džin stivens-anđeoski osmjeh.pdf

by voki

Džin Stevens

ANĐEOSKI OSMEH

by voki

Dan je za Karolinu Frenklin počeo obično, kao i svi ostali dani u

nedelji. Istuširala se i obukla svog sestrića, desetomesečnu bebu,

zatim ga je nahranila i odnela u stan gospođe Moubrej, koja ga je

čuvala dok je Keri bila na poslu. Zatim je ušla u gradski autobus i

odvezla se u Simpsonovu agenciju za prodaju automobila. Stigla je,

kao i uvek, pet minuta ranije i pristavila kafu pre nego što stigne

Gledis Kinkejd, koja je bila šef prodaje.

Simpson je stigao tačno u devet sati i otišao pravo u svoju

kancelariju. Dok je prolazio pored Keri i Gledis, samo je promrmljao

„dobro jutro" ne pogledavši ih.

Keri nije bila sigurna tačno kog trenutka je počela da se oseća

nelagodno. Gledis je bila neobično ćutljiva, jedva da je dizala pogled

sa svojih papira i računara. Simpson, koji je obično šećkao po njihovoj

kancelariji, sada se pojavio samo jednom kada je doneo neke račune

za Gledis. Nijedan od prodavaca ovoga jutra nije došao da proćaska s

njima ili da ispriča neku novu šalu.

Do pauze za ručak, Keri je shvatila da nešto nije u redu. Osetila je

napetost u vazduhu i nije mogla da odagna neko predosećanje

predstojeće nezgode. Razmišljala je o tome šta bi moglo da joj se

desi, ali, osim zdravlja malog Majka, mislila je da ništa ne bi moglo biti

katastrofalno. A on je na sigurnom mestu kod gospođe Moubrej, i da

nešto nije u redu, ona bi joj već javila telefonom. Protresla je glavom

kao da hoće da odagna zle slutnje i odlučila da izađe i kupi

hamburger.

- Hoćeš li da ti donesem nešto? – upitala je svoju koleginicu,

koja je još uvek bila zadubljena u dokumenta.

- Molim? O, ne, hvala, ponela sam sendvič.

Keri je obukla jaknu i krenula. Nije stigla ni do izlaza, kada su se

otvorila Simpsonova vrata i on je promolio glavu.

by voki

- Keri, hoćete li da dođete u moju kancelariju na nekoliko

minuta?

- Naravno, gospodine Simpsone - odgovorila je i ušla u njegovu

kancelariju.

- Molim vas sedite - zatvorio je vrata i seo za svoj sto.

Keri ga je gledala upitno. Simpson, dobro držeći pedesetogodišnjak,

bio je izuzetno ljubazan prema njoj. Imala je utisak da on potpuno

shvata njenu tešku situaciju, jer nije bilo lako jednoj

dvadesetogodišnjoj devojci da sasvim sama uzgaja bebu. Kada je

donela Majka iz bolnice, on joj je odobrio nekoliko dana odsustva da bi

sve sredila za dete. On je shvatio da je Keri jedina koja može da se

brine o detetu, sada, kada je njegova majka umrla. Znao je da će ona

i dalje svoj posao obavljati savesno.

Način na koji ju je sada gledao učinio je da se Keri oseća još

nelagodnije. Počeo je da sređuje neke papire na svom stolu, kao daje

zaboravio razlog njenog dolaska ili kao da mu je potrebno vreme da

se sabere.

Zatim je odgurnuo dokumenta i pogledao ju je pravo u oči, duboko

uzdahnuvši. - Keri, ovo je najgora stvar koju sam ikada u životu morao

da učinim. Prinuđen sam da vas otpustim.

Keri ga je pogledala zapanjeno, kao da ne razume reči koje je

upravo izgovorio. Ipak, shvatila ga je i suviše dobro. Sada joj je bio

jasan i onaj osećaj zle slutnje i neobično ponašanje ostalih. Sa njenog

lica nestalo je boje. - Ja... ja ne razumem, gospodine Simpsone.

Nikada mi niste prigovorili da ne obavljam svoj posao kako treba...

- Oh, ne, ne... - prekinuo ju je - o tome nema ni govora. Na vaš

rad nemam nijednu primedbu. Gledis mi je mnogo puta govorila

koliko ste joj pomagali. Ipak, trebalo bi da shvatite da poslednjih

meseci posao ne ide onako kako bi trebalo i siguran sam da se ništa

neće popraviti preko zime.

- Shvatam - promrmljala je, želeći da sve ovo nije istina, da

sanja i da će se svakog trenutka probuditi. - Kada treba da odem?

- Danas - rekao je posle duže pauze. - Znam da je to trebalo da

vam kažem ranije, ali, svakog dana sam očekivao da se dogodi neko

čudo i da to ne moram da učinim. Gledis i ja smo cele prošle nedelje

by voki

svodili račune i na sve moguće načine pokušavali da vas zadržimo. Na

žalost, za to ne postoji nijedna mogućnost.

Nastala je neprijatna tišina. On je ćutao pognute glave. Nije mogao

da je pogleda u oči.

- Imate nedelju dana godišnjeg odmora i dve nedelje plaćenog

odsustva.

Gledis će vam ispisati ček - gledao je u svoje ruke, kao da će u

njima naći rešenje. - Žao mi je, Keri. Slobodno koristite moje ime kao

preporuku za novi posao. A ako ne nađete ništa do leta, javite se. Ovo

mesto će vas čekati čim posao ponovo krene.

- Hvala vam, gospodine Simpsone - rekla je i oprostila se od

njega.

Na putu do svoje kancelarije pokuša- la je da se sabere i hrabro

podnese nesreću koja joj se dogodila. Gledis je podigla pogled sa stola

dok je Keri zakopčavala svoju torbu.

- Pretpostavljam da je najzad skupio dovoljno hrabrosti da ti

kaže - kazala je.

- Da, rekao mi je da ćeš mi ispisati ček.

Gledis je otvorila fioku. - Već sam to uradila. Žao mi je, Keri. Ti si

najbolja od svih koje su do sada radile ovde. Ne znam kako ću bez

tebe.

Keri je uzela ček i naterala sebe da se nasmeši. - Bilo mi je

zadovoljstvo da radim s tobom, Gledis. Nedostajaćeš mi. Pozdravi

prodavce u moje ime.

Napustila je zgradu i kročila u hladni novembarski dan. Požurila je

ulicama Boiza prema autobuskoj stanici. Pre nego što je stigla tamo,

ugledalaje kafe i setila se da još nije ručala. Ušlaje i sela za

najudaljeniji i najizolovaniji sto u potrazi za samoćom. Poručila je topli

sendvič sa sirom i kafu, ali, kada je konobar doneo jelo osetila je da

uopšte nije gladna. Sendvič se polako hladio dok je ona sedela i

posmatrala prolaznike kroz prozor, a očajnička panika ju je sve više

obuzimala.

„Ako ne nađete ništa do leta, javite se" - tako je rekao Simpson.

Jedva je zadržala histeričan smeh. Do sada je

by voki

jpdva izlazila na kraj od plate do plate, a šta sada da radi bez

posla? Nikakvu ii'ileđevinu nije imala, a u ovo vreme tnlo je malo

šanse da dobije posao. Mali Majk ne može da čeka leto da bi jeo.

Zatvorila je oči u očajanju. Šta da radi? Od kako su ona i njena sestra

došle u Boiz ništa nije kako treba. Odrasle su u selu, a odgajala ih je

tetka, pošto su nn roditelji poginuli u saobraćajnoj nesreći. Tetka Liz je

činila ono što je smatrala svojom dužnošću, ali, proklinjala i svaki cent

koji je davala za njihovu hranu i oblačenje. Obe devojčice su živele za

taj dan kada će biti dovoljno stare da se otisnu u novi život i ostave

ovaj učmali gradić za sobom.

Čim je Meg napunila osamnaest godina, a Keri devetnaest, došle su

u Boiz. Očekivale su da će se njihov san o velikom gradu napokon

ostvariti. Obe su se zaposlile u kancelariji jedne kompa- nije, koja je

bila deo ogromne organizacije Revel. Bile su zaposlene tek dve

nedelje kada je jednoga dana u njihovu kancelariju ušao Deni Revel,

obavljajući svoj redovni obilazak. To je bio deo njegovog posla, kao

pomoćnika svog starijeg brata, Džošue Revela.

Deni Revel bio je taj koji je zauvek promenio dotada miran život

sestrama Frenklin. Tog dana kada su se sreli, Deni ih je obe pozvao na

večeru. Prihvatile su poziv vrlo rado, jer u Boizu su poznavale malo

ljudi, a bile su mlade i željne društva. Još od tog prvog izlaska, Keri je

primetila koliko je Deni razmažen i uobražen, što je veoma dobro

prikrivao svojim izuzetnim šarmom. Ali njena sestra to nije shvatala.

Nije prošla ni nedelja dana, a onaje već bila do ušiju zaljubljena. Njih

dvoje su počeli redovno da se viđaju kadgod bi Deni bio u gradu.

Nekoliko puta je Keri pokušavala da upozori svoju mlađu sestru da ne

bi trebalo da ozbiljno shvati tu vezu. On je bio iz veoma bogate

porodice i sigurno da je hteo samo da se zabavi sa mladom i naivnom

Meg. Ali, Megje tada bila i suviše zaljubljena da bi mogla to da shvati.

Tada je došla ta užasna noć, kada ju je Meg probudila usred noći,

drhteći kao prut. Kada je uspela da se malo smiri, priznalaje danosi

Denijevo dete, koje on neće da prihvati, jer misli da nije njegovo.

Vikao je na nju da nikada ne bi bio takav budala da se oženi sa

devojkom kao što je ona i da više nikada neće da je vidi.

by voki

Sledećeg dana je Keri otišla kod Denija, nadajući se da će moći s

njim da razgovara razumno. Taj dan neće zaboraviti dok je živa.

„Zar ti očekuješ da se oženim s tom seljankom?" vikao je. ,,I nemoj

misliti da ću vas izdržavati. To dete nije moje!"

Keri je ustuknula od mržnje koju je videla u njegovim očima. Ipak,

primetila je daje on u emocionalnoj krizi. Stisnula je pesnice. ,,Ti

sasvim dobro znaš daje to dete tvoje!"

„Dokaži to!" procedio je kroz zube. ,,A sada me slušaj. Ako ti i tvoja

sestra budete o ovome širile priče, loše ćete se provesti. Upozoravam

vas. A sada se gubi odavde i da vas više nisam video!"

Srećom, njena sestra nije znala za ovu posetu, pa je mogla bar

malo da je poštedi. Meg danima nije izlazila iz stana. Nije čak ni na

posao išla, plašeći se da će ga sresti. Sledeće nedelje Keri je saznala

da je Deni Revel otišao u Afriku da preuzme neki posao. Za sve je to

bilo čudno i neočekivano, osim za Keri koja je znala da on beži od

optužbi i odgovornosti.

Mesec dana posle toga stigla je vest da je Deni poginuo u

saobraćajnoj nesreći, pošto je izgubio kontrolu nad automobilom.

Meg se vratila na posao i nastavila da radi sve dok svoju trudnoću

nije mogla da sakrije. Tada je postala histerična i stalno je molila Keri

da ne govori ništa tetki Liz, koja je želela da one ostanu s njom i

plaćaju joj stan i hranu. Govorila je da bi radije umrla od gladi nego da

se vrati u onaj odvratan gradić. Keri je morala mnogo truda da uloži

da bi je uverila da neće gladovati i da im nije potrebna tetka Liz.

Odlučile su da obe daju otkaz i da Keri potraži drugi posao.

Već idućeg dana počele su da ostvaruju svoje planove. Keri se

ubrzo zaposlila u Simpsonovoj agenciji za prodaju automobila. Meg je

ostala kod kuće da se brine o stanu i da kuva. Bilo im je teško, ali,

ipak nisu podlegle nesreći koja ih je zadesila, već su se i dalje borile s

teškoćama.

A onda je iskrsnuo još jedan problem, koji je bio daleko teži od

nemaštine. Meg je pala u tešku depresiju iz koje više nije izlazila, a u

međuvremenu su joj oboleli bubrezi. Njeno stanje je bilo sve gore i

gore, bez obzira na terapiju i lekove koje je uzimala. Porodila se jedne

hladne januarske noći i nepunih dvadeset i četiri sata nakon toga, od

by voki

komplikacija izazvanih njenom bolešću, umrlaje. Svoje dete nije ni

videla. U poslednjim svesnim trenucima molila je Keri da joj obeća da

će brinuti o njenom detetu. Kasnije je Keri shvatila da je Meg bila

sigurna da će umreti, što je verovatno i želela.

Više nije bilo mogućnosti da se od tetke Liz krije istina. Keri joj je

sve ispričala i tetka je obećala da će snositi troškove sahrane, ali, da

se od nje ne očekuje da brine o detetu, jer za to ni fizički ni finansijski

nije sposobna.

Odmah posle sahrane Keri je uzela dete i odvela ga u stan koji je

dotada delila sa sestrom. Prvih nedelju dana je mislila da neće uspeti.

Odgovornost je bila i suviše velika, a ona potpuno neiskusna. Ipak,

Majk je bio zdrava i vesela beba, što joj je vraćalo volju za život.

Onda je jednoga dana na ulici srela svoju školsku drugaricu, Dženis

Vinton. I ona je kao i Keri došla u Boiz privučena bleštavim svetlima

velegrada i uzbuđenjima koja je on pružao.

Keri se jako obradovala tom susretu i pre nego što je shvatila šta

radi, već je sedela u restoranu i jadala se svojoj prijateljici. Dženi ju je

pažljivo slušala i na kraju predložila nešto što je Keri i Majka izvuklo iz

bezizlazne situacije. Pozvala je da se preseli kod nje i da dele stan i

sve troškove. Čak bi mogla da se pobrine da jedna divna starija

udovica čuva Majka dok su one na poslu.

Posle toga su stvari krenule nabolje. Troškovi su bili manji, gospođa

Moubrej se vrlo rado prihvatila da čuva Majka, a Keri više nije bila

tužna i sama. Dženi ju je čak ponekad izvodila među svoje prijatelje.

Sada su se sve njene nade u bolji život rasprsnule kao mehurići od

sapunice. Nesreća koja je prati otkada je došla u Boiz, ponovo se

vratila...

*

Keri je premestila Majka na levu ruku, a desnom je otključavala

vrata stana. Dete je bilo pospano, jer je bilo vre njegovo popodnevno

spavanje. Naslonio je glavu na njeno rame i jednu ftiku opustio niz

njena leđa. Kada je ušla spavaću sobu privila je dete na svoje grudi i

osetila njegovu toplotu. Suze su joj krenule niz lice. U poslednjih deset

meseci najlepše trenutke je doživljavala s tim detetom. Kako je samo

by voki

volela te plave loknice i nevine plave oči. Nežno ga je spustila na

krevet i poljubila u i rumeni obraz. Majk se promeškoljio ali nije

otvorio oči. Keri je obrisala suze. Uspećemo Majk, uspećemo,

pomislila je.

Kada je Dženi stigla, zatekla je Keri kako sedi u mraku na kauču u

dnevnoj sobi.

- Zašto ne upališ svetlo? - upitala je, skidajući jaknu i izuvajući

se.

- Gde je Majk?

- Još uvek spava.

- Kako to da si se vratila tako rano? Ja obično dolazim pre tebe.

- Danas sam otišla ranije.

Dženi ju je pogledala svojim krupnim zelenim očima. - Ne osećaš se

dobro? Nije ni čudo počeo je da vlada grip.

Kerije spustila glavu na kolena, koja je obgrlila rukama.

- Ne... - rekla je jedva čujno.

Dženi je brzo prišla kauču i sklonila kosu sa Kerinog lica. Dodirnula

joj je čelo dlanovima. - jako si bleda. Idi lezi, a ja ću skuvati supu. -

Keri nije odgovarala, i ona je sela pored nje. - Da ti donesem aspirin i

čaj?

Keri je podigla glavu, a njena prijateljica se trgla kada je ugledala

bol u njenim očima. - Keri, šta se dogodilo? Zašto si plakala?

Dženi, ja nemam grip, nisam prehlađena. Ako izgledam kao da sam

bo lesna, to je zbog toga što sam očajna. Danas sam izgubila posao.

Dženi nekoliko trenutaka nije mogla da dođe do reči, ali se brzo

pribrala i zagrlila svoju prijateljicu. - Nisi se valjda posvađala sa

šefom?

- Ne, ni slučajno - govorila je Keri tužnim glasom. - Naprotiv on

je bio veoma zadovoljan mojim radom. Ali, posao loše ide i neko je

morao da ode. A pošto sam ja zaposlena tek pre godinu dana, izbor

je pao na mene. Celo popodne sam pozivala biroe za zapošljavanje,

ali, ovog trenutka niko ne traži sekretaricu. Svi su mi rekli da se

javim posle Nove godine.

Dženi je ustala i počela da šeta po sobi.

by voki

- Keri, žao mi je što te je to tako pogodilo. Ali, nemoj da

očajavaš, nešto će već iskrsnuti. Čak i kada bi morala da čekaš do

kraja godine, to ne bi bio kraj sveta.

- U nekoliko agencija traže večernje službenike za robne kuće,

dok traju novogodišnje kupovine. Radno vreme je od pet po podne do

deset uveče. To mi ne odgovara, ali, pošto platim gospođu Moubrej za

čuvanje Majka, mislim da mi ništa drugo ne preostaje.

Dženi je smirenim pokretom sklonila svoju riđu kosu sa čela. - Ako

budeš prihvatila taj privremeni posao, ja ću moći da se brinem o

Majku cele večeri.

- Dženi, ti si pravo srce, ali, ne mogu od tebe da tražim da

preuzmeš moju odgovornost za Majka. To što sam ja izgubila posao,

nije razlog da robuješ svake večeri.

- Preživećemo nekako - rekla je Dženi odlučno.

Keri je uzdahnula duboko i bolno. - Vreme je da odvedem Majka na

kontrolu kod pedijatra, ali, to mogu da odložim za nekoliko nedelja.

Moram da mu kupim nove cipele, ove su mu već i suviše tesne. Oh,

Dženi, on zaslužuje mnogo više nego što ja mogu da mu pružim.

- Šta to govoriš? - rekla je Dženi ljutito. - Niko ne bi mogao bolje

da se brine o Majku. Deci novac nije važan, njima su potrebne pažnja i

ljubav. Neću više da čujem da tako govoriš. - Pošto Keri nije

odgovorila, Dženi je nastavila. - Ovo ćemo zajedno da prevaziđemo.

Veruj mi. Nešto ću već izmisliti. - Za trenutak je zaćutala i oslušnula. -

Čujem da se Majk budi. Idi i uzmi ga, a ja ću skuvati supu.

Nekoliko minuta kasnije Majk je sedeo u svojoj visokoj stolici za

stolom, a Keri ga je hranila. Zatim mu je dala keks u ruku da se

zabavlja dok ona večera.

- Nešto sam razmišljala - rekla je Dženi - da je Deni Revel živ

morao bi da nam pomogne. A pošto nije, mislim da bi trebalo da

razgovaraš sa njegovim bratom i zahtevaš finansijsku pomoć.

Keri je spustila kašiku i zagledala se u svoju prijateljicu. Prebledela

je. - Džošua Revel je poslednji na svetu kome bih se obratila za

pomoć.

Keri je samo jednom videla Denijevog starijeg brata, kada im se

pridružio na večeri. Ali, njegov izgled joj se duboko urezao u pamćenje

by voki

i pomalo izazivao strah. Kao vođa Revel kompanije imao je veliku

moć, što se ocrtavalo na njegovom licu. Bio je visok i vitak, u

elegantnom odelu, imao je gustu smeđu kosu i smeđe oči koje su

iskrile i imale zlatan odsjaj. Jednom rečju, on je bio čovek od čije

pojave zastaje dah, ali, kome se ne može otvoreno diviti zbog

nadmenosti kojom zrači njegovo telo.

Dženi ju je gledala nestrpljivo. - Ali, Majkov otac je jedan iz porodice

Revel i Džošua bi možda hteo da ti pomogne kada bi znao u kakvoj se

situaciji nalaziš. On je zapanjujuće bogat i novac sigurno ne bi bio

problem.

Međutim, Keri nije mogla da zamisli sebe kako odlazi kod njega i

govori mu o svojim problemima oko uzgajanja vanbračnog sina

njegovogbrata. Kako da mu kaže da je Meg umrla zbog svega što joj

je Deni učinio?

- Ne - rekla je nervozno - moramo smisliti nešto drugo. I molim

te, nemoj mi to više nikada spominjati.

- Izvini dušo, nisam htela toliko da te uznemirim. Ali, za novac

nemoj brinuti. Prepusti to meni.

- Naravno da ti neću to dopustiti. Samo, neću da idem kod

Džošue i to je moja konačna odluka.

- Evo, više to ne tražim od tebe. U redu?

Keri je klimnula glavom i napokon nastavila da jede. Bila je zauzeta

svojim brigama i nije primetila čudan izraz lica svoje prijateljice. Ona

je imala nešto na umu.

*

Sledećih nekoliko dana Keri je obilazila sve firme za koje je znala da

im je potrebna sekretarica, ali, nije imala sreće. Ili su već našli nekoga

ili su čekali da prođe Nova godina. Jedini svetli trenuci tih dana bili su

što je mnogo više vremena mogla da provodi sa Majkom.

U subotu ujutru ustala je rano da bi nahranila Majka i spremila stan.

Kada se Dženi probudila, prepustilajoj je čuvanje deteta a ona je otišla

da obavi nedeljnu kupovinu. Uz put je zastala pred jednom dečjom

prodavnicom i kupila na rasprodaji Majku cipelice. Svuda je bila velika

by voki

gužva i kada je napokon stigla kući već je prošao jedan sat. Dženi je

stavila Majka da spava.

- Ja ću ove stvari odneti u kuhinju – rekla joj je – a zatim ću otići

u apoteku. A ti idi u dnevnu sobu. Tu je neko ko bi hteo da te vidi.

- Keri je okačila svoj kaput na vešalicu, namestila kosu pred

ogledalom i zatim ušla u dnevnu sobu.

- Ugledala je jednu visoku figuru koja je stojala pored prozora

njoj okrenut leđima. Imao je široka ramena, koja su se ocrtala ispod

zelene sportske jakne, a ruke je držao u džepovima do farmerki.

- Hteli ste da me vidite?- upitala je ljubazno, očekujući dase ovaj

stranac okrene. Kada ga je prepoznala srce je počelo da joj lupa kao

poludelo, i morala je da se uhvati za naslon stolice, jer je odjednom

osetila slabost.

- Hteo? Ne, gospođice Frenklin - odgovorio je Džošua Revel - pre

bi se moglo reći da sam primoran.

Keri i je jedva došla do daha. - Šta... šta vi radite ovde? - zamucala

je.

Podigao je obrve. - došao sam na poziv vaše prijateljice dženi

Vinton. Kao što znate, ona me je pozvala u četvrtak.

Keri se iznemoglo spustila na stolicu za koju se pridržavala. Osetila

je Džošuin hladan pogled na sebi.

- Dženi nije imala pravo da vas pozove - rekla je tiho. – došli ste

ovamo i posmatrate me kao da sam…kao…

- Kao da ste varalica koja planira kako da se domogne novca

Revelovih - promrmljao je i pogledao je pravo u oči svojim hladnim

optužujućim pogledom.

- Znala sam da ćete to pomisliti! - Keri mu je hrabro uzvratila

pogled. - Zbog toga sam i rekla Dženi da vam ništa ne spominje. Da

sam znala kakve su joj namere, sigurno bih je sprečila.

On je i dalje posmatrao njeno bledo lice, na kome su se sada još

više isticale tamne obrve i dugačke trepavice. Pitala se kako to da ne

mrzi ovog čoveka čiji je brat uništio život njene sestre, a njoj osim

bola za izgubljenom sestrom doneo i jednu brigu, problem koji nije

mogla da reši sama.

by voki

- Osećate se tako nadmenim, zar ne? - uzviknula je. - Hoćete da

se osećam tako nisko i beznačajno. Okrutni ste i bezobzirni isto kao i

vaš brat!

Za trenutak je primetila kako su mu zaigrali mišići na licu. Polako joj

je prišao i nadneo se nad nju, tako da se ona povukla još dublje u

stolicu i skupila ramena.

- Nisam došao ovamo da slušam ničije uvrede - rekao je opasno

mirno - niti da čujem uvrede za moga brata. Deni nije ovde da bi

mogao da se brani, ali, ja jesam. Tu sam, podsećam vas, na zahtev

vaše prijateljice. Ako je, ponavljam, ako je ovo dete koje vi odgajate,

dete moga brata, on nije sam kriv što je ono siroče. Ne bih hteo ružno

da govorim o mrtvima, ali za to što se dogodilo je i vaša sestra isto

tako kriva, gospođice Frenklin.

Keri ga je gledala zapanjeno, nesposobna da progovori. On misli da

je njena sestra bila laka devojka, za zabavu, koja bi pristala da spava

sa svakim ko bi je hteo. A ako to misli o Meg, onda nema sumnje da

smatra da je i ona takva dćvojka.

- Mislim da nemamo više šta da kažemo jedno drugom - rekla je

gorko.

Njegovo lice se malo opustilo i nonšalantno je seo na kauč. - O,

imamo - rekao je drsko - došao sam ovde zbog svoje savesti. Hoću da

vidim koliko su opravdane vaše optužbe, a to ću i učiniti.

- Ja nikoga ne optužujem! Rekla sam vam već da nisam znala da

vas je moja prijateljica pozvala i neću sedeti ovde i slušati da me neko

naziva lažljivicom ili nečim još gorim.

- Poštedite me histerije, molim vas - rekao je nimalo uznemiren

njenim rečima. - Ja samo hoću odgovor na moje pi- tanje.

- Ko... koje pitanje?

- Zašto ste sigurni da je ovaj dečak sin moga brata?

- Vama to naravno ne pada na pamet, jer mislite da svako od

vas samo želi da izvuče novac - odgovorila je sarkastično - ali, ja sam

poznavala svoju sestru. Ona je imala samo osamnaest godina kada je

srela vašeg brata. Pre toga nijedan muškarac nije postojao u njenom

životu i zato nema ni najmanje mogućnosti da Deni nije Majkov otac.

