efekti carinske unije

NAZIV UNIVERZITETA - MESTO Naziv Fakulteta

Predmet:

S e m i n a r s k i r a d:

EFEKTI CARINSKE UNIJE

Mentor: Prof. dr Ime i Prezime

Student: Ime i Prezime Broj Indeksa: 00/00

Mesto, septembar 2009.

SADRAJSADRAJ...................................................................................................................................2 UVOD.........................................................................................................................................2 I CARINSKA UNIJA.................................................................................................................3 1.1. Ekonomske integracije....................................................................................................4 1.2. m carinske unije........................................................................................................8 II OPTIMALNA CARINA ........................................................................................................9 III EFEKTI CARINSKE UNIJE..............................................................................................11 3.1. Efekti carinske unije koja stvara trgovinu.....................................................................14 3.2. Efekti carinske unija koja preusmerava trgovinu..........................................................15 3.3. Uslovi za koje je verovatnije da e dovesti do porasta blagostanja..............................16 ZAKLJUAK...........................................................................................................................18 LITERATURA..........................................................................................................................20

UVODEkonomska integracija se ostvaruje na prostoru koji obuhvata teritorije vie drava, sa ciljem da se otklone prepreke kretanju, pre svega, robe, ali i usluga i faktora proizvodnje. Trgovinu

2

spreavaju carinske tarife, kvote, necarinske barijere i prepreke mobilnosti faktora, meunarodna ekonomska integracija uklanja, bar delom ove poremeaje. Brojne su prednosti koje proistiu iz meunarodne integracije i trgovine, tako da regionalni trgovinski aranmani postaju vrlo zastupljeni tokom prethodnih decenija, najee u formi carinskih unija i slobodnih trgovinskih zona. Svetska trgovinska organizacija utvrdila je postojanje 76 takvih aranmana ustanovljenih od 1948. godine.1 Dominantni trgovinski blokovi su EU, Severnoamerika asocijacija slobodne trgovine (NAFTA), zatim MERCOSUR koji ukljuuje latinoamerike zemlje, APEC koji pokriva azijsko-pacifiki region, ASEAN za podruje jugoistone Azije i SACU koji pokriva zemlje u junoj Africi. Sutina carinske unije je slobodna trgovina izmeu lanica, uvoenjem zajednike spoljne carinske dabine na uvezenu robu iz ostatka sveta. U zonama slobodne trgovine, trgovinske barijere su sniene unutar podruja, a takoe nema ni zajednike spoljne carine u odnosu na ostatak sveta. Zemlje su slobodne da uvode sopstvene specifine carine na robu izvan tog podruja, mada su te carine esto subjekt sporazuma oko proporcija robe koja mora biti kupljena unutar zone slobodne trgovine. Carinske unije, zato kreiraju, ali takoe i preusmeravaju trgovinu u odnosu na ponudu po niim trokovima izvan unije. Zbog toga je vrlo vano utvrditi da li kreiranje trgovine prevazilazi trokove od preusmeravanja trgovine. Podruja slobodne trgovine takoe kreiraju trgovinu, ali je mera preusmeravanja trgovine po pravilu nia. Rad je koncipiran iz tri dela. U okviru prvog dela teorijski se obrauje pojam carinske unije, odnosno pojmu i znaaju ekonomskih integracija se posveuje posebna panja. Drugi deo tretira pojam i sutinu optimalne carine, da bi se centralnoj temi rada posvetila panja u okviru tree glave.

I CARINSKA UNIJA

1

Obradovi S. Uticaj integracije i liberalizacije na privredni rast - empirijska evidencija u korist integrisanja u EU. Ekonomske teme. 2005; 43(1):149-157.

3

1.1. Ekonomske integracije(Medjunarodne) ekonomske integracije predstavljaju nove vidove sjedinjavanja u privredi u nacionalnim, regionalnim i meunarodnim razmerama, tanije predstavljaju proces udruivanja nacionalnih privreda radi ostvarivanja odreenih ciljeva, a pre svega, uklanjanje carinskih i necarinskih barijera i drugih ograniavajuih propisa u meusobnoj trgovini, obezbeenje slobodnog kretanja ljudi, kapitala i ostalih faktora proizvodnje, kao i odnos integrisanih nacionalnih privreda prema treim zemljama. 2Ekonomske integracije obino nastaju na dva naina. Prvi je politikom voljom drave koja je dovoljno snana da takvu ideju nametne (npr. Rimsko carstvo, ili evropske kolonijalne sile XVIII i XIX veka). Drugi je na bazi sporazuma izmeu suverenih drava. To je uobiajeni nain stvaranja integracija u XX veku, i obino podrazumeva neku vrstu institucionalne forme udruivanja.3

Po metodama ostvarivanja ekonomska integracija moe biti4: Institucionalna ili formalna - zahteva zvanini sporazum izmeu vlada kako bi se uklonila odabrana ili sva ogranienja na trgovninu i kretanja faktora u njihovim ekonomskim odnosima Spontana ili trina - nastaje pod uticajem delovanja MNK, banaka i drugih finnansijskih instiutcija esto bez uea njihovih vlada domaina

Ilustracija 1 Kola Ekonomske integracije

2 3

Acin Sigulinski S., Meunarodno poslovanje, Pigmalion, Novi Sad, 2008. Kotlica S.,, Kneevi B., Ekonomika meunarodnog poslovanja, Beograd, 2005. 4 Acin Sigulinski S., Meunarodno poslovanje, Pigmalion, Novi Sad, 2008.

