Doc1

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ СА ЈУЖНОСЛОВЕНСКИМ КЊИЖЕВНОСТИМА

БИБЛИОГРАФИЈЕ

Борисав Милошевић , библиотекар Боривоје Везмар , библиотекар др Бошко Сувајџић , доцент мр Драгана Вукићевић , асистент др Душан Иванић , редовни професор мр Ирена Шпадијер , асистент др Јован Делић , ванредни професор др Љиљана Бајић , ванредни професор Љиљана Дукић , библиотекар др Љиљана Јухас-Георгиевска , редовни професор др Михајло Пантић , ванредни професор др Мило Ломпар , ванредни професор Наташа Станковић-Шошо , секретар катедре Небојша Павличић , библиотекар Немања Радуловић , асистент-приправник мр Ненад Николић , асистент др Новица Петковић , редовни професор Предраг Петровић , асистент приправник мр Предраг Станојевић , асистент др Радивоје Микић , редовни професор мр Славко Петаковић , асистент др Снежана Самарџија , редовни професор мр Соња Петровић , асистент др Тихомир Брајовић , доцент др Томислав Јовановић , редовни професор Весна Гуцунски Лукај , библиотекар др Злата Бојовић , редовни професор мр Зона Мркаљ , асистент мр Зорица Несторовић , асистент мр Зорица Витић , асистент

ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

НОВА СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ

наставник

проф. др Михајло Пантић

програм

Књижевноисторијска периодизација. Српска књижевност као део српске историје и културе.

Прелаз од старе ка новој књижевности, барокне тенденције.

Просвећеност: Доситеј Обрадовић.

Књижевни рад Вука Караџића и реформа језика. Основи за конституисање нове књижевности.

Између класицизма и романтизма: Јован Стерија Поповић, Петар Петровић Његош

Романтизам: Бранко Радичевић, Лаза Костић, Јован Јовановић Змај

Од романтизма ка реализму (протореализам): Јаков Игњатовић

Реализам: Лаза Лазаревић, Симо Матавуљ, Стеван Сремац

Поезија у доба реализма: Војислав Илић

Драма у доба реализма: Бранислав Нушић

Модерна: Јован Дучић, Владислав Петковић Дис, Борислав Станковић

Међуратна књижевност: Иво Андрић, Растко Петровић, Милош Црњански, Момчило Настасијевић, Десанка Максимовић

Поратна књижевност: Васко Попа, Бранко Ћопић, Меша Селимовић, Владан Десница, Данило Киш

Савремена књижевност (један писац, по избору):

Проза: Михаило Лалић, Добрица Ћосић, Антоније Исаковић, Миодраг Булатовић, Бошко Петровић, Александар Тишма, Павле Угринов, Борислав Пекић, Драгослав Михаиловић, Мирослав Поповић, Милорад Павић, Слободан Селенић, Светлана Велмар-Јанковић...

Поезија: Оскар Давичо, Бранко Миљковић, Стеван Раичковић, Миодраг Павловић, Иван В. Лалић, Борислав Радовић, Јован Христић, Бранислав Петровић, Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Милован Данојлић...

Драма: Александар Поповић, Душан Ковачевић

Додатак: преглед историје српске књижевне критике, фазе, методолошке оријентације и најзначајнији представници

лектира

Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија

Вук Караџић: Критике и полемике. Историографски списи („Прва година војевања на даије”, „Житије Ајдук-Вељка Петровића”, „Милош Обреновић”)

Јован Стерија Поповић, Роман без романа, „Покондирена тиква”, Избор из поезије

Петар II Петровић Његош, Горски вијенац, Луча микрокозма

Бранко Радичевић, Избор из поезије

Јован Јовановић Змај, Избор из поезије

Лаза Костић, Избор из поезије, Књига о Змају

Јаков Игњатовић, Вечити младожења, „Поглед на књижество”

Лаза Лазаревић, Сабране приповетке

Симо Матавуљ, Бакоња фра Брне

Стеван Сремац, Поп Ћира и поп Спира

Војислав Илић, Избор из поезије

Бранислав Нушић, „Сумњиво лице”, Аутобиографија

Јован Дучић, Избор из поезије

Владислав Петковић Дис, Избор из поезије

Борислав Станковић, Нечиста крв, Изабране приповетке

Иво Андрић, На Дрини ћуприја, Проклета авлија, Изабране приповетке

Милош Црњански, Сеобе I-II, Избор из поезије

Растко Петровић, Људи говоре, Избор из поезије

Момчило Настасијевић, Избор из поезије

Десанка Максимовић, Избор из поезије

Васко Попа, Избор из поезије

Бранко Ћопић, Башта сљезове боје

Владан Десница, Прољећа Ивана Галеба

Меша Селимовић, Дервиш и смрт

Данило Киш, Башта, пепео

литература

Јован Скерлић, Историја нове српске књижевности, Београд, 1914. (1967)

Милорад Павић, Рађање нове српске књижевности, Београд, 1984.

Милорад Павић, Класицизам, Београд, 1991.

Милорад Павић, Предромантизам, Београд, 1991.

Мило Ломпар, Зорица Несторовић, Српска књижевност XVIII и XIX века, Крагујевац, 2003.

Миодраг Поповић, Историја српске књижевности, Романтизам I – III, Београд, 1968 – 1972. (1975)

Славко Леовац, Портрети српских писаца XIX века, Београд, 1978.

Димитрије Вученов, Трагом епохе реализма, Крушевац, 1981.

Душан Иванић, Српски реализам, Нови Сад, 1996.

Јован Деретић, Историја српске књижевности, Београд, 1983. (1996, 2002)

Јован Деретић, Српски роман 1800 – 1950, Београд, 1981.

Јован Деретић, Поетика српске књижевности, Београд, 1997.

Драгиша Живковић, Европски оквири српске књижевности I – VI, Београд, 1994 – 1999.

Предраг Палавестра, Историја модерне српске књижевности. Златно доба 1892 – 1918, Београд, 1986.

Радован Вучковић, Поетика хрватског и српског експресионизма, Сарајево, 1979.

Предраг Палавестра, Послератна српска књижевност 1945 – 1970, Београд, 1972.

Мухарем Первић, Приповедање и мишљење, Београд, 1978.

Александар Петров, Поезија данас, Београд, 1980.

Срба Игњатовић, Проза промене 1950 – 1979, Београд, 1981.

Владислава Рибникар, Могућности приповедања, Београд, 1987.

Марко Недић, Стара и нова проза, 1988.

Александар Јерков, Од модернизма до постмодерне, Приштина, 1991.

Александар Јовановић, Поезија српског неосимболизма, Београд, 1994.

Михајло Пантић, Модернистичко приповедање, Београд, 1999.

Радован Вучковић, Српска авангарна проза, Београд, 2000.

настава

предиспитне обавезе

испит

Испит се полаже усмено. Састоји се од три питања: једно је из књижевности  XVIII и XIX века, друго из књижевности прве половине XX века, треће из савремене књижевности (студент бира једног писца са списка). Студент који приступа испиту мора имати положен колоквијум из народне и средњовековне књижевности.

КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА

наставник

проф. др Мило Ломпар

сарадник

др Зорица Несторовић

мр Ненад Николић

програм

Увод

          1. Географски простор. Српске земље. Балкан као шири простор српске историје. Географска средина и човек.

          2. Древне културе на тлу Србије. Праисторијске културе. Лепенски вир. Римско доба. Царски градови: Sirmium, Naissus, Romuliana.

          3. Стари Словени: прапостојбина, начин живота, култура, митологија, најстарија историјска сведочанства о њима.

          4. Хришћанство и православље.

Средњовековна култура

          1. Рани средњи век. Прва српска држава. Примање хришћанства и рађање словенске књиге. Успон Дукље. Доба рашких великих жупана. Почеци уметности, утицаји истока и запада, два типа црквених грађевина. Почеци сликарства. Најзначајнији споменици: Црква Светог Петра и Павла, Црква Светог Михаила у Стону. Књижевност: српска редакција старословенског, „Летопис попа Дукљанина“, „Мирослављево јеванђеље“.

          2. Држава Немањића. Формирање српске политичке и културне индивидуалности. „Законоправило“ као темељ српског средњовековног права. Преокрети у уметности. Немањини манастири: Ђурђеви ступови, Студеница, Хиландар. Жича као прво седиште архиепископије. Стварање оригиналне књижевности: Свети Сава и Стефан Првовенчани. Стварање политичке идеологије. Свети Сава као централна личност средњовековне културе. Златно доба српског сликарства: Милешева, Сопоћани. Велико доба сакралног градитељства:

Богородица Љевишка, Краљева црква у Студеници. Велики писци: Доментијан и Теодосије. Законик Стефана Душана. Смрт цара Уроша и крај династије Немањића. Пораз на Марици.

          3. Позни средњи век. Кнез Лазар. Косовска битка. Деспот Стефан и карактер његове политике и државе. Моравска Србија. Превод списа Псеудо-Дионисија Ареопагита. Исихазам. Моравска школа у уметности: Раваница, Каленић, Манасија. Фортификацијска архитектура: Смедерево. Деспот Ђурађ Бранковић и агонија Србије. Култура средњовековне Босне. Доба сремских деспота. Црна Гора и старе српске штампарије.

Народна култура

          1. Српски народ под турском влашћу. Исламизација, оријентална култура, померање језичких, етничких и цивилизацијских граница. Видови отпора: хајдуци, народни устанци, Војна крајина. Наставак старе књижевности: патријарх Пајсије.

          2. Народни живот и народна култура. Турска освајања и обнављање народне културе. Патријархално друштво: племе, задруга, село, породични живот. Хришћанска и паганска симболика. Народна ношња и градитељство. Народна књижевност: обредна, митолошка, љубавна лирика; јуначка епика као песничка и народна историја.

XVIII век: барок и просвећеност

          1. Црна Гора у осамнаестом веку. Владика Данило и династија Петровић Његош. Између Млетака и Русије. Племенска аутархија и владике. Епизода са Шћепаном Малим.

          2. Велика сеоба (1690) и барокна култура. Српске привилегије у Хабсбуршкој монархији и карактер српске аутономије. Друштвене прилике. Стварање грађанске класе. Прелаз од поствизантијске на барокну културу. Везе са Русијом. Барокне преправке старих манастира, барокне цркве по градовима Угарске (Сент Андреја), Саборна црква у Сремским Карловцима. Барокно сликарство: Христофор Жефарович, Теодор Крачун Јаков Орфелин. Барокна књижевност: Венцловић, Козачински, Јован Рајић и Захарија Орфелин.

          3. Просвећеност. Царске реформе у седамдесетим годинама осамнаестог века. Почетак западне оријентације у српској култури. Улога Доситеја Обрадовића. Рађање нове књижевности: роман, драма, поезија, аутобиографија.

XIX век

          1. Вуково доба: класицизам и народна култура. Српска револуција и обнова српске државе. Преустаничка култура и култура у време првог устанка. Улога српске интелигенције из Хабсбуршке монархије. Оснивање Велике школе. Владавина кнеза Милоша. Сретењски устав. Формирање црногорске државе. Законодавни рад Петра I Петровића Његоша. Петар II Петровић Његош: формирање органа државне власти, оснивање штампарије, школа. Настајање Матице српске. Реформе Вука Караџића. Песништво Петра II Петровића Његоша и Јована Стерије Поповића. Класицизам у сликарству: Арсен Теодоровић, Павел Ђурковић, Константин Данил, Катарина Ивановић. Национални препород словенских народа. Национални покрети и југословенство.

          2. Романтизам. Европска револуција 1848. Срби, Мађари и Беч. Србија: уставобранитељи, Лицеј, Велика школа, Друштво српске словесности. Црна Гора: књаз Данило и књаз Никола. Законик књаза Данила. Уједињена омладина српска. Српско народно позориште (Нови Сад), Народно позориште (Београд). Романтизам у сликарству: Новак Радонић, Стева Теодоровић, Ђура Јакшић. Графика: Анастас Јовановић. Књижевност: доба лирике (Бранко, Јакшић, Змај, Костић).

          3. Реализам. Формирање политичких странака у Србији. Источна криза (1875-1878), устанак у Херцеговини, Берлински конгрес, државна независност Србије и Црне Горе. Књижевност: роман, приповетка, комедија и поезија. Сликарство: „минхенски реализам“, „академски реализам“, Урош Предић, Паја Јовановић. Национални стил у музици: Корнелије Станковић, Даворин Јенко, Стеван Мокрањац. Велики глумци: Илија Станојевић, Пера Добриновић, Добрица Милутиновић. Развитак многих наука: наука о језику (Ђура Даничић, Стојан Новаковић), етнологија (Тихомир Ђорђевић), географија (Јован Цвијић), критичка историографија (Иларион Руварац), право (Слободан Јовановић), математика (Михаило Петровић Алас), филозофија (Божидар Кнежевић, Бранислав Петронијевић).

XX век

          1. Доба модерне. Доба демократије и парламентаризма. Црна Гора: апсолутизам краља Николе. Анексија Босне и Херцеговине. Балкански ратови. Доминација француског утицаја у књижевности: академска критичка мисао, парнасо-симболистичка поезија, лирски реализам у прози. Импресионизам у сликарству.

          2. Период између два светска рата.  Балкански ратови. Први светски рат. Стварање Југославије. Неповољни

међународни положај и унутрашњи међунационални сукоби. Заостала земља са великим бројем неписмених. Политички и културни продор совјетског утицаја. Динамичко раздобље у књижевности. Велики писци: Милош Црњански, Иво Андрић, Растко Петровић. Модерни правци у сликарству: експресионизам, кубизам, надреализам. Велики сликари: Петар Добровић, Сава Шумановић, Петар Лубарда. Позориште и филм. Музика.

          3. Савремена култура. Доминација комунистичке идеологије. Државни терор, стаљинизам, сукоб са Стаљином, титоизам. Видови модерног сликарства: геометризам, фантастика, концептуализам. Уметничке групе и истакнути појединци. Академизам у скулптури. Напуштање традиције у музици и европски токови. Београд као центар српског и југословенског филма. Идеолошки и културни значај спорта. Противречности  између културног успона и државног посртања комунистичке Југославије.

литература

          Обавезна литература

          Јован Деретић, Културна историја Срба, Филолошки факултет - Нова светлост, Београд - Крагујевац, 2001.

          Допунска литература

          Владимир Ћоровић, Историја Срба, БИГЗ, Београд, 1989.

          Историја српског народа, 1-6, СКЗ, Београд, 1986.

          Историја српске културе, Дечје новине - Горњи Милановац, Удружење издавача и књижара Југославије, 1994.

          Културна ризница Србије, Београд, 1996.

          Културна ризница Београда, Београд, 2003.

          Народне песме: Бановић Страхиња, Урош и Мрњавчевићи, Смрт војводе Пријезде

          Уметничка поезија: Луча микрокозма и Ноћ скупља вијека (Његош), Спомен на Руварца и Santa Maria della Salute (Лаза Костић), Можда спава и Нирвана (Владислав Петковић Дис), Стражилово и Ламент над Београдом (Милош Црњански), Сиви тренутак (Момчило Настасијевић), Дигнем тад очи небесима (Растко Петровић), Врати ми моје крпице (Васко Попа)

          Петар II Петровић Његош, Горски вијенац

          Приповетке: Све ће то народ позлатити (Лаза Лазаревић), Пилипенда (Симо Матавуљ), Мрачајски прото (Петар Кочић), У ноћи (Бора Станковић), Мустафа Маџар (Иво Андрић).

           Роман: Сеобе и Друга књига Сеоба, Роман о Лондону (Милош Црњански), Травничка хроника и Проклета авлија (Иво Андрић)

настава

??+?? у ?? и ?? семестру

предиспитне обавезе

испит

писмени после ?? семестра

МЕТОДИКА НАСТАВЕ КЊИЖЕВНОСТИ И СРПСКОГ ЈЕЗИКА

наставник

проф. др Љиљана Бајић

сарадник

мр Зона Мркаљ

задаци

          Наставом Методике студенти се обучавају да као наставници стручно и поуздано обављају следеће послове и задатке:

- успешно изводе наставу књижевности и матерњег језика у основним и средњим школама;

- своја стручна и практична знања, умења и радна искуства на економичан начин преносе на ученике;

- у складу са природом наставног градива, а уз уважавање дидактичких принципа и проверене научне и школске методологије, стварају и примењују функционалне наставне поступке који обезбеђују ученицима стицање поузданог и трајног знања и умења из области књижевности и матерњег језика;

- да са посебном умешношћу развијају код ученика читалачке навике и љубав према књижевној уметности и њеним порукама; да им појачано развијају уметнички укус и језички и литерарни сензибилитет; да их оспособљавају за поуздано служење књижевним видом матерњег језика у свим облицима његове примене;

- да остваривањем задатака и циљева који су постављени у школским програмима образују и васпитавају ученике;

- да уз помоћ уметничких текстова и других програмских садржаја, а посебно личним примерима, успешно делују на естетско и морално васпитање ученика, да код њих развијају стваралачки и критички дух, истраживачку радозналост и способност за самообразовање.

програм

          Предмет и задаци Методике наставе књижевности и матерњег језика. Посебности наставног позива. Улоге наставника у настави матерњег језика и књижевности.

          Наставна методологија. Методолошки плурализам, методска адекватност и поузданост. Јединство аналитичких и синтетичких поступака у настави; усклађеност емоционалног, фантазијског и рационалног ангажовања ученика.

          Наставне (обавештајне) методе примењене у настави српског језика: дијалошка, монолошка, текстовна, метода показивања; комбиновање наставних метода; реферисање и екскурзија у настави књижевности.

          Логичке (опште) методе у наставној примени: индукција и дедукција, анализа и синтеза, конкретизација и апстракција…

          Стручна методологија и књижевнонаучна гледишта; функционално коришћење књижевнонаучне методологије у наставној пракси.

          Наставни (дидактички) принципи и њихова примена у настави књижевности и матерњег језика: научност наставе и њена васпитна и идејна усмереност, усклађеност наставе према узрасту и способностима ученика, индивидуализација наставе, поступност и систематичност, свесна активност ученика, чулност (очигледност) у настави, повезивање теорије и праксе, рационализација и економичност, трајност знања и умења, условност и егзактност; функционално садејство наставних принципа.

          Планирање и припремање у настави матерњег језика и књижевности: наставни план и програм, годишњи (оквирни, глобални) план рада, оперативни план, специјалне припреме за часове; припремање ученика за рад на часу.

          Наставни циљеви: образовни, васпитни и функционални; естетски циљеви.

          Организација (структура) наставних часова; психолошка и ситуациона условљеност радних фаза и организационих поступака у току часа.

          Наставна обрада књижевног дела (појам, нивои обраде). Методичке радње у проучавању књижевног дела: мотивисање ученика, читање, истраживачки задаци, локализовање текста, тумачење непознатих речи и израза, план текста, проучавање вредносних чинилаца текста (интерпретација). Интеграциони

чиниоци у тумачењу књижевног дела (динамика интерпретације).

          Проблемска, истраживачка и стваралачка настава.

          Методички приступи књижевним жанровима; школска обрада (тумачење) лирске песме, приповетке, збирке, романа, драме; народне лирске и епске песме и народне приповетке. Током обраде појединих књижевних дела указивати на функционалне поступке помоћу којих се истражују и тумаче уметнички ликови, поетске слике, облици казивања (форме приповедања), поетски мотиви и мотивациони систем, језик и стил књижевног дела и идејне и етичке вредности текста.

          Методолошко повезивање и обједињавање наставе језика и књижевности. Коришћење уметничких текстова у настави граматике, говорне културе и писмености. Обрада стилских изражајних средстава и експресивности језичких категорија.

          Функционални поступци у обради граматике.

          Облици рада у неговању говорне културе и писмености ученика: говорне вежбе; писмене вежбе (лексичке, семантичке, акценатске, правописне, стилске), писмени састави, домаћи задаци. Систематичан и континуиран рад у настави писмености. 

          Слободне активности (секције, дружине). 

          Вредновање (оцењивање) рада, знања и умења ученика.

литература

Мамузић, Илија

Прилози савременој настави матерњег језика / Илија Мамузић. – Београд: Савремена школа, 1959

Димитријевић, Радмило

Проблеми наставе књижевности и матерњег језика, књ. I / Радмило Димитријевић. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства Србије, 1972

Тежак, Стјепко

Граматика у основној школи /  Стјепко Тежак. – Загреб: Школска књига, 1980

Росандић, Драгутин

Методика књижевног одгоја и образовања / Драгутин Росандић. – Загреб: Школска књига, 1986

Бајић, Љиљана

Методички приступ збирци приповедне прозе / Љиљана Бајић. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1994

Вучковић, Мирољуб

Драмско дело у настави књижевности и језика / Мирољуб Вучковић. – Београд: Просвета, 1994

Цветановић, Владимир, Вук Милатовић, Александар Јовановић Методика наставе српског језика: избор текстова / Владимир Цветановић, Вук Милатовић, Александар Јовановић. – Београд: Учитељски факултет, 1995

Милатовић, Вук

Књижевно дело Иве Андрића у настави / Вук Милатовић. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1996

Андрић, Милка

Наставно проу~авање народног песни{тва / Милка Андрић. – Београд: Завод за уд`бенике и наставна средства, 1997

Илић, Павле

Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси: Методика наставе / Павле Илић. - Нови Сад: Змај, 1998

Николић, Милија

Методика наставе срског језика и књижевности / Милија Николић. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1999

Бајић, Љиљана

Књижевно дело Борисава Станковића у настави / Љиљана Бајић. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2002

испитна питања

1.     Циљеви наставе књижевности и матерњег језика

2.     Васпитна улога наставникове личности

3.     Функционална примена књижевнонаучне методологије у настави (методолошки плурализам, поузданост и адекватност)

4.     Јединство аналитичких и синтетичких поступака у настави

5.     Дијалошка метода у настави

6.     Монолошка метода у настави

7.     Текстовна метода у настави

8.     Метода показивања у настави

9.     Комбиновање наставних метода

10. Принцип научности и идејне усмерености наставе

11. Принцип одмерености

12. Принцип поступности и систематичности

13. Принцип индивидуализације

14. Принцип свесне активности ученика

15. Принцип чулности

16. Принцип повезивања теорије и праксе

17. Принцип рационализације и економичности

18. Принцип трајности знања и умења

19. Планирање у настави матерњег језика и књижевности

20. Наставниково припремање за изво|ење наставе

21. Припремање ученика за школску интерпретацију књижевног дела

22. Врсте (типови) часова у настави

23. Организација (структура, ток) часа при обради новог градива

24. Фронтални,групни и индивидуални рад у настави

25. Приступ књижевном делу у настави (нивои обраде)

26. Динамика интерпретације књижевноуметничког дела (чиниоци обједињавања)

27. Доживљајно, изражајно, интерпретативно и истраживачко читање у настави

28. Задаци за истраживачко читање

29. Локализовање књижевног текста

30. Објашњавање непознатих речи и израза

31. Стварање плана књижевног текста и његова функција у настави

32. Проблемски приступ књижевном делу

33. Обрада лирске песме у школи

34. Тумачење народне епске песме у настави

35. Проучавање уметничке приповетке у школи

36. Наставна обрада народне приповетке

37. Методички приступ роману

38. Тумачење драмског дела у настави

39. Методички приступ збирци приповедне прозе

40. Наставна анализа описног текста

41. Наставна анализа дијалошког текста

42. Наставна интерпретација идеја (замисли, порука) у књижевном делу

43. Тумачење мисли (афоризама, елементарних идеја) у књижевноуметничком делу

44. Обрада језика и стила у књижевноуметничком тексту

45. Повезивање наставе матерњег језика и књижевности

46. Коришћење књижевноуметничког текста у настави граматике

47. Функционални поступци у настави граматике

48. Систематски и континуиран рад у настави писмености

49. Припремање ученика за писмени задатак

50. Писмене вежбе у настави

51. Тематика писмених састава и задатака

52. Правописне вежбе

53. Лексичке, семантичке и акценатске вежбе

54. Стилске вежбе

55. Говорне вежбе у настави

56. Оцењивање писмених задатака

57. Наставников и ученички рад на поправљању писмених задатака

58. Домаћи задаци у настави

59. Увежбавање, понављање и проверавање градива у настави

60. Употреба наставних средстава

61. Оцењивање ученика

62. Уџбеници и њихова примена у настави

63. Ученичке слободне активности

настава

????????????

предиспитне обавезе

????????????

испит

????????????

НАРОДНА (УСМЕНА) КЊИЖЕВНОСТ

наставник

проф. др Снежана Самарџија

доц. др Бошко Сувајџић

сарадници

др Соња Петровић

Немања Радуловић

програм

ПРОГРАМ ЗА СТУДИЈСКЕ ГРУПЕ 05 И 06

I УВОД У НАРОДНУ (УСМЕНУ) КЊИЖЕВНОСТ

Појава најраније уметности речи у људском друштву. Повезаност разних видова уметности (синкретизам). Веза између уметности и култа.

Народна (усмена) књижевност као првобитни вид књижевног стварања. Усмена књижевност и фолклор. Питања терминологије.

II ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ НАРОДНЕ (УСМЕНЕ) КЊИЖЕВНОСТИ

Постанак, преношење, развој и живот усмене књижевности. Комплексност главних родова. Формулативност као законитост усменог стварања. Однос традиција – стваралац (певач/приповедач). Усмена поетска граматика. Спевавање (импровизација).

III ОБЛИЦИ НАРОДНЕ (УСМЕНЕ) КЊИЖЕВНОСТИ

Изражајни облици као стваралачки модели – звуковни слој, стилске фигуре, лексика, синтакса, композиција.

Садржински облици као мисаона понављања, мотиви, склопови мотива, фабула, сиже. Појам варијанте.

IV ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ НАРОДНЕ (УСМЕНЕ) КЊИЖЕВНОСТИ

Услови за развој српске народне (усмене) књижевности. Специфичан пут развитка народне књижевности.

Примање хришћанства. Долазак Турака и пропаст српских средњовековних земаља. Утицај историјских, друштвених и културних прилика од XV до XX века. Словенски и јужнословенски оквири.

V ПИТАЊЕ СТАРОСТИ НАРОДНЕ (УСМЕНЕ) КЊИЖЕВНОСТИ

Помени о постојању облика усмене књижевности. Најстарији записи усмених дела. Збирке записа (зборници бугарштица, Ерлангенски рукопис, усмене песме у грађанским песмарицама). Српска усмена књижевност у европским оквирима.

VI САКУПЉАЊЕ И ИЗДАВАЊЕ НАРОДНИХ (УСМЕНИХ) ПЕСАМА И ПРИПОВЕДАКА

Преглед сакупљача и збирки код јужнословенских народа. Рад и значај Вука Стефановића Караџића. Остали сакупљачи у XIX и XX веку.

VII РОДОВИ И ВРСТЕ

Општи преглед система жанрова усмене књижевности. Однос усмене и писане књижевности. Прелазни облици. Народска (пучка) књижевност.

— ЛИРСКЕ ПЕСМЕ

Вукова и савремена подела лирике. Карактеристике, старост и уметничка својства. Средства уметничког изражавања, ритам и стих, однос према мелодији. Живот појединих врста, одлике условљене средином и узајамно мешање. Најзначајније збирке.

— БАЛАДЕ

Терминолошка питања (песме на међи, лирско-епске, епско-лирске, романсе). Класификација и врсте. Карактеристична својства. Поетика.

— ЕПСКЕ ПЕСМЕ

Одлике, садржина, форма, уметнички начин изражавања, језик и стих.

Бугарштице. Термин, издавање, порекло, питање старости, тематика, уметничке одлике, стих, језик и стил.

Десетерачке епске песме. Вукова и садашња подела, поједини кругови песама, најпознатији јунаци и догађаји, однос према историји, мотивска грађа, уметничке одлике, стих, језик и стил.

— НОВИЈЕ НАРОДНО ПЕВАЊЕ

Певање "на народну" – певање "на писану". Композиција, мотиви, стил.

— НАРОДНА ПРОЗА

Приповетке. Класификација. Методи проучавања. Опште одлике поетике прозних врста. Особености појединих врста: бајка, новела, легендарна прича, шаљива прича, басна, прича о животињама. Односи између прозних врста: сличности и разлике. Проблем интернационалног мотива и његове интерпретације. Питање стила и начина бележења. Улога Вука Караџића у сакупљању и издавању приповедака. Вукови теоријски ставови о усменој прози. Сакупљање и издавање приповедака код јужнословенских народа.

Предања. Питања терминологије и класификације (Вук Караџић, међународна подела предања). Основне одлике предања. Предање према другим врстама: сличности и разлике (предање и бајка; предање и епска песма). Специфичности појединих врста предања. Језик и стил. Историјат и начин бележења.

— КРАТКИ ОБЛИЦИ

Пословице, загонетке, изреке, питалице, говорни изрази. Карактеристике, поетика, стил. Кратки облици у склопу крупнијих песничких и прозних жанрова. Настанак, сакупљање, издавање.

ПРОГРАМ ЗА СТУДИЈСКЕ ГРУПЕ 01, 02, 08, 27

I УВОД У НАРОДНУ (УСМЕНУ) КЊИЖЕВНОСТ

Појава најраније уметности речи у људском друштву, синкретизам, уметност и култ. Народна (усмена)

књижевност као првобитни вид књижевног стварања. Усмена књижевност и фолклор. Питања терминологије.

II ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ НАРОДНЕ (УСМЕНЕ) КЊИЖЕВНОСТИ

Постанак, преношење, развој и живот усмене књижевности. Формулативност. Однос традиција – стваралац (певач/приповедач). Усмена поетска граматика. Спевавање (импровизација).

III ОБЛИЦИ НАРОДНЕ (УСМЕНЕ) КЊИЖЕВНОСТИ

Изражајни облици као стваралачки модели – звуковни слој, стилске фигуре, лексика, синтакса, композиција.

Садржински облици као мисаона понављања, мотиви, склопови мотива, фабула, сиже. Појам варијанте.

IV ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ НАРОДНЕ (УСМЕНЕ) КЊИЖЕВНОСТИ

Услови за развој српске народне (усмене) књижевности. Преглед развитка народне књижевности: примање хришћанства, средњи век, турска освајања, историјске, друштвене и културне прилике од XV до XX века. Словенски и јужнословенски оквири.

V ПИТАЊЕ СТАРОСТИ НАРОДНЕ (УСМЕНЕ) КЊИЖЕВНОСТИ

Помени о постојању облика усмене књижевности. Најстарији записи усмених дела. Преглед најважнијих збирки. Српска усмена књижевност у европским оквирима.

VI САКУПЉАЊЕ И ИЗДАВАЊЕ НАРОДНИХ (УСМЕНИХ) ПЕСАМА И ПРИПОВЕДАКА

Преглед сакупљача и збирки код јужнословенских народа. Рад и значај Вука Стефановића Караџића.

VII РОДОВИ И ВРСТЕ

Општи преглед система жанрова усмене књижевности. Однос усмене и писане књижевности. Прелазни облици. Народска (пучка) књижевност.

— ЛИРСКЕ ПЕСМЕ

Вукова и савремена подела лирике. Карактеристике, старост, поетика. Средства уметничког изражавања, ритам и стих, однос према мелодији. Важније збирке.

— БАЛАДЕ

Терминолошка питања. Класификација и врсте. Опште поетичке одлике.

— ЕПСКЕ ПЕСМЕ

Одлике, садржина, форма, уметнички начин изражавања, језик и стих.

Бугарштице. Термин, издавање, порекло, питање старости, тематика, уметничке одлике, стих, језик и стил.

Десетерачке епске песме. Вукова и садашња подела, поједини кругови песама, најпознатији јунаци и догађаји, однос према историји, мотивска грађа, уметничке одлике, стих, језик и стил.

Новије народно певање. Општи преглед: певање "на народну" – певање "на писану".

— НАРОДНА ПРОЗА

Приповетке. Класификација. Методи проучавања. Опште одлике поетике прозних врста. Особености појединих врста: бајка, новела, легендарна прича, шаљива прича, басна, прича о животињама. Односи између прозних врста: сличности и разлике. Проблем интернационалног мотива и његове интерпретације. Питање стила и начина бележења. Улога Вука Караџића у сакупљању и издавању приповедака. Вукови теоријски ставови о усменој прози.

Предања. Питања терминологије и класификације (Вук Караџић, међународна подела предања). Основне одлике предања. Предање према другим врстама: сличности и разлике (предање и бајка; предање и епска песма). Специфичности појединих врста предања. Језик и стил. Историјат и начин бележења.

— КРАТКИ ОБЛИЦИ

Пословице, загонетке, изреке, питалице, говорни изрази. Карактеристике, поетика, стил. Кратки облици у склопу крупнијих песничких и прозних жанрова. Настанак, сакупљање, издавање.

лектира и извори

I

ГРАЂА

1. Старији записи

Народне пјесме из старијих, највише приморских записа. Сабрао их и на свијет издао Валтазар Богишић, Београд 1878, друго издање: Лио, Горњи Милановац 2003.

Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама, издао Герхард Геземан, Сремски Карловци 1925.

Народне песме у српским рукописним песмарицама XVIII и XIX века, приредила Марија Клеут, Матица српска, Институт за књижевност и уметност, Нови Сад, Београд, 1995.

Народне песме у записима XV - XVIII века, приредио Мирослав Пантић, Београд 1964, друго издање 2002.

Народна књижевност. Епске песме у старијим записима, приредио Бошко Сувајџић, Београд-Крагујевац 1988.

2. Збирке Вука Караџића

САБРАНА ДЕЛА ВУКА КАРАЏИЋА, ПРОСВЕТА, БЕОГРАД

— Пјеснарица 1814-1815, приредио Владан Недић, Београд 1965.

— Српске народне пјесме:

• књ. I, приредио Владан Недић, Београд 1975;

• књ. II, приредила Радмила Пешић, Београд 1988;

• књ. III, приредио Радован Самарџић, Београд 1988;

• књ. IV: прир. Љубомир Зуковић, Београд 1986.

Или: Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме, књ. I, II, III, IV, Просвета, Београд 1953, 1958.

Српске народне приповијетке, приредио Мирослав Пантић, Београд  1988.

Српске народне пословице, приредио Мирослав Пантић, Београд 1987.

Етнографски списи, приредио Миленко Филиповић, Београд 1972; или: Живот и обичаји народа српског, СКЗ, Београд 1957.

Српски рјечник (1818, 1852), приредио Јован Кашић, Просвета, Београд 1986.

— Сабрани Вукови предговори

Вук Ст. Караџић, О српској народној поезији, приредио Боривоје Маринковић, Просвета, Београд 1964.

— Индекс мотива

B. Krstić, Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena, prir. I. Nikolić, Beograd 1984.

3. Записи објављени после Вукове смрти

* Вук Ст. Караџић, Српске народне пјесме, књ. V-IX, приредио Љубомир Стојановић, Државно издање, Београд 1898-1902; друго издање 1932-1936.

* Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, прир. Живомир Младеновић и Владан Недић, књ. I-V, САНУ, Београд 1973-1974.

* Веселин Чајкановић, Српске народне приповетке, Српски етнографски зборник, XLI, Београд 1927; друго издање: Гутенбергова галаксија, Београд 1999.

* Веселин Чајкановић, Антологија српских народних приповедака, Београд 1929. Друго издање под насловом: Чудотворни прстен. Најлепше српске народне приповетке, Београд 2001.

4. Остале значајније збирке

(Сима Милутиновић Сарајлија), Певанија црногорска и херцеговачка сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем, Будим 1833; Лајпциг 1837; друго издање приредио Добрило Аранитовић, Универзитетска ријеч, Никшић 1990.

Петар Петровић Његош, Огледало српско, Београд 1845 (и друга издања).

Hrvatske narodne pjesme, knj. I-X, skupila i izdala ih Matica Hrvatska, Zagreb 1896-1942.

Богољуб Петрановић, Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине, књ. I-III, Сарајево 1867-1870; друго издање приредио Новак Килибарда, Сарајево 1989.

Kosta Hörmann, Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, I-II, Sarajevo 1888-1889; drugo i treće izdanje priredila Đenana Buturović, Sarajevo 1976, 1990.

Браћа Миладиновци, Зборник народних македонских песама, Загреб 1861; друго издање приредио Дмитар Митрев, Скопље 1961.

II

АНТОЛОГИЈЕ И ИЗБОРИ СТУДИЈА

В. Попа, Од злата јабука, Руковет народних умотворина, Београд 1971.

В. Недић, Антологија народних лирских песама, Београд 1977.

М. Павловић, Антологија лирске народне поезије, Београд 1982.

З. Карановић, Антологија српске лирске усмене поезије, Нови Сад 1996.

Н. Милошевић-Ђорђевић, Српска народна лирика, Београд 1999.

Х. Крњевић, Антологија народних балада, Београд 1978.З. Карановић, Антологија српске лирско-епске усмене поезије,

Нови Сад 1998.Н. Милошевић-Ђорђевић, Српске народне епске песме и баладе,

Београд 2001.

С. Самарџија, Антологија епских народних песама, Београд 2001.

Краљевић Марко. Збирка 220 песама и 90 приповедака народних, покупљених из свих крајева српских и осталих југословенских земаља. Пробрао и средио Ср. Ј. Стојковић, 28. књига Друштва светог Саве, задужбина Ленке Бељинице, Штампарско подузеће "Застава" деоничарско друштво, Нови Сад 1922.

С. Петровић, Косовска битка у усменој поезији, Београд 2001.

Б. Сувајџић, Епске песме о хајдуцима и ускоцима, Београд 2003.

В. М. Јовановић, Српске народне приповетке, Београд 1932.

Н. Милошевић -Ђорђевић, Од како се земља охладила. Прозни облици српске народне књижевности и мале фолклорне форме, Београд 1997.

С. Самарџија, Српске народне загонетке, Антологија, Гутенбергова галаксија, Београд 1995.

М. Кнежевић, Антологија говорних народних умотворина, Београд 1957.

Народна књижевност, прир. В. Недић, Српска књижевност у књижевној критици, књ. 2, Београд 1970.

Usmena književnost, Izbor studija i ogleda, prir. M. Bošković-Stulli,  Zagreb 1971.

Narodna književnost. Izbor studija i članaka o narodnoj književnosti, prir. Đ. Buturović i V. Palavestra, Sarajevo 1974.

Ka poetici narodnog pesništva. Strana kritika o našoj narodnoj poeziji, prir. S. Koljević, Beograd 1982.

III

ОПШТА ЛИТЕРАТУРА

РЕЧНИЦИ, КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ И КУЛТУРНОИСТОРИЈСКИ ПРИРУЧНИЦИ

A. Škaljić, Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvatskosrpskom jeziku, treće izdanje, Sarajevo 1973.

Rečnik književnih termina, ur. D. Živković, Beograd 1985, друго издање 1992.

И. Тартаља, Теорија књижевности, Београд 1998.

Rječnik simbola, ur. J. Chevalier i A. Gheerbrandt, Zagreb 1983.

A. Koterel, Rečnik svetske mitologije, Beograd 1998.

Д. Срејовић и А. Цермановић-Кузмановић, Речник грчке и римске митологије, Београд 1979.

Т. Вукановић, Енциклопедија народног живота, обичаја и веровања у Срба на Косову и Метохији, VI век – почетак XX века, Београд 2001.

Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић и Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Београд 1970, друго издање 1998.

Д. Бандић, Народна религија у Срба у сто појмова, Београд 1991.

Словенска митологија. Енциклопедијски приручник, уредили С. М. Толстој и Љ. Раденковић, Београд 2002.

ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ И ИСТОРИЈСКЕ СТУДИЈЕ

М. Орбин, Краљевство Словена, прев. З. Шкундрица, Београд 1968.

Ј. Ређеп, Гроф Ђорђе Бранковић и усмено предање, Нови Сад 1991.

Ј. Рајић, Немањићи, Мрњавчевићи и Грбљановићи, Бранковићи. Предговор С. Ћирковић, Београд 2003.

С. Новаковић, Срби и Турци XIV и XV века, прир. С. Ћирковић, Београд 1960.

С. Новаковић, Историја и традиција, прир. С. Ћирковић, Београд 1982.

Ј. Н. Томић, Историја у народним епским песмама, Београд 1909.

К. Јиречек, Историја Срба I-II, превео и допунио Јован Радонић, Београд 1988.

Ст. Станојевић, Историја српског народа (фототипија трећег издања из 1926), Београд 1993.

С. Станојевић, Из наше прошлости, Београд, 1934.

М. Ал. Пурковић, Јунаци српских народних песама, друго издање, Београд 2000.

В. Ћоровић, Историја Срба I-III, Београд 1989.

Група аутора, Историја српског народа, књига I-VI, Београд, 1981-1993.

Р. Михаљчић, Јунаци косовске легенде; Крај српског царства; Лазар Хребељановић - историја, култ, предање, Београд 1989; друго издање 1992.

Ј. Калић, Срби у позном средњем веку, Београд 1995.

М. Спремић, Бранковићи, Београд 1994; друго издање: Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Београд, Бањалука, 1999.

С. Ћирковић, Срби у средњем веку, Београд 2001.

О. Зиројевић, Турско војно уређење у Србији (1459-1683), Београд 1974.

Д. Спасић, А. Палавестра, Д. Мрђеновић, Родословне таблице и грбови српских династија и властеле, Београд 1991.

СТУДИЈЕ ИЗ МИТОЛОГИЈЕ И РЕЛИГИЈЕ

В. Чајкановић, Сабрана дела из српске религије и митологије, књ. I-V, прир. В. Ђурић, Београд 1994.

Т. Р. Ђорђевић, Наш народни живот, I-X, Београд 1930-1934; друго издање прир. Н. Љубинковић, књ. I-IV, Београд 1984.

Л. Павловић, Култови лица код Срба и Македоноца (Историјско-етнографска расправа), Смедерево 1965.

М. Недељковић, Годишњи обичаји у Срба, Београд 1990.

С. Зечевић, Митска бића српских предања, Београд 1981.

L. Leže, Slovenska mitologija, Beograd 1984.

Dž. Dž. Frejzer, Zlatna grana, I-II, Beograd 1977.

E. M. Meletinski, Poetika mita, Beograd 1983.

IV

ОБАВЕЗНА ПОСЕБНА ЛИТЕРАТУРА

В. Латковић, Народна књижевност, Београд 1967 (и каснија издања).

R. Pešić i N. Milošević-Đorđević, Narodna književnost, Beograd 1984, друго издање 1997.

Т. Maretić, Naša narodna epika, prir. V. Nedić, Beograd 1966.

В. Недић, Вукови певачи, Нови Сад 1981, друго издање 1984.

Н. Милошевић-Ђорђевић, Косовска епика, Београд 1990.

Ј. Деретић, Српска народна епика, Београд 2000.

V. J. Prop, Morfologija bajke, Beograd 1982.

M. Liti, Evropska narodna bajka, Beograd 1994.

Н. Милошевић-Ђорђевић, Од бајке до изреке. Обликовање и облици српске усмене прозе, Београд 2000.

С. Самарџија, Поетика усмених прозних облика, Београд 1996.

V

ОСТАЛА ЛИТЕРАТУРА: СТУДИЈЕ, ЗБОРНИЦИ И ДРУГО

Антонијевић, Драгана. Значење српских народних бајки, Београд 1991.

Банашевић, Никола, Баладе, Београд 1953.

Банашевић, Никола, Циклус Марка Краљевића и одјеци француско-талијанске витешке књижевности, Скопље 1935.

Бој на Косову у народној песми и причи, прир. М. Ђурић, Београд 1989.

Браун, Максимилијан, Српскохрватска јуначка песма, Београд 2004.

Видаковић-Петров, Кринка, Огледи о усменој књижевности, Београд 1990.

Врчевић, Вук, Тужбалице, прир. Д. Радојевић, Титоград 1986.

Вукчевић, Мило, Ђурђева Јерина у традицији и науци, Вршац 1934.

Гавриловић, Андра, Историја српске и хрватске књижевности усменога постања, Београд 1912.

Гавриловић, Андра, Романца о љубави Омера и Мериме, Београд 1924.

Геземан, Герхард, Студије о јужнословенској народној епици, Београд 2002.

Десница, Бошко, Стојан Јанковић и ускочка Далмација, Београд 1992.

Детелић, Мирјана, Митски простор и епика, Београд 1992.

Детелић, Мирјана, Урок и невеста. Поетика епске формуле, Београд 1996.

Дрндарски, Мирјана, На вилином вијалишту, Београд 2001.

Ђорђевић, Тихомир Р., Вештица и вила у нашем народном веровању и предању, Вампир и друга бића у нашем народном веровању, Српски етнографски зборник 64, 1953 (друго издање 1989).

Ђорђевић, Тихомир Р., Зле очи у веровању Јужних Словена, Београд 1938, друго издање 1985.

Ђорђевић, Тихомир Р., Природа у веровању и предању нашег народа, 1-2, Београд 1958.

Завишин, Мирјана, Ђено ми сунце нигда не залази (антологија почасница), Нови Сад 1986.

Зборник у славу Филипа Вишњића и народне песме, Београд 1935.

Зечевић, Слободан, Култ мртвих код Срба, Београд 1982.

Зуковић, Љубомир, Вукови певачи из Црне Горе, Београд 1988.

Зуковић, Љубомир, Народни еп о Марку Краљевићу, Београд 1985.

Зуковић, Љубомир, О нашем усменом песништву, Сарајево 1985.

Јанковић, Ненад Ђ., Астрономија у предањима, обичајима и умотворинама Срба, Београд 1951.

Јовановић, Војислав М. Зборник радова о народној књижевности, прир. И. Николић и Д. Ајдачић, Београд. 2001.

Казимировић, Радован, Тајанствене појаве у нашем народу, Београд 1941, друго издање 1991.

Клеут, Марија, Иван Сењанин у српскохрватским усменим песмама, Нови Сад 1987.

Кнежевић, Миливоје, Антологија говорних народних умотворина, Београд 1957.

Кољевић, Светозар, Наш јуначки еп, Београд 1974, или: Постање епа, Нови Сад 1998.

Косово у памћењу и стваралаштву, прир. Н. Љубинковић, Београд 1989 (тематски број часописа Расковник, бр. 55-56).

Косово у памћењу и стваралаштву, Расковник, 1989, бр. 55-56.

Костић, Драгутин, Старост народног епског песништва нашег, Београд 1933.

Костић, Драгутин, Тумачења друге књиге Српских народних пјесама Вука Ст. Караџића, Додатак к четвртом државном издању, Београд 1937.

Култ светих на Балкану (зборник радова), ур. М. Детелић, т. I, Крагујевац 2001; т. II, Крагујевац 2002.

Латковић, Видо, Епска народна поезија Црне Горе, Титоград 1964.

Лесковац, Младен, Бећарац, Нови Сад 1958, 1979.

Марко Краљевић. Историја, мит, легенда, прир. Н. Љубинковић, Београд 1997 (Расковник, 1997, година XXIII, бр. 87-90).

Матић, Светозар, Наш народни еп и наш стих, Нови Сад 1964.

Матић, Светозар, Нови огледи о нашем народном епу, Нови Сад 1972.

Матицки, Миодраг, Двори самотвори. Антологија тужбалица, Београд 1979.

Матицки, Миодраг, Епика устанка, Београд 1982.

Матицки, Миодраг, Историја као предање, Београд 1999.

Матицки, Миодраг, Српскохрватска граничарска епика, Београд 1974.

Меденица, Радосав, Бановић Страхиња у кругу варијаната и тема о невери жене у нашој народној епици, Београд 1965.

Меденица, Радосав, Наша народна епика и њени творци, Цетиње 1975.

Меденица, Радосав, Неколико најистакнутијих проблема из наше усмене епике, Титоград 1986.

Меденица, Радосав, Црногорске анегдоте (антологија), Титоград 1967.

Мелетински, Е. М., Историјска поетика новеле, Нови Сад 1997.

Милошевић-Ђорђевић, Нада, Заједничка тематско-сижејна основа српскохрватских неисторијских епских песама и прозне традиције, Београд 1971.

Милошевић-Ђорђевић, Нада, Казивати редом. Прилози проучавању Вукове поетике усменог стварања, Београд 2002.

Мићовић, Драгутин, Крајишничка епика, Београд 1981.

Младеновић, Живомир, Трагања за Вуком, Београд 1987.

Мојашевић, Миљан, Српска народна приповетка у немачким преводима од Грима и Вука до Лескина, Београд 1950.

Недић, Владан, О усменом песништву, Београд 1976.

Новаковић, Стојан, Народне загонетке, Панчево 1877.

Од мита до фолка (зборник радова), ур. Д. Срејовић, Крагујевац 1996.

Павловић, Миодраг, Огледи о народној и старој поезији, прир. Ж. Требјешанин, Београд 1993.

Палавестра, Влајко, Хисторијска усмена предања из Босне и Херцеговине, прир. М. Нишкановић, Београд 2003.

Петровић, Михаило Д., Божанства и демони црне боје код старих народа, Београд 1940.

Пешикан-Љуштановић, Љиљана, Змај Деспот Вук – мит, историја, песма, Нови Сад 2002.

Пешут, Петар, Ратничко-патријархална анегдота, Београд 1989.

Поповић, Душан, Болани Дојчин у српском народном предању, Београд 1903.

Путилов, Борис Николајевич, Јуначки еп Црногораца, Титоград 1985.

Раденковић, Љубинко, Народна бајања код Јужних Словена, Београд 1996.

Раденковић, Љубинко, Народне басме и бајања, Ниш, Приштина, Крагујевац, 1982.

Раденковић, Љубинко, Симболика света у народној магији Јужних Словена, Ниш 1996.

Ређеп, Јелка, Косовска легенда, Нови Сад 1995.

Ређеп, Јелка, Сибињанин Јанко. Легенде о рођењу и смрти, Нови Сад 1992.

Ређеп, Јелка, Убиство владара, Нови Сад 1998.

Самарџија, Снежана, Поетика усмених прозних облика, Београд 1997.

Самарџић, Радован, Усмена народна хроника, Нови Сад 1978.

Серенсен, Асмус, Прилог историји развоја српског јуначког песништва, Београд-Нови Сад 1999.

Софрић Нишевљанин, Павле, Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба по Ангелу де Губернатису, Београд 1912, друго издање 1990.

Српска фантастика, зборник радова, Београд 1989.

Старина Новак и његово доба, зборник радова, Београд 1988.

Стефановић, Светислав, Легенда о зидању Скадра, Београд 1928.

Стојановић, Миодраг, Хајдуци и клефти у народном песништву, Београд 1984.

Толстој, Никита Илич, Језик словенске културе, Ниш 1995.

Тројановић, Сима, Главни српски жртвени обичаји, Српски етнографски зборник, 17, Београд 1911.

Тројановић, Сима, Змије и друге немани водене по народним причама, Српски етнографски зборник, Београд 1934.

Ћоровић, Владимир, Свети Сава у народном предању, Београд 1927, друго издање 1990.

Ћурчин, Милан, Српска народна песма у немачкој књижевности, Београд 1987.

Усмено и писано/писмено у књижевности и култури, зборник радова, ур. Светозар Петровић, Нови Сад 1988.

Филиповић, Миленко С., Човек међу људима, Београд 1991.

Хасанагиница (зборник радова), Научни састанак слависта у Вукове дане, 4/1, 1974.

Џаковић, Вукоман, Црногорске народне тужбалице, Титоград 1970.

Шаулић, Новица, Српске народне тужбалице, Београд 1920.

Betelhajm, Bruno, Značenje bajki, Beograd 1979.

Biti, Vladimir, Bajka i predaja, Zagreb 1981.

Bošković-Stulli, Maja, Usmena književnost kao umjetnost riječi, Zagreb 1975.

Bošković-Stulli, Maja, Usmena književnost nekad i danas, Beograd 1983.

Božović, Rade, Arapi u našoj narodnoj poeziji, Beograd 1977.

Dukat, Zdeslav, Homersko pitanje, Zagreb 1988.

Hasanaginica, prir. A. Isaković, Sarajevo 1974.

Jagić, Vatroslav, Izabrani kraći spisi, Zagreb 1948.

Krstić, Branislav, Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena, Beograd 1984.

Liti, Maks, Evropska narodna bajka, Beograd 1995.

Lord, Albert Bejts, Pevač priča, I-II, 1990.

Murko, Matija, Tragom srpsko-hrvatske narodne epike, I-II, Zagreb 1951.

Narodna bajka u modernoj književnosti, prir. M. Drndarski, Beograd 1978.

Nodilo, Natko, Stara vjera Srba i Hrvata, Split 1981 (reprint).

Prop, Vladimir, Historijski korijeni bajke, Sarajevo 1990.

Prop, Vladimir, Morfologija bajke, Beograd 1982.

Prop, Vladimir, Problemi komike i smeha, Novi Sad 1984.

Schmaus, Alois, Studije o krajinskoj epici, Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, 297, Zagreb 1953.

Zima, Lika, Figure u našem narodnom pesništvu, Zagreb 1988.

семинарски и дипломски радови

ТЕМЕ ЗА СЕМИНАРСКЕ РАДОВЕ

1. ЕПСКА ПОЕЗИЈА

А) АНАЛИЗА ПО ПЕРИОДИМА

Најстарија времена (доба до пропасти српске средњовековне државе)

АНАЛИЗА ЕПСКОИСТОРИЈСКОГ ЈУНАКА / ПЕРИОДА / ПОРОДИЦЕ / ТЕМЕ / ТИПА ЈУНАКА

Владари:

Стефан Немања, свети Сава, Стефан Дечански, цар Душан, цар Урош, кнез Лазар, Високи Стефан, Ђурађ Смедеревац, Проклета Јерина, Јово Деспотовић, Змај Деспот Вук.

Феудалне породице и њихови чланови:

Мрњавчевићи, Бранковићи, Јакшићи, Црнојевићи.

Епскоисторијски јунаци:

— Марко Краљевић (елементи епске биографије: порекло, женидба, подвизи, мегдани, епске улоге, интеренационални мотиви, смрт; преглед објашњења епске популарности; односи између врста; варијанте тема; поређење старијих записа с песмама из Вукове збирке и сл.).

— Остали јунаци: Љутица Богдан, Војвода Пријезда, Војвода Кајица, Болани Дојчин и др.

Битке:

Косовска битка 1389; Косовска битка 1448. Сличности и разлике.

Анализа појединих јунака:

— Кнез Лазар, Милош Обилић, Вук Бранковић, Југовићи; женски ликови (појединачно и скупно): кнегиња Милица, Косовка девојка, Мајка Југовића, Лазареве кћери. Други косовски бој: Сибињанин Јанко, Секула, Михаило Свилојевић, краљ Матијаш.

Средња времена (хајдуци и ускоци)

АНАЛИЗА ЕПСКОИСТОРИЈСКОГ ЈУНАКА / ПЕРИОДА / ДРУЖИНЕ / ТЕМЕ / СТИЛСКИХ ОДЛИКА

Хајдуци и дружине:

— Старина Новак, Грујица Новаковић, Мијат Томић, Бајо Пивљанин

Ускоци:

— Котарски ускоци, Стојан Јанковић

— Сењски ускоци, Иво Сењанин

Најновија времена (Први и други српски устанак, новије борбе за ослобођење Србије и Црне Горе)

АНАЛИЗА ЕПСКОИСТОРИЈСКОГ ЈУНАКА / ПЕРИОДА / ТЕМЕ /СТИЛСКИХ ОДЛИКА

Теме, битке, варијанте, формулативност, типови јунака, историја и поезија.

Б) АНАЛИЗА ПЕВАЧА / ТЕМЕ / ЖАНРОВСКИХ ОДНОСА

— Анализа репертоара певача (Филип Вишњић, Старац Милија, Тешан Подруговић, Старац Рашко, Стојан Хајдук, Живана, Јеца, Слепа из Гргуреваца, Слепа из Јарка и др.

— Анализа одабраних варијаната (старији записи – записи из Вукових збирки)

— Анализа теме: женидбе епских јунака, муж на свадби своје жене, неверство љубе, оклеветани јунаци, завада браће и братоубиство, преоблачење, делија девојка, подизање задужбина, функција снова, јуначки мегдани и др.

— Анализа елемената поетике и стила (формулативност, време, простор, етикеција, описи, одећа, фигуре).

—Односи између врста: епика - бајка - предање: змај љубавник, женидба човека вилом, змија младожења, родоскврнуће и др.

2. ЛИРСКА ПОЕЗИЈА

— Анализа основних одлика лирике у целини и појединих лирских врста: обредне, обичајне, посленичке и песме о раду, љубавне, бачванске песме итд.

— Књижевноисторијска и књижевнотеорија питања: класификација, бележење,  лирске песме у старијим записима, утицај ренесансне и барокне писане позије на усмену лирику и сл. 

— Однос лирске врсте и обреда: коледарске и божићне, лазаричке, ускршње, ђурђевске, краљиче и спасовске, додолске и прпорушке песме, тужбалице, сватовске песме.

— Поетика, стил и израз: изражавање осећања, стилске фигуре, типске ситуације и ликови.

3. БАЛАДЕ

— Анализа жанра у целини и појединих врста (митолошке, легендарне, историјске, јуначке, породичне и љубавне, новелистичке).

— Књижевноисторијска и књижевнотеорија питања: класификација, бележење,  баладе у старијим записима; досадашња проучавања Хасанагинице, варијанте Хасанагинице, варијанте Смрти Омера и Мериме и сл.

— Поетика, стил и израз: изражавање осећања, стилске фигуре, типске ситуације и ликови.

4. ПРОЗА

— Анализа појединих врста: бајке, басне и приче о животињама, новеле, шаљиве приче, анегдоте, предања.

— Односи између прозних врста: предање и бајка, бајка и новела, новела и шаљива прича.

— Књижевноисторијска и књижевнотеорија питања: класификација, бележење,  теоријски приступи.

— Поетика, фантастика, ликови, стил и израз.

— Кратке говорне умотворине: пословице, питалице, загонетке. Основне одлике, функција кратких говорних облика у народној поезији или прози.

5. Теренска збирка

ТЕМЕ ЗА ДИПЛОМСКЕ РАДОВЕ

Народна књижевност у периодици

(Јавор, Стражилово, Босанска вила, Српски етнографски зборник, Зборник за народни живот и обичаје Јужних Словена, Књижевни север, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, Народно стваралаштво, Расковник)

1. Записи народних умотворина и описи народног живота

2. Студије, чланци, расправе, библиографија

Проучаваоци народне књижевности

(Стојан Новаковић, Тихомир Ђорђевић, Владимир Ћоровић, Бранислав Крстић,

Радосав Меденица)

Епска народна поезија

Хумор у епској народној поезији

Фантастика у епској народној поезији

Обичаји и морални кодекс у епским песмама

Нивои формулативности у народној епици

Вукови певачи

Досадашња проучавања Лазарице

Анализа једне Лазарице (Аврам Панић, Богољуб Петрановић, Стојан Новаковић)

Вишњићеве песме и спев Гаврила Ковачевића о Првом српском устанку

Лирска народна поезија

Обреди и веровања у народној лирици

Природа и човек у лирским народним песмама

Облици формулативности у лирским врстама

Функција описа у лирским народним песмама

Лирско-епске врсте

Поетика баладе и могућности класификације

Досадашња проучавања балада

Историјат бележења и проучавања "Хасанагиице"

Кратки говорни облици

Особитост једног од облика

Кратки говорни облици у лирици/епици/приповедним врстама

Народна проза

Реалистичност бајке

Односи међу прозним врстама

Нивои формулативности у прозним облицима

Однос писане и усмене књижевности

(од средњовековне књижевности и ренесансе, преко романтичара до савремене српске књижевности)

Епске песме и њихова драматизација

Теренска истраживања и збирке народних умотворина

УПУТСТВА ЗА ИЗРАДУ СЕМИНАРСКОГ РАДА

Семинарски рад мора да испуни следеће услове:

– самосталан истраживачки рад студента,

– у облику књижевноисторијске или књижевнотеоријске расправе,

– објективан у излагању и критички у односу на грађу и литературу,

– писмен, фактографски тачан и уредан.

ИЗГЛЕД СЕМИНАРСКОГ РАДА И ТЕХНИКА ИЗРАДЕ

– рад мора да буде читко прекуцан на стандардној белој писаћој хартији формата А4, само с једне стране;

- број редова на страни је до 30; обавезан је дупли проред између редова; лева маргина је широка 2 цм, а десна 4 цм;

– куцање на рачунару: користити стандардне рачунарске фонтове који имају све словне знаке ћириличне азбуке; латинични фонтови који немају дијакритичке и друге потребне словне знаке не долазе у обзир;

– листове треба пагинисати – обележити арапским бројевима у десном углу доње или горње маргине;

– дактилографске грешке треба обавезно поправити видљиво и читко оловком (не графитном).

Насловна страна семинарског рада мора да садржи следеће податке:

– у заглављу: Филолошки факултет Универзитета у Београду

– у средњем делу: Семинарски рад из Народне књижевности, назив теме

– у доњем делу: место и датум, име и презиме студента, група, број индекса

Семинарски рад не треба коричити, ни повезивати. Листове не бушити са стране, нити везивати спиралом. Довољно је спојити их спајалицом и приложити у фасцикли.

ПИСАЊЕ РАДА

Рад треба да буде правописно и стилски коректан, стил јасан и логичан, а приступ објективан, критичан, непристрасан.

Од користи су следећи приручници:

Правопис српскога језика, приредили М. Пешикан, Ј. Јерковић и М. Пижурица, Матица српска, Нови Сад 1993.

П. Ивић, И. Клајн, М. Пешикан, Б. Брборић, Српски језички приручник, Београдска књига, Београд 2004.

Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, у редакцији С. Ристића и Р. Алексића, Просвета, Београд 1954 (и више поновљених издања). 

Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica. Četvrto, prerađeno i dopunjeno izdanje, Čigoja štampa, Beograd 1997.

Umberto Eko, Kako se piše diplomski rad. S italijanskog prevela Mirjana Đukić-Vlahović, Narodna knjiga / Alfa, Beograd 2000.

ЦИТИРАЊЕ ЛИТЕРАТУРЕ И НАПОМЕНЕ

Цитирање је дословно навођење туђих речи које се обележава знацима навода ("садржај цитата") и фус-нотом. Туђе речи морају се пренети потпуно верно, онако како су дате у оригиналу.

Са цитатима треба бити штедљив у највећој могућој мери и наводити само кад је то неопходно. Клонити се низања цитата и обавезно их коментарисати.

Парафразирање или препричавање туђим речима такође треба обележити напоменом (фус-нотом).

Фус-нота односно напомена јесте белешка испод текста. Цитирани текст обележава се арапским бројем, за пола реда подигнутим, који стоји на после завршеног знака навода. Испод

текста, на свакој страни, или на крају рада, даје се садржај напомене (фус-ноте).

Кад оно што се цитира такође садржи текст под наводницима, тај унутрашњи цитат обележава се полунаводницима ('полунаводник').  

Садржај фус-ноте испод текста треба откуцати ситнијим слогом у односу на основни текст. Ако се основни текст куца у величини 12, напомена се куца у величини 10.

Цитат се куца на оном писму какво је дато у оригиналу.

Пример:

"У народу се казује да се несрећнику не може помоћи. Неки имућан човек пожелео да помогне несрећника, али да то он не зна. Човек оставио кесу с новцем на брвно куда је несрећник пролазио преко реке. Кад несрећник дође до брвна, онда помисли: 'Доста пута сам ово брвно прелазио, а сада ћу покушати да га пређем жмурећи.' Тако и учини. Није имао срећу да нађе остављену кесу с новцем."1

__________________________

1 Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник. Друго допуњено издање, Београд 1998, стр. 419.

Напомене садрже тачан библиографски податак о делу. То подразумева:

– име и презиме аутора,

– наслов дела или часописа,

– назив издавача, или број часописа

– година издања (и број издања, ако их има више)

– број стране с које се преузима цитат.

Ако се више пута наводи једно дело, могу се увести скраћенице. Тада на последњој страни рада треба дати списак скраћеница и њихових разрешења. Уобичајено је скраћивати називе збирки песама и приповедака.

На пример:

Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме, књига друга, Сабрана дела Вука Стефановића Караџића, књига пета, приредила Радмила Пешић, Просвета, Београд 1988, песма бр. 23 = Вук II , 23 .

Песме и приповетке увек наводити према њиховом броју у збирци , а не према броју стране (јер се стране разликују од издања до издања).

На крају сваког рада, после напомена, обавезно донети списак литературе. У списку литературе наводе се сва употребљена дела, с потпуним и тачним подацима.

Примери:

Монографије

Име аутора, наслов дела, (наслов едиције или библиотеке), (број књиге или тома), (приређивач, сакупљач, преводилац), издавач, место издања, (број издања ако их је више), година издања, број стране.

Рад у зборнику

Име аутора, наслов рада, наслов зборника, уредник издања или приређивач, наслов едиције или библиотеке, број књиге или тома, број стране.

Рад у часопису

Име аутора, наслов рада, назив часописа, место издања, година издања, број годишта, број свеске, број стране.

ПРИКУПЉАЊЕ ТЕРЕНСКЕ ГРАЂЕ

ПОДСЕТНИК

Прикупљање теренске грађе подразумева настављање Вуковог рада, "вјерно, чисто и непокварено" бележење, чиме се обезбеђује чување потпуне аутентичности усменог дела.

1. ЛОКАЛИЗОВАЊЕ ЗАПИСА

Треба тачно описати крај/село у ком се грађа скупља. Најпре: упознати се с литературом (фолклорном, етнографском,

антропогеографском и сл.; споменице, зборници, прегледи прошлости дотичног краја). Пружити што више релевантних података о народном животу и обичајима тог краја у прошлости и садашњости, нпр. у вези с традицијом усменог стварања, у вези с гуслама - да ли их је било по кућама и кад, има ли их сад, да ли се памте чувени певачи и слично. Укратко известити о пореклу становништва тог краја (одакле су поједини певачи или су староседеоци, да ли памте кад су досељени, одакле, зашто).

2. ЛИЧНОСТ ПЕВАЧА/КАЗИВАЧА

Име певача / казивача, године, занимање, порекло. Степен писмености и образовања (што више података).

3. ОДНОС ПРЕМА ТРАДИЦИЈИ И НАРОДНОЈ ПРОШЛОСТИ

Да ли дело сам саставио или чуо од другога (од кога је чуо; је ли верно испевао /казивао или препевао; ако је научио из књиге, из које; ако му је неко читао из књиге, из које).

4. НАЧИН ИЗВОЂЕЊА

Описати све нетекстовне облике који прате извођење (нпр. музичка и плесна пратња, мимика и др.).

5. НАЧИН СТВАРАЊА УСМЕНОГ ДЕЛА

Процес памћења усменог дела: како певач памти песме / приче; колико пута му треба да чује дело да би га запамтио, да ли га памти у целини или по деловима, које делове најпре памти и сл. Да ли певач зна и пева целе песме или само комаде; да ли уме да исприча (у прози) садржај који везује комаде; да ли комбинује прозу и стихове, и како; има ли више прозе или стихова; како сам певач објашњава ту појаву.

6. НАМЕНА И РЕЦЕПЦИЈА УСМЕНОГ ДЕЛА

У којој прилици и у које доба године је песма испевана (ако није певана на молбу); пред каквом публиком; када и какве примедбе обично прави публика (за време певања или на крају), и шта певач одговара; проза: атмосфера, повод, окружење; публика: колико утиче, пред ким се пази, а пред ким слободно говори и сл.

7. УМЕТНИЧКИ ЗАНАТ И ДРУШТВЕНА УЛОГА

Како се препознаје професионалан певач/казивач, а како аматер? Какве су особине талентованог ствараоца? Елементи технике и поетике спевавања (стил, однос и свест према усменом делу). Који ствараоци су цењени у друштву?

8. ОДНОС ПРЕМА ИСТОРИЈИ

Да ли се верује у истинитост; које се песме / предања најрадије слушају: о најстаријим, средњим или новим и најновијим догађајима; о којим јунацима певач најрадије пева и колико песама отприлике о појединим јунацима зна; да ли наводи наслове или садржај; зашто певач пева/прича баш о неком одређеном догађају или јунаку (нарочито ако се ради о новијем догађају или о јунацима друге вере или онима који су променили веру).

9. САВРЕМЕНИ ЖИВОТ

Распитати се какви су по суду певача узроци опадања народне песме; каква је снага и брзина тог опадања; шта је заменило некадашња весеља и забаву гуслама; сметају ли радио, телевизија, рачунари, интернет; цене ли се старци који знају нешто да причају или певају.

10. ТЕРМИНОЛОГИЈА

Потражити објашњење непознатих речи и израза, или необичне употребе; личних и географских имена; сталних епитета. – Да ли певач зна нека посебна имена за одређене књижевне врсте (нпр. за песму, причу, пословицу, загонетку, басну, бајку, шаљиву причу, предање и сл.); да ли је познат назив "бугарштица".

И друга слична питања се могу поставити у зависности од околности и грађе. Треба искористити сваки наговештај и расположење певача, ухватити повољан тренутак да се сазна што више. Ако се таква прилика не укаже, не треба је на силу тражити.

настава

групе 01, 02 и 03: 2+1 у првом и другом семестру

групе 05 и 06: 2+4 у првом и другом семестру

обавезе

групе 01, 02 и 03: семинарски рад (алтернира са семинарским радом из Средњовековне књижевности)

групе 05 и 06: семинарски рад

испит

студенти свих група: писмени  и усмени после другог семестра

ПРЕГЛЕД ЈУЖНОСЛОВЕНСКИХ КЊИЖЕВНОСТИ

наставници

доц. др Тихомир Брајовић

проф. др Михајло Пантић

програм

I БУГАРСКА КЊИЖЕВНОСТ

Књижевноисторијска периодизација, бугарска књижевност у контексту јужнословенских књижевности

Паисиј Хиландарски – Историја славенобугарска (фрагмент)

Софроније Врачански – Житије грешнога Софронија (фрагмент)

Почеци бугарске уметничке поезије:

Добри Чинтулов  – “Устани јуначе балкански”; Петко Славејков  – “Глас са Балкана”

Љубен Каравелов – књижевна и просветитељска делатност

Христо Ботев – Песме (избор)

Иван Вазов – Епопеја заборављених, Под јармом/Под игом (роман)

Алеко Константинов – Баја Гањо (збирка прича)

Нове тенденције:

Пенчо Славејков – Песме (избор)

Симболизам:

Пејо Јаворов – Песме (избор)

Димчо Дебељанов – Песме (избор)

Експресионизам:

Гео Милев – Песме (избор)

Христо Смирненски – Песме (избор)

Нови реализам:

Елин Пелин – Изабране приповетке

Јордан Јовков – Изабране приповетке

Међуратна књижевност:

Ангел Караличјев – Песме (избор)

Јелисавета Багрјана – Песме (избор)

Нова књижевност:

Димитар Димов – Осуђене душе; Дуван (романи)

Емилијан Станев – Крадљивац бресака (приповест)

II MАКЕДОНСКА КЊИЖЕВНОСТ

Књижевноисторијска периодизација, македонска књижевност у контексту јужнословенских књижевности

Претече:

Константин Миладинов – Изабране песме

Григор Прличев – Скендербег или  Аутобиографија

Војдан Поп Георгиев Чернодрински – Македонска крвава свадба (драма)

Између два светска рата:

Васиљ Иљоски – Побегуља (драма)

Антон Панов – Печалбари (драма)

Ристо Крле – Новац је убиство (драма)

Коста Рацин – Бела праскозорја (песме)

После Другог светског рата:

Песници:

Ацо Шопов – Изабране песме

Блаже Конески – Изабране песме

Славко Јаневски – Изабране песме

Матеја Матевски – Изабране песме

Гане Тодоровски – Изабране песме

Радован Павловски –  Изабране песме

Богомил Ђузел – Изабране песме

Прозаисти:

Блаже Конески –  Виноград (приче)

Живко Чинго –  Пасквелија, Нова Пасквелија, Заљубљени дух (приче)

Петре Андреевски –  Неверне године (приче)

Влада Урошевић –  Ноћни фијакер, Лов на једнороге, Догађаји (приче)

Славко Јаневски – Роман (по избору)

Владо Малески – Роман (по избору)

Ташко Геориевски – Роман (по избору)

Живко Чинго – Роман (по избору)

Петре Анреевски – Роман (по избору)

Божин Павловски – Роман (по избору)

Слободан Мицковић – Роман (по избору)

Драма:

Коле Чашуле, Томе Арсовски, Горан Стефановски, Јордан Плевнеш (дело по избору). 

Критика (преглед):

Димитар Митрев, Димитар Солев, Александар Спасов, Милан Ђурчинов, Влада Урошевић, Слободан Мицковић, Миодраг Друговац.

III ХРВАТСКА  И  СЛОВЕНАЧКА  КЊИЖЕВНОСТ  XIX  И  XX  ВЕКА

Особености проучавања националних књижевности у садејству историјског и компаративног приступа: Питања периодизације  (епохе, правци, књижевне „струје” и „токови”, „старија” и „новија” књижевност, границе и претапања); историјске и културне сличности и разлике; естетско-типолошки, језички и други додири и диференције; ауторски, жанровски, стилско-поетички утицаји и засебности; хрватска и словеначка књижевност према осталим јужнословенским књижевностима, посебно према српској књижевности, као и према другим европским књижевностима и културама.

Предромантизам и романтизам: Просветитељске, препородно-будничарске, познокласицистичке и сентименталистичке појаве и одјеци. Проблем књижевног језика у светлу предромантичарске и романтичарске естетике и погледа на свет (дијалекти, усмена и писана традиција, ванкњижевни утицаји, недоумице и полемике око језичког стандарда). Илиризам или хрватски народни препород: Културно-идеолошке, естетичке и лингвистичке претпоставке национално-препородитељског и јужнословенског, односно свесловенског деловања; Љ. Гај - реформа језика и правописа; илирци према Србима и Словенцима: Бечки књижевни договор, „абецедни рат” и словеначки спорови око језика (Ј. Копитар – М. Чоп, Ф. Прешерн); С. Враз између словеначке и хрватске (илирске) књижевности; поетика, тематика, жанрови и стилови илирске књижевности. Књижевна гласила у време романтизма (Крањска чбелица, Даница, Коло). Изразите ауторске личности и њихов допринос (Мажуранић, Прешерн). Однос према европском романтизму. Књижевност „препородне инерције” и „продужени” романтизам или псеудоромантизам.

Протореализам и реализам: Колебања између идеалног и реалног метода у књижевности („етнографска романтика”, „фолклорни реализам”). Есејистичко-теоријска и програмска разабирања (А. Шеноа, Ф. Левстик). (Псеудо)историјска приповест и роман – домаћи и страни утицаји, тематика, фактура и композиција (М. Боговић, Ј. Јурчич, А. Шеноа). Новела, цртица и „слика” као „лабораторијске” форме реалистичке структуре (А. Шеноа, Ј. Керсник, К. Ш. Ђалски). Посебна позиција лирско-песничких жанрова и аутора (С. Јенко, С. Грегорчич, С. С. Крањчевић). Реалистичка поетика између конкретног и општег, субјективног и  објективног, индивидуалног и типског, психолошког и социјалног, руралног и урбаног, регионалног и универзалног. „Критички” (А.

Ковачић) и „поетски” реализам (К. Ш. Ђалски, Ј. Керсник). Руски и западноевропски узори. Натуралистички утицаји и елементи (А. Ковачић, Е. Кумичић, Ф. Говекар). Часописи и гласила (Вијенац, Љубљански звон). Позни тријумф реалистичког романа (В. Новак, И. Тавчар). Знаци дезинтеграције реализма и обриси модернистичке поетике (А. Ковачић, Ј. Лесковар).

Модерна: Прелазне појаве и стилске интерференције - неоромантизам и модернизам (С. С. Крањчевић, Д. Кете, Ј. Мурн), реализам и модернизам ( словеначка „нова струја” тзв. „објективног реализма”, И. Војновић, социјално-реалистичка компонента „прашке групе” хрватских модерниста). Периодизацијско-типолошке недоумице и алтернације („доња” и „горња” граница периода; генерације и групације, фазе и интервали; модерна – модернизам – сецесија – импресионизам – декаденција – артизам – естетизам - симболизам). Стваралачка аутономија и „заокрет према Европи”; критичко-теоријски спорови око „нове књижевности” („стари” и „млади”). Часописи и гласила (Младост, Живот, Савременик). Особена позиција А. Г. Матоша: есејистичко-критичка одбрана импресионизма и артизма (полемике са М. Марјановићем и Ј. Скерлићем), песничко-приповедна афирмација парнасо-симболизма и модернизма. Иван Цанкар: поетика, жанрови, тематски комплекси и топоси - социјални критицизам и модернистичко митопејство, натурализам и симболизам, патос и иронија. Поетичко-стилска хетерогеност модерне: сублимни импресионизам В. Видрића и „преурањени” авангардизам Ј. П. Камова.  

Експресионизам и авангарда: Од модерне према експресионизму и авангардизму: програмски негативизам младог Крлеже; Тин Ујевић између естетицистичко-симболистичке и експресионистичке, односно надреалистичке поетике. Часописи као „родно место” и полигон нове књижевности (Пламен, Младина, Вијавица, Јуриш). Зенитизам Љ. Мицића и дадаизам Д. Алексића као хрватско-српски израз експресионистичког замаха. Релације према немачком експресионизму, француском надреализму и другим авангардним „измима”. Антиратни став, критика цивилизације и захтев за стварањем нових вредности у друштву и уметности (акциони и поетски експресионизам). Слободни и везани стих, револт и апстракција, урбани и космички дух експресионистичког песништва. „Метафизички” експресионизам А. Б. Шимића и песнички конструктивизам С. Косовела. Немиметичност и неконвенционалност, симболичност и алегоричност, патос и гротеска експресионистичке драматургије (М. Крлежа, С. Грум). Психологизам и симболизам авангардно-модернистички оријентисаног приповедања (М. Крлежа, В. Бартол.).

Књижевност социјалног ангажмана: „Покрет социјалне литературе”, „нови реализам”, „нова стварност” и социјални ангажман; књижевност и идеологија -  М. Крлежа и „сукоб на књижевној левици” (часописи Данас и Печат, белетристички одјеци). Глембајевски циклус као креативна синтеза социјално-реалистичких и психолошко-модернистичких проседеа. Повратак миметичности и завичајно-рустикалној тематици (И. Г. Ковачић, П. Воранц, М. Крањец). „Социјалистички реализам” после Другог светског рата – тенденциозна и „партијна” књижевност, теорија и пракса, спорења око традиције и модерности.

Савремена књижевност: Одговор на естетику „социјалистичког реализма”:   егзистенцијалистичка мисао и послератна обнова модернизма (Е. Коцбек, Ц. Космач, П. Шегедин, В. Десница). Иронијска поетика и „егзистенцијална гротеска” Р. Маринковића. Неомодернистичка критика идеологије и историје кроз пародијску и пастиш рекреацију традиције и мита (Д. Смоле, М. Матковић, А. Хинг, И. Брешан, С. Новак). Часописи и генерацијска поетика (Кругови, Разлог, Содобност, Перспективе). Теоријско-критичка мисао (структурализам, феноменологија, интерпретација текста) и њен утицај на „иманентно” (само)разумевање књижевности. Плурализам поетика: артизам и  интелектуализам (С. Михалић, А. Хинг, А. Шољан, В. Зупан), књижевност језичке самосвести и рефлексивне несводивости (Т. Шаламун, И. Сламниг, В. Тауфер, Д. Драгојевић), неореалистичка и неоисторијска наративност (Б. Зупанчич, И. Аралица, Н. Фабрио)... Постструктурализам и знаци постмодернизма: „тривијални” и „документарни” жанрови, фантастика и интертекстуалност, метафикционалност и метаисторичност (С. Шнајдер, Д. Јовановић, П. Павличић, Д. Угрешић...).

лектира

Новија бугарска књижевност доступна у преводу на српски језик:

1.     Савремене бугарске приповетке, 1934.

2.     Бугарска приповетка (антологија), 1949.

3.     Бугарска поезија XX века, 1969.

4.     Коњаници вечности, антологија бугарског песништва, 1989.

5.     Антологија бугарске кратке приче, 1998.

6.     Бугарска поезија друге половине XX века (антологија Марина Младенова), 1998.

7.     Савремена бугарска драма (Е. Рахнев, К. Донев, Е. Бонев), 2003.

8.      Антон Дончев –  Преломно време, 1988.

9.     Антон Дончев –  Витез свете књиге, 2003.

10. Јордан Радичков –  Полуцилиндар и козја брада, 1996.

11. Борис Христов –  Кртица. Долина плача, 2000.

12. Георги Господинов –  Природни роман, 2001.

13. Бојан Биолчев –  Слатко ништа, 2002.

14. Николај Табаков –  Цртати по води, 2003.

15. Алек Попов –  Мисија Лондон, 2004.

У часописима:

1.     Нова бугарска прича, Градина 9/1986.

2.     Бугарска књижевност јуче и данас, Савременик 41/43, 1996.

3.     Бугарска књижевност, Писмо, 57/1999.

4.     Нова бугарска прича, Свеске, Свеске 32/1996.

5.     Нови бугарски приповедачи, Балканис, јесен-зима 2002.

6.     Књижевност српског и бугарског ПЕН-а, Мост, 175/176, 2003.

Хрватска књижевност XIX и XX века

Иван Мажуранић: Вјекови Илирије; Смрт Смаил-аге Ченгића

Аугуст Шеноа: Наша књижевност; новеле и приповести - Пријан Ловро; Каранфил с пјесникова гроба; Млади господин; Канаринчева љубовца; роман - Сељачка буна

Анте Ковачић: У регистратури

К. Ш. Ђалски: Под старим крововима или Вјенцеслав Новак: Посљедњи Стипанчићи

Силвије Страхимир Крањчевић: Изабране пјесме или Иво Војновић: Дубровачка трилогија

Антун Густав Матош: Новеле - Моћ савјести; Кип домовине лета 188*; Самотна ноћ; Пут у ништа; Миш; Camao; Игласто чељаде; Балкон; Цвијет са раскршћа; есеји и критике - О модерности; Baudelaire; Наша књижевна криза; „Реализам и артизам”; Лирика лизања и поезија пљуцкања; У сјени великог имена; Пјесме В. Видрића; Лирика Симе Пандуровића; Плес ријечи; Стеван Сремац; Јован Скерлић; избор из поезије

Владимир Видрић: Пјесме или Јанко Полић Камов: Псовка; Исушена каљужа

Тин Ујевић: Песничке збирке - Лелек себра; Колајна; Ауто на корзу; избор из песничке прозе; есеји - Ороз пред Ендимионом; Мрско ја; Испит савјести

Мирослав Крлежа: Есејистичко-програмски текстови - Хрватска књижевна лаж; Предговор 'Подравским мотивима' Крсте Хегедушића; новеле - Велики мештар свију хуља; Битка код Бистрице Лесне; Барака пет Бе; Вражји оток; Цврчак под водопадом; драме - Краљево; Глембајеви (уводна проза и драме); романи - Повратак Филипа Латиновића; На рубу памети

Антун Бранко Шимић: Преображења; есеји - Техника пјесме; О музици форма

Иван Горан Ковачић: Дани гњева; Јама

Ранко Маринковић: Драма - Глорија; књига новела Руке; роман - Киклоп

Савремени писац по избору

Словеначка књижевност XIX и XX века

Франце Прешерн: Поезија

Јанко Керсник: Сеоске слике; Јара господа или Иван Тавчар: Височка хроника

Јосип Мурн: Песме и романсе (изабрана поезија)

Иван Цанкар: Проза - Слуга Јернеј и његово право; Кућа Марије Помоћнице; Слике из снова; драме - Краљ Бетајнове; Саблазан у долини шентфлоријанској; есеј - Бела хризантема

Сречко Косовел: Златни чун (изабране песме) или Славко Грум: Догађај у месту Гоги

Едвард Коцбек: Страх и храброст; избор из песништва

Савремени писац по избору

литература

Бугарска књижевност

Светлозар Игов, Историја нове бугарске књижевности, 2004.

Марин Младенов, Бугарска литература, 1967.

Македонска књижевност

Миодраг Друговац – Историја на македонската книжевност XX век, 1990.

Гане Тодоровски – Македонската книжевност во XX век, 1990.

Милан Ђурчинов – Нова македонска књижевност, 1988.

Христо Георијевски – Македонски роман, 1991.

Хрватска и словеначка књижевност

Милорад Живанчевић, Иво Франгеш: Илиризам / Реализам, Повијест хрватске књижевности, књ. 4, Либер – Младост, Загреб 1975.

Мирослав Шицел: Књижевност модерне, Повијест хрватске књижевности, књ. 5, Либер – Младост, Загреб 1978.

Мирослав Шицел: Преглед новије хрватске књижевности, Либер, Загреб 1979. или Хрватска књижевност, Школска књига, загреб 1982.

Иво Франгеш: Повијест хрватске књижевности, Матица хрватска, Загреб – Љубљана 1987.

Јоже Погачник, Франц Задравец: Историја словеначке књижевности, Нолит, Београд 1973.

Јоже Погачник: Словеначка књижевност, Нови Сад 1987.

Марија Митровић: Преглед словеначке књижевности, Сремски Карловци – Нови Сад 1995.

Хрватска књижевност према европским књижевностима, зборник, Либер, Загреб 1970.

Хрватска књижевност у европском контексту, зборник, Либер, Загреб 1978.

Могућности читања, Избор из савременог словеначког есеја, Просвета, Београд 1978.

настава

2+0 у петом и шестом семестру

предиспитне обавезе

испит

После шестог семестра полажу се одвојени колоквијуми из бугарске и македонске књижевности, као и из хрватске и словеначке књижевности; средња оцена положених колоквијума чини завршну оцену из предмета. Редослед полагања колоквијума одређују сами студенти.

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ XVIII И XIX ВЕКА (I)

наставник

проф. др Мило Ломпар

сарадници

др Зорица Несторовић

мр Ненад Николић

лектира и литература

ОПШТИ ДЕО

Књижевнотеоријска литература

Imanuel Kant (Immanuel Kant): „Odgovor na pitanje: Šta je prosvećenost?“, u: Um i sloboda: spisi iz filozofije istorije, prava i države, prevela Dušica Guteša, izbor, redakcija prevoda i predgovor Danilo Basta, Ideje, Beograd, 1974. (str. 41-48)

Mišel Fuko (Michel Foucault): „Šta je prosvetiteljstvo?“, preveo Ivan Milenković, Beograd, Treći program, br. 102, proleće 1995. (str. 232-244)

Rene Velek (René Wellek): „Pojam baroka u književnom znalstvu“, „Termin i pojam «Klasicizam» u književnoj istoriji“, „Pojam romantizma u književnoj istoriji“ i „Preispitivanje romantizma“, u: Kritički pojmovi, preveli Aleksandar I. Spasić i Slobodan Đorđević, „Vuk Karadžić“, Beograd, 1966. (str. 47-148)

Жорж Пуле (Georges Poulet): „Осамнаести век“ и „Романтизам“, у: Метаморфозе круга, превела с француског Јелена Новаковић, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 1993. (стр. 81-100, 123-152)

Књижевноисторијска литература

Јован Деретић: Историја српске књижевности, Нолит, Београд, 1983. (стр. 164-218, 250-361) [Требник, Београд, 19962. (стр. 137-180, 207-297)]

Јован Деретић: Српски роман 1800 – 1950, Нолит, Београд, 1981. (стр. 61- 88)

Васо Милинчевић: Српска драма до Нушића, Рад, Београд, 1985. (стр. 17-100)

Хрестоматија текстова

Српска књижевност XVIII и XIX века: барок, просвећеност, класицизам, предромантизам – Хрестоматија, [приредили] Мило Ломпар и Зорица Несторовић, Филолошки факултет, Београд, Нова светлост, Крагујевац, 2003.

ПОСЕБНИ ДЕО

ГАВРИЛ СТЕФАНОВИЋ ВЕНЦЛОВИЋ

обавезна лектира

1.    Беседничка и наративна проза: О црквама и сокачким кућама, Женама, О књигама и науци, О себичности, Двоколица правде и греха, О женама и девојкама, О учитељима, Похвала књизи, О пријатељству, Свима и свакоме, Златна средина, О неравноправности жена, О лакрдијама, маскарама и вашариштима, Карање високоумљивим свештеницима, О цркви и крчми, Блудницима, Беседа на дан Благовести (Хрестоматија, стр. 65-89)

литература

1.     Јован Деретић: Историја српске књижевности (треће, проширено издање), Просвета, Београд, 2002. (стр. 432-439)

ЗАХАРИЈА ОРФЕЛИН

обавезна лектира

1.     Поезија: Тренодиа,  Плач Сербији, Мелодија к пролећу (Хрестоматија, стр. 111-122)

2.     Живот и дела Петра Великог – одломци (Хрестоматија, стр. 123-139)

3.     Славеносербскїй магазинъ: „Предисловїе“ (Хрестоматија, стр. 161-165)

литература

1.     Јован Деретић: „Славено-сербски магазин“, у: Доситеј и његово доба, Филолошки факултет, Београд, 1969. (стр. 7-10)

2.     Милорад Павић: Рађање нове српске књижевности, СКЗ, Београд, 1983. (стр. 237-253) [Барок (Историја српске књижевности, књ. 2), Досије, Научна књига, Београд, 1991. (стр. 211-223)]

ЈОВАН РАЈИЋ

обавезна лектира

1.     Поезија: Кант о воспоминанији смерти, Серблија исходјашчи в Кесарију појет пјесн сију (Хрестоматија, стр. 180-182)

2.     Бој змаја са орлови (Хрестоматија, стр. 183-208)

3.     Исторїя разныхъ славенскихъ народовъ наипаче Болгаръ, Хорватовъ, и Сербовъ: „О Георгїи II. Бранкович± граф± и деспот±, и д±лахъ его славныхъ“ (Хрестоматија, стр. 235-242)

литература

1.     Јован Скерлић: Српска књижевност у XVIII веку (Сабрана дела Јована Скерлића, књ. 9), Просвета, Београд, 1966. (стр. 249-279)

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ

обавезна лектира

1.     Писмо Харалампију (Хрестоматија, стр. 249-254)

2.     Живот и прикљученија

3.     Басне: „Предисловије о баснах“, 1. „Орао и лисица“, 4. „Лав, курјак и лисица“, 17. „Курјак и јагње“, 77. „Жаба и јунац“, 133. „Финикс и голубови“, 144. „Дете и змија“, 159. „Ластавица и славуј“ (Хрестоматија, стр. 279-290)

4.     Совјети здраваго разума: „Не кај се, добро чинећи“, „Право реци, па гледај, те утеци!“ (Хрестоматија, стр. 255-278)

5.     Собраније разних нравоучителних вешчеј: „О неким различним вештма, и прво о вкусу“, „О комедији“ (Хрестоматија, стр. 291-299)

6.     Мезимац: „Јест ли полезно у простом диалекту на штампу што издавати“ (Хрестоматија, стр. 302-304)

7.     Пјесна на инсурекцију Сербијанов (Хрестоматија, стр. 305-306)

8.     Писма: Г. епископу Јосифу од Шакабент, [Игуманима: Димитрију крушедолском и Софронију великореметском] (Хрестоматија, стр. 307-311)

литература

1.     Јован Деретић: „Став према Рајићу и његовој Историји“, „Проблем књижевног језика“ и „Линија лепоте“, у: Доситеј и његово доба, Филолошки факултет, Београд, 1969. (стр. 25-69, 189-191)

2.     Јован Деретић: Поетика просвећивања: Књижевност и наука у делу Доситеја Обрадовића (поглавље „Књижевне форме“), Књижевне новине, Београд, 1989. (стр. 133-169)

3.     Мило Ломпар: „Дух просвећености у српској аутобиографији“, у зборнику: Живот и дело Доситеја Обрадовића, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2000. (стр. 429-434)

СТЕФАН СТЕФАНОВИЋ

обавезна лектира

1.     Смерт Уроша Петаго, последњег цара српскога

литература

1.     Зорица Несторовић: “Феномен трагичког у Смрти Уроша Петог Стефана Стефановића”, Годишњак, год. 1, бр. 1 (2005), Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, Београд, 2005. (стр. 115-136)

ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ

обавезна лектира

1.     Историографски списи: Житије Ајдук-Вељка Петровића, Прва година Српскога војевања на даије

2.     Српски рјечник: одломци из предговора првом издању (1818) и одреднице из другог издања (1852): „Божић“, „Вјештица“, „Кмет“, „Кнез“, „Намастир“, „Хајдук“, „Шегрт“, „Школа“ (Хрестоматија, стр. 738-744, 762-773)

3.     Критике и полемике: „Љубомир у Јелисиуму“ од Милована Видаковића, Примјечанија на преводе Г. Томе Љубибратића и на примјечаније на њих Г. Станимира Живковића (Хрестоматија, стр. 710-732, 750-756)

4.     Писмо кнезу Милошу Обреновићу од 12/24. априла 1832. године

литература

1.     Слободан Јовановић: „Вук као сликар историских личности“ и „Вук Караџић о унутрашњој политици кнеза Милоша“, у: Из историје и књижевности I (Сабрана дела Слободана Јовановића, том 11), БИГЗ, Југославијапублик, СКЗ, Београд, 1991. (стр. 659-663, 785-787)

2.     Snežana Samardžija: „Osobenost Vukovog kazivanja u Prvoj godini srpskog vojevanja na daije“, Beograd, Vojnoistorijski glasnik, br. 3, 1994. (str. 137-149)

3.     Миодраг Поповић: Памтивек: „Српски рјечник“ Вука Ст. Караџића, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1983. (стр. 88-124, 161-184)

4.     Јован Деретић: „Почеци српске књижевне критике“, у зборнику: Почеци српске књижевне критике, приредио Јован Деретић (Српска књижевна критика, књ. 1), Матица српска, Нови Сад, Институт за књижевност и уметност, Београд, 1979. (стр. 7-30)

5.     Сава Дамјанов: „Видаковић, модернији од Вука…“, у: Ново читање традиције: Изазови историје српске књижевности, Дневник, Нови Сад, 2002. (стр. 57-74)

СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА

обавезна лектира

1.     Поезија: Мило ропство (Земни рај), Разврат, Будни сан једне тихе ноћи у Видину, На питање, шта све сам радим, одговор, Мазда, Српски јунак Вељко Петровићу (Хрестоматија, стр. 778, 781-782, 785-786, 788-797)

2.     Сербијанка: [28] „Истреб соперника“, [90] „Српска вјечитост“ (Хрестоматија, стр. 809-820)

литература

1.     Душица Потић: „Лирика Симе Милутиновића Сарајлије“, Београд, Књижевна историја, год. XVIII, бр. 69-70, 1985. (стр. 25-57)

ЈОВАН СТЕРИЈА ПОПОВИЋ

обавезна лектира

1.     Тврдица

2.     Покондирена тиква

3.     Родољупци

4.     Роман без романа

5.    Поезија: Спомен путовања по дољним пределима Дунава, На смрт једног с ума сишавшег, Гробље, На смрт једног зликовца, Даворје на пољу Косову, Човек, Изображенику, Надгробије самоме себи (Хрестоматија, стр. 649-653, 658-659, 669-682)

литература

1.     Васо Милинчевић: „Стеријина комедиографска тријада (Покондирена тиква, Тврдица, Родољупци)“, у: Српска драма до Нушића, Рад, Београд, 1985. (стр. 101-156)

2.     Драгиша Живковић: „Пародично-хумористични и иронични стилски елементи као творачки принцип у српској прози XIX века“, у: Европски оквири српске књижевности, књ. II, Просвета, Београд, 1994. (стр. 234-241)

3.     Миодраг Павловић: „Јован Стерија Поповић, његова поезија“, у: Есеји о српским песницима (Изабрана дела Миодрага Павловића, књ. 3), „Вук Караџић“, Београд, 1981. (стр. 115-137)

4.     Мирон Флашар: „Интерпретације уз Даворје“ (одељак „Страсти и «бешчувствије»: На смрт једног с ума сишавшег и Гробље“), у: Студије о Стерији, СКЗ, Београд, 1988. (стр. 419-455)

ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

обавезна лектира

1.     Луча микрокозма

2.     Горски вијенац

3.     Лажни цар Шћепан Мали

4.     Поезија: [Ко је оно на високом брду], Црногорац к свемогућем Богу, Љетње купање на Перчању, Парис и Хелена или Ноћ скупља вијека, Мисао, [Тројица вас насамо, један другог не гледа], Спровод праху С. Милутиновића, Полазак Помпеја (Хрестоматија, стр. 823-827, 832-840, 843-844, 846-848)

литература

1.     Алојз Шмаус (Alois Schmaus): Његошева „Луча микрокозма“ (поглавље „Песничка и филозофска концепција Луче микрокозма“), Октоих, Подгорица, 1996. (стр. 69-113)

2.     Јован Деретић: Композиција „Горског вијенца“ (поглавље „Композициона структура Горског вијенца“), Октоих, Подгорица, 1996. (стр. 95-207)

3.     Јован Деретић: „Шћепан Мали као политичка драма“, у зборнику: Петар II Петровић Његош – личност, дјело и вријеме, уредници Милосав Бабовић и Мирослав Пантић, ЦАНУ, Подгорица, САНУ, Београд, 1995. (стр. 99-105)

4.     Мило Ломпар: Његош и модерна (поглавље „Хермесови трагови: посредник“), „Филип Вишњић“, Београд, 1998. (стр. 39-73)

5.     Branko Popović: „Njegoševo «slovo ljubve»“, u: Umetnost i umeće: Ogledi o književnoj umetnosti, Prosveta, Beograd, 1977. (str. 119-137)

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

обавезна лектира

1.    Поезија: Девојка на студенцу, Путник на уранку, Молитва, ?, Ђачки растанак, Кад млидија умрети, Туга и опомена, Опроштај од Карловаца

литература

1.    Славко Леовац: Портрети српских писаца XIX века, СКЗ, Београд, 1978. (стр. 135-145)

2.    Миодраг Поповић: Историја српске књижевности: Романтизам, књ. II, Нолит, Београд, 1972. (стр. 136-144)

3.    Petar Milosavljević: „Kad mlidijah umreti Branka Radičevića“, u: Reč i korelativ, Nolit, Beograd, 1983. (str. 146-173)

ЂУРА ЈАКШИЋ

обавезна лектира

1.     Поезија: Пут у Горњак, Ноћ у Горњаку, Вече, Орао, Поноћ, На Липару, Отаџбина

2.     Јелисавета, кнегиња црногорска

3.     Приповетке: Неверна Тијана, Једна ноћ, Комадић швајцарског сира

литература

1.    Јован Деретић: „Ђура Јакшић“, у: Ђура Јакшић: Изабране песме, приредио и пропратне текстове написао Јован Деретић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1999. (стр. 7-28)

2.    Зорица Несторовић и Мило Ломпар: „Романтичарски јунак и драма нестајања“ и „Од разумевања ка тумачењу“, у: Ђура Јакшић: Јелисавета, кнегиња црногорска, пропратни текстови Зорица Несторовић и Мило Ломпар, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2000. (стр. 7-19, 233-240)

3.    Миодраг Поповић: Историја српске књижевности: Романтизам, књ. III, Нолит, Београд, 1972. (стр. 152-165)

ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ

обавезна лектира

1.    Ђулићи: „Разговор са срцем“, I, III, IV, VII, XVII, XXXII, XXXIII, XLII, XLVII, LVI

2.    Ђулићи увеоци: I, VII, VIII, XI, XII, XX, XXVII, XXX, XLIV, L, LXI, LXVI

3.    Поезија: Светли гробови, Песма једног најлојалнијег грађанина, Билдунг, Јутутунска јухахаха, Јутутунска народна химна, Откиде се

литература

1.     Јован Деретић: Историја српске књижевности (треће, проширено издање), Просвета, Београд, 2002. (стр. 750-769)

2.    Драгиша Живковић: „Змајеви Светли гробови“, у: Европски оквири српске књижевности, књ. III, Просвета, Београд, 1994. (стр. 135-144)

ЛАЗА КОСТИЋ

обавезна лектира

1.     Поезија: Међу звездама, Међу јавом и мед сном, Лице твоје... , Минадир, О Шекспировој тристагодишњици, Певачка ’имна Јовану Дамаскину, Самсон и Делила, Спомен на Руварца, Јадрански Прометеј, Госпођици Л. Д. (Ленки Дунђерској) у споменицу, „Прерано“!, Пролог за „Горски вијенац“, Santa Maria della Salute

2.     Максим Црнојевић

3.     Пера Сегединац

4.     Књижевни погледи: О Јовану Јовановићу Змају (Змајови), његову певању, мишљењу и писању, и његову добу (одломци [„О песничком заносу“], [„Поезија и логика“]), Одговор Светозару Марковићу, ИЛИЈАДА: поглед на једну лепу главу, у: Огледи, приредио Предраг Вукадиновић, Нолит, Београд, 1965. (стр. 101-120, 125-130, 141-163)

литература

1.     Слободан Јовановић: „Лазе Костића Самсон и Делила“, у: Из историје и књижевности I (Сабрана дела Слободана Јовановића, том 11), БИГЗ, Југославијапублик, СКЗ, Београд, 1991. (стр. 794-800)

2.     Аница Савић-Ребац: „Лаза Костић као тумач поезије Змајеве“ и „О једној песми Лазе Костића“, у: Хеленски видици, СКЗ, Београд, 1966. (стр. 163-173)

3.     Petar Milosavljević: „Među javom i med snom“, u: Reč i korelativ, Nolit, Beograd, 1983. (str. 174-194)

4.     Драгиша Живковић: „Спомен на Руварца Лазе Костића“ у: Европски оквири српске књижевности, књ. IV, Просвета, Београд, 1994. (стр. 148-173)

5.     Васо Милинчевић: „Лазе Костића поеме о Прометеју“, у: Творци и тумачи: Из српског романтизма, Просвета, Београд, 1984. (стр. 280-294)

6.     Миодраг Павловић: „Santa Maria della Salute Лазе Костића“, у: Есеји о српским песницима (Изабрана дела Миодрага Павловића, књ. 3), „Вук Караџић“, Београд, 1981. (стр. 242-262)

7.     Марта Фрајнд: „Драмско стваралаштво Лазе Костића“, у: Лаза Костић: Драме, приредила Марта Фрајнд (Српска књижевност: драма, књ. 10), Нолит, Београд, 1987. (стр. 5-30)

8.     Предраг Вукадиновић: „Дијалектика и лепота“, у: Лаза Костић: Огледи, приредио Предраг Вукадиновић, Нолит, Београд, 1965. (стр. 9-20)

испитна питања

1.     Српска књижевност после Велике сеобе

2.     Барок у српској књижевности

3.     Просвећеност у српској књижевности

4.     Класицизам у српској књижевности

5.     Предромантизам у српској књижевности

6.     Романтизам у српској књижевности

7.     Развој драме у српској књижевности до Јована Стерије Поповића

8.     Развој романа у српској књижевности до Јована Стерије Поповића

9.     Развој критике у српској књижевности до реализма

10.  Гаврил Стефановић Венцловић

11.  Захарија Орфелин

12.  Јован Рајић

13.  Доситеј Обрадовић: Писмо Харалампију, Басне, Совјети здраваго разума, Собраније разних нравоучителних вешчеј, Мезимац, писма

14.  Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија

15.  Стефан Стефановић: Смерт Уроша Петаго, последњег цара српскога

16.  Вук Стефановић Караџић: критике и полемике, Српски рјечник

17.  Вук Стефановић Караџић као писац и као историчар (Житије Ајдук-Вељка Петровића, Прва година Српскога војевања на даије, Писмо кнезу Милошу од 12/24. априла 1832. године)

18.  Епска поезија Симе Милутиновића Сарајлије

19.  Љубавна и космичка лирика Симе Милутиновића Сарајлије

20.  Поезија Јована Стеријe Поповића

21.  Јован Стерија Поповић: На смрт једног с ума сишавшег

22.  Комедије Јована Стерије Поповића (Тврдица, Покондирена тиква)

23.  Јован Стерија Поповић: Родољупци

24.  Јован Стерија Поповић: Роман без романа

25.  Поезија Петра II Петровића Његоша

26.  Петар II Петровић Његош: Парис и Хелена или Ноћ скупља вијека

27.  Петар II Петровић Његош: Луча микрокозма – посвета

28.  Петар II Петровић Његош: Луча микрокозма – композиција, ликови и песнички сродници

29.  Петар II Петровић Његош: Горски вијенац – композиција

30.  Петар II Петровић Његош: Горски вијенац – ликови

31.  Петар II Петровић Његош: Лажни цар Шћепан Мали – композиција

32.  Петар II Петровић Његош: Лажни цар Шћепан Мали – ликови

33.  Поезија Бранка Радичевића (Девојка на студенцу, Путник на уранку, Молитва, ?, Ђачки растанак, Опроштај од Карловаца)

34.  Бранко Радичевић: Кад млидија умрети

35.  Бранко Радичевић: Туга и опомена

36.  Поезија Ђуре Јакшића (Пут у Горњак, Ноћ у Горњаку, Вече, Орао, Отаџбина)

37.  Ђура Јакшић: Поноћ и На Липару

38.  Приповетке Ђуре Јакшића

39.  Ђура Јакшић: Јелисавета, кнегиња црногорска

40.  Јован Јовановић Змај: Ђулићи

41.  Јован Јовановић Змај: Ђулићи увеоци

42.  Сатирична и хумористичка поезија Јована Јовановића Змаја

43.  Јован Јовановић Змај: Светли гробови

44.  Поезија Лазе Костића (Међу звездама, Међу јавом и мед сном, Лице твоје..., Минадир, О Шекспировој тристагодишњици, Певачка ’имна Јовану Дамаскину, Јадрански Прометеј, Госпођици Л. Д. (Ленки Дунђерској) у споменицу, „Прерано“!, Пролог за „Горски вијенац“)

45.  Лаза Костић: Самсон и Делила

46.  Лаза Костић: Спомен на Руварца

47.  Лаза Костић: Santa Maria della Salute

48.  Лаза Костић: Максим Црнојевић

49.  Лаза Костић: Пера Сегединац

50.  Књижевни погледи Лазе Костића

настава

предиспитне обавезе

испит

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ XVIII И XIX ВЕКА

II ДЕО – РЕАЛИЗАМ

наставник

проф. др Душан Иванић

сарадник

мр Драгана Вукићевћ

програм

1. Општи дио

1.1.  Културноисторијски и геополитички оквири српске књижевности (даље СК) у другој половини 19. в.: средишта, штампа, установе. Периодизација.1.2. Криза романтизма. Прелаз ка реализму: оријентација на прозу. Статус књижевне и фолклорне традиције у поетици реализма.  Процес раслојавања романтичарске приповијетке. Роман из друштвеног живота. Хумористичка и документарно-умјетничка проза. Нове идеје о књижевности. 1.3. Реализам — термин, поетика, метод, књижевноисторијски аспекти. Реалистички текст: стил, теме, мотиви, дескрипција, нарација, коментар, јунак/лик; облици излагања: сказ, приповиједање у 1. и 3. лицу, унутрашњи монолог, доживљени говор и сл. Књижевне врсте. Отворена питања поетике реализма.1.4. Српски реализам (даље СР) у европском контексту — хронолошка и типолошка обиљежја. Утицаји и везе.1.5. Типолошко-историјски  аспекти СР1.5.1. Реализам у српској књижевној историографији: историје књижевности, прегледи, монографије;  издања.1.5.2. Протореализам као рана фаза/тип реализма. Јаков Игњатовић: поглед на књижевност; опус (жанрови, теме/мотиви, стил, сиже/фабула). Љубомир П. Ненадовић: Путописи. Писци прелазног раздобља: Милорад П. Шапчанин, Јован Грчић Миленко, Коста Трифковић.1.5.3. Критика идеалистичке филозофије и естетике; критика романтизма у књижевности. Позитивизам;  Улога Уједињене омладине српске. Однос према европској традицији. Програмски реализам: идеје о књижевној фикцији (теме, форме, функција). Светозар Марковић и његови чланци о књижевности. Ширење тенденциозно-утилитарне прозе. „Нови човјек''. Критичка мјерила (Андра Николић, Пера Тодоровић). Књижевна штампа и генеза програмског реализма.

1. 5. 4. Фолклорни реализам. Фолклорна традиција (патријархални свијет) и поетика реализма: Однос према романтичарском фолклоризму и вуковском насљеђу: Стефан Митров Љубиша.  1. 5. 4. 1. Фолклорна традиција и програмски реализам: Милован Глишић. Границе фолклорног реализма: облици; стил. Учешће других писаца у моделу фолклорног реализма.1.5.5. Ка поетском реализму: морфолошка, тематско-мотивска и стилска обиљежја. Лаза К. Лазаревић: опус; од програмског до развијеног реализма. Модел Лазаревићеве приповијетке и њен европски контекст. Јанко Веселиновић: приповијетке и романи (аспекти жанра; развој; тематско-мотивска обиљежја).1.5.6. Развијени реализам: облици излагања, поетичке категорије, тематско-мотивска тежишта. Регионална динамика. Нови књижевни центри 80-их и 90-их година. Реализам у лирици, драми и документарно-умјетничкој прози.1.5.6.1. Војислав Илић и поезија у СР. Пјеснички језик и прозодија. Нов тематско-мотивски профил поезије. Зачеци симболизма. Утицај В. Илића на нову генерацију пјесника. Други пјесници епохе реализма.1.5.6.2. Симо Матавуљ: стилска, тематска, жанровска, морфолошка и регионална динамика. Домаћи и европски подстицаји. Мемоарска проза.1.5.6.3. Стеван Сремац: однос према поетици реализма. Регионална динамика. Морфолошки аспекти опуса. Хумор/сатира.1.5.6.4. Бранислав Нушић: сижеи, комичне маске, теме и мотиви.  Развој комедиографског опуса од реализма до међуратне књижевности. Проза. Комедија у српском реализму.1.5.7. Процеси раслојавања и криза поетике реализма. Натуралистичке тенденције. Фантастика, пародија, алегорија, бајка. Новине у поетици класичних реалиста (Лазаревић, Матавуљ). Нова мјерила вредновања (Љ. Недић). 1.5.8.1. Илија Вукићевић: жанровске, стилске и мотивско-тематске новине. Знаци модерне. 1.5.8.2. Светолик Ранковић: модернизација романа. Концепција јунака и облици излагања. Приповијетке.1.5.8.3. Радоје Домановић и сатира. Композиција. Тематска тежишта. Обиљежја сатиричког говора.1.6. Регионалне појаве/писци и дјела епохе реализма. Буде Будисављевић;  Марко Миљанов.  1.7. Граничне врсте: мемоари/аутобиографије, путопис, фељтон, књижевна фантастика и антиутопија (Драгутин Илић и Лазар Комарчић; удио других аутора). 1.8. Књижевна критика и књижевна историографија:  С. Новаковић, С. Марковић, П. Тодоровић, А. Николић, С. Вуловић, М. Цар и Љ. Недић. Смјена мјерила вредновања: од нормативне, метафизичке и филолошке критике до утилитаризма, историзма, позитивизма и естетизма. 

1. 8. 1. Љ. Недић и институционализација (професионализација) књижевне критике. 1.8.2.  Часописи и листови као посредници књижевности и књижевне критике/науке о књижевности.

лектира

2. Писци и дјела2.1. Обавезни дио Јаков Игњатовић: Милан Наранџић, Трпен спасен, Васа Решпект, Вечити младожења. Мемоари (одломци). 1Љубомир П. Ненадовић: Писма из Италије, Писма из Немачке,  О Црногорцима.1; 3Јован Грчић Миленко: У гостионици код Полу-звезде на имендан Шантавог Торбара / Сремска ружа. 1Стефан М. Љубиша: приповијетке (Кањош Мацедоновић, Поп Андровић нови Обилић или Продаја патријаре Бркића, Крађа и прекрађа звона), избор из Причања Вука Дојчевића. 1; 3Коста Трифковић: избор драмских текстова (Француско-пруски рат, Љубавно писмо, Избирачица). 2; 3Светозар Марковић: Певање и мишљење (Сабрани списи 1, Бгд., 1965. или друга издања). 1; 3Милован Глишић: приповијетке (Глава шећера, Рога, Злослутни број, После деведесет година, Прва бразда). Подвала. 1; 3Пера Тодоровић: Дневник једног добровољца. 3; Књижевна писма / Изабрани списи 2, Бгд., 1986. Лаза Лазаревић: приповијетке (Целокупна дела, 1986: Први пут с оцем на јутрење, Школска икона, На бунару, Вертер, Све ће то народ позлатити, Ветар, Швабица). 1Јанко Веселиновић: приповијетке (Кумова клетва, Град, Мали певач, Луда Велинка, Вечност); Хајдук Станко. 1; 2; 3Војислав Илић: Избор из основних врста (описне пјесме, пјесме с класичним мотивима, елегичне, сатиричке, симболистичке пјесме): Грм, У позну јесен, Зимско јутро, Вече, Јесен, Сиво, суморно небо, Последњи гост, Зимска идила, Јутро на Хисару код Лесковца, Овидије, Тибуло, Химна векова, Турска, Елегија на развалинама куле Северове, Кад се угаси сунце, Запуштени источник, Клеон и његов ученик, Макенбал на Руднику, У лов, Амор на селу. 1;2;3Симо Матавуљ: Бакоња фра Брне; Нови свијет у старом Розопеку, Пошљедњи витезови, Ђукан Скакавац, Ускрс Пилипа Врлете, Поварета, Пилипенда, Ошкопац и Била, Др Ивановић, Аранђелов удес, Привиђења нашег џентлмена, Наумова слутња, Београдска деца; Биљешке једног писца. 1; 2; 3Стеван Сремац: Поп Ћира и поп Спира, Зона Замфирова, Вукадин; Ивкова слава, Кир Герас, „Часна старина!...'', Ибиш-ага. 1; 2; 3

Бранислав Нушић: Сумњиво лице, Народни посланик, Госпођа министарка, Покојник, Тако је морало бити (или Пучина,  или Свет), Општинско дете, Аутобиографија.  1; 2; 3Илија Вукићевић: Мишко Убојица, На стражи, Прича о селу Врачима и Сими Ступици 1; 3Светолик Ранковић: Горски цар, Сеоска учитељица; приповијетке: Стари врускавац, Сеоски добротвор, Богомољац. 1; 3Радоје Домановић: Данга, Вођа, Страдија, Краљевић Марко по други пут међу Србима. 1; 2; 3Љубомир Недић:  избор из критика и огледа (О књижевној критици, Војислав, Љ. П. Ненадовић,  С. М. Љубиша). 1 2.2.Изборни д и о Милорад П. Шапчанин: Људи старога кова, Н. Сад, 1987. (Или: Приповетке, СКЗ, 1950)Лазар Комарчић: Један разорен ум. 3 Драгутин Ј. Илић: Хаџи Диша,  После милијун година (приредио Сава Дамјанов). 3Милета Јакшић: избор из поезије (Ноћ, Повратак, Ствари које су прошле, Nocturni florens) и прозе (Црно маче), СКЗ.Марко Миљанов: Примјери чојства и јунаштва. 1Коста Н. Христић: Записи старог Београђанина. 3 НАПОМЕНА: Под 1 издања сабраних или цјелокупних дјела; под 2 — Српска књижевност у сто књига; под 3 друга издања (нпр. Српски роман, Српска драма, Мемоари, дневници, аутобиографије — Нолит, Српска књижевна критика).

литература

3.  Литература 3.1. Општи дио — консултативна литература; историјскопоетички и теоријски аспекти; реализам као метод; европски контекст. (Речник књижевних термина, појмови: реализам, мотивација, лик, типичност, натурализам); Е. Ауербах: Мимесис, Бгд., 1968 (У кући де ла Мол, Епилог); Х. Маркјевич: Наука о књижевности, Бгд., 1974 (Реализам, натурализам, типичност); Ж. Женет: Фигуре, Бгд., 1985. Филип Амон: Дискурс подређен правилима, Трећи програм РБ, (85), 1990, 202—225; Л. Долежел: Мимезис и могући светови, Реч, 4, 30 (1997), 74—83. 3. 2. Основни диоЈован Скерлић: Историја нове српске књижевности, Бгд., 1914; Писци и књиге, 2—3. Бгд., 1964. - Богдан Поповић: Сабрана дела, 1 (Огледи о српској књижевности), Бгд., 2001.– Павле Поповић: Сабрана дела, књ. 6 (Нова српска књижевност, 2),

Бгд., 1999. – Слободан Јовановић: Из историје и књижевности, 1 (СД, књ. 11), Бгд., 1991. -  Миодраг Поповић: Историја српске књижевности: Романтизам, 2—3. Бгд., 1970. -  Јован Деретић: Српски роман 1800—1950. Бгд., 1981; Историја српске књижевности, Бгд., 2002. -  Димитрије Вученов: О српским реалистима и њиховим претходницима, Бгд, 1970; Трагом епохе реализма. Крушевац, 1981. -  Драгиша Живковић: Европски оквири српске књижевности, 1—6, Бгд., 1998.-  Милан Кашанин: Судбине и људи: огледи о српским писцима, Бгд., 1968.-  Љубиша Јеремић: Трагички видови старијег српског романа, Н. Сад, 1987. - Душан Иванић: Модели књижевнога говора, Бгд, 1990; Облик и вријеме, Бгд., 1995; Српски реализам, Н. Сад, 1996; Свијет и прича, Бгд., 2002.-  Драгана Вукићевић: Поетика читања: критика прозе (1868—1901), Бгд., 1998; Огледи о српском реализму, Краљево, 2003.  3. 3. Посебни диоП исци и дјела (Кад се упућује на чланке у одјељку 3.2, даје се само презиме аутора и година издања.)Јаков Игњатовић: Ј. Скерлић: Јаков Игњатовић, Бгд., 1904; Радови из одјељка 3.2 (Деретић — 1981, Вученов, Живковић, Јеремић, Иванић — 1995, 2002).Љ. П. Ненадовић:  Павле Поповић: Љубомир Ненадовић као путописац Писма из Немачке (СКЗ, књ. 165; или СД, књ. 6); Миодраг Поповић (в. 3.2). С. М. Љубиша: Љ. Недић (ЦД, књ. 2); Н. Вуковић: Приповијетке Стефана Митрова Љубише, Бгд., 1985; Д. Иванић (2002).Ј. Грчић Миленко: Д. Живковић (књ. 2: Гогољевско-хајнеовска новелистика…), М. Поповић (књ. 3), М. Павловић (Есеји о српским писцима/СД или Поезија и култура, 1974); Д. Вукићевић (2003).К. Трифковић: В. Милинчевић: Сценски артизам Косте Трифковића / Комедије и драмолети К. Трифковића (Српска књижевност — Драма); или:  Српска драма до Нушића, Бгд., 1985; Ј. Христић: Есеји, 1994.М. Глишић:  Из одјељка 3.2 (Скерлић, Вученов — 1970, 1981; Иванић 1995; 2002); П. Марјановић: О комедијама и народним комадима друге половине 19. века (Комедија и народни комади 19. века, Бгд., 1987 — Српска књижевност — Драма, 12).С. Марковић:  Ј. Скерлић (1914; 1964); Д. Вукићевић (1998).Пера Тодоровић:  Пера Тодоровић: зборник радова, 1999 (Вукићевић, Иванић).Л. Лазаревић:  Љ. Недић (ЦД, 2); Ј. Скерлић (1964); М. Кашанин ( 3.2); М. Николић: Форме приповедања у уметничкој прози Лазе Лазаревића, Бгд., 1973; Д. Вученов: Приповетке Лазе Лазаревића, Бгд., 1986; Д. Живковић, књ. 5; Д. Иванић (поговор Незамјенљиво дјело, у: Лаза К. Лазаревић, Приповетке, 1998. или 2002).

Ј. Веселиновић:  Скерлић (1964), Вученов (1971), Деретић (1981), Јеремић.В. Илић: Љ. Недић (ЦД, књ. 1); Скерлић (1964), Д. Живковић (1965); М. Павић, поговор уз Сабрана дела В. Илића, књ. 1; М. Павловић: Културноисторијска свест Војислава Илића, Поезија и култура, Бгд, 1974; Д. Иванић: поговор уз Песме В. Илића (Завод за издавање уxбеника, 2002).С. Матавуљ: И. Андрић: О мајстору приповедачу (СД Иве Андрића, 13/2); Кашанин, Живковић (књ. 5), Иванић, 1995, Х. Крњевић: Вештина ругалачка / Бакоња фра Брне — Српска књижевност — Роман); Д. Иванић (поговор: Мајстор приповиједања) / Избор из дела / С. Матавуљ, 1999; 2002; Д. Вукићевић (2003). С. Сремац: М. Кашанин (3.2); Д. Живковић (књ. 5), Деретић (1981), П. Поповић: Стеван Сремац: човек и дело / СД Павла Поповића, књ. 6; А. Радин: Уметност приповедања Стевана Сремца, 1986; А. Г. Матош: Стеван Сремац/ Есеји и фељтони о српским писцима, Бгд., 1952; Г. Максимовић: Магија Сремчевог смијеха, Ниш, 1998.Б. Нушић: Ј. Лешић: Нушићев смијех, 1981; М. Миочиновић:  Нушићев Свет и поетика комада// Позориште и гиљотина, Сарајево, 1990; Р. Јовановић: Предговор / Изабране комедије и драме Б. Нушића, 1987 (Српска књижевност — Драма); Рашко Јовановић:  Један други Нушић,  Смедерево, 1998; Ј. Лешић: Бранислав Нушић: живот и дјело, Н. Сад, 1989.  И. Вукићевић:  Д. Живковић (књ. 5).С. Ранковић:  Д. Вученов (1970); Љ. Јеремић;  Ј. Деретић (1981); С. Величковић : Уметничка проза Светолика Ранковића, Ниш, 2001; Д. Вукићевић (2003).Р. Домановић: Б. Поповић: Алегорична сатирична прича / Огледи из књижевности и уметности, 1, 1927 (такође едиција Српска књижевна критика, избор радова Б. Поповића, или  Сабрана дела, 1); Д. Вученов: Домановићева сатира као приповетка, 1983; Г. Максимовић: Домановићев смијех, Ниш, 2000.Љ. Недић:  С. Јовановић (СД, књ. 11); И. Тартаља: «Човек у књизи» Љубомира Недића//Студије и критике Љубомира Недића, Српска књижевна критика, књ. 7, Бгд.- Н. Сад, 1975.

настава

предиспитне обавезе

испит

КЊИЖЕВНОСТ ОД РЕНЕСАНСЕ ДО РАЦИОНАЛИЗМА

наставник

проф. др Злата Бојовић

сарадници

мр Славко Петаковић

мр Предраг Станојевић

програм

Хуманизам и ренесанса и барок на српском и хрватском језичком подручју. Хуманизам и ренесанса: опште карактеристике. Хуманизам и ренесанса у Дубровачкој републици. Хуманиста Илија Цријевић. Петраркистичка поезија: Шишко Менчетић и Џоре Држић. Мавро Ветрановић. Никола Наљешковић. Марин Држић. Лирика у другој половини 16. века; маниризам. Динко Рањина. Андрија Чубрановић. Динко Златарић. Антун Сасин. Писци на прелазу из ренесансе у барок: Хорације Мажибрадић, Паскоје Примовић. – Барок: опште одлике, маринизам, "словинство". Стијепо Ђурђевић. Џиво Гундулић: драме, препев псалама, епско песништво. Џиво Бунић. Џоно Палмотић. Комедије. Књижевност на прелазу из 17. у 18. век. Игњат Ђурђевић.

Остале књижевне појаве. – Књижевни рад у Боки Которској од 16. до 18. века; Андрија Змајевић. – Хуманиста Винко Прибојевић као зачетник словенске идеје. – Хришћанска ренесанса; стварање на чакавском наречју: Марко Марулић. Микша Пелегриновић. Петар Хекторовић. – Католичка обнова.

Области, писци и дела обележени црвеном бојом нису обавезни за студенте група 01, 02 и 03.

лектира и извори

Хуманисти: Илија Цријевић (избор) и Винко Прибојевић (одломак о Словенима из дела О пореклу и успесима Словена)

извори

антологије*

Vinko Pribojević, О роdriјеtlu i zgоdаmа Slаvеnа, Zаgrеb, 1951; Šibenik, 1991.

литература

          Радмила Шалабалић, О Илији Цријевићу – напомена преводиоца, Летопис Матице српске, год. 147, књ. 407, 1971, 269-274.

          Даринка Невенић Грабовац, Реторика и поетика у списима Илије Цријевића, Анали Филолошког факултета, 12, 1976, 99-124.

Злата Бојовић, Ренесанса и барок, Београд, 2003.

Петраркисти: избор из поезије Шишка Менчетића, Џора Држића (и Радмио и Љубмир), Динка Рањине и Динка Златарића

извори

антологије*

Динко Рањина, Песме, Београд, 1996.

литература

          Владан Недић, Зборник Никше Рањине и усмено песништво, Анали Филолошког факултета. У: Владан Недић, О усменом песништву (приредио Мирослав Пантић), СКЗ, Коло LХIХ, књ. 462, Београд, 1976, 62-78.

Svetozar Petrović, Novi lik Džorе Držića, Umjetnost riječi, XI, 1967, 93-121.

Frano Čale, Petrarca i petrarkizam, Zagreb, 1971.

          Мирослав Пантић, Једна песма "на народну" Шишка Менчетића из ХV века. У: Зборник у част Војислава Ђурића, Београд, 1992, 87-97.

          Злата Бојовић, Пародија две песме „Од кола“ Динка Рањине, Даница, III, 1996, стр. 181–185.

          Злата Бојовић, Дубровачки писци (Мавро Ветрановић, Динко Рањина, Џоно Палмотић, Игњат Ђурђевић), Београд, 2001.

Злата Бојовић, Ренесанса и барок, Београд, 2003.

Марко Марулић: Јудита

извори

Marko Marulić, Judita, Zagreb, 1950.

литература

Mihovil Kombol, O Marku Maruliću. U: Marko Marulić, Judita, Zagreb, 1950, 9–22.

          Исидора Секулић, Марко Марулић Сплићанин. У: Исидора Секулић, Из домаћих књижевности, II, Београд, 1977, 208-232.

Мавро Ветрановић: избор из поезије*; еклога по избору; Посветилиште Абрамово

извори

Мавро Ветрановић, Поезија и драме, Београд, 1994.

литература

          Злата Бојовић, Дубровачки писци (Мавро Ветрановић, Динко Рањина, Џоно Палмотић, Игњат Ђурђевић), Београд, 2001.

Злата Бојовић, Ренесанса и барок, Београд, 2003.

Петар Хекторовић: Рибање и рибарско приговарање

извори

          Petar Hektorović, Ribanje i ribarsko prigovaranje, Zagreb, 1951 (издање R. Bujasa).

литература

Aleksandar Mladenović, Jezik Petra Hektorovića, Novi Sad, 1968.

          Marin Franičević, Poetika Petra Hektorovića. U: Zbornik radova o Petru Hektoroviću, Zagreb, 1970, 15-24.

          Frano Čale, O jedinstvu nadahnuća u "Ribanju i ribarskom prigovaranju". U: Zbornik radova o Petru Hektoroviću, Zagreb, 1970, 96-106.

Никола Наљешковић: једна фарса по избору

извори

          Злата Бојовић, Књижевност Дубровника. Ренесанса и барок, Београд – Крагујевац, 1998.

N. Nаlјеškоvić, М. Веnеtоvić, Ј. Раlmоtić, Dјеlа, Реt stоlјеćа hrvаtskе knјižеvnоsti, Zаgrеb, 1965.

литература

          Држићев “Дундо Мароје” између претходника и подражавалаца. Књижевност и језик, 1975, XXII, 1, 81–91.

          Bojan Đorđević, Nikola Nalješković – dubrovački pisa XVI veka, Beograd, 2005.

Марин Држић: Тирена, Новела од Станца, Дундо Мароје, Скуп (издање по избору)

извори

Марин Држић, Изабрана дела, (прир. Мирослав Пантић), Београд, 1964.

Marin Držić, Djela, (prir. Frano Čale), Zagreb, 1979, 19872.

          Марин Држић, Дундо Мароје, Новела од Станца, (прир. Злата Бојовић), Београд, 1978, 19812, 19853.

Злата Бојовић, Књижевност Дубровника, Крагујевац, 1998.

литература

Марин Држић 1508–1958 (прир. Мирослав Пантић), Београд, 1958.

Злата Бојовић, „Дундо Мароје“ Марина Држића, Београд, 1982.

Мирослав Пантић, "Велики смијех" Марина Држића у своме времену и данас, Глас САНУ, 340, 1984, 1–16.

Злата Бојовић, Ренесанса и барок, Београд, 2003.

          Славко Петаковић, Психолошка Mеханизам преваре у драмском делу Марина Држића, Свет речи, IX, 19–20, стр. 43–47.

Антун Сасин: Мрнарица*, Малахна комедија од пира*

извори

          Злата Бојовић, Књижевност Дубровника. Ренесанса и барок, Београд – Крагујевац, 1998.

литература

          Владан Недић, Антун Сасин и усмено песништво. У: Владан Недић, Усмено песништво, СКЗ, Коло LХIХ, књ. 462, Београд, 1976, 79-89.

          Ирена Арсић, Антун Сасин – дубровачки песник XVI века, Београд, 2002.

Маскерате: Андрија Чубрановић (Јеђупка: песма Шестој госпођи)*; Микша Пелегриновић (избор)*

извори

          антологије

литература

          Миливој А. Петковић, Дубровачке маскерате, САН, Посебна издања, књ. СLХVI, Одељење литературе и језика, књ. 1, Београд, 1950.

Злата Бојовић, Ренесанса и барок, Београд, 2003.

Рани барокни песници: Стијепо Ђурђевић (Дервиш*), Паскоје Примовић (избор*), Хорације Мажибрадић (избор*)

          извори

          антологије

          литература

          Драгољуб Павловић, Старија југословенска књижевност, Београд, 1971.

          Злата Бојовић, Ренесанса и барок, Београд, 2003.

Џиво Гундулић: Сузе сина разметнога, Дубравка, Осман

          извори

Suze sina razmetnoga (priredio Miroslav Pantić), Beograd, 1979.

Дубравка (прир. Мирослав Пантић), Београд, 1960.

Осман (прир. Мирослав Пантић), Српска књижевна задруга, коло LХ, књ. 404, Београд, 1967.

Осман, Дубравка (прир. Злата Бојовић), Београд, 1978, 19812.

Осман, Дубравка, Сузе сина разметнога (прир. Злата Бојовић), Београд, 2001.

литература

          Милан Решетар, Гундулићев "Осман", Браство, XVIII, 1923, 117-155.

          Isidora Sekulić, Ivana Gundulića Suze sina razmetnoga. U: Dživo Gundulić, Suze sina razmetnoga (priredio Miroslav Pantić), Beograd, 1979, 5-19.

          Петар Пешут, Гундулићев "Осман" и народна књижевност, Прилози за КЈИФ, XXXVII, 1971, 263-278.

          Мирослав Пантић, "Дубравка" Џива Гундулића. У: Мирослав Пантић, Из књижевне прошлости, СКЗ, Коло LXXI, књ. 476, Београд, 1978, 237-265.

          Branko Letić, Rodoljublje u dubrovačkoj književnosti XVII veka, Sarajevo, 1980, 79-100.

          Мирослав Пантић, Поетика Гундулићевог "Османа". У: Мирослав Пантић, Сусрети с прошлошћу, Београд, 1984, 159-197.

Zlata Bojović, "Osman" Dživa Gundulića, Beograd, 1986.

Злата Бојовић, Џиво Гундулић – краљ илирске поезије, Београд, 1990.

Злата Бојовић, Ренесанса и барок, Београд, 2003.

Џиво Бунић: избор из поезије*

          извори

          антологије

          литература

          Драгољуб Павловић, Старија југословенска књижевност, Београд, 1971.

Џоно Палмотић: Павлимир

          извори

          Џоно Палмотић, Избор из дела Београд, 2000.

          литература

          Злата Бојовић, Дубровачки писци (Мавро Ветрановић, Динко Рањина, Џоно Палмотић, Игњат Ђурђевић), Београд, 2001.

Комедије 17. века: комедија по избору

          извори

          Милан Решетар, Четири дубровачке драме у прози из краја ХVII вијека, Београд, 1922. Или: Коmеdiје ХVII i ХVIII stоlјеćа, Реt stоlјеćа hrvаtskе knјižеvnоsti, Zаgrеb, 1967.

Игњат Ђурђевић: Сузе Марункове, избор из поезије, Уздаси Мандалијене покорнице

          извори

Игњат Ђурђевић, Избор из дела, Београд, 1997.

          литература

          Злата Бојовић, Дубровачки писци (Мавро Ветрановић, Динко Рањина, Џоно Палмотић, Игњат Ђурђевић), Београд, 2001.

напомена

* користити следеће антологије:

Злата Бојовић, Књижевност Дубровника. Ренесанса и барок, Београд – Крагујевац, 1998.

Мирослав Пантић, Песништво ренесансе и барока, Београд, 1968, 19782.

Драгољуб Павловић, Дубровачка лирика, Београд, 1960.

настава

групе 01, 02 и 03: 2+1 у трећем и четвртом семестру

групе 05 и 06: 2+2 у трећем и четвртом семестру

обавезе

студенте свих група: писмени рад или усмено саопштење на часовима вежбања

групе 05 и 06: семинарски рад (алтернира са семинарским радом из предмета Средњовековна књижевност)

испит

групе 01, 02 и 03: усмени после четвртог семестра

групе 05 и 06: писмени (алтернира са писменим испитом из предмета Средњовековна књижевност) и усмени после четвртог семестра

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ XX ВЕКА

наставници

проф. др Новица Петковић

проф. др Јован Делћ

доц. др Александар Јерков

сарадник

Предраг Петровић

програм, лектира и литература

 М О Д Е Р Н А

Општи поглед на развој српске књижевности крајем XIX и почетком XX века. Основна обележја модерне националне књижевности у поезији, приповеци и роману, књижевној критици и проучавању књижевности. Садржај и обим појма модерна као ознаке за цео развојни период / стилску формацију (од деведесетих година XIX века до Првог светског рата). Доминантни књижевни правци у развојном периоду: парнасовство, симболизам, импресионизам. Претече и главни представници.

Књижевни живот и периодика, с посебним освртом на Српски књижевни гласник. Улога Београда као културног, научног и књижевног центра. „Београдски стил” и стање у књижевном језику. Књижевност у српским земљама под влашћу Аустро-Угарске (Војводина, Босна, Херцеговина и српски крајеви у Хрватској ).

Промене и етапни развој на формалној (изразној) и тематској (садржинској) страни: стих и песнички облици у лирици; видови нарације, наративни поступци и компоновање приповетке и романа; модерна путописна проза; иновације у критици, тумачењу књижевности и књижевној историографији. Почетак опадања модерне и њена дезинтеграција.

О п ш т и д е о

Р. Велек, „Термин и појам симболизам у историји књижевности“ (часопис Савременик, 1983, бр. 5-6); Ђ. М. Вајда, „Структура симболистичког покрета” (исти часопис); С. М.

Баура, Наслеђе симболизма, 1970, стр. 9-24; Х. Фридрих, Структура модерне лирике, 2003; Б. Поповић, „Хосе-Марија де Хередија” (Сабрана дела, књ. 2, 2001); Ј. Дучић, „Сили Придом” (Сабрана дела, књ. 4, 1989); Т. Манојловић, Основе и развој модерне поезије, 1987, стр. 23-135.

Српска модерна: П. Слијепчевић, „Модерна и ми” (серија Српска књижевна критика, књ. 16, 1983); Т. Манојловић, Наша модерна поезија (Огледи, 1944); З. Гавриловић, Српска модерна, 1960; В. Р. Кошутић, Парнасовци и симболисти у Срба, 1967; Н. Петковић, „Ритам и интонација у развоју српског стиха” (Огледи из српске поетике, 1990 или Огледи о српским песницима, 1999).

Приручне књиге: Ј.Скерлић, „Данашња књижевност” (Историја нове српске књижевности, 1997); Ј. Деретић, „Модерна” (Историја српске књижевности, 2002); Д. Витошевић, Српско песништво 1901-1914, I-II, 1975; Н. Петковић, „Књижевност XX века” (Историја српске културе, 1996).

П о е з и ј а

Парнасовство Војислава Илића и најава симболизма.

Лит.: Ј. Дучић, „Споменик Војиславу” (Сабрана дела, књ. 4, 1989); Д. Живковић, „Симболизам Војислава Илића” (Европски оквири српске књижевности, књ. 5, 1994); И. В. Лалић, „О поезији Војислава Илића” (Дела Ивана В. Лалића, књ. 4, 1997).

Јован Дучић, Поезија: циклуси „Сенке по води”, „Јадрански сонети”, „Јутарње песме”, „Вечерње песме”, „Сунчане песме”, „Плаве легенде ”(1), „Лирика” (Сабрана дела, књ. 1, 1989); Путописи : Градови и химере (Сабрана дела, књ. 2, 1989).

Лит.: Б. Поповић, „О Дучићевом песништву” (Сабрана дела, књ. 1, 2001); П. Слијепчевић, „Јован Дучић” (серија Српска књижевна критика, књ. 16, 1983); Н. Мирковић, „Јован Дучић” (серија Српска књижевна критика, књ. 20, 1983); М. Павловић, „Јован Дучић” (Есеји о српским песницима, 1992); Н. Петковић, „Песник страшне међе” (сепарат из часописа Књижевност и језик, 2001, број 1-2).

Милан Ракић, Песме (серија Српска књижевност у сто књига, књ. 50, 1961, с предговором З. Гавриловића).

Лит. : Ј. Скерлић, „М. Ракић: Песме”, „М. Ракић: Нове песме ” (Сабрана дела, књ. 5, 1964); Ј. Дучић, „Милан Ракић” (Сабрана дела, књ. 4, 1989); И. Секулић, „Ракић песник” (Сабрана дела,

књ. 5, 1977); П. Слијепчевић, „Милан Ракић” (серија Српска књижевна критика, књ. 16, 1983); Б. Лазаревић, „Песме М. М . Ракића”, „Версификација Милана Ракића” (серија Српска књижевна критика, књ. 13, 1975); Разговор с Ракићем у књизи Б. Ћосића, Десет писаца – десет разговора, 1931¹, 2002².

Алекса Шантић, Песме (серија Српска књижевност у сто књига, књ. 51, 1971, с предговором В. Недића).

Лит. : Б. Поповић, „О песмама А. Шантића” (Сабрана дела, књ. 1, 2001); Ј. Дучић, „Алекса Шантић” (Сабрана дела, књ. 4, 1989) ; П. Слијепчевић, „Алекса Шантић ” (серија Српска књижевна критика, књ.16, 1983); Д. Живковић, „Вече на шкољу Алексе Шантића” (Европски оквири српске књижевности, књ. 5, 1994); М. Павловић, „Претпразничко вече Алексе Шантића” (Есеји о српским песницима, 1992); интернет презентација: www.aleksasantic.com

Сима Пандуровић, Песме („Посмртне почасти”), серија Српска књижевност у сто књига, књ. 56, 1969.

Лит. : Ј. Скерлић, „Једна књижевна зараза” (Сабрана дела, књ. 5, 1964); И. Секулић, „ Једна мисао у једној песми Симе Пандуровића” (Сабрана дела, књ. 5, 1977); М. Павловић, „О песништву Симе Пандуровића”, „Светковина Симе Пандуровића”(Есеји о српским песницима, 1992).

Владислав Петковић Дис, Поезија („Утопљене душе”), Сабрана дела, књ. 1, 2003.

Лит. : Ј. Скерлић, „Лажни модернизам у српској књижевности” (Сабрана дела, књ. 5, 1964); Д. Митриновић, „Дис: Утопљене душе” (серија Српска књижевна критика, књ. 12, 1979); Б. Лазаревић, „Владислав Петковић Дис” (серија Српска књижевна критика, књ. 13, 1975); М. Павловић, „Владислав Петковић Дис” (Есеји о српским песницима, 1992); Дисова поезија, зборник радова, уредник Н. Петковић, 2002.

Милутин Бојић, Стихови и драме, 1957.

Лит. : Ј. Скерлић, „Милутин Бојић: Песме” (Сабрана дела, књ. 5, 1964); С. Винавер, „Скерлић и Бојић” (серија Српска књижевна критика, књ. 5, 1975); М. Павловић, „Милутин Бојић” (Есеји о српским песницима, 1992); И. В. Лалић, „О поезији Милутина Бојића” (Дела Ивана В. Лалића, књ. 4, 1997); Ј. Христић, „Драме Милутина Бојића” (Есеји, 1994).

П р о з а

Петар Кочић, С планине и испод планине. Јауци са Змијања (Сабрана дјела, књ. 1, 1967).

Лит. : Ј. Скерлић, „С планине и испод планине I- III ” (Сабрана дела, књ. 5, 1964); Б. Лазаревић, „Петар Кочић” (серија Српска књижевна критика, књ. 13, 1975); Ј. Дучић, „Петар Кочић” (Сабрана дела, књ. 4, 1989); И. Секулић, „Петар Кочић” (Сабрана дела, књ. 5, 1977); И. Андрић, „Земља, људи и језик код Петра Кочића” (Сабрана дела, књ. 13, 1976).

Иво Ћипико, Приповетке: „На повратку с рада”, „Цвијета”, „Антица”, „Прељуб”, „Иво Полић” (Пауци.Приповетке, серија Српска књижевност у сто књига, књ. 44, 1969 ).

Лит.: Б. Лазаревић, „Иво Ћипико” (Импресије из књижевности, књ. 1, 1924); Ј. Дучић, „Иво Ћипико” (Сабрана дела, књ. 4, 1989).

Борисав Станковић, Приповетке: „У ноћи”, „Станоја”, „У виноградима”, „Стари дани”, „Тетка Злата”, „Увела ружа”, „Вечити пољубац”, „Они”, „Покојникова жена”. Божји људи. Нечиста крв. Газда Младен. Коштана. (Сабрана дела у једном од Просветиних издања ).

Лит.: Ј. Скерлић, „О Коштани”, „Б. Станковић: Божји људи”, „Б. Станковић: Нечиста крв” (Сабрана дела, књ. 5, 1964); Ј. Дучић, „Борисав Станковић” (Сабрана дела, књ. 4, 1989); М. Кашанин, „Борисав Станковић” (Пронађене ствари, 1961); С. Винавер, „Бора Станковић и пусто турско” (серија Српска књижевна критика, књ. 15, 1975); Н. Петковић, „Софкин силазак” ( Два српска романа, 1988).

Светозар Ћоровић, Приповетке („Богојављенска ноћ”, „Пријатељи”, „Под пећинама”, „На води”, „На Васкрс”), серија Српска књижевност у сто књига, књ. 45, 1970).

Лит.: Б. Поповић, „Један српски приповедач” (Сабрана дела, књ. 1, 2001); Ј. Дучић, „Светозар Ћоровић” (Сабрана дела, књ. 4, 1989); С. Брајовић, „Књижевно стваралаштво Светозара Ћоровића” (поговор у: С. Ћоровић, Мајчина султанија, серија Српска књижевност.Роман, књ. 15, 1982).

Вељко Милићевић, Беспуће (серија Српска књижевност.Роман, књ. 21, 1981, с поговором Д. Витошевића).

Вељко Петровић, Приповетке („Буња”, „Наш учитељ четвртог разреда”, „Микошићеве сирене”, „Молох”, „Матурски састанак”, „Салашар”, „Ханзи и Полди”, „Голубица са црним

срцем”, „Ни имена му не знам”, „Препелица у руци”), серија Српска књижевност у сто књига, књ. 71, 1969);

Лит.: И. Секулић, „Вељко Петровић као приповедач” (Сабрана дела, књ. 4, 1977); М. Богдановић, „В.Петровић: Изданци из опаљеног грма” (Стари и нови, књ. 2, 1961); Славко Гордић, Огледи о Вељку Петровићу, 2000.

Исидора Секулић, Сапутници. Писма из Норвешке. (Сабрана дела, књ. 1, 1977).

Лит.: Ј. Скерлић, „Две женске књиге – Исидира Секулић : Сапутници ...” (Сабрана дела, књ. 5, 1964); М. Видаковић, „Сапутници Исидоре Секулић” (серија Српска књижевна критика, књ. 16, 1975); Ј. Дучић, „Исидора Секулић” (Сабрана дела, књ. 4, 1989); С. Велмар – Јанковић, „Осећање пролазности у прози Исидоре Секулић” (серија Српска књижевност у књижевној критици, књ. 7, 1965); Ј. Христић, „О јединству у делу Исидоре Секулић” (Есеји, 1994).

Милутин Ускоковић, Чедомир Илић (серија Српска књижевност. Роман, књ.20, 1981, с поговором М. Недића).

Лит.: Ј. Скерлић, „М. М. Ускоковић : Чедомир Илић” (Сабрана дела, књ. 5, 1964); Д. Матић, „Ускоковић и Београд” (Пропланак и ум, 1969); Р. Вучковић, „Драма сањара у Ускоковићевим романима” ( Проблеми, писци и дела, 1976).

К р и т и к а

Љубомир Недић, „Новија српска лирика и њени критичари”, „О књижевној критици”, „Војислав“ (серија Српска књижевна критика, књ. 7, 1977).

Лит.: З. Гавриловић, „ Љубомир Недић: заснивање унутрашњег приступа” (О критици, 1975).

Богдан Поповић, „Теорија реда-по-ред” (Сабрана дела, књ. 4, 2001). Антологијa новије српске лирике (Сабрана дела, књ. 5, 2001).

Лит.: З. Гавриловић, „Богдан Поповић: развијање и границе унутрашњих приступа” (О критици, 1975).

Павле Поповић, „Проучавање српске књижевности” (серија Српска књижевна критика, књ. 11, 1979).

Лит.: Д. Павловић, „Павле Поповић као научник и књижевни историчар” (серија Српска књижевна критика, књ. 11, 1979).

Јован Скерлић, „Догматска и импресионистичка критика”, „Млада српска поезија и приповетка” (Сабрана дела, књ. 4, 1964).

Лит.: Б. Поповић, „Јован Скерлић као књижевни критичар” (Сабрана дела, књ. 1, 2001).

Бранко Лазаревић, „Стваралачка критика”, „Критички поступак” (серија Српска књижевна критика, књ. 13, 1975).

Лит.: Д. Пувачић, „Књижевни критичар Бранко Лазаревић” (серија Српска књижевна критика, књ. 13, 1975).

А В А Н Г А Р Д А

Књижевне промене после Првог светског рата. Основне карактеристике књижевног живота. Нови часописи (преглед): Дан, Мисао, Прогрес, Зенит, Хипнос, Путеви, Сведочанства. Полемике између “старих” и “младих”. Формирање “група” и књижевних покрета. Програми и манифести, њихово одређење. Обим и садржај основног термина авангарда. Његов однос према (синонимичном) термину модернизам. Авангардни покрети – интернационални: експресионизам, футуризам, дадаизам; домаћи: зенитизам, суматраизам, хипнизам.

Програм надреализма и његова социјализација 30-их година. Идеолошка поларизација писаца на левицу и десницу. Покрет “социјалне литературе”. Сукоби на књижевној левици. Упоредни ток традиционалне књижевности.

Промене у стиху и поезији. Природа слободног стиха и његов однос према метрички везаном (традиционалном). Промене у прози, приповеци, роману и драми. Нови поступци у нарацији и компоновању. Унакрсни процес “поетизације прозе” и “прозаизације поезије”. Мешање жанрова. Промене у драми. Промењен однос према језику.

О п ш т и д е о

А. Флакер, „Авангарда”, „О појму авангарде” (Стилске формације, 1976); З. Константиновић, Експресионизам, 1976, стр. 5-67; М. Рејмон, „Дада”, „Надреализам” (Од Бодлера до надреализма, 1958); Н. Петковић, „Поетика авангарде као авангардна поетика” (у зборнику Модерна тумачења књижевности, 1988).

Преглед књижевних промена : Б. Лазаревић, „Предратна и поратна причања” (серија Српска књижевна критика, књ. 13, 1975 ); И. Секулић, „Немири у књижевности” (Сабрана дела, књ.

4, 1977 ); М. Богдановић, „Нова поезија”, „Белешке о новим тежњама у поезији” ( Стари и нови, књ. 3, 1961 ); М. Црњански, „Послератна књижевност” (Есеји, 1991); М. Настасијевић, „Између прератне и поратне је провалија”( Сабрана дела, књ. 4, 1991); М. Ристић, „Кроз новију српску књижевност” (Књижевна политика, 1979); М. Миочиновић, „Предговор” у: Драма између два рата (серија Српска књижевност. Драма, књ. 19, 1983 ).

Програми и манифести: С. Винавер, „Манифест експресионистичке школе” (Громобран свемира, фототипско издање из 1985); Т. Манојловић, „Интуитивна лирика” (серија Српска књижевна критика, књ. 16, 1975); М. Црњански, „Објашњење Суматре”, „За слободни стих” (серија Српска књижевна критика, књ. 16, 1975); Р. Петровић, „Хелиотерапија афазије” (Дела Растка Петровића, књ. 6, 1974); М. Настасијевић, „Белешке за апсолутну поезију” (Сабрана дела, књ. 4, 1991); Р. Драинац, „Програм хипнизма” (серија Српска књижевна критика, књ. 16, 1975); Љ. Мицић, „Категорички императив зенитистичке песничке школе” (серија Српска књижевна критика, књ. 16, 1975); М. Ристић, „Преображења Даде – историја литературе која није историја литературе” (Уочи надреализма, 1985); Манифест београдских надреалиста „Позиција надреализма” (Д. Матић, На тапет дана, 1961); М. Богдановић, „Социјализација надреализма” (Стари и нови, књ. 3, 1961); Ј. Поповић, „О социјалној литератури” (серија Српска књижевна критика, књ. 21, 1977).

Приручне књиге: Ј. Деретић, „Авангарда и нови реализам” (Историја српске књижевности, 2002); Р. Вучковић, Поетика хрватског и српског експресионизма, 1979; Гојко Тешић, Српска авангарда & полемички контекст, 1991; Гиљермо Де Торе, Историја авангардних књижевности, 2001.

П о е з и ј а и п р о з а

I

Станислав Винавер, Громобран свемира (1921, фототипско издање 1985); Станислав Винавер (библиотека “Живи песници”, са поговором Ј. Христића, 1964); Есеји: „Увод у Чуваре света”, „Икаров лет”, „Бергсоново учење о ритму”, „Језичне могућности” (Надграматика, са предговором Р. Константиновића, 1963).

Лит.: П. Зорић, „Критичко и есејистичко дело Станислава Винавера”(серија Српска књижевна критика, књ. 15, 1975); П. Петровић, „Винаверове научнофантастичне приповетке” (сепарат из зборника Српска приповетка, Међународни славистички центар, 2003).

Милош Црњански, Поезија. Дневник о Чарнојевићу. Сеобе. Друга књига Сеоба. Писма из Париза. Љубав у Тоскани (Сабрана дела, 1966).

Лит.: „Критика о Лирици Итаке 1919-1921” (додатак у : М. Црњански, Лирика Итаке и коментари, приредио Г. Тешић, 1993); М. Дединац, „ Дневник о Чарнојевићу од Милоша Црњанског” (прештампано у : М. Ристић, Уочи надреализма, 1985); М. Ристић, „Сеобе” (Присуства, 1966); И. Секулић, „Белешка уз путопис Љубав у Тоскани” (Сабрана дела, књ. 4, 1977); Н. Милошевић, „Метафизички вид стваралаштва Милоша Црњанског” (Зиданица на песку, 1978); А. Петров, „Стражилово”, (Поезија Црњанског и српско песништво, 1988); З. Глушчевић, „Роман једног национа” (Књижевност и ритуали, 1998); Н. Петковић, Лирске епифаније Милоша Црњанског, 1996.

Растко Петровић, Поезија („Откровење”, „Вук”). Бурлеска господина Перуна бога грома. Људи говоре. Дан шести. Есеји : „Младићство народног генија”, „Општи подаци и живот песника” (Дела Растка Петровића, 1961-1988).

Лит.: М. Црњански, „Откровење Растка Петровића” (серија Српска књижевна критика, књ. 16, 1975); И. Андрић, „Растко Петровић : Бурлеска господина Перуна бога грома” (Сабрана дела, књ. 13, 1976); М. Богдановић, „Људи говоре” (Стари и нови, књ. 3, 1961); С. Винавер, „Растко Петровић, лелујави лик са фреске” ( серија Српска књижевна критика, књ.15, 1975); М. Ристић, „Растко Петровић” (Присуства, 1966); З. Мишић, „Растко Петровић” (Реч и време, књ. 2, 1963); Ђ. Вуковић, „Романи Растка Петровића” (Огледи о српској књижевности, 1985); Песник Растко Петровић, зборник радова, уредник Н. Петковић, 1999.

Момчило Настасијевић, Поезија: Пет лирских кругова. Магновења. Одјеци. Приповетке: Из тамног вилајета („Запис о даровима моје рођаке Марије”, „Реч о злом удесу Марте девојке и момка Ђенадија”, „Лагарије по ноћи 1”). Хроника моје вароши („За помози боже”, „Откуда дођосмо”, „Како се сазда наша богомоља”, „Година”). Драме : Међулушко благо. Код „Вечите славине”. Есеји: „Неколико рефлексија из уметности”, „За матерњу мелодију ” (Сабрана дела, књ. 1– 4, 1991).

Лит.: И. Секулић, „Међулушко благо”, „Тамни вилајет” (Сабрана дела, књ. 4, 1977); С. Винавер, „Међулушко благо”, „Момчило Настасијевић” (серија Српска књижевна критика, књ.15, 1975); М. Павловић, „Момчило Настасијевић” (Есеји о српским песницима, 1992); Љ. Јеремић, „Природа фантастике у приповеткама Момчила Настасијевића” (Глас из времена, 1993); Н. Петковић, Настасијевићева песма у настајању, 1992; Поетка

Момчила Настасијевића, зборник радова, уредник Н. Петковић, 1994.

Иво Андрић, На Дрини ћуприја. Травничка хроника. Проклета авлија. Приповетке: „Пут Алије Ђерзелеза”, „Смрт у Синановој текији”, „Мост на Жепи”, „Прича о везировом слону”, „Жена на камену”, „Јелена, жена које нема”, „Мила и Прелац”, „Аска и вук”. Есеји: „Његош као трагични јунак косовске мисли”, „Разговор с Гојом”, „Мостови”, „О причи и причању”, „Белешка о речима”. (Сабрана дела, 1976).

Лит.: М. Богдановић, „Пут Алије Ђерзелеза”, „Приповетке”, „Травничка хроника” (Стари и нови, књ. 3, 1961); И. Секулић, „Исток у приповеткама Иве Андрића” (Сабрана дела, књ. 4, 1977); Н. Мирковић, „Иво Андрић” (серија Српска књижевна критика, књ. 20, 1983); М. Шамић, Историјски извори „Травничке хронике”, 1962 (закључно поглавље); Љ. Јеремић, „На Дрини ћуприја – Андрићева вечна задужбина” (Глас из времена, 1993); Б. Михајловић, „Читајући Проклету авлију” (предговор у : И. Андрић, Проклета авлија, 1960 ); И. Тартаља, „Језгро приповедачеве естетике” (Приповедачева естетика, 1979); П. Џаџић, О „Проклетој авлији”, 1992; Д. Живковић, „Епски и лирски стил прозе Иве Андрића” (Европски оквири српске књижевности, књ. 5, 1994); интернет презентација: www. ivoandric.org.yu.

Драгиша Васић, Приповетке: „У гостима”, „Ресимић добошар”, „Авети у лову”, „Реконвалесценти”, „У празном олтару”, „Погибија Јаћима Меденице” (Изабрана дела, књ. 1, 1990).

Лит.: Сл. Јовановић, „Предговор Утуљеним кандилима”; М. Богдановић, „Приповетке Драгише Васића”; Р. Петровић, „Драгиша Васић”; Б. Новаковић, „Драгиша Васић” (сви радови у : Изабрана дела Драгише Васића, књ. 2, 1990).

Раде Драинац , „Бандит или песник” (Песме, 1960, с поговором М. Протића).

Лит.: М. Ристић, „Поводом песништва Рада Драинца” (Књижевна политика, 1979); М. Богдановић, „Раде Драинац : Бандит или песник” (Стари и нови, књ. 3, 1961).

I I

Милан Дединац, Од немила до недрага, 1957.

Лит.: Р. Петровић, „Милан Дединац” (Дела Растка Петровића, књ. 6, 1974); Д. Матић, „Поводом књиге Јавна

птица”, „Поводом поеме Један човек на прозору” (серија Српска књижевност у књижевној критици, књ. 8, 1966); М. Ристић, „Милан Дединац” (Присуства, 1966).

Душан Матић, Битка око зида (серија Српска књижевност у сто књига, књ. 94, 1975, с предговором Ј. Христића).

Лит.: Н. Кољевић, „О неким особинама песн, стр.и прозног медијума (Између осталог анализа Матићеве песме Море)”, у часопису Израз, г. XI, 1962, стр. 574 – 579; Ј.Христић, „Непрекидна свежина света” (предговор у : Д. Матић, Багдала, 1964).

Оскар Давичо, Суноврати („Хана”, „Детињство”), 1968, с предговором Р. Константиновића. Роман Песма (серија Српска књижевност. Роман, књ. 33, 1982).

Лит.: Д. Матић, „Давичова песничка мрежа” (На тапет дана, 1961); М. Павловић, „О напретку емоције. Поводом Хане Оскара Давича” (Изабрана дела, књ. 4, 1981); В.Крњевић, „Оскар Давичо: Песма ”(серија Српска књижевност у књижевној критици, књ.8, 1972); Ј. Делић, Српски надреализам и роман, 1980, стр. 147-161.

I I I

Бранко Ћопић, Приповетке („Сиво трајање”, „Људи и хероји”), серија Српска књижевност у сто књига, књ. 60, 1960, са предговором Б. Новаковића. Башта сљезове боје, 1970, с предговором Б. Михајловића.

Лит.: М. Данојлић, „Најбољи Ћопић” (Критичари о Бранку Ћопићу, 1981); Св. Кољевић, „Приповедачки простори Ћопићеве уметности” (Годишњак институ за књижевност у Сарајеву, књ.16, 1987).

Десанка Максимовић, Песме, 1976, с предговором С. Ракитића.

Лит.: М. Богдановић, „Десанка Максимовић” (Стари и нови, књ. 3, 1961); С. Раичковић, „Између тајне и отаџбине” (предговор у: Д. Максимовић, Песме, серија Српска књижевност у сто књига, књ. 85, 1969); И. В. Лалић, „О поезији Десанке Максимовић”(Дела Ивана В. Лалића, књ. 4, 1997).

Скендер Куленовић, Сабране пјесме („Стојанка мајка Кнежпољка”, „Сонети I – II, 1977, с предговором Р. Тешовића).

Лит.: С. Раичковић, „Песничка понорница Скендера Куленовића”, (серија Српска књижевност у књижевној критици,

књ. 9, 1973); С. Раичковић, „Једна допуна за поетски портрет Скендера Куленовића” и Н. Петковић, „Стих и језик Скендера Куленовића” (оба текста у часопису Савременик, годиште XLIII, 1976, бр. 8 – 9).

М О Д Е Р Н И З А М и П О С Т М О Д Е Р Н А

Положај књижевности у новом, социјалистичком друштвеном поретку успостављеном после Другог светског рата. Књижевност као део друштвене надградње, подложне идеолошкој контроли са становишта марксистичке филозофије. Обнављање реалистичких образаца, с узором у социјалистичком реализму. Књижевни живот 40-их година: превласт писаца са левице, доминација представника „социјалне литературе”.

Слабљење идеолошке контроле након 1948. Полемика између „реалиста” и „модерниста” 50-их година. Поларизација часописа: Младост, Сведочанства и Књижевне новине; Дело и Савременик. Улога предратних надреалиста. Однос према међународном модернизму (авангарди). Однос према традиционалној књижевности.

Три етапе у развоју савремене поезије и прозе. Прва: од почетка 50-их година, у време полемика, одбацивање превазиђених а идеолошки наметнутих реалистичких и соцреалистичких образаца и увођење модерних књижевних проседеа и облика. Друга: након полемика, при крају 50-их и током 60-их година, уметничко усавршавање стиха и поезије, прображај и успон модерног српског романа и приповетке. Трећа: најновије развојне тежње почев од 70-их година па до краја века које су одређене термином постмодерна.

О п ш т и д е о

Из времена полемика: М. Богдановић, „Општи осврт на југословенску литературу 1945-1950” (Стари и нови, књ. 4, 1960); О. Давичо, Поезија и отпори, 1952, стр. 5-37; М. Ристић, „О модерном и модернизму, опет (1)” (Историја и поезија, 1962, стр. 377 –400); П. Џаџић, „О послератном модернизму” (Из дана у дан, књ. 2, 1976, стр. 247-252); М. Богдановић, „О поезији у једном броју Младости”, „Васко Попа: Препреке” (Стари и нови, књ. 4, 1960); З. Мишић, „О смислу и бесмислу, о лирици меког и нежног штимунга, о једној чежњи и једном заносу на свим језицима света” (Реч и време, књ.1, 1963);

Прегледни чланци: А. Петров, „О југословенској поезији постдогматског доба” (Крила и ваздух, 1983, стр. 99-116, 142-161); С. Лукић, „Историја и поезија” (С. Лукић, В. Крњевић, Послератни српски песници, 1970, стр. 17-38); Д. М. Јеремић, „Метаморфозе приповедања” (серија Српска књижевност у књижевној критици, књ. 10, 1973); П. Џаџић, „Послератна

српска приповетка” (Из дана у дан, књ. 2, 1976); Љ. Јеремић, „Нова српска приповетка” (Проза новог стила, 1976); Љ. Јеремић, „Роман крајем седамдесетих” (Глас из времена, 1993); В. Стаменковић, „Предговор” у: Савремена српска драма I-II (серија Српска књижевност. Драма, књ. 20-21, 1987).

Антологије поезије: З. Мишић, Антологија српске поезије, 1956; М. Павловић, Антологија српског песништва, 1984.

Приручне књиге: Ј. Деретић, „Преглед књижевности друге половина XX века” (Историја српске књижевности, 2002); С. Лукић, „Савремена југословенска књижевност, 1968; П. Палавестра, Послератна српска књижевност 1945-1970, 1972; А. Јерков, Од модернизма до постмодерне, 1991; А. Јерков, Антологија српске прозе постмодерног доба, 1992.

П о е з и ј а

I

Васко Попа, Сабране песме, 2001. („Кора”, „Непочин–поље”, „Усправна земља”, „Споредно небо”).

Лит.: З. Мишић, „Поезија опседнутих ведрина” (Реч и време, књ. 1, 1963); М. Павловић, „Васко Попа. Од камена до света” (Осам песника, 1964); Ђ.Вуковић, „Како читати поезију Васка Попе” (предговор у: В. Попа, Изабране песме, 1975); Поезија Васка Попе, зборник радова, уредник Н. Петковић, 1997.

Миодраг Павловић, 87 песама. Стуб сећања. Велика скитија. (Изабрана дела, књ.1, 1981).

Лит.: З. Мишић, „Сунчева светлост на стубу сећања” (Реч и време, књ. 1, 1963); Љ. Симовић, „О поезији Миодрага Павловића” (Дупло дно, 1991); И. В. Лалић, „Целовитост исказа и визије” (Дела Ивана В. Лалића, књ. 4, 1997).

Стеван Раичковић, Песме, 1977, с поговором Н. Милошевића.

Лит.: Б. Миљковић, „Песма и смрт” (Сабрана дела, књ. 4, 1972); И. В. Лалић, „Искушење лирског певања (о Стевану Раичковићу)” (Дела Ивана В. Лалића, књ. 4, 1997); Стеван Раичковић, песник, зборник радова, Краљево, 2001.

П р о з а

I

Михаило Лалић, Лелејска гора ( у једном од Нолитових издања).

Лит.: П. Зорић, „Књижевно дело Михаила Лалића” (Критичари о Михаилу Лалићу, 1984); Д. М. Јеремић, „Михаило Лалић” (Прсти неверног Томе, 1965); Б. Поповић, Романсијерска уметност Михаила Лалића, 1972, стр. 233-244.

Добрица Ћосић, Корени (у једном од издања Просвете или Бигза).

Лит.: Д. М. Јеремић, „Добрица Ћосић” (Прсти неверног Томе, 1965); С. Велмар – Јанковић, „Примери унутрашњег монолога” (Савременици, 1965); М. Первић, „Роман и историја (Добрица Ћосић)” (Приповедање и мишљење, 1978); Љ. Јеремић, „Романи Добрице Ћосића.Увод у ново читање” ( Глас из времена, 1993).

Владан Десница, Зимско љетовање. Прољећа Ивана Галеба (Изабрана дела, књ. 1 и 2, 1993).

Лит.: С. Кораћ, „Књижевно дјело Владана Деснице” (поговор у: В. Десница, Изабрана дела, књ. 4, 1993); Н. Милошевић, „Дух модерног времена у Прољећима Ивана Галеба (Зиданица на песку, 1978); Д. Стојановић, „Јас живота и јас смрти” (поговор у: В. Десница, Прољећа Ивана Галеба, серија Српска књижевност. Роман, књ. 38, 1982); Р. Микић, „Прољећа Ивана Галеба” Владана Деснице, 1985.

Меша Селимовић, Дервиш и смрт. Тврђава (у једном од Бигзових издања).

Лит.: Н. Милошевић, „Зиданица на песку. Дервиш и смрт Меше Селимовића” (Зиданица на песку, 1978); П. Џаџић, „Меша Селимовић, Тврђава” (Из дана у дан, књ. 2, 1976); А. Јерков, „Гранична ситуација писања – о романима Тишина, Дервиш и смрт и Тврђава” (Зборник радова о Меши Селимовићу, Сарајево, 1990); М. Егерић, Дух и чин : есеји о романима Меше Селимовића, 2000;

Антоније Исаковић, Велика деца, изабране приповетке (серија Српска књижевност у сто књига, књ. 97, 1972, с предговором Б. Михајловића).

Лит.: Д. М. Јеремић, „Антоније Исаковић” (Прсти неверног Томе, 1965); И. В. Лалић, „Приповетке Антоноја Исаковића” (Критика и дело, 1971); Љ.Јеремић, „Рат и мир Антонија Исаковића” (Проза новог стила, 1976).

П о е з и ј а

I I

Иван В. Лалић, „О делима љубави или Византија”, „Писмо”, „Четири канона” (Дела Ивана В. Лалића, књ. 2 и 3, 1997).

Лит.: Јован Христић, „Иван В. Лалић” (Есеји, 1994); С. Велмар-Јанковић, „О поезији Ивана В. Лалића” (предговор у књизи И.В.Лалић, Песме, 1995); А. Јовановић, „Иван В. Лалић или висока мера песничке уметности” (предговор Делима Ивана В. Лалића, књ. 1, 1997).

Бранко Миљковић, Песме („Узалуд је будим”, „Ватра и ништа”), 1965, с уводном студијом П. Џаџића.

Лит.: Поезија и поетика Бранка Миљковића, зборник радова, ур. Н. Петковић, 1996.

Борислав Радовић, Песме, 2002.

Лит: Ђ. Вуковић, „Заменице, лица, замене” (предговор у: Б. Радовић, Старе и нове песме, 1979); А. Јовановић, „Доследност песничке стратегије” (Поезија српског неосимболизма, 1994); Борислав Радовић, песник, зборник радова, Краљево, 2003.

П р о з а

I I

Миодраг Булатовић, Највећа тајна света (изабране приповетке, 1971, с поговором М. Ђурића); Црвени петао лети према небу (серија Српска књижевност. Роман, књ. 41, 1982, с поговором З. Глушчевића).

Лит.: Б. Михајловић, „Миодраг Булатовић: Ђаволи долазе” (Од истог читаоца, 1956); Р. Вучковић, „Трагикомични и романескни свет Миодрага Булатовића” (Проблеми, писци и дела, 1974); П. Пијановић, Поетика гротеске: приповедна уметност Миодрага Булатовића, 2001.

Борислав Пекић, Време чуда. Ходочашће Арсенија Његована (Одабрана дела књ. 2 и 4, 1984).

Лит.: Н. Милошевић, „Борислав Пекић и његова ‘митомахија’” (предговор Одабраним делима Б. Пекића, књ. 1, 1984); Љ. Јеремић, „Роман кентаур” (Проза новог стила, 1978, стр. 109-119); Р. Микић, „Романи Борислава Пекића или како упокојити прошлост” (поговор у: Б. Пекић, Ходочашће Арсенија Његована, серија Српска књижевност. Роман, књ. 43, 1981); А. Јерков, „Пекићева цинична интертекстуалност” (часопис Књижевност, 1992, бр. 11-12); П. Пијановић, Поетика романа Борислава Пекића, 1991, стр. 26-44.

Данило Киш, Породични циркус (Рани јади, Башта пепео, Пешчаник), 1993 (издање СКЗ).

Лит.: С. Витановић, „Тематско јединство у делима Данила Киша...” (поговор у: Д. Киш, Башта, пепео, 1982); Љ. Јеремић, „Роман као методологија романа” (Проза новог стила, 1976); тематски двоброј часописа Градац посвећен Кишу (бр. 76-77, мај/август, 1987); А. Јерков, „Оквир, рам, пукотина. Иманентна поетика романа Данила Киша” (Данило Киш између Цетиња и панонског потопа, зборник радова, Цетиње, 1993); Ј. Делић, Кроз прозу Данила Киша, 1997; интернет презентација: www. kis.org.yu.

Драгослав Михаиловић, Кад су цветале тикве, 1986 (издање Матице српске или СКЗ); Петријин венац (серија Српска књижевност. Роман, књ. 45, 1981, с поговором В. Јанковића).

Лит.: Б. Михајловић, „Почеци Драгослава Михаиловића” (поговор у: Д. Михаиловић, Фреде, лаку ноћ, 1977); Љ. Јеремић, „Казивања Драгослава Михаиловића о патњи и милости” (Проза новог стила, 1976); М. Первић, „Прича Петрије Ђорђевић” (Приповедање и мишљење, 1978).

Милорад Павић, Хазарски речник. Унутрашња страна ветра (из Сабраних дела издавачке куће Драганић, 1996).

Лит.: Ј. Делић, Хазарска призма, 1991; Ј. Михајловић, Прича о души и телу. Слојеви и значења у прози Милорада Павића, 1992; А. Јерков, „Од нове текстуалности до културне поетике” (поговор Сабраним делима М. Павића, књ. 10, 1996); Х. Р. Јаус, „Павићев Хазарски речник” (часопис Књижевност, 1997, бр.1-2); интернет презентација: www. khazars.com

НАПОМЕНА: Лектира (наведена дела писаца) представља минимум и обавезна је. Код приповедака и песама у загради дати појединачни наслови или наслови група означавају да је само то обавезни део лектире. Сва наведена литература (критички текстови) саставни је део програма, али није обавезна у целини, него у ширем или ужем избору.

настава

предиспитне обавезе

испит

СРЕДЊОВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ

наставници

проф. др Љиљана Јухас-Георгиевска

проф. др Томислав Јовановић

сарадници

мр Зорица Витић

мр Ирена Шпадијер

лектира

Л Е К Т И Р А

За студенте 5. и 6. групе

ИЗВОРНА КЊИЖЕВНОСТ

НЕПОЗНАТИ ПИСАЦ: Житије светог Ћирила

КЛИМЕНТ ОХРИДСКИ: Похвала светом Ћирилу

КОНСТАНТИН ПРЕСЛАВСКИ: Азбучна молитва; Проглас Јеванђеља

ЦРНОРИЗАЦ ХРАБАР: Слово о писменима

НЕПОЗНАТИ ЗЕЋАНИН: Житије светог кнеза Владимира

СВЕТИ САВА: Житије светог Симеона; Служба светом Симеону; Писмо оцу Спиридону

СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ: Хиландарска повеља; Житије светог Симеона

ДОМЕНТИЈАН: Житије светог Саве

ТЕОДОР ГРАМАТИК: Запис на Шестодневу из 1262/63. године

ТЕОДОСИЈЕ ХИЛАНДАРАЦ: Житије светог Саве; Житије светог Петра Коришког; једна црквена песма

АРХИЕПИСКОП ДАНИЛО II (ПЕЋКИ): Житије краљице Јелене; Житије краља Милутина

ДАНИЛОВИ УЧЕНИЦИ: Житије светог Стефана Дечанског или Житије светог архиепископа Данила II

НЕПОЗНАТИ ПИСАЦ: Исповедна молитва

ИНОК ИСАИЈА: Запис о Маричкој бици

МОНАХИЊА ЈЕФИМИЈА: Туга за младенцем Угљешом; Мољење Господу Исусу Христу; Похвала светом кнезу Лазару

ПАТРИЈАРХ ДАНИЛО III (БАЊСКИ): Слово о светом кнезу Лазару

ГРИГОРИЈЕ ЦАМБЛАК: Житије светог Стефана Дечанског

ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ: Натпис на косовском мраморном стубу; Слово љубве

АНДОНИЈЕ РАФАИЛ: Слово о светом кнезу Лазару

КОНСТАНТИН ФИЛОСОФ: Житије деспота Стефана Лазаревића

ЈЕЛЕНА БАЛШИЋ: Посланица духовнику Никону Јерусалимцу

СМЕДЕРЕВСКИ БЕСЕДНИК: Надгробна реч деспоту Ђурђу Бранковићу

ВЛАДИСЛАВ ГРАМАТИК: Рилска повест; Поговор Зборнику из 1469. године

ДИМИТРИЈЕ КАНТАКУЗИН: Молитва Богородици; Посланица кир Исаији

КОНСТАНТИН МИХАИЛОВИЋ ИЗ ОСТРОВИЦЕ: Јаничарове успо-мене или Турска хроника

ПАТРИЈАРХ ПАЈСИЈЕ: Житије светог цара Уроша; Посланица папи Урбану VIII

П Р Е В О Д Н А К Њ И Ж Е В Н О С Т

ЖИТИЈА СВЕТИТЕЉА: Житије светог Ђорђа Кападокијског; Житије светог Павла Кесаријског; Житије светог Алексија Божијег човека; Житије Ђорђа Кратовца од попа Пеје

АПОКРИФИ: Откривење Варухово; Књига о Адаму и Еви; Јеванђеље младенства; Ход Богородице по мукама

РОМАНИ, ПРИПОВЕТКЕ И ДРУГИ СПИСИ: Роман о Александру Великом; Роман о Тристану и Изолди; Варлаам и Јоасаф; Стефанит и Ихнилат; Цар Аса; Езопов живот; Еладије; О премудром Соломону и његовој жени; Царица Теофана; Физиолог

Л Е К Т И Р А

За студенте 1. и 2. групе

ИЗВОРНА КЊИЖЕВНОСТ

НЕПОЗНАТИ ПИСАЦ: Житије светог Ћирила

КЛИМЕНТ ОХРИДСКИ: Похвала светом Ћирилу

КОНСТАНТИН ПРЕСЛАВСКИ: Азбучна молитва; Проглас Јеванђеља

ЦРНОРИЗАЦ ХРАБАР: Слово о писменима

НЕПОЗНАТИ ЗЕЋАНИН: Житије светог кнеза Владимира

СВЕТИ САВА: Житије светог Симеона; Служба светом Симеону

СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ: Хиландарска повеља; Житије светог Симеона

ДОМЕНТИЈАН: Житије светог Саве

ТЕОДОР ГРАМАТИК: Запис на Шестодневу из 1262/63. године

ТЕОДОСИЈЕ ХИЛАНДАРАЦ: Житије светог Саве; Житије светог Петра Коришког

АРХИЕПИСКОП ДАНИЛО II (ПЕЋКИ): Житије краљице Јелене

ДАНИЛОВИ УЧЕНИЦИ: Житије светог Стефана Дечанског

ИНОК ИСАИЈА: Запис о Маричкој бици

МОНАХИЊА ЈЕФИМИЈА: Туга за младенцем Угљешом; Мољење Господу Исусу Христу; Похвала светом кнезу Лазару

ГРИГОРИЈЕ ЦАМБЛАК: Житије светог Стефана Дечанског

ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ: Натпис на косовском мраморном стубу; Слово љубве

АНДОНИЈЕ РАФАИЛ: Слово о светом кнезу Лазару

КОНСТАНТИН ФИЛОСОФ: Житије деспота Стефана Лазаревића

СМЕДЕРЕВСКИ БЕСЕДНИК: Надгробна реч деспоту Ђурђу Бранковићу

ДИМИТРИЈЕ КАНТАКУЗИН: Молитва Богородици; Посланица кир Исаији

КОНСТАНТИН МИХАИЛОВИЋ ИЗ ОСТРОВИЦЕ: Јаничарове успо-мене или Турска хроника

ПАТРИЈАРХ ПАЈСИЈЕ: Житије светог цара Уроша; Посланица папи Урбану VIII

П Р Е В О Д Н А К Њ И Ж Е В Н О С Т

ЖИТИЈА СВЕТИТЕЉА: Житије светог Ђорђа Кападокијског; Житије светог Павла Кесаријског; Житије светог Алексија Божијег човека; Житије Ђорђа Кратовца од попа Пеје

АПОКРИФИ: Откривење Варухово; Књига о Адаму и Еви; Јеванђеље младенства; Ход Богородице по мукама

РОМАНИ, ПРИПОВЕТКЕ И ДРУГИ СПИСИ: Роман о Александру Великом; Варлаам и Јоасаф; Стефанит и Ихнилат; Цар Аса; Езопов живот; Еладије; О премудром Соломону и његовој жени; Царица Теофана; Физиолог

Л Е К Т И Р А

За студенте 3., 4., 8., 25. и 27. групе

ИЗВОРНА КЊИЖЕВНОСТ

НЕПОЗНАТИ ПИСАЦ: Житије светог Ћирила

ЦРНОРИЗАЦ ХРАБАР: Слово о писменима

СВЕТИ САВА: Житије светог Симеона

СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ: Житије светог Симеона

ДОМЕНТИЈАН: Житије светог Саве

ТЕОДОСИЈЕ ХИЛАНДАРАЦ: Житије светог Саве

МОНАХИЊА ЈЕФИМИЈА: Туга за младенцем Угљешом; Мољење Господу Исусу Христу; Похвала светом кнезу Лазару

ГРИГОРИЈЕ ЦАМБЛАК: Житије светог Стефана Дечанског

ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ: Слово љубве

КОНСТАНТИН ФИЛОСОФ: Житије деспота Стефана Лазаревића

ДИМИТРИЈЕ КАНТАКУЗИН: Молитва Богородици

П Р Е В О Д Н А К Њ И Ж Е В Н О С Т

ЖИТИЈА СВЕТИТЕЉА: Житије светог Алексија Божијег човека

АПОКРИФИ: Откривење Варухово; Књига о Адаму и Еви; Јеванђеље младенства; Ход Богородице по мукама

РОМАНИ: Роман о Александру Великом

литература

КЊИЖЕВНИ ИЗВОРИ ПРЕВЕДЕНИ НА САВРЕМЕНИ ЈЕЗИК

Из старе српске књижевности. Превео и саставио Миливоје М. Башић. Четврто, исправљено и нешто допуњено, издање. Београд, Издавачка књижарница Геце Кона, 1931.

Из наше књижевности феудалног доба. Друго допуњено издање. Избор, редакција, превод и коментари Драгољуб Павловић и Радмила Маринковић. Предговор Драгољуб Павловић. Сарајево, „Свјетлост“, 1959 [Четврто издање: Београд, „Просвета“, 1975. Библиотека Просвета, књига 102].

Antologija stare srpske književnosti (XI-XVIII veka). Izbor, prevod i objašnjenja Đorđa Sp. Radojičića. Beograd, „Nolit“, 1960.

Миодраг Павловић, Антологија српског песништва (ХIII-ХХ век), Београд, Српска књижевна задруга, 1964 [Треће издање 1973].

Ђорђе Сп. Радојичић, Старо српско песништво IХ-ХVIII века, Крушевац, „Багдала“, 1966 [Друго издање 1988].

Стара српска књижевност. Студија и избор Ђорђе Трифуновић. Београд, „Југославија“, 1967. Библиотека Књижевност у школи, књига 1.

Ћирилово Житије; Методијево Житије. Превео са старословенског Петар Ђорђић, Летопис Матице српске, књига 392, свеска 4, Нови Сад 1963, стр. 290-328.

Климент Охридски, Константин Преславски и непознати пи-сци, Ћирило и Методије. Житија, Службе, канони, похвале. Приредио Ђорђе Трифуновић. Превели Ирена Грицкат, Олга Недељковић, Ђорђе Трифуновић. Београд, Српска књижевна задруга, 1964.

Љетопис попа Дукљанина. Увод, превод и коментар Др Славко Мијушковић. Титоград, Графички завод, 1967.

Љетопис попа Дукљанина. Предговор, пропратни текстови и превод др Славко Мијушковић. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1988. Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 1.

Старе српске биографије, I. Превео и објаснио Миливоје Башић. Београд, Српска књижевна задруга, 1924. [Друго издање: Београд, Издавачка књижарница Геце Кона, 1930].

Списи светога Саве и Стевана Првовенчаног. Превео Лазар Мирковић. Београд, Државна штампарија Краљевине Југославије, 1939.

Сава Немањић, Живот Стефана Немање. [Превео Миливоје Башић. Предговор написао Милан Кашанин]. Београд, „Рад“, 1975.

Свети Сава, Сабрани списи. Данашња језичка верзија Лазар Мирковић, Димитрије Богдановић. Приредио Димитрије Богдановић. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1986. Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 2.

Студенички типик. Цароставник манастира Студенице. Из-дање, превод и поговор Томислав Јовановић. Народна библиотека Србије – Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1994.

Свети Сава, Стефан Првовенчани, Житије светог Симеона. Превео Драгутин Костић, приредио и поговор написао Томислав Јовановић, „Кантакузин“, Крагујевац 1997, 88 стр.

Свети Сава, Сабрана дела, Приредио и превео Томислав Јовановић, Српска књижевна Задруга, Коло ХСI, књига 602, Београд 1998, 274 стр.; Друго издање, 1998., у посебној опреми, посвећено осамстогодишњици манастира Хиландара.

Свети Сава, Сабрана дела. Приредила и предговор написала Љ. Јухас-Георгиевска. Народна књига-Алфа, Београд 2000.

Стефан Првовенчани, Сабрани списи. Данашња језичка верзија Љиљана Јухас-Георгијевска, Лазар Мирковић, Миливоје Башић. Приредила Љиљана Јухас-Георгијевска. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1988. Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 3.

Стефан Првовенчани, Сабрана дела, Предговор, превод дела и коментари Љиљана Јухас-Георгиевска, Издање на српскословенском Томислав Јовановић, Српска књижевна задруга, Коло ХСII, књига 608, Београд 1999.

Доментијан, Живот светога Саве и светога Симеона. Превео Др. Лазар Мирковић. Са предговором Др. Владимира Ћоровића. Београд, Српска књижевна задруга, 1938.

Доментијан, Дела. Приредио Ђорђе Трифуновић. Београд, „Нолит“, 1963.

Доментијан, Живот светога Саве и Живот светога Симеона. Превод Лазар Мирковић, Приредила Радмила Маринковић. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1988. Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 4.

Доментијан, Житије светога Саве, Предговор, превод дела и коментари Љиљана Јухас-Георгиевска, Издање на српскословенском Томислав Јовановић, Српска књижевна задруга, Коло ХСIII, књ. 614-615, Београд 2001.

Теодосије Хиландарац, Житије и подвизи светога и преподобнога оца нашег Петра у Коришкој Гори испосника. [Превео Димитрије Богдановић], Летопис Матице српске, књига 406, свеска 1, Нови Сад 1970, стр. 69-90.

Теодосије, Житија. Приредио Димитрије Богдановић, данашња језичка верзија Лазар Мирковић, Димитрије Богдановић. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1988. Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 5, свеска 1.

Теодосије, Службе, канони и Похвала. Приредила Биљана Јовановић-Стипчевић, данашња језичка верзија Димитрије Богдановић, Биљана Јовановић-Стипчевић. Београд, „Про-света“, Српска књижевна задруга, 1988. Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 5, свеска 2.

Архиепископ Данило, Животи краљева и архиепископа српских. Превео Др. Лазар Мирковић. Предговор написао Др. Никола Радојчић. Београд, Српска књижевна задруга, 1935.

Данило Други, Животи краљева и архиепископа српских. Службе. Приредили Гордон Мак Данијел, Дамњан Петровић, данашња језичка верзија Лазар Мирковић, Димитрије Богдановић, Дамњан Петровић. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1988. Библиотека Стара српска књи-жевност у 24 књиге, књига 6.

Данилови настављачи. Данилов ученик, други настављачи Даниловог зборника. Приредио Гордон Мак Данијел, данашња језичка верзија Лазар Мирковић. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1989. Библиотека Стара српска књи-жевност у 24 књиге, књига 7.

Монахиња Јефимија, Књижевни радови. Приредио Ђорђе Три-фуновић, „Багдала“, Крушевац 1983.

Списи о Косову. Монахиња Јефимија, кнез Лазар, кнегиња Ми-лица, Вук Бранковић, Непознати раванички монаси, Давид, Јелена Балшић, Андоније Рафаил Епактит, деспот Стефан Лазаревић, Најстарији српски записи о Косову. Приредила Милица Грковић, Београд, „Просвета“, Српска књижевна зад-руга, 1993, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 13.

Шест писаца ХIV века. Григорије Рашки, Јаков Серски, Силуан, Непознати Светогорац, Монах Јефрем, Марко Пећки. Избор, данашња језичка верзија и редакција Димитрије Богдановић. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1986. Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 7.

Старе српске биографије ХV и ХVII века. Цамблак, Константин, Пајсије. Превео Др. Лазар Мирковић. Са предговором Павла Поповића. Београд, Српска књижевна задруга, 1936.

Деспот Стефан Лазаревић, Књижевни радови. Приредио Ђорђе Трифуновић, Српска књижевна задруга, Београд 1979.

Константин Филозоф, Повест о словима. Житије деспота Сте-фана Лазаревића. Приредила Гордана Јовановић, превод Гордана Јовановић, Лазар Мирковић. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1989. Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 11.

Григорије Цамблак, Књижевни рад у Србији. Приредио Дамњан Петровић, На савремени језик превели Лазар Мирковић, Димитрије Богдановић, Ђорђе Трифуновић, Дамњан Петровић. Београд, Просвета“, Српска књижевна задруга, 1989. Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 12.

Старе српске биографије. Избор и предговор Димитрије Богдановић. Београд, „Просвета“, 1968. Библиотека Просвета, књига 101.

Ђорђе Трифуновић, Две посланице Јелене Балшић и Никонова Повест о јерусалимским црквама и пустињским местима. Књижевна историја, V, 18, Београд 1972, стр. 289-327.

Димитрије Кантакузин, Дела. Приредио Ђорђе Трифуновић. Београд, „Нолит“, 1963.

Списи Димитрија Кантакузина и Владислава Граматика. Приредила Јасмина Грковић–Мејџор, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1993, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 14.

Ђорђе Трифуновић, Кантакузинова Похвала писана за солунску базилику Светога Димитрија, Источник, II, 5, Београд 1993, стр. 39-54.

Константин Михаиловић из Островице, Јаничарове успомене или Турска хроника. Предговор, превод и напомене Др Ђорђе Живановић. Београд, „Просвета“, 1966.

Константин Михаиловић из Островице, Јаничарове успомене или Турска хроника. Приредио и превео Ђорђе Живановић. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1986. Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 15.

Патријарх Пајсије, Сабрани списи. Приредио Томислав Јовано-вић, Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1993, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 16.

Из тмине појање. Стари српски песнички записи. Саставио Ђорђе Трифуновић, Београд, „Нолит“, 1962.

Стари српски записи и натписи. Приредио Милорад Павић, Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1986, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 19.

Стара српска књижевност, I, II, III. Предговор, избор и реда-кција др Драгољуб Павловић. Нови Сад – Београд, Матица

српска и Српска књижевна задруга, 1970. Библиотека Српска књижевност у сто књига, књига 1, 2, 3.

Србљак. Службе, канони, акатисти. Приредио Ђорђе Трифу-новић. Превео Димитрије Богдановић. Превод редиговали Димитрије Богдановић и Ђорђе Трифуновић. Књига I-III. Беог-рад, Српска књижевна задруга, 1970.

Александрида (Роман о Александру Великом). Превео Павле Стевановић. Суботица, „Минерва“, 1957.

Роман о Троји. Роман о Александру Великом. Приредила Радмила Маринковић. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1986, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 21.

Повест о Триштану и Ижоти. Превод и предговор Ирена Гри-цкат. Београд, Српска књижевна задруга, 1966.

Повест о Триштану и Ижоти. Приредила и превела Ирена Грицкат. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1988, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 20.

Физиолог. Слово о ходећим и летећим створењима. Са српскословенског превео Ђорђе Трифуновић, Пожаревац, „Браничево“, 1973.

Фисиолог. Средњовековни медицински списи. Приредили Ми-лорад Лазић и Љубомир Котарчић. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1989, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 24.

Стара српска књижевност. Житија. Избор и пропратни текстови Љиљана Јухас-Георгиевска, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1997.

Стара српска књижевност. Хрестоматија. Приредио и превео Томислав Јовановић, Филолошки факултет, Београд – „Нова светлост“, Крагујевац, Београд 2000.

Антологија старе српске поезије, приредила и поговор написала Зорица Витић, „Народна књига“, Београд 2003.

Литература:

Ђорђе Сп. Радојичић, Развојни лук старе српске књижевности, Нови Сад 1962.

Ђорђе Сп. Радојичић, Творци и дела старе српске књижевности, Титоград 1963.

Ђорђе Сп. Радојичић, Књижевна збивања и стварања код Срба у средњем веку и у турско доба, Нови Сад 1967.

Драгољуб Павловић, Старија југословенска књижевност, Београд 1970.

О Србљаку. Студије, Београд, Српска књижевна задруга, 1970.

Стара књижевност. Приредио Ђ. Трифуновић, „Нолит“ [Српска књижевност у књижевној критици, књ. 1], Београд 1972.

Милан Кашанин, Српска књижевност у средњем веку, Београд 1975.

Ђорђе Трифуновић, Кратак преглед југословенских књижевности средњег века, Београд 1976.

Димитрије Богдановић, Историја старе српске књижевности, Београд 1980.

Ђорђе Трифуновић, Стара српска књижевност. Основе. Београд 1994.

Ђорђе Трифуновић, Азбучник српских средњовековних књижевних појмова. Друго, допуњено издање. Нолит, Београд 1990.

Димитрије Богдановић, Студије из српске средњовековне књижевности, СКЗ, Београд 1997.

Радмила Маринковић, Светородна господа српска. Истраживања српске књижевности средњег века, Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд 1998.

теме за семинарске радове

1. Посланице у старој српској књижевности2. Литерарна вредност и значај аренге и нарације у старим

српским повељама (на примерима две хиландарске, Светостефанске и Дечанске хрисовуље)

3. Однос стиха и ритмичке прозе у старој српској књижевности

4. Композиција Житија краља Владимира ― могућности реконструкције

5. Општа места у књижевном делу Светог Саве6. Историјска основа и главни књижевни извори Савиног

Житија и Службе светом Симеону7. Књижевни лик Немање/Симеона у Савином Житију светог

Симеона и његовој Служби светом Симеону8. Књижевно-уметничке карактеристике и значај Савиних

типика9. Стилски однос Савиног Житија и Службе светом Симеону10. Стилски однос Стефанове Хиландарске повеље и Житија

светог Симеона11.  Аутобиографски сегменти у Стефановој Хиландарској

повељи и Житију светог Симеона12.  Књижевни лик светог Симеона код Стефана

Првовенчаног13.  Функција библијских паралела и цитата у Стефановом

Житију светог Симеона14.  Форме приповедања у Стефановом Житију светог

Симеона15.  Однос епског и лирских садржаја у Стефановом Житију

светог Симеона16. Књижевно-уметничке карактеристике Савиног и

Стефановог житија посвећеног светом Симеону (сродности и разлике)

17.  Библијске паралеле у функцији грађења јунака у Доментијановом Житију Светог Саве

18.  Улога библијских цитата у обликовању исказа главног јунака (усмених и писаних) у Доментијановом Житију Светог Саве

19.  Улога микро-жанрова у Доментијановом Житију Светог Саве

20. Поетско-симболички слој у Доментијановом Житију Светог Саве и његов значај за карактеризацију јунака

21. Облици ликовног мишљења у Доментијановом Житију светога Саве

22.  Однос епског и лирског у Доментијановом Житију Светог Саве

23.  Књижевни лик Светог Саве у Доментијановом Житију Светог Саве

24. Књижевни лик Светог Саве у Теодосијевом Житију Светог Саве

25. Однос епског и лирског у Теодосијевом Житију Светога Саве

26. Основна обележја Теодосијевог књижевно-уметничког поступка у грађењу лика Светога Саве

27. Стилски однос Теодосијевог Житија и Службе Светом Сави

28. Књижевни лик Светог Саве у Теодосијевом Житију и Служби Светом Сави

29. Улога поетско-симболичких средстава у представљању књижевног лика Светога Саве у Теодосијевој Служби Светом Сави

30. Аскетски елементи у Теодосијевом Житију светог Петра Кориwког

31. Савина и Теодосијева Служба светом Симеону32. Теодосијева Служба светом Симеону и српска житија XIII

века посвећена Немањи/Симеону33. Сродности (стилске) Теодосијевих житија

посвећених Светом Сави и Светом Петру Коришком34. Психолошко и фантастично у Теодосијевом Житију светог

Петра Коришког35. Симболи Теодосијеве Службе светом Симеону и Службе

Светом Сави36. Стилске одлике Доментијановог и Теодосијевог Житија

Светог Саве37.  Наративни токови Доментијановог и Теодосијевог Житија

Светог Саве38.  Књижевни лик жене у Теодосијевом Житију светог Петра

Коришког и Даниловом Житију краљице Јелене39.  Симболи Теодосијеве Службе светом Симеону и Службе

Светом Сави40. Новозаветни чиниоци у грађењу књижевног лика светога

Саве код Доментијана и Теодосија41.  Књижевни лик краља Драгутина у Даниловом Житију

краља Драгутина42.  Књижевни лик краља Милутина у Даниловом Житију

краља Милутина43.  Особености Даниловог књижевно-уметничког поступка

(на примеру једног владарског житија)44.  Структурне карактеристике Данилових житија

посвећених црквеним поглаварима45. Књижевноуметнички поступак архиепископа Данила II и

његовог ученика (на примеру два житија)46. Стилски однос Даниловог Житија краља Драгутина и

Житија краљице Јелене47.  Композиција и стил Житија Стефана Дечанског од

Даниловог Ученика и Цамблаковог Житија Стефана Дечанског

48.  Стефан Дечански као књижевни лик у делу Даниловог Ученика и код Григорија Цамблака

49.  Акустичке особености Исповедне молитве50. Општа места страдања и погибије у запису Инока

Исаије и косовским списима51.  Књижевни лик кнеза Лазара у старој српској

књижевности 52.  Стилска анализа књижевног дела монахиње

Јефимије

53.  Исповедни карактер књижевног дела монахиње Јефимије

54.  Стилски однос Службе краљу Милутину и Слова о светом кнезу Лазару Данила Бањског

55.  Стилски однос Цамблаковог Житија и Службе светом Стефану Дечанском

56.  Психолошки чиниоци у Цамблаковом Житију и Служби светом Стефану Дечанском

57. Цамблаков књижевно-уметнички поступак у Житију светог Стефана Дечанског

58.  Стил и језик Слова љубве и Натписа на косовском стубу Стефана Лазаревића

59.  Композиција Константиновог Житија деспота Стефана Лазаревића

60. Житијна схема и историјска основа Константиновог Житија деспота Стефана Лазаревића

61.  Стил Константиновог Житија деспота Стефана Лазаревића

62. Стефанов књижевни лик у Константиновом Житију деспота Стефана Лазаревића

63.  Језик и стил Надгробне речи деспоту Ђурђу Бранковићу Смедеревског беседника

64.  Песничке рефлексије Смедеревског беседника у Надгробној речи деспоту Ђурђу Бранковићу

65.  Стилска изражајна средства Кантакузинове Молитве Богородици

66.  Тема смрти у Кантакузиновој Молитви Богородици67.  Јаничарове успомене Константина Михаиловића као

књижевна врста68.  Композиција Јаничарових успомена Константина

Михаиловића69.  Историјска основа Јаничарових успомена Константина

Михаиловића70. Наративни токови Јаничарових успомена Константина

Михаиловића71. Структурна обележја Пајсијевог Житија цара Уроша72. Стилски однос Пајсијевог Житија и Службе светом цару

Урошу73. Симболика Савине Службе светом Симеону и Пајсијеве

Службе светом цару Урошу74. Стилски однос Отписанија богољубног Јелене Балшић и

Слова љубве Стефана Лазаревића75.  Реторски елементи Надгробне речи деспоту Ђурђу

Бранковићу

Смедеревског беседника и Беседе на Дан Благовести Гаврила Стефановића Венцловића

76. Симболика Физиолога и српска црквена поезија (на примеру једне службе)

77. Наративни токови у старозаветним и новозаветним апокрифима

78. Елементи фантастичног у старозаветним и новозаветним апокрифима

настава

групе 01, 02: 2+1 у првом и другом семестру

групе 05 и 06: 2+2 у трећем и четвртом семестру

групе 03, 04, 08, 25 и 27: ????????????

предиспитне обавезе

група 01: семинарским рад (алтернира са семинарским радом из Народне књижевности)

групе 05 и 06: семинарским рад (алтернира са семинарским радом из Књижевности од ренесансе до рационализма)

испит

групе 01 и 02: усмени после другог семестра

групе 05 и 06: писмени (алтернира са писменим испитом из предмета Књижевност од ренесансе до рационализма) и усмени после четвртог семестра

групе 03, 04, 08, 25 и 27: ????????????

СРЕДЊОВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ

наставници

проф. др Љиљана Јухас-Георгиевска

проф. др Томислав Јовановић

сарадници

мр Зорица Витић

мр Ирена Шпадијер

лектира

Л Е К Т И Р А

За студенте 5. и 6. групе

ИЗВОРНА КЊИЖЕВНОСТ

НЕПОЗНАТИ ПИСАЦ: Житије светог Ћирила

КЛИМЕНТ ОХРИДСКИ: Похвала светом Ћирилу

КОНСТАНТИН ПРЕСЛАВСКИ: Азбучна молитва; Проглас Јеванђеља

ЦРНОРИЗАЦ ХРАБАР: Слово о писменима

НЕПОЗНАТИ ЗЕЋАНИН: Житије светог кнеза Владимира

СВЕТИ САВА: Житије светог Симеона; Служба светом Симеону; Писмо оцу Спиридону

СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ: Хиландарска повеља; Житије светог Симеона

ДОМЕНТИЈАН: Житије светог Саве

ТЕОДОР ГРАМАТИК: Запис на Шестодневу из 1262/63. године

ТЕОДОСИЈЕ ХИЛАНДАРАЦ: Житије светог Саве; Житије светог Петра Коришког; једна црквена песма

АРХИЕПИСКОП ДАНИЛО II (ПЕЋКИ): Житије краљице Јелене; Житије краља Милутина

ДАНИЛОВИ УЧЕНИЦИ: Житије светог Стефана Дечанског или Житије светог архиепископа Данила II

НЕПОЗНАТИ ПИСАЦ: Исповедна молитва

ИНОК ИСАИЈА: Запис о Маричкој бици

МОНАХИЊА ЈЕФИМИЈА: Туга за младенцем Угљешом; Мољење Господу Исусу Христу; Похвала светом кнезу Лазару

ПАТРИЈАРХ ДАНИЛО III (БАЊСКИ): Слово о светом кнезу Лазару

ГРИГОРИЈЕ ЦАМБЛАК: Житије светог Стефана Дечанског

ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ: Натпис на косовском мраморном стубу; Слово љубве

АНДОНИЈЕ РАФАИЛ: Слово о светом кнезу Лазару

КