Ekonomija javnog sektora

SEMINARSKI RADSEMINARSKI RADPredmet: EkonomijaPredmet: Ekonomija

Tema: Tema: Ekonomija javnog sektoraEkonomija javnog sektora

Profesor: Studenti:Profesor: Studenti:

dr Miroslava Petrevskadr Miroslava Petrevska Valentina Katić 5-8 Valentina Katić 5-8

Marina Mirković 5-15Marina Mirković 5-15

UVODUVOD

Ključna reč savremene ekonomije je Ključna reč savremene ekonomije je ″″eksternalijaeksternalija″. Tako se ″. Tako se definidefiniše ″delatnost koja pozitivno ili negativno utiče na druge še ″delatnost koja pozitivno ili negativno utiče na druge subjekte a da se za to ne mora platiti, ili pak dobiti obeštećenjesubjekte a da se za to ne mora platiti, ili pak dobiti obeštećenje″. Eksternalije se ispoljavaju kada privatni troškovi ili ″. Eksternalije se ispoljavaju kada privatni troškovi ili doprinosi nisu jednaki društvenim troškovima ili doprinosima, doprinosi nisu jednaki društvenim troškovima ili doprinosima, odnosno kada neki učesnici preduzimaju aktivnost na tržištu u odnosno kada neki učesnici preduzimaju aktivnost na tržištu u cilju maksimiziranja svojih koristi, a te aktivnosti istovremeno cilju maksimiziranja svojih koristi, a te aktivnosti istovremeno prouzrokuju negativne ili pozitivne aktivnosti za druga lica prouzrokuju negativne ili pozitivne aktivnosti za druga lica koja ne učestvuju u datoj tržišnoj aktivnosti. koja ne učestvuju u datoj tržišnoj aktivnosti.

Eksternalije mogu bitiEksternalije mogu biti:: 1. negativne1. negativne 2. pozitivne2. pozitivne

NEGATIVNE EKSTERNALIJENEGATIVNE EKSTERNALIJE

Uzećemo za primer dim od cigareta. U restoranu koji Uzećemo za primer dim od cigareta. U restoranu koji dozvoljava pušenje, naša konzumacija cigareta može dozvoljava pušenje, naša konzumacija cigareta može imati negativan uticaj na uživanje u jelu drugih. Ipak, imati negativan uticaj na uživanje u jelu drugih. Ipak, ovaj negativan efekat ni u kom slučaju ne plaćamo. ovaj negativan efekat ni u kom slučaju ne plaćamo. Ovo je primer negativne eksternalije, gde potrošnja Ovo je primer negativne eksternalije, gde potrošnja dobra smanjuje dobrobit ostalih, što je gubitak za koji dobra smanjuje dobrobit ostalih, što je gubitak za koji oni ne dobijaju kompenzaciju. Tamo gde ona postoji oni ne dobijaju kompenzaciju. Tamo gde ona postoji društvena marginalna korist (SMB) je jednaka PMB-društvena marginalna korist (SMB) je jednaka PMB-MD, gde je MD marginalana šteta koju činimo MD, gde je MD marginalana šteta koju činimo drugima našom konzumacijom cigareta. Na primer, drugima našom konzumacijom cigareta. Na primer, ukoliko je MD 40 centi po pakli, marginalna šteta ukoliko je MD 40 centi po pakli, marginalna šteta koja se čini drugima je 40 centi za svaku paklu koju koja se čini drugima je 40 centi za svaku paklu koju popušimo.popušimo.

Slika 1.1Slika 1.1 Nedostatak tržišta zbog negativnih eksternalija na Nedostatak tržišta zbog negativnih eksternalija na tržištu cigaretatržištu cigareta