4

Business must navigate the World Trade System

Proposed

Caribbean Basin Initiative NAFTA

Znaaj ekonomskih integracija se ogleda u sledeem: istovremno i unapreuju i ograniavaju trgovinu (trgovina je liberalizovana meu dravama uesnicama, ali je ugroena sa treim zemljama jer postoje razne barijere izmeu grupe integrisanih drava i preostalog dela sveta) trgovinu spreavaju i/ili ograniavaju: carinske tarife, kvote, necarinske barijere i prepreke mobilnosti faktora potronja integrisanog podruja je potencijalno via nego zbir potonje pojedinanih zemalja koje predstavljaju potencijalne partnere za integraciju (Efekti stvaranja trgovine vei od efekata skretanja trgovine). Postoji nekoliko tipova ekonomskih integracija, pri emu svaka sledea ukljuuje u sebe karakteristike one prethodne. Uz to, efekti stvaranja jednog oblika integracije vremenom se iscrpljuju, pa tako drave posle toga nastoje da uspostave vie oblike saradnje. 5:

5

Kotlica S.,, Kneevi B., Ekonomika meunarodnog poslovanja, Beograd, 2005.

5

1. Sporazum o preferencijalnoj trgovini - Drave koje su zakljuile ovakav sporazum primenjuju na meusobnu razmenu nie carinske stope u odnosu na carinske stope koje se primenjuju na uvoz iz zemalja izvan sporazuma. Meutim, nie carine se, po pravilu, ne primenjuju na celokupan uvoz, ve samo na onu robu koja zadovoljava pravila o preferencijalnom poreklu. Na primer, Velika Britanija i zemlje Komonvelta su posle 1919. godine uspostavile sistem uzajamnih preferencijalnih carina. 2. Zona slobodne trgovine se formira u situaciji kada dve ili vie zemalja pristanu na ukidanje internih barijera za obavljanje trgovine. U ovom sluaju su sve carine na meusobnu razmenu ukinute. Zemlje koje potpiu sporazum o zoni slobodne trgovine odravaju politiku nezavisne trgovine meu zemljama potpisnicama, pri emu se potuju i zemlje koje ne pripadaju grupaciji. U odnosu na uvoz iz treih zemalja, svaka zemlja zadrava sopstveni carinski reim. Sistem zone slobodne trgovine ne podrava uvoz iz zemalja lanica sa najniim carinama, koji se u sutini svodi na pretovar robe u ostale zemlje koje se nalaze u toj grupaciji. Svaka drava oekuje da e koristi od poveanog obima meusobne razmene biti bar izjednaene sa gubicima sa kojima se suoavaju pojedini domai proizvoai usled ukidanja uvozne zatite. 3. Carinska unija je trgovinski sporazum kojim grupa zemalja uvodi zajedniku carinsku tarifu u odnosu na uvoz iz treih zemalja, pri emu se izmeu njih odvija slobodna trgovina. Drugim reima, carinska unija = zona slobodne trgovine + zajednika carinska tarifa. 4. Zajedniko trite. U ovom sluaju je, pored slobodnog kretanja robe, omogueno i slobodno kretanje faktora proizvodnje kapitala i rada. Naime, uklanjanjem prepreka meusobnoj trgovini do koga dolazi stvaranjem carinske unije, iri se trite za razliite proizvode i usluge. Vremenom, javlja se nastojanje proizvoaa da svoje kompletno poslovanje, a ne samo prodaju, proire i na ostale zemlje lanice. Javlja se potreba za poveanim investiranjem, a i angaovanjem radne snage, to stvara pritisak da se ukinu prepreke koje spreavaju njihovo slobodno kretanje. Primer je zajedniko trite Evropske Ekonomske Zajednice. 6

