Emocije i Opažanje

EMOCIJE I OPAŽANJE

Jelena MihajlovIvana MirkovićTanja Milošević

Ivana MilutinovićNenad Mišić

Lat. Emotio-uzbuđenje Biotonus ili životni elan-osnova za

nastajanje raspoloženja Apetitivni(prijatni) i averzivni(neprijatni)

mehanizam Limbički sistem-strukturna podloga

emocija Emocionalnost je neophodna: Za formiranje Ja Svest i voljnu delatnost

Emocija-sinonim za osećanje Definisanje,opis,razumevanje i

kategorizacija je jedan od najtežih zadataka psihijatrije

Steničke(stimulišuće) i asteničke(snižavaju pokretačku energiju)

Prijatne(radost) i neprijatne(žalost) Primarne i složene

Kategorija emocija uključuje procenu pacijentovog raspoloženja i afekta

Raspoloženje(timija) ima dve komponente:

1.Subjektivnu 2.Objektivnu Raspoloženje tokom života je

komponenta temperamenta Svako raspoloženje dalje može biti

karakterisano na osnovu: stabilnosti,reaktivnosti i trajanja

AFEKT

Intenzivno stanje osecanja,menja se kao odgovor na razlicite situacije I objekte,lako uocljiv

vezan za duboke,nagonske slojeve licnosti i odatle utice na celokupnu osecajnu sferu…osnovni konstituent emocija

Bes,strah ,uzbudjenje…..

usled svoje nagonske osnove remeti sve psihicke funkcije(svest,logicno misljenje,opazanje,pamcenje,volju…)

sintimno I katatimno dejstvo opis

(opseg,podesnost,intenzitet,uspostavljanje odnosa)

Abreagovanje-tendencija da se verbalno I motorno prazni

Iradijacija-povezivanje afekta sa predstavama kojima nije prvenstveno pripadao

Projekcija-nesvesno premastanje sopstvenog afekta na spoljasnji svet

Kumulacija-nagomilavanje istih ili razlicitih afekata sa naglim praznjenjem u jednom trenutku

Poremećaji emocija Kvantitativni Kvalitativni

Depresija Paratimija

Euforija Paramimija

Hipotimija Defekt emocionalne rezonance

Apatija

Emocionalna labilnost

Emocionalna razdražljivostPatološki afekt

Depresija Negativno polarisana hipertimija Stanje intezivne žalosti,tuge,bola Bipolarni afektivni poremećaji,involutivna

melanholija,teška unipolarna depresija

Euforija

Pozitivno polarisana hipertimija Povišeno raspoloženje,preterano

ushićenje,samopouzdnje,osećanje moći i posebnih sposobnosti

Javlja se u maniji Egzaltacija

Hipotimija

Afektivna tupost Nepromeljivost izraza lica,siromaštvo izražajnih

gestova,gubitak kontakta očima,vokalne modulacije

Apatija Kompletni gubitak afektivne osetljivosti Shizofrene psihoze,organski moždani sindromi Gubitak emocija je subjektivni doživljaj osobe Loša prognoza

Emocionalna labilnost

Brzo promeljivi afekti Izražena fluktuacija osećanja Javlja se normalno kod male dece,patološki kod

organskih moždanih psihosindroma

Emocionalna razdražljivost

Burno i brzo reagovanje na minimalnu provokaciju

Poremećaj ličnost,alkoholno napito stanje,organski moždani sindromi

Patološki afekt

Ekstremno izražena patološka razdražljivost Nesklad između stimulusa i reakcije ,,Reakcija kratkog spoja’’ Suženje svesti sa delimičnom amnezijom Epilepsije,intoksikacije,poremećaj ličnosti

Kvalitativni poremećaji

Nesklad između ideacije,emocija i ponašanja Disharmonija ili disocijacija u ispoljavanju

emocija Javlja se kod shizofrenih pacijenata

Paratimija ideoafektivna disocijacija nesklad između sadržaja mišljenja,onoga što se

govori i ekspresije osećanja

Paramimija Afektivnomimička disocijacija

Defekt emocionalne rezonance Emocije bolesnika ne deluju ,,zarazno’’ na

okolinu

Druga emocionalna stanja

Disforično raspoloženje Anksioznost Anhedonija Aleksitimija

PERCEPCIJA(OPAŽANJE)

Putem percepcije ostvarujemo kontakt sa svetom realnosti,kako spoljnim-eksterocepcija tako i fizičkim unutrašnjim svetom-interocepcija.