Slika 1.1 prikazuje ponudu i potražnju na tržištu cigareta. Krive ponude iSlika 1.1 prikazuje ponudu i potražnju na tržištu cigareta. Krive ponude ipotražnje predstavljaju PMC i PMB. Ravnoteža je u tački A, gde je potražnjapotražnje predstavljaju PMC i PMB. Ravnoteža je u tački A, gde je potražnjajednaka ponudi, sa konzumacijom cigareta Q1 i cenom P1. SMC je jednak PMCjednaka ponudi, sa konzumacijom cigareta Q1 i cenom P1. SMC je jednak PMCjer ne postoje eksternalije koje su povezane sa proizvodnjom cigareta u ovomjer ne postoje eksternalije koje su povezane sa proizvodnjom cigareta u ovomprimeru. SMB je sada ispod PMB za 40 centi po pakli. Za svaku paklu cigareta,primeru. SMB je sada ispod PMB za 40 centi po pakli. Za svaku paklu cigareta,društvena korist je 40 centi ispod privatne koristi, pošto svaka popušena pakladruštvena korist je 40 centi ispod privatne koristi, pošto svaka popušena paklanameće 40 centi troškova na druge za koje ne dobijaju kompenzaciju. To jest,nameće 40 centi troškova na druge za koje ne dobijaju kompenzaciju. To jest,pri nivou od Q1 jedinica proizvodnje (tačka A), društvena marginalna korist jepri nivou od Q1 jedinica proizvodnje (tačka A), društvena marginalna korist jeprivatna marginalna korist u toj tački, minus 40 centi (tačka B). Nivoprivatna marginalna korist u toj tački, minus 40 centi (tačka B). Nivokonzumacije maksimizacije društvene koristi, Q2, identifikovan je tačkom C,konzumacije maksimizacije društvene koristi, Q2, identifikovan je tačkom C,tačkom na kojoj je SMB = SMC. Sa slike se uočava da postoji preteranatačkom na kojoj je SMB = SMC. Sa slike se uočava da postoji preteranakonzumacija cigareta Q1 – Q2 i da društveni troškovi prevazilaze društvenekonzumacija cigareta Q1 – Q2 i da društveni troškovi prevazilaze društvenekoristi za sve jedinice između Q1 i Q2. Rezultat je da postoji gubitak (oblastkoristi za sve jedinice između Q1 i Q2. Rezultat je da postoji gubitak (oblastACB) na tržištu cigareta.ACB) na tržištu cigareta.

POZITIVNE EKSTERNALIJEPOZITIVNE EKSTERNALIJE

Kada ekonomisti misle na eskternalije, obično se fokusiraju na negativneKada ekonomisti misle na eskternalije, obično se fokusiraju na negativneeksternalije ali nisu sve eksternalije loše. Mogu postojati i pozitivne eksternalijeeksternalije ali nisu sve eksternalije loše. Mogu postojati i pozitivne eksternalijeproizvodnje koje su povezane sa tržištem, gde proizvodnja ne dovodi do koristiproizvodnje koje su povezane sa tržištem, gde proizvodnja ne dovodi do koristisamo proizvođaču vec i drugim stranama, pri cemu proizvođač ne dobija za tosamo proizvođaču vec i drugim stranama, pri cemu proizvođač ne dobija za tokompenzaciju. Zamislimo sledeći scenario: postoji javno zemljište ispod kojegkompenzaciju. Zamislimo sledeći scenario: postoji javno zemljište ispod kojegse možda nalazi rezerva nafte. Vlada dozvoljava bilo kojoj kompaniji da buši nase možda nalazi rezerva nafte. Vlada dozvoljava bilo kojoj kompaniji da buši nalokaciji, dokle god vlast dobije određena prava na naftu koja je pronađena. Svakilokaciji, dokle god vlast dobije određena prava na naftu koja je pronađena. Svakidolar koji naftna kompanija potroši na eksploataciju povećava mogućnost da sedolar koji naftna kompanija potroši na eksploataciju povećava mogućnost da sepronađu rezerve nafte. Kada se pronađu, njih mogu koristiti i ostale kompanije,pronađu rezerve nafte. Kada se pronađu, njih mogu koristiti i ostale kompanije,onaj koji je prvi bušio ima samo prednost što je stigao prvi. Prema tome,onaj koji je prvi bušio ima samo prednost što je stigao prvi. Prema tome,traženje nafte od strane jedne kompanije stvara pozitivnu eksternalijutraženje nafte od strane jedne kompanije stvara pozitivnu eksternalijuproizvodnje ostalim kompanijama, svaki dolar koji se potroši na istraživanje odproizvodnje ostalim kompanijama, svaki dolar koji se potroši na istraživanje odstrane prve kompanije povećava mogućnost da ostale kompanije imaju šansu dastrane prve kompanije povećava mogućnost da ostale kompanije imaju šansu dazarade od nafte koja je pronađena na taj načinzarade od nafte koja je pronađena na taj način ..

Slika 1.2 Slika 1.2 Tržište za istraživanja tržište nafteTržište za istraživanja tržište nafte

Slika 1.2 pokazuje Slika 1.2 pokazuje nedostatak tržišta zbog nedostatak tržišta zbog pozitivne produkcije pozitivne produkcije eksternalija na tržištu eksternalija na tržištu nafte.nafte.