5. Ekonomska unija. To je zajedniko trite gde se drave lanice dogovaraju i harmonizuju svoje ekonomske politike ili ak sprovode jedinstvenu ekonomsku politiku. Zbog toga se obino pravi razlika izmeu delimine i potpune ekonomske unije (koja se jo naziva i ekonomska i monetarna unija). Kod delimine unije lanice se dogovaraju recimo o politici kamatne stope, deviznih kurseva, poreskoj harmonizaciji itd., dok kod potpune unije postoji zajedniki novac, zajednika centralna banka, i vlada sa nadnacionalnim ovlaenjima koja sprovodi ekonomsku politiku. Primer za ekonomsku uniju jeste Evropska unija. Impuls za stvaranjem ekonomske unije se javlja iz sledeeg razloga. Kada je u okviru zajednikog trita omogueno slobodno kretanje radne snage i kapitala, prirodno se javlja potreba za koordinisanjem politika vezanih za obrazovanje, obuku, penzije, socijalnu zatitu, kamatne stope, stabilnost cena, poreze itd., to vodi usklaivanju ekonomske politike i u mnogim drugim oblastima, a, konano, i kreiranju jedinstvene ekonomske politike. 6. Politika unija. Sprovoenjem jedinstvene ekonomske politike vlade zemalja lanica dosta intenzivno sarauju. To vremenom vodi saradnji i u mnogim drugim oblastima, ukljuujui i odbrambenu i bezbednosnu politiku, a time se stvara prostor i za kreiranje politike unije.

Ilustracija 2 Oblici i specifinosti meunarodnih ekonomskih integracija6

Stepen integracije

Eliminacija Sistem Eliminacija Harmonizacija i carina i kvota zajednikih restriktivnih mera unifikacija izmeu zemalja tarifa i kvota na kretanje ekonomsko-socijalne lanica faktora i politike i institucija

6

Poreenje oblika ekonomskih integracija, prema Kiganu i Grinu (W. J. Keegan, M. S. Green: Global Marketing, Prentice Hall, 2000.):

7

proizvodnje Zona slobodne trgovine Carinska unija Zajedniko trite Ekonomska unija Da Da Da Da Ne Da Da Da Ne Ne Da Da Ne Ne Ne Da

1.2. m carinske unijeCarinska unija predstavlja oblik ujedinjenja dva ili vie samostalnih nacionalnih carinskih podruja u podruje sa jedinstvenom carinskom tarifom, npr. Evropska unija. Carinska unija ne dozvoljava postojanje carinskih ili drugih barijera trgovini izmeu zemalja lanica (isto kao teorija slobodne trgovine), a povrh toga vri usklaivanje (harmonizaciju) trgovinskih politika (kao to je odreivanje zajednikih carinskih stopa) prema ostalom delu sveta. Najpoznatiji primer predstavlja Evropska Unija (EU), ili Zajedniko evropsko trite koje su 1957. formirali Zapadna Nemaka, Francuska, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg. Drugi primer predstavlja Zollverein, ili carinska unija, koju je 1834. osnovao jedan broj nezavisnih nemakih drava, koja se pokazala znaajnom prilikom Bizmarkovog ujedinjenja Nemake 1870.7 Razlika izmeu slobodne trgovinske zone i carinske unije je u tome to unutar slobodne trgovinske zone ne postoji odreena zajednika spoljna carinska tarifa, to znai da drave zadravaju svoje carine prema treim dravama. Ilustracija 3 Carinske unije danas

7

Dominick Salvatore: INTERNATIONAL ECONOMICS, nineth edition, John Wiley and. Sons inc., 2007.

8

II OPTIMALNA CARINA

9

Postoji nain da velika zemlja povea blagostanje u odnosu na stanje u slobodnoj trgovini nameui takozvanu optimalnu carinu, ali poto se dobici zemlje ostvaruju na raun druge zemlje, ova druga zemlja e verovatno uzvratiti istom merom pa su na kraju obe zemlje obino na gubitku. Naime, kada velika zemlja nametne uvoznu carinu, njena kriva relativne ponude rotira ka osi koja meri koliinu uvoznog proizvoda za iznos carine, smanjujui obim trgovine ali poboljavajui njene odnose razmene. Optimalna carina je ona koja maksimizira neto korist koja predstavlja razliku izmeu poboljanja odnosa razmene zemlje i negativnog efekta usled smanjenja obima trgovine. Meutim, poto zemlja stie korist na raun druge zemlje, ova druga e verovatno pribei odmazdi pa e na kraju sve zemlje biti na gubitku. Optimalna carina je ona carinska stopa koja maksimizira neto korist koja je rezultat razlike izmeu poboljanja odnosa razmene zemlje i negativnog efekta do koga dolazi usled smanjenja obima trgovine. To je stopa carinskog optereenja koja maksimira neto dobitak koji je posledica poboljanja uslova razmene zemlje u odnosu na negativne uinke koji su posledica smanjenja volumena trgovine.8

Ilustracija 4 Grafiki prikaz optimalne carine

W

Optimalna carina Prohibitivna carina (uvoz=0)

t (%)Drugim reima, polazei od pozicije koju zemlja ima u stanju slobodne trgovine, njeno blagostanje se poveava sve to maksimuma (optimalna carina), da bi posle opadalo nakon

8

Pelevi B., Vukovi V., Medunarodna ekonomija, CID Ekonomski fakultet, Beograd, 2007.