- Da li je Denijevo ime na Majkovoj krštenici?

by voki

- Jeste, iako se Majk preziva po mojoj sestri, Frenklin. Vaš brat

joj je jasno dao do znanja da neće ni da čuje za dete.

Pogledao ju je sumnjičavo. - Zašto bi to uradio ako je bio siguran da

je dete njegovo?

- Pa, sada da ja vama postavim jedno pitanje: Zašto je Deni

tako iznenada napustio zemlju?

Slegao je ramenima. - Ja ne bih rekao daje to bilo iznenada. Bio

nam je potreban neko da nadgleda poslove u severnoj Africi. Deni se

prijavio da bi dokazao da je samostalan i odgovoran.

- Kako ste samo sigurni! Taj posao mu je pružio šansu da

pobegne od devojke koja nosi njegovo dete. Plašio se da bi Meg

mogla da pokrene postupak za dokazivanje očinstva.

Prekinuo ju je jednim pokretom ruke.

- Pošto je Deni umro, nikada nećemo saznati da li ste u pravu,

zar ne? - zatim je skrenuo temu. - Da li znate dečakovu krvnu grupu?

- Znam. A, Rh faktor pozitivan. Ali, ne vidim...

Oči su mu naglo potamnele. - Ista kao i Denijeva. Ali, to može biti

slučajnost, tako da to ne dokazuje ništa.

Keri je stisnula naslon stolice, toliko snažno da su joj prsti pobeleli. -

Ja ništa neću da dokažem vama! Kako se usuđujete...

Naglo ju je prekinuo. - Voleo bih da vidim dečaka.

- Spava.

- Gde? Ovde? - ustao je. - Neću ga probuditi.

Pre nego što je Keri stigla da protestuje, Džošua je ušao u spavaću

sobu. Prošlo je nekoliko minuta pre nego što se vratio. Polako je prišao

kauču i seo.

- Ima istu boju kose kao i Deni - promrmljao je sebi u bradu.

- Ipak, još uvek nisam uveren da vi govorite istinu- rekao je posle

duže pauze.

- Naravno - konstatovala je gorko - izgleda da imate veoma loše

mišljenje o mojoj sestri i meni, pa zašto biste mi onda verovali? Isti

ste kao i vaš brat, gospodine Revele. On je rekao da nikada neće

priznati da je to dete njegovo,a ako ga neko na to bude prisiljavao,

postaraće se da nas dve više nikada ne kročimo u Boiz. Vaša porodica

je baš šarmantna.

by voki

Džošuine oči su zaiskrile upozoravajuće.- moram da vam skrenem

pažnju da prestanete da blatite ime moga brata. I još nešto, ako

ikada saznam da ste mi bilo šta lagali..

- Ja ne lažem!- Keri je bila toliko ljuta i bespomoćna da je bila na

ivici suza. Njena reakcija kao da ga je uverila da ne laže.

- Ja ću i dalje istraživati, gospođice Frenklin. – Ustao je i

arogantno krenuo prema izlazu. – Još ću vam se javiti.- Zatvorio je

vrata za sobom, pre nego što je Keri stigla da potrči za njim i kaže

mu da ne želi više nikada da ga vidi. Stajala je u predsoblju i drhtala.

Kako je Džošua Revel samo usudio da dođe i tako razgovara s njom?

Samo dok se Dženi vrati, pokazaće joj!

Nije morala dugo da čeka na to. dženi je iz apoteke preko puta

vedela kada je Džošua otišao i odmah se vratila kući.

- Nadam se da se ne ljutiš na mene što sam ga pozvala, ali…

- Da, ljutim se! Rekla sam ti jasno da ne želim s tim čovekom

ništa da imam.

- Dušo- rekla je Dženi umiljato- tebi je potrebna njegova pomoć.

Majk zaskužuje neke povlastice kada je već jedan od Revelovih. –

- Ne reci- procedila je Keri kroz zube- to ime više nikada preda

mnom.

*

Sledećih nekoliko dana Keri je provela u strahu da će čuti

Džošuin glas svakog puta kada bi podigla slušalicu do kraja nedelje je

već posumnjala u to da će on ikada više stupiti u kontakt s njom i

počela je da se opušta.

Dženi je za taj vikend planirala da ode na skijanje sa prijateljima

koji su radili u istoj banci kao i ona. Rekla je Keri da će u petak doći

ranije s posla. Zbog toga je Keri, kada je čula zvono na vratima,

pomislila da je njena prijateljica zaboravila ključ i potrčala je da otvori,

pre nego što zvono probudi Majka. Kada je otvorila vrata, ustuknulaje

kao gromom pogođena. Bio je to Džošua Revel.

- Da li je dobro što sam došao, ili... - govorio je prolazeći pored

nje i ulazeći u stan. Keri je pošla za njim u dnevnu sobu.

by voki

- Nije dobro što ste došli. Nemam više šta da vam kažem i hoću

da odmah odete odavde.

Okrenuo se da je pogleda i kosa mu je od tog pogleda pala preko

čela. Izgledao je veoma opušteno i mladoliko u farmerkama i svetloj

jakni, bez onog strogog odela i kravate kakvog ga je viđala dokje

radila.

- Malo sam istraživao život vas i vaše sestre, gospođice Frenklin

- rekao je mirno i pogledao ju je u oči.

- Šta? - uzviknula je Keri, osećajući da počinje da bledi. - Uzeli

ste privatnog detektiva? Šta vi mislite, ko ste? S kakvim pravom ste

istraživali naš život?

- Morao sam - odgovorio je hladno - znati nešto više o vašem

karakteru pre nego što odlučim da li da verujem u vašu priču ili ne.

- Gubite se odavde! - prosiktala je i pokazala rukom prema

vratima.

- Ne - odgovorio je mirno i seo na kauč. - Izgleda da je vaša

sestra bila pristojna devojka, kao što vi tvrdite.

Nije se viđala ni sa kim drugim osim sa Denijem, otkako ste stigle

u Boiz. Od dolaska u grad, vas dve ste živele primernim životom. -

Keri je pokušala da protestuje, ali ju je Džošua kratkim potezom ruke

prekinuo. - Mnogo sam razmišljao o ovoj situaciji u proteklih nedelju

dana. Ako je Majk Denijev sin, neću dozvoliti da raste u ovakvim...

okolnostima. - Pogledom je prešao preko jednostavnog nameštaja u

dnevnoj sobi.

- Nećete dozvoliti! - uzviknula je Keri crvena u licu. - Vi nećete

dozvoliti! Gospodine Revele, vas niko ništa nije ni pitao u vezi s ovom

situacijom.

Pre nego što je i shvatila da on ustaje, već je bio ispred nje i čvrsto

ju je uhvatio za ramena.

- Boli me - rekla je tiho, bez daha.

- Ja se dobro brinem o Majku, još od njegovog rođenja. Ovaj stan

moždanije onakav u kakvom ste vi odrasli, ali, Majk ima sve što mu je

potrebno. Pored svega, ja ga volim, a to ne možete poreći. On ovde

oseća ljubav, mnogo veću nego što bi je osetio kod vas.

- Tako. - Njegov stisak je popustio.

by voki

- To je vaša velika prednost.

Keri se nasmejala gorko. Zar bi to trebalo da bude uteha? Možda bi

mi vaše mišljenje pod drugačijim okolnostima i značilo nešto, ali,

ovako mi uopšte nije stalo do njega. Isto kao i do vašeg novca. Posle

svega što ste mi priredili, ne bih od vas uzela ni cent, ni da me molite.

Džošua se odmakao od nje. Stavio je ruke u džepove i počeo da

šeta po sobi.

- Ako sam dobro shvatio vašu prijateljicu, vi ste izgubili posao, a

nemate ni ušteđevine da biste živeli dok ne nađete drugo zaposlenje.

Šta nameravate da učinite?

- Ja... još ne znam. Ali, nešto ću smisliti, sigurna sam.

Pogledao ju je zamišljeno. - Ja sam spreman da priznam Majka za

člana porodice Revel. Ma koliko nam se to oboma baš ne sviđa,

osećam neku odgovornost prema njemu.

- Već sam vam rekla, ne treba mi vaš novac.

- Nisam ni hteo da vam ponudim novac.

- Zašto ste onda došli? Da se naslađujete mojim mukama?

Njegove tanke obrve opasno su se skupile i pogled mu je otvrdnuo.

- Moj brat nije živ i ne može da preuzme svoju dužnost, ali, njegovo

dete mora nositi ime Revel.

Kerino srce je lupalo. - Kako to mislite?

Slegao je ramenima, ali zategnute crte lica su pokazivale da on nije

toliko opušten kao što bi želeo da izgleda. - Hteo bih da usvojim

Majka, gospođice Frenklin. Mogu mu ponuditi dom, najbolje

školovanje...

- Sve što se može kupiti novcem! - dodala je gorko. - Možete se

tu zaustaviti. Nemam nameru da vam dam Majka. Ja sam mu jedina

majka za koju zna. Ja sam čitav njegov svet. Shvatate li da se to

imenom ne može zameniti? Pobogu, kako ste samo arogantni!

Njegove oči su zaiskrile kadaje sreo njen pogled. - Otrovni ste,

gospođice Frenklin, kao zvečarka. Ali, neću da gubim vreme u svađi

sa vama. Mislim da vam je jasno da bi svaki sud procenio da ja imam

mnogo bolje uslove za Majkov život nego vi.

Ne možete mi to učiniti! Ja ću se odseliti odavde. Odvešću Majka

tako daleko da ga nikada nećete pronaći.

by voki

Ne budite tako naivni. Dovoljno je unajmiti dobre detektive i oni bi

vas uskoro pronašli. A ja imam dovoljno novca za to. Za trenutak je

zaćutao i posmatrao njeno očajno lice. - Ali, postoji i druga mogućnost

izbora.

Podigla je glavu i pogledala ga očima punim suza.

- Možete se udati za mene – rekao je mirno. - U ponedeljak

možemo dobiti dozvolu i već se u sredu možemo venčati.

Keri je ostala bez reči. Bila je zapanjena. Iznenada je njeno telo

počelo da drhti i histerično se nasmejala. - Da se udam? Za vas? Zar

mislite da bih se tek tako udala za nekog potpuno nepoznatog? I to

još za nekoga ko ima tako loše mišljenje o meni? Radije bih umrla.

- Da li ste uvek tako melodramatični? - upitao ju je hladno. -

Oprostite što sam vas razočarao, ali, niste me uopšte dirnuli. Ja sam

odlučio. Čini mi se da je naš brak najbolji izlaz iz ove situacije.

- Ne mogu da verujem da ste ozbiljni.

- Ipak jesam! Veoma sam ozbiljan!

- Razbolim se svaki put kada pomislim šta je vaš brat učinio

mojoj sestri - rekla je ljutito - i prezirem vas, jer ste došli s takvim

optužbama. Možda jesam u bezizlaznoj situaciji, ali, ostalo mi je još

ponosa.

Džošua je stavio ruku na njene usne da bi sprečio ovaj histerični

ispad. - Slušajte me! Bez obzira na to šta mislite o mom bratu, njegov

sin ima pravo da nosi očevo ime i sve ostalo što ide uz to. Dečak će

odrasti kao Revel na jedan ili drugi način. Da li sam dovoljno jasan,

gospođice Frenklin? - Ruka mu je nemarno pala na njeno rame. Nju je

taj dodir pekao kroz tanku košulju od velura. Za trenutak joj se učinilo

daje ugledala tračak ljudskosti u njegovim očima, ali, to je nestalo

brzo. Njegovo lice je ponovo postalo bezosećajna maska.

- Smirite se i pokušajte da razmišljate razumno. Čak i ako

preživite dok ne nađete posao, ne biste dobili parnicu na sudu. I,

mislite na dete. Želite li da uzgajate vanbračno dete? Razmislite kako

će to uticati na njega kada poraste dovoljno da shvati?

Keri je zadrhtala i zagnjurila glavu u šake. Pokušala je da razmišlja

trezveno. Pred očima joj je igrao Džošuin lik. Sigurno bi se divila tom

čoveku da nije ono što jeste. Ali, u njegovim vena- ma teče ista krv

by voki

kao i u čoveka koji je uništio život njene sestre. Keri ga je mrzela zbog

toga.

- Ne bih mogla da živim u lažnom braku, ne bih mogla da se

pretvaram - rekla je - zar ne razumete da mrzim ime Revel?

Džošua joj je nežno podigao glavu. - Pošto budem legalno usvojio

Majka i on bude dovoljno star da me smatra svojim ocem, ako još

uvek budete imali ista osećanja, možete dobiti razvod i materijalnu

sigurnost da do kraja života živite u mnogo boljim uslovima nego

sada.

- Ja... ja moram malo da razmislim. Ta ideja je sasvim

izopačena, ali ipak...

- Ipak, nemate druge realne mogućnosti - dovršio je on umesto

nje misao.

- Vi ćete pristati na ovo, jer je to najbolje rešenje.

- Hoćemo li Majk i ja živeti u vašoj kući?

- Naravno. Insistiram na tome. Kuća je dovoljno velika da ćete

moći da me izbegavate kad god je to moguće. Ali, za Majkovo dobro u

očima drugih ljudi mi moramo biti normalan bračni par.

Sve u Keri se bunilo protiv ovoga, ali, iz dubine duše je izbijalo

saznanje da Džošua Revel neće biti tolerantan prema njoj. Nije od

njega mogla da očekuje da će popustiti. A ona nije mogla da dozvoli

da izgubi Majka.

- Pre nego što donesete konačnu odluku, moram da vas

upozorim na dve stvari. - Njegov pogled bio je prikovan za njene oči,

toliko snažno da ona nije imala snage da skrene pogled. - Prvo, da

niko osim nas dvoje ne sme da sazna da je Majk Denijev sin.

- A Dženi...

- Siguran sam da će ona ćutati. - Nasmešio se podrugljivo. - Ona

je razumna i praktična mlada žena, što vi svakako niste. Druga stvar

je ta, da ako odlučite da odete, Majk ostaje sa mnom.

Keri je osetila izvesnu nelagodnost. Čudno je to što je imala osećaj

da Džošua već smatra Majka članom porodice Revel. Ipak, nema

sumnje da on sve ovo čini za njegovo dobro. Ma koliko ona mrzela tu

činjenicu, ali, Majk je ipak jedan od Revelovih.

by voki

Iznenada su svi njeni argumenti protiv njegovog plana postali

besmisleni. Bespomoćno je slegnula ramenima. - U redu. Pristajem na

vaše uslove. Nadam se da će to venčanje proći tiho i nezapaženo.

- Potpuno se slažem - rekao je podrugljivo - poznajem jednog

matičara koji će nam sve srediti. Osim svedoka, niko drugi nam nije

potreban. Sa moje strane će to biti jedan veoma dobar prijatelj a vi

biste mogli da zamolite gospođicu Vinton.

Klimnula je glavom.

- Ja ću se za sve pobrinuti i pozvaću vas u ponedeljak.

- Dobro, gospodine Revele - složila se bezvoljno.

- Sada kada smo zaručeni - rekao je suvo - bolje se navikavaj da

me zoveš Džoš. Kako tebe zovu prijatelji, Karolina?

- Keri!

- Do viđenja, Keri. Do ponedeljka - rekao je i izašao.

Keri je iznenada osetila slabost i spustila se na kauč.

Nekoliko minuta kasnije, Dženi je ušla u stan. - Moram da žurim.

Mogu li da uzmem tvoju jaknu? Hej, Keri dušo, šta se dogodilo?

Izgledaš kao da si videla duha.

Keri je podigla pogled. Njene zelene oči bile su zagonetne.

- Udaću se za Džošuu Revela!

*

U hotelu u kome je Džoš stanovao, čekao ih je postavljen sto za

dvoje. Nalazili su se u dnevnoj sobi njegovog privatnog apartmana.

Na stolu su bili cveće, boca šampanjca i upaljene sveće.

Keri je primetila pogled mlade konobarice koja je primala

porudžbinu. Nema sumnje da je Džošua Revel ovde bio veoma drag

gost, ali, onaje bila i suviše ljubazna. Sigurno bi ta devojka dala sve

na svetu da se nade na Kerinom mestu. Gotovo je nemoguće da ona

nije primetila da u njihovim odnosima nešto nije u redu. Venčali su se

pre jedan sat, ali, uopšte nisu izgledali kao srećni mladenci. Nisu se

držali za ruke i gledali zaljubljeno. Leva ruka joj je bila na stolu i na

njoj je blistao prsten od platine sa četiri bleštava dijamanta. Šokirala

ju je cena tog prstena, koji joj je Džoš kupio prethodnog dana. On se

by voki

ironično nasmejao kada je juvelir rekao da tako predivna devojka kao

Keri, zaslužuje dijamante. Njen izbor je bio običan zlatan prsten.

,, Ipak gospođice’’ rekao je juvelir ,, samo se jednom udaje.’’

,, Zar ste baš toliko sigurni?’’ upitala je Keri i zbunila starog čoveka.

,, Naravno da jesam . Po vama se odmah vidi koliko ste zaljubljeni.’’

,, Nemoj ga zadirkivati, draga’’ umešao se Džoš. ,, On ima dovoljno

iskustva da može da proceni ovakve situacije.’’

Kada su kasnije izašli, Keri je upitala Džoša da li je ova predstava

zaista bila potrebna. ,, Da, bila je . Sutra se udaješ i moraš naučiti da

svoju ulogu igraš malo uverljivije’’ rekao je sa nedokučivim izrazom

lica.

,, To neće biti lako’’ odgovorila je sumorno. ,, Nikada nisam ni

pomišljala da ću se udati bez ljubavi. Isto tako ne verujem da si ti

očekivao da će tvoj brak biti obmana, čim si toliko dugo izbegavao da

se oženiš.’’

,, Naš brak neće biti obmana. Kada izađemo od matičara, mi ćemo

legalno biti muž i žena.’’

,, Nisam to… znaš šta sam mislila.’’

,, Da, Keri, mislim da znam.’’ Pogledao je iskosa i od tog pogleda je

osetila nelagodnost.. ,, I, još si izvela jedan pogrešan zaključak. Ovo

nije moj prvi brak.’’

Keri je podigla pogled, veoma iznenađena. Naravno, bila je

radoznala i htela je da sazna više o tome. Da li se razveo, ili je

udovac? Ako ima dece iz tog braka, to je trebalo da joj kaže. Ipak

kada je ugledala njegov smrknuti profil nije više imala hrabrosti da

postavlja pitanja.

Od samog početka je osetila daje on porodičan čovek, ali na prvi

pogled se može primetiti i njegov veoma veliki poslovni uspeh. Sa

svojih trideset i pet godina, bio je na vrhuncu karijere, ali i porodičnog

života.

- Jesi li razveden? - upitala ga je iznenada.

Iznenađeno je podigao pogled. Keri je sve vreme ćutala do tada a

ni ranije nije postavljala pitanja o njegovom privatnom životu. Ipak,

oni su sada muž i žena i normalno je da zna nešto o njegovom

ranijem životu.

by voki

- Ne, moja žena je umrla pre pet godina. Bili smo samo tri

godine u braku.

- Izvini.

- Zbog čega! To nema nikakve veze s tobom. - Pognuo je glavu i

posmatrao čašu šampanjca u svojoj ruci.

- Znam, ali ne mogu da ne mislim na tebe. Znam kakve sam ja

imala predstave o braku, a tebi je sigurno ovo užasno, pošto si već

jednom bio srećno oženjen.

- Uveravam te, Keri, da ja imam neke predstave o braku.

Keri je morala mnogo truda da uloži da bi povela prijateljski

razgovor sa Džošom, ali, ova njegova primedba potpuno ju je

ohladila.

- Pa, ja ne mogu da kažem da sam imala neke iluzije, već snove

ali, tebi to ništa ne govori. Nije te briga što je jedan Revel uništio moju

sestru, a o sebi i da ne govorim.

- Keri, ako se ti osećaš uništenom, veruj mi da uopšte tako ne

izgledaš. - Njegov pogled bio je pomalo podrugljiv, dok je posmatrao

njene guste kovrdže na kosi i njeno nežno lice. - Divno izgledaš.

- Zahvaljujući tvom novcu, kojim si kupio sve što je sada na

meni. - Pre venčanja on joj je dao ček na iznos koji ona ni za nekoliko

meseci ne bi zaradila, i naložio joj je da sav taj novac potroši na

garderobu. - Ali, ja naravno shvatam da treba da izgledam mnogo

bolje nego pre, jer sada sam supruga jednog Revela.

Džoš se pravio da nije primetio ironiju u njenom glasu. - Dobar smo

par zar ne? Okretali su se za nama svuda gde smo se pojavili. - Neki

čudan sjaj u njegovim očima naterao je Keri da zamisli sebe u

njegovom naručju. Istog trenutka se uplašila svojih misli i kao da ih je

on pročitao, pocrvenela je. Ipak, nije se mogla osloboditi te slike i kad

god bi joj se vratila u misli, blago bi zadrhtala.

Ovaj čovek koji sedi prekoputa nje za stolom, od danas je njen muž.

Burme koje su nosili i obećanje koje su dali pred matičarem,

obavezivali su ih na obostrana prava i dužnosti. Ali, ovo je bio brak

samo na papiru, oboje su to znali. Ništa drugo nisu ni spominjali. Ipak,

posmatrajući ga sada pred sobom, iznenada je postala svesna snage

by voki

njegove volje. Nije li je on prisilio na ovaj brak? Možda i jeste, ali, na

njeno telo nikada neće steći pravo.

- Kada sam rekao da si divna, nisam mislio na tvoju odeću -

promrmljao je. - Imaš anđeosko lice, iako tvoj oštar jezik pomalo kvari

tu sliku.

- Jesi li onda bar zadovoljan što žena sa kojom si morao da se

oženiš protiv svoje volje, a i njene, neće svojim izgledom narušiti tvoj

ugled? Bilo bi zaista užasno da j e tetka tvog bratanca ružna. - Njen

ton je bio hladan, kao i njene oči, ali u mislima se sećala njegovih

toplih usana i poljupca pred matičarom.

Nežno se nasmešio. - Ne dozvoljavam sebi da se nađem u

neprijatnim situaci- jama, ako je moguće izbeći ih. Niti sam na bilo koji

način bio prisiljen. Obično radim samo ono što želim, Keri.

Tog trenutka je stigao njihov ručak, i ona je bila pošteđena da

odgovori na ovu zagonetnu primedbu.

- Nisi još popila šampanjac - rekao je Džoš tiho - a danas imamo

razlog da slavimo.

Keri je podigla svoju čašu i prinelaje usnama.

- Nazdravimo bračnom paru Revel - rekao je Džoš dižući svoju

čašu. Ona je ćutala. - Šta, zar nećeš da piješ u to ime?

- Ja nisam neosetljiva tako kao ti. Ili je ovo samo tvoj pokušaj da

me povrediš?

- Hajde draga, nemoj mi reći da moja supruga nema smisla za

humor.

- Čini mi se da u našoj situaciji nema nimalo humora, Džoše, i

molim te, nemoj me zvati draga, sada nas niko ne može čuti.

- Snizi ton - rekao je prijatnim glasom, ali u njegovim očima se

moglo pročitati upozorenje - ne bih voleo da svi u hotelu čuju da se

svađamo prvog dana našeg braka.

- Nije me briga! I odbijam da i dalje budem ovde s tobom. Hoću

da vidim Majka. Gde ga je odvela ona žena?

Džoš se odjednom naljutio i nestalo jr iuiog prijateljskog izraza sa

njegovog Iica. - Kvariš naš prvi zajednički ručak. Avion nam poleće za

sat vremena. A ta žena koja je odvela Majka je hotelska negovateljica

i sada ga hrani. Za nckoliko minuta će ga dovesti ovamo. A sada jedi!

by voki

Da, gospodaru - rekla je sarkastično. - Jesi li se tako ponašao i

prema svojoj prvoj ženi? Pa, ja neću dozvoliti ila mi se naređuje na taj

način. Iako Majk sada nosi to plemenito prezime Revel, ja ga mogu

uzeti i ostaviti te u r.vako vreme.

- Nemoj ići tako daleko, moja prekrasna ženice. Nećeš me

napustiti, Keri, osim ako ti ja to dozvolim. Ako ipak pokušaš, pronaći

ću te i vratiti.

- Oh, prestani da me mučiš! - Skrenula je pogled sa njegovog

lica i zagledala se u pod. Kako će izdržati da živi s ovim čovekom?

Džoš je ćutao nekoliko trenutaka i niirno dovršavao svoj ručak.

- Za nekoliko minuta moramo da krenemo - rekao je kada je

završio sa jelom. Dodirnuo je nežno njenu ruku preko stola. - Trebalo

bi ipak malo da jedeš.

- Ne jede mi se - odgovorila je i odgurnula svoj tanjir.

- Keri, ovi tvoji detinjasti ispadi su sasvim besmisleni. Zar ne

misliš da je vreme da počneš da misliš na Majka i njegovo dobro,

umesto što stalno sažaljevaš samu sebe? Pristala si da se udaš za

mene, pa onda pokušaj da to Imde najbolje što može.

- Baš zato što sam mislila na Majka kada se nalazim ovde, ali,

ne možeš očekivati od mene dabudem zadovoljna zbog toga. Ti se

vraćaš u svoj dom, a i Majka ćeš ubrzo pridobiti. Meni će sve to biti

užasno.

- Ne mora da bude baš tako - rekao je nestrpljivo. - Nema

razloga da ovaj brak ne bude uspešan za tebe. Imaćeš dobar dom i

položaj u društvu. Imaćeš novca za sve što poželiš. Ti nisi zatvorenik.

Keri je zadrhtala. - Ali, ipak jesam, Džoše. I suviše volim Majka da

bih mogla da se odvojim od njega, a ti si sasvim jasno rekao da on

ostaje s tobom. Zar je tada čudno što ću tvoju kuću smatrati

zatvorom?

- Preteruješ, draga - rekao je zaje- dljivo - svako sam sebi od

doma pravi zatvor. Moraš misliti na prednost toga što si moja žena.

- Gospođa Revel - rekla je hladno.

Džoš se nasmešio. - Naviknućeš se na to ime pre nego što i sama

budeš svesna toga. - Uzeo je račun sa stola. - Ja sam završio. Možemo

uzeti Majka i krenuti.

by voki

*

Kod aerodromske kontrole su se zadržali samo nekoliko minuta.

Džoš je predao prtljag i držeći Majka u jednoj ruci, drugom je držao

Keri za ruku i poveo ih prema ulazu.

Kada su se smestili na svoja sedišta, Majk je zadovoljno nešto

mrmljao na Džošovom krilu. Ispitivao je njegov džep i na kraju izvukao

svežanj ključeva i ispitivao ih jedan po jedan.

Keri je pokušala da odagna neprijatno osećanje koje ju je obuzimalo

dok je posmatrala dečaka u njegovom naručju. - Živiš li sam? - upitala

je posle nekoliko trenutaka.

- Ne, sa majkom. Ona je bolešljiva i poluinvalid je, tako da

uglavnom provodi vreme u svom apartmanu. Nadam se da ćete se

vas dve sprijateljiti. Ona voli društvo, ali, iako je japosećujem skoro

svakog dana, to joj nije dovoljno. Veoma bih cenio kada bi ti provodila

više vremena s njom.

Informacija da se Džoš stara o svojoj majci nije je iznenadila. To što

je insi- stirao da uzme Majka, govori koliko on drži do porodice. - Tvoj

otac je umro, zar ne?

Klimnuo je glavom. - Pre deset godina. Poginuo je u avionskoj

nesreći. Od tada ja vodim kompaniju. Njegova smrt je bila tako

iznenadna da nisam bio sasvim pripremljen da ga zamenim.

- Sigurna sam da si se veoma brzo snašao - promrmljala je. - Ti

si tip čoveka koji se bez teškoća suočava sa svim životnim

problemima.

- Nema sumnje da veoma dobro procenjuješ ljude - rekao je

kroz smeh.

- Ne baš - odgovorila mu je hladno. Mirno je izdržala njegov

pogled. - Ali, mislim da mogu da prepoznam upornost i bezobzirnost.

- Smatraš da su to moji istaknuti kvaliteti? - podigao je jednu

obrvu. - U stvari, prve dve godine sam radio danju i noću, pre nego

što sam sve savladao. Posle očeve smrti bio sam potpuno ne-

spreman da preuzmem posao. - Odjednom je postao veoma

zamišljen. - Znam da se nisu ostvarili tvoji mladalački snovi, ali, zaista

by voki

nema potrebe da patiš, kao što si to činila otkako se Majk rodio. Ne

mogu da shvatim zbog čega nisi ranije tražila moju pomoć?

- To mi nikada nije palo na pamet - rekla je iznenađeno. - Tvoj

brat je bio okrutan, a kada je on umro, bila sam sigurna da mi nećeš

verovati da je Majk njegov sin. Pored toga, ja sam te videla samo

jednom u životu, pre dve godine, i tada je bilo očigledno da nemaš

visoko mišljenje o meni.

- Zašto to govoriš? - Oprezan izraz njegovih očiju upozorio je

Keri. - To... to je zbog načina kako si me gledao, kao da ne zaslužujem

tvoju pažnju.

Džoš ju je iznenada uhvatio za ruku. - Imaš veoma bujnu maštu,

Keri. Koliko se sećam, celog tog dana sam bio na nekim sastancima,

tako da sam uveče bio izuzetno umoran. - Njegovi prsti su pritisnuli

Kerin venčani prsten i ona je osetila bol. Trglaje ruku i njegov stisak je

popustio, kao daje togtrenutka postao svestan šta čini.

- Mojoj majci nećeš spominjati Denija i tvoju sestru - rekao je

naglo - ona ne sme da zna da je njen sin odbio da prizna svoje dete, a

ni to da si ga ti krila od njegove porodice. Plašim se da bi te okrivila

zbog toga, tako da se nikada ne biste sprijateljile.

- Mene da optuži? Kada biste ti i tvoja majka znali bar jedan deo

onoga što je Meg preživela...

Namrštio se. - Znam da je tvoja sestra patila. Ali, ne mogu da

opravdam tvoje ponašanje posle njene smrti. Nisi nam pružila šansu

da ti pomognemo. Shvatam da si celu našu porodicu procenila po

mom bratu. Deni je bio tvrdoglav i razmažen. On je imao samo

petnaest godina kada je otac umro i od tada se samo majka brinula o

njemu, jer sam ja morao da preuzmem posao. Na žalost, vrlo brzo je

naučio kako da izbegava svoje dužnosti. Ipak, kad je počeo da radi u

kompaniji, mislio sam da će se smiriti i konačno odrasti.

Majk je zaspao i Džoš ga je nežno položio u krilo. Keri je pognula

glavu i zamislila se.

- O čemu razmišljaš? - upitao ju je Džoš.

- Razmišljam o tome kako si popustljiv kada je tvoj brat u pitanju –

odgovorila e, podižući glavu.

by voki

- Moja majka je obožavala Denija, nisam mogao da joj uništim

iluzije. Nikada nemoj reći nijednu ružnu reč o njemu pred njom. Jasno?

- Da - prošaputala je.

- Dobro - promrmljao je i naslonio glavu na naslon sedišta i

zatvorio oči.

Keri je bila obuzeta odbojnošću prema ovom čoveku, koji je sada

bio njen muž. Prezirala je sebe što tako mirno podnosi njegove

grubosti. Zatvorila je oči, osećajući očajanje. Kako to da joj je život za

tako kratko vreme postao toliko komplikovan? Kako će ga živeti u

Džošovoj kući i gledati njegovoj majci u oči, pretvarajući se da je

odana supruga? Njeni finansijski problemi su sada rešeni, ali je počela

da shvata da su problemi koji nailaze još mnogo veći.

Njih dvoje više nisu razgovarali, sve dok avion nije sleteo. - Hoće li

nas neko čekati? - upitala je. Džoš je odmahnuo glavom. - Moja kola

su parkirana na aerodromu. Ne idemo daleko.

Bilo je kasno popodne, dani su bili kraći i Keri je ugledala tamne

obrise planina koje su okruživale ovu dolinu. Mogla ih je već zamisliti

pod snegom, kako će izgledati kroz nekoliko nedelja.

Uskoro je grad ostao za njima. Džoš ih je vozio prema planini.

Majkje ležao na sedištu između njih dvoje i uplast- nim očima

posmatrao nepoznatu srodi nu u kojoj se našao.

- Moja kuća je desetak kilometara iz van grada. Nadam se da ti

neće smetati što nemamo susede.

- Nije važno - promrmljala je umornim glasom.

- Srediću da dobiješ kola, tako da ćeš moći da izađeš iz kuće kad

god zaželiš.

Naravno, jer i ne mogu stići daleko, pomislilaje Keri gorko. Ali, nije

mu ništa odgovorila. Nije htela više da se raspravlja s njim. Sada joj je

bilo malo lakše kada je saznala da će imati kola na raspolaganju i

lakše će podneti ovo neprijatno mesto u kome će živeti sa strancima.

- Šta si pričao majci o meni?

- Samo to da se već neko vreme poznajemo, što je i tačno, na

neki način. Rekao sam joj i to da odgajaš sestrino dete koje ću ja

usvojiti. Moja majka je veoma taktična i sumnjam da će te ispitivati za

Majkovog oca. Ako ipak bude radoznala, nadam se da ćeš izmisliti

by voki

nešto ubedljivo. Kada sam s njom razgovarao telefonom, bila je

veoma sre- ćna što će postati baka.

Tada su baš prolazili kroz divnu kapiju sa kamenim stubovima i

približavali se prekrasnoj kući, takođe od kamena. Park je bio ukrašen

statuama, a sama kuća je bila razdvojena na dva krila. Keri je bila

svesna da je Džoš veoma bogat, ali, ipak nije bila pripremljena na

ovako nešto.

- Divna je - prošaputala je, dok je Džoš parkirao automobil u

garažu.

- Ovo je dobro mesto za decu - rekao je Džoš sa zadovoljnim

osmehom na usnama. Uzeo je Majka i ušli su u kuću kroz garažu.

Verovatno je osetio njenu nervozu i nežno joj je prebacio ruku preko

ramena i poveo je prema dnevnoj sobi u kojoj je pucketala vatra u ka-

minu.

Visoka, sedokosa žena je sedela u naslonjači ispred vatre, sa

pletivom u ruci. Kada su ušli u sobu, ona je podigla glavu i nasmešila

se. Džoš se sagnuo i poljubio njen bledi obraz, a ona ga je uhvatila za

ruku. - Džoše - rekla je nežno - ovo je moj najduži dan u živo- tu.

Mislila sam da nikada nećete stići! - Tada je skrenula pogled sa svoga

sina i nasmešila se Keri.

- Majko, ovo je moja žena Keri - rekao je još uvek je držeći za

ruku - a ovaj mali lepotan je Majk.

Keri je prišla i prihvatila mršavu ruku koju je starica ponudila. -

Kako ste, gospođo Revel?

- Čemu formalnosti? - upitala je Džošova majka. - Moje ime je

Etel, ali bih zaista volela da me zoveš majko. Dobrodošla u našu kuću,

Keri, u tvoj novi dom. - Zatim je pogledala Majka, koji je stidljivo

zagnjurio glavu u Džošovo rame. - Ti takođe, Majk. Oh, Keri, prekrasan

je.

Keri se nasmešila toplo. - Hvala, majko.

Etel Revel je uzela pletivo i stavila ga u torbu. - Sedi, draga, znam

da si umorna posle putovanja.

Keri je zahvalno sela na divan i Džoš je stavio Majka pored nje.

Dečak se odmah privio uz nju i ona je pomislila da je pomalo uplašen

od ove nepoznate sredine u kojoj se tako naglo našao.

by voki

- Pretpostavljam da ste ručali pre nego što ste krenuli - rekla je

Etel - ali, ipak sam kazala Beti da napravi čaj i sendviče. Džoše, hoćeš

li molim te po- tražiti Beti i reći joj da donese čaj i sendviče?

Dok je Džoš bio odsutan, njegova majka je ispitivala Keri o njenoj

porodici. Pokazalaje veliko sažaljenje prema tragičnoj smrti njene

sestre i istovremeno se divila Keri što je preuzela brigu oko svog

sestrića. Keri se plašila ovog razgovora, ali je sve bilo mnogo bolje

nego što se nadala. Etel nije spominjala Majkovog oca. Bila bi

šokirana da zna da je to Deni, i možda je baš zbog toga, nesvesno

izbegavala razgovor na tu temu.

Pošto su popili čaj, starica se izvini- la i otišla u svoju sobu,

ostavljajući Keri i Majka da se odmore. Verovatno je htela da

mladence ostavi same.

- Dođi, pokazaću ti tvoju i Majkovu sobu - rekao je Džoš kada je

njegova majka otišla. Adam Karnej je već odneo vaše stvari. - Podigao

je dečaka i pošao uz stepenice. Zaustavio se na drugom spratu i

otvorio prva vrata. Spavaća soba je bila velika, na zidovima su bile

tapete sa plavim cvetovima na beloj podlozi. Tepih je bio takođe plav,

a nameštaj beo, sa zlatnim ivicama. Dugačke zavese od belog satena

prekrivale su ceo zid, a posteljina je bila zlatne boje.

Džoš je prošao kroz sobu i otvorio vrata kupatila, pokazujući joj da

priđe i pogleda. Ovako luksuzno kupatilo Keri nikada u životu nije

videla. - Kako ti se dopada?

Keri je odjednom postala i suviše svesna njegove blizine i okrenula

se da izađe. - Ovo je mnogo bolje nego što sam ikada sanjala da ću

imati. Ovako elegantna i luksuzna okolina čini me napetom.

- Naviknućeš se - rekao je Džoš otvarajući još jedna vrata od

male sobe koja je bila namenjena Majku. Tu je već bilo mnogo

igračaka.

- Pa, Majk - rekao je Džoš stavljajući dečaka na visoku stolicu. -

Tedi te čeka. - Pružio mu je malog, čupavog medveda kojeg je Majk

zgrabio s obe ruke. Srećnoje gunđao.

Džoš se nasmejao i okrenuo prema Keri. - Mislim da će se brzo

prilagoditi.

by voki

Vratili su se u spavaću sobu i Džoš je prišao vratima prekoputa

kupatila. - Ovde je moja soba - stavio je ruku na bravu, ali nije otvorio

vrata.

- Ima... ima li tu ključ? Podrugljivo ju je pogledao. - Ova vrata se

nikada neće zaključavati, Keri. Nećemo dozvoliti da posluga dobije

pogrešan utisak, zar ne?

- Hoćeš da kažeš, pravi utisak? - rekla je Keri hladno. Iz Majkove

sobe dopiralo je radosno cičanje. On je sigurno otkrivao i druge

igračke. Keri se okrenula i počela da skida jaknu. Iako nije čula korake,

osetila je Džošovu blizinu. Stojao je samo jedan korak od nje. Snažno

ju je uhvatio za ramena.

- Da li time hoćeš da kažeš da će naš odnos biti platonski?

Srce joj je zatreperilo kada je ugledala opasan sjaj u njegovim

očima. - Ti znaš... da smo se tako dogovorili.

Njegov pogled je lutao preko njenog lica i kose. - Ja se ne sećam

takvog do- govora, Keri. Ne sećam se da smo to uopšte spominjali.

- Ali... ne misliš valjda... mi se jedva poznajemo.

- Zar postoji bolji način da se upoznamo, lepa moja ženice? -

Iznenada se našla u njegovom zagrljaju i pre nego što je shvatila šta

se događa, njegove usne su već bile na njenim, tople i izazovne. Bio

je to dug, strastan poljubac, od kojeg je izgubila dah.

Keri je osetila da je njegovo telo pripijeno uz njeno, da su im usne

postale jedno. Obuzela ju je čudna slabost, kao da je prestala da diše i

kao da je srce prestalo dajoj kuca.

Tada je Džoš podigao glavu i ne ispuštajući je iz zagrljaja

promrmljao. - Ti si moja žena, Keri i mi smo jedno biće, htela ti to ili

ne.

- Udala sam se za tebe samo zato što si me prisilio, i ti to dobro

znaš - odgovorila mu je tihim, čudno slabašnim glasom.

- To nije važno. I pored toga možemo da uživamo u novonastaloj

situaciji.

Pokušala je da se izvuče iz njegovog zagrljaja, ali je stisak bio i

suviše jak. - Da uživam! - uzviknula je. - Zar misliš da mogu da

uživam u dodiru jednog Revela?

by voki

Zagledao se u njene oči dok su mu usne lagano podrhtavale. -

Obećavam ti da ću te naučiti da uživaš u tome.

- Mrzim te! - rekla je kroz zube. - Prisilio si me da dođem ovamo

i ako nešto budeš dobio od mene, to će biti samo na silu. - Tada je

naglo zastala, prekinuta opasnim iskrama u njegovim očima.

- To ćemo još videti - promrmljao je.- Zar zaista misliš da ćeš

moći da živiš kao kaluđerica, dok te samo ne- zaključana vrata dele

od muža? - Naglo ju je odgurnuo i krenuo prema svojoj sobi. Nije se

okrenuo dok je zatvarao vrata za sobom.

*

Keri je šetala po svom apartmanu ispitujući svaki njegov kutak.

Džošovo neočekivano ponašanje, pokvarilo je njeno divljenje. Sadaje

prstima prelazila preko nežnih satenskih prekrivača i ogromnog

starinskog ogledala.

Ovo je sigurno biia soba njegove prve žene. Da li on uvek misli na

nju kada se nađe ovde? Da li je ličila na nju? Ove misli su je šokirale.

Prvi put sada razmišlja o svojoj prethodnici, kakva je bila i kako je

izgledala. Postalo joj je jasno dabi njena sličnost sa Džošovom prvom

ženom mogla opravdati njegov predlog da se venčaju. U tom slučaju,

ne bi samo sin njegovog brata bio razlog za njegovu ženidbu s njom.

Ako je tako, onda je to veliki promašaj za njega. Keri nije bila žena

koja se mogla zaljubiti u Džoša Revela, iako on nije bio uvek toliko

arogantan i bezobziran.

Otvorila je vrata garderobe, očekujući da u njoj ugleda haljine

njegove prve žene. Ali, orman je bio potpuno prazan. Odahnuvši, ona

je stavila kofere na krevet i počela da raspoređuje stvari. Kada je sve

složila, uzela je Majkove stvari i ponela ih u njegovu sobu. Dečak je

držao mecu u naručju, a kada mu je prišla, ispružio je ruke prema njoj.

- Mama! - progovorio je.

Kada je presvukla dečaka, odnela ga je na svoj krevet, s namerom

da se i ona malo odmori. Dok je posmatrala njegovu plavu kovrdžavu

kosu na jastuku pored sebe, upitala se da li je dobro uradila što ga je

by voki

dovela ovamo. Sve je tako drugačije, da njegova mala glava to ne

može da shvati. Ipak ona je još uvek s njim i jedini mu je oslonac u

ovoj nepo- znatoj sredini, koja ga verovatno pomalo i plaši. Nikada

neće dozvoliti da se razdvoji od deteta, bez obzira na to što se

događa između nje i Džoša. S tim mislima je utonula u san.

Kada se probudila, soba je već skoro bila mračna. Kad je sasvim

otvorila oči, skočila je iz kreveta i prigušeno kriknula. Dečak više nije

bio kraj nje. Za svaki slučaj je pogledala pored kreveta mis- leći da je

dečak pao, ali, tada bi plakao i ona bi se probudila. Otvorila je vrata

njegove sobe, ali, tamo su bile samo njegove igračke. Tada je odlučila

da po- gleda u Džošov apartman. Lagano je otvorila vrata. Ni tamo

nije bilo nikoga. Možda je on odveo Majka dole? Tog trenutka je

ugledala papirić na noćnom stočiću, na kome je pisalo:

„Keri, otišao sam u kancelariju da pregledam poštu. Ti i

Majk ste tako mirno spavali. Neću se dugo zadržati. Džoš."

Znači, on je bio u njenoj sobi dok su ona i Majk spavali. Pogledala je

svoju prozirnu spavaćicu i pocrvenela, pomislivši da je Džoš stojao

kraj njenog kreveta i posmatrao je.

Obukla je farmerke i džemper i potrčala niz stepenice. Sada bar zna

da Majk nije sa Džošom. Pitala se ko ga je uzeo, jer, on sam nije

mogao da siđe niz stepenice, a da je pao, to bi se orila cela kuća.

Odahnula je čim je stigla u prizemlje. Začulaje dečakov prigušeni

smeh. Krenula je u tom pravcu, ali, sada više nije žurila. Bilo ko da je s

njim, Majk je očigledno zadovoljan. Dečakov glas ju je doveo do

kuhinje. Otvorila je vrata i zastala. On je sedeo u visokoj stolici za

okruglim stolom, a ispred njega se nalazio plastični poslužavnik sa

hranom.

S druge strane sedeo je neki sedokosi čovek i pravio grimase, koje

su tako zabavljale dečaka.

Kada je Keri ušla, malo društvo se okrenulo prema njoj. Bile su tu

jedna starija žena i mlada devojka od oko osamnaest godina i svi su

bili zauzeti zabavljanjem Majka. Čovek i žena su ustali. - Gospođo

by voki

Revel - rekla je žena smešeći se nesigurno - verovatno ste se brinuli

za dečaka.

- Ne, zaista nisam brinula - odgovorila je Keri. - Samo sam se

pitala ko ga je uzeo? - Prišla je visokoj stolici i kada je ugledala

Majkovo hranom i mlekom umazano lice, nasmejala se. - Vidim da mu

je sasvim dobro. Vi mora da ste Beti i Adam Karnej. - Okrenula se

prema njima. - Džoš mi je rekao za vas.

- Jesmo, a ovo je moja nećaka Gracia Hermstrom - rekla je Beti.

- Ona dolazi iz grada da nam pomaže.

Gracia se stidljivo nasmešila. - Dobar dan, gospođo Revel - Njen

pogled bio je prikovan za Kerino lice otkako je ušla u kuhinju.

Očigledno, bila je veoma zainteresovana za suprugu Džoša Revela.

- Sedite, molim vas. Nisam imala nameru da vas uznemiravam

za večerom.

Kada su seli, Adam je nastavio da se igra sa Majkom, pretvarajući

se da hoće da mu uzme šolju iz ruke. Dečak je bio oduševljen.

- Upravo smo završili večeru - rekla je Beti i krenula prema

sudoperu, noseći prljavo posuđe. - Čula sam Majka kada sam prolazila

pored vaše sobe. Pokucala sam, ali, niko nije odgovorio, pa sam

odlučila da uđem i vidim da li je sa dečakom sve u redu. Vi ste tako

čvrsto spavali da mi je bilo žao da vas probudim, pa sam uzela dete.

Nadam

se da ne mislite da je to bilo drsko sa moje strane?

- Naravno da ne mislim - uveravala ju je Keri. - Zahvalna sam

vam što ste nahranili Majka. Izgleda da je on u tome uživao.

Beti se smešila posmatrajući dečaka. Očigledno da ih je sve

osvojio. - Ima veoma dobar apetit. Primetila sam da u vašoj sobi nema

flašice sa cuclom, pa sam mu dala da pije mleko iz čaše. Veoma dobro

se snašao.

- Da, sada mu to ide od ruke. Ali, trebalo je da ga vidite pre dva

meseca kada sam ga odvikavala od flašice. Uvek je bio sav mokar. Ja

nisam imala nikakvog iskustva sa bebama, tako da sam bila

nespretna.

by voki

- Ipak, uspeli ste da ga odviknete - rekao je Adam. - Majk je vaš

sestrić, tako kaže Džoš. - On nije mogao da savlada radoznalost, koja

mu se osećala u glasu.

- Da, moja sestra je umrla odmah po njegovom rođenju.

Posle kratke tišine, Adam je shvatio da ona o tome neće govoriti

ništa više. Bio je pomalo razočaran. - Hoćete li da večerate, gospođo

Revel?

- Ne - odgovorila je brzo - jeli smo sendviče kada smo stigli, ali

bih vrlo rado popila šolju kafe, ako je ostalo.

- Hoćete li da vam je odnesem u dnevnu sobu? Tamo je

prijatnije. Odne- ću i dečaka, ako hoćete.

- Ne, nije potrebno. Popiću je ovde. - Već se smestila za sto i tek

tada je primetila da je ostalima nelagodno. - Opostite ako sam vas

omela u porodičnom razgovoru.

- Ne, niste - odgovorio je Adam naglo i Keri ga je pogledala

iznenađeno.

- To je zbog toga - umešala se njegova žena - što nismo

navikli...

- Ona hoće da kaže - prekinula ju je Gracia - da ostali nikada ne

ulaze u ku- hinju.

Adam i Beti su je pogledali ljutito. - Ali... - zamucala je ona - sami

ste mi rekli da je Helen Revel uvek postavljala poslugu na svoje

mesto.

Adam je ustao sa stolice. - Devojko, vreme je da ideš kući. Hajde, ja

ću te odvesti.

Tek tada je shvatila da je rekla nešto što nije smela i pocrvenelaje

od ljutnje. Krenula je za Adamom bez reči.

- Nemojte obraćati pažnju na Graciu - reklaje Beti. - Ona je

dobra devoj- ka, ali, kada otvori usta, nikada se ne zna šta će reći.

- Helen Revel je bila Džošova prva žena, zar ne?

Na licu ove starije žene se ogledala nelagodnost. - Pa da. Sigurna

sam da vam je gospodin Revel pričao o njoj.

-U stvari nije. Nikada nismo razgovarali o njoj. Da lije onaizgledala

kao ja?

by voki

Beti ju je pogledala zapanjeno. - Kao vi? Pobogu, ne! Ona je bila

plavuša i veoma visoka, kao manekenka. Nije baš bila lepotica, ali je

bila atraktivna, privlačila je pažnju, posebno... Oh, sigurna sam da ne

želite o tome da slušate.

Keri je bila veoma radoznala i svakako je htela da što više sazna o

Helen, ali, nije znala na koji način da ispita Beti, a da to ne bude

sumnjivo. Ipak, odlučila je da je ispita, bez obzira na to šta će žena

misliti, ali, tada je čula neku buku iza svojih leđa.

- To je gospodin Revel - reklaje Beti - izvinite, moram da odem

da vidim da li mu još nešto treba.

Keri se ponovo posvetila Majku. Kada se Beti vratila, zatekla je

dečaka kako zadovoljno gunda u njenom naručju. - Odneću čaj

gospodinu Revelu - Zaustavila se i s osmehom na usnama pogledala

Majka. - Kako je samo sladak. Stara gospođa Revel je zamolila, ako vi i

dečak možete da odete do nje. Plašim se daje i suviše često sama.

- Naravno, otići ćemo - rekla je Keri i ustala, držeći Majka u

naručju. - Gospođo Karnej, hvala vam na kafi i što ste nahranili Majka.

- Zovite me Beti, kao i svi ostali. A što se tiče malog Majka, bilo

mi je pravo uživanje. Zovite me kadgod bude trebalo. Uvek ću ga rado

pričuvati.

- Hvala, Beti - rekla je Keri toplo. - To je vrlo lepo od vas.

Dokje odlazila, čulaje Betin glas. - Drago mi je što ste ovde.

Gospodin Džoš je i suviše dugo bio bez žene.

Keri je prisilila sebe da se nasmeši, ali, nije odgovorila. Ova

dobroćudna žena ne bi mogla da shvati u kakvoj se ona situaciji

nalazila. Ni Etel Revel to ne bi razumela.

Jednom slobodnom rukom pokucala je na vrata svoje svekrve. Kada

ju je ova pozvala, našla se u maloj dnevnoj sobi, mnogo elegantnijoj

nego onoj u kojoj je upoznala Etel. Nameštaj je bio u antičkom stilu, a

persijski tepih je pokrivao većinu poda.

Etel je sedela ispred police sa knjigama u mekoj, baršunastoj

haljini. Na- smešila se kada su Majk i Keri ušli.

- Hvala ti što si došla, draga. Sedi, molim te.

Keri je namestila dečaka u udobnu naslonjaču, gde je izgledao

sasvim zadovoljan, široko otvorenih očiju posmatrajući okolinu.

by voki

- Oh, stiže Beti sa mojim čajem. - Kada je domaćica izašla, Etel

je ponudila Keri sa čajem.

- Ne, hvala, upravo sam popila kafu u kuhinji.

Etel je nasula sebi čaj, sipala šećer i udobno se zavalila u

naslonjaču. - Žao mi je što je Džoš baš danas morao da izađe zbog

posla. Nadam se da se nisi osećala zapostavljenom, dušo. Ja zaista

mislim da on nije morao da ode, a to sam mu i rekla. Ali, verovatno si

primetila i sama da se na njegove odluke teško može uticati.

- Da, primetila sam to - potvrdila je Keri i toplo se nasmešila -

Ali, ne ose- ćam se zapostavljenom. Pre nego što sam se udala za

Džoša, znala sam da on vodi veliku kompaniju i da je veoma zauzet.

- Neobično je da jedna tako mlada osoba ima toliko

razumevanja - rekla je starica srčući čaj. - Majk, gledaj šta imam za

tebe - obratila se dečaku vadeći iz džepa gumenog patka. Dečak je

zgrabio igračku i odmah je počeo da je žvaće na šta su se obe žene

nasmejale. - To će ga zabaviti nekoliko minuta. Nameravam da uvek

ovde držim nekoliko igračaka, tako da uživa u posetama meni. Ah -

pogledala je Keri nežno - ništa nije tako lepo kao imati dete u kući. Ali,

deca tako brzo rastu.

- To mi svi kažu - složila se Keri - a i sama kada se osvrnem tih

prošlih deset meseci, čini mi se da su proleteli. Moram priznati da

sam prvih nekoliko nedelja mislila da nikada neće proći.

- O, da, to je period kada dete zahteva potpunu pažnju i tada je

najteže. Ali, ipak će sve to proći, a vredi. Čak ako kasnije izgubiš

dete... Ja... verovatno ti je Džoš rekao... da je moj mlađi sin poginuo

pre godinu dana.

- Da, rekao mi je.

- Još uvek mi užasno nedostaje - nastavila je Etel - uvek je bio

tako pun života. Oh, bio je svojeglav, dok nije odrastao, ali, on me je

izvukao iz očajanja, kada mi je poginuo muž. Džoš je naravno bio

toliko zauzet poslom da sam ga retko viđala.

Keri je bila veoma uznemirena ovim tokom razgovora. - Džoš mi je

pričao o tome. Ne znam da li je vama rekao, i ja sam neko vreme

radila u vašoj kompaniji.

- Da, rekao mi je. Tako ste se i upoznali.

by voki

Keri je nešto promrmljala, nerazumljivo. Nije znala šta je Džoš

pričao svojoj majci i sada se plašila da će reći nešto pogrešno.

- Da li si možda upoznala i Denija?

- Ja... ja sam ga samo jednom videla, čini mi se. Ali, nikada se

nismo upoznali - Keri je mrzela ove laži, ali, nije imala izbora. Na njeno

veliko olakšanje, Etel nije imala nameru da nastavi razgovor o toj

temi. - Keri, hoću da znaš da sam se veoma obradovala kada mi je

Džoš javio da će se ponovo oženiti. Bio je tako usamljen otkako je

Helen tragično poginula u hotelskom požaru.

- Požaru?

- Da, zar ti Džoš nije rekao? Helen je otputovala u Toronto na

nekohko dana. Uhotelu u komje odsela, izbio je požar. Džoš ti sigurno

nije pričao o tome, jer je sve to veoma bolno za njega. Ni meni nije

više pričao o Helen. I suviše je povučen u sebe i trebalo bi da ga

nateraš da malo više priča o svojim osećanjima.

- Hm! - promrmljala je Keri, misleći kako će se on njoj još manje

poveravati nego svojoj majci. Etel je, očigledno mnogo očekivala od

ovoga braka. Keri se rastužila, pomislivši kako bi se ova žena, koja je

počela da joj se dopada, da zna istinu razočarala. Pre nego što je

mogla da postavi još neko pitanje o Helen, Beti je pokucala na vrata. -

Ovde je gospođa Toro, došla je da vas poseti.

- Džesi? - rekla je Etel radosno. - Reci joj da uđe. Džesika Torp je

- dodala je okrećući se prema Keri - naša draga porodična prijateljica.

Njen otac i moj muž su odrasli zajedno.

Žena koja je tog trenutka ušla, bila je visoka, crnokosa, klasično

lepa. Oko nje se širio miris francuskog parfema. Prišla je i poljubila

Etel u oba obraza.

- Divno izgledate, draga.

- Dobro se osećam, hvala ti, Džesi. Dobro je što si došla. Hoću

da upoznaš Džošovu novu suprugu i sina, Keri i Majka.

Džesika je radoznalo pogledala oboje. - Zdravo, Keri. Htela sam da

budem među prvima koji će ti poželeti dobrodošlicu.

- Hvala - odgovorila je Keri i podigla Majka, koji je postao

nemiran.

by voki

Džesikin taman pogled skrenuo je na dečaka. - Kako slatko dete -

rekla je bez imalo nežnosti. Njen osmeh bio je izveštačen. - Ipak ne

mogu da zamislim Džoša u ulozi oca.

Tada ćeš se veoma izaenaditi – rekla je Etel. - Džoš se odlično slaže

sa Majkom, čak toliko dobro da se plašim da će ga razmaziti.

-Nemoguće! - izjavila je Džesika, skidajući kaput. Sela je u fotelju

pored Etel. - A gde je tatica sada?

Etel je pogledala Keri, dajući joj do znanja da ona treba da odgovori

na ovo pitanje. - Otišao je u kancelariju da pre- gleda poštu.

Džesika podiže obrve. - Zaista? Kako romantičan prvi bračni dan -

Njen podrugljiv ton izazvao je Keri i ona bez razmišljanja odgovori. -

Sva sreća, noć je dovoljno duga.

Kakva sam ja lažljivica, pomislilaje, ali, kada se setila Džošovog

poljupca, shvatila je da to i nije potpuna laž.

- Naravno - rekla je Džesika sa samouverenim osmehom.

Pogledomje odmeravala Kerinu figuru i ona požali što nije obukla

nešto prikladnije od farmerki. Odahnula je kada se Džesika obratila

Etel.

- Biće dobro za vas da imate još je- dnu ženu u kući. Znam da

Džoš nije u mogućnosti da vam posveti mnogo vre- mena. To je cena

njegovog uspeha.

- Sasvim si u pravu - složila se Etel - ali se nadam da će on

mnogo više vremena provoditi u kući sada kada su tu Keri i Majk.

- Znajući Džoša - rekla je Džesika suvo - ne bih previše računala

na to.

Keri nije mogla da shvati zašto je ova žena toliko zajedljiva i morala

je da uloži mnogo napora da se ne bi spustila na njen nivo i

odgovorila joj istom merom.

- Možda ćemo Majk i ja praviti njemu društvo na poslu -

promrmljala je.

- O, da - rekla je Etel - sigurno će želeti da ti pokaže šta radi, bar

onu zanimljivu stranu. Helen to nikada nije interesovalo.

- Mislim da Džoš neće imati vremena da izigrava vodiča -

dobacila je Džesika.

by voki

- Nadam se da svoju suprugu i sina neće tretirati kao obične

turiste - Keri se jedva uzdržala da ne bude oštrija.

Džesika ju je još nekoliko miiiuta posmatrala mračnim pogledom, a

zatim se okrenula prema Etel. - Vidim da je stigao onaj sat od ružinog

drveta.

- Da, pre nekoliko dana. Divno se slaže uz nameštaj, zar ne? Ne

mogu da pronađem reči da ti se zahvalim što si ga pronašla za nas.

- Čim sam ga ugledala, shvatila sam da je stvoren za vas.

- Tvoj ukus je nepogrešiv, kao i uvek.

- Voliš li antikvitete? - okrenula se Džesika prema Keri.

- Da, volim. U stvari ne znam baš mnogo o njima, ali, ovaj sat je

predivan.

- Džesi je mnogo strasniji sakupljač od mene - rekla je Etel -

moraš videti njenu kolekciju.

- Biće mi drago da me posetiš - brzo je rekla Džesika, ali, Keri se

ipak upi- tala koliko je iskren njen poziv.

- Imam mnogo posla oko Majka, ali ipak, hvala ti. Možda ćemo

za nekoliko nedelja navratiti zajedno.

Keri se iskreno nadala da će Džesika za nekoliko nedelja zaboraviti na

ovaj poziv, jer nije želela da ovu uobraženu ženu sretne na njenom

terenu.

Posle ovoga, Etel i Džesika su počele da govore o pripremama za

godišnju dobrotvornu priredbu. Majk je počeo da se dosađuje i ona ga

je spustila na pod, ali mu nije dozvolila da otpuzi daleko od nje.

Iz razgovora dve žene bilo je očigledno da se veoma dobro poznaju

i da se izvrsno slažu. Džesika je veoma često dolazila u posete i Keri

se nadala da će ubuduće uspevati da izbegne njeno prisustvo, pod

izgovorom da nešto treba da uradi za Majka.

Konačno, Džesika se spremila da pođe i još jednom je podsetila Keri

da je može pozvati ili posetiti kadgod bude imala vremena.

- Ona je tako puna razumevanja - rekla je Etel. -I pored svih

svojih oba- veza nađe vremena da navrati kod mene, bar jedanput

nedeljno. - Zastala je za trenutak - moram ti reći pre nego što saznaš

od nekog drugog, svi su očekivali da će se Džoš i Džesika venčati.

by voki

- Čudim se da tako divna žena nije već udata - odgovorila je Keri

naizgled hladnokrvno.

- Oh, bilaje. Muž joj je umro pre nekoliko godina. Ostavio joj je

veliko nasledstvo, tako da je sada zbrinuta do kraja života. Slobodno

vreme provodi u organizovanju dobrotvornih priredbi, kao što će biti

ova o kojoj smo govorile.

- Etel - promrmljala je Keri.

- Mislila sam da ćeš me zvati majko.

- Oprostite, naviknuću se. Majko, sada bih htela da okupam

Majka i da ga stavim da spava.

- Naravno - složila se Etel - jadni naš dečak, imao je veoma

uzbudljiv dan.

Keri je podigla dečaka. - Uživala sam u ovoj poseti.

- Volela bih da vas dvoje često dola- zite. Dobrodošli ste u svako

doba. - Toplo se nasmešila. - Mislim da ćeš ti biti veoma dobra

supruga mome sinu.

Dok se penjala uz stepenice, Keri je pomislila da je Etel od one

vrste žena koje veruju u ono što hoće. Za nju je sve crno ili belo. Džoš

i Keri su se venčali, znači da se vole. Svaki drugi razlog za njihov brak

za nju je neprihvatljiv. Iako se čak spremala da joj Džesika bude

snaha, spremna je da prihvati Džošov izbor.

*

Majk je nerado otišao u krevet. Iako je bio umoran, želeo je i dalje

da se igra. Ipak, naporan dan je vrlo brzo učinio svoje i uskoro je Majk

spavao spokojnim snom.

Keri se tiho iskrala iz sobe i otišla da se istušira. Posle toga je

otvorila onnan i u njemu ugledala prozirnu svilenu spavaćicu, koju je

kao poklon za venčanje dobila od Dženi. Dodirnula je nežnu tkaninu i

kroz misli su joj prošle slike otvaranja poklona pre nego što ju je Dženi

odvezla na venčanje.

„Dženi, nije trebalo to da radiš!" pro- testovala je Keri, kada je

ugledala ovaj divni poklon. Znala je da košta mnogo više nego što bi

njena prijateljica mogla da odvoji.

by voki

„Svaka nevesta za prvu bračnu noć mora imati nešto izazovno"

odgovorila joj je Dženi.

Keri je poželela da može da se poveri svojoj prijateljici i da joj

prizna da će prvu bračnu noć provesti sama u krevetu, ali, nije imala

srca da uništi iluzije koje je Dženi imala. Dženi je od prvog trenutka

kada je saznala za njeno venčanje sa Džošom, smatrala to veoma

romantičnom vezom, ljubavlju na prvi pogled.

Keri je sada posmatrala tu spavaćicu sa tužnim osmehom na licu.

Lagano ju je navukla preko glave i stala pred ogle- dalo u uglu sobe.

Spavaćica je vrlo malo skrivala i Keri je pomislila da bi isto ta- ko

izgledala i da je naga.

Ipak, iako niko nije mogao da je vidi, odlučila je da ne skida tu

spavaćicu. Upalila je noćnu lampu i legla u krevet. Prelistavalaje

časopis koji je kupilana aerodromu.

Uspela je da pročita samo dva kratka članka, kada joj je nešto

drugo privuklo pažnju. Čula je zvuke iz Džošovog apartmana. Brzo je

ugasila svetlo i odlučila da se pretvara da spava, ako Džoš kojim

slučajem zaviri u njenu sobu. Ipak, kroz nekoliko minuta u susednoj

sobi je zavladala tišina i ona je pomislila da je on legao. Pošto joj se

nije spavalo, Keri je ponovo upalila lampu i uzela časopis.

Iznenada su se otvorila vrata koja su razdvajalate dve sobe. Pojavio

se Džoš, držeći u ruci dve čaše vina. Na sebi je imao kimono, vezan u

struku i Keri je shvatila da ispod kimona nema ništa.

Časopis joj je iskliznuo iz ruke i ona uhvati pokrivač i navuče ga do

brade. - Šta hoćeš? - upitala je prestrašeno.

Prilazio joj je lagano i Keri je opazila vatru u njegovim očima. -

Kakvo provokativno pitanje! Zar zaista to moraš da pitaš? - seo je na

ivicu kreveta i pogledom prelazio preko njenog lica.

- Već sam skoro zaspala - lagala je Keri, navlačeći pokrivač sve

više.

- Mene ne možeš prevariti. Video sam svetlo ispod vrata i

časopis koji si čitala.

Zadrhtala je, gledajući njegovo lepo lice i poželela da može da ga

prisili da ne ulazi tek tako u njenu sobu, kao da su pravi bračni par.

by voki

- Voleo bih da moja žena popije sa mnom čašu vina pre

spavanja.

- Ne treba mi nikakvo vino - odgovorila je odbojno, nadajući se da

će on ipak odustati.

- Molim te, Keri. Tako malo tražim od tebe - rekao je tiho i

nežno, kao da je osetio njenu zbunjenost.

- Malo tražiš? Već si uzeo moju slobodu i Majka, a sada hoćeš... -

usne su joj zadrhtale i nije mogla da dovrši rečenicu.

- Prestani da se ponašaš kao nevaspitana odrasla žena -

podigao je glas i stavio joj je čašu u ruku. - Popij ovo pre nego što me

ozbiljno naljutiš.

Keri je prihvatila čašu i primakla je usnama. Posmatrala gaje preko

ivice čaše.

Džoš se izgleda opustio i sam počeo da pije. - Ovo je jedno od

najboljih francuskih vina. Dopada li ti se?

- Da... da, sasvim je u redu. Ja se tako malo razumem u vina -

promrmljala je.

- A u druge stvari? - upitao je čudnim glasom. Oči su mu

zaiskrile. - Ti slabo poznaješ muškarce, zar ne?

- Bez obzira da li ih poznajem ili ne - dobacila je - nemam

nameru o tome da razgovaram s tobom.

- Pa dobro, i ne moraš mi reći. Odabrala si belu spavaćicu za

prvu bračnu noć. Potpuno se slažem s tvojim izborom. Izazovnost i

čednost istovreineno, dobra kombinacija.

- Ti... ti, veoma si neprijatan! - skoro je vikala. - Ako baš hoćeš

da znaš, ova spavaćica je poklon od Dženi.

Slegao je ramenima. - Ipak, ti si iza- brala da je obučeš večeras.

- Bila je na vrhu, nisarn htela da preturam po stvarima.

Uostalom, nisam očekivala da će je neko videti. - Odložila je čašu na

noćni stočić pored kreve- ta. - Molim te, idi. Rekla sam ti već da te

nikada neću prihvatiti za muža u pravom smislu.

- Budi razumna, Keri. Ne možeš očekivati od mene da se

ponašam kao da sam ti brat. Tačno je da je Majk razlog, za naše

venčanje, jer sam hteo da mu pružim ono na šta ima pravo, ali, i

pored toga nisam morao da se oženini s tobom. Mogao sam ga dobiti i

by voki

na drugi na čin, ali, nisam toliko okrutan da bih mogao da vas

razdvojim. I suviše ga voliš da bih mogao da ti učinim tako nešto.

- I, sada nas imaš oboje - rekla je Keri - ali, to ti nije dovoljno.

Slegao je ramenima. - Ja sam ljudsko biće i normalno je što želim

svoju ženu. Kada bi mogla da zaboraviš prošlost i prepustiš se

sadašnjosti, otkrila bi da uvek dobijaš onoliko koliko daješ. A ljubav je

za ženu blagotvorna, daje joj posebnu vrstu lepote.

- Ljubav! -reklaje zapanjeno. - Pa, ti si neverovatan.

- Ja sam muškarac - tiho je odvratio Džoš.

Keri se ugrizla za usnu i odvratila pogled od njegovih očiju.

- A ti si žena - nastavio je nežno i to veoma privlačna žena.

- Ali, ne takva kako ti misliš.

- Zar nisi, draga? - tiho se nasmejao zabacivši glavu. Zatim se

nagnim i utisnuo joj poljubac na usplamteli ob raz. - Kako si samo

neiskusna! Ali, biće mi zadovoljstvo da te podučavam.

Džoš je svukao pokrivač sa njenih ramena i nežno ju je zagrlio.

Keri je pokušala da se oslobodi njegovog zagrljaja. - Hladno mi je.

Ali, on se nije obazirao na njene reči. Nastavio je daje lagano miluje

po ramenimia. Keri je osetila nagli talas toplote, nervozno i zbunjeno

se naslonila na jastuk, kako bi izbegla taj nežni dodir njegove ruke.

Podigao je glavu i pogledao u njene širom otvorene oči, prodorno,

kao da hoće da je hipnotiše. Jednim pokretom je strgnuo pokrivač sa

nje, otkrivajući njeno telo.

Keri je tek tada primetila da mu je kosa vlažna, kao da je tog

trenutka izašao ispod tuša, a miris losiona posle brijanja postao je

omamljujući.

Ležala je mirno, osećajući ubrzane ot- kucaje svoga srca, pod

njegovim pogledom koji je odmeravao njeno otkriveno telo. Ruke su

mu bile tople i nežne.

- Ja sam tvoj muž - rekao je tiho - i imam pravo da te gledam.

Celu.

- Ja... htela bih da se pokrijem. - Po- kušala je ponovo da navuče

pokrivač, ali je istog trenutka shvatila da se ne može istrgnuti iz

njegovog snažnog zagrljaja. Samo je bespomoćno uzda- hnula kada je

osetila njegov dah na svom vratu.

by voki

- Imaš li pojma - promrmljao je - koliko si lepa i privlačna? Ti si

moja žena, i ja te želim.

- Ne - rekla je neubedljivo.

- Da - prošaputao je Džoš, pomerajući usne sve više i više, dok

se kona- čno nisu smirile na njenima. Zadrhtala je i osetila toplotu,

kojajuje svu preplavila. Nikada u životu nije osetila ništa slično, toliku

bespomoćnost i toliku paniku. Poljubac je postajao sve snažniji i

strasniji. Osećajući daje poneta nekom čudnom moći, još jednom je

pokušala da se oslobodi. Džoš joj je dozvolio da odvoji usne, ali je nije

puštao iz zagrljaja.

- Usne su ti tako meke i nežne. One nikada ne bi trebalo da

budu hladne i

odbojne, jer nisu stvorene za to. One su stvorene za poljupce. -

Ponovo je prislonio svoje usne na njene i ona je po- novo zadrhtala. -

Vidiš, to nije tako loše, zar ne? Ne želiš da me zaustaviš. To ti se

dopada, čim tako drhtiš.

- Drhtim zbog toga što se plaširn.

- O, ne - mrmljao je, nastavljajući svoju igru usnama. - Opusti

se, Keri, prestani da se boriš. Ja sam tvoj muž i ne možeš me odbijati

uvek. Pre ili ka- snije, popustićeš.

Taj slatkasti miris njegovog losiona, odjednom joj se učinio poznat.

Tog trenutka se setila kada ga je osetila. Bio je to miris Džesike Torp.

0, ne, pomislila je. On dolazi od nje, a onaje bila toliko slaba da bi mu

popustila! Uložila je svu svoju snagu da bi se oslobodila njegovog

zagrljaja.

- Džoše, ako me dobiješ, to će biti na silu - rekla je ledenim

glasom.

- Zar tako misliš, Keri? Zar nije tako malo falilo da se prepustiš?

Zar nisi osetila da si žena?

Pogledala ga je ravnodušno. - Nisam osetila ništa. Ništa osim

odbojnosti. Da li zaista želiš ženu koja to oseća prema tebi?

- Ti, mala ludo!

- Da sam znala šta ću morati da trpim, nikada ne bih došla

ovamo. Odvela bih Majka na kraj sveta, samo da se ne udam za tebe.

- Izgleda da sam dobio najhladniju i najuobraženiju ženu.

by voki

- Mrzim te! - uzviknula je i okrenula glavu. -I, mrzeću te do kraja

života.

- Idi do đavola! - procedio je kroz zube. - Gde li je nestala ta

tvoja privlačnost? Kakva šteta za tako divnu spavaćicu! - Naglo je

ustao sa kreveta. -

Ostavljam ti tvoju devičansku postelju i dobro došla u nju. - Zatim

je nestao u svom apartmanu, zalupivši vrata za sobom.

Keri je još nekoliko trenutaka ostala da leži u istom položaju. Kada

je konačno došla k sebi, pokrila se. Nikada još nije videla toliko

gorčine na nečijem licu, toliko prezira u nečijem glasu. Shvatila je da

je njen dolazak u ovu kuću bio nepopravljiva greška. Ipak, neće

dozvoliti da postane Džošova igračka, boriće se do poslednjeg daha.

Konačno je zaspala, ali, bilaje srećna kada su sunčevi zraci prekinuli

njen košmar. I Majk je počeo da se budi. Ustala je i otišla po njega.

Dečak je stojao u krevecu i držao se za drvene šipke. Keri je pomislila

kako će on uskoro prohodati.

Iz Džošovog apartmana nije stizao nikakav zvuk. Pošto je već prošlo

osam sati, pomislila je da je on otišao u kan- celariju. Opustila se, jer

ga do večeri neće ponovo sresti.

Kada je ušla u kuhinju noseći Majka u naručju, zatekla je Beti kako

briše pod. Nasmešila se kada ih je ugledala. - Pitala sam se kada ćete

vas dvoje sići na doručak. Sve je spremljeno, a jaja će biti gotova za

nekoliko minuta.

Keri je smestila Majka u njegovu visoku stolicu i otišla do štednjaka

da uspe sebi kafu. - Da li su ostali već doručkovali? - upitala je

sedajući za sto.

- O da! - odgovorila je veselo. - Gospodin Džoš uvek doručkuje u

sedam sati radnim danom, a gospođi Revel sam odnela doručak u

sobu, pre pola sata. - Razbila je jaja u tiganju i stavila ga na štednjak.

- Gospodin Džoš uvek doručkuje u trpezariji. Pitam se da li biste vi i

Majk možda želeli isto, ili da vam odnesem doručak u sobu?

- Ne bih htela da vam pravim previše posla- odgovorilaje Keri.

- Ja sam zbog toga ovde.

by voki

- Ako vam je svejedno, onda ćemo Majk i ja doručkovati ovde, u

kuhinji. U stvari, Majk bi mogao stalno tu da jede. Još uvek je

nespretan i ne bih htela da razbacuje hranu po tepihu.

Beti je sklonila tiganj i usula njegovu sadržinu u dva tanjirića. -

Kako želite - rekla je noseći tanjire prema stolu.

- Nisam navikla da se ljudi suviše trude oko mene - rekla je Keri

iskreno.

- A pored toga, ne bi mi se dopalo da sama doručkujem u

trpezariji.

Beti ju je posmatrala nekoliko trenutaka. - Nisam očekivala da ste

takvi.

Keri se nasmešila. - A šta ste očekivali?

- Nekog starijeg i...

- I izveštačenog - dodala je Keri. - O, Beti, nemojte se pretvarati.

Ja dobro znam šta ste očekivali. Ali, ja sam sasvim obična devojka iz

malog zabačenog grada, koja je živela od jedne do druge plate, sve

do sada.

- Nije greh zarađivati za život.

- Ne, nije. Morate mi dati malo vremena da se naviknem na stil

života Revelovih.

Beti se nasmešila toplo. - Nadam se da se nećete suviše promeniti.

Ako smem to da kažem.

- Mogu li ostaviti Majka ovde na kratko? Htela bih da odem do

gospođe Revel.

- Naravno, samo idite - odgovorilaje Beti spremno.

Etel je zateklaza pisaćim stolom. Pi-sala je pismo. Kadaje ušla,

onaje ostavila pismo i premestila se u fotelju. - Drago mi je što si

došla.

- Ne bih htela da vas prekidam u poslu.

Etel je pokazala na stolicu. - Samo ti sedi. Pismo mogu da napišem

i kasnije. Hoću i na taj način da se zahvalim Džesiki što mi je pronašla

sat. - Džoš je danas vrlo rano izašao, zar ne?

Keri umalo nije kazala da o tome nema pojma, ali je na vreme

shvatila kako bi to zvučalo. - Da, oko sedam. Nisam potpuno sigurna,

jer me je Majk tek kasnije probudio.

by voki

- Džoš mnogo radi. Nadam se da ćeš upotrebiti sav svoj šarm da

ga zadržiš u kući što više.

Kerini obrazi su se zažarili i ona je odvratila pogled od svoje

svekrve, kako bi prikrila nelagodnost koju je osećala.

- Džoš veoma liči na svog oca, draga moja. Ima snažan karakter

i dominantan je ako mu se to dozvoli. Ali, voljena žena lako može naći

pravi put do svog čoveka - rekla je Etel, posle kraće pauze.

- Džoš je bio van događaja, dok je boravio u Boizu, ali se nadam

da će za nekoliko dana nadoknaditi sav posao koji je propustio. - Keri

je najzad uspela da pronađe neke umirujuće reči.

- Nadam se da si u pravu - složila se Etel. - Hoćeš li šoljicu kafe?

- Da, hvala - Keri je prihvatila sa zadovoljstvom, voljna da učini

bilo šta da bi promenila temu razgovora.

- Htela sam nešto drugo da se dogovorim s tobom - govorilaje

Etel, sipajući joj kafu - planirala sam malu zabavu za subotu, kako bih

te predstavila najbližim prijateljima.

- Jeste li sigurni da možete izdržati taj napor? - upitala je

nezadovoljnim

glasom. Nimalo joj se nije svidelaideja da celo veče mora da

izigrava divnu ženicu.