INDIVIDUALNA REŠENJA ZA EKSTERNALIJEINDIVIDUALNA REŠENJA ZA EKSTERNALIJE

Iako eksternalije izazivaju neefikasnost tržišta, Iako eksternalije izazivaju neefikasnost tržišta, nije uvek neophodno da država rešava taj nije uvek neophodno da država rešava taj problem. U nekim okolnostima, ljudi mogu i problem. U nekim okolnostima, ljudi mogu i sami da nadju rešenja.sami da nadju rešenja.

Kouzova teoremaKouzova teorema

Prema Kouzovoj teoremi pojedinačni Prema Kouzovoj teoremi pojedinačni (privatni) ekonomski činioci mogu međusobno (privatni) ekonomski činioci mogu međusobno rešiti problem eksternalija . Bez obzira na rešiti problem eksternalija . Bez obzira na početnu raspodelu prava, zainteresovane strane početnu raspodelu prava, zainteresovane strane uvek mogu da postignu dogovor prema kojem uvek mogu da postignu dogovor prema kojem je svako u boljem položaju, a ishod je je svako u boljem položaju, a ishod je efikasan.efikasan.

Uprkos privlačnoj logici Kouzove teoreme,Uprkos privlačnoj logici Kouzove teoreme, individualni subjekti često nisu u stanju da individualni subjekti često nisu u stanju da samostalno reše probleme koje izazivaju eksternalije. samostalno reše probleme koje izazivaju eksternalije. Kouzova teorema važi samo kad zainteresovane Kouzova teorema važi samo kad zainteresovane strane lako postižu i primenjuju dogovor. U realnom strane lako postižu i primenjuju dogovor. U realnom svetu, međutim, pregovori nisu svaki put uspešni, čak svetu, međutim, pregovori nisu svaki put uspešni, čak i kada je reč o sporazumu koji je obostrano koristan.i kada je reč o sporazumu koji je obostrano koristan.

Ponekad zainteresovane strane ne uspevaju da reše Ponekad zainteresovane strane ne uspevaju da reše problem eksternalija zbog problem eksternalija zbog transakcionih troškovatransakcionih troškova, , troškova koje trpe strane u procesu dogovaranja i troškova koje trpe strane u procesu dogovaranja i sprovođenja dogovora u delo. sprovođenja dogovora u delo.

JAVNA POLITIKA PREMA EKSTERNALIJAMAJAVNA POLITIKA PREMA EKSTERNALIJAMA

Kada neke eksternalije dovedu do neefikasne Kada neke eksternalije dovedu do neefikasne tržišne alokacije resursa, vlada može da tržišne alokacije resursa, vlada može da reaguje na jedan od dva načina. reaguje na jedan od dva načina. Komandno-Komandno-kontrolnim meramakontrolnim merama direktno se utiče na direktno se utiče na ponašanje. ponašanje. Tržišnim meramaTržišnim merama nude se nude se podsticaji da bi donosioci odluka samostalno podsticaji da bi donosioci odluka samostalno rešili problemrešili problem..

RegulacijaRegulacija

Vlada može da reši problem eksternalija tako Vlada može da reši problem eksternalija tako što će izvesna ponašanja proglasiti obaveznim što će izvesna ponašanja proglasiti obaveznim ili zabranjenim. Na primer, bacanje otrovnih ili zabranjenim. Na primer, bacanje otrovnih hemikalija u vodene slivove predstavlja hemikalija u vodene slivove predstavlja kriminal. U ovom slučaju, eksterni troškovi kriminal. U ovom slučaju, eksterni troškovi koje snosi društvo daleko su veće od koristi koje snosi društvo daleko su veće od koristi koje stiče zagađivač. Vlada zato uvodi koje stiče zagađivač. Vlada zato uvodi komando-kontrolnu meru kojom u potpunosti komando-kontrolnu meru kojom u potpunosti zabranjuje ovakvo ponašanjezabranjuje ovakvo ponašanje..

Piguovi porezi i subvencijePiguovi porezi i subvencije Umesto da reaguju na pojavu eksternalija regulacijom Umesto da reaguju na pojavu eksternalija regulacijom

ponašanja, vlada može da koristi tržišne mere da bi uskladila ponašanja, vlada može da koristi tržišne mere da bi uskladila individualne podsticaje sa društvenom efikasnošću. Na primer, individualne podsticaje sa društvenom efikasnošću. Na primer, vlada može da internalizuje eksternalije oporezivanjem onih vlada može da internalizuje eksternalije oporezivanjem onih aktivnosti koje imaju negativne eksternalije, a da aktivnosti koje imaju negativne eksternalije, a da subvencionira aktivnosti koje imaju pozitivne eksternalije. subvencionira aktivnosti koje imaju pozitivne eksternalije. Porezi kojima se koriguju efekti negativnih eksternalija zovu Porezi kojima se koriguju efekti negativnih eksternalija zovu se se Piguovi poreziPiguovi porezi, po ekonomisti Arturu Piguu, koji se prvi , po ekonomisti Arturu Piguu, koji se prvi zalagao za njihovo uvođenje.zalagao za njihovo uvođenje.

Ekonomisti obično radije prihvataju Piguove poreze od Ekonomisti obično radije prihvataju Piguove poreze od regulacije kada se bave problemom zagađivanja, jer takvi regulacije kada se bave problemom zagađivanja, jer takvi porezi mogu da smanje zagađenje uz niži trošak po društvo.porezi mogu da smanje zagađenje uz niži trošak po društvo.

Piguovi porezi razlikuju se od većine drugih poreza. Piguovi porezi razlikuju se od većine drugih poreza. Većina poreza narušava podsticaje i udaljava Većina poreza narušava podsticaje i udaljava alokaciju resursa od društvenog optimuma. alokaciju resursa od društvenog optimuma. Smanjenje ekonomskog blagostanja-to jest, Smanjenje ekonomskog blagostanja-to jest, potrošačevog i proizvođačevog viška-veće je od potrošačevog i proizvođačevog viška-veće je od iznosa prihoda koje ubira vlada, što rezultita čistim iznosa prihoda koje ubira vlada, što rezultita čistim gubitkom. Nasuprot tome, kada su prisutne gubitkom. Nasuprot tome, kada su prisutne eksternalije, društvu je važno blagostanje posmatrača eksternalije, društvu je važno blagostanje posmatrača na koje one utiču. Piguovom porezima koriguju se na koje one utiču. Piguovom porezima koriguju se podsticaji zbog prisustva eksternalija, čime se podsticaji zbog prisustva eksternalija, čime se alokacija resursa približava društvenom optimumu. alokacija resursa približava društvenom optimumu. Dakle, osim što Piguovi porezi vladi donose prihod, Dakle, osim što Piguovi porezi vladi donose prihod, oni povećevaju i ekonomsku efikasnost. oni povećevaju i ekonomsku efikasnost.

ZAKLJUČAKZAKLJUČAK

Eksternalije predstavljaju troškove transakcija na tržištu koje nisu prikazaneEksternalije predstavljaju troškove transakcija na tržištu koje nisu prikazane

cenom. cenom.

U nekim slučajevima, ljudi mogu samostalno da reše problem eksternalija. U nekim slučajevima, ljudi mogu samostalno da reše problem eksternalija. Prema Kouzovoj teoremi, zainteresovane strane mogu međusobno da Prema Kouzovoj teoremi, zainteresovane strane mogu međusobno da pregovaraju i da se dogovore oko efikasnog ishoda. Ponekad, međutim, pregovaraju i da se dogovore oko efikasnog ishoda. Ponekad, međutim, efikasni ishod nije moguće postići.efikasni ishod nije moguće postići.

Kada ljudi nisu u stanju da individualno reše problem eksternalija, često Kada ljudi nisu u stanju da individualno reše problem eksternalija, često interveniše vlada. Piguovi porezi na emisiju gasova i dozvole za zagađenje, interveniše vlada. Piguovi porezi na emisiju gasova i dozvole za zagađenje, na primer, kreirani su takoda internalizuju eksterne efekte zagađenja. Oni na primer, kreirani su takoda internalizuju eksterne efekte zagađenja. Oni sve više postaju pitanje izbora za one koji su zainteresovani za zaštitu sve više postaju pitanje izbora za one koji su zainteresovani za zaštitu životne sredine. Tržišne snage, ako se pravilno preusmere, često životne sredine. Tržišne snage, ako se pravilno preusmere, često predstavljaju najbolji lek za tržišni neuspeh.predstavljaju najbolji lek za tržišni neuspeh.

HVALA NA PAŽNJI!HVALA NA PAŽNJI!