10

to je porast carinske stope proao svoj optimum. Na kraju je zemlja gurnuta nazad u taku autarkije jer je carina prohibitivna. 9 Meutim, sa poboljavanjem odnosa razmene zemlje koja namee carinu, odnosi razmene njenog trgovinskog partnera se pogoravaju, poto su inverzni, ili reciproni, odnosima razmene zemlje koja namee carinu. Suoena i sa manjim obimom trgovine i pogoravanjem odnosa razmene, blagostanje trgovinskog partnera svakako se smanjuje. Kao rezultat toga trgovinski partner e najverovatnije pribei odmazdi i sam e nametnuti optimalnu carinu. Dok e putem poboljanja odnosa razmene povratiti veinu svojih gubitaka, odmazda trgovinskog partnera svakako e jo vie smanjiti obim trgovine. Sa svoje strane, prva zemlja moe da pribegne odmazdi na odmazdu. Ukoliko se proces nastavi, sve zemlje obino zavravaju sa gubitkom svih, ili veeg dela dobitaka od trgovine. Primetimo da ak i kada trgovinski partner ne pribegava odmazdi kada jedna zemlja namee optimalnu carinu, dobici od nametanja carine su manji od gubitaka trgovinskog partnera, pa je svet u celini na gubitku u poreenju sa stanjem slobodne trgovine. Upravo u tom smislu kaemo da slobodna trgovina maksimizira blagostanje sveta kao celine. Ako domaa drava uvede carine ona e poboljati svoje, a pogorati odnose razmene strane drave. Carine se u ostatku sveta doivljavaju kao gubitak, teta. Korisni efekat na domau dravu nije oigledan na prvi pogled. Poboljavanje odnosa razmene je korisno za domau dravu, ali carine izazivaju i promenu odnosa proizvodnje i potronje unutar nje. Odnosi razmene e biti povoljniji (koristi vee od tete) sve dok carine nisu visoke, odnosno ako se kreu oko optimalne carine kojom se maksimizuju neto dobici. Za male drave, teorijski, to ne moe imati veliki uticaj na odnose razmene i optimalna carina treba da se kree oko nule.

III EFEKTI CARINSKE UNIJEIntegracije vode do povezivanja trita specijalizacije i podele rada, zatim koordinacije ekonomskih politika. Efekat kreiranja trgovine sastoji se iz dva dela. Prvi deo je proizvodni9


11

efekat koji se sastoji iz zamene jeftinije inostrane robe za domau robu unutar podruja unije, a drugi je efekat potronje koji se sastoji iz dobitaka u potroakom viku koji je proistekao iz potronje jeftinije robe. Trgovinsko preusmeravanje je sastavljeno, takoe iz dva dela. Prvi je supstitucioni efekat vieg cenovnog odreenja robe unutar unije, za robu izvan unije, a drugi je gubitak potroakog vika koji iz toga proizilazi. Dobici i gubici mogu biti ilustrovani na primeru dve partnerske zemlje unutar unije.10

Ilustracija 5 Efekti integracije

Statiki efekti formiranja carinske unije na parcijalnu ravnoteu mere se preko stvaranja trgovine i preko preusmeravanja trgovine. Stvaranje trgovine nastupa kada se neka domaa proizvodnja u zemlji koja je lan carinske unije zamenjuje uvozom proizvoda sa niim trokovima iz druge zemlje lanice. Uz pretpostavku da su svi ekonomski resursi u potpunosti uposleni pre i posle formiranja carinske unije, to dovodi do porasta blagostanja zemalja lanica jer dovodi do vee specijalizacije koja je zasnovana na komparativnim prednostima. Carinska unija koja stvara trgovinu takoe poveava i blagostanje zemalja koje nisu njene lanice jer se jedan deo porasta njenog realnog dohotka (usled vee specijalizacije proizvodnje) preliva u ostali deo sveta preko njenog poveanog uvoza.11

10

Obradovi S. Uticaj integracije i liberalizacije na privredni rast - empirijska evidencija u korist integrisanja u EU. Ekonomske teme. 2005; 43(1):149-157. 11 Dominick Salvatore: INTERNATIONAL ECONOMICS, nineth edition, John Wiley and. Sons inc., 2007.

12

Meunarodna ekonomska integracija unapreuje i ograniava trgovinu. Naime, trgovina je liberalizovana meu dravama lanicama, ali je takoe ugroena sa treim zemljama. Drave se integriu iz sledeih razloga: integriu se da bi obezbedile pristup tritima drava partnera da bi osigurale i uvrstile reforme upravljenje na domae trite trgovinske barijere mogu da se prilagode u skladu sa preferencijama ukljuenih drava poverenje meu dravama uesnicama vea konkurentnost, mogunost rasta ovi sporazumi mogu se upotrebiti kao pregovarako sredstvo efekti odnosa razmene i dobici za izvoznike.