Etel se nasmejala. - Moj jedini posao dok ne stignu gosti, je

sastavljanje jelovnika. O svemu ostalom pobrinuće se Beti.

Dalje su njih dve razgovarale o ve- čeri, o jelima koja će se

pripremiti, i, naravno o gostima koje će pozvati. Biće to samo najbliži

prijatelji: Loren i Kristina Meklo, Kevin Hamilton, neženja, direktor

jedne fabrike, Robert Marlou, fizičar i njegova supruga, i naravno,

Džesika Torp.

*

Tog popodneva, dok je Majk spavao, Keri je razgledala kuću i vrt.

Karnejevi su stanovali u apartmanu u jednospratnom krilu zgrade, dok

je Etelin apartman zauzimao skoro celo drugo krilo. U sredini kuće

nalazio se dvospratni deo gde su bile spavaće sobe, dnevne sobe,

by voki

trpezarije i kuhinja. Na spratu preko puta njenog i Džošovog apart-

mana, nalazile su se četiri nekorišćene spavaće sobe svaka sa svojim

kupatilom. Ovo je sigurno, pomislilaje, planirano za Džošovu decu,

koju će on imati jednog dana. Sada će sve, osim jedne u koju će se

kasnije useliti Majk, ostati prazne, osim ako se Džoš ne urazumi i

dozvoli joj da se razvedu i da povede Majka sa sobom. Tada bi on

mogao ponovo da se oženi.

Kada je izašla u vrt, setila se Džošovih reči da je ovo mesto idealno

za decu. Bio je u pravu. Onato Majku nikada ne bi mogla da pruži. Od

ove pomisli navrle su joj suze na oči i ona se veoma tužna vratila u

kuću.

Nahranila je Majka u kuhinji, a ona je prihvatila Etelin poziv da

večera s njom u njenom apartmanu.

Dok su njih dve večerale, zazvonio je tejefon. Bio je to Džoš.

- Žao mi je što nisam stigao na večeru - rekao je Keri. Glas mu

je zvučao strano i jako, jako daleko. - Imam nekih problema sa

poslom, celo popodne sam proveo pokraj telefona da pogledam

današnju poštu. Plašim se da ću veoma kasno doći kući.

- Jasno.

- Sumnjam da ti je jasno, ali, pokušaj da objasniš situaciju mojoj

majci. Ona se sinoć naljutila, a danas će biti verovatno još gore.

- Dobro, pokušaću. - Spustilaje slušalicu, veoma razdražena

time što Džoš očekuje da se ona izvinjava umesto njega. Zar nije on

bio taj koji je predložio da se pretvaraju da su srećan bračni par? Za

Majkovo dobro, rekao je. Ali, sada nije bio zabrinut za Majka, nije čak

ni pitao za njega.

Keri nije mogla da ne misli na to da bi Džoš stigao na večeru samo

da je hteo. Možda je planirao, pomislilaje gorko, da večera sa

Džesikom. Mračnog lica vratila se za sto i razgovarala s Etel, što je

mogla mirnije.

Posle večere se igrala sa Majkom, dok on nije zaspao i oko devet

sati i ona je legla. Džoš još nije stigao, što je potvrdilo njene sumnje

da je izašao sa Džesikom Torp.

by voki

*

Sledećeg jutra probudili su je duboki smeh i Majkovo gundanje.

Vrata od Majkove sobe bila su otvorena, Džoš se igrao s njim. Keri je

ustala i otišla u kupatilo da se istušira i očešlja. Zadrža-

la se duže nego što je bilo potrebno, na- dajući se da će Džoš za to

vreme otići na doručak. Ali, kad se vratila u svoju sobu, njih dvojica su

sedeli na njenom krevetu.

- Trebalo bi da presvučem Majka - promrmljala je.

- Ja sam to već uradio - Džoš ju je gledao s osmehom na

usnama. - Što si tako iznenađena? Pa, to uopšte nije teško.

- Ne mogu da te zamislim da to radiš.

- Zašto da ne? Ja imam veoma razvijen osećaj očinstva. Kada

smo već kod toga, razgovarao sam sa svojim advokatom, u vezi s

usvajanjem. On će sve srediti i javiti nam kada treba da odemo da

potpišemo.

- Mi? Zašto ja treba da potpisujem?

- Zato što on nigde nije pronašao ne- ki dokument da si ti

zvanično usvojila Majka.

Keri je bila zapanjena. - Oh, zaista nisam. Mislila sam da to i nije

potrebno.

Slegao je ramenima. -I ne bi bilo, da ja nisam saznao ko je njegov

otac.

- Ne moraš da me podsećaš na to!

- Sada je veoma pametno da ispunimo sve te formalnosti oko

usvajanja, jer smo muž i žena. Tako se kasnije ne mogu javiti nikakvi

problemi.

- Dobro - složila se konačno. Nije volela da se podseća na

probleme, koji su iskrsli, pošto je Džoš saznao za Majka, a s druge

strane, želela je da Majk legalno bude njen sin.

- Tvoja majka je bila veoma nezadovoljna što si sinoć tako

kasno stigao - promenilaje temu.

Džoš ju je pogledao ledeno. - Siguran sam da će mi ona sve to reći,

kada navratim do nje kasnije. Ne dopada mi se da me žena poziva na

odgovornost.

by voki

- To mi ne pada na pamet. Uopšte mi nije stalo do toga da znam

kako ti pro- vodiš svoje vreme. Nadam se samo da ćeš prisustvovati

zabavi u subotu uveče, zbog majke, ako ni zbog čega drugog.

- Oh, ne, zar tako brzo? Zašto si to prihvatila?

- Znaš, meni je do toga stalo mnogo manje nego tebi, ali, nisam

želela da se raspravljam sa tvojom majkom. Ona želi da me predstavi

tvojim prijateljima i nisam mogla da se protivim tome, osim da sam

joj rekla istinu o našem, nazovimo ga tako, braku.

Zatim se okrenula prema ogledalu i počela da četka svoju gustu

kosu, što je bilo sasvim nepotrebno. Nije želela da sretne njegov

ciničan pogled.

- Majci nećeš govoriti o tome.

Spustila je četku. - Treba da izigravam zaljubljenu ženu u subotu,

zar ne?

- Tačno. Ta uloga je sasvim suprotna tvojim pravim osećanjima.

- Ništa manje nego tvojim - odgovorila je jetko.

Džoš je ustao i stao iza nje. Uhvatio je njen pogled u ogledalu.

Stavio joj je ruke na ramena i nežno joj je milovao kosu. Kerino srce je

zakucalo brže i ona je poželela da odgurne njegove ruke i pobegne iz

ove sobe. Ali, znalaje dabi to bilo besmisleno.

- Voleo bih da u subotu izgledaš najlepše što možeš - rekao je

tiho. - Ako ti je potrebno nešto, ja imam otvoren račun u nekim

prodavnicama. Slobodno idi i kupi sve što želiš.

- Ne, hvala - odgovorila je - tvoji prijatelji će morati da me

prihvate ili ne prihvate, ovakvu kakva sam.

- Siguran sam da ćeš i tako izgledati divno - promrmljao je.

Nekoliko dugih trenutaka posmatrali su se u ogledalu. Njegovi prsti

su je i dalje milovali, sve dok on naglo nije povukao ruku, kao da je

tek tada shvatio šta radi.

- Uz put, tvoj auto treba da stigne danas. Ovde baš nije veliki

izbor, ali sam pomislio da je bolje da kupim ono što ima, nego da

mesecima čekaš na porudžbinu. Ako se ne budeš složila s mojim

izborom, vratićemo ga.

- Nema potrebe. Sigurna sam da će mi se dopasti.

by voki

- Dobro - složio se Džoš i otišao u svoj apartman. Keri je ostala

da sedi, osećajući čudnu slabost, kao posle napornog fizičkog rada.

Njen auto, crvena „korveta" stigla je poslepodne. Keri je morala da

prizna da ni ona ne bi odabrala bolji. Osetila je čudno uzbuđenje,

posmatrajući automo- bil i poželela je odmah da se provoza. Javila se

Etel i ostavila Majka kod Beti i, pošto je proverila komande, polakoje

krenula prema gradu.

Zaustavila se pred jednom prodavni- com i odlučila da uđe. Na

vratima ju je dočekala vlasnica, Julija Frimont, tridesetogodišnja

plavuša. - Oh, ti si Keri, zar ne? Umirala sam od želje da te upoznam.

Keri je bila veoma iznenađena ovom toplom dobrodošlicom i uskoro

su njih dve ćaskale kao stare prijateljice. Julija ju je nagovorila da

pomaže u organizovanju novogodišnjeg bazara. Keri je to prihvatila,

znajući da se od supruge Džoša Revela to očekuje.

Posle sat vremena, dok se vraćala kući, Keri je razmišljala o ovoj

prijatnoj ženi. Ona je, kao i Etel, zaključila da je njen brak srećan i pun

ljubavi. Hoće li takav utisak imati i gosti na subotnjoj zabavi, upitala

se gorko, parkirajući auto u garažu.

*

Keri je posmatrala svoj odraz u ogledalu. Mnogo je truda uložila da

izg- leda dobro i bila je zadovoljna. Obukla je dugačku ljubičastu

haljinu. Biserna ogrlicaje bilajedini nakit koji je stavila, osim venčanog

prstena. Kosu je očešljala da u bogatim valovima pada na ramena.

Diskretno se našminkala. Nasmešila se. Izgledala je veoma mladoliko i

privlačno. Još uvek se smešila kada je Gracia ušla u sobu.

- Gospodin Džoš je poručio da siđete, jer su već neki gosti stigli

- rekla je devojka.

- Kako izgledam?

- Oh, izgledate divno! - odgovorila je iskreno.

- Hvala, Gracia. Drago mi je da se bar nekome u kući dopadam.

- 0, nisam to samo ja. Primetila sam kako vas gospodin Džoš

gleda. Kao da bi hteo da vas zgrabi i poljubi pred svima.

by voki

Keri se nasmešila tužno. Pitala se koliko posluga zna o njihovim

odnosima? Svi su znali da spavaju odvojeno. Keri je jednom objasnila

Beti da je to zbog Majka koji se često budi noću.

Uzela je parfem i nanela ga iznad šake i na vrat, iza ušiju. - Kako je

Majk? - upitala je devojku.

- On je jako dobar. Tetka Beti ga je već nahranila, a sada se

Adam igra s njim.

Keri je ustala i krenula dole. Polako je silazila niz stepenice,

pridržavajući suknju, da se ne saplete. Džoš je stojao u dnu stepenica.

Držao je čašu u ruci.

- Hajde, hoću da te predstavim gostima - rekao je grubo,

odmeravajući je hladnim pogledom. Uhvatio ju je pod ruku i poveo

prema dnevnoj sobi, gde su gosti stojali u grupicama i razgovarali.

Namestila je osmeh i krenula da upozna Džošove prijatelje.

Loren Mekoj, sredovečni čovek, srednje visine, svetle kose i svetlih

očiju, izgledao je kao uspešan poslovni čovek. Govorio je tiho i lagano,

za razliku od svoje supruge Kristine.

Doktor Robert Marlou i njegova žena Džejn, bili su malo stariji od

ostalih i veoma su ličili jedno na drugo. Oboje su bih visoki, imali su

plave oči i svetlu, ravnu kosu. Džejn je bila mirna i povučena osoba,

obično je njen muž govorio i u njeno ime.

Džesika Torp je stajala u uglu sa ča- šom u ruci i razgovarala sa

visokim, privlačnim čovekom koji je imao oko trideset godina.

Izgledala je divno u crnoj večernjoj haljini. Kosa joj je bila podignuta u

punđu na potiljku, a u uši- ma su joj blistali dijamanti.

Prišli su ovom paru i Džoš joj je predstavio Kevina Hamiltona, koji

joj se nasmešio toplo.

Kada je upoznavanje okončano, Džoš ju je grubo upitao šta bi htela

da popije.

- Šeri, molim - odgovorila je i okrenula se prema Kevinu da nastavi

s njim razgovor o Majku.

Bila je razočarana. Sasvim detinjasto je bilo od nje što se nadala da

će od Džoša dobiti kompliment za svoj izgled. Sada, dok je stajala

pored elegantne Džesike, shvatila je da se obukla i suviše

jednostavno.

by voki

- Sto je divno postavljen - rekla je kada je Džoš pratio njen

pogled.

- Mojn majka je veoma sposobna domaćica. Moraš učiti od nje,

jer ćeš jednoga dana ti preuzeti tu ulogu.

Keri je htela da mu odgovori kako se njena uloga svakim danom

sve više proširuje, ali nije htela da ostali primete ironiju u njenom

glasu.

- Toliko toga ne znam - rekla je konačno.

- Istina - rekao je Džoš podrugljivo - ali, ti si mlada i imaš mnogo

vremena pred sobom.

Džesika je tog trenutka krenula prema Etel koja se nalazila u

drugom kraju sobe i Keri se okrenula prema Kevinu. Započela je

razgovor o njegovom poslu i na kraju mu je predložila dajoj pokaže

plantaže.

- Naravno - prihvatio je - uvek ću naći vremena za gazdinu

suprugu - rekao je galantno.

Džoš se naglo okrenuo od njih i krenuo da ostavi praznu čašu na

sto. Keri je osetila da je ljut, ali, nije imala pojma zbog čega. On

očigledno nije imao nameru da je upozna sa porodičnim poslom i nije

bilo ničeg lošeg u tome što je zamolila Kevina. Odmahnula je glavom i

nas- tavila prijatan razgovor, sve dok Etel nije oglasila da je vreme za

večeru.

Kevin ju je poveo prema stolu i seo sa njene desne strane. Sa leve

je bio Mekoj. Etel je sedela na čelu stola, a Džoš i Džesika s njene

desne strane, preko puta Keri.

Primetila je kako se Džoš saginje da bi čuo nešto što je Džesika

šaputala i ona se setila onoga jutra kada joj je on milovao kosu dok je

sedela pred ogledalom.

Počelaje večerai Beti je donela prvo jelo. Kadgod bi Džoš

progovorio svi su se okretali prema njemu i slušali ga pažljivo, s

mnogo poštovanja. Onaje govorila malo, delovala je odsutno i

zamišljeno. Ako bi neko hteo da je upita nešto, morao bi dva puta da

ponovi pitanje. Nije se uplitala u poslovni razgovor koji su vodili njeni

susedi za stolom.

by voki

Kako je večera odmicala, Keri se sve više i više opuštala. Bilo je to

zbog do- brog jela i vina koje je pila. Uskoro je ćaskala sa Kevinom,

kao da su bliski prijatelji koji se poznaju godinama.

Pre nego što su svi ustali od stola, doktor Merlou je zamolio za reč,

ustao i podigao čašu.

- Najsrdačnije čestitke Džošu i Keri. Neka im je srećan zajednički

život.

- Živeli! - prihvatili su svi.

Keri je stisnula čašu u svojoj ruci, posmatrajući Džoša kroz

spuštene trepavice. I on je posmatrao nju nekoliko trenutaka, a zatim

se okrenuo prema Džesiki i rekao joj je nešto. Keri je otvorila oči i

proučavala. njegov izgled, široka ramena, talasastu kosu. Odjednom

je okrenuo glavu i uhvatio njen pogled. Podigao je jednu obrvu i gorko

se nasmešio. Keri se zbunjeno okrenula i upitala nešto Kevina.

Konačno su počeli da ustaju od stola i da se vraćaju u dnevnu sobu.

Keri je sela na sofu pored Etel i primetila da se Džoš izgubio.

Razgledala je i dalje po sobi i shvatila da nema ni Džesike. Pocrvenela

je od ljutine i poniženja. Nije očekivala od njega da je poštuje, ali,

kako samo može da bude tako netaktičan pred svojom majkom? Da bi

skrenula njenu pažnju počela je da razgovara s njom i Kristinom.

Nekoliko minuta kasnije, Džoš i Džesika ušli su u sobu a majka je

podigla pogled i nasmešila im se.

Nije prošlo ni pola sata, iako je Keri mislila da tu sedi već satima, a

gosti su počeli da se razilaze. Uskoro su ona i Džoš sa Etel ostali sami.

Etel se nasmešila sinu i snahi i uz izvinjenje da je umorna, htela je

da se povuče u svoju sobu.

Keri je uhvatila staru ženu za ruku.

- I ja sam umorna, majko. Otpratiću vas do vašeg apartmana.

Džoš nije prokomentarisao njihov odlazak i Keri je pomislila da je

samo na to čekao, kako bi bio slobodan da otprati Džesiku.

Kada je stigla u svoju sobu, prvo je proverila da li je Majk dobro. On

je spavao mirno. Zatim je otišla u kupatilo i istuširala se. Obukla je

jednostavnu žutu spavaćicu.

Sedela je pred ogledalom i češljala se, kada su se vrata naglo

otvorila i Džoš je ušao unutra.

by voki

- Zar ti nikada ne pada na pamet da bi trebalo da kucaš pre

nego što ulaziš? - upitala je, okrećući se prema njemu.

- Na vrata svoje žene? - odgovorio je hladno.

- Pa, i suviše sam umorna da bih se sada raspravljala s tobom.

Hoću da legnem.

- Ne još. Hoću da mi objasniš svoje ponašanje večeras.

- Moje ponašanje?

- Da, tvoje ponašanje prema Kevinu Hamiltonu - rekao je ljutito

stisnuvši usne.

- Ja sam bila ljubazna domaćica - odgovorila je ravnodušno.

- Flertovala si s njim. To su svi primetili. Bilo je i suviše

očigledno.

Svojim hladnim pogledom prelazio je preko njene figure.

- S kojim pravom rne kritikuješ? - upitalaje oštro. - Ali, ako već

lioćeš takav razgovor, onda mi objasiii šta ste ti i Džesika radili kada

ste se izgubili posle večere?

Iznenađeno je podigao pogled. - Htela je da čuje moj savet u vezi s

nekom njenom investicijom.

- Zar? Nisam imala pojma da si ti i savetnik - ironično se

nasmešila. - Pobogu, Džoše, kakvom me ti budalom smatraš? Ja u to

ne verujem, a ni ostali.

- Ti si ljubomorna - rekao je s ču- dnim izrazom na licu.

- O, ne, nisam - prisilila je sebe da to kaže ravnodušno.

- Jesi - odgovorio je i uhvatio ju je za ruke. Pokušala je da ih

istrgne, ali uzalud. Odjednom ju je zagrlio pripijajući njeno telo uz

svoje. Grubo ju je poljubio. Keri je osetila toplotu njegovog tela i srce

joj je zaigralo. Kada je konačno podigao glavu Keri je negodovala. On

se suvo nasmejao.

- Ne možeš dobiti Kevina, Keri. Moraćeš da se zadovoljiš sa

svojim mužem.

Ona je nekoliko trenutaka stajala širom otvorenih očiju, bez glasa.

Bila je šokirana. Tada je očiju punih suza podigla ruku i pre nego što je

shvatila šta se događa, ošamarilaje Džoša.

On ju je naglo uhvatio za ramena i prodrmao. - Keri, ti...

by voki

- Ja... nisam to htela - pokrila je rukama lice - tako si me

naljutio.

Polako je izraz gneva nestajao s njegovog lica. Ona se pomerila

nazad dok su joj suze blistale u očima.

- Jesam li te uvredio? - upitao je tiho? - Keri, ja...

- Da prekinula ga je. Govorila je tiho, skupljenih obrva. - Od kako

sam došla ovamo, samo to i činiš.

Prebledeo je, samo su tragovi od njenih prstiju na obrazu bili

jarkocrveni. Bez ijedne reči obišao je oko nje i izašao. Čula ga je dok je

silazio niz stepenice, a zatim kako izlazi iz kuće i ne trudeći se da to

uradi tiho.

*

Sledeće nedelje viđala ga je veoma malo. Dva puta ujutru došao je

u njenu sobu, da bi se igrao sa Majkom. Na nju je obraćao manje

pažnje nego da je deo nameštaja. U tom periodu, dok je odnos sa

njenim mužem bivao sve gori, Keri je postajala sve bliskija sa

njegovom majkom. Svakog dana bi je posećivala u njenom

apartmanu. Ti sati provedeni sa svekrvom i sati provedeni sa Majkom

bili su jedini kojima se radovala.

Dve žene su razgovarale otvoreno o mnogim stvarima, o raznim

temama, osim kada je Etel započinjala razgovor o Džošu. „Moraš ga

prisiliti da provodi više vremena kod kuće" rekla je nekoliko puta.

Jednoga dana, Etel ju je pogledala oštro i upitala: - Keri, da li se

nešto loše dogodilo između tebe i moga sina?

- Ne, sve je u redu kao i prvog dana kada smo se venčali -

odgovorila je.

Ali, Etel očigledno nije bila zadovoljna ovim odgovorom. Ipak, bila

je veoima taktična i nije više postavljala pitanja. Samo je ponekad

prodorno posmatrala Keri.

Keri je pre praznika, kada će biti održan i bazar, provodila nekoliko

popodneva u kuhinji sa Beti, praveći kolače za Juliju Frimont. Tih

danaje osetila pravo praznično raspoloženje i nestrpljivo je očekivala

bazar. U petak ujutru je otišla u grad i odnela kolače na dogovoreno

by voki

mesto. Julijaje razvrstavala druga jela, a kada je ugledala Keri, toplo

joj se nasmešila.

- Jesu li ovi voćni kolači po Betinom receptu? - upitala je posle

pozdrava, a Keri je potvrdila. - Kada treba da budem ovde? -

interesovala se.

- U jedan sat.

- Odlično! Imam još dovoljno vremena za kupovinu.

Tokom sledećih nekoliko sati, Keri je kupovala poklone za svoje

ukućane. Plišanog majmuna za Majka, keramički držač za olovke za

Etel i niklovani čajnik za Beti. Pošto joj je ostalo još dva sata

slobodnog vremena, setila se Kevinovog obećanja da će joj pokazati

plantaže. Pogledala je u svoj zeleni vuneni kostim i vunenu jaknu boje

šampanjca, koje je imala na sebi i zaključila da izgleda dovoljno dobro

da se pojavi pred Revelovim radnicima.

Sela je u automobil i odvezla se van grada, gde se Revelov

kompeks nalazio na nekoliko jutara zemlje. Od vratara je saznala gde

se nalazi Kevinova kancelarija, a kada se našla tamo, dala je svoje

ime njegovoj sekretarici. Taman je sela da sačeka, kada su se vrata

otvorila i Kevin joj je pošao u susret.

- Ovo je prijatno iznenađenje Keri.

- Neću se zadržavati ako si zauzet.

- Nemam baš mnogo posla. Hajde, obezbediću ti obilazak kakav

zaslužuju samo najbogatiji posetioci.

Keri se smejala dok su izlazili iz zgrade, a Keri ju je držao pod ruku.

- Bila sam u gradu i pošto mi je ostalo još vremena pre mojih

obaveza u vezi sa bazarom, odlučila sam da te posetim. Lepo je od

tebe što si odmah pristao da mi pokažeš sve što me interesuje, iako

znam kako je vama vreme dragoceno.

Njegov pogled je počivao na njenom lepom licu. - Kao što sam ti

već rekao, za tebe ću uvek naći vremena. Čudim se samo da ti Džoš

nije još ranije pokazao naše komplekse.

- On je zauzet - rekla je kratko - i volela bih da ne gledaš na

mene sve vreme kao na gazdinu ženu.

- A kao prijatelja?

- To je već mnogo bolje.

by voki

- Rekla si to kao da ti je zaista potreban prijatelj.

Izbegla je njegov pogled, plašeći se da će iz njenih očiju pročitati

mnogo više nego što bi ona htela. - Prijatelja nikada nije previše.

Kada su završili obilazak bilo je već podne.

- Ako se ne žuriš, dođi sa mnom u kancelariju na ručak - pozvao

ju je Kevin. - Imam tamo mali hladnjak i u svako doba mogu da

napravim dobre sendviče.

- Hvala, to mi se dopada. Tek u jedan sat moram da se javim

Juliji.

- Odlično! - rekao je Kevin, uhvatio ju je za ruku i poveo u

zgradu.

- Jesu li ono Džošove kancelarije? - upitala je, pokazujući zgradu

preko puta.

- Da - rekao je Kevin iznenađeno. - Zar nisi bila tamo?

Pokajala se zbog tog nepromišljenog pitanja, ali, bilo je kasno.

- Ne, nisam još. Zbog Majka uglavnom provodim vreme kod

kuće - odgovorila je pognute glave.

Ručali su sendviče sa šunkom, a zatim popili kafu.

- Sendviči su bili jako dobri – pohvalila ga je.

- Da, ali moje kulinarske veštine se završavaju samo na

sendvičima. Uglavnom jedem u restoranu.

- Etel mi je rekla da ima nekoliko devojaka koje bi se veoma

rado prihvatile da se brinu o tome. Da li si razmišljao o takvoj

mogućnosti?

- Nisam još spreman za ženidbu, ako si mislila na to. Ovog

trenutka mi je karijera mnogo važnija.

- Ovde ti je sasvim dobro - rekla je Keri razgledajući luksuzno

nameštenu kancelariju.

On sleže ramenima. - Mesto Džošovog pomoćnika je još uvek

slobodno - rekao je oprezno - iako je njegov brat poginuo još pre

godinu dana.

- Jesi li mu spomenuo da te to mesto interesuje?

Nasmejao se kratko. - Nije to problem. Naime, ja nisam jedini.

Uskoro su promenili temu i završili ručak, kad je signalno svetlo

najavilo posetioca, i, pojavio se Džoš.

by voki

- Izvini što dolazim nenajavljen, ali, tvoja sekretarica je izašla... -

naglo je ućutao kada je ugledao Keri.

- Pokazao sam tvojoj ženi plantaže - rekao je Kevin - i navratili

smo na kafu. Hoćeš li i ti da nam se pridružiš?

- Ne - odgovorio je kratko, ne skidajući pogled sa Kerinog hca.

Obrazi su joj bili zažareni dok je uzimala svoju jaknu. - Moram da

idem. Julija me čeka - rekla je žurno. - Hvala ti, Kevine. Džoše,

videćemo se kod kuće.

Iznenada, Džoš ju je uhvatio za ruku.

- Ja ću te otpratiti. - Kada su izašli,on ju je pogledao prodorno. -

Šta ti radiš ovde? - upitao ju je grubo.

