Džon Daglas Mark Olšejkergovog sina, što nam je veoma olakša lo stvari; i Markovom ocu, dr Beneu t Oejš lkeu, rna svim enjgo vim veasma i smeri t niac ma u zi ve a ensor fzič

Beograd2019.

DERETA

Džon DaglasMark Olšejker

Pre vod sa engleskogNataša Krivokapić

BibliotekaPOSEBNA IZDANJA

Urednik izdanjaAleksandar Šurbatović

Naslov originalaMINDHUNTER

John Douglasand Mark Olshaker

Copyright © 1995 by Mindhunters, Inc.Originally published by Scribner, a Division of Simon & Schuster, Inc.

Copyright © ovog izdanja Dereta

Zla će dela otkriti se ma ih zemlja krila cela!

– Vilijem Šekspir, Hamlet

7

Na po me na auto ra

Ova knji ga je napi sa na zahva lju ju ći tim skom radu i ne bi ugle da la sve tlost dana bez ogrom nog talen ta i posve će no sti sva kog čla na tog tima. Među nji ma su, pre sve ga, naša ured ni ca Lisa Dru i naša koordi na tor ka pro je k ta i „izvrš na pro du cent ki nja” (i Mar ko va supruga) Kero lin Olšej ker. Obe su od samog počet ka deli le našu vizi ju, nese bič no veru ju ći u nas i daju ći pri tom svo ju podrš ku, lju bav i dobre save te, što nam je veo ma olak ša lo rea li za ci ju knji ge. Dubo ku zahval nost i divlje nje dugu je mo i En Heni gan, našem talen to va nom istra ži va ču; Meri su Ruči, Lisi noj spo sob noj, neu mor noj i bes kraj no vese loj pomoć ni ci; i našem agen tu, Dže ju Ekto nu, koji je prvi prepo znao poten ci jal naše ide je i uspeo da je ostva ri.

Poseb no se zahva lju je mo i Džo no vom ocu, Dže ku Dagla su, na svim nje go vim seća nji ma i vrlo detalj nim beleš ka ma o kari je ri njego vog sina, što nam je veo ma olak ša lo stva ri; i Mar ko vom ocu, dr Bene tu Olšej ke ru, na svim nje go vim save ti ma i smer ni ca ma u vezi sa foren zič kom medi ci nom, psi hi ja tri jom i zako nom. Obo ji ca smo veo ma sreć ni što ima mo takve poro di ce, čija lju bav i veli ko duš nost nika da ne manj ka ju.

Na kra ju, od srca se zahva lju je mo, divi mo i ceni mo sve Džo no ve kole ge u FBI aka de mi ji u Kvan ti ku. Neiz mer no su zaslu žni za nastanak kari je re koja je opi sa na u ovoj knji zi, i zato je ona posve će na nji ma.

Džon Daglas i Mark Olšej ker,juli 1995.

9

Pred go vor

MORA DA SAM U PAKLU

Mora da sam u paklu.To je bilo jedi no logič no objaš nje nje. Bio sam vezan i go. A bol

nepod noš ljiv. Ruke i noge su mi sekli neka kvom oštri com. Sva ki otvor na mom telu bio je pro bo den. Gušio sam se i davio od neče ga što mi je bilo gur nu to u grlo. Oštri pred me ti su mi bili zabo de ni u penis i rek tum, i imao sam ose ćaj da će me ras ko ma da ti. Bio sam obli ven zno jem. A onda sam shva tio šta se deša va: muči li su me svi silo vate lji, ubi ce i zlo sta vlja či dece koje sam sme stio u zatvor tokom svo je kari je re. Sad sam ja bio žrtva, a nisam mogao da se suprot sta vim.

Znao sam nji hov prin cip rada; video sam to toli ko puta. Ima li su potre bu da mani pu li šu i domi ni ra ju nad svo jim ple nom. Žele li su da odlu ču ju da li će nji ho va žrtva da živi ili da umre, i na koji način će umre ti. Drža li su me u živo tu dokle god je moje telo to moglo da izdr ži, oži vlja va ju ći me kad bih se one sve stio ili kad sam bio bli zu smr ti, uz što veći bol i muče nje. Neki od njih su mogli to da rade dani ma.

Hte li su da mi poka žu da je kon tro la pot pu no u nji ho vim rukama, da sam pre puš ten nji ho voj milo sti. Što sam više vikao i molio za

10

DŽON DAGLAS • MARK OLŠEJKER

milost, to su nji ho ve mrač ne fan ta zi je biva le jače. Ako bih molio za život ili dozi vao mamu i tatu, to bi ih baš uzbu di lo.

Bila je to osve ta za šest godi na lova na naj go re lju de na sve tu.Srce mi je lupa lo, goreo sam. Ose tio sam uža san ubod kad su mi

gur nu li taj oštri pred met još dublje u penis. Celo telo mi je bilo zgrče no od bolo va.

Molim te, Bože, ako sam još živ, daj da brzo umrem. A ako sam mrtav, izba vi me brzo iz ovih pakle nih muka.

A onda sam video bleš ta vu belu sve tlost, kakvu lju di, po pri ča ma, vide u tre nut ku smr ti. Oče ki vao sam da ću vide ti Hri sta ili anđe le ili đavo la – i takve pri če sam čuo. Ali video sam samo tu bleš ta vu belu sve tlost.

Ipak, čuo sam neki glas – ute šan i umi ru ju ći glas – tako spo ko jan zvuk nikad rani je nisam čuo.

„Ne bri ni, Džo ne. Pomo ći ćemo ti da se opo ra viš.”To je posled nje čega se sećam.

„Da li me čuješ, Džo ne? Ne bri ni. Opu sti se. U bol ni ci si. Veo ma ti je loše, ali pomo ći ćemo ti da se opo ra viš”, rekla mi je medi cin ska sestra. Nije zna la da li je uopšte čujem, ali je nasta vi la da pona vlja umi ru ju ćim gla som.

Iako to tada nisam znao, nala zio sam se na inten ziv noj nezi Švedske bol ni ce u Sije tlu, u komi, na apa ra ti ma za odr ža va nje. Ruke i noge su mi bile veza ne. Kroz telo su mi bile pro bo de ne cev či ce, creva i intra ve no zne igle. Nisu oče ki va li da ću pre ži ve ti. Bio je poče tak decem bra 1983. i imao sam 38 godi na.

Pri ča poči nje tri nede lje rani je, na dru gom kra ju zemlje. Bio sam u Nju jor ku da odr žim govor o pro fi li sa nju kri mi nal nih lič no sti pred publi kom od oko 350 čla no va Nju jorš ke poli ci je, Tran zit ne poli ci je1

1 Tran sit Poli ce – rod ame rič ke poli ci je zadu žen za odr ža va nje reda u jav nom pre vo zu. (Sve napo me ne u tek stu su redak cij ske, osim ako nije dru ga či je nagla še no.)

11

LOVAC NA UMOVE

i poli cij skih slu žbi okru ga Naso i Safok sa Long Ajlen da. Taj govor sam pre toga odr žao sto ti nu puta i mogao sam da ga odra dim malte ne auto mat ski.

Misli su odjed nom poče le da mi luta ju. Bio sam sve stan da i dalje govo rim, ali me je obu zeo hla dan znoj i pomi slio sam: Kako ću, dođa vo la, da rešim sve ove slu ča je ve? Pri vo dio sam kra ju slu ča j deco u bi ce Vej na Vili jam sa u Atlan ti i rasi stič kih ubi sta va nazva nih „Kali bar .22” u Bafa lu. Bio sam pozvan da radim na slu ča ju „Ubi ce sa sta ze” u San Fran ci sku. Bio sam savet nik Sko tland jar da u istra zi „Jork šir skog Trbo se ka” u Engle skoj. Puto vao sam na Alja sku zbog slu ča ja Rober ta Han se na, peka ra iz Enko ri dža koji bi poku pio prosti tut ke, odvo zio ih u divlji nu i ubi jao. Imao sam i serij skog piroma na koji je palio sina go ge u Hart for du u Konek ti ka tu. A kroz dve nede lje morao sam da odle tim u Sijetl, zbog save to va nja sa Opera tiv nom gru pom reke Grin o, kako se čini lo, jed nom od naj ve ćih serij skih ubi ca u ame rič koj isto ri ji, koji je u obla sti Sije tla i Tako me vre bao uglav nom pro sti tut ke i devoj ke koje su pobe gle od kuće.

U pro te klih šest godi na, raz vi jao sam novi pri stup ana li zi zloči na i jedi ni sam u Jedi ni ci za bihe vi o ral nu ana li zu radio samo na slu ča je vi ma. Svi osta li u jedi ni ci prven stve no su bili instruk to ri. Radio sam na oko 150 aktiv nih slu ča je va isto vre me no, bez ika kve podrš ke, i bio sam odsu tan iz svo je kan ce la ri je u FBI aka de mi ji u Kvan ti ku goto vo 125 dana godiš nje. Ogro man pri ti sak stva ra li su mi lokal ni poli caj ci, koji su zbog tih slu ča je va i sami bili pod veli kim pri ti skom zajed ni ce i čla no va poro di ce žrta va, sa koji ma sam uvek veo ma sao se ćao. Ovim slu ča je vi ma sam uvek davao pri o ri tet, ali su sva ko dnev no sti za li novi zah te vi. Moji sarad ni ci u Kvan ti ku često su govo ri li da sam kao muš ka kur va: nisam mogao da odbi jem kli jen te.

Tokom govo ra u Nju jor ku nasta vio sam da pri čam o tipo vi ma lič no sti kri mi na la ca, ali misli su mi bile u Sije tlu. Znao sam da ima lju di u jedi ni ci koji me ne žele tamo – nima lo neo če ki va no. Kao što je bilo i sa sva kim veli kim slu ča jem kada su tra ži li moju uslugu koju su veći na poli ca ja ca i mno gi iz Biroa i dalje sma tra li sko ro

12


pa vradž bi nom, znao sam da moram da ih „kupim”. Morao sam da budem uver ljiv, ali ne pre vi še samo u ve ren i uobra žen. Morao sam da poka žem kako su oni temelj no i pro fe si o nal no oba vi li posao, poku ša va ju ći isto vre me no da ube dim skep ti ke da FBI može da pomog ne. Možda je naj te že od sve ga bilo to što je, za raz li ku od obič nog FBI agen ta koji se bavi samo činje ni ca ma, moj posao zah tevao da se bavim miš lje nji ma. Znao sam da bi, ako pogre šim, istra ga o serij skom ubi ci mogla oti ći u pogreš nom sme ru i da bih time prou zro ko vao još ubi sta va. Pored toga, to bi zape ča ti lo sud bi nu novog pro gra ma kri mi na li stič kog pro fi li sa nja i ana li ze zlo či na, koji sam s mukom poku ša vao da pokre nem.

A tu je i samo puto va nje. Već sam neko li ko puta bio na Alja sci, pre la zio četi ri vre men ske zone, pre se dao na zastra šu ju će leto ve blizu vode i sle tao u mrak, i nedu go poš to bih sti gao tamo i susreo se s lokal nom poli ci jom, seo bih u avion i vra tio se nazad u Sijetl.

Taj krat ki napad pani ke tra jao je možda minut. Govo rio sam sebi: Hej, Dagla se, sabe ri se. I uspeo sam u tome. Mislim da niko u toj pro sto ri ji nije pri me tio da neš to nije u redu. Ali nisam mogao da se ota ra sim ose ća ja da će mi se desi ti neš to tra gič no.

Nisam mogao da se rešim tog pred o se ća nja i kad sam se vra tio u Kvan ti ko, oti šao sam u kadrov sku slu žbu i izva dio dodat no život no osi gu ra nje i osi gu ra nje zaš ti te pri ho da u slu ča ju da osta nem inva lid. Ne znam tač no zaš to sam to ura dio, možda zbog tog neja snog ali sna žnog ose ća ja stra ha. Bio sam fizič ki iscr pljen; pre vi še sam vežbao i pio vero vat no više nego što je tre ba lo, kako bih se nosio sa stre som. Loše sam spa vao i kada bih uspeo da zaspim, često bi me pro bu dio poziv neko ga kome je u tom momen tu bila potreb na moja pomoć. Poku ša va ju ći pono vo da zaspim, upi njao sam se da sanjam o sluča ju, u nadi da ću možda doći do nekog reše nja. Sa sadaš nje tač ke gle diš ta lako je shva ti ti kuda je sve to vodi lo, ali tada nisam mogao niš ta da uči nim povo dom toga.

Malo pre nego što sam kre nuo na aero drom, neš to me je nate ralo da svra tim u osnov nu ško lu gde je moja supru ga Pem pre da va la

13

LOVAC NA UMOVE

čita nje uče ni ci ma s poteš ko ća ma u uče nju, kako bih joj rekao za dodat no osi gu ra nje.

„Zaš to mi to pri čaš?”, upi ta la je, vrlo zabri nu ta. Imao sam uža snu gla vo bo lju sa desne stra ne i rekla je da mi oči delu ju krva vo i čud no.

„Samo sam hteo da znaš sve pre nego što odem”, odgo vo rio sam. U to vre me ima li smo dve male ćer ke. Eri ka je ima la osam godi na, a Loren tri.

Na put u Sijetl poveo sam dva nova spe ci jal na agen ta, Blej na Mekil vej na i Rona Voke ra, da ih upu tim u slu čaj. Sti gli smo u Sijetl te noći i pri ja vi li se u hotel Hil ton u cen tru. Vade ći stva ri iz kofe ra, pri me tio sam da imam samo jed nu crnu cipe lu. Dru gu ili nisam bio spa ko vao, ili sam je neka ko izgu bio usput. Sle de ćeg jutra tre ba lo je da odr žim pre zen ta ci ju pred poli cij skom slu žbom okru ga King, ali to nika ko ne mogu da ura dim bez svo jih crnih cipe la. Odu vek sam se poma lo upa dlji vo obla čio, a od tog umo ra i stre sa obu ze la me je opse si ja da uz ode lo moram da obu jem crne cipe le. Tako sam istrčao na cen tral ne uli ce i jurio una o ko lo dok nisam našao otvo re nu pro dav ni cu. Vra tio sam se u hotel još umor ni ji, sa odgo va ra ju ćim parom crnih cipe la.

Sutra dan uju tru, u sre du, odr žao sam pre zen ta ci ju pred poli cijom i lju di ma među koji ma su bili pred stav ni ci luke Sije tla i dva lokal na psi ho lo ga, dove de na da pomog nu u istra zi. Svi su hte li da čuju moj pro fil ubi ce, da li ima više poči ni la ca i nje go ve, ili nji hove, karak te ri sti ke. Poku šao sam da obja snim da u ova kvom slu ča ju pro fil nije toli ko važan. Bio sam sasvim sigu ran kakav je tip lič no sti taj ubi ca, ali sam znao i da ima mno go muš ka ra ca koji bi odgo va ra li tom opi su.

Ono što je važni je u ovom nizu ubi sta va, rekao sam, jeste da posta ne mo pro ak tiv ni, da isko ri sti mo poli ci ju i medi je kako bismo nama mi li tog tipa u zam ku. Na pri mer, pred lo žio sam da poli ci ja odr ži neko li ko jav nih sku po va kako bi se „raz go va ra lo” o ubi stvi ma. Bio sam pri lič no sigu ran da će se ubi ca poja vi ti na nekom ili na više tih sku po va. Tako đe sam sma trao da bi nam to pomo glo da sazna mo

14


da li se radi o jed nom poči ni o cu ili je posre di više njih. Još jedan potez koji sam pred lo žio poli ci ji bio je da obja vi medi ji ma da su se poja vi li sve do ci jed ne od otmi ca. Mislio sam da će to da pod stak ne i ubi cu na „pro ak tiv nost”, i da će se ogla si ti kako bi obja snio da se slu čaj no zate kao u bli zi ni. Ono u šta nima lo nisam sum njao bilo je da se kri vac za ta ubi stva neće umo ri ti.

Nakon toga, posa ve to vao sam tim kako da ispi ta ju mogu će osum nji če ne – kako one do kojih su oni doš li, tako i mno ge nesrećne luda ke koji će nesum nji vo sami da se poja ve u ova ko pozna tom slu ča ju. Osta tak dana smo Mekil vejn, Voker i ja pro ve li idu ći od jednog do dru gog mesta gde su leše vi bili bače ni, i kad smo se uve če vra ti li u hotel, bio sam mrtav umo ran.

Tokom pića u hotel skom baru, gde smo poku ša li da se opu stimo, rekao sam Blej nu i Ronu da se ne ose ćam dobro. I dalje sam imao gla vo bo lju i mislio sam da me hva ta grip, pa sam ih zamo lio da sutra dan oprav da ju moj nedo la zak u poli ci ji. Sma trao sam da će mi biti bolje ako taj dan pre le žim u kre ve tu, pa sam, kad smo se pozdra vi li, oka čio znak ’ne uzne mi ra vaj’ na vra ta i rekao toj dvo ji ci da ću im se pri dru ži ti u petak uju tru.

Sećam se samo da sam se ose ćao uža sno loše kad sam seo na ivi cu kre ve ta i počeo da se svla čim. Moja dva sarad ni ka otiš la su u četvr tak u sud ni cu okru ga King da pro ve re da li ima efek ta ono što sam im dan rani je pred lo žio. Kao što sam ih zamo lio, osta vi li su me tog dana da se odmo rim i pred u pre dim even tu al ni grip.

Ali kad se u petak uju tru nisam poja vio na doruč ku, zabrinuli su se. Pozva li su moju sobu. Niko se nije javio. Otiš li su do sobe i poku ca li na vra ta. Niš ta.

Siš li su zabri nu ti do recep ci je zah te va ju ći ključ od mena dže ra. Vra ti li su se gore i otklju ča li vra ta, ali je na nji ma bila sigur no sna reza. Ipak, čuli su tiho ste nja nje iz sobe.

Raz va li li su vra ta i poju ri li unu tra. Naš li su me na podu, „u položa ju žabe”, deli mič no obu če nog, kako poku ša vam da dohva tim telefon. Leva stra na tela mi se grči la i Blejn je rekao da „gorim”.

15

LOVAC NA UMOVE

Hotel sko oso blje je pozva lo Šved sku bol ni cu, koja je odmah posla la ambu lant na kola. Blejn i Ron su u među vre me nu pri ča li tele fo nom sa hit nom pomo ći oba veš ta va ju ći ih o mojim vital nim zna ci ma. Tem pe ra tu ra mi je bila 42 ste pe na, a puls 220. Leva strana mi je bila para li zo va na, a napa di su se nasta vi li i u ambu lant nim koli ma. U medi cin skom izveš ta ju pisa lo je da sam imao „oči kao lut ka” – otvo re ne, uko če ne i ukrš te ne.

Čim smo sti gli u bol ni cu, spu sti li su me u oblo ge s ledom i poče li sa ogrom nim doza ma feno bar bi ta la, poku ša va ju ći da iskon tro li šu napa de. Dok tor je rekao Blej nu i Ronu da se dozom koju su mi dali može uspa va ti pola Sije tla.

Rekao je dvo ji ci age na ta i da, upr kos bez gra nič nom tru du svih njih, vero vat no neću pre ži ve ti. Sni mak gla ve poka zao je da mi je desna stra na mozga napu kla i pro kr va ri la od viso ke tem pe ra tu re.

„Laič ki reče no”, rekao im je dok tor, „mozak mu je spr žen.”Bio je dru gi decem bar 1983. Moje novo osi gu ra nje važi lo je od

pret hod nog dana.Šef moje jedi ni ce, Rodžer Depju, oti šao je u Pemi nu ško lu da joj

lič no saopšti vesti. Ona i moj otac Džek dole te li su u Sijetl da budu sa mnom, osta viv ši devoj či ce sa mojom maj kom Dolo res. Dvo ji ca age na ta iz FBIjeve ispo sta ve u Sije tlu, Rik Meters i Džon Baj ner, sače ka li su ih na aero dro mu i dove li pra vo u bol ni cu. Tada su shvati li koli ko je sta nje ozbilj no. Dok to ri su žele li da pri pre me Pem na moju smrt, rekav ši joj da čak i ako pre ži vim, vero vat no ću osta ti slep i nepo kre tan. Poš to je kato li ki nja, pozva la je sveš te ni ka da obavi posled nju pri čest, ali je ovaj odbio kad je saznao da sam pre zvi teri ja nac. Blejn i Ron su ga ispra ti li i pro naš li dru gog sveš te ni ka kojem to nije sme ta lo. Zamo li li su ga da dođe i pomo li se za mene.

Leb deo sam u komi izme đu živo ta i smr ti čita ve nede lje. Na inten ziv noj nezi pose ta je bila dozvo lje na samo čla no vi ma poro dice, pa su moje kole ge iz Kvan ti ka, Rik Meters i osta li iz ispo sta ve Sije tla odjed nom posta li bli ski rođa ci. „Baš ima te veli ku poro di cu”, pro ko men ta ri sa la je sar ka stič no jed na od sesta ra.

16


U nekom smi slu, ide ja o „veli koj poro di ci” i nije bila pot pu no smeš na. Veli ki broj mojih kole ga u Kvan ti ku, na čelu sa Bilom Hegma je rom iz Jedi ni ce za bihe vi o ral nu ana li zu i Tomom Kolam be lom iz Naci o nal ne aka de mi je, pri lo ži li su novac kako bi Pem i moj otac mogli da osta nu sa mnom u Sije tlu. Ubr zo su sku pi li pri log i od poli ca ja ca iz cele zemlje. Isto vre me no je orga ni zo va no da me tr ans por tu ju u Vir dži ni ju, kako bi me sahra ni li na voj nom gro blju u Kvanit ku.

Pred kraj prve nede lje, Pem, moj otac, agen ti i sveš te nik oku pi li su se oko mog kre ve ta, uhva ti li se za ruke, uzev ši i moje, i pomo li li se za mene. Kasno te veče ri pro bu dio sam se iz kome.

Sećam se da sam bio izne na đen što vidim Pem i svog oca, ne zna ju ći gde se nala zim. U počet ku nisam mogao da pri čam; leva polo vi na lica mi je visi la, a levi deo tela mi je i dalje bio popri lič no para li zo van. Govor mi se pola ko vra ćao i počeo sam da mrmljam. Nakon nekog vre me na shva tio sam da mogu da pome ram nogu, pokre tlji vost mi se poste pe no vra ća la. Grlo me je bole lo od cev či ca svih onih apa ra ta za odr ža va nje. Sa feno bar bi ta la preš li su na dilantin, kako bi se napa di smi ri li. Nakon svih tih testo va, sni ma ka i lumbal nih punk ci ja, konač no su izne li kli nič ku dijag no zu: viru sni encefa li tis iza zvan ili pogor šan stre som i uopšte no osla blje nim sta njem orga ni zma. Imao sam sre će što sam živ.

Ali opo ra vak je bio bolan i ne toli ko opti mi sti čan. Morao sam pono vo da nau čim da hodam. Imao sam pro ble ma sa pam će njem. Kako bih zapam tio ime svog glav nog leka ra, Siga la, Pem mi je donela figu ri cu gale ba nači nje nog od školj ki koji sedi na plu ti.2 Kad je dok tor idu ći put došao da ispi ta moje psi hič ko sta nje i upi tao da li se sećam nje go vog ime na, pro mr mljao sam: „Narav no, dr Galeb.”

Upr kos div noj podrš ci koju sam imao, reha bi li ta ci ja me je uža sno fru stri ra la. Nikad nisam bio str pljiv čovek. Direk tor FBIja Vili jam

2 Pre zi me Sie gal i naziv za gale ba (sea gull) homo ni mi su u engle skom jezi ku.

17

LOVAC NA UMOVE

Veb ster pozvao me je da me ohra bri. Rekao sam mu da vero vat no više neću moći da pucam.

„Ne bri ni, Džo ne”, odgo vo rio je. „Nama tre ba tvoj um.” Nisam mu rekao da se bojim da ni od uma nije baš mno go osta lo.

Konač no sam iza šao iz Šved ske bol ni ce i vra tio se kući dva dana pred Božić. Pre odla ska, poklo nio sam oso blju hit ne slu žbe i intenziv ne nege pla ke te u znak dubo ke zahval no sti na sve mu što su učini li da mi spa su život.

Rodžer Depju nas je poku pio sa vašing ton skog aero dro ma i odve zao nas kući u Fre de rik sburg, gde me je doče ka la ame rič ka zasta va, kao i ogro man znak „Dobro došao kući, Džo ne”. Smr šao sam sa uobi ča je nih 88 kilo gra ma na 72. Ćer ke, Eri ka i Loren, bile su toli ko uzne mi re ne mojim izgle dom i činje ni com da sam u koli ci ma, da su se dugo nakon toga pla ši le kad god bih negde otpu to vao.

Božić je bio pri lič no melan ho li čan. Pose ti lo me je tek neko liko pri ja te lja; samo Ron Voker, Blejn Makil vejn, Bil Heg ma jer i još jedan agent iz Kvan ti ka, Džim Horn. Nisam više bio u koli ci ma, ali sam se i dalje teš ko kre tao. Imao sam pro blem pri dužim raz go vo rima. Često sam pla kao i pam će nje me nije slu ži lo. Kada bi me Pem ili moj otac pro vo za li kroz Fre de rik sburg, pri me tio bih odre đe nu zgra du i ne bih znao da li je nova. Ose ćao sam se kao da sam pre trpeo šlog i pitao sam se da li ću ikad više moći da radim.

Pored toga, bio sam ogor čen na Biro zbog sve ga kroz šta sam prošao. Pret hod nog febru a ra raz go va rao sam sa pomoć ni kom direk to ra, Dži mom Maken zi jem. Rekao sam mu da ne mogu da nasta vim istim tem pom i zamo lio ga da dove de neko li ko lju di da mi pomog ne.

Maken zi je imao raz u me va nja, ali je bio rea li sti čan. „Znaš kakva je ovo orga ni za ci ja”, rekao mi je. „Moraš da crk neš od rada da bi te neko pri me tio.” Ne samo da nisam ose ćao podrš ku nego ni poš tova nje. Čak napro tiv. Pret hod ne godi ne, nakon što sam se ubio od rada na slu ča ju deco u bi ce iz Atlan te, Biro me je zva nič no cen zu risao zbog jed ne pri če koja se poja vi la u novi na ma iz Nju port nju za u Vir dži ni ji, odmah nakon hap še nja Vej na Vili jam sa. Novi nar me

18


je upi tao kako mi Vili jams delu je kao osum nji če ni, na šta sam ja odgo vo rio da mi delu je „dobro”, i da će, ako se ispo sta vi da je on taj, vero vat no biti dobar za bar još neko li ko slu ča je va.

Iako me je FBI zamo lio da odra dim taj raz go vor, rekli su da sam pri čao nepri me re no o aktu el nom slu ča ju. Tvr di li su da su me upozo ri li neko li ko mese ci rani je, pre raz go vo ra za časo pis Pipl. To je bilo tako tipič no za vla di nu biro kra ti ju. Pozva li su me pred Slu žbu za pro fe si o nal nu odgo vor nost u vašing ton skom šta bu i nakon šest mese ci biro krat skog obi gra va nja, dobio sam pismo o cen zu ri. Posle izve snog vre me na, dobio sam pismo pohva le za taj isti slu čaj. Ali u tom tre nut ku, Biro mi se zahva lji vao za pomoć u reša va nju „zlo či na veka”, kako su ga novi na ri tada nazva li.

Mno go toga kroz šta pro la zi jedan čuvar zako na teš ko je pode li ti sa nekim, pa čak i sa supru žni kom. Kad sva ko dnev no gle daš leše ve i una ka že na tela, naro či to deč ja, ne želiš o tome da raz miš ljaš i kod kuće. Ne možeš za veče rom da kažeš: „Danas sam imao baš zanimlji vo ubi stvo iz požu de. Daj da ti ispri čam.” Zato poli caj ci toli ko često zavr še sa medi cin skim sestra ma, i obr nu to – jer se oni međusob no raz u me ju kad je posao u pita nju.

Pa ipak, često bih u šet nji par kom ili šumom sa svo jim ćer ka ma ugle dao neš to i pomi slio: ovo baš liči na to i to mesto, gde smo naš li onu osmo go diš nju devoj či cu. Koli ko god da sam se pla šio da im se neš to ne dogo di, bilo mi je teš ko da, nakon sve ga što sam video, emo tiv no rea gu jem na sit ne ali ozbilj ne ogre bo ti ne i povre de u njiho vom detinj stvu. Kada bih došao kući i čuo od Pem da je jed na njih dve pala sa bici kla i da joj sle di uši va nje, setio bih se obduk ci je nekog dete ta nje nih godi na i pomi slio na sve šavo ve koje je pato log morao da napra vi kako bi joj zatvo rio rane pred sahra nu.

Pem je ima la svoj krug pri ja te lja koji su se bavi li lokal nom politi kom, koja me uopšte nije zani ma la. Zbog mojih čestih puto vanja ima la je ogrom ne oba ve ze, kao što su podi za nje dece, pla ća nje raču na i bri ga o kući. U tom peri o du, to je bio jedan od mno gih

19

LOVAC NA UMOVE

pro ble ma u našem bra ku, i znam da je naša sta ri ja ćer ka, Eri ka, oseća la tu nape tost.

Moja ogor če nost pre ma Birou nije jenja va la zato što su dozvo li li da mi se to desi. Jed nom pri li kom, oko mesec dana nakon povratka kući, bio sam napo lju i palio liš će u dvo riš tu. U afek tu sam ušao unu tra, poku pio sve pri mer ke pro fi la koje sam imao u kući, sve član ke koje sam napi sao, izneo ih napo lje i bacio sve u vatru. Bila je to pra va katar za – ota ra si ti se svih tih stva ri.

Neko li ko nede lja kasni je, kad sam pono vo mogao da vozim, otišao sam na Narod no gro blje u Kva nti ku da vidim gde bih bio sahranjen. Gro bo vi su smeš te ni po datu mu smr ti, i da sam umro prvog ili dru gog decem bra, dobio bih neko bez ve zno mesto. Pri me tio sam da je bli zu grob devoj či ce koja je izbo de na ispred svo je kuće, u bli zi ni našeg kra ja. Radio sam na nje nom slu ča ju i ubi stvo još uvek nije bilo reše no. Dok sam tako sta jao i raz miš ljao, setio sam se koli ko sam puta save to vao poli ci ju da nad gle da gro blje, misle ći da će ga ubi ca pose ti ti, i pomi slio sam kako bi bilo iro nič no da me vide tu i napra ve od mene osum nji če nog.

Četi ri mese ca nakon mog napa da u Sije tlu i dalje sam bio na bolo va nju. U noga ma i plu ći ma stvo ri li su mi se ugruš ci, kao posledi ca bole sti i vre me na pro ve de nog u kre ve tu. I dalje sam se ose ćao veo ma muč no. Još uvek nisam znao da li ću ikad više biti fizič ki spre man za rad, i ako budem, da li ću ima ti dovolj no samo po u zdanja. U među vre me nu, Roj Hej zel vud, iz instruk tor skog dela Jedi ni ce za bihe vi o ral nu ana li zu, pre u zeo je moj deo posla i moje aktiv ne slu ča je ve.

Prvi put sam se vra tio u Kvan ti ko u apri lu 1984. da odr žim govor pred gru pom od pede se tak pro faj le ra iz FBIjevih ispo sta va. Ušao sam u kabi net u papu ča ma, jer su mi sto pa la i dalje bila ote kla od ugru ša ka, i dobio ova ci je od tih age na ta iz cele zemlje. To je bila spon ta na i iskre na reak ci ja lju di koji su bolje od iko ga raz u me li šta sam posti gao i šta sam poku ša vao da spr o ve dem u Birou. Po prvi

20


put nakon više mese ci ose tio sam da me neko poš tu je i ceni. Ose ćao sam kao da sam se vra tio kući.

Mesec dana kasni je vra tio sam se na posao.

21

Prvo poglavlje

U UMU UBICE

Sta vi se u kožu lov ca.Moram to da ura dim. Kao u onim fil mo vi ma o pri ro di: lav na

rav ni ci Seren ge ti u Afri ci. Video je ogrom no krdo anti lo pa na pojilu. Ali neka ko mu se u oči ma vidi da je izdvo jio jed nu od tih hilja du živo ti nja. Nau čio je da nanju ši sla bost, ranji vost, neš to što tu anti lopu čini naj lak šom žrtvom u celom krdu.

Tako je i sa nekim lju di ma. Ako sam jedan od njih, onda svako dnev no vre bam i tra žim svo ju žrtvu, žrtvu slu čaj no sti. Reci mo da sam u tržnom cen tru među hilja da ma lju di. Uđem u igra o nicu i dok posma tram pede se tak dece koja se tu igra ju, moram da budem lovac. Moram da budem pro faj ler, moram da nađem pro fil poten ci jal nog ple na. Moram da zaklju čim koje je od tih pede se to ro dece ranji vo, ko je naj lak ša žrtva. Moram da gle dam kako je to dete obu če no. Moram da nau čim da pri me tim never bal ne zna ko ve koje dete pra vi. I to sve moram da ura dim u deli ću sekun de, što zna či da moram da budem jako dobar u tome. A kada odlu čim i kad kre nem, moram da znam kako ću to dete nepri met no da izve dem iz tržnog cen tra, bez ima lo buke i sum nje, dok su nje go vi ili nje ni rodi te lji vero vat no dve rad nje pored. Ne smem da napra vim nijed nu greš ku.

22


Ove tipo ve pod sti če uzbu dlji vost tog lova. Kad biste mogli da oči ta te gal van sku reak ci ju nji ho ve kože dok su foku si ra ni na potenci jal nu žrtvu, vero vat no biste dobi li istu reak ci ju kao kod onog lava u divlji ni. Sve jed no je da li se radi o oni ma koji vre ba ju decu, devojke, sta ri je lju de, pro sti tut ke ili bilo koju odre đe nu gru pu – ili o onima koji nema ju neku odre đe nu vrstu žrtve. Na neki način, svi su oni isti.

Ali ono po čemu se raz li ku ju i tra go vi koje neho tič no osta vljaju dove li su nas do novog oruž ja za inter pre ta ci ju odre đe nih vrsta nasil nih zlo či na i za hva ta nje, hap še nje i gonje nje nji ho vih poči ni laca. Veći nu svo je pro fe si o nal ne kari je re kao agent FBIja pro veo sam poku ša va ju ći da raz vi jem to oruž je, o kojem je ova knji ga napi sa na. U slu ča ju sva kog uža snog zlo či na od počet ka civi li za ci je posta vljeno je to glav no i goru će pita nje: kakva oso ba je mogla tako neš to da uči ni? Odgo vor na to pita nje poku ša va da pru ži FBIjeva Jedi ni ca za podrš ku u istra zi pomo ću pro fi li sa nja i ana li ze mesta zlo či na.

Pona ša nje je odraz lič no sti.Nije uvek lako, i nikad nije pri jat no, sta vi ti se u kožu tih tipo va –

ili u nji hov um. Ali moji lju di i ja mora mo to da radi mo. Mora mo da poku ša mo da ose ti mo kako je bilo sva ko me od njih.

Sve što vidi mo na mestu zlo či na govo ri nam neš to o nepo zna tom poči ni o cu – odno sno UNSUB 3, u poli cij skom žar go nu – koji je izvr šio zlo čin. Pro u ča va ju ći što veći broj zlo či na, i raz go va ra ju ći sa struč nja ci ma – samim poči ni o ci ma – nau či li smo da tuma či mo te zna ko ve baš kao što lekar tuma či raz li či te simp to me kako bi dijagno sti ko vao odre đe nu bolest ili sta nje. I baš kao što lekar zapo či nje dijag no zu kada uoči raz ne nači ne ispo lja va nja bole sti koje je rani je video, mi dono si mo raz ne zaključ ke kada pri me ti mo obra zac koji se pona vlja.

Počet kom 1980ih aktiv no sam u zatvo ri ma inter vju i sao ubi ce za naše iscrp no istra ži va nje. Jed nom pri li kom, sedeo sam u kru gu

3 Unk nown subject (engl.) – nepo znat poči ni lac.

23

LOVAC NA UMOVE

nasil nih pre stup ni ka u sta rom, kame nom, got skom držav nom zatvoru Meri len da u Bal ti mo ru. Sva ki od njih bio je po neče mu zani mljiv – tu su bili: ubi ca poli ca ja ca, deco u bi ca, dile ri dro ge i pla će ne ubi ce – ali ja sam pre sve ga hteo da raz go va ram sa ubi comsilo va te ljem o nje go vom modus ope ran di, pa sam pitao osta le zatvo re ni ke da li u tom zatvo ru zna ju nekog takvog sa kim bih mogao da pri čam.

„Da, tu je Čar li Dej vis”, rekao je jedan od zatvo re ni ka, ali osta li su se slo ži li da on vero vat no neće hte ti da pri ča sa fede ral cem. Neko je oti šao po nje ga u zatvor sko dvo riš te. Na izne na đe nje pri sut nih, Dej vis je došao i pri dru žio se kru gu, vero vat no iz rado zna lo sti ili dosa de. Jed na stvar koja nam je olak ša va la istra ži va nje bila je što su zatvo re ni ci ima li dosta slo bod nog vre me na koje nisu ima li kako da potro še.

Kad oba vlja mo zatvor ske raz go vo re – i tako je bilo od samog počet ka – obič no se tru di mo da una pred sazna mo što više o počini o cu. Pre la zi mo poli cij ske doku men te i sli ke sa mesta zlo či na, obduk cij ske nala ze, sud ske zapi sni ke; sve što bi moglo da nam pojasni nji ho ve moti ve i lič nost. To je i naj bo lji način da bude te sigur ni da vam poči ni lac ne pro da je neke pri če kako bi se oprav dao ili zabavio i da vam govo ri isti nu. Ali u ovom slu ča ju oči gled no se nisam pri pre mio, što sam pri znao i poku šao da isko ri stim kao pred nost.

Dej vis je bio ogro man tip od oko 195 cm, u ranim tri de se tim, obri jan i ure dan. Odmah sam rekao: „Ti si u pred no sti, Čar li. Ne znam šta si ura dio.”

„Ubio sam peto ro lju di”, odgo vo rio je.Pitao sam ga da opi še mesta zlo či na i šta je radio sa žrtva ma.

Kako se ispo sta vi lo, Dej vis je radio kao vozač ambu lant nih kola sa skra će nim rad nim vre me nom. Ubi jao je tako što bi zada vio ženu, bacio nje no telo pored autoputa kojim je tokom posla vozio, anonim no bi pri ja vio tele fo nom, a onda bi odgo vo rio na poziv povodom tog slu ča ja i poku pio telo. Dok je sta vljao žrtvu na nosi la, niko nije ni slu tio da je ubi ca tu među nji ma. To ga je naj vi še uzbu đi va lo

24


– taj nivo kon tro le i orga ni za ci je. Sve to što bih nau čio o nji ho vim teh ni ka ma uvek bi se kasni je poka za lo izu zet no zna čaj nim.

Davlje nje mi je govo ri lo da je ubi jao u afek tu i da je naj vi še razmiš ljao o silo va nju.

„Ti se baš ’ložiš’ na poli ci ju”, rekao sam mu. „Hteo bi da budeš poli ca jac, da imaš moć, ume sto da radiš neki besmi slen posao ispod svo jih spo sob no sti.” Nasme jao se i rekao da mu je otac bio poli cij ski poruč nik.

Pitao sam ga da opi še svoj modus ope ran di: pra tio bi zgod nu devojku, koja bi se, na pri mer, par ki ra la ispred nekog resto ra na. Pomoću oče vih kon ta ka ta u poli ci ji, uspeo bi da pro ve ri nje ne regi star ske tabli ce. Kada bi saznao nje no ime, pozvao bi resto ran i rekao da joj kažu da je osta vi la upa lje ne faro ve. Ona bi izaš la i onda bi je oteo – ugu rao bi je u svoj ili njen auto, vezao lisi ca ma i pobe gao oda tle.

Opi sao je sva ko od svo jih pet ubi sta va po redu, kao da ih se prise ća. Kad je sti gao do posled njeg, spo me nuo je da ju je pre krio nečime na suvo za če vom sediš tu. Tog deta lja se tad prvi put setio.

U tom tre nut ku okre nuo sam raz go vor u dru gom sme ru. „Čar li, da ti kažem neš to o tebi: imao si pro ble ma u odno si ma sa žena ma. Imao si finan sij skih pro ble ma kad si prvi put ubio. Bio si u kasnim dva de se tim i znao si da tvo je spo sob no sti i te kako pre va zi la ze tvoj posao, pa te je sve to fru stri ra lo i nisi imao kon tro lu”, rekao sam.

Samo je klim nuo gla vom. Zasad je dobro. Nisam rekao niš ta što je teš ko pred vi de ti ili pogo di ti.

„Mno go si pio”, nasta vio sam. „Bio si u dugo vi ma. Sva đao si se sa ženom sa kojom si živeo. (Nije mi rekao da je živeo s nekim, ali sam bio pri lič no sigu ran da jeste.) Tokom naj go rih noći izla zio si i vre bao. Nisi hteo da diraš svo ju ženu, pa si se iska lji vao na dru gi ma.”

Pri me tio sam kako mu se govor tela poste pe no menja, kako se otva ra. Kori ste ći ono malo infor ma ci ja što sam imao, nasta vio sam: „Ali pre ma toj posled njoj žrtvi bio si mno go bla ži. Ona je bila druga či ja od osta lih. Pustio si je da se obu če nakon što si je silo vao.

25

LOVAC NA UMOVE

Pokrio si joj gla vu. To nisi ura dio sa pret hod ne četi ri. Za raz li ku od tih ubi sta va, zbog ovog se nisi dobro ose ćao.”

Kad poč nu pažlji vo da te slu ša ju, znaš da si na pra vom putu. Naučio sam to iz zatvor skih raz go vo ra i stal no kori stio pri ispi ti va nju. Video sam da je svu svo ju pažnju usred sre dio na mene. „Rekla ti je neš to zbog čega si se ose tio loše što ćeš je ubi ti, ali ipak si je ubio.”

Odjed nom je pocr ve neo kao rak. Kao da je bio u nekom tran su, i video sam da je raz miš ljao o tom tre nut ku. Okle va ju ći, ispri čao mi je kako je ta žena rekla da joj muž ima ozbilj ne zdrav stve ne pro bleme i da se bri ne za nje ga; bio je bole stan, a možda i na samr ti. Mo žda je izmi sli la, a možda i nije – to ne mogu da znam. Ali je oči gledno uti ca lo na Dej vi sa.

„Ali nisam bio maski ran. Zna la je ko sam, pa sam morao da je ubi jem.”

Zastao sam na neko li ko tre nu ta ka i onda rekao: „Uzeo si neš to nje no, zar ne?”

Pono vo je klim nuo gla vom i pri znao da je otvo rio njen nov čanik. Izva dio je foto gra fi ju na kojoj je sa mužem i dete tom sli ka nu za Božić, i zadr žao je.

Iako sam ga tad prvi put video, počeo sam da stva ram jasnu sli ku o nje mu, pa sam rekao: „Oti šao si na njen grob, zar ne, Čar li?” Pocrve neo je, što mi je potvr di lo da je pra tio slu čaj u medi ji ma kako bi saznao gde je nje go va žrtva sahra nje na. „Oti šao si tamo jer se zbog tog ubi stva nisi ose ćao dobro. I poneo si neš to sa sobom i osta vio na nje nom gro bu.”

Osta li zatvo re ni ci su ćuta li i pažlji vo slu ša li. Nika da nisu vide li Dej vi sa takvog. „Odneo si neš to na njen grob. Šta si odneo, Čar li? Odneo si tu sli ku, zar ne?”, pono vio sam. Samo je pono vo klim nuo i pognuo gla vu.

Zatvo re ni ci ma je ovo možda delo va lo kao vradž bi na ili izvla čenje zeca iz šeši ra, ali nije bilo baš tako. Narav no, naga đao sam, ali ta naga đa nja zasni va la su se na mno gim istra ži va nji ma i isku stvu koje smo moji sarad ni ci i ja ste kli do tada, a i ubu du će. Na pri mer, nau či li

26


smo da je onaj sta ri kli še da ubi ce pose ću ju gro bo ve svo jih žrta va često isti nit, ali ne uvek iz raz lo ga koji smo mi misli li.

Pona ša nje je odraz lič no sti.Jedan od raz lo ga što je naš posao uopšte neo p ho dan jeste pro

men lji va pri ro da samih nasil nih zlo či na. Svi zna mo za ubi stva zbog dro ge, koja se deša va ju u veći ni naših gra do va, i zlo či ne poči nje ne vatre nim oruž jem, koji su, na našu sra mo tu, posta li sva ko dne vi ca. Ali rani je se veći na zlo či na, naro či to onih nasil nih, deša va la izme đu lju di koji su se na neki način pozna va li.

To se više ne viđa tako često. Već tokom 1960ih, sto pa reše nih ubi sta va u ovoj zemlji izno si la je pre ko 90 odsto. Ni to više nije slučaj. Upr kos zna čaj nom napret ku nau ke i teh no lo gi je, upr kos dolasku kom pju ter skog doba, upr kos mno go većem bro ju poli ca ja ca sa mno go boljom obu kom i sred stvi ma, sto pa ubi stava sada raste, a sto pa reše nih zlo či na opa da. Sve više zlo či na deša va se među „neznan ci ma”, i u veli kom bro ju slu ča je va nema mo nika kav motiv, barem ne oči gle dan i „logi čan”.

U proš lo sti, veći nu ubi sta va i nasil nih zlo či na čuva ri zako na mogli su rela tiv no lako da raz u me ju. Ti zlo či ni su bili posle di ca pre te ranih mani fe sta ci ja ose ća nja svoj stve nih goto vo svi ma: besa, pohle pe, lju bo mo re, kori sto lju blja, osve te. Kada se taj emo ci o nal ni pro blem rešio, zlo či ni su pre sta ja li. Žrtve su bile nemi nov ne, ali to je bilo sve i poli ci ja bi uglav nom zna la koga i šta tra ži.

Među tim, posled njih godi na izdvo jio se novi tip nasil nog zločin ca – serij ski poči ni lac, koji često ne sta je dok ne bude uhva ćen ili ubi jen, koji uči iz isku stva i posta je sve bolji u tome što radi, stal no usa vr ša va ju ći svoj sce na rio sa sva kim nared nim zlo či nom. Kažem „izdvo jio se” jer je vero vat no done kle sve vre me bio s nama, čak i pre 1880ih i lon don skog Dže ka Trbo se ka, koji se uglav nom sma tra prvim savre me nim serij skim ubi com. A pri čam u muš kom rodu jer su, iz raz lo ga koje ćemo spo me nu ti malo kasni je, mal te ne sve serijske ubi ce – muš kar ci.

S a d r ž a j

Napomena autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Pred go vorMORA DA SAM U PAKLU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Prvo poglavljeU UMU UBICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

Drugo poglavljeMOJA MAJ KA SE PRE ZI VA LA HOLMS . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

Treće poglavljeOPKLA DA NA KAPI KIŠE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Četvrto poglavljeIZME ĐU DVA SVE TA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

Peto poglavljeBIHE VI O RAL NA NAU KA ILI BES KO RI SNO NAKLA PA NJE? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

Šesto poglavljePRED STA VA MOŽE DA POČ NE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104

Sedmo poglavljeSRCE TAME . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

Osmo poglavljeUBI CA IMA GOVOR NU MANU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155

Deveto poglavljeU TUĐOJ KOŽI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177

Deseto poglavljeSVA KO IMA SVOJ KAMEN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192

Jedanaesto poglavljeATLAN TA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208

Dvanaesto poglavljeJEDAN OD NAS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236

Trinaesto poglavljeNAJ O PA SNI JA IGRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250

Četrnaesto poglavljeKO JE UBIO TIPIČ NU AME RIČ KU DEVOJ KU? . . . . . . . . . 272

Petnaesto poglavljeKAD POVRE DI MO ONE KOJE VOLI MO . . . . . . . . . . . . . . . 295

Šesnaesto poglavlje„BOG ŽELI DA SE PRI DRU ŽIŠ ŠERI FEJ“ . . . . . . . . . . . . . . . 309

Sedamnaesto poglavljeSVA KO MOŽE BITI ŽRTVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331

Osamnaesto poglavljeBIT KA PSI HI JA TA RA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 352

Devetnaesto poglavljePONE KAD ZMAJ POBE ĐU JE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378

Džon Daglas Mark Olšejker

LOVAC NA UMOVE

Za izdavača Dijana Dereta

Lektura Klapna&Rikna

Korektura Snežana Palačković

Likovnografička oprema Marina Slavković

Prvo DERETINO izdanje

ISBN 9788664572446

Tiraž 1000 primeraka

Beograd 2019.

Štampa ART PRINT MEDIA, Novi Sad

Izdavač / Plasman DERETA doo

Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beograd tel./faks: 011/ 23 99 077; 23 99 078

www.dereta.rs

Knjižara DERETA Knez Mihailova 46, tel.: 011/ 26 27 934, 30 33 503

821.111(73)

343.85:343.9(73)

ДАГЛАС, Џон, 1945–

Lovac na umove / Džon Daglas, Mark Olšejker ; prevod sa engleskog Nataša Krivokapić. – 1. Deretino izd. – Beograd : Dereta, 2019 (Novi Sad : ART PRINT MEDIA). – 396 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Posebna izdanja / [Dereta])

Prevod dela: Mindhunter / John Douglas and Mark Olshaker. – Tiraž 1.000.

ISBN 9788664572446

1. Олшејкер, Марк, 1951– [аутор]

а) Криминалитет – Сузбијање – САД

COBISS.SRID 277216012

CIP – Ка та ло ги за ци ја у пу бли ка ци ји На род на би бли о те ка Ср би је, Бе о град

Džon Daglas Mark Olšejkergovog sina, što nam je veoma olakša lo stvari; i Markovom ocu, dr Beneu t Oejš lkeu, rna svim enjgo vim veasma i smeri t niac ma u zi ve a ensor fzič

Documents