Ulazak informacije u sistem centralne obrade informacija počinje od senzorne stimulacije,perifernom stimulacijom receptora čula i sa njima povezanom centralnom aktivnošću odredjenih regiona mozga gde se nadražaji transformišu u osećaj(senzorno iskustvo,subjektivni odraz objektivne realnosti) i nastavlja kroz percepciju koja predstavlja integraciju senzornih utisaka uz učešće prethodnog iskustva u psihološki smisaone podatke.

Percepcija uključuje aktivnu obradu neprekidne bujice senzacija s obzirom da informacije različitih senzornih modaliteta neprekidno sihrono pritiču u odgovarajuće regione,koja integriše senzorne stimuluse jedan za drugim u svakom trenutku,sukcesivno,kao i sa prethodnim iskustvom.

Svi čulni organi učestvuju u organizovanju percepcije.Stoga,u stanjima senzornog deficita(defekti čulnog aparata-gluvoća,slepoća,anestezija)percepcija jeste poremećena,ali osoba može da percepira informaciju putem drugih čula.

Poremećaji percepcije Agnozije-poremećaji perceptivne integracije-normalna percepcija

lišena saznanja-besmislena percepcija. Čula i primarne kortikalne zone su očuvane,defekt je u centralnom

procesiranju,obradi informacija.To znači da je poremećaj percepcije u smislu izostanka integracije osećaja i iskustva.Poremećaj se odvija na nivou sekundarnih i tercijarnih zona senzorne kore.

Agnozije se mogu javiti u oblasti svih čula.Najčešće su: Vizuelna agnozija-oči registruju stimuluse konfiguracije,ali njihov

smisao ostaje nejasan-vidim nešto ali ne prepoznajem šta je to.

Akustička agnozija:uho registruje zvuk,koji osoba opisuje ali ne može odrediti poreklo.

Taktilna agnozija: nemogućnost da se samo na osnovu palpacije odredi predmet.

Postoje i specifične agnozije: Nominalna agnozija:prepoznavanje upotrebne vrednosti

predmeta, bez mogućnosti nazivanja predmeta. Anozognozija:neuvidjanje sopstvenog defekta-

slepilo,hemiplegija i sl. Autotopagnozija:poremećaj telesne sheme. Agnozije su važan dijagnostički znak jer nas upućuju na

strukturne lezije mozga i orjentišu u lokalizaciji.

Iluzije(illusio=čulna obmana)-pogrešno prepoznavanje realnih čulnih tj.senzornih stimulusa. Postoje realni objekti percepcije čija se osnovna obeležja korektno prepoznaju ali im se pridodaju druga obeležja,osobine koje objekt ne poseduje ili su pak fantazmatska elaboracija percepcije nečega iz spoljašnjeg sveta.

Kod zdravih osoba se javljaju usled zamora,slabe osvetljenosti, navike,nepažnje ili pod uticajem intenzivnog afekta,najčešće straha,kada postoje opažanja obojena emocionalnim iščekivanjem.

U patološkim stanjima najčešće se javljaju u okviru afekcija CNS različite etiologije(infekcije,febrilna stanja,intoksikacije).

Pareidolije su živahne,čudnovate,fantastične,voljno izazvane iluzije koje se dešavaju kada neko gleda u nejasno definisane ili nepostojane ili prolazne slike,kao što su oblaci,plamen u kaminu, pesak u vodi.

HALUCINACIJE

Halucinacije su čulna opažanja u odsustvu bilo kakvog senzornog stimulusa,kao i halucinatorna iskustva koja nisu izazvana spoljašnjim stimulusima.

Razlukuju se: po senzornom modalitetu (sluh,dodir,ukus,miris,vid) stepenu složenosti haluciniranog doživljaja stepeunu uticaja na ponašanje

Dijagnostikovanje halucinacija zahteva ispunjenje dva uslova:1. Pozitivan sud realnosti (pacijent uveren u istinitost svog doživljaja)2. Karakter telesnosti (opažanje u sve tri dimenzije)

Halucinacije se javljaju u organskim moždanim sindromima,kao i u tzv. Funkcionalnim psihozama.

