorni periodna vi{e od godinu dana,{to }e svakako pomo}ienergetskim subjektimada planiraju svoje delat-nosti na duì vremenskiperiod. Najvi{e proble-ma }e, kako je rekao, biti

u distribuciji gasa koja jenajmawe odmakla u re-formama i primeni no-vih propisa. On je, tako-|e, napomenuo da se, kadaje re~ o elektri~noj ener-giji, o~ekuju izvesne pre-raspodele izme|u katego-rija potro{we i da }e do-ma}instvima pripastimawi udeo nego do sada,{to bi trebalo da zna~ida }e za doma}instva davaè ne{to niè cene

elektri~ne energije, u po-re|ewu sa sada{wim od-nosom, a ne{to vi{e zaostale kategorije potro-{we. Sada{wa cena elek-tri~ne enetrgije kod nas,rekao je Ma}i}, najniàje u odnosu na sve zemqe uokruèwu.

Gordan Tani} je ovomprilikom rekao da u svetupostoje i podsticajne me-tode regulacije, ali dajo{ nismo u mogu}nosti

da ih primenimo, jer oneiziskuju razvijeno ener-getsko trì{te i jake tr-ì{ne institucije.

D. Obradovi}

Najve}i poslovi naBloku A4 TENT-a.

U toku remonti ina HE \erdap 2


16/68


14

Elektroprivreda Sr-bije }e do kraja mar-ta po~eti najavqenonagra|ivawe redov-

nih plati{a. Nagrada - podve kompakt fluorescentnesvetiqke za 60.000 doma}in-stava. Ukupno 120.000 {te-dqivih svetiqki EPS }epokloniti dobitnicima odkojih se o~ekuje da stare ra-sipni~ke sijalice bace i dapostave nove. Smawivawempotro{we elektri~ne ener-gije pre svega }e umawitisvoj ra~un, a posredno }e do-prineti {tedwi ugqa i za-{titi ìvotne sredine.

Za{to to radi EPS, kadaje wegov interes da proda{to vi{e elektri~ne ener-

gije i da ra~uni gra|ana bu-du {to ve}i?- Prvo, Srbija nema do-

voqno elektri~ne energijei svi u Srbiji moramo da seposvetimo energetskoj efi-kasnosti. Ako nemamo tuenergiju iz na{ih elektra-na, onda moramo da je uvozi-mo. U uslovima depresiranedoma}e cene i sve vi{e cenena trì{tu, jasno je da uvozmora da se svede naminimum. A zamena

sijalica je jedan odna~ina da se smawipotro{wa, time i

uvoz.Drugo, ceo svet je

zabrinut ugroèno-{}u ìvotne sredi-ne, a re{avawe tihproblema je me|uprioritetima EPS-a. Tako da konkret-nim potezima i midoprinosimo eduka-ciji kupaca elektri~ne

energije koji moraju bitideo sistema koji brine o sre-dini u kojoj ìvimo, obja-{wava Mom~ilo Cebalo-vi}, direktor Sektora EPS-a za odnose s javno{}u.

Istovremeno, nagra|ujemo60.000 doma}instava koja po-{tuju ~iwenicu da im EPSredovno isporu~uje robu i daim izrazimo zahvalnost {tooni tu robu redovno pla}aju.Kupca posmatramo kao part-nera a ne kao suprotstavqe-nu stranu, pa ovo nije prvonagradjivawe kupaca...Nekedistribucije ih vode u pozo-ri{ta, druge dele neke drugepoklone. Ali, ovo je prvi putda poklawamo svetiqke, is-ti~e Cebalovi}, nagla{ava-

ju}i da bez kupaca - partnerani potro{wa ne moè da sesmawi.

Brojke su uvek najja~i argu-ment. Pa, evo nekih. [te-dqive svetiqke tro{e pet

puta mawe energije a daju is-tu svetlost. Traju deset putaduè od klasi~nih. Ako obesijalice rade po {est satidnevno, mese~ni utro{akone {tedqive je za 14,4 ki-lovat - sata mawi nego kla-si~ne. Svetiqke koje pokla-wa EPS, onih 120.000 koma-da, smawi}e mese~nu potro-{wu elektri~ne energije uSrbiji za 1,7 miliona kilo-

vat-sati. Igra velikih

brojki, jer u Srbiji ima vi-{e od tri miliona doma}in-stava, pokazuje gotovo neve-rovatne u{tede samo zame-nom sijalica. Zamenom jednesijalice u jednom doma}in-

stvu potro{wa elektri~neenergije u Srbiji smawilabi se za godinu dana za ~akpola milijarde kilovat -sa-ti. Toliko je Srbija uvezlapro{le godine. Uz prose~nutrì{nu cenu od oko {estcenti za kilovat-~as, zame-nom jedne sijalice u jednomdoma}instvu, Srbija (~itajEPS) bi dala 30 milionaevra mawe za uvoz struje. A zadve, tri sijalice...Procewu-

je se da je u Srbiji u toku zi-me ~ak 300 megavata u ele-ktranama angaòvano da bise obezbedila energija za si-

jalice.I dok u Srbiji EPS daje

konkretan doprinos pove}a-wu energetske efikasnosti,

gotovo ceo svet suo~en sa ra-stom potro{we energije iugroàvawem ìvotne sre-dine, sprema zakone kojima}e se zabraniti upotrebaklasi~nih sijalica. Vladenajve}ih zemaqa sveta se ba-ve sijalicama.

Odbor za energiju Evrop-skog parlamenta i predstav-nici nacionalnih parlame-nata zemaqa ~lanica EU

raspravqali su ne-davno o kori{}ewu

energetskih izvoraEvropske unije.[tedwa energije jeimperativ, zakqu~i-li su. Svaki izgubqe-ni dan je velika {te-ta. Zapadni medijiimaju hit temu - svakipojedinac moè zna-~ajno da doprinese{tedwi energije usvakodnevnom ìvo-tu, obja{wavaju i

edukuju. Kako stambene zgra-

de trenutno tro{e oko 40 od-sto energije u EU a privatneku}e ~ak dve tre}ine, zakqu-~eno je - kori{}ewem {te-dqivih sijalica gra|ani mo-gu zna~ajno da smawe potro-

{wu evropske energije.Kako se procewuje da osta-vqawe elektri~nih ure|aja,poput televizora i videa nafunkciji stand by, odnosnona ~ekawu, tro{i ~ak 10 od-sto ukupne koli~ine energi-

je koju iskoriste evropskadoma}instva, i to mora da sesmawi. Zbog toga su po~et-kom januara ove godine nasnagu su stupile nove odred-be evropskog energetskog za-konodavstva koje se odnosena iskori{}enost energije

u stambenim zgradama. Kakose bavimo sijalicama, ne}e-mo pisati o standardima ugra|evinarstvu koje su oniodredili.

Sigmar Gabriel, nema~kiministar za{tite okoline,od evropskog poverenika zaokolinu Stavrosa Dimasazatraìo je ovih dana da sepokrene procedura za zakon-sku obavezu zamene klasi~-nih sijalica onim svetiqka-

ma koje imaju energetskuefikasnost u skladu s evrop-skim standardima. U pismuGabriela upu}enom Evrop-skoj komisiji isti~e se kakoEvropa vi{e ne moè dopu-

SVE VI[E ZEMAQA NAJAVQUJE ZABRANU KORI[]EWA KLASI^NIH SIJALICA

Za spas Zemqe - sijalice EPS u martu poklawa 120.000 {tedqivih svetiqki Zamenom jedne sijalice usvakom doma}instvu Srbija bi u{tedela pola milijarde kilovat - sati, koji na tr-i{tu vrede oko 30 miliona evra Evropa sprema udar na klasi~ne sijalice, aAustralija i Kalifornija zakonsku zabranu

Me|unarodna agencija zaenergiju (NEA) procewuje da se

za osvetqewe tro{i do 20 odstoukupno proizvedene elektri~ne

energije, {to je, znatno vi{eod ukupnih kapaciteta svih

nuklearnih elektrana

*

*


17/68


15

{tati upotrebu proizvoda,~iji je stepen efikasnostisamo pet odsto, poput tradi-cionalnih sijalica.

Glavni argument za pokre-tawe te inicijative prona-|en je u studijama koje poka-

zuju da bi Evropa godi{wemogla smawiti emisiju

ugqen dioksida za 25 milio-na tona, ako doma}instva i

uslu`ne delatnosti umestoobi~nih uvedu samo {tedqi-ve sijalice. A sami gra|aniEvropske unije i te kako susvesni da bi trebalo da {te-de energiju. IstraìvaweEurobarometra sprovede-no u oktobru i novembru pro-{le godine u 25 zemaqa ~la-nica, kao i u zemqama - kan-didatima, pokazalo je da ~ak43 odsto ispitanika eli dadobije vi{e informacija ona~inima {tedwe, kako bismawili svoje ra~une. A ~ak47 odsto gra|ana, uz to, sma-tra kako bi odluke o ener-getskim izvorima trebalodonositi na evropskom ni-vou, dok 37 odsto tvrdi da jeto nacionalno, a samo osamodsto to svodi na lokalno

pitawe. No, inicijativa zakori{tewe {tedqivih sija-lica, tek je jedna u morusli~nih koje su svetlo dana

ugledale nakon {to su obja-vqene studije s alarmantnimprognozama o promeni kli-me slede}ih godina.

Australija, suo~ena saefektima staklene ba{te,bi}e prva zemqa u svetu koja}e zakonom zabraniti tradi-cionalne sijalice. Oni }edo 2010. godine sve klasi~ne

sijalice zameniti {tedqi-vim. Malkolm Turbul, au-stralijski ministar energe-tike, {okirao je svet naja-vom te zabrane. Po wima,klasi~ne sijalice kod kojihse svetlost proizvodi àre-wem tanane ìce od volfra-ma, moraju da odu u istoriju.Ciq je smawewe emisije ga-sova koje za posledicu imaglobalno zagrevawe. Klasi~-ne sijalice, koje su upotrebi

ve} 125 godina, bi}e postepe-no povu~ene sa trì{ta u na-redn e tri godine i zameni}ese efikasnijim kompaktnimfluorescentnim svetiqka-ma do kraja 2009. godine. Za-brana volframskih sijalicapomo}i }e da se nivo austra-

lijske emisije gasova, kojiizazivaju globalno zagreva-we, do 2012. godine smawi za800.000 tona. A doma}instva}e upotrebom novih , ekono-mi~nijih sijalica u{tedeti

~ak 66 odsto tro{kova zaosvetqewe domova. Mada jeAustralija zvani~no prvanajavila ovu revolucionarnupromenu, istine radi trebanapomenuti da Kuba ve} dvegodine sprovodi sli~an pro-gram.

Me|unarodna agencija zaenergiju (NEA) procewujeda se na svetskom trì{tu zaosvetqewe tro{i do 20 od-sto ukupno proizvedene

elektri~ne energije, {to je,na primer, znatno vi{e od

ukupnih kapaciteta svih nu-klearnih elektrana. Da bise proizvelo toliko elek-tri~ne energije u atmosferuse godi{we izbaci 1,9 mili-

jardi tona ugqen dioksida

koji stvara efekat stakleneba{te i planetu ~ini svetoplijom. Zamena Edisono-vih sijalica novim mogla bitaj efekat da ublaì za okodeset odsto.

Stigla je i vest iz Kali-fornije. I tamo bi uskoromoglo da do|e do zabrane

upotrebe klasi~nih sijali-ca. Kako isti~e Lojd Levin,~lan Kongresa dràve Kali-fornije, takve sijalice tro-

{e 95 odsto energije na za-grevawe, a svega pet odsto naemitovawe svetlosti. Onpredlaè da se klasi~ne za-mene kompaktnim fluore-scentnim sijalicama. Od po-

jave na trì{tu osamdese-tih godina, fluorescentnesijalice se usavr{avaju, acena im opada. Za razliku odfluo- cevi, sijalicama nisupotrebni prigu{nica istarter i mogu da se uvrnu uobi~no sijali~no grlo. Go-di{wa u{teda po doma}in-stvu mogla bi da bude izme|u40 i 50 dolara. [tedqivesijalice znatno bi smawileoptere}ewe elektri~ne mre-è, a samim tim i osloba|a-we {tetnih gasova iz termo-elektrana.

Dileme nema - do{ao jekraj klasi~nim sijalicama.Ko }e i kada tako ne{to pro-pisati u Srbiji, vide}emo.

Mo`da }e neka obaveza izBrisela potpomo}i dono{e-we sli~nih zabrana i u Sr-biji. Brojke govore da je za-mena tih sijalica u interesusvakoga od nas, celog qud-skog roda. Samo da se ne de-si da ono {to baca Evropa

stigne u Srbiju po povoq-nim cenama. Ne}e nas vaqdazadesiti polovne sijalicekao polovni automobili.

R. E.

Australija-prva

zemqa u svetukoja }e zakonomzabranititradicionalnesijalice

Zabranaupotrebe

klasi~nihsijalica

najavquje se iu SAD, u ~emu

predwa~iKalifornija

ILUSTACIJA:J.VLAHOVI]


18/68


16

Januar i februar bi-li su ove godine uSrbiji znatno to-pliji nego deceni-

jama ranije. Zahvaquju}itome, u{te|eno je na svimvrstama energenata, pa ielektri~ne energije, kojase i daqe isuvi{e mnogokoristi za zagrevawe pro-storija. Sa u{te|enim ki-lovat-satima zadovoqni sukupci, koji ipak ne}e mo-rati da izdvoje onolikonovca za ra~une koliko suo~ekivali, a dobro je pro-{la i Elektroprivreda,koja nije morala da uvezesve planirane koli~ineelektri~ne energije, nitida sve vreme proizvodnisistem drì u napregnu-

tom radu. [tavi{e, u elek-troenergetskom sistemuprevazi|ene su i lo{e po-sledice dugotrajne su{e,radi kojih su se krajem de-cembra pro{le godine sazebwom ~ekali meseci kojidolaze.

Miladin Basari}, di-rektor Sektora za energet-sko planirawe i upravqa-we u Direkciji EPS-a zatrgovinu elektri~nomenergijom, kaè za na{

list da je, zahvaquju}i po-tro{wi mawoj od bilansi-rane, koja je u prva dva me-seca ove godine bila 744miliona kilovat-sati ma-wa od planirane, kao i po-voqnijim hidrolo{kimprilikama, utro{eno ma-we ugqa nego {to je pred-vi|eno i uvezeno (kupqe-no) 230 miliona kWh mawenego {to je bilansom bilo

utvr|eno. U januaru je, dapodsetimo, bruto konzum

(bez potro{we na Kosme-tu) bio 11,2 odsto mawi odplaniranog, a u februaruon je iznosio 2,892 mili-

jarde kilovat-sati, {to je371 milion kWh ili 11,4

odsto mawe od bilansa, od-nosno 9,2 odsto mawe nego

u istom mesecu pro{le go-dine. Pri tome, za razliku,recimo, od decembra, kada

je dnevna potro{wa u Re-publici Srbiji stizala ido 138 miliona kWh, pro-se~an dnevni bruto konzum

u februaru iznosio je oko120 miliona kWh.

Na{ sagovornik navodida su proto~ne HE, poslegotovo ~etiri meseca pod-bacivawa zbog su{e, u fe-bruaru proizvele oko 50

miliona kWh vi{e od bi-lansiranog. To je omogu}i-lo da se u termosektorupredahne, tako da je deo ka-paciteta dràn u hladnoj

rezervi, a pored toga, ve}8. februara zaustavqene suPanonske TE-TO. Poslerekordnih ostvarewa u de-cembru, pa i u januaru, TEna ugaq prvi put su ove zi-me u februaru komotnijeradile i proizvele maweod bilansom utvr|enih ko-li~ina. Wihova ukupnaproizvodwa pro{log mese-

ca (bez TE na Kosmetu) iz-nosila je 1,899 milijardukWh, {to je 181 milionkWh ili 8,7 odsto mawe odbilansiranog, a 13,9 odstomawe nego u februaru pro-{le godine. Basari} kaèda je mawa proizvodwa odbilansirane bila i u aku-mulacionim HE, i to 46odsto u odnosu na bilans i57 odsto u odnosu na istimesec pro{le godine.

Februarska potro{wamawa od bilansirane iracionalizovawe proiz-vodwe u termo i hidroelektranama potpuno suotklonili strepwu, kojaina~e prati svaku zimskusezonu - da li }e se martdo~ekati sa dovoqno re-

zervi ugqa na deponijamai energetskog sadràja uakumulacija. Basari} is-ti~e da su ovoga puta elek-troenergetske prilikevrlo povoqne i da se ve}na po~etku meseca moèra~unati da se ni u martune}e uvoziti sve bilansompredvi|ene koli~ineelektri~ne energije. Pla-

AKTUELNA ELEKTROENERGETSKA SITUACIJA U SRBIJI

Topla zima {tedi struju Zahvaquju}i vremenskim prilikama, u januaru i februaru potro{wa elektri~neenergije u Republici Srbiji bila 744 miliona kilovat-sati mawa od bilansiraneKupqeno 230 miliona kWh mawe nego {to je planirano

Kako je toplo vreme uticalo na rad EPS-ovih proizvodnihkapaciteta jasno se moè videti iz podataka Direkcije EPS-aza trgovinu elektri~nom energijom. U januaru i februaru, naprimer, ukupna proizvodwa elektri~ne energije iz raspoloì-vih EPS-ovih proizvodnih kapaciteta (sa HE Gazivode) izno-sila je 6,93 milijardi kWh, {to je 6,3 odsto mawe od bilansi-ranog i 7,2 odsto mawe nego u prva dva meseca pro{le godine.

Samo u februaru proizvedeno je 3,215 milijardi kWh, a to je8,1 odsto mawe od bilansa i 10 odsto mawe od ostvarewa u is-tom mesecu pro{le godine. Za mart se procewuje da }e hidro-sektor imati ve}u proizvodwu zbog ve}e proizvodwe akumula-cionih HE, a termoelektrane mawu proizvodwu od bilansira-ne, jer ve} ovih dana po~iwe remont u TENT B, a krajem mese-ca revitalizacija bloka A 4 u TENT A.

Mawa ukupna proizvodwa

Posle ~etirimeseca proto~ne

HE ponovoiznad bilansa:

HE Bajina Ba{ta



19/68


20/68

18


Pretvarawe javnihpreduze}a u akcio-narska dru{tva,trebalo bi da po~-

ne tokom ove godine i to jeprvi korak ka privatiza-ciji tih preduze}a. Ovo jesredinom februara izja-vio Bogdan Petrovi}, sa-vetnik ministra privredePredraga Bubala i ista-kao da Ministarstvo pri-vrede priprema projekatkorporativizacije javnih(dràvnih) preduze}a. Re~

je, kako je objasnio Petro-vi}, o iskazivawukapitala tih predu-

ze}a kroz akcije, ato je sloèn i dugo-trajan proces.

- To nije jednostav-no - isti~e Petrovi}- jer je potrebno dase defini{e {ta }ebiti dràvna imo-vina, a {ta imovinatog preduze}a, odno-sno akcionarskogdru{tva. To zna~i da

je potrebno da se defini-{e, na primer, da li }e dr-

àva ostati vlasnik brane

kod neke hidroelektrane,a Elektroprivreda Srbijebiti samo upravqa~ nadtom branom. I pretvaraweSrbija{uma u akcionar-sko dru{tvo tako|e je veo-ma delikatan posao, jer bitrebalo da se defini{eda li }e se {ume prodava-ti, ili ustupati na kori-{}ewe.

Bogdan Petrovi} je zalist kWh izjavio da su

javna preduze}a anahroni-zam i ona kao takva ne po-stoje u modernim ekonomi-

jama. Tamo su sva dràvnapreduze}a u formi akcio-

narskih dru{tava i wima

ne moè partijski da seupravqa. On je daqe naveoda je su{tina ideje koja sesada razra|uje da se ukine

taj anahronizam ida se stvore predu-

slovi za korpora-tivizaciju, odno-sno pretvarawe

javnog preduze}a uakcionarsko dru-{tvo.

- Sada sledi raz-grani~ewe imovi-ne, zadrà}e sene{to {to morada bude dràvno ito mora da bude

identifikovano. To }e,biti dato na upravqawe

akcionarskom dru{tvu,

ali ostaje vlasni{tvo dr-àve. Dakle, mora}e da sedefini{e {ta }e da budedràvna imovina, koja }ebiti data na upravqawe, a{ta }e da bude imovina

tog preduze}a. Na primer,kod NIS-a, korporativi-zacijom, naftovod i gaso-vod }e svakako ostati u dr-àvnoj svojini, a od osta-lih segmenata }e se videti{ta }e biti vlasni{tvoakcionarskog dru{tva -kaè Petrovi}.

On je tako|e naveo da }ejavna preduze}a u kojima jejasno ko je vlasnik imovi-ne, lak{e izraziti kapi-tal u akcijama i brè }e se

privatizovati. Korpora-tivizacija }e se najlak{esprovesti u komunalnimpreduze}ima, koja imajupre svega, ma{ine, iliaviokompaniji Jat ervejzkoja ima uglavnom letili-ce - kaè Petrovi}.

Drugo je pitawe, kaèna{ sagovornik, da li }edràva da ima ve}inskipaket akcija u takvompreduze}u ili ne i to jestvar politi~ke odluke.

To treba razlikovati odonoga {to je ovde navede-no da ostaje dràvna imo-vina.

I broker Belgrejd in-dipendent brokera,

PRETVARAWE JAVNIH PREDUZE]A U AKCIONARSKA DRU[TVA

Prvi korak ka

privatizacijiMinistarstvo privrede priprema projekat korpo-rativizacije javnih (dravnih) preduze}a odnosnoo iskazivawu kapitala tih firmi kroz akcije

Mora}e da se defini{e {ta }eda bude dràvna imovina, koja

}e biti data na upravqawepreduze}u a {ta }e da bude

imovina tog preduze}a, odnosnoakcionarskog dru{tva

*

*

Odredi}e seono {to morada ostane udràvnojsvojini:HE \erdap

Sloènorazgrani~ewe

imovine:Povr{inski

kopoviKolubara


FOTODOKUMENTACIJA EPS-a


21/68


Se}awa i tragovi Sini{e]iri}a, doajena srpske elek-troenergetike je uzbudqivo i

pou~no {tivo, ~ije je izdava-we pomogla ElektroprivredaSrbije. U razgovoru sa nekada-{wim novinarom EPS-a Slo-bodanom Vasi}em, ]iri} od-slikava razvojni put i zlatnodoba elektroprivrede kroz~etiri decenije isti~u}i ve-liki broj qudi i stru~wakakoji su u~estvovali u tom pr-vom u nizu podviga - po~etkugradwe onoga {to danas ima-mo. Treba li boqe ilustracijeod podataka da je posle Drugog

svetskog rata Srbija raspola-gala sa 147 megavata instali-sane snage u malim, izolova-nim hidro i termocentralama,da bi do 1990. godine stigli dogotovo 9 000 megavata i siste-ma povezanog u evropske in-terkonekcije? Dakle, za 45 go-dina - 9000 megavata! Kako tepodvige porediti sa periodomod 1991. do 2007. godine kada uSrbiji nije izgra|en nijedannovi megavat?

U vi{e kwiga i publikacija

opisan je taj razvojni put, sapreciznim podacima o insta-lisanim snagama, proizvodwi,naponu i duìni dalekovoda itrafostanica. Ova kwiga jeizuzetak, prva koja se bavi am-bijentom u kome se radilo istvaralo i qudima koji sustruku, karijere, pa i ìvotposvetili elektroprivredi.Nisam brojao, ali mi se ~inida je Sini{a pomenuo bar 500qudi, sa kojima je po du`nostidolazio u kontakt. I to ne sa-mo iz elektroenergetike, ve}iz sveta politike, sporta, no-vinarstva... Jednostavno, znaoje gde se sve i sa kim pri~a ka-da se o ne~emu donose krupneodluke. Velika vrednost kwi-

ge je upravo ta qudskost, nego-vawe moralnih i porodi~nihna~ela i pridràvawe kroz

ceo ìvot onih vrednosti kojese ponesu iz ku}e.Ne mawe zna~ajna dimenzija

nalazi se u po{tovawu znawa istruke, kad je neophodno i tvr-doglavo suprotstavqawe ne-znalicama, pogotovo ako su izvlasti. Za ilustraciju moral-nih principa koji su krasili~elne qude elektroprivredemoè posluìti odbijawe Si-ni{e ]iri}a da bilo {ta kaèili izjavi protiv EPS-a i kadaje bilo o~ito da propada. Ti

qudi su svoje mi{qewe uvekiznosili u ku}i kojoj pripada-ju, u EPS-u. Nisu preko medijadelili lekcije kao {to danas~ine samozvani eksperti ~ijanoga nikada nije kro~ila ni nakop ni u elektranu a znaju sve oEPS-u. U takvom ambijentuelektroprivreda je dovodilapod svoje okriqe najboqe mla-de kadrove a onda ih gajila,{kolovala i spremala da po-stanu direktori, kao {to su tooni koji su ih i doveli u EPS.

Danas, ne samo u EPS-u, ima ne-kada{wih mladi}a koji su pri-pravni~ke korake na~iniliupravo kod legendi elektro-privrede.

Osnovni moto rada u elek-troprivredi Sini{a ]iri} jesaèo u jednu re~enicu - da sesve ma{ine vrte. Kako tada,tako i danas. Za elektropri-vredu je uvek najboqe kad sveradi, kad se maksimalno pro-izvodi, kad ima robe koja seprodaje. Iako su tada kori-{}eni druga~iji termini, nije~udno {to je ba{ elektropri-vreda Srbije tog doba bila za-~etnik ideja o deregulaciji,uvo|ewu trì{ta i ekonom-skoj podlozi snaga sistema. Na

neki na~in logi~an nastavaktog shvatawa bila je borba zaekonomsko vrednovawe elek-

tri~ne energije, borba u kojojje Sini{a proveo gotovo ~itavradni vek. I oti{ao u penzijusa delimi~nim uspehom. Ipak,u wegovo vreme elektropri-vreda se izborila za pore|e-we nivoa doma}ih cena sa ce-nama u pet evropskih zemaqa,famozni paritet u kome je sti-gla do 85 posto, a u jednomkratkotrajnom periodu i dopunih sto posto paritetne ce-ne. I to one u Zapadnoj Evropi.

I u wegovo vreme, politika

je mnogo toga krojila, pa ~ita-lac moè ne{to saznati i onekim nerazja{wenim afera-ma koje su decenijama potre-sale dru{tvo. Po~ev od idejao prevo|ewu voda Pive iz Cr-nomorskog u Jadranski sliv,preko neuspeha u gradwi BukBijele, ina~e najatraktivnijelokacije hidroelektrane naDrini, pa sve do ugovora o za-jedni~koj gradwi sa elektro-privredom Hrvatske, ugovorao isporuci Sloveniji, Make-

doniji ili Italiji.Oboga}ena mnogim ìvotnimanegdotama, koje se doti~u ipirotskog kulinarstva i wego-ve velike qubavi prema Cr-venoj Zvezdi , kwiga je svedo-~anstvo jednog podviga i qudikoji su ga izveli. Podse}a na~uvenu Mihizovu Autobiogra-fiju o drugima. A zar nije biopodvig ukinuti mrak i stalnerestrikcije elektri~ne ener-gije, koje je ~esto analiziralai policija, i izgraditi najve}usrpsku firmu, koja postaje iz-voznik na primer jednoj Itali-ji. A posle tog podviga usledi-li su drugi - uni{tavawe EPS-a i opet restrikcije. Se}awana vreme izgradwe elektroe-nergetske nezavisnosti ze-mqe, treba da bude pouka svi-ma onima koji danas razmi-{qaju {ta treba da se u~inisa EPS-om i da li EPS trebaprivatizovati ili mu omogu-}iti da radi, da gradi prodaju-}i svoju robu, kako Srbija opetne bi stigla tamo odakle jepre pola veka pobegla zahva-quju}i doajneima elektropri-vrede.

Dragan Nedeqkovi}

ENERGETSKA RASKR[]A

Nek' se sve vrti!

ILUSTRACIJA:D.

LUDVIG

Uro{ Spasenovi} je ne-davno izjavio agencijiBeta da privatizaciji

javnih preduze}a mora daprethodi pretvarawe u ak-cionarsko dru{tvo i upis

u Centralni registar. Sam

upis moè da se okon~a zadve nedeqe.

Direktor konsultantskeku}e Trejder, ZoranDrobwak, istoj agenciji jerekao da je, do sada, kodprivatizacije velikihpreduze}a, praksa bila dase najpre ide na tender,gde se prodaje 70 odsto ka-pitala preduze}a, a tek me-sec dana, posle prodaje natenderu, obavqa se podelado 15 odsto besplatnih ak-cija, a preostalih 15 odstoakcija ide u privatizacio-ni registar. Tek tada se,kako je naveo, sti~u usloviza trgovawe akcijama.

Sli~nu podelu akcijavelikih javnih preduze}au Srbiji: EPS-a, NIS-a,Telekoma i jo{ nekih,predloìli su nedavno iwihovi sindikati na ~e-lu sa svojim konsultantomBrankom Pavlovi}em. Po

tom predlogu 15 odsto ka-pitala javnih preduze}a,trebalo bi da se podelizaposlenima a 15 odsto bisledovalo svim ostalimpunoletnim gra|animaSrbije. Od preostalih 70odsto akcija videlo bi sekoliko bi ostalo u dr-àvnom vlasni{tvu, a ko-liko bi se prodalo stra-te{kom partneru. Pred-log o deobi 15 odsto ak-cija punoletnim gra|ani-

ma, ministar privredePredrag Bubalo, nedavnoje doveo u pitawe, navode-}i da se tu radi o manipu-laciji, ali je potvrdio da}e se velika javna predu-ze}a privatizovati krozformu akcionarskih dru-{tava. Krajem januara2007. godine on je izjavioda izraàva uverewe da}e ubrzo posle formira-wa novog parlamenta bi-ti postignut politi~ko-

socijalni konsenzus, ka-ko bi se {to pre pristu-pilo privatizaciji jav-nih preduze}a.

D. Obradovi}


22/68

20


Projekat telekomu-nikacionog si-stema EPS-a, vi-{egodi{wi je

razvojni projekat Elek-troprivrede Srbije, kojise finansira iz sredsta-va Evropske investicio-ne banke (EIB) i Evrop-ske banke za obnovu i raz-voj (EBRD), kao i iz sred-stava EPS-a. Tokom ovegodine realizova}e sewegova tre}a faza, a di-namika realizacije, od-vija se onako ka-ko je predvi|enougovorom sa EIB iEBRD

i sredstva}e, tako|e, bititro{ena namen-ski i po planu.Nosilac projektaje EPS, Direkci-ja za strategiju iinvesticije -Projekat za tele-k o m u n i k a c i j e ,koji je organizo-vao i vodio sveove poslove od sa-mog po~etka.

Ovaj posao za-po~et je, kako je za listkWh naveo MiroslavBeleslin iz Direkcije zastrategiju i investicije -Projekat za telekomuni-kacije, kada je elektro-privreda bila jedinstve-na i bio je dimenzioni-san tako da se podmirepotrebe celokupne elek-troprivredne delatnostiza prenosom informaci-ja. Ovaj projekat predvi|a

izgradwu prenosnog si-stema, zasnovanog na op-ti~kim vlaknima, nabav-ku i ugradwu terminalnei telekomunikacioneopreme, ure|aje za tele-

fonsku mreù, kao iopremu za napajawe i kli-matizaciju.

Deo projekta, koji seodnosi na mreù preno-sa, realizuje se pomo}uopti~kog (OPGW) kablai podeqen je u tri faze.Prva je realizovana2005. godine, druga 2006.a tre}a bi trebalo da seokon~a ove godine. Wi-ma je prethodila, kaèBeleslin, takozvana nul-ta faza, u vreme pripre-

ma EPS-a za povezivawesa UCTE, kada je iz sop-stvenih sredstava finan-sirana veza sa Ma|ar-skom i Hrvatskom i to jerealizovano 2003. godi-ne, kao neophodan uslovza prikqu~ewe na evrop-ski elektroenergetskisistem. U prvoj faziOPGW kabl je postavqenu pravcu prema Bugarskoji Rumuniji. Druga faza

je okon~ana 2006. godinei odnosila se na povezi-vawe sa Bosnom i CrnomGorom, kao i na zatvara-we popre~nih petqi odBajine Ba{te, prema Ni-

{u i od Ni{a prema Bo-ru. U ovoj godini predvi-|ena je realizacija preo-stalih 400 kilovoltnihpravaca, nekih 220 kilo-voltnih dalekovoda, anajve}i deo posla obuhva-ti}e 110 kilovoltne da-lekovode. Realizacija seodnosi na pravce od Kra-qeva, preko Novog Paza-ra i Sjenice do Limskihhidroelektrana. Poveza-}e se HE \erdap 2 i HE\erdap 1 sa Zaje~arom,

kao i Obrenovac, sa|erdapskim pravcem.Radi}e se i na delu

220 i 110 kilovoltnemreè u Vojvodini,od Sremske Mitro-vice do Novog Sada,prema Somboru, kaoi od Zrewanina pre-ma Kikindi. Zavr-{etkom druge faze2006. godini, posta-vqeno je ukupno 2.100kilometara OPGWkabla, a u 2007. jeplanirano jo{ 700kilometara. Tako }e

ovi kablovi biti po-stavqeni na 19 dalekovo-da 400 kV, 23 DV 220 kV i22 DV 110 kV. Sve ve}eelektrane od Bajine Ba-{te do \erdapa su po-vezane OPGW kablovima,a u slede}oj fazi bi}epovezane i Limske hi-droelektrane.

- Pored poslova na po-stavqawu OPGW kabla,na ve}ini 400 kilovolt-nih dalekovoda, drugo ze-

mqovodno uè zamewenoje AWG kablom. Time je,zna~i, u sklopu delatno-sti vezanih za telekomu-nikacije, pove}ana si-gurnost rada dalekovoda,

u ukupnoj duìni od oko500 kilometara. U svimfazama rada, na posta-vqawu OPGW kabla, is-ti~e Beleslin, ostvarenaje uspe{na saradwa sastru~wacima EMS-a iwihovo u~e{}e u pojedi-nim aktivnostima.

Kod realizacije mreèOPGW poslovi su pode-qeni na nabavku opremei izvo|ewe radova. Opre-

ma je visoke tehnologije,ne pravi se kod nas i na-bavqa se u inostranstvu.Sve radove, kako navodina{ sagovornik, u sarad-

TELEKOMUNIKACIONI SISTEM EPS-a U ZAVR[NOJ FAZI

êtiri kilometra

optike na danNosilac projekta je EPS, Direkcija za strategiju i investi-cije Projekat za telekomunikacije, koji je organizovao i vo-dio sve ove poslove od samog po~etka Doma}e firme na ovimposlovima ispekle zanat

U Drugoj fazi u 2006. godini,

postavqeno je ukupno 2.100kilometaraOPGWkabla, a u

2007. je planirano jo{ 700kilometara. Sve ve}e elektraneod Bajine Ba{te do \erdapasu povezane OPGWkablovima,

a u slede}oj fazi bi}e povezanei Limske hidroelektrane

U ovoj godini zavr{i}e se oviposlovi i na preostalim400 kV pravcima

FOTODOKUMENTACIJAEP

S-a


23/68


21

wi s EPS-om izveli sudoma}i izvo|a~i, uz stal-no sopstveno tehnolo{kounapre|ewe.

Najve}i deo radova oba-vili su Energomontaà- Beograd i Energo me-naxment krup Beograd(deo Energoprojekta).Mawi deo radova izvelisu Minel-Beograd i Ju-`na Ba~ka- Novi Sad.Prva dva izvo|a~a su do-

stigli vrlo visoke stan-darde za izvo|ewe radova,tako da su u drugoj fazi, uproseku, postavqali i vi-{e od ~etiri kilometra

opti~kog kabla dnevno. UBugarskoj se, na primer,postavqa najvi{e kilo-metar i po dodva dnevno. Vre-me iskqu~ewadalekovoda po-trebno za oba-vqawe ovog po-sla, svedeno jena minimum, aostvaruju se iu{tede na gubi-

cima energije.Ukqu~ivawe do-ma}ih preduze}au ovaj posao, wihovo osa-vremewavawe i tehnolo-

{ki napredak, u EPS-u sesmatra dodatnim efek-tom i uspehom ovog pro-

jekta. Jer, ta preduze}a susada osposobqena da oveposlove obavqaju i vanna{e zemqe.

Paralelno s ovim po-slovima, nabavqeni su iure|aji za napajawe iklima sistemi za ve}inuobjekata gde se planirasme{taj telekomunikaci-one opreme. Tu su obuhva-

}eni sistemski ve}iobjekti: trafo-stanice irazvodna postrojewa hi-droelektrana i termoe-lektrana.

- U toku je evaluacijatendera 48/06 kojim tre-ba da se nabave telekomu-nikacioni ure|aji, si-stemi za upravqawe mre-òm i sistemi za sinhro-nizaciju - isti~e DaniloLalovi} iz Projekta zatelekomunikacije, pri

Direkciji za strategijui investicije EPS-a. -Taj projekat je, tako|e,podeqen u tri faze, koje}e se odvijati u 2007. i2008. godini. Do kraja

2008. planira se imple-mentacija kompletnogsistema. Izgradwa tele-

komunikacionemreè obuhvata i60 sistemskihobjekata EPS-a iEMS-a i u prvojfazi opremi}e sevi{e od polovi-ne tih objekata.To bi trebalo dabude zavr{eno do

kraja ove godine.Izgradwom ovemreè obezbedi-

}e se sve potrebe za komu-nicirawem u okviru teh-ni~kog i poslovnog si-stema EPS-a. Ovaj si-stem je koncipiran takoda obezbedi visoku pou-zdanost i raspoloìvostu radu; za to su baza op-ti~ki kablovi i prstena-sta struktura mreè.Plan je uskla|en sa pla-

novima razvoja, kako na-{eg elektroenergetskogsistema, tako i sa plano-vima razvoja susednihelektroprivreda, odno-sno wihovih mreà, kaoi za trì{te energije.Sistem treba da budeuniverzalan, sa mogu}no-{}u podràvawa razli-~itih servirsa, a wegovkapacitet }e mo}i da za-dovoqi sada{we i budu-}e razvojne potrebe

EPS-a. Na navedenomtenderu u~estvuju sve po-znatije svetske kompani-je u ovoj oblasti.

D. Obradovi}

Novi telekomunikacioni sistemtreba da bude univerzalan, sa

mogu}no{}u podràvawa razli~itihservirsa, a wegov kapacitet }e mo}i

da zadovoqi sada{we i budu}erazvojne potrebe EPS-a

Radovi na ulaskuu TS Beograd 8

Optika prelaziDunav kod Drmna



24/68


25/68


23

Posledwih meseci su veo-ma u~estala pitawa stranihi doma}ih subjekata upu}e-na JP EPS u vezi kori{}e-wa obnovqivih izvoraenergije, bilo kroz samo-stalnu ili zajedni~ku iz-gradwu sa EPS-om. Iakoodluku o ve}em investira-wu u ove objekte jo{ nijedoneo, EPS se opredelioda, u odgovaraju}oj meri, an-

gaùje svoje resurse na is-kori{}ewu hidropotenci-jala malih vodotokova, jer,proceweno je, EPS ima in-teres da gradi male hidroe-lektrane na lokacijama ko-

je ve} poseduje, ili u wiho-voj neposrednoj blizini.Konkretno, sada se obavqa-

ju pripreme za gradwu ~eti-ri male hidroelektrane.Ovo je u razgovoru za listkWh, naglasio Milan]u{i}, vode}i inèwer u

Direkciji za strategiju iinvesticije.-Sada je najaktuelnija

priprema za gradwu hidroe-lektrane Bawica, na Ni-{avi, koja }e se nalazitiizme|u dve postoje}e hidro-elektrane: Sveta Petka(iz 1908, snage 750 kW) iSi}evo (iz 1931, snage 1,7MW). Investitor, PD Ju-goistok iz Ni{a, o~ekujeda ove godine obavi potreb-ne pripreme vezane za izra-

du investiciono tehni~kedokumentacije. Snaga malehidroelektrane Bawicatrebalo bi da iznosi oko2,5 megavata, a wena izgrad-wa ko{tala bi izme|u 4,5 i

pet miliona evra- kaè in-èwer ]u{i}.

Pored navedene, za ovu go-dinu, po wegovim re~ima,planira se izrada investi-ciono-tehni~ke dokumenta-cije za jo{ tri male hidroe-lektrane. MHE Zavoj bi senalazila na temeqnom ispu-stu akumulacije Zavoj i ko-ristila bi vode koje se izove akumulacije ispu{taju

kao garantovani proticaj.MHE Mala Vrla 1 reali-zova}e se kroz revitaliza-ciju Vlasinskih HE, a usklopu modernizacije siste-ma hla|ewa HE Vrla 1, gra-di}e se i MHE Jezero koja

je locirana na izlasku izBoì~kog tunela i koristivode koje se prepumpavaju izakumulacije Lisina u akumu-laciju Vlasina.

Ostali obnovqivi izvorisu, kaè na{ sagovornik, u

drugom prioritetu i osimstudijske aktivnosti nisupredvi|eni za realizaciju ubliskoj budu}nosti. On na-gla{ava da se JP EPS ne ba-vi projektovawem, konsal-tingom ili pruàwem bilokakvih usluga u ovoj oblasti.

U EPS, ina~e, stiè ve-liki broj pitawa vezanih zaadministrativnu procedu-ru pribavqawa dozvola isaglasnosti, pa je DejanVuksanovi}, tako|e vode}i

inèwer u Direkciji zastrategiju i investicijeEPS-a dao kratak pregledputa koji treba da pre|e in-vestitor do pu{tawa u radovakvih hidroelektrana.

On je i detaqno predo~io:1. Prostorno-planski i

urbanisti~ki osnov za iz-gradwu (u skladu sa Zakonomo planirawu i izgradwi);Ako u prostorno-planskomosnovu ne postoji obaveza iz-rade Urbanisti~kog planaza podru~je izgradwe objekta,pribavqa se Akt o urbani-sti~kim uslovima ili u su-protnom, ako on postoji, Iz-

vod iz urbanisti~kog plana.2. Prethodni uslovi i mi-{qewa; Neophodno je priba-viti mi{qewe od Mini-starstva nadle`nog za ga-zdovawe vodama i elektroe-nergetska saglasnost od nad-le`ne elektrodistribucije.

3. Energetska dozvola (uskladu sa Zakonom o energe-tici); Izdaje je Ministar-stvo nadle`no za energetiku(za objekte snage ispod 1MW nije potrebna).

4. Licenca za obavqaweenergetske delatnosti (uskladu sa Zakonom o energe-tici); Izdaje je Agencija zaenergetiku Republike Srbi-

je (nije potrebna za proiz-vodwu elektri~ne energijeiskqu~ivo za svoje potrebe i

u objektima snage mawe od 1MW).

5. Studija o proceni uti-caja na ìvotnu sredinu (uskladu sa Zakonom o proceni

uticaja na ìvotnu sredi-

nu); Ako se objekat realizujeu za{ti}enom prirodnom ikulturnom dobru i u drugimpodru~jima posebne namenepodnosi se Zahtev za mi{qe-we o potrebi procene utica-

ja Zavodu za za{titu prirodeSrbije, a potom i Ministar-stvu nadle`nom za za{tituìvotne sredine.

6. Potreban nivo tehni~kedokumentacije (u skladu saZakonom o planirawu i iz-gradwi, a u zavisnosti od to-ga koji nadle`ni organ iz-daje Odobrewe za izgradwu);Idejni i Glavni projekat suobavezni bez obzira na vrstu

objekta.7. Prethodna vodoprivred-na saglasnost; Izdaje se odstrane Ministarstva nadle-`nog za gazdovawe vodama.

8. Odobrewe za izgradwu(u skladu sa Zakonom o pla-nirawu i izgradwi); Izdajese od strane institucije koja

je izdala akte iz ta~ke 1.9. Glavni projekat; Radi se

na osnovu pribavqenih sa-glasnosti svih davalaca us-lova definisanih u odobre-

wu za izgradwu, a nakon izra-de investitor je duàn daobavi i tehni~ku kontrolu.

10. Prijava po~etka izvo-|ewa radova;

11. Gra|ewe objekta;12. Projekat izvedenog

stawa i tehni~ki pregledobjekta;

13. Vodoprivredna dozvo-la, integralna ekolo{ka do-zvole i druge zakonom pro-pisane saglasnosti;

14. Upotrebna dozvola

15. Ugovor o kupoprodajielektri~ne energije (sa nad-le`nom elektrodistribuci-

jom).

D. Obradovi}

EPS I OBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE

Gradi}e se ~etiri male HEPD Jugoistok iz Ni{a po~etkom slede}e godine trebalo bi da zapo~ne izgradwuMHE Bawica na Ni{avi snage oko 2,5 megavata

Male hidroelektranesve atraktivnije:HE Vu~je Detaq iz HE Si}evo

FOTODOKUMEN

TACIJAEPS-a


26/68


24

Posle privrednihdu{tava EPS-a zad i s t r i b u c i j uelektri~ne ener-

gije, koja su prva u Elek-troprivredi usvojila no-ve kolektivne ugovore kodposlodavca i time, u skla-du sa Zakonom o radu, Sta-tutom JP EPS i svojimosniva~kim aktima regu-lisala prava i obaveze za-poslenih po osnovu rada,Kolektivni ugovor pot-pisan je pro{log meseca iu RB Kolubara. Zahvaqu-ju}i ovom posledwem, navidiku je, kako se ocewujeu Glavnom odboru Sindi-

kata EPS-a, i prevazila-èwe nesaglasja u vezi saotpremninama i koefi-cijentima za radna mesta,koje se ispoqilo u prego-varawu o kolektivnomugovoru za JP EPS. Posleprobijawa leda u Kolu-bari, kaù u SindikatuEPS-a, u povoqnu pozici-ju je do{ao sindikalnipregovara~ki tim na ni-vou celog javnog preduze-}a, jer je on tako|e insi-

stirao na odre|enoj visi-ni otpremnina i uno{e-wu koeficijenata za rad-na mesta.

Vera Tomovi}, ~lan pre-govara~kog tima Sindi-kata radnika Direkcije

Javnog preduze}a EPS-a,kaè da je ovaj sindikatsada dobio dodatni pod-sticaj da se bori da na ni-vou JP EPS, kao jedin-stvenog, mati~nog predu-ze}a, zaposleni dobiju,ako ne ve}i, onda baremonaj nivo za{tite kojuimaju zaposleni u zavi-snim privrednim dru-{tvima EPS-a. Premawenim re~ima, s obziromna ovakav tok stvari, re-alno je o~ekivati da }epregovara~ki timoviSindikata, resornih mi-nistarstava i poslovod-stva brzo posti}i dogo-

vor, kako bi novi kolek-tivni ugovor mogao da sepotpi{e. S obzirom, me-|utim, na aktuelnu situa-ciju, potpisivawe ovognovog op{teg akta vero-vatno }e sa~ekati formi-rawe nove Vlade Srbije,koja }e, u ime vlasnika,preuzeti obaveze koje jojpo zakonu pripadaju.

Tomovi}eva navodi da jeu dosada{wem pregovara-wu postignuta saglasnost

oko najve}eg broja re{e-wa i da su pod znakom pi-tawa jo{ samo tri, od ko-jih su dva od posebnog zna-

~aja za Sindikat, odnosnosve zaposlene u JP EPS.Prvo se odnosi na visinu

otpremnina u slu~aju pro-gla{ewa tehnolo{kog vi-{ka radnika, drugo naobavezu da sastavni deokolektivnog ugovora budukoeficijenti za sva rad-na mesta u direkcijama, atre}e na uslove rada Sin-dikata, s tim {to oko tihuslova sporewa vi{e go-tovo i nema. Uslovi za radSindikata definisa}ese, najverovatnije, spora-

zumom.[to se otpremnina ti-~e, one su ona ta~ka na ko-joj su stavovi i mi{qewa

najvi{e suprotstavqeni,jer Sindikat traì mak-simum (odre|en poloà-jem EPS-a i re{ewimakoja su ve} data nekimdrugim javnim preduze}i-ma), dok predstavniciministarstava polaze odbuxetskih mogu}nosti Re-publike Srbije. Doskoraje to bila mrtva trka,ali, kako isti~e Tomovi-}eva, situacija se prome-

nila naboqe kada je Ko-lubara u svoj kolektivniugovor prenela stav izbiv{eg Posebnog kolek-

KOLEKTIVNO PREGOVARAWE ZA JP EPS U[LO U ZAVR[NU FAZU

Mere se otpremnine i

koeficijenti Budu}i da je pregovarawe tripartitno, potpisi-vawe novog kolektivnog ugovora kod poslodavcanajverovatnije }e ~ekati novu vladu

êtiri reprezentativna sinidikata u oblasti energetikesa~inili su predlog granskog kolektivnog ugovora za energeti-ku u Republici Srbiji, koji }e uskoro uputiti Republi~koj vla-di i Uniji poslodavaca, daju}i na taj na~in inicijalni podsti-caj za po~etak kolektivnog tripartitnog

EPS Kompanijski List 398++

Documents