Dr Iva Draškić Vićanović Estetika

7/23/2019 Dr Iva Draki Vianovi Estetika

1/68

Dr Iva Draki VianoviEstetikaEstetika izuava filozofsko fundiranje estetskog fenomena, dakle fenomena lepote uoptei umetnikog dela. kako budemo prouavali istoriju filozofije videete da ima ljudi kojismatraju da je potpuno irelevantno izuavati pojam lepoga van umetnosti, jer je ona

produkt ljudske duhovnosti. Ima i novijih estetiara koji smatraju da je veoma relevantnogovoriti o oneome to je lepo i to nas okruuje.!rirodno lepo. "judski lepo. #ve ono tonas dira u dnevnom kodu. $ako% &ato%Sekundarna LiteraturaI#'()I*+ E#'E'I$E $atarina Everet ilbert i -elmut $unE'V()('(/0+ E#'E'I$+ Danko rliI#'()I*+ E#'E'I$E Vladislav 'atrikijevi#+V)E/E0+ E#'E'I$+ vido /orpurgo 'aljabue 1'adliabue2'E()I*+ ( "E!(/ 3 +0'I4I Ernesto rasiPrimarna Literatura!latonovi dijalozi

(&5+ !laton6ED+) !latonD)7+V+ !laton 8, 9, :; knjiga!(E'I$+ +ristotel!(-V+"+ -E"E0I orgija"+($((0 "esing

Imate dva pedagoka puta< !roblemski Istorijski

Estetika je jedna od najmladjih filozofskih dis=iplina.$ao filozofska dis=iplina ona se

formalno izdvaja u >VIII veku.$ada se govori o filozofskim dis=iplinama uvek moemoda razlikujemo< 6ormalno 1 zasnivanje fil. dis=ipline sa imenom, odredjenem, metodama2 #utinski 1kada se zaista postavi to pitanje 1u ovom sluaju problem lepote2 ili

estetskog fenomena2#utinsko i formalno se nekada poklapa, ali mnogo ee to nije sluaj.'ako da imamo sutinsko radjanje ove fil. dis=ipline jo u antikoj rkoj u ? veku pnesa Pitagorejcima.Alexander Gottlieb Baumgartnerje izdvojio estetiku kao fil. dis=iplinu i dao joj ime po

starogrkoj rei aestheti=s 1 ulni doivljaj ili opaaj2. Ime je dao po toj rei jer jesmatrao da kada govorimo o lepoti ili umetnosti nemamo posla sa diskurzivnom

sveu.3 estetski fenomen se ne moe ui diskurzivno. (no to je klju estetskogdoivljaja jeste suoavanje. 0e diskurzivno1podrazumeva ra=ionalno ralanjujuemiljenje koje se odvija korak po korak2 ili intelektualno.1

:Subjektivnoima dve konota=ije. $ada ste rekli verovatno ste mislili< @@/eni se dopada, a vama ne.@@ $ada kaete< A(vo je lepoA vi po $antu postavljate zahtev za tudjim saglaavanjem. /oete rei A/enise ovo svidjaA, ali rei A(vo je lepoA je zahtev za optom saglasnou.Vi ste verovatno mislili na ADegustibus 1et =oloribus2 non estdisputandumA. 6ilozofska kon=ep=ija subjektivnog polazi od toga da jelepota kao takva poiva na svesti oveka, ali poto su prin=ipi funk=ionisanja ljudske svesti zajedniki

:

7/23/2019 Dr Iva Draki Vianovi Estetika

2/68

(d antike do danas postoje dva koloseka izuavanja estetike < /etafizike lepog 6ilozofija umetnosti

Estetski fenomen kao takav podrazumeva< "epotu ljudskog "epotu prirodnog "epotu ljudi "epotu umetnikog dela

Hegel2i Benedeto Kroe!smatraju da se problemom lepog van umetnosti ne trebabaviti.#matrali su da lepota kao takva nije relevantna tema za filozofsko izuavanje.