Diskriminacija u trgovini nije prola. Integracija moe da pomogne, dopuni i olaka multilateralnu trgovinu: ako su ulaganja i trgovina unutar grupe slobodna ako se zajednike spoljne barijere trgovini ne poveavaju u odnosu na situaciju pre integracije ako grupa smanjuje svoje spoljne barijere na trgovinu, ulaganje i mobinost faktora ako grupa nije zatvorena, i ako se iri ako unutranja pravila su jasna ako postoji efektivan i pouzdan nain za reavanje sporova.

Nove inicijative za integraciju zasnivaju se na razliitim osnovama: gotovo sve drave reile su da prihvate i primene trino zasnovane reforme i ekonomsku politiku, i pozdravile strana ulaganja integrisana meunarodna proizvodnja koju su stvorile i proirile TNK uzastopne runde trgovinskih pregovora GATT-a i STO gotovo su uklonile carinske tarife i kvote Trgovinu spreavaju carinske tarife, kvote, necarinske barijere i prepreke mobilnosti faktora, meunarodna ekonomska integracija uklanja, bar delom ove poremeaje.

13

Slobodna trgovina vodi do najefikasnije upotrebe svetskih resursa koja maksimizira svetski autput i blagostanje. Zbog toga je, pre Vinerovog rada12 o carinskim unijama iz 1950, bilo iroko rasprostranjeno verovanje da e svaki pomak ka slobodnijoj trgovini takoe poveati i blagostanje. U meri u kojoj carinska unija ne poveava barijere trgovini prema ostatku sveta, eliminacija trgovinskih barijera izmeu lanica unije predstavlja pomak ka slobodnijoj trgovini. Kao takva, ona na isti nain poveava, verovalo se, blagostanje lanica unije i zemalja koje nisu njene lanice. Meutim, Viner13 je pokazao da formiranje carinske unije moe da povea ili da smanji blagostanje zemalja lanica i ostatka sveta, zavisno od okolnosti u kojima do carinske unije dolazi. Ovo je jedan primer teorije drugog najboljeg reenja koja tvrdi da ukoliko ne mogu da budu ispunjeni svi uslovi koji su neophodni za maksimiziranje blagostanja ili za dostizanje Paretovog optimuma, onda pokuaji da se ispuni najvei broj preostalih uslova ne dovode nuno do pozicije drugog najboljeg reenja. Prema tome, formiranje carinske unije i otklanjanje carinskih barijera samo izmeu njenih lanica nee nuno dovesti do pozicije drugog najboljeg reenja (to se vidi po injenici da blagostanje moe porasti ili opasti). Ovaj donekle iznenaujui zakljuak imao je veliki znaaj ne samo u polju meunarodne ekonomike (u kome je nastao), ve i za prouavanje ekonomike u celini. Teorija carinskih unija predstavlja samo jedan primer iz oblasti meunarodne ekonomike ovog opteg principa. Od njenog, donekle nejasnog, poetka u radu Vinera14, teoriju drugog najboljeg reenja konano je u potpunosti razvio Mid (Mead)15 1955. a uoptili su je 1956. Lipsej (Lipsey) i Lankaster (Lancaster)16.

3.1. Efekti carinske unije koja stvara trgovinuDo stvaranja trgovine dolazi kada se neka domaa proizvodnja u zemlji koja je lan carinske unije zamenjuje uvozom proizvoda sa niim trokovima iz druge zemlje lanice. Ovo12 13

J. Viner, The Customs Union, The Carnegie Endowment Peace, 1953 J. Viner, The Customs Union, The Carnegie Endowment Peace, 1953 14 J. Viner, The Customs Union, The Carnegie Endowment Peace, 1953 15 J. Meade, The Theory of Customs Union (Amsterdam: North-Holland, 1955. 16 R.G. Lipsey, K. Lancaster, "The General Theory of the Second Best", Review of Economic Studies, October 1956,pp.33-49.

14

dovodi do vee specijalizacije i poveava blagostanje zemalja lanica. Carinska unija koja stvara trgovinu takoe poveava i blagostanje zemalja koje nisu njene lanice jer se jedan deo porasta njenog realnog dohotka preliva u ostali deo sveta preko njenog poveanog uvoza. Viner17, koji je 1950. bio pionir u razvoju teorije carinske unije, bio je koncentrisan na proizvodni efekat kreiranja trgovine i ignorisao je komponentu potronje. Mid (Meade)18 je 1955. proirio teoriju carinske unije i bio je prvi koji je razmatrao efekat carinske unije na potronju. Donson (Johnson)19 je na kraju dodao dva trougla da bi dobio ukupan dobitak na blagostanju usled carinske unije.