- Kevin ti je rekao - odgovorila je, trgnuvši ruku. - Imala sam

malo slobodnog vremena. A sada moram da idem, Džoše, obećala

sam Juliji.

- I meni si nešto obećala na venčanju - procedio je kroz zube. -

Ili si možda zaboravila?

- Teško da bih mogla da zaboravim te najgore trenutke u mom

životu - uzvratila mu je i otvorila vrata od automobila.

- Nismo još završili - rekao je Džoš napeto - videćemo se

večeras. - Zalupio je vrata, a zatim je brzim koracima otišao u zgradu.

Keri je otišla u grad, ali je potpuno izgubila dobro raspoloženje.

Ipak, sve je proteklo u redu. Upoznala je mnogo ljudi, koji su svi bili

veoma prijatni prema njoj. S nekima je razgovarala kao da se već

dugo poznaju.

- Hej, ti si postala ljubimica ovde - rekla joj je Julija.

- Kako to misliš?

- Svi te vole. Veoma si jednostavna i ljubazna, ove obične ljude

ne smatraš nižima od sebe.

Nasmejala se. - Zašto bih to radila? Pa, i ja sam bila tako obična

kao i oni.

- Ne znam kako te je Džoš pronašao, ali, to je nešto najbolje što

je u životu uradio. Sećam se kako je imao proble- ma sa Helen... -

Iznenada je prekinula, shvativši da to nije tema o kojoj bi trebalo da

govori Keri. Okrenula se i usula kafu. - Kada ću upoznati Majka?

by voki

Keri je obećala da će ga dovesti u njenu radnju, a zatim se duboko

zamislila. Kakve je to probleme Džoš imao sa Helen? Julija joj to

sigurno ne bi rekla, a ni Etel. Znači, jedino Džoš može da odgovori na

to pitanje, ali, izgleda da neće imati pogodnu priliku da to pitanje

postavi.

Te večeri, Džoš je došao izuzetno na večeru. To se događalo retko u

poslednje vreme. Beti je Majka hranila u kuhinji, dok su ostali jeli u

trpezariji. Džoš je uglavnom ćutao, osim kada bi ga majka nešto

upitala. Bilo je očigle- dno da se zbog nečega ljuti na svoju ženu. Čim

je završila večeru, Etel je otišla u svoju sobu.

Kada su ostali sami, Džoš je pogledao Keri, tvrdog izraza lica.

Znajući da je on samo čekao priliku da je ponovo napadne zbog

posete Kevinu, Keri se izvinila i brzo otišla u svoju sobu. Beti je trebalo

da donese Majka svakog trenutka i ona je bila sigurna da zbog toga

Džoš neće krenuti za njom. Prevarila se. Tek je uspela da se presvuče i

spremi za tuširanje, kada je on ušao.

- Neću više da čujem nijednu tvoju besmislenu optužbu - rekla

mu je čim gaje ugledala. Ipak, osetila je slabost i morala je da sedne u

fotelju. - Uskoro će Beti doneti Majka.

- Neće, dok joj jato ne kažem - rekao je i otišao do prozora.

Keri se osećala kao mušica koja je uhvaćena u paukovu mrežu.

- Onda reci šta imaš da mi kažeš.

- Hoću da se držiš podalje od Kevina Hamiltona. I da se više ne

viđate nasamo. - Izgledao je ljut kao nikad do tada. - Neću da trpim

ogovaranja oko moje žene i nekog drugog muškarca.

- Nemaš pravo da to tražiš od mene. Mislim da ću ovde poludeti

ako ne budem mogla čak ni prijatelje da imam.

- Nisam mislio da te interesuje moja kompanija, Keri.

- Ja i nisam... - pretpostavljala je da je on u pravu što sumnja u

njeno prijateljstvo sa drugim muškarcem, ali, sada je bila na ivici

živaca. - Džoše, za mene nije dovoljno samo društvo desetomesečne

bebe. I neću ti dozvoliti da mi ti određuješ prijatelje.

Posmatrao ju je nekoliko dugih trenutaka, držeći ruke iza leđa. -

Kada si to već sama pomenula, reći ću ti šta- sam planirao. Našao

by voki

sam negovateljicu za Majka. To je jedna pedijatrijska sestra, koja ima

mnogo iskustva sa decom. Sledeće nedelje će biti ovde.

Keri je skočila sa stolice. - Znam šta pokušavaš! Hoćeš da se Majk

emotivno veže za nekog drugog!

- To je daleko od istine, Keri. Nekoliko puta godišnje ja moram

da odlazim iz grada, a želim da ti uvek ideš sa mnom.

Ona je pokrila lice rukama. - Pobogu, zašto?

- Ti si moja žena. - rekao je isto tako hladnim glasom - i hoću da

budeš domaćica mojim poslovnim partnerima.

Podigla je glavu i pogledala ga ljutito. - Da li je to pravi razlog što si

se oženio sa mnom? Da bi dobio domaćicu za svoje poslovne

partnere. Zar ne bi Džesika Torp bolje odgovarala toj ulozi?

On se namrštio i u dva koraka prešao rastojanje koje ih je

razdvajalo. Za nekoliko trenutaka već je sedeo pored nje i divlje je

ljubio.

- Da li je to tvoj odgovor na sve? - upitala je kada je konačno

uspela da se oslobodi njegovog zagrljaja.

Položio ju je na krevet i pritisnuo svojim telom. - Nećemo više

govoriti - promrmljao je, nastavljajući daje ljubi.

Keri nije čak ni pokušala da se bori, znala je da bi to bilo uzalud.

Lagano je podigla ruke i savila ih oko njegovog vrata, osećajući

njegove snažne mišice pod prstima i mekoću njegove kose.

Iznenađeno je podigao glavu. Keri je primetila da je tog trenutka

nestalo ljutnje iz njegovih očiju. Za trenutak je zažmurila i tada je

shvatila da je kasno za borbu, ako je to nameravala. Njegove usne su

već ponovo bile na njenom licu, ali, poljupci su sada bili nežni, a usne

tople. Osetila je njegove ruke na svome telu i izgubila je volju da se

protivi kada je počeo da je svlači. Potpuno se prepustila njegovim

zagrljajima, svesna da joj to uopšte nije mrsko. Pripila je svoje telo uz

njegovo, osećajući zadovoljstvo koje nikada do tada nije osetila.

*

by voki

Kada je sve prošlo, Keri je ležala na krevetu potpuno zbunjena. Nije

volela Džoša, nije joj se čak ni dopadao, ali, zbog čega je onda bila

toliko slaba prema njemu? Zbog čega je imao toliku moć nad njom?

Nije mogla daprikrije gorčinu koju je osetila i suze su počele da joj

se skupljaju u očima. Pokrila je oči rukama, ali, suze više nije mogla

da zadrži.

- Keri, šta nije u redu? - čula je njegov grub glas.

- Ništa nije u redu - promrmljala je, puna sažaljenja prema sebi.

- Nemoj biti luda! Prvi put od kako smo venčani, sve je u redu.

Keri više nije mogla ni reč da kaže, samo je okrenula glavu na

drugu stranu.

Zar je zaista toliko luda? Hoće li Džoš sada otići kod Džesike, ili ko

zna kod koje druge? Da li on zaista misli da će ovo izgladiti

nesporazume među njima?

- Keri - rekao je nestrpljivo - nemoj sve shvatati tako tragično.

Prestani da se ponašaš kao dete. Reci mi zašto si iznenada počela da

plačeš?

Otvorila je oči i okrenula glavu prema njemu. Zamućenim

pogledom je posmatrala njegovo ljutito lice. - Ne bi mogao da se

smiriš dok mi sve ne uzmeš, zar ne? Prvo sam morala da se udam za

tebe i dovedem Majka ovamo. Ne mogu čak sama ni prijatelje da

biram. Dovodiš negovateljicu da bi Majka odvojio od mene, a sada si

dobio i moje telo...

- Hej, Keri, šta ti je? - upitao je ljutito. - Ja ne bih uzeo tvoje telo

da ti to nisi htela. Zašto sada govoriš drugačije? Ti čak i veruješ u to.

Imao sam obzira prema tebi i prvo sam čekao da se venčamo, pa tek

onda da spavamo zajedno.

- O, da! - odgovorila je gorko. - Ti si toliko obziran prema meni

da mi uzimaš sve što mi je drago i još očekuješ da mi se to dopada.

- Zašto lažeš samu sebe? Brak ne bi smeo da bude bojno polje.

- Ne znam kako bi trebalo da izgleda brak, nikada još nisam bila

udata - odgovorila je. Pokušavajući da sačuva bar malo ponosa,

okrenula se na drugu stranu i skupila kolena. Džoš je bez reči ustao iz

kreveta i obukao se. Tiho je izašao i otišao u svoju sobu.

by voki

Keri je odlučila da se istušira i siđe u kuhinju. Život mora da teče

dalje, a ona će se truditi da odsada više vremena provodi sa Majkom,

jer će uskoro doći negovateljica i za to neće imati mnogo prilike.

*

Jedan dan pre praznika, stigla je i negovateljica. Majk je spavao, a

Keri je sa Etel pila čaj. Džoš je doveo sitnu ženu u uniformi. Žena je

izgledala kao ptica. - Majko, Keri, upoznajte se sa Emili Hastings. Ona

je došla da preuzme brigu oko Majka.

Posle kratkog razgovora u kome Keri nije učestvovala, Džoš je

poveo Emili u sobu koja je za nju određena, a bila je spojena vratima

sa jednom istom takvom, koja će ubuduće biti Majkova. Keri se

pobunila da u njenom apartmanu ima dosta mesta i za dečaka i

njegove stvari, ali, Džošje odgovorio daMajk mora imati sopstvenu

sobu, da se ne bi razmazio kao Deni. Na njeno veliko razočaranje,

Majk se nije bunio što su ga premestili. Cak je izgleda i uživao u

istraživanju nove sobe, a napravio je i nekoliko samostalnih koraka.

Majku je bilo dozvoljeno da za praznični ručak sedi s ostalima za

stolom u trpezariji. Kao da je osetio neko posebno raspoloženje dečak

je bio veseo i nasmejan, dok je negovateljica trčkarala oko njega,

pazeći da nešto ne baci na tepih. Vrhunac za Keri bio je to kada je

Džoš ponudio dečaku još krompir pirea, a ovaj je podigao svoje plave

oči i rekao: - Tata!

Keri je ustala od stola i otišla u dnevnu sobu gde je gorela vatra u

kaminu. Uskoroje Etel došla zanjom. -Džošje otišao u šetnju - rekla je.

Keri je ćutala. Etel joj je prišla i sela na kauč pored nje. - Keri, ne bih

htela da se mešam u tvoj privatni život, ali, molim te, reci mi da li

mogu da ti pomognem da se između tebe i Džoša sve sredi?

- Šta da se sredi?

- Draga moja, ja nisam slepa. Nešto između vas dvoje nije u

redu. Šta je on to uradio da te je tako naljutio?

Keri je osetila ogromnu želju da ovoj ženi ispriča celu istinu. Da joj

kaže da je njen sin sebičan i bezosećajan čovek, koji uvek sprovodi

svoju volju, bez obzira da li će nekoga zbog toga povrediti. Htela je da

by voki

joj kaže da bi već odavno otišla odavde da nije Majka. Ipak, kada je

ugledala njeno ljubazno lice, puno razumevanja, nije mogla da joj

nanese bol. - Mislim da Majku nije potrebna negovateljica - rekla je.

Etel je tužno klimnula glavom. - Mislila sam daje to u pitanju. Draga

moja, ja sam ganuta tvojom brigom i pažnjom za dečaka. Znam koliki

je to bio napor . za tebe, koliko si samo morala da se odričeš zbog

njega. Očigledno, od njego-og oca nisi mogla da očekuješ pomoć.

- O tome ne bih htela da govorimo - prekinulaju je naglo.

- Naravno, i ne moramo - odgovorila je toplo. - Ja bih samo htela

da ti pomognem da sagledaš situaciju iz Džošovog ugla. I on je, isto

tako kao i ja, shvatio kako ti je bilo teško. Sada, kada si njegova žena,

dozvoli mu da te bar malo rastereti.

- Majko, ja nikada nisam pomislila da mi je Majk teret.

- Da, znam, pogrešno sam se izrazila - izvinjavala se Etel. - Ja

razumem Džoša, jer iz ličnog iskustva znam koliko majka može

emotivno da se veže za dete. I tada, bez obzira na svu ljubav i dobre

namere, može stvoriti situaciju koja za dete neće biti dobra. Mislim da

se Džoš toga plaši. On se protivio mom načinu vaspitanja Denija i bio

je potpuno u pravu. Deni je postao samovoljan, neposlušan, pravi

buntovnik. Mislim da inače ne bi insistirao da ga Džoš pošalje u Afriku.

Keri je osetila veliko sažaljenje prema ovoj ženi. - Svako mora da

odgovara zbog svojih dela i vi ne treba da osećate krivicu. Bilo šta da

je Deni učinio, učinio je on sam, a ne vi.

- Znam. Zaista to znam. Samo hoću da objasnim Džošova

osećanja. Majk mu veoma mnogo znači i mogu da ga razumem. Kada

je Helen poginula, on nije izgubio samo zenu već i dete.

- Dete? - ponovi Keri kao da je nije dobro čula.

- Kao što sam i mislila, to ti nije rekao. On je prilično zatvoren,

ali, to su stvari koje ne bi smeo da prećuti. Naime, Helen je bila u

drugom stanju kada je izgorela u požaru.

- To nisam znala - odmahnula je Keri glavom. - Nikada mi to nije

spomenuo.

- Ako sazna da si to čula od mene, verovatno će se naljutiti, ali,

ja zaista hoću da vam pomognem. Vaš brak mora uspeti.

by voki

- Hvala, majko. I ne brinite, Džoš neće saznati da ste mi bilo šta

govorili o tome.

- Uvek ću ti sve reći ako budeš smatrala da će to popraviti vaše

odnose. U dobrom braku ne bi smelo da bude nikakvih tajni.

*

Kasnije, kada je bila sama u sobi, Keri se setila tog razgovora. Prvi

put je shvatila zašto je Majk toliko važan Džošu. Ipak, nešto je još

uvek bilo nerazjašnjeno. Zašto je Helen sama putovala u Toronto? Da

tamo ima rodbine, ne bi odsela u hotelu, a da je otišla na odmor, zbog

čega i Džoš nije bio s njom? Ipak, julija Frimont je rekla da su imali

nekih problema. Možda je Helen otišla sama da bi mogla o tome da

razmisli. Bez obzira šta se dogodilo između nje i Džoša, Keri gaje

sažaljevala. Sigurno je mnogo patio kad je Helen poginula. Kada je

izgubio ženu i dete, možda i više nego što je ona patila kada je umrla

Meg. Njoj je ipak ostao Majk, dok Džoš nije imao nikoga. Sa takvim

mislima sišla je sutradan u kuhinju da bi doručkovala sa Majkom.

- Oh, došli ste da se pridružite gospodinu Džošu, zar ne? - rekla

je Beti. - Baš lepo. Idem da postavim i za vas.

Pre nego što je stigla da se pobuni, Beti je već izašla u trpezariju.

- Zar Beti još nije donela Majka? - upitala je Adama.

- Ne, on će doručkovati gore sa negovateljicom.

Keri je htela da i ona s njima doručkuje, ali, sada više nije imala

izbora. Teško bi mogla objasniti zašto ne želi da doručkuje sa svojim

mužem.

Džoš ju je dočekao sa širokim osmehom na licu. - Beti misli da je

veoma lepo od tebe što si ustala ranije da bi doručkovala sa mnom.

Nisam hteo da je razočaram i kažem joj pravi razlog tvog dolaska. To

je Majk, zar ne?

Keri je sela na svoje mesto. - Tačno, ali, njega već hrani

negovateljica.

- Možeš otići tamo kadgod zaželiš.

- Zar da mi se ta Emili mota po sobi dok se igram s njim?

by voki

- Oh, Keri, zašto joj ne pružiš šansu? Ona je veoma dobra prema

Majku i sigurno bi ti se dopala. Nisi mi još oprostila što sam je doveo,

zar ne? To je očigledno, ali da li me optužuješ i zbog drugih stvari?

Keri nije odgovorila. Ćutala je nekoliko trenutaka, sećajući se

njegovog zagrljaja. Zatim je odmahnula glavom kao da želi da istisne

takve misli. - Od danas počinje rasprodaja u gradu - promenila je

temu - možda bih mogla da kupim poklone za novogodišnje praznike.

Nasmešio se. - Baš dirljivo što želiš da uštediš svaki cent, Keri, ali,

za to nema potrebe. Izgleda da si zaboravila da više ne živiš od svoje

male plate. Nisi čak nijednu haljinu kupila otkako smo se venčali.

- Nemam potrebu da razbacujem novac čak i ako ga ima

previše. Ne zaboravi da si se oženio sa devojkom koja je uvek bila

pažljiva u trošenju novca i ne možeš očekivati od mene da tako lako

izgubim tu naviku. Oprosti što moja garderoba nije sasvim po tvom

ukusu, ali, ja sam takva, kakva sam.

- Ne moraš da se braniš - rekao je hladno. - Ja se ne žalim.

- Džoše, imaš li neku ideju šta da kupim tvojoj majci? Znam da

voli stare stvari, ali, ja se u to slabo razumem.

- Mogao bih nju da ispitam šta bi volela, ali tako da ne

posumnja. Inače, za takve savete se uvek možeš obratiti Džesiki, ona

je pravi stručnjak.

Keri je ućutala. Od Džesike sigurno nikad neće tražiti savet.

Kada je kasnije Džoš otišao na posao, ona je poslala Emili da popije

kafu i otišla da se igra sa Majkom. Posle toga je odlučila da ode u

grad.

Izlozi su bili ukrašeni lampionima i šarenim trakama i Keri je uživala

u višečasovnoj kupovini. Za Majka je odabrala novo odelce i konjića za

ljuljanje, neki nakit za Graciu, divan šal za Beti i par vunenih rukavica

za Adama. Za Džoša je bilo malo teže odabrati poklon. Naposletku se

ipak odlučila za novčanik ručne izrade i svilenu košulju. I jedno i drugo

je odnela da se utisnu njegovi inicijali. Jedino za Etel nije mogla ništa

da kupi. Ipak, do praznika ima dosta vremena.

O tome je razmišljala kada je ulazila u mali kafe na ručak. Kasno je

primetila Džesiku koja je sedela sama za stolom. Pre nego što je

by voki

mogla da je izbegne, Džesika je podigla glavu i primetila je. - Hajde,

dođi za moj sto - pozvala ju je.

Keri je bezvoljno prišla i sela.

- Džoš mi je kazao da imate negovateljicu za Majka.

Keri je klimnula glavom.

- Ne dopada ti se?

- Niti mi se dopada, niti ne dopada. Ne poznajem je dovoljno.

- Onda ti se sama ta ideja da Majk ima negovateljicu na dopada.

- Mislim da je to nepotrebno. Čini mi se da ti je Džoš ipak

ispričao šta ja mislim o tome.

- Samo mi je spomenuo. Videla sam ga nekoliko puta, ali, tada

smo govorili o drugim stvarima.

Keri je bila sigurna da je ovo bilo rečeno namerno, da bi ona bila

ljubomorna, ali, ništa nije pokazala. Kada je stigao ručak, posvetila je

toine pažnju i samo je kratko odgovarala na Džesi- kina pitanja.

- Vidim da si prezauzeta - konačno je rekla Džesika ironično. - I

ovako sam htela uskoro da odem. Imam još mnogo posla, a očekujem

da dođe Džoš

kada izađe iz kancelarije. - Naglo je ućutala kao da je rekla nešto

što nije trebalo. - Zbog posla, naravno. Nadam se da mi nećeš

zameriti što ću ga malo zadržati i neće stići na večeru kući.

- Nikada se ne mešani u njegov posao - odgovorila je Keri

kratko.

Kada je Džesika konačno otišla, Keri je osetila da joj svaki nerv

treperi. Ne bi mogla podneti više ni jednu njenu reč.

Ostavila je nepojeden ručak i izašla.

*

Uveče Džoš nije došao na večeru. Kasnije se pojavio u njenoj sobi i

saopštio joj je da će otputovati u Boiz na nekoliko dana.

- Hoćeš li da pođeš sa mnom? - pitao je.

Keri je sedela u fotelji i čitala neki časopis. - Ne, hvala- odgovorila

je. - Ne bih mogla da ostavim Majka.

by voki

- Majk je u dobrim rukama. Zbog toga sam i uzeo negovateljicu

da bi ti bila slobodna da me pratiš na. poslovnim putovanjima.

- Ovo je i suviše brzo. Majk se još nije navikao na Emili.

Uostalom, čini mi se daje prehlađen.

- On je sasvim zdrav, Keri, i ti uzalud izmišljaš opravdanja. Voleo

bih da pođeš sa mnom.

Njene oči su ljutito zaiskrile. - Ali, ja to ne želim. I ne možeš me

naterati, osim ako me vežeš i odneseš do aviona.

Džoš je bez reči napustio sobu. Kad je izašao, Keri je ispustila

časopis iz ruku. Osećala je da drhti. Hoće li Džesika otputovati s njim,

pitala se i otkrila kako joj je ta ideja silno mrska.

Dve večeri kasnije, Keri je sedela u restoranu sa Kevinom

Hamiltonom, za stolom obasjanim svećama.

- Ovde je lepo - rekla je. - Bilo mi je potrebno da izađem iz kuće.

- Mislim da se ovo neće dopasti Džošu.

- Ja sama sebi biram prijatelje, Kevine.

Keri je bila iznenađena kada ju je Kevin tog popodneva pozvao na

večeru. Prihvatila je poziv bez razmišljanja, a i Etel se odmah složila s

njom.

Dok je sedela kraj njega, pomislilaje da Džoš nikada ne bi inorao da

sazna za ovo, ali, ako i sazna, ona nije brinula zbog toga.

Kevin se nasmešio. - Izgledaš veoma lepo u plavom. Dobro ti stoji

ta boja.

Ona je pogledom prešla preko njegovog savršeno odabranog odela

i onda mu uzvratila osmeh. - Pošto je ovo kompliment od tebe, veoma

sam polaskana.

- Kako to misliš?

- Ti imaš izvanredan ukus za oblačenje. Uvek izgledaš kao da si

sišao sa naslovne strane nekog modnog časopisa.

Kevin je zaista tako izgledao i ona nije mogla da ga ne poredi sa

Džošom. Džoš, iako je bio elegantan, izgledao je kao danije svestan

štaje obukao. Oblačenje je za njega bio nevažan, ali neophodan deo

života.

by voki

Tog trenutka u salu je ušla Džesika Torp sajoš jednom ženom, i od

tada Kevin više nije mogao tako mirno i prijateljski da razgovara.

Očigledno, bio je veoma uznemiren.

- Šta nije u redu? - nije izdržala Keri da ga ne upita. - Da li te

brine to što nas je Džesika videla zajedno?

- Ne, zašto bi me to brinulo?

- Ne znaš kako će moj muž reagovati i sigurno te to brine. Ja

imam manje razloga za zabrinutost, a on je ipak tvoj poslodavac.

Uostalom, u tome što nas dvoje večeramo zajedno nema ničeg lo-

šeg! - razuveravala ga je Keri.

Ipak, veče se nije završilo tako prijatno kao što je počelo i Keri je

bila srećna kada je napokon mogla da se vrati kući. Bila je malo

uznemirena Džesikinom pojavom u restoranu, ali je mnogo jače bilo

olakšanje što ona nije otišla sa Džošom u Boiz.

*

Nekoliko dana nakon Džošovog povratka, Keri je svakog trenutka

očekivala njegove prekore, pa čak i svađu, zbog izlaska sa Kevinom.

Ipak, to se nije dogodilo. Čudila se kako to da je Džesika propustila

tako izuzetnu priliku da poljulja njegovo poverenje u svoju ženu.

Decembar se bližio kraju i počeo je da veje sneg. Keri je bila skoro

izolovana u kući, jer se nije usuđivala da vozi po zavejanom putu.

Džoš je na to navikao i redovno je odlazio na posao. Ona je dane

provodila sa Etel ili u igri sa Majkom. Emili se tom prilikom uvek

povlačila. Nikada se nije protivila nijednom planu koji je Keri napravila

za dečaka. Daje bila uboljim odnosima sa mužem, priznala bi mu da je

bio u pravu što je doveo negovateljicu. Ali, ona ga je tako malo viđala.

I dalje je kasno do- lazio s posla, ili je bar tako govorio. Keri je bila

sigurna da neke od tih večeri provodi sa Džesikom. Nekoliko dana pre

novogodišnjih praznika, Džoš ju je obavestio da će ići na igranku u

seoski klub. Obradovala se i odlučila da ode u grad i kupi

odgovarajuću garderobu.

by voki

*

Ujutru se probudila s osećanjem mučnine i bolovima u stomaku.

Ipak je ustala, toplo se obukla i sišla. Za doručak je silom pojela parče

tosta i popila čaj, a zatim je obavestila Etel da izlazi.

Kada se našla u kolima počela je da se oseća bolje. Čaj je izgleda

uticao na njen stomak i mučnina je prestala, tako da se bez problema

odvezla u grad. Obilazila je prodavnice, ali u malom gradu nije mogla

da pronađe ništa prikladno. Već je mislila da odustane, kada je u

poslednjoj prodavnici u koju je ušla, ugledala predivnu haljinu, koja je

u bogatim naborima padala preko kolena i presijavala se. Kada joj je

prodavačica donela i cipele iste boje, sa visokim potpeticama, bez

razmišljanja je potpisala ček. Nasmešila se zadovoljno kada je još

jednom pogledala svoj lik u ogledalu.

Džoš nije video haljinu sve do večeri kada je trebalo da pođu na

igranku. Sedeo je u dnevnoj sobi i čekao da Keri siđe. Okrenuo se

kada je začuo nežno šuškanje njene haljine. Ustao je i ostao da stoji

bez daha.

- Pa? - upitala je Keri zadovoljno.

- Bićeš najlepša žena večeras.

- Hvala - rekla je nežno. - Znači, do- pada ti se moja haljina?

- Kada bih rekao da mi se dopada, to bi bilo i suviše blago za

ono što osećam, draga.

- Idem po kaput - promrmljala je zbunjeno.

- Sačekaj -rekao je Džoš i pružio joj je jedan paket. Otvori prvo ovo.

- Stavio joj je paket u ruke i ona je sela na kauč da bi ga otvorila. Kada

je slinula poklopac, ugledala je skupocenu večernju jaknu. Bila je

zapanjena. Nežno je prešla prstima preko divinog krzna, nesposobna

da izgovori i reč.

Džoš joj je prišao i izvadio jaknu iz kutije. - Da vidimo da li sam

pogodio tvoju veličinu.

Dopustila muje dajoj prebaci jaknu preko ramena i podigne toplu

kragnu. Kada se pogledala u ogledalo, nije mogla da veruje da je ta

elegantna dama zaista ona. - Prekrasna je! - rekla je bez daha. - Ne

by voki

mogu da pronađem odgovarajuću reč, Džoše. Zaista je veličanstvena.

Hvala ti.

Prišao joj je i za trenutak su im se pogledi sreli u ogledalu.

Očekivalaje da će je dodirnuti i bila je gotovo malo razočarana kada je

to izostalo. - Hajdemo - rekao je samo.

Kada su ulazili u klub, Keri je osetila veliko samopouzdanje, stojeći

pored Džoša. Stolovi su bili postavljeni za večeru, a i mnogo gostiju je

već stiglo. Jedan od prvih parova koje je Keri ugledala bili su Džesika

Torp i neki plavokosi muškarac koji ju je gledao sa divljenjem.

- Emet Trevis - rekao je Džoš pošto je pratio njen pogled. - On je bio

veoma dobar prijatelj Džesikinog muža.

Iako je bio sigurno dvadeset godina stariji od nje, još uvek je bio

zgodan i očigledno veoma bogat.

Džoš ju je uhvatio pod ruku i poveo između stolova. Zaustavili su se

kod bračnog para Mekloj i Kevina Hamiltona. Pošto su se pozdravili,

Kristina se okrenula prema Keri. - Veoma si lepa, draga. Ova haljina je

pravi pogodak. Savršeno ti stoji.

- Hvala - odgovorila je Keri s osmehom na usnama. Ali, njeno

raspoloženje nije dugo potrajalo. Uskoro je ugledala Džesiku i njenog

prijatelja kako im se približavaju. Imalaje srebrnastu, pripijenu haljinu

koja je blistala pri svakom njenom koraku. Hladno se pozdravila sa

svima, samo joj je osmeh bio topliji kada se obratila Džošu. - Dragi,

moram da razgovaram s tobom.

Džoš se nasmešio i pridržao joj je stolicu da sedne pored njega. Keri

je uhvatila Kristinin sažaljiv pogled, koji kao da joj je govorio da nema

šansi pored Džesike. Osetilaje veliku želju da joj pokaže da nije u

pravu, ali je brzo potisnula to osećanje.

- Razgovaraćemo kasnije, Džesi - rekao je Džoš i pogledao u

Keri. Emet Trevis je seo sa Džesikine desne strane, i izgledalo je da je

ona sada prvi put zapazila daje i Keri tu. Gledalaje njenu haljinu sa

podrugljivim izrazom na licu.

- Džoše dragi, trebalo bi da pošalješ ženu u Sietl, ili makar u

Boiz da kupuje garderobu - rekla je. - Ova haljina je stajala u Reninoj

prodavnici barem šest meseci.

by voki

Keri je uputilajedan očajnički pogled prema Džošu, ali, on ovoga

puta nije pomogao. Umesto toga, samo se lenjo nasmešio i podigao

obrvu.

- A gde si ti pronašla svoju haljinu, Džesika? - upitala je Keri

izveštačeno ljubaznim glasom.

- U Sietlu, u jednom butiku. Njegova vlasnica pažljivo bira

mušterije, ali, ako te ja preporučim, prihvatiće te.

- Nije potrebno - odvratila je Keri.

- Ja ionako ne volim da izgledam provokativno.

Trevis je posmatrao čas jednu, čas drugu ženu, a zatim je pročistio

grlo.

- Džesika zna kako se može dobro obući, najbolje u okolini.

- To je lepo - rekla je Keri hladno, izdržavši Džesikin hladan

pogled.

- Izgleda da je ovde došlo do nesporazuma - umešao se sada i

Džoš.

- O, ne - prekinula ga je Keri. - Džesika i ja se razumemo

odlično.

Trevis je spustio ruku na Džesikino rame. - Hoćeš li da ti poručim

koktel, dušo?

Napetost je tog trenutka popustila i Trevis je pozvao konobara a

zatim se okrenuo prema Keri.Započeoje razgovor o Majku, a uskoro je

počela da stiže i večera. Za vreme večere, Džesika se trudila da

pokaže koliko joj je dosadan razgovor s ostalima. Sve vreme je nešto

šaputala Džošu. Keri je silno želela da joj prospe bokal vode u lice i

teško se od toga uzdržavala.

Posle večere, orkestar je počeo da svira i Trevis je odmali odveo

Džesiku na podijum. Sledio ih je bračni par Mekoj, a Keri je pogledala

svoga muža koji je lagano pio, sa nedokučivim izrazom na licu. Pošto

je zaključila da ne može da mu pročita misli, okrenula se prema

Kevinu da bi mu odgovorila na neko pitanje, i Džoš je naglo ustao i

pozvao ju je da igraju. Verovatno je pomislio da će to učiniti Kevin, pa

je hteo da ga preduhitri.

Keri je klimnula glavom osećajući da joj se mučnina vraća.

Potisnula je bol u stomaku i dozvolila svom mužu da je povede ka

by voki

podijumu. Kada se našla u njegovom zagrljaju, upitala se zbog čega

joj je toliko važno kako se on i Džesika ponašaju. Stisnula je usne i

odlučila da ne progovori prva. Uradio je to Džoš ali posle duge tišine. -

Tvoje prvo pojavljivanje u javnosti kao moja žena, baš i nije najbolje

počelo.

Podigla je glavu i pogledala ga hladno. - Pretpostavljam da misliš

da je to moja greška.

- U svakom slučaju nisi se trudila da je izbegneš.

- Šta je trebalo da uradim? Da mirno sedim i slušam kako mi se

Džesika ruga?

- Ti ne poznaješ Džesiku. Ona je samo htela da ti pomogne da

se prilagodiš.

Keri je zadrhtala od besa. - Htela je da me predstavi manje

vrednom od ostalih. To neću podnositi. Ja se ne stidim svog porekla

niti bilo čega drugog. Ja imam drugog posla nego da po ceo dan jurim

po sastancima i da zbog garderobe putujem u Sietl.

- Zaista? - promrmljao je. - Neću da se raspravljam s tobom. Kao

što sam ti već ranije rekao, izgledaš divno večeras. Nemaš razloga da

zavidiš Džesiki.

- Da zavidim? Ne osećam nimalo zavisti prema ženi koja zavodi

tuđe muževe! - Okrenula je glavu ljutito i gledala preko njegovog

ramena, ali je još uvek osećala njegov pogled na sebi. Odahnula je

kada se ples završio tako da su mogli da se vrate na svoja mesta. U

isto vreme su se vratili i Džesika i Emet i kada ju je Kevin zamolio za

ples, prihvatilaje bez razmišljanja. Dok je igrala sa Kevinom osetila je

opuštenost koju nije doživela otkako je ušla u ovaj klub. Vodili su

spontan i prijatan razgovor, ali, to nije potrajalo dugo, jer je ugledala

Džoša koji je igrao sa Džesikom. Na kraju igre, Kevin ju je odveo do

stola, ali Džoš i Džesika se nisu vratili. Posle nekoliko minula igrala je

sa Emetom. Nervoznoje razgledala po sali, ali, njenog muža nije bilo.

A nisu bili ni za stolom kada su se posle plesa vratili. Njih dvoje su se

pojavili kada je prošlo već nekoliko plesova i Džesika joj je dobacila

jedan izveštačeni osmeli pre nego što je otišla da igra sa Kevinom.

Veče je potpuno propalo. Plesala je i dalje, čak i sa Džošom, ali, više

nije mogla ni sa kim prirodno da razgovara, niti se više smešila. Kada

by voki

su najzad iza šli iz kluba, osećala se kao uljez, koji nikada neće biti

prihvaćen u društvu u kojem se Džoš kreće.

Za vreme vožnje do kuće, Džoš je naj zad odlučio da progovori.

- Nadam se da si uživala u ovoj večeri provedenoj sa Kevinom

Hamiltonom.

Pogledala ga je iskosa, a njegove usne su bile razvučene u ciničan

osmeh. Setila se njegovog zagrljaja dok su ple sali, kada ju je držao

kao neku potpuno stranu ženu. Poželela je da je tada zagrli čvrsto.

Ova njegova nepoštena pri medba samo ju je još više povredila, ali je

odlučila da mu to nikako ne pokaže.

- Jedino zadovoljstvo ove večeri bilo je što me nisu svi smatrali

neprikladno obučenom i dosadnom - odgovorila mu je jetko.

- Meni nije važno kako se oblačiš, ali, u tvom ponašanju je bilo

nečeg što mi je smetalo. A to je Kevin! Zatražio sani od tebe da se

više ne vidaš s njim a i i me nisi poslušala. Ne samo da si mnogo

plesala s njim večeras, već si izašla na večeru s njim dok sam bio u

Boizu.

Kerina ljutnja se još više povećala. On je sve vreme znao za tu

večeru, samo je oekao povoljan trenutak dajoj to prebaci. - Džoše,

ponašaš se kao general koji naređuje vojnicima. Ali, ovo nije vojska i

ako nastaviš i dalje da mi nareduješ, ja ću i dalje to da ignorišem.

Zbog čega hoćeš da se ovaj lažni brak nastavi? Zar ti je toliko stalo

da budeš oženjen ženom koja ne mari za tebe?

- Još uvek nisam uveren da naš brak ne može biti uspešan. Tek

smo šest meseci zajedno. Jednom sam se zarekao da će moj brak ako

se ponovo oženim biti dobar.

- To je bilo tada kada si planirao da se oženiš sa Džesikom. Nisi

mogao znati da ćeš biti prisiljen da uzmeš drugu ženu i ako smo već

napravili takvu glupost, nema smisla da se ona i dalje nastavlja. Zar

ne bi bilo pametnije da mi daš razvod i da povedem Majka? Ti bi

mogao i dalje da ga izdržavaš ako ti je toliko stalo.

Podrugljivo se nasmešio. - Neću još da se predam. I nećemo više da

govorimo o razvodu. Ja sam porodičan čovek, Keri.

Tog trenutka su stigli kući i Džoš je parkirao automobil.

by voki

- Jeste, ti si porodičan čovek - rekla je ljutito dok su ulazili u

kuću - ali, onda to budi do kraja.

Šta to treba da znači? - zastao je i upitao ju je.

- Hoćeš da me zadržiš kao melem za tvoj ponos, atakođe hoćeš

danas taviš svoj odnos sa Džesikom.

Nasmešio se jetko. - Kako ti imaš bujnu maštu!

- Naravno, kada je ti podstičeš. I ja nisam uobrazila da si na pola

sata večeras nestao s njom.

Džoš ju je naglo uhvatio za ruku. - Snizi glas, probudićeš majku.

- Ne brini - uspela je da kontroliše svoj glas - tvoja majka je

jedina razumna osoba u ovoj kući i puna je razumevanja. Ne bih

volela da sazna kakvo je čudovište njen sin. - Povukla je naglo ruku i

pojurila uz stepenice. Bila je toliko ljuta da nije mogla da pazi na svoje

korake, zapela je za haljinu i pala na kolena.

- Keri! - začula je njegov glas i već sledećeg trenutka bio je kraj

nje i pomogao joj je da ustane. - Jesi li dobro?

Podigla je pogled prema njemu, začuđena iznenadnom brigom u

njegovom glasu, a zatim je pokušala da ga odgurne. Uzalud, on ju je

podigao i na rukama odneo u njenu sobu i spustio je na krevet. Oči su

mu ljutito svetlucale. - Ti, mala ludo! Dokle ćeš ratovati sa mnom?

Mogla si ozbiljno da se povrediš.

- Ostavi me na miru, Džoše. Ne mogu sve ovo više da

podnosim. Hajde, idi kod Džesike, ona te verovatno čeka.

- Jesi li završila?

- Ne još. - Skinula je jaknu i bacila je na njega. - Ponesi i ovo, ne

želim nikakav poklon od tebe!

Lagano se sagnuo i podigao jaknu ne skidajući pogled s nje.

Duboko je uzdahnuo da bi mogao da se kontroliše. - Ti si

najtvrdoglavija žena koju sam ikada sreo. Uživaš da izigravaš

mučenicu. Dao sam ti svoj dom, svoje ime, i jedino što ti radiš to je

što sediš tu i sažaljevaš sebe.

Keri je ućutala, jer je to bilo i suviše blizu istine. Ipak, na njoj se nije

primetilo koliko ju je to pogodilo. - Ako nemaš ništa protiv, htela bih

da legnem.

by voki

Džoš je provukao ruku kroz kosu. - Ta haljina ti divno stoji. Imaš

odličan ukus, i potpuno si u pravu. Haljine koje Džesika nosi

narušavale bi tvoju prirodnu lepotu.

Ona je bez reči sedela i posmatrala ga, zapanjena njegovom

promenom.

- Nikada mi nije palo na pamet da te ostavim i odem s njom -

nastavio je nesvestan koliko ju je zbunio promenom raspoloženja. -

Ovogtrenutka ne želim da budem nigde osim s tobom - prišao je

krevetu i kleknuo, obgrlivši joj kolena. - Keri...

- Ne! - odgurnula je njegove ruke, ali, pre nego što je postala

svesna osetila je prijatnu toplinu koja ju je već jednom savladala.

Tišina koja je tada nastala dok su bili toliko blizu jedno drugom, bila je

puna neizgovorenih osećanja. - Hoćeš li se uvek tako boriti protiv

mene, Keri? - upitao je konačno. - Zar je to život koji želiš?

-Volela bih... da te nikada nisam srela.

- Ali, ipak si me srela. I mi smo u braku. Hoću s tobom da delim

postelju kao što bi i trebalo.

- Nemoj mi samo govoriti o svojim pravima- odgovorila je

udaljavajući se od njega. - Volela bih da odeš.

- Umoran sam već od toga, Keri. Uostalom, nisam uveren da si

toliko ravnodušna prema meni, kao što se pretvaraš.

- To nije istina! - uzviknula je brzo.

- Videćemo! - rekao je tiho i iznena- da je zagrlio. Grubo je

pritisnuo svoje usne na njene i Keri je pomislila da je pijan. Ipak,

zadrhtala je kada su njegove usne dodirnule njen vrat. Ponovo je u

njegovom zagrljaju osetila slabost i čežnju. Nije se branila kada je

njegova ruka krenula da otkopča haljinu koja se za nekoliko trenutaka

našla na podu. Džoš je podigao glavu i pogledao ju je u oči. - Jesam li

ti dokazao da nisi ravnodušna prema meni?

- Džoše, želja nije dovoljna za dobar brak.

- Oh, znači priznaješ da me želiš? - nežno se nasmešio i dalje je

milujući. - Tačno dato nije dovoljno, ali to je divno za početak.

-Nije...

- Jeste - Nasmejao se ponovo i počeo daje ljubi. Uskoro je njeno

telo gorelo u vatri. Još je toliko bila svesna da je pomislila da će sebe

by voki

prezirati ujutru, ali, sada nije imala ni snage ni volje da se odupre.

Shvatila je da ovo priželjkuje od one večeri kada je prvi put postala

njegova.

*

Kasnije, kada je Keri potpuno došla k sebi, Džoš je mirno spavao

kraj nje. Bila je ozlojeđena kao nikada do tada. Ustala je, obukla se i

uzela ćebe. Odlučila je da ostatak noći provede u fotelji. Dugo nije

mogla da zaspi, jednim delom zbog neudobnog položaja, ali, više

zbog misli koje su je opsedale. Kako je samo vešto manipulisao

njenim životom, a ona nikada nije mogla da se odupre njegovoj volji.

Tada joj je iz podsvesti izronila jedna ideja koja ju je skoro prepala. Zar

je moguće da se zaljubila u njega? Zadrhtala je pomislivši kakve bi to

posledice imalo i odmah je odbacila tu pomisao. Nikada ne bi mogla

biti zaljubljena u čoveka koji je toliko nadmoćan i koji toliko

omalovažava. Tada je utonula u nemiran san, ali se vrlo brzo

probudila. Primetila je da je Džoš nestao i s velikim olakšanjem se

premestila u krevet, gde je mirno odspavala nekoliko sati.

Ujutru je probudila bleda, zimska svetlost sunca, koja se probijala

kroz zavese. U drugačijim okolnostima, si- gumo bi uživala u lepom

danu, ali, sada je bila veoma neraspoložena. Sela je i zagnjurila glavu

u ruke.

- Gospođo Revel, donela sam vam doručak. Mogu li da uđem? -

pitala je Gracia.

- Uđi - pozvala je devojku.

- Već je prošlo deset - govorila je Gracia, stavljajući poslužavnik

na stočić pored kreveta. - Sigurno ste dugo ostali sinoć. Ali, to

gospodinu Džošu uopšte nije smetalo. Izašao je još pre tri sata.

- Ostavi to Gracia. Divno izgleda, ali se ne osećam dobro. Ješću

kada budem mogla.

- Hoćete li da vam donesem aspirin? Ili da pozovem lekara?

Keri podiže glavu i otvori oči. - Ne livala. Biće mi dobro.

Kada je osetila miris hrane, uhvatila ju je silna mučnina. Kada je

devojka napokon izašla, usula je kafu i popila gutljaj. Pošto seod toga

nije osećala lošije, odlučila je da pokuša i sa tostom. Tog trenutka se

by voki

setila kako je tost smirivao Meginu jutarnju mučninu,dok je bila u

drugom stanju, Da li je moguće da je i ona u drugom stanju?

Odmahnula je glavom tako snažno da se poslužavnik zatresao. Ne, to

se ne sme dogoditi. Još jedno dete. Džošovo dete, samo bi je još više

uhvatilo u zamku iz koje tada ne bi mogla da pobegne. Što je još gore,

bila je sigurna da se to njemu ne bi nimalo dopalo. Već je dovoljno to

što je bio primoran da se oženi s njom i usvoji Majka, a dete od žene

koju ne voli sigurno ne bi voleo, ni želeo. Polako je pojela jedan deo

doručka i tada se osećala dovoljno dobro da se obuče i siđe.

Džoš je došao na večeru. Ponašao se normalno kao da se ništa nije

dogodilo, samo je bio malo više zamišljen nego obično. Kada je posle

večere Emili donela Majka, potpuno se promenio. Seo je na pod i igrao

se sa Majkom, veseo i ozaren od sreće. Keri ih je posmatrala ne

znajući šta da misli o njemu. Očigledno da je dečak potpuno prihvatio

Džoša kao oca i kad god bi ga video pružao je ruke prema njemu. A

što se Džoša tiče, neizmerno je voleo to dete i u njegovom društvu je

bio potpuno srećan. Pre nekoliko dana su potpisani svi dokumenti za

usvajanje. Nije mogla da ne pomisli hoće li Džoš sada hteti da se

razvede? Hoće li joj uzeti Majka? Verovatno će se oženiti sa Džesikom,

pomislila je gorko. Zar da ona bude dečakova majka? Ne, to nije

mogla da za- misli niti će dozvoliti da se to dogodi. Majk je deo njenog

života koji ona nije mogla da zamisli bez njega.

*

Do novogodišnjih praznika Džoš je redovno dolazio na večeru, a

posle toga provodio sat-dva sa Majkom. Prema Keri je bio hladan i

rezervisan. Ona je ubeđivala sebe da je tako najbolje, ali ipak noćima

nije mogla da spava. Satima je mislila na Džoša i njegove poljupce,

njegove zagrljaje i toplinu njegovog tela. Dan uoči Nove godine Džoš

je proveo kod kuće i to u dobrom, svečanom raspoloženju. Odmah

posle doručka odveo je Majka u dnevnu sobu i otpakovao mu poklone

koji su bili ispod okićene jelke. Dečak se radovao poklonima, iako nije

mogao da shvati povod za njih. Tada je došao trenutak da i ostali

by voki

razmene poklone. Keri je pored svilene košulje i novčanika Džošu

kupila i divnu svilenu pižamu i tek sada je shvatila štaje učinila.

Kadaje otvorio poklon podigao je glavu i podrugljivo juje pogledao.

Osetilaje kako su joj obrazi buknuli, iako on nije rekao ni reč. Pošto je

već dobilajaknu od Džoša, nije očekivala više poklona, zato se veoma

iznenadila kada je ugledala svoje ime na paketu. Otvorila je i ugledala

skupoceni francuski parfem i kutiju za nakit od srebra i slonove kosti.

Bila je zapanjenanjenom lepotom. Cena je sigurno bila takva kakvu

ona nije mogla ni da zamisli. Bila je zbunjena i uspela je da kaže samo

jedno kratko hvala i poljubila ga je u obraz. Ostali su bili zauzeti

otvaranjem svojih poklona i niko nije primetio njenu zbunjenost.

Uveče su imali svečanu večeru kojoj je i Majk prisustvovao i

uveseljavao ih. Pili su šampanjac i slušali muziku sve dok se Džoš nije

izvinio i otišao u svoju sobu. Uskoro su i Etel i Keri poželele jedna

drugoj laku noć i svaka otišla u svoj apartman. Kada je ušla u sobu,

sela je na krevet i osluškivala zvuke iz Džošovog apartmana. Setila se

da nije dovoljno izrazila svoju zahvalnost za poklone koje joj je kupio i

odlučila je da ispravi tu grešku. Duboko je udahnula vazduh i pokucala

na njegova vrata. Džoš je sedeo za pisaćim stoiom sa hrpom papira

ispred sebe. - Oprosti. Smetam li ti u poslu?

- Da, ali nije važno. - Ostavio je olovku koju je držao u ruci. - Šta

hoćeš?

- Nisam ti se dovoljno zahvalila na poklonima - zamucala je.

Slegao je ramenima, kao da se to njega ne tiče. - Drago mi je što ti

se dopadaju. Jednom sam ti rekao da se moraš naviknuti da budeš

član porodice Revel.

- Ako misliš da ću ostati u braku sa- mo zbog materijalnih

mogućnosti, onda si se jako prevario.

- Oho, znači da imaš i drugi razlog.

- Ja... nemam... ovaj, mislim... - odjednom je zaćutala shvativši

da ne može da nađe odgovarajuće reči. - Drago mi je što ti pižama

odgovara - rekla je posle kratke pauze. - Znaš, razmišljala sam - rekla

je hrabro izdržavši njegov prodoran pogled - o tome da bih volela da

se više upoznam sa porodičnim poslom, ako bi ti hteo da me uputiš.

- Zar te je Kevin odbio?

by voki

- Ne! - uzviknula je iznervirana njegovom mirnoćom - nisam ga

ni pitala.

- Nadam se da je to istina, Keri. Rekao sam ti šta mislim o tvom

odnosu prema njemu, i to sam i mislio.

- Ako ti kažem da mi se Kevin uopšte ne dopada, da li bi bio

zadovoljan?

- Teško bih u to poverovao, jer sam te dovoljno upoznao. Znam

da se ispod tvoje hladne maske krije duboka senzualnost. Kada se

ona probudi, teško bi mogla da živiš bez ljubavi. Reci mi, Keri -

nastavio je posle kraće pauze - da li je to pravi razlog tvog dolaska

ovamo?

- Došla sam da ti zahvalim na poklonima i to je sve - rekla je

neuverljivo.

- Veoma loše lažeš, draga. Duboko u svojoj zbunjenoj glavi, Keri je

osetila želju daje on uzme u naručje da oseti njegovo telo uz svoje, ali

bez prezira u njemu. Kao da je pročitao njene misli, Džoš je ustao sa

stolice i povukao ju je na krevet. - Zar si ti od onih vrsta žena koje

uživaju u ljubavi samo ako je iznuđena od njih? - Zatim ju je poljubio

toliko grubo daje osetila fizički bol. Kada se oslobodila njegovih usana,

on je podigao glavu i posmatrao je njeno telo sa neskrivenom

požudom. - Zašto si tako iznenađena? - upitao je. - Pa, zbog toga si i

došla, zar ne? Ali ne brini, ovoga puta neću iskoristiti tvoju slabost. -

Ove njegove reči i gladan pogled uvredili su je više nego što je mislila.

Pokrilaje lice rukama i zaplakala.

- Ti si tako sebičan i okrutan. U tebi nema nimalo ljudskih osećanja.

- Cula je njegovo disanje koje je postalo dublje i sklonila je ruke sa

lica. Ugledala je njegovo ljutito lice. Obuzeo juje talas straha, kada je

naglo uhvatio njene ruke i stisnuo ih. Ipak, vrlo brzo je ponovo vladao

sobom i odgurnuo ju je od sebe.

-I ovog puta nemoj pokušavati da mi baciš parfem u lice kao što si

uradila sa krznom. Neću više trpeti tvoje ispade.

Iznenađena gorčinom u njegovom glasu, nije imala snage da se

raspravlja s njim. Nestala je sva ljutnja i ponovo je osetila mučninu

kao i jutros. Tog trenutka je, sa hladnom izvesnošću koja je prevazišla

nesigurnost i racionalnost, shvatila da nosi Džošovo dete. Počela je da

by voki

drhti. - Laku noć, Džoše - rekla je brzo. Već je stigla do vrata kada je

čula njegov glas iza sebe.

- Kada budeš htela pošteno da priznaš svoja osećanja, Keri,

onda dođi ponovo.

Pre nego što je sledećeg jutra sišla na doručak, obukla je stari

džemper i farmerke. Nije spavala dobro i kosa joj je bila raščupana.

Bilo je već skoro osam sati kada je ušla u trpezariju i bila je veoma

iznenađena kada je tamo zatekla Džoša, koji je upravo počeo da

doručkuje. Nije uopšte želela da se suoči s njim u ovakvom

raspoloženju, ali, bilo je kasno da se povuče, jer ju je već primetio.

- Dobro jutro, Keri. - Rekao je to kao da se zabavlja time što joj

je neprijatno. Celo njeno biće se pobunilo zbog toga. On ne mora da

oseća nikakvu toplinu prema njoj, aii, oni su u braku i ovo je njen dom

isto kao i njegov. Neće dozvoliti da se oseća kao stranac u svojoj kući.

- Nadam se da si dobro spavala - rekao je dok je sedala.

- Sasvim dobro, hvala ti.

Kada je Beti donela doručak i izašla, Džoš je pogledom prešao

preko cele njene figure. - Ne izgledaš mi kao neko ko je mirno proveo

noć.

- Nisam se još našminkala - branila se Keri.

- Izgleda da se završio medeni mesec - rekao je ironično.

- Medeni mesec? Zar ti tako nazivaš ovih poslednjih nekoliko

nedelja? Čudno, ja bih to nazvala malomanje romantično.

Lice mu se smračilo, dokje uzimao salvetu i brisao usta. Izgledao je

veoma privlačno i Keri je požalila zbog svojih reči. Htela je da mu se

izvini i načini prvi korak kaprijateljstvu. Ali, tvrdoća njegovih usana

sprečila ju je u tome.

- Da li se ti to žališ na nedostatak romantike? Ako je to ono što

želiš, Keri, znaj da to ne možeš doživeti sa svojim mužem kojeg

smatraš dostojnim prezira, jer posle nekoliko trenutaka ljubavi više

voliš da spavaš u fotelji nego da s njim podeliš postelju.

- To nije... ja nisam... - zastalaje, ljuta zbog toga što mu je

uspelo da je zbuni. - Sva sreća, ti se zbog toga nisi uvredio. Sigurna

sam da je Džesika mnogo spremnija da udovolji tvojim željama,

tvojim... potrebama.

by voki

- Ta tvoja ljubomorna sumnjičenja počinju da me nerviraju. Ali,

kada si već pomenula Džesiku...

- Samo bih volela da je više nikada ne vidimo - prekinula ga je.

- Nemam nameru da izigravam budalu i izbegavam staru

prijateljicu, jer to moja žena zahteva. Zar zaista misliš da je to

moguće?

- Ne - odgovorila je ledeno - imaš suviše pogodnosti od tog

„starog prijateljstva" da bi mogao da izbegavaš Džesiku, zar ne?

Naglo je odgurnuo stolicu i ustao. - Ako hoćeš da se svađaš sa

mnom, Keri, onda to uradi na nekom drugom mestu gde nas niko ne

može čuti. A o Džesiki više nećemo govoriti. - Okrenuo se i izašao iz

kuće.

*

Početkom januara Džoš je proveo nekoliko dana u Vašingtonu na

službenom putovanju. Nije pozvao Keri da ga prati i ona je

istovremeno bila zadovoljna i nesrećna zbog toga. Bilo joj je krivo što

je on i dalje ravnOdušan. Dan nakon njegovog povratka slavili su

Majkov prvi rođendan. Džoš je bio izvanredno raspoložen. Čak je

doneo fotografski aparat i fotografisao porodicu za vreme ručka, a

posebno Majka sa svim poklonima, igračkama i tortom. Bio je veoma

nežan prema njemu, ali i strog. On je veoma dobar otac, pomislila je

Keri, a istovremeno i vrlo loš muž.

Jednoga jutra Džoš ju je iznenadio kada je ušao u njenu sobu pre

nego što je krenuo na posao. - Ovaj dan će biti odličan da ti pokažem

nešto od našeg posla, ako te to još uvek interesuje. - Prvi put je sada

pokazao zanimanje da je upozna sa poslom, otkako mu je ona to

pomenula. Već je pomislila da je na to zaboravio.

- Hoće li ti odgovarati da dođem u deset sati?

- U redu, videćemo se - rekao je i izašao. Onaje ostala da sedi u

krevetu, pitajući se po stoti put šta se to dešava sanjenim mužem?

Kadaje došlo vreme da krene, toplo se obukla i shvatila da se raduje

ovoj poseti. Odvezla se u grad. Bez problema je pronašla Džošove

kancelarije, jer ju je vratar uputio. Očigledno, Džoš je već najavio

njenu posetu, pošto ju je vratar prepoznao. Ušla je u prostranu,

by voki

luksuzno nameštenu prijemnu kancelariju gde ju je dočekala izuzetno

lepa devojka koja joj se nasmešila.

- Ja sam gospođa Revel, moj muž me očekuje - predstavila se.

Devojka je ustala i obišavši sto, prišla joj. - Tako mi je drago

gospođo Revel što sam vas upoznala. Ja sam sekretarica vašeg muža,

Šarlota Minson. Rekao mi je da mu javim kad stignete, hoćete li da

sednete za trenutak, a ja ću ući da mu javim da ste tu. – Sekretarica

se vratila za nekoliko trenutaka, a za njom je išao Džoš. - Hajde sa

mnom u kancelariju, Keri, na jedan minut.

Keri je na sebi osetila devojčin pogled dok su ulazili u kancelariju

koja je veoma ličila na Kevinovu, samo što je bila. veča. U uglu se

nalazio bar. - Obično ovde ručam - objasnio joj je Džoš.

- Da li ti Šarlota kuva?

Nasmejao se. - O, ne, ne bih reskirao da izgubim dobru sekretaricu.

Radim to sam.

Keri je bila iznenađena. - A šta imaš za danas?

- Salatu od piletine, francuske kifle i kolače sa sirom iz obližnje

poslastičarnice. Nadao sam se da ćeš mi se pridružiti.

Dakle, on namerava da provede nekoliko sati s njom i Keri se

prijatno iznenadila njegovoj volji da je upozna sa poslom. - Zvuči

veoma dobro.

- Možemo krenuti - rekao je. - Jesi li raspoložena? - Trebalo im je

više od tri sata da obiđu sve plantaže i pogone, ali, Keri je uživala u

pravom smislu. Džoš je bio izvanredan vodič i sa mnogo strpljenja joj

je objašnjavao stvari koje ona nije razumela. Ovako odvojen od svog

privatnog života, on je bio drugi čovek. Keri od početka njihovog

braka nije osetila toliku bliskost prema njemu. Kada su se vratili u

kancelariju, Džoš je insistirao da sam pripremi ručak. Za to nije bilo

potrebno neko posebno umeće, ali, ipak je Keri uživala posmatrajući

svoga muža u toj ulozi. Do sada ga je znala samo kao čoveka koji

izdaje naređenja. Hrana je bila izvrsna i Keri je sada prvi put u

njegovom društvu bila potpuno opuštena.

- Džoše, lepo je od tebe što si odvojio toliko vremena za mene

samo da bi udovoljio mojoj radoznalosti - rekla mu je za vreme ručka.

by voki

- Uživao sam u tome. Veoma sam zadovoljan što se moja žena

interesuje za posao. Moram ti priznati da sam očekivao da ćeš samo

odglumiti zainteresovanost, ali, sada sam siguran da je to bilo

iskreno.

- Zbog čega si tako teško u to poverovao?

- Obično su žene zainteresovane samo za svoju udobnost -

odgovorio je gorko.

- Jednom mi je Etel kazala da je i tvoja prva žena bila takva.

Iznenada su mu zaigrali mišići na licu. - Šta ti je još rekla?

- Samo to da je Helen bila u drugom stanju kada je poginula u

Torontu - odgovorila je zbunjena njegovom naglom promenom

raspoloženja.

- Ona nema prava da se meša u moj privatni život - procedio je i

ustao sa stolice. Pokupio je papirne tanjire i bacio ih u korpu za

otpatke, a zatim se okrenuo prema Keri držeći ruke u džepovima.

- Sigurna sam da Etel nije mislila ništa loše - rekla je, kajući se

što je to uopšte i spominjala. - Ona te veoma voli i ponosna je na

tebe. Samo je htela... da mi pomogne da te bar malo razumem.

- Nisam znao da si to htela. Oprosti, u pravu si. Eteline namere

su uvek dobre. No, ne bih hteo da s tobom govorim o Helen, u redu?

- Naravno. Hvala ti mnogo na svemu. Moram sada da idem.

Majk voli da ga ja smestim na spavanje.

Dugo je gledao u njene oči i Keri je pomislila da će je zamoliti da

ostane još malo. Ali, pre nego što je uspeo nešto da kaže, čulo se

kucanje na vratima i Kevin Hamilton je ušao u kancelariju. - Džoše,

oprosti što ovako upadam, ali, tvoja sekretarica je otišla na ručak.

- Uđi Kevine, upravo smo završili ručak - pozvao ga je. Tek tada

je Kevin primetio da je Keri tu. - Oh, zdravo! Nisam znao da si ti tu,

inače vam ne bih smetao.

- Nije važno, i ovako sam već krenula.

- Džoše, moram da odem do grada po neka dokumenta - obratio

se Kevin - a svoj automobil sam ostavio kod mehaničara.

- Ja sam upravo krenula u grad - rekla je Keri ne razmišljajući -

mogu te odvesti i kasnije vratiti ovamo. - Tada je osetila Džošov

by voki

pogled na sebi. Kevin ih je posmatrao u nedoumici. - Ne bih hteo da te

gnjavim, mislio sam da će mi Džoš pozajmiti svoj auto.

- Siguran sam da će Keri uživati u tvom društvu - rekao je Džoš

ledenim glasom. Ona je htela da nađe neko objašnjenje i otkaže

Kevinu, ali se predomislila. Njen muž je bio i suviše nerazuman,

ocenjujući njeno prijateljstvo sa Kevinom i zato nije rekla ništa.

-

*

Kada se vratila kući Majk je već spavao. Nije imala nikakva posla i

otišla je kod Etel. Pile su čaj i razgovarale o njenoj poseti fabrici. - Bilo

je veoma zanimljivo - rekla je Keri - volela bih o svemu da saznam čak

i da odem u južnu Afriku - zastala je primetivši bol u Etelinim očima -

oprostite, majko. Nije trebalo da vas podsećam na Denija.

- Sve je u redu – razuverila ju je Etel. -Normalno je što si toliko

zainteresovana. Trebalo bi da zamoliš Džoša da te povede kada bude

išao sledeći put. Sigurna sam da će on biti veoma srećan zbogtoga. -

Kao i uvek, Etel je o njihovom braku govorila sa puno optimizma, a

Keri nije htela da je razočara. - Helen nije bila zainteresovana, zar ne?

- upitala je posle kraće pauze, jer nije mogla da savlada radoznalost.

- Pa da, mislim dajoj je to bila jedina mana ako je to uopšte mana –

odgovorila je Etel. - Džošu je to smetalo. Inače su oni bili divan par,

ona je bila tako živahna. Ipak, čini mi se da nisam upoznala i njenu

drugu stranu, koja nije bila tako dobra.

Keri je odjednom osetila mučninu i prebledela. - Hej, Keri, šta je s

tobom? - primetila je Etel. - Jesam li te uznemirila što govorim o

Helen?

- O ne, samo sam umorna. Moram da odem da malo legnem i biće

mi bolje. Kada se našla u svojoj sobi nije mogla da leži. Šetala je po

sobi osećajući mučninu kao nikada do sada. Na večeru nije sišla, a

kasnije je Džoš došao daje poseti. Nije kucao kao ni do tada. - Majka

kaže da se ne osećaš dobro.

- Tvoja preterana briga me zamara - rekla je svadljivo,

primetivši hladnoću u njegovom glasu.

by voki

- Sama si kriva. Pred svojim mužem voziš drugog čoveka.

Dvostruki život je izgleda pretežak za tebe.

- Trebalo bi ti da mi daješ časove kako da ga olakšam.

Džoš se okrenuo i otišao u svoju sobu, a Keri je legla pokušavajući

da zaspi. Ali, san joj nikako nije dolazio na oči. Pokušala je da čita, ali

misli su joj lutale. Na kraju je ipak uvidela da nema drugog izlaza, već

da ode i izvini se Džošu. Tiho je otvorila vrata. Gorelo je prigušeno

svetlo. On je ležao na leđima držeći jednu ruku ispod glave. Prišla mu

je bliže i videla da su mu oči otvorene. - Došla sam da te zamolim za

oproštaj. Kada se naljutim ne biram reči i kažem često i ono što ne

mislim.

- Zaista? - upitao je ravnodušno.

- Oh, veruj mi, Džoše, znam da sam pogrešila, nije trebalo da

ponudim Kevinu da ga odvezem. Žao mi je.

- U redu! Onda ćemo to zaboraviti - odgovorio je hladno.

- Tako sam usamljena - rekla je Keri posle kraće pauze. - Hladno

mi je. - Podigla je pokrivač i legla u krevet pored njega. On se

nasmešio, stavio joj je ruku pod glavu i privukao je na svoje rame.

Nekoliko trenutaka je ležala opušteno, bez reči, a zatim je on počeo

da je svlači. Nije se bunila nijednom rečju, nijednim pokretom. Lagano

je zadrhtala od zadovoljstva i sklopila oči.

- Imaš divno telo - prošaputao je nežno, ljubeći je. Zatim su se

prepustili zadovoljstvu. Kada je zanos prošao, Keri je ležala na

njegovom ramenu, srećna kao nikada do tada. - Džoše - šapnula je.

On nije odgovorio već je zaspao. Osećajući vehko razočaranje Keri je

ustala iz kreveta. Htela je sve da mu kaže, za dete koje će imati, za

njenu ljubav koju je upravo otkrila. A, on je zaspao.

*

Sledećeg jutra Džoš je došao u njenu sobu pre nego što je otišao na

posao. - Nedostajala si mi sinoć. - Rekao je to tonom kakvim je obično

vodio poslovne razgovore. Keri se veoma uvredila.

- Zaspao si i nisam imala razloga da ostanem.

by voki

- Nemoj mi reći da je to povredilo tvoja osećanja?

- Naravno da jeste, ja nisam samo telo. Htela sam da

razgovaramo.

- Da razgovaramo? - nasmejao se podrugljivo. - Žene samo

pričaju.

Okrenula je glavu od njega. - Nikada me nećeš razumeti.

Uhvatio ju je za ruku i prisilio je da se okrene prema njemu. - Šta

još hoćeš od mene, Keri? Pružio sam ti stvari koje nikad nisi...

- Stvari! - prekinula ga je.

- Ista si kao i sve ostale žene. Hoćeš da saznaš sve tajne moga

srca, da bi posle mogla da me ucenjuješ! Ne činim istu grešku dva

puta.

- U redu, Džoše - rekla je ledeno - vidim da sam bila i suviše

naivna što sam očekivala malo toplih osećanja od jednog... jedne

mašine. Ja sam ponovila istu grešku, ali je neću ponavljati do kraja

života.

- Je li to sve? - upitao je sevajući očima.

- Da - odgovorila je. Okrenuo se i izašao. Keri je prebledela.

Osetilaje glavobolju i mučninu. Pritisnula je ruku na stomak u kojem

raste njegovo dete. Ono će je načiniti još većim zatvorenikom.

Sledećih dana je svaki put kada bi videla svoga muža doživela

ponovno razočarenje. Bio je toliko ravnodušan prema njoj kao da i ne

postoji. Ako su se i našli u istoj prostoriji, imala je osećaj da je on

kilometrima udaljen od nje.

*

U februaru je zima dostigla svoj vrhunac. Sneg je padao bez

prestanka, a temperatura je retko kada bila iznad nule. Tih dana je

veoma retko viđala Džoša. Ostajao je u gradu do kasno u noć. Ujutru

je odlazio mnogo pre nego što je ona ustajala. Jednog popodneva dok

je sedela sa Etel u njenoj sobi, ušla je Džesika. Pahuljice snega su

blistale na njenoj crnoj kosi. - Dugo vas nisam videla - poljubila je Etel

u obraz - ovo vreme je grozno. Džoš mi stalno govori da ste dobro, ali,

ipak sam morala sama da se uverim u to - brbljala je Džesika.

by voki

Za tako nešto je bio dovoljan i telefonski poziv, pomislila je Keri.

Etel je bila veoma radosna zbog ove posete i njih dve su veselo

ćaskale. Keri nije učestvovala u razgovoru, nije čak ni pažljivo slušala.

Njenu pažnju privuklo je Džošovo ime. - Džoš je veoma zabrinut. Bio

je juče kod mene. Većina radnika je na bolovanju, a dve mašine su se

pokvarile - govorilaje Džesika, gledajući u Keri.

A njoj je Džoš rekao da je te večeri bio u kancelariji. Bučno je

spustila šoljicu, promrmljala nekoliko reči izvinjenja i izašla. Kada je

stigla u sobu, prišla je prozoru i zamislila se. Jedna odluka je sazrela u

njoj. Ona mora što pre da ode odavde i odvede Majka. Samo, to mora

dobro da isplanira da je niko ne bi sprečio.

*

Prilika joj se pružila pre nego što je i mogla da zamisli. Tri dan posle

toga, Adam se spremao da ode u grad po namirnice. Objašnjenje je

našla u tome što ju je Julija Frimont pozvala kod nje da bi videla

Majka. Niko nije ništa sumnjao. Otišla je u svoju sobu, spakovala

najpotrebnije stvari u ručnu torbu, rezervisala kartu za Boiz i pozvala

Dženi. Njena prijateljica je bila prij.it no iznc nađena i obradovana što

će oni don u posetu. Dalje je sve išlo glatko i za nekoliko sati se našla

u stanu svoje prijateljice. Tada je tek shvatila da jr prekršila obećanje

koje je dala Džošu, da ako nekada odluči da ode, dečak će ostati s

njim. No, ona to nije mogla da učini. Pošto je bila Džošova žena, znala

je da posle razvoda neće imati finansijskih problema, ali sada je to

ostavila po strani. Pitala se da li će i kada moći njega da preboli.

Svojoj prijateljici je morala da prizna da je napustila muža i Dženi joj

je ponudila gostoprimstvo, dok se malc ne snađe. Tako su dani počeli

da teku monotono, ni blizu tako kao što su tekli pre nego što je srela

Džoša. Pre podne je spremala stan i kuvala za njih troje, a popodneva

je provodila u igri sa Majkom i razgovoru sa Dženi. Ipak, nije bila

spokojna. Znala je da treba da potraži advokata da bi pokrenula

brakorazvodnu parnicu, ali, ipak nije imala snage za to. Očajnički je

by voki

želela da se pojavi Džoš i vrati ih kući. Osluškivala je korake na

stepeništu i sa puno nade podizala slušalicu kad god bi telefon

zazvonio. Ali, od Džoša nije bilo ni glasa.

*

Prošlo je desetak dana i Keri se već pomirila sa sudbinom. Nije se

više nadala da će je čovek koji je ne voli, moliti da se vrati nazad.

Jednoga dana, rano popodne, dok je Majk spavao, začula je dobro

poznate korake. Zaustavila je dah, želeći da se ipak prevarila. No, za

nekoliko trenutaka neko je snažno pokucao na vrata. Zaustavila je

dah. Sada više nije sumnjala, bio je to Džoš. Pomislila je da ne otvori,

da ćuti kao da nije kod kuće, ali, znala je da se on ne bi smirio dok ih

ne pronađe. Nije imala izbora, lagano je krenula i otključala vrata.

-Kako... kako si nas pronašao? - zamucala je.

- To uopšte nije bilo teško. Od prvog dana sam znao da ste

ovde. Znam da nemaš gde da odeš - govorio je mirno, držeći ruke u

džepovima.

- Zašto si došao?

Nije odgovorio odmah. Umesto toga je ušao unutra i pošao pravo u

Majkovu sobu. Zatim se vratio do nje. - Došao sam da povedem tebe i

Majka kući. - Zastao je za trenutak. - Sada tek shvatam kako to zvuči

pompezno. Ne mogu te naterati da živiš tamo gde ne želiš, zar ne?

- Znam koliko voliš Majka - rekla je tiho - ali, jednostavno ga

nisam mogla ostaviti. I ja ga i suviše volim.

- Da, volim Majka i želim ga nazad, ali to može pričekati. Sada

hoću da razgovaramo o tebi i meni, Keri. Trebalo je to odavno da

uradimo. Pre nego što si otišla, odlučio sam da neke stvari raščistimo,

ali, tada si ti već nestala. Bez ikakve poruke.

- Žao mi je zbog toga, Džoše. Trebalo je da se javim, ali, nisam

znala šta bih rekla. Mislila sam da je jednostavnije da samo odem i da

zatražim razvod. Znam da ti to želiš i...

- Čekaj malo - prekinuo ju je - ti misliš da ja hoću razvod?

by voki

- Da. - promrmljala je, posmatrajući svoje ruke - bilo je tako

očigledno da si nesrećan.

- Uostalom, to je tačno - rekao je tiho.

Keri je uzdahnula duboko. - Kada sam videla da sve više vremena

provodiš sa Džesikom, shvatila sam dati samo smetam.

- Hej, odakle ti ideja da vreme provodim sa Džesikom?

Podigla je glavu i srela njegov iznenađeni pogled. - Džesika mi je

rekla. Jednom je došla da poseti tvoju majku. Rekla je da si bio kod nje

jedne večeri i uopšte moglo se zaključiti da se često viđate.

- Tako znači. Dobro, priznajem da sam pogrešno ocenio Džesiku.

Otišao sam tada kod nje, jer me je ona pozvala telefonom i dugo mi je

trebalo da shvatim da su ti saveti u stvari samo izgovor da bi me

videla. Jednostavno, nisam mogao daverujem daje takva. Poznajem

je godinama. Kada si ti otišla, njeni pozivi su postali svakodnevni, čak

je dolazila i kod mene u kancelariju da bi me zvala na večeru, i tako

sam napokon shvatio njeno pravo interesovanje.

- Ali, to je bilo tako očigledno.

- Da, ti si mi skrenula pažnju ali nisam verovao da si to ozbiljno

mislila. - Napravio je kratku pauzu. - Keri, ne znam koliko će ti sada

značiti, ali, ja nikada nisam voleo Džesiku, niti bih mogao. Znam da te

je ona navodila da misliš suprotno, ali...

- O, još kako jeste - prekinula ga je ozlojeđeno. - Onoga dana je

došla samo zbog toga da mi kaže da si bio kod nje. Zbog toga sam

morala da odem, nisam znala šta da radim.

- Zar si zbog toga otišla? - upitao je ne verujući. Klimnula je

glavom. - Zašto nisi došla kod mene i pitala me za istinu?

- Nisam se usudila. Uvek si tako dugo ostajao u kancelariji, tako da

uopšte nisam sumnjala da si s njom. Ja sam ti te svoje sumnje i rekla,

a zašto mi ti nisi rekao istinu?

- Oh, Keri, sve je od samog početka bilo pogrešno!

- Samo da si hteo iskreno da razgovaramo, bilo bi sve drugačije.

Ja sam se trudila da te shvatim, znam koliko voliš Majka, jer mi je Etel

rekla da si sa Helen izgubio dete.

- Helen nije nosila moje dete.

by voki

- Ali... tvoja majkaje rekla da je ona bila u drugom stanju - bila

je zbunjena Keri. Gledao ju je nekoliko trenutaka, a zatim je otišao do

kauča i seo.

- Keri, ovo je trenutak za iskren razgovor. Sada tek shvatam da

je trebalo sve dati ispričam ranije. Helen je bila u drugom stanju kada

je umrla, ali, to nije bilo moje dete. Ona je nekoliko meseci pre svoje

smrti održavala vezu sajednim mladim lekarom. Kada je saznala da je

u drugom stanju, njih dvoje su otišli u Toronto i da nisu poginuli

sigurno bi ostali zajedno.

Sada je tek Keri shvatila sve. - Znači, tvoja majka nije znala da dete

nije tvoje?

Nasmešio se ironično. - Mislim da je ona jedina u gradu koja ne zna

istinu. Mislila je da je Helen otišla na odmor i da će se vratiti.

- Džoše, znam koliko ti je teško što mi ovo govoriš. Sigurno si je

mnogo voleo.

- Nisam više ni sam siguran. U početku jesam, ali, poslednjih

godinu dana našeg braka bili su pravi pakao.

Kada je ona umrla, zakleo sam se da nikada više neću biti tako

lakoveran.

- Shvatam. Zato si odlučio da se oženiš sa mnom, jer nisi morao

da se pretvaraš da me voliš.

- Majk je bio jedan od razloga, ali, s tobom sam se oženio zbog

toga što sam te želeo, od prvog trenutka kada sam te video.

Keri je zatvorila oči, osećajući kako srce počinje divlje dajoj udara.

- Ti si najpoželjnija žena koju sam ikada video. Keri, ne mogu ti

dozvoliti da odeš.

- Kako to misliš? - upitala je iznenađeno. Lagano je ustao i

prišao joj. - Znaš li šta sam hteo da ti kažem?

- Ne, ne znam - prošaputala je. - Reci mi.

Nežno ju je uhvatio za ramena. Ona je podigla glavu i pogledala ga

u oči. Osetila je nesvesticu od onoga što je pročitala u njima. Zagrlila

ga je i naslonila glavu na njegova ramena. Posle nekoliko trenutaka on

ju je uhvatio za bradu. - Keri, pogledaj me. Volim te! Hteo sam to

ranije da ti kažem, ali, nisam se usudio.

- Oh, Džoše...

by voki

- Od samog početka sam pokušavao da ubedim sebe da sam se

oženio s tobom samo zbog Majka. Posle sam se ubeđivao da je to

zbog tvoje fizičke privlačnosti, ali ne, ja sam se zaljubio u tebe od

prvog trenutka.

Kerije obrisala suze koje su joj od sreće krenule niz obraze.

- Džoše, i ja tebe volim i srećna sam što je naše dete začeto iz

ljubavi.

- Naše dete? - uzviknuo je zapanjeno, odvojivši je malo od sebe

da bi mogao da joj vidi lice. - Da dragi, ja sam u drugom stanju. Nije ti

krivo, zar ne?

- Krivo? Pa, to se desilo tako brzo... - njegove usne su je

prekinule. - Odvešćemo Majka kući - rekao je kasnije - a zatim ćemo

nas dvoje otputovati u planinu sami.

- Zar ne misliš da ne bi bilo u redu da se skijam u ovakvom

stanju? - upitala je osinehujući se.

- Nećeš se ni skijati - odgovorio je smejući se. - Imaćemo

važnijih stvari da radimo.

još uvek su se smejali kada ju je Džoš podigao i odneo u spavaću

sobu. - Šta misliš, hoće li se Dženi ljutiti ako pozajmimo njenu

spavaću sobu? - šapnuo joj je na uvo.

- Ne, uopšte! - promrmljala je, podigla glavu da bi primila još

jedan poljubac.

KRAJ

scan i obrada voki

by voki

Naslov originala Jeane Stephens WONDER AND WILD DESIRE