VIZUELNE HALUCINACIJEPacijenti vide oblike,boje,slike ili ljude koji nisu realno prisutni.

Mogu biti elementarne-fotomi-fotopsije(svetlucanje,bljesak,zvezdice) ili složene u vidu vizija(osoba doživljava događaj kao na filmskom platnu)

Javljaju se u brojnim neurološkim i psihijatriskim poremećajima(toksičke afekcije CNS-a,apstinencijalni sindromi,fokalne lezije CNS-a,migrena,shizofrenija)

Halucinacije u vidu mreže,paučine,zmija,pacova (alkoholni delirijum)

Ekstrakampine halucinacije-osoba vidi predmete ili pojave iza sebe

Autoskopske halucinacije-opažanje delova ili celog tela izvan sopstvenih granica

Liliputanske halucinacije-kvalitativno izmenjena percepcija prostora,objekti veći ili manji nego što jesu

Auditivne halucinacije Akoazmi-tzv. neverbalne halucinacije

(pisak,buka,šumovi) koje se najčešće javljaju u organskim psihotičnim stanjima(delirijum,encefalopatije,toksična stanja)

Fonemi-verbalne halucinacije,pojedinačni glas ili više glasova

(shizofrenija,paranoidne psihoze)

Glasovi mogu biti muški ili ženski,poznati ili nepoznati,prijatni ili neprijatni;mogu direktno da se obraćaju pacijentu,ili da govore o njemu u trećem licu

Shizofreni pacijenti najčešće imaju neprijatne i naredbodavne glasove

Tri vrste auditivnih halucinacija karakteristične za shizofreniju:

1. Glasovi koji naglas govore šta pacijent misli2. Glasovi koji komentarišu ponašanje pacijenta3. Glasovi koji međusobno komentarišu u trećem

licu nešto što je vezano za pacijenta

TAKTILNE (HAPTIČKE) HALUCINACIJE

Senzori poremećaji u sferi čula dodira

Formikacija-osećaj da insekti gmižu po koži (alkoholni delirijum,kokainska intoksikacija,amfetaminska psihoza)Somatske halucinacije-neprijatne fizičke senzacije (peckanje,paljenje,žarenje,štipanje)

Cenestetične halucinacije-čudna zbivanja u unutrašnjim organima(nožem seku creva,gori bubreg,pucaju pluća)

Algohalucinacije-halucinacije u sferi senzibiliteta za bol

Kinestetičke halucinacije-u sferi dubokog senzibiliteta (doživljaj da se udovi pokreću)

Kohabitalne halucinacije-halucinacije polonog odnosa

VESTIBULARNE HALUCINACIJEU domenu čula ravnoteže (padanje u ambis,ljuljanje,sve se okreće oko osobe)

Olfaktivne halucinacije

Neobični mirisi koji su najčešće neprijatni

Gustatativne halucinacije

Često se javljaju zajedno sa olfaktivnim,u vidu neprijatnog,gorkog,metalnog ukusa hrane

Ikatlne halucinacije-deo epileptičkih napada,stereotipne su,traju nekoliko sekundi,uz izmenjeno stanje svesti

Funkcionalne halucinacije-javljaju se u prisustvu zvuka,boje,opažanja nekog mesta; nisu prave halucinacije jer postoji spoljašnji stimulus

Sinestezija-”prelivanje” senzornih iskustva iz jednog modaliteta u drugi (auditivni stimulus rezultuje vizuelnom senzacijom-vizuelne senzacije u toku slušanja muzike)

Halucinoza-stanje aktivnog haluciniranja uz očuvanu budnost i orijentaciju,mogu postojati intervali bez halucinacija(akutne intoksikacije,apstinencijalni sindrom)

Pseudohalucinacije-rezultat mašte,percepcije koje dolaze iznutra,a ne spolja.Halucinacije zdravih-”fantomski ud”

Hipnagogne halucinacije-tokom prelaska iz budnog stanja u stanje sna i obrnuto- Hipnapompne halucinacije, nemaju patološki značaj,mada se mogu javiti i u narkolepsiji

HVALA