3.2. Efekti carinske unija koja preusmerava trgovinuDo preusmeravanja trgovine dolazi kada je uvoz sa niim trokovima koji dolazi izvan carinske unije zamenjen uvozom sa viim trokovima iz zemlje lanice carinske unije. Do ovoga dolazi usled preferencijalnog tretmana trgovine koji se daje zemljama lanicama. Samo preusmeravanje trgovine smanjuje blagostanje jer pomera proizvodnju od efikasnijih proizvoaa koji se nalaze izvan carinske unije ka manje efikasnim proizvoaima unutar unije. Prema tome, preusmeravanje trgovine pogorava meunarodnu alokaciju resursa i udaljava proizvodnju od komparativnih prednosti.20

Carinska unija koja preusmerava trgovinu ima za posledicu i stvaranje trgovine i preusmeravanje trgovine pa zato moe dovesti do porasta ili do pada blagostanja lanica unije, zavisno od snage ove dve suprotstavljene sile. Moe se oekivati da blagostanje zemalja koje nisu lanice opadne jer njihovi ekonomski resursi mogu biti upotrebljeni jedino na manje efikasan nain od naina na koji su bili upotrebljeni pre nego to je od njih preusmerena trgovina. Prema tome, dok carinska unija koja stvara trgovinu vodi jedino stvaranju trgovine i jednoznano poveava blagostanje kako zemalja lanica tako i onih koje to nisu, carinska unija koja preusmerava trgovinu vodi i do stvaranja trgovine i do njenog

17 18

J. Viner, The Customs Union, The Carnegie Endowment Peace, 1953 J. Meade, The Theory of Customs Union (Amsterdam: North-Holland, 1955. 19 H.G. Johnson, "The Gains from Freer Trade with Europe: An Estimate", Manchester School of Economics and Social Studies, September 1958, pp. 247-255. 20 Dominick Salvatore: INTERNATIONAL ECONOMICS, nineth edition, John Wiley and. Sons inc., 2007.

15

preusmeravanja, pa moe poveati ili smanjiti blagostanje zemalja lanica (i dovodi do smanjenja blagostanja ostatka sveta).

3.3. Uslovi za koje je verovatnije da e dovesti do porasta blagostanjaCarinska unija e verovatnije dovesti do stvaranja trgovine i porasta blagostanja pod sledeim uslovima: 1. to su vee trgovinske barijere pre stvaranja unije izmeu zemalja lanica. Tada postoji velika verovatnoa da e formiranje carinske unije stvoriti trgovinu izmeu lanica unije, i da nee dovesti do preusmeravanja trgovine od zemalja koje nisu lanice ka lanicama unije. 2. to su nie carinske barijere unije u trgovini sa ostalim delom sveta. Ovo znai da e formiranje carinske unije koje dovodi do skupog preusmeravanja trgovine biti manje verovatno. 3. to je vei broj zemalja koje formiraju carinsku uniju i to je njihova veliina vea. Pod ovim okolnostima, vea je i verovatnoa da e proizvoai sa niskim trokovima biti unutar granica unije. 4. to su privrede zemalja lanica vie konkurentne, a manje komplementarne. Tada postoji vea mogunost za specijalizaciju u proizvodnji i za stvaranje trgovine unutar carinske unije. prema tome, verovatnije je da e carinska unija poveati blagostanje ako je formiraju dve konkurentske industrijske zemlje, a ne industrijska zemlja i zemlja u kojoj dominira (komplementarna) poljoprivredna proizvodnja. 5. 6. to su lanice carinske unije geografski blie. Tada transportni trokovi predstavljaju manju barijeru kreiranju trgovine izmeu zemalja lanica. to je vea trgovina pre stvaranja carinske unije izmeu potencijalnih lanica unije. Ovo dovodi do veih mogunosti znaajnih dobitaka na blagostanju usled formiranja carinske unije. Postoje ostali statiki efekti na blagostanje usled formiranja carinskih unija. Jedan se odnosi na administrativne utede usled uklanjanja carinskih inovnika, pograninih patrola itd., u

