Dr. Mitar Lutovac

UPRAVLJANJE OTPADOM UZ PRIMENU INDUSTRIJSKE SIMBIOZE I BIOMIKRIJE U OČUVANJU ŽIVOTNE SREDINE

Mitar Lutovac1, Mirko Tešić2, Kristina Radoman1, Vlado Vukasović1, RadeBiočanin2

1- FPIM Univerziteta UNION u Beogradu, Beograd, Srbija 2-Internacionalni univerzitet uTravniku, Travnik, BiH

Rezime: Energija je jedan od strateških resursa savremenih država, a stalni rast cena energenata jerealnost, te su nastojanja država Evrope i sveta da smanje potrošnju energije, što je trajni cilj i temeljekonomskog razvoja i porasta standarda. Potrebno je poboljšanje efikasnosti korišćenja energije,upravljanjem potražnjom za energijom i promocijom proizvodnje obnovljivih izvora energije, kao iizgradnja novih kapaciteta tako i poboljšanje prenosa i distribucije, kroz minimizaciju stvaranjatretman otpada. Upravljanje otpadom je sistem mera i aktivnosti koji podrazumeva prevencijunastanka, smanjivanje količine otpada i njegovih opasnih karakteristika, tretman otpada,monitoring, savetovanje i obrazovanje u vezi delatnosti na upravljanju otpadom. Cilj ovog rada jeupoznavanje sa fazama upravljanja otpadom, uz podsticanje i obezbeđivanje uslova za privrednirazvoj, zaštitu životne sredine i održivi razvoj. U radu je istaknut značaj kvantifikovanja eksternihefekata u cilju saniranja posledica uticaja zagađivača-otpada na životni ambijent, posebno u urbanimsredinama.

Ključne reči: životna sredina, upravljanje otpadom, energetska efikasnost, industrijskasimbioza, biomikrija, ekološka bezbednost, održivi razvoj

WASTE MANAGEMENT TO THE IMPLEMENTATION OF INDUSTRIAL SYMBIOSIS AND DESIGNE IN ENVIRONMENTAL CONSERVATION

Abstract: Energy is one of the strategic resources of the modern state, a steady increase in energyprices is a reality, and the efforts of countries in Europe and the world to reduce energy consumption,which is a permanent objective of the foundation of economic growth and rising living standards. Itis necessary to improve the efficiency of energy use, energy demand management and promotion ofthe production of renewable energy, as well as building new facilities and improving transmission anddistribution, through minimizing the creation of waste treatment. Waste management is a system ofmeasures and activities, which includes the prevention of, reducing the amount of waste and itshazardous characteristics, waste treatment, monitoring, counseling and education related activities inwaste management. The aim of this paper is to introduce the stages of waste management, and topromote the creation of conditions for economic development, environmental protection andsustainable development. The paper emphasizes the importance of quantifying external effects inorder to recovery of the effect of the pollutant-waste on the environment, especially in urban areas.

Key words: environment, waste management, energy efficiency, industrial symbiosis, designinspired by nature, environmental security, sustainable development Uvod

Energija je jedan od strateških resursa savremenih država, astalni rast cena energenata je realnost, te su nastojanja država EUi pridruženih članica da smanje potrošnju energije trajni cilj i

temelj ekonomskog razvoja i porasta standarda stanovništva. Sobzirom da se u narednom periodu, to je u konceptu održivog razvoja,jedan od najznačajnijih sektora energetska efikasnost. Potrebno jepoboljšanje efikasnosti korišćenja energije, upravljanjem potražnjomza energijom i promocijom proizvodnje, uz kontinualnu minimizaciju itretman čvrstog otpada.

Kako bi se ostvario tehnološki progres u skladu sa održivimrazvojem, trebaju se poštovati osnovni postulati tehnološkognapretka (postojanje inovativnosti, primenljivost pronalaska,produktivnost, razvoj kadrova), koji će biti u funkciji smanjenjaštetnog uticaja na životnu sredinu.

Kvantifikovani su trendovi i uticaji na pojačanje efekta staklenebašte u sektoru proizvodnje energije, hemijskoj industriji,eksploataciji šuma i poljoprivrednoj proizvodnji. Inteligentnaeksploatacija, transformacija i štedljivo korišćenje toplotne ielektrične energije jedan je od centralnih izazova XXI vijeka i uovom radu se tome pridaje poseban značaj.

Sve brža industrijalizacija - do juče gotovo nerazvijenih zemalja,porast broja stanovnika na Zemlji i sve brža potrošnja prirodnihresursa (koja je sa tim u direktnoj vezi), uzrok su negativnihpromena koje dovode u pitanje opstanak naše planete i života nanjoj. Inteligentna eksploatacija, transformacija i štedljivokorišćenje toplotne i električne energije - jedan je od centralnihizazova XXI veka.

Industrijska simbioza : Kako biomikrijom do ve ćeg profita i o čuvanja životnesredine?1

Ključni aspekt jednog uspešnog sistema, u okviru industrijskogmetabolizma jeste internalizacija materijalnog ciklusa, štopredstavlja težnju totalne minimazicije otpada. Drugakarakteristika tehnološkog sistema, kao dela industrijskog sistemabi bila sistematska integracija, da bi se postigla optimalnaefikasnost i profit.

Imperativ modernog društva postaje smanjenje intervencije nadprirodom, a veće korišćenje znanja, informacija i novihtehnologija. Instrumenti i mjere ekonomsko-ekološke politike na ovomputu moraju imati glavnu ulogu.

Upravljanje otpadom je sistem delatnosti i radnji koji podrazumevaprevenciju nastanka otpada, smanjivanje količine otpada i njegovih

1 Mimikrija je sposobnost pojedinih organizama da stalno ili povremeno prilagođavaju svoj izgledsredini kako bi se smanjila ugroženost, opasnost po život i povećale mogućnosti opstanka.Mimikrija ( mimeomai - oponašam) je sposobnost nekih vrsta životinja i biljaka, da se izgledomprilagode okolini radi zaštite od prirodnih neprijatelja. Biomimikrija je dizajnerska grana/disciplina,koja svoju inspiraciju i rešenja za određene probleme nalazi u prirodi. Ovo značenje može se prevestikao “oponašanje” prirode. Iako je tek nedavno poprimio taj j moderan naziv, dizajn inspiriranprirodom postoji duže vremena, ali nije korišten u komunikaciji.

opasnih karakteristika, tretman otpada, planiranje i kontroluprocesa upravljanja , uspostavljanje, rad, zatvaranje i održavanjeuređaja za tretman otpada, monitoring, savetovanje i obrazovanje,kao i informisanje javnosti o pravom stanju stvari na terenu.

Cilj upravljanja otpadom je podsticanje i obezbeđivanje uslova dabi se minimiziralo nastajanje otpada, prerada otpada za ponovnuupotrebu i reciklažu, sigurno odlaganje otpada ili spaljivanje ucilju proizvodnje energije-električne ili toplotne. U radu jeistaknut je značaj kvantifikovanja eksternih efekata u ciljusaniranja posledica zagađenja na životnu sredinu.

Cilj ovog rada je prikazati šta upravljanje čvrstim otpadompredstavlja za održivi razvoj urbanih sredina, kako upravljanjeotpadom podstiče razvoj i napredovanje urbane sredine, te šta topredstavlja za kompletan ekosistem cele zajednice.

1.Energetika i (ne) održivi razvoj

Živimo u svetu energije, a sve što nas okružuje zasnovano je nakorišćenju energije. Materija stalno kruži kroz živu i neživuprirodu (ugljenik, kiseonik, vodonik i azot se ugrađuje u organskajedinjenja organizama, prolazi kroz lance ishrane, razlaže se imineralizuje, vraćajući se u spoljnu sredinu, zemljište ili vodu,odakle se ponovo koristi).

Ulazni elementi (resursi) proizvodnog tehničko-tehnološkog sistema su:

sredstva za rad (mašine, uređaji, oprema), predmeti rada (sirovine, pomoćni materijal), energija (elektroenergija, toplotna energija), čovek - operator (karakter ličnosti, zdravstveno stanje, iskustvo), tehno-proces (primenjena tehnologija, organizacija rada, tehnologija rada), prostor za rad (svojstva objekata, mesta rada). Zavisno od vrste i karaktera proizvodnje, specifičnosti

tehnologije, oblika razmene sa prirodnim procesima možemo govoriti ouzajamnoj uslovljenosti, uticaju i direktnom dejstvu međustrukturnim jedinicama u radnoj i životnoj sredini. Intenzitetuzajamne uslovljenosti se određuje količinom resursa koje razmenjujetehnološki sistem i životna sredina u procesu funkcionisanja.

U dinamičkim procesima i razmeni materije, energije i informacijeizmeđu tehnološkog sistema i životne sredine, nastaju posebniuslovi u kojima se čovek nalazi i obavlja rad koji se prostorno ivremenski definiše kao radna sredina. Četiri osnovne teme humane ekologije su:  okolina, stanovništvo,tehnologija i organizacija. Humana ekologija dakle obuhvataizučavanje strukture i razvoja stanovništva koje se prilagođava

okolini uzimajući u obzir tehnologiju i organizaciju. Njoj seprigovara prognozerska karakteristika, jer se vremenom izbiologije pretvorila u nauku sa opštom vrednošću, pravom koje nemože da opravda, kao i da previše unosi biološke zakone u odnosučoveka i sredine.

S druge strane, socijalna ekologija, tj. ekološka sociologija idekorak napred dalje uvažavajući odnose čoveka i njegove životnesredine, društvene procese i interakcije u kojim se ovi odnosiodvijaju, određujući čoveka kao prirodno i kao društveno biće.

Ukoliko se želi postići sveukupni pozitivni razvoj urbaneaglomeracije izuzetno bitan faktor čini ekološka slika grada iekološka valorizacija njegove sredine. Koristeći iskustva razvijenihzemalja i potpisanih globalnih deklaracija, gradovi i prostor okonjih mogu naći pravilan put ka održivom razvoju svoje teritorije.Istovremeno, pretpostavka je da održivi razvoj grada ne podrazumevasamo pravilne planerske odluke već i permanentnu edukacijudonosilaca odluka (na lokalnom ili republičkom nivou) kao isveukupno (eko)informisanje stanovnika o neophodnosti zdrave životnesredine. Jedan od načina približavanja ovakvih stavova građanima jei efikasan ekomarketing nadležnih organa i institucija koji bipropagirao održivi način razmišljanja. Sve ove aspekte pokrivao bisistem ekomenadžmenta koji mora postati imperativ u budućem razvojuurbanih područja.

Održivi razvoj je put koji obezbeđuje korišćenje dobara na naćinkoji zadovoljava potrebe razvoja sadašnjih generacija, a obezbeđujei buduće generacije da i one zadovolje svoje potrebe. Briga zaodržavanje i poboljšanje kvaliteta životne sredine i zaštitezdravlja ljudi sve više raste. Postizanje učinaka u zaštiti životnesredine zahteva od svih aktera prihvatanje obaveze da se sistematskipristupi uvođenju sistema upravljanja zaštitom životne sredine(Environmental Management System (EMS)) i njegovom stalnompoboljšanju.

Industrijska simbioza uključuje industrije, koje su tradicionalnorazličite u kolektivni pristup, radi postizanja konkurentskeprednosti putem fizičke razmene materijala, energije, vode i/iliproizvoda. Ključ industrijske simbioze jeste kolaboracija isinergetske mogućnosti koje su određene malom geografskomudaljenošću, pre svega (Primer: „Livnica Tešić“, Gradiška, RS, BiH).

Ekomenadžment mora biti jedan od osnovnih principa urbanističkogplaniranja s obzirom da grad predstavlja složen polifunkcionalnisisitem. Stoga, prostorni raspored elemenata i funkcija su veomaznačajni kako zbog funkcionisanja zajednice, tako i zbog kvalitetaživota u gradu. Upravljanje životnom sredinom nije samo vezano zaproblem zagađivanja vode, vazduha i zemljišta, već i zaobezbeđivanje ravnoteže u ekosistemima i zaštitu prirode, kao i za

upravljanje resursima, razvoj tehnoloških procesa i opreme,usavršavanje pravnih akata, sistem ekološkog obrazovanja i dr.

Obuhvat strateške procene životne sredine podrazumeva ispitivanjekvaliteta: vazduha, voda, zemljišta, biodiverziteta, kao i tretmančvrstog otpada. Pored toga, može da obuhvata procenu uticaja višeizvora (kumulativna procena uticaja) i procenu socijalnih uticaja.Kumulativna procena uticaja uzima u obzir uticaje koji pojedinačnomogu biti prihvatljivi, ali kumulativno neprihvatljivi zbogakumulacije u vremenu i prostoru, sinergizma, indirektnih iinteraktivnih efekata. Procena socijalnih uticaja obuhvata procenuuticaja većih projekata, programa i planova na socijalni statusstanovništva, koji se odnosi na zdravstveni aspekt, ekonomskeaktivnosti, ekonomski status društvenih grupa, političku efikasnosti sl.

Biomimikrija (bio-život; mimesis-oponašati) je nova naučnagrana/disciplina koja se bavi proučavanjem najboljih prirodnihdizajna i ideja. Te ideje i postupci se oponašaju i koriste urešavanju problema u različitim granama nauke (u ovom slučajuenergetika i otpad). Biomimikrija je dizajnerska grana/disciplina, koja svojuinspiraciju i rešenja za određene probleme nalazi u prirodi. Samareč biomimikrija vuče svoje značenje iz grčkih korena te bi se moglaprevesti kao “oponašanje” prirode. Iako je tek nedavno poprimio tajj moderan naziv, dizajn inspiriran prirodom postoji duže vremena,ali nije korišten u komunikaciji. Dakle, dizajn inspirisan prirodom,tj. proizvodnja uz korišćenje svih resursa, minimizaciju otpada injegov povratak u životni ciklus proizvoda.

Biomimikriju bi mogli opisati kao skup inovacija inspiriranihprirodnim vrednostima u životnom ambijentu2. Osnovna ideja je da jepriroda, domišljata po potrebi, rešila veliki broj problema s kojimase moderno društvo danas susreće. Životinje, biljke i mikrobi supronašli rešenja koje funkcionišu, a ono što je najvažnije koja suodrživa na zemlji3. Zadatak koju čovečanstvo mora naučiti i rešitiod prirode jest put k održivom razvoju, kroz sistem mera iaktivnosti eko-bezbednosti.

U kontekstu biomikrije,  razmišljanje o životnom veku proizvoda(gde se stvara otpad) je važan princip industrijske ekologije, presvega. Podrazumeva se da svi uticaji na životni ambijentprouzrokovani proizvodom, p oslovnim sistemom i projektom tokomnjegovog životnog veka, što se mora u okviru industrijske simbiozeuzeti u obzir. U ovom kontekstu životni vek sadrži: vađenje

2 Naziv biomimikrija pojavio se je 1982., a popularizovana je 1997. izdavanjem knjige Biomimicry: Innovation Inspired by Nature autorice Janine Benyus.3 Nakon 3,8 milijarda godina evolucije, odnosno istraživanja i razvoja metodom pokušaja i promašajapriroda je došla do genijalnih rešenja koje pronalazimo svuda oko nas.

sirovina, obrada materijala, proizvodnja, korištenje, održavanje,minimiziranje otpada, odstranjivanje i tretman otpada.

Slika 1. Industrijska simbioza uz minimizaciju otpada

Transport koji je potreban između ovih etapa, ako je bitno,dodatne etape kao ponovno korištenje, ponovna proizvodnjai recikliranje se moraju uzeti u obzir. Usvajanje pristupa životnogciklusa je suštinski u izbegavanju uticaja promenjive okoline izjedne etape u drugu ( prebacivanje problema). Npr. tokomrekonstrukcije proizvoda, može se odabrati da mu se smanji težina,tako smanjujući upotrebu prirodnog resursa. Međutim, moguće je da selakšim materijalima, korištenim u novom proizvodu teže raspolaže.Učinak na okolinu, koji je proizvod sprečio u fazi vađenja sirovinase prebacuje na fazu zbrinjavanja. I tu, sveukupnog poboljšanja zaokolinu nema.

Zadnji i važan princip industrijske ekologije je integrisanipristup ili multidisciplinarnost, koji uzima u obzir tri različitaprincipa: društvene nauke (uključujući ekonomiju), tehničke nauke inauke o zaštiti životne sredine (ekologija). Dakle, izazov jespojiti ih u jedinstven pristup. Ukoliko se želi postići sveukupnipozitivni razvoj urbane aglomeracije, izuzetno bitan faktor činiekološka slika grada i ekološka valorizacija njegove sredine, uuslovima poslovanja i industrijske proizvodnje, gde se stvara otpad.

EKO-BEZBEDNOST

Čvrst otpad

SirovineEVoda

Nus proizvodiOsnovni proizvodi

EnergijaOtpadne vode

Ugljen-dioksid

PRAVN O -EK ONO M SK I SISTEM

O DRŽIVI RAZVO J

Slika 2. Komponente održivog razvoja urbanih sredina

2. Otpad u radnoj i životnoj srediniNaša civilizacija proizvodi sve više otpada i ništa ne ukazuje na

skorije promene ovog trenda. Ipak, zahvaljujući tehnološkom napretkui razvoju ekološke svesti, borba protiv otpada postaje mnogouspešnija. Nastajanje otpada je rezultat ukupne ekonomske aktivnostisvake države, i kao takvo u direktnoj korelaciji je sa nacionalnomekonomijom.

Uloga energetske efikasnosti je ključna, kako sa stanovištaekonomskog razvoja, tako i u odnosu na rešavanje mnogih važnihproblema životne sredine, posebno u uslovima narastanja svih vrstaotpada. U procesu prilagođavanja energetske efikasnosti zahtevimazaštite životne sredine, potrebno je što prije početi sa onimpromenama koje ne zahtevaju izrazito visoka ulaganja. U tom smisluje neophodno iskoristiti sve one mogućnosti koje se odnose naenergetsku efikasnost, alternativne izvore energije, kao iprilagođavanje cijene energije stvarnoj ekonomskoj vrednosti, alipažljivo i postepeno u skladu sa porastom standarda stanovništva.

Čvrst otpad može se svrstati u otpad od hrane (iz domaćinstva,pijace, prodavnice, restorana), pepeo (iz domaćinstva, odspaljivanja smeća), smeće (hartija, drvo, baštensko smeće, tekstil,guma, plastika, metalne konzerve, staklo, keramika), vozila(odbačena vojna, putnička i teretna vozila), industrijski otpad (odprerade hrane, pepeo kotlovskih ložišta, otpad bio-hemijskeindustrije, rudarstva i metalurgije), otpad građevinskog materijala(drvena građa, cigla, cevi, crep, šut), specijalni otpadni materijal(medicinski, eksplozivan, infektivan , toksičan, radioaktivan) iotpad od obrade otpadnih voda (čvrsti materijal sa rešetki i mulj).

Po načinu nastanka deponije mogu biti smetlišta (nastaleproizvoljnim izborom lokacije i odlaganjem smeća), deponije određeneod neke institucije (bez analize terena i kontrole deponije) ideponije urađene po ekološkim propisima i standardima.

Količina otpada raste, jer se povećava potreba za hranom, pićem irobom za dužu upotrebu. Povećava se količina upakovane robe, aambalaža povećava količinu otpada. Značaj ove teme se ogleda upravo

u tome, što jos uvijek veliki broj građana nije svestan koliko jeupravljanje otpadom važna karika u kompletnom održivom razvojupartikularnog urbaniteta.

Problemi upravljanja otpadom nisu jednako i ravnomerno izraženi usvim lokalnim samoupravama i aktivnosti na uvođenju integralnogsistema se ne odvijaju istim intenzitetom, već prvenstveno zavise odmogućnosti pojedinih lokalnih samouprava. Ovakav nekoherentni sistemne može adekvatno da funkcioniše, a promjene ovakvog stanja u pravcuprimjene savremenih sanitarnih i bezbjednih načina postupanja saotpadom, ne mogu se očekivati bez značajnih materijalnih sredstava.Neprekidni rast gradskih naselja i promena strukture potreba građanasve više pojačava problem čvrstog, često opasnog otpada.

Savremeni sistemi upravljanja otpadom omogućavaju iskorištavanjevelikih količina otpada. Dio otpada se reciklira, a dio se koristiza proizvodnju energije. Organizovanim sakupljanjem i odvozom otpadastvaraju se potrebni uslovi za zdrav život i nesmetanofunkcionisanje grada. Organizovan odvoz obuhvata redovno sakupljanjei odvoz komunalnog otpada, kao i organizovan odvoz kabastog iopasnog otpada, u saradnji sa lokalnim zajednicama. Posebno seorganizuju sakupljanje, obrada i deponovanje svih vrsta opasnogotpada. Prevoz i prerada se organizuju samo u uslovima kojiispunjavaju sve potrebne zakonske pretpostavke.

Savremeno rešenje je plansko sakupljanje svih vrsta otpada, premaodgovarajućim propisima i njegovo propisno odlaganje ili reciklaža.Posebne ekološke opasnosti stvaraju materijali sa dugim periodomprirodnog raspadanja.

Najčešće, zagađivanje ne potiče iz jednog izvora, već jekompleksno i može da obuhvati više različitih zagađujućih materijaistovremeno. Takvo stanje životne sredine naročito je izraženo utehnološkim sistemima. Kao rezultat uticaja i delovanja izlaznihelemenata tehnološkog sistema na ekosistem nastaju poremećaji unjegovom funkcionisanju, koja se manifestuju kao narušavanja izagađivanja.

Otpad koji nastaje procesu rada metalskog kompleksa, najčešćesadrži: trosku, ootpad u vidu dima, pprašina i čestice, korištenajezgra, ootpadna veziva i premazi, škartni proizvid, ulivnici, staripesak i dotrajali modeli. U samom procesu proizvodnje pojavljuje seotpad još u vidu ambalaže: papir, drvo, najlon plastika, metal,staklo, otpadne vode i sl.

U uvodnom opisu otpada vidno je da ima upotrebljiv i neupotrebljivotpad.U upotrebljiv otpad spada sav otpad koji se može iskoristitiu daljim aktivnostima a nije štetan po zdravlje čovjeka i drugihživih bića. U neupotrebiv otpad spada sav otpad koji se ne možedalje upotrebiti, a koji iziskuje dodatne troškove za njegovozbrinjavanje.

Slika 3. Potencijalni izvori zagađenja u industrijskoj simbiozi

3. Plan upravljanja otpadom u industrijiPoreklo otpada koji se treba tretirati ili odložiti, obavezno

predvidjeti količinu otpada, ciljeve upravljanja otpadom, uslovekoji se tiču tehničko-tehnološke opremljenosti uredjaja unutarprostora na kojem se nalaze, specijalno uređenje sistema za tretmanili odlaganje otpada, procenu troškova za izvršavanje posla uupravljanju otpadom i informisanje javnosti.

Slika 4. Šema upravljanja otpadom u livnici

Sve planom predviđene aktivnosti usmeriti tako da imaju najmanjiuticaj na životnu sredinu i ljudsko zdravlje te da se smanjikoličina i štetan uticaj otpada, da se promoviše ponovna upotreba,reciklaža i bezbedno odlaganje otpada. Otpad čiji je sadržajnepoznat, smatra se opasnim otpadom sve dok se ne ustanovi da li jeopasan ili neopasan.

Bitan uslov nadzora nad otpadnim tokovima po principu prevencijejeste uspostaviti zatvorene materijalne tokove u procesuproizvodnje.

Slika 5. Šema zatvorenog tehnološkog procesa

Troska - šljaka, nastaje u procesu topljenja u kupolnoj peći, imaza ulogu da očisti metal a sastoji se od: ne topivih sastojakametalnog uloška, vatrootporne opeke, topitelja i ostatka uglja.Koristi se u nasipanje otvorenih majdana i puteva, kao mlevena možeimati više namena.

Slika 6. Šema zatvorenog toga troske u livnici

Prašina i čestice metala nastaju zbog visoke temperature ičišćenja odlivaka. Sakupljanje prašine i čestica osim što je korisnoza firmu (urednost) firma je prodaje preduzeću za postavljanjemozaik ploča u završnim radovima u građevinarstvu (niskogradnja).

Slika 7. Šema zatvorenog toka prašine u livnici

Korištena i ne korištena jezgra, nastaju od kvarcnog pijeskasilikatnog veziva i ugljen-dioksida CO2. Posle upotrebe idu dalje ufrezu i odlaže se kao građevinski materijal zajedno sa prašinom.

Slika 8. Šema zatvorenog toka jezgra

Škartni predmeti, ulivnici od čistog metala vraćaju se u ponovniproces proizvodnje. To pokazuje da u metalu nema otpada jer jestalno u procesu dok se ne dobije finalni proizvod.

Slika 9. Šema zatvorenog toka škartih odlivaka, ulivnika i odušaka

Slika 10. Šema zatvorenog toka lijevačkog peska

Stari pesak nastaje procesom levanja, zrna se zasićuju bentonitom,slepljuju se od temperature i takav nije više za Livnice. Po izlaskuiz procesa formovanja – kalupovanja i levanja melje se i stavlja ubig-bex vreće a koristi se za podlogu betonskim mozaik pločicama,pogodan je i iz više razloga – nema semenki korova, mekanije je ilako se ravna a ima veliku nosivost jer je čist.

Slika 11. Šema zatvorenog toka modela procesuiranja

Dotrajali modeli, modeli su od drveta, oni se koriste za toplotnuenergiju spaljivanjem u vlastitoj peći za grejanje.

Slika 12 . Zatvoren tok nemetalnog upotrebljivog otpada

Najlon i plastika se melje i plasira proizvođačima plastike.Staklo koristimo za čišćenje taline ono se lako topi a ima svojstvodobrog hvatača prljavštine, laganije je od troske i pliva napovršini. Iz peći izlazi zajedno sa troskom i ima kristalni izgled,koristi se u nasipima

Ostali otpad koji nije moguće ponovno upotrebiti niti mu naćitržište odvozi se na odlagalište sanitarne deponije, gde se trajnozbrinjava. Otpadne vode idu u emšerovu jamu gdje je uspostavljenproces ohlorisavanja. Novi proizvod, željeni proizvod ili traženiproizvod odlazi kupcu sa svim karakteristikama proizvoda, kojiudovoljava savremenim zahtevima.

Da bi proizvod odgovarao zahtevima mora biti ispitan od instituta,što menađžment fabrike podržava i orjentiše se prema mišljenjukupaca i eventualnim reklamacijama. Tržište prihvata prizvodeLivnice, kao ozbiljnog proizvođaća, što je utiče na tehničko-tehnološki razvoj kroz industrijsku simbiozu i biomikriju proizvoda.U oblasti livenja metala važno je poštivanje principa discipline iinovacija. Sami tokovi levanja zahtevaju poslovne mere disciplineradi obezbeđivanja radnih uslova, praćenje tokova materijala itokova energije.

Upravljanje čvrstim otpadom u održivom razvoje partikularne urbanesredine predstavlja ekonomski i ekološki dobitak. Sprovođenjezakonodavstva koje se odnosi na javnost, kao što je zabranaizbacivanja otpada na ilegalna smetljišta je drugi mehanizam za

razvijanje javne svijesti koji mora biti razvijen. Ovo omogućavamehanizam za javno oglašavanje loše prakse i ljudi koji su učiniliveće prekršaje. U većini sluajeva, na početku kampanje, javnasvijest se više razvija striktnom primjenom zakona, negoomogućavanjem opštih informacija.

Očekivani pozitivni ekološki efekti realizacije projekataregionalnih deponija ogledaju se u sledećem: smanjenje količinaotpada koji se odlažu u deponije, što uslovljava smanjenjeprodukcije deponijskog plina, deponijskog filtrata i brojnih štetnihsupstanci koje negativno utiču na opterećenje osnovnih elemenataokoline (voda, tlo, vazduh), odnosno direktno ili indirektno nazdravlje ljudi. Smanjenjem ukupnih količina otpada uslovljava sebolje korištenje zapremina postojećih deponija otpada i niz drugihprednosti.

Pozitivni ekonomski efekti mogu se očekivati u sledećem:izdvajanje svih korisnih komponenti iz otpada (papir, plastika,metal, staklo, drvo, građevinski otpad, biootpad) i njihovokorištenje u tehnološkim procesima za proizvodnju istih ili sličnihproizvoda ili za proizvodnju energije (električna ili toplinska),čuvanje dela primarnih sirovina (neobnovljive) za budućegeneracije, uštede u potrošnji energije i drugih komponenti priprizvodnji određenih proizvoda pri korištenju recikliranihsekundarnih sirovina, otvaranje novih radnih mjesta, odnosno,zapošljavanje. Brojni ekološki, ekonomski, socijalni, zdravstveni idrugi aspekti, upućuju na potrebu što bržeg organizovanja iupravljanja otpadom na svim nivoima i na celom teritoriji jednezemlje i regiona.

Zaključak

Misija socijal-ekonomske i ekonomsko-ekološke paradigmepodrazumeva uspostavljanje sklada između ljudskog bića i prirodekroz radikalnu izmenu vladajućeg sistema vrednosti i preblikovonjeantropocenrične svesti i etike u ekocentrične forme i sadržaje. Kadaje u pitanju koncept „3E“-energetska efikasnost, ekonomskaisplativost i ekološka bezbednost, neophodno je temeljno isveobuhvatno razumevanje i definisanje nove uloge svih učesnika iaktera u kreiranju politike i strategije istraživačko-razvojnihprocesa, pre svega, u sferi proizvodnih tehnologija i privrednograzvoja zemalja ponaosob i regiona u cjelini.

Da bi se ostvarila planirana ušteda energije racionalnompotrošnjom energije nužna je efikasna primena evropskih direktiva oenergetskoj efikasnosti sa ciljem efikasnije proizvodnje iracionalne, ekonomski-efektivne i energetski-efikasne upotrebeenergenata radi uticaja na obim potrošnje kvalitetnih energenata iefikasnije zaštite životne sredine. Održivi razvoj zahteva da

aktivnosti koriste samo one prirodne resurse i to do granice u kojojse mogu prirodno nadomestiti (biomikrija):

Korištenje prirodnih resursa > sposobnost usklađivanja =degradacija okoline;

Korištenje prirodnih resursa = sposobnost prirodne revitalizacije= održivi razvoj;

Korištenje prirodnih resursa < sposobnost prirodnog oporavka =obnova životne sredine = održivi razvoj.

U okviru kvaliteta životnog ambijenta “Put u TQM" u izvesnomsmislu predstavlja "takmičarsku stazu" za različite privrednesisteme i subjekte u postizanju tržišne konkurentnosti u državi iokruženju, uz neprekidno jačanje energetske efikasnosti.

Ovaj koautorski rad je obuhvatio upravljanje otpadom u privatnompreduzeću „Livnica Tešić“ Gradiška, sa vlastitim rešenjima okominimiziranja otpada u samom procesu livenja metala. Posebno trebaistaći uspešnost menađžmenta ovog preduzeća koje svojomorganizacijom rada doprineo da veći deo otpada koristi ponovodobijajući bolje ekonomske rezultate. Menađžment preduzeća spremanje da lokalnoj zajednici ili šire ponudi bolja rešenja oko tretmanaotpada, u okviru industrijske simbioze i biomikrije proizvoda.

Literatura1. Biočanin R., Obhođaš S. Zagađivači životne sredine, Internacionalni

univerzitet Travnik, Travnik, 2011. 2. Biocanin R. Humana ekologija, Farmaceutsko-zdravstveni fakultet

Travnik, Bosna i Hercegovina, 2014. 3. Biočanin R., Badić M. Energy efficiency and environmental protection

in system sustainability development, SED-2010, 07-08. 09. 2010.Užice.

4. Biočanin R., Stefanov S., Obhođaš S., Badić M. Ecological modeling ofhazardous pollutants in uncoontroilled wildfire in the landfill waste,TTEM, Thomson, vol.8, No.2, 5/6. 2013. Sarajevo.

5. Ebans S. Goodstein, Ekonomika i okoliš, MATE d.o.o. Zagreb, 1995.6. Filipović, D. (2000): Modelovanje zagađivanja životne sredine gradova

- monitoring i zaštita, Monografija, Zadužbina Andrejević, Beograd.7. Đurić S., Stošić-Mihajlović Lj. Menadžment sistemi u funkciji

povećanja energetske efikasnost, Monografija, Održivi prostorni razvojgradova, IAUS, Beograd, 2008.

8. Jusufranić I., Silajdžić N. Sustainable development and publictransportation, V Međunarodno savjetovanje “Savremeni trendovi u saobraćaju,logistici i ekologiji u funkciji održivog razvoja“ 23-24. maj 2014 Travnik, BiH.

9. Lutovac M. i saradnici: Identifikacije otpada i analiza procesaupravljanja otpadom u okviru zaštite životne sredine, II Međunarodnanaučna konferencija „Novi funkcionalni materijali i visoketehnologije“, 21-23. Jun 2014. Tivat, Crna Gora.

10. Mijanović K. Okolinski pristup proizvodnim sistemima, Tešanj: Planjax,BiH, 2008

11. Perić V., Badić M., Biočanin R., Badić M., Habibović M. Praćenjemorbiditeta stanovništva kao posledica devastacije životne sredine imigracionih procesa, Naučno-stručni skup „SQM-2013“, 22-24. Septembar2013. Tivat.

12. Tešić M., Perić V., Badić M., Biočanin I. Ekološki kriminalitet kaoalergijski sindrom (ne)održivog razvoja i njegovo suzbijanje, Naučno-stručni časopis „PHARM-HEALTH“, Farmaceutsko-zdravstveni fakultetTravnik, br.1/13. Travnik, 2013.

13. M.Tešić, M. M. Tešić, B. Tešić. Socioekonomski i ekološki aspektiproizvodnje u porodičnim gazdinstvima, Centar za strateškaistraživanja nacionalne bezbednosti Beograd, 2014.

14. M.Tešić, M. M. Tešić, B. Tešić. Ekološki menadžment u zaštiti životnesredine, 1. Simpozijum „EOR-2012“, 14-16. 2012. Vlašić, Travnik.

15. M.Tešić, R. Biočanin. Upravljanje čvrstim otpadom, CESNA-B, Beograd , 2013.

16. Mirko Tešić, Mišo Tešić, Boban Tešić: Savremeno naučno-tehnološkimodeli unapređenja proizvodnog procesa, „Međunarodna konferencija“OBRAZOVANJE I DRUŠTVENI RAZVOJ SRBIJE SA AKCENTOM NA NOVI PAZAR I OKOLINU” 28-29. marta 2014. Novi Pazar, Srbija.

17. Radević B., Biočanin R., Badić M. Ekološki menadžment- doprinosodrživom razvoju u uslovima drastičnog zagađenja životne sredine,III Međunarodna naučno-stručna konferencija o ekonomskom i regionalnomrazvoju „EUROBRAND“, 26-28. jun 2011. Kladovo.

18. Tešić M., Biočanin R., Bilalović B. Energy efficiency as a function ofsustainable development and preservation of living environment, VMeđunarodno savjetovanje “Savremeni trendovi u saobraćaju, logistici i ekologiji u funkcijiodrživog razvoja“ 23-24. maj 20 Travnik, BiH.