Hartmanobara -egelovskoB$roeansku tezu i on tvrdi da je, pored umetnosti, apsolutnorelevantan predmet za izuavanje i ljudski i prirodno lepo. Da sve to dira nau svest isve je to neto to nas provo=ira.3vek je zanimljivo pitanje ljudske lepote.r=i videlepotu kao drugu stranu dobra i imate uvene predfilozofske stavove sedammudracakoji kau da ako sebi izgledate ujutru runo u ogledalu da treba da uiniteneto dobro, a ako vidite lepo onda vas to takodje obavezuje da inite dobra dela dane bi izneverili onu sliku.!o tom kljuu se razvija i rka filozofija koja smatra daje moralno dobro i lepota blisko povezani.Cto se potpuno razvelo u modernojfilozofiji. 0pr. kod Sartragde je lepo jednako zlu.

r=i veruju u jedinstvo lepote i dobrote. Cto je donekle u pravu, jer nemate porone i zleljude koji lepo izgledaju./oete prevariti prirodu do dvadeset i pete, ali posle sve tonekako isplivava.

"ikolaj Hartmanu svojoj Esteti=i daje pojam etvorostruke analize i raslanjavapredmet izuavanja.Deli estetski fenomen na< #stetski $redmet1prirodno, ljudski, umetniki lepo2 #stetski akt

B )ava se na

7/23/2019 Dr Iva Draki Vianovi Estetika

3/68

ta ine.A(no to se danas naziva darom r=i nazivaju manijaili zanos. $od rka ne postoji negativna manija.2

#stetskije doivljaj.#stetikopodrazumeva misao 1estetiki esej, estetika literatura,estetiko promiljanje2Estetski fenomen podrazumeva lep estetski predmet.Entitet./a ta to bilo.0ajoptiji

ontoloki fil. pojam je entitet koji ukljuuje u sebe sve.,ntologija1(ntos bie2 Izuavanje sustine odnosno bia svega to jeste.Imate tu terminoloku distink=ijuVIII veka se potpuno drukije razmilja.Da li su lepe zato to se dopadaju ili se dopadaju zato to su lepe%Da li idemo od svesti ka predmetu ili obrnuto.!itagorejska teorija je da lepota poiva upredmetu i da se moe matematiki definisati i misle da je lepota predmet saznanja. (nase moe spoznati diskurzivnom sveu.(no to je reperkusija:Lpitagorejske teorije u umetnikoj prakse jeste nain na koji r=irade skulpture i muziku.r=i imaju pravila u muzi=i 1nomoi2 koji proilaze iz pitagorejske teorije.S,)3S43#ofista na starogrkom znai mudra=.Ima jednu pozitivnu konota=iju na poetku, aliputujui uitelji svojim radom e dovesti do toga da ta re poprimi negativnu konota=iju i

da poinje da znai mudrija, sveznali=a, onaj koji se nadmudruje, onaj koji pokuava davas ubedi da je =rno belo, a belo =rno zato to je spretan i dobar govornik.!laton je tajkoji je dao negativnu konota=iju svemu tome.Imali su velike retorske sposobnosti i bili su eksperti u vetini dokazivanja.5ili suputujui uitelji, koji su naplaivali svoje znanje.3 antikoj rkoj je to bio jedan novumi smatralo se jednom vrstom prostituisanja.#($)+' 1u $senofontovim seanjima o #ofistima2ori su od bludni=a.-egel je prvi ukazao na to da su oni u stvari bili prosvetitelji rke.*ako dugo stoji tajanimozitet prema sofistima.-egel ih rehabilituje upravo sa ovom tezom.!itagorej=i su zatvarali znanje, smatrajui da tako uvaju mo.'o je onaj egipatski model.#tariji sofisti !rotagora i orgija 1koji su i najbitnijiime je dobilo lou konota=ijuzahvaljujui mladim sofistima2 su bili strahovito dobro plaeni.(ni su se obogatili timposlom.#a jedne strane vlada animozitet prema njima, a sa druge su strahovito popularni i traeni.!olitiko ustrojstvo rke je bilo dobro za rad sofista i po tom kljuu su omiljeni itraeni.(ni nude ono to ljudima treba.+ko ste bogati platiete svom sinu sofistu da gapoduava filozofiji i retori=i i biete sigurni da e on biti vojskovodja ili da e netopostii u ivotu.!ostoji i jedan filozofski razlog zbog koga njih preziru #okrat i !laton i ta vrednosnastruja u rkoj koji je u sutini bitniji.!laton smatra da #ofisti instrumentalizuju znanje,odnosno da ga koriste za neku drugu svrhu.I da instrumentalizuju filozofiju.'retiraju jekao sredstvo u svrhe politike moi.Cto je oprema !latonovom miljenju strahovitoopasna stvar.!o !latonu i +ristotelu filozofija koja je kralji=a nauka mora da se tretira kaoneto to je samo sebi svrha.!laton smatra da je jako loe kada se znanjeinstrumentalizuje.#okratov prin=ip je bio da primi i ui sa svakim mladim ovekom, ali da pro=eni da li jeon poten i estit.:#kladan raspored neke =eline u prostoru:G#kladan raspored neke =eline u vremenu , kao i sklad u duhovnim odnosima:L(draz

?

7/23/2019 Dr Iva Draki Vianovi Estetika

7/68

+elativizam8;je sofistika etiketa.(n je sutina sofistikog uenja.

!ostoje tri vrste relativizma

L

7/23/2019 Dr Iva Draki Vianovi Estetika

10/68

-egel e pokuati da traginu krivi=u +ntigone tumai po ovom kljuu 6izisa i 0omosa.#($)+'#okrat ima osobinu, koja je uasno retka, da =eo ivot radi ono to govori./isli ono togovori i radi ono to misli.#okratov ota= je bio vajar 1banausos2 i sam #okrat je bio vajar.#talno su mu primeri iz

skulpture./ajka mu je bila babi=a.9G

i jedini lik u rkoj kulturi koji naziva sebe6eneretinim sinom.r=i sebe odredjuju po mestu odakle potiu, a onda imenom o=a.6eministkinje se kunu u #okrata upravo zbog ovog momenta.Inae je bio ovek koji se ne brine o porodi=i, nema odnos prema zaradjivanju nov=a. 9L#okrat je miljenje iznosio u razgovorima sa omladinom na +tenskim trgovima gde ih jepoduavao dobru i vrlini.5io je veoma popularan kod atinske omladine(ptuen je da ne veruje u bogove i da kvari omladinu.(sudjen je na smrt kukutom, ali neeli da pobegne, jer dri da je optuba nepravina.0jegova ena je bila $santipa koja je ostala kao pojam zle ene.

!osle jedne svadje sa #okratom koji $santipu uopte nije konstatovao ona mu je istresla

lavor vode na glavu.0a to je #okrat samo rekao

7/23/2019 Dr Iva Draki Vianovi Estetika

11/68

WTSR R WTSTZRT. TcQTZP RT XPxT wR P QWPZPc[ Q[x[P [Q[RP wR P QRWTSTZR[ PPPW, PwRSZP QRPRY[.PPW cQP [ xT TWT|PZQ PZTP RU WPWPSRcQ[ [RP xT< [W xTP|PXT, YWRxR xT WRR, [ P R yR Z[xYWRxR xT PXW[QAF;

0a to se #okrat zaudio, mada je u pitanju bila ironija i samoironija.!otom razgovara sadrugim pametnim ljudima da bi video da li je !itija pogreila.!rva struka sa kojom jerazgovarao su Dravni=iF:.#okrat dolazi do zakljuaka da oni nisu najmudriji.A0isu mudri zato to misle da sve znajuA)azgovara onda sa !esni=ima i dolazi do zakljuaka da oni nisu najmudriji.A!esni=i ne znaju ta ineA)azgovara onda sa /ajstorima 1danas #trrunja=ima2 i dolazi do zakljuaka da oni nisunajmudriji, jer oni znaju samo svoju usku struku i na osnovu onoga to znaju misle daznaju sve.#a rezigna=ijom pristaje na !itijin sud da je najmudriji.A&nam da nita ne znam.A

3 A(dbrani #okratovojA su objedinjeni i poezija i slikarstvo po kljuu mudrosti.#okrat je sustinski osnovao i logiku i etiku, mada je to formalno uradio +ristotel.#okratova metoda se sastoji iz dva koraka?E, W[

RQPWRxXR PUZ[Q[ }TZ[ XPx[ T w[R[ N>MCN>MEFN, >@M=F?FNDFNR\RFF\DFN.!onjenom ivotu je snimljen film +()+ 18;;L2

:KFbitan kao doksograf 17oksogra&ija1gr. Amiljenje, stanoviteA Apisati, opisivatiA2 jetermin koji se upotrebljava za delaantikihistoriara koji opisuju miljenja i stanovita ranijihfilozofa inaunika. (vaj je termin prvi put upotrebio -ermann Diels. !remda doksografija ne predstavlja posebnunaunu ilifilolokudis=iplinu, njen znaaj je veoma veliki.2:KKisijavanja ili izviranja:K?!ostoji velika slinost sa !armenidom

F8

7/23/2019 Dr Iva Draki Vianovi Estetika

43/68

!rvi ontoloki obru koji isijava *edno !lotin naziva "pSodnosno 3/. )a=ionalniprin=ip koji vlada svetom.Do 0usa prodire spoznajna mo. 3 !lotinovoj fil. je to ekstaza.Drugi ontoloki obru je 7pqA K,S.,SA.#inonim koji !lotin koristi za duukosmosa je fizis:K.

3 poslednjem obruu emana=ije, gde se *edno zamorilo i gde je njegova stvaralakaenergija posustala, se nalazi .A4#+35A.!o !lotinu sinonim za runou, za zlo i zanebie.0jegova filozofija je matematika.Idemo od svetlosti ka mraku, od lepote ka runoi, odforme ka amorfnom, od bia ka nebiu.#lino vam je i u okeanu.Cto su blii svetlosti oni su i lepi i oblikovaniji.$ako idete udubinu nailazite na amorfne organizme koji se malo i kreu.(seate da to dalje od#un=a to nailazite na manje ivota.'ano dobijete !lotinovu viziju sveta./ikelandjelovitav umetniki poduhvat je vizueliza=ija novoplatonizma.ovek kao bie je negde izmedju /aterije i Due kosmosa.(n je dvostruko bie satkanood due i tela 1veoma blisko !latonovoj filozofiji shvatanje oveka kao bia koje je

neudobno zatvoreno u ljuturu2I otuda ljdska muka.0iti smo oieni od ljuture telesnosti niti smo oslobodjeni due pada poivamo u amorfnom mraku kao kamenje.-rianstvo e dodati jo jedan veliki teret ljudskoj ulnosti.Da nas ona navodi u greh.

!lotin de=idno govori da je *edno isto to i lepota.Da je sutina bia lepota.3koliko viejeste utoliko je lepe.!lotinova tabela dobrih i loih stvari

svetlost materijabie nebielepota runoasnaga formiranja nepostojanjeforma kao takva amorfnostduhovnost zlo

0ain do koga se moe doi 1stopiti2 sa *ednim je ekstaza:KG.Ekstaza je !lotinu kljuna gnoseoloka kategorija i zato se !lotin tretira kao mistiar ira=ionalista.!lotin je, po prianju svojih uenika, imao vie ekstaza.(n ih opisuje kao potpuno ira=ionalan doivljaj sebe kao dela =eline 1kao delauniverzuma2.$ada se govori o !lotinovom sistemu emana=ije tu nema nikakvog evolu=ionizma.0emaprotoka vremena.'o je anatomski presek stanja.'o je ontoloka anatomija.&ato to jekon=ep=ija vremena, sve do Aurelija Avgustina:KL, u anti=i =iklina.0ema promene ni nabolje, ni na gore.0ema linearne kon=ep=ije na koju smo mi moderni navikli.

:K$od !lotina priroda je zakonitost koja upravlja prirodom. 1podsetiti se na str. 8G2:KGizlazak van sopstvene svesti:KLAurelije Augustin1'agasta:9. novembar 9KF. B -ippo8G. august F9;2 je bio kranski sveta=.

F9

7/23/2019 Dr Iva Draki Vianovi Estetika

44/68

!lotin daje prvu kritiku pitagorejske teorije lepote 1 teorije koju Vladislav 'etrakijevizove velikom teorijom2 +ko lepotu veemo samo za sloene entitete, to su radilipitagorej=i, ta emo onda sa prostim% !lotinovo zamerka se odnosila na to da ne

moemo rei da nisu lepi svetlost:?;

, sjaj, jedan muziki ton:?:

, munja, zlato.#a !lotinom poinje da ulazi u igru kategorija svetlosti i sjaja koja e u potpunosti obojitisrednjovekovnu estetiku.!lotin kritikuje teoriju simetrije i harmonije sa aspekta analize ljudskog li=a.

*edno isto ljudsko li=e, sa istim odnosom delova neki put nam deluje lepo, a neki put i ne.Plotin

!lotin govori o emaniranju unutranje duhovnosti.7eli da kae da je lepota neto vie odsimetrije i harmonije i da ona dolazi iznutra.!lotin odredjuje lepotu kao proimanje materije duhovnou.Cto vie forme u materiji to

vie lepote.$osmos je lep utoliko ukoliko je proimanje svetlou, duhovnou, formom."epotakosmosa je dakle sam pro=es emana=ije *ednog.#ve ono to je materija nije lepo.

Duhovnost provejava kroz ruzi=astu kozuPlotin

Dokaz ontolokog prin=ipa bia upravo je lepota.Plotin

3metnik je pozvan da dovri ono to je dua kosmosa ostavila nedovreno.'u je krunskapozi=ija umetnika u !lotinovom fil. sistemu.'o imate jo samo kod Celinga:?8.

!lotin, kada je re o umetnosti, napravio fuziju izmedju !latona i +ristotela.&u je on vie+ristotelova=.!lotin koristi !latonove termine, ali koristi +ristotelova gledita.3 !lotinovsistem je ula i teorija o metenpsihozi:?9.

3metnost dovrava ono to je priroda zapoela.Aristotel

:?;WCMRF@MxT TP TXQW[ TTXQWPY[ZTQZP UW[ST[ RU PT[ Q[[ZR }RZ[ RyRR PRYPXPY.TX[ T X[}T R ^_`_^ c^dgccQP wR wRPTPZ[U[Y[ T QTWYRZ TQPQ ZT XPWRQR R cRWTY YR [ PUZ[SR TTXQWPY[ZTQZP UW[STT wRP XPxT Q[[ZT }RZT 1WTRYPQ[ywRS[QR UW[R, XPxT SPTX ZT RR PRY PXPY, [ XPxR RU[UR[x |PWTTZRxW[UZR

Y[QTWRx[[, STQP T Z[UR[x =?N @WCMRFN2. [ [Z[cT Q[ZPRcQ[ TQPQ wR T [WcTZPXPR[ RQ[PWTxXR YPT TPQT.:?:'o je dosta disutabilno u esteti=i.Da li je lep jedan ton ili niz tonova%:?8)ridri( il(elm 5oze& &on qeling, 1nem.Frierih ilhelm +ose$h von Shellin: 8. januar:K8;. avgust:GKF2 je bio nemaki filozof.5io je blizakromantiarima. Izraziti predstavnik idealizmau novojfilozofiji. 3daljava se od 6ihtea, razvija prin=ipe objektivnoBidealistike dijalektikeprirode kao ivogorganizma.:?9.etem$si(ozaje izraz grkog porekla sa znaenjem Aprenoenja dueA 1psihe2 iz jednog tela u drugo. 3seobu dua verovali su npr.pitagorej=ii !laton,a takoe sainjava bitan element hinduizma,budistizmainekih drugih religija

FF

7/23/2019 Dr Iva Draki Vianovi Estetika

45/68

0a ovoj tezi !lotin temelji svoj filozofski stav o umetnosti.

Dua:?Fu sebi ima izvestan nemir i ima elju i potrebu da iskae ono to je videla dok je

boravila u nusu.Plotin

'o je potpuno platonska i pitagorejska vizija metenpsihoze.0egde u svemu tome leiprin=ip o odranju energije.#laba taka kod !lotina i !latona je to to su neke due rdjave kada su sve boravile unusu%!lotin kae da su se neke vie isprljale dok su padale dole./ada je to slaba odbrana teze.

6unk=ija umetnika, po !lotinu, je da duhom proima mrtvu materiju.Dajui time i ivot ibie.!lotinovi primeri su kamen, ali se kroz njegovo prizmu mogu posmatrati i druge

umetnosti.3metnost, po !lotinu, dovrava ono to je dua kosmosa ostavila nedovreno.!lotin smatra da je sve to je vredno u umetnikovom duhu.0e da transponovanjem umateriju umetnik nee nita dobiti, nego e i izgubiti.

"epota statue nije u objektivnim delovima, odnosu pojedinih delova i u boji nego u vizijiumetnika koja ima mo da udahne ivot u kamen.Plotin

Isijavanje duhovne forme u mrtvu materiju je, po !lotinu, umetnka lepota.

/isija umetnika ima ontoloku funk=iju.(n dovrava pro=es.'ako da se govori ometafizikoj funk=iji umetnika odnosno ontolokoj misiji u !lotinovom sistemu.

!lotin tvrdi da umetnost ne podraava ulni i fiziki svet 1]at'ra nat'rata 2 nego 0us iideje 0usa 1znai paradigme stvari:?K2

)uno, po !lotinu, je ono to je puko materijalno, grubo, neobradjeno, amorfno.1!lotin daje primer iz muzike npr. *ednolian sled neobradjen glasova:??.2)unoa, po !lotinu, je nebie.

Vie je lepote, po !lotinu, u umetnikovoj viziji nego u artefaktu:?.

#)ED0*(VE$(V0+ 6I"(&(6I*+

:?F/isli na umetniku duu:?K+ristotelovo miljenje:??!rof Draki ima odmah aso=ija=iju na turbo folk:?3 esteti=i se to naziva krea=ionistiko stanovite.de se lepota i vrednost vezuju za stvaralaki prin=ip ininteriore homine, a ne za artefakt.Celing ima potpuno drugo miljenje.

FK

7/23/2019 Dr Iva Draki Vianovi Estetika

46/68

-rianstvo je, u mnogome, duhovnom i fil. smislu proizalo iz filozofije stoiara.1strana9F2 0asledjuju ideju kosmopolitizma i zahvaljuju njemu hrianstvo i pobedjuje drugereligije.(no se obraa svima.!otom i prin=ip askeze.I ulne i duhovne.(dnos prema ulnosti nasledjuju u mnogome na liniji antike filozofije !itagorej=i,!laton, !lotin.Vidite kako se to ulilo u hriansku misao.

#hvatanje oveka kao ostrige u ljuturi.#ukob duha i tela.-rianstvo dodaje jo jedan minus ulnosti, jer nas ona 1ula2 navode u greh.'a suprotnost 1unutranje i spoljanje2 zaivela i u hrianskoj esteti=i.

)una i gruba spolja "epa iznutra4rkva #ant apollinare in =lasse

'akodje vidljivo u hrianstvu je !latonska vizija postojanja dva sveta.'elesnom i onompreko.!o defini=iji, u hrianstvu, sve to je vezano za ulnost, za telesnost, za ovozemaljskiivot je zlo.Cto vie patimo ovde to emo vie dobiti na drugom svetu.'o je neto to ima korene uplatonistikom uenju.

(no to je bitno razliito je odnos prema vremenu. Do Aurelija Avgustina:?Gna vreme segledalo kao na =kluse. (n je uveo linearnu kon=ep=iju vremena.'o je bitna demarka=ionalinija izmedju antike i hrianstva."inearna podrazumeva kretanje u vremenu i kroz vreme.3glavnom, u filozofiji, sepodrazumeva progres.

#utina je podlona promeni kroz vreme:?L.&e:el

-rianska filozofija se deli na