16

trgovini izmeu zemalja lanica. Ova korist postoji i kada je re kako o carinskim unijama koje stvaraju trgovinu, tako i o onim koje je preusmeravaju. Drugo, carinske unije koje preusmeravaju trgovinu, smanjujui tranju za uvozom iz ostatka sveta ili smanjenjem izvoza van carinske unije, verovatno dovode do poboljanja zajednikih odnosa razmene carinske unije. Ovo moe biti prikazano grafikim putem pomeranja krive relativne ponude carinske unije ka unutra. Meutim, za carinsku uniju koja stvara trgovinu verovatno vai suprotno, poto se jedan deo porasta realnog dohotka preliva van carinske unije u vidu vee tranje za uvozom iz ostalog dela sveta. Da li e se za neku pojedinanu lanicu odnosi razmene poboljati, pogorati ili e ostati nepromenjeni zavisi od konkretnih okolnosti. Na kraju, svaka carinska unija, uestvovanjem u svojstvu jednog tela u meunarodnim pregovorima o trgovini, verovatno ima veu pregovaraku mo nego to imaju svi njeni lanovi zasebno. Nema nikakve sumnje da je ovo sluaj, na primer, sa EU.21 Najvea dinamika korist koju donosi formiranje carinske unije jeste poveana konkurencija koja e verovano uslediti. Drugim reima, u odsustvu carinske unije, proizvoai (posebno oni na monopolistikim i oligopolistikim tritima) verovatno polako i samozadovoljno rastu zaklonjeni iza trgovinskih barijera. Ali kada je carinska unija formirana i kada su trgovinske barijere uklonjene izmeu zemalja lanica, proizvodnja u svakoj zemlji mora postati efikasnija da bi se suoila sa konkurencijom drugih proizvoaa unutar unije, ili oni moraju da se spoje sa drugim proizvoaima ili da odu iz datog posla. Narasli nivo konkurencije verovatno e takoe podstai razvoj i korienje novih tehnologija. Svi ovi napori dovee do smanjenja trokova proizvodnje, a na dobrobit potroaa. Kod carinskih unija moramo, naravno, biti paljivi (putem usvajanja i primene antimonopolskog zakonodavstva) da takva oligopolistika praksa, kao to su tajni dogovori i sporazumi o podeli trita, koji su ranije dovodili do ogranienja konkurencije u nacionalnim okvirima, ne budu zamenjeni slinom praksom irokih saveza posle formiranja carinske unije. Upravo to pokuavala je da uradi Evropska Unija. Druga mogua korist od formiranja carinske unije je ekonomija obima koja e verovatno uslediti posle formiranja proirenog trita. Meutim, mora se istai da ak i male zemlje koje nisu lanice nijedne carinske unije mogu da prevaziu malu veliinu svog unutranjeg trita i postignu znaajnu ekonomiju obima putem izvoza u ostali deo sveta. Na primer, utvreno je da su pogoni u mnogim najveim industrijama u takvim, relativno malim zemljama kao to su Belgija i Holandija jo pre formiranja EU bili po veliini uporedivi sa pogonima u SAD i da su stoga imali znaajnu21


17

ekonomiju obima proizvodei za domae trite i za izvoz. Ipak, bila je postignuta znaajna ekonomija posle formiranja EU time to se smanjio opseg diferenciranih proizvoda koji se proizvode u svakom pogonu i putem poveanja proizvodnog prometa pogona. Jo jednu moguu korist predstavlja podstrek za investicije da bi se iskoristila prednost proirenog trita i da bi se suoilo sa naraslom konkurencijom.22 Da zakljuimo, efekti carinske unije su: stvaranje trgovine zamena manje efikasnih nacionalnih proizvoaa uvozom iz zemalja partnera uz nie trokove. Uinak potronje pripisan u smanjenju cijena uzrokuje poveanje potronje i uvoza skretanje trgovine gubitak dela trita trecih zemalja u korist uvoza zemalja partnera.

ZAKLJUAKEkonomska integracija odnosi se na politiku trgovine koja na diskriminatoran nain smanjuje ili uklanja barijere trgovini samo za zemlje izmeu kojih se integracija sprovodi. U preferencijalnim trgovinskim sporazumima (kakav je Preferencijalna ema Britanskog Komonvelta) trgovinske barijere se smanjuju samo za zemlje lanice. U zoni slobodne trgovine (na primer, EFTA i NAFTA) uklonjene su barijere trgovini izmeu zemalja lanica,22


18

ali svaka zemlja zadrava sopstvene barijere trgovini sa zemljama koje nisu lanice. Carinska unija (na primer, EU) ide dalje primenjujui zajedniku trgovinsku politiku prema spoljnom svetu. Zajedniko trite (EU posle 1993. i Merkosur u budunosti) ide jo dalje dozvoljavajui slobodno kretanje rada i kapitala izmeu zemalja lanica. Ekonomska unija vri harmonizaciju (na primer, Beneluks) ili ak objedinjavanje (na primer, SAD) monetarne i fiskalne politike svojih lanova. Statiki efekti carinske unije na parcijalnu ravnoteu mere se u izrazima stvaranja trgovine i preusmeravanja trgovine. Do stvaranja trgovine dolazi kada se neka domaa proizvodnja u zemlji koja je lan carinske unije zamenjuje uvozom proizvoda sa niim trokovima iz druge zemlje lanice. Ovo dovodi do vee specijalizacije i poveava blagostanje zemalja lanica. Carinska unija koja stvara trgovinu takoe poveava i blagostanje zemalja koje nisu njene lanice jer se jedan deo porasta njenog realnog dohotka preliva u ostali deo sveta preko njenog poveanog uvoza. Do preusmeravanja trgovine dolazi kada je uvoz sa niim trokovima koji dolazi izvan carinske unije zamenjen uvozom sa viim trokovima iz zemlje lanice carinske unije. Samo preusmeravanje trgovine smanjuje blagostanje jer udaljava proizvodnju od komparativnih prednosti. Carinska unija koja preusmerava trgovinu ima za posledicu i stvaranje trgovine i preusmeravanje trgovine i moe dovesti do porasta ili do pada blagostanja, zavisno od snage ove dve suprotstavljene sile. Naime, kada velika zemlja nametne uvoznu carinu, njena kriva relativne ponude rotira ka osi koja meri koliinu uvoznog proizvoda za iznos carine, smanjujui obim trgovine ali poboljavajui njene odnose razmene. Optimalna carina je ona koja maksimizira neto korist koja predstavlja razliku izmeu poboljanja odnosa razmene zemlje i negativnog efekta usled smanjenja obima trgovine. Meutim, poto zemlja stie korist na raun druge zemlje, ova druga e verovatno pribei odmazdi pa e na kraju sve zemlje biti na gubitku. Teorija carinskih unija predstavlja specijalan sluaj teorije drugog najboljeg reenja. Ona tvrdi da ukoliko ne mogu da budu ispunjeni svi uslovi koji su neophodni za maksimiziranje blagostanja ili za dostizanje Paretovog optimuma, onda pokuaji da se ispuni najvei broj preostalih uslova ne dovode nuno do pozicije drugog najboljeg reenja. Uslovi pod kojima e formiranje carinskih unija najverovatnije voditi do stvaranja trgovine i do poveanja 19

blagostanja teorijski su dobro poznati. Ostali statiki efekti carinskih unija su administrativne utede i vea pregovaraka snaga. Meutim, uticaj carinske unije na odnose razmene pojedinanih lanica je nejasan. Osim statikih efekata na blagostanje, zemlje koje formiraju carinsku uniju verovatno e imati znaajne dinamike koristi od poveane konkurencije, ekonomije obima, podsticaja za investicije u boljeg korienja ekonomskih resursa. Trgovinu spreavaju carinske tarife, kvote, necarinske barijere i prepreke mobilnosti faktora, meunarodna ekonomska integracija uklanja, bar delom ove poremeaje.

Da zakljuimo, efekti carinske unije su: stvaranje trgovine zamena manje efikasnih nacionalnih proizvoaa uvozom iz zemalja partnera uz nie trokove. Uinak potronje pripisan u smanjenju cijena uzrokuje poveanje potronje i uvoza skretanje trgovine gubitak dela trita trecih zemalja u korist uvoza zemalja partnera.

LITERATURA1. Acin Sigulinski S., Meunarodno poslovanje, Pigmalion, Novi Sad, 2008. 2. Bjeli P., Meunarodna trgovina Ekonomski fakultet, Beograd, 2008. 3. Cari, S., Vitez, M. i Veselinovi J., Privredno pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2006. 4. Dominick Salvatore: INTERNATIONAL ECONOMICS, nineth edition, John Wiley and. Sons inc., 2007.

20

5. H.G. Johnson, "The Gains from Freer Trade with Europe: An Estimate", Manchester School of Economics and Social Studies, September 1958, pp. 247-255. 6. J. Viner, The Customs Union, The Carnegie Endowment Peace, 1953. 7. Kiganu i Grinu (W. J. Keegan, M. S. Green: Global Marketing, Prentice Hall, 2000.) 8. Kostadinovic D., Osnove privrednog prava, Univerzitet "Braca Karic", Beograd, 2006. 9. Kostadinovic S., Meunarodno privredno pravo, Subotica, 2005. 10. Kotlica S.,, Kneevi B., Ekonomika meunarodnog poslovanja, Beograd, 2005. 11. Obradovi S. Uticaj integracije i liberalizacije na privredni rast - empirijska evidencija u korist integrisanja u EU. Ekonomske teme. 2005; 43(1):149-157. 12. Pelevi B., Vukovi V., Medunarodna ekonomija, CID Ekonomski fakultet, Beograd, 2007. 13. R.G. Lipsey, K. Lancaster, "The General Theory of the Second Best", Review of Economic Studies, October 1956,pp.33-49. 14. Srdi M., Jovanovi V., Pravni poloaj privrednih subjekata, Privredna akademija, Samostalni nedravni univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad 2006 15. Todorovi T., Carisnko posovanje, Beogradska poslovna kola , Beograd, 2004.. 16. Varga S., Pravo spoljne trgovine, Novi Sad 2006.

21

efekti carinske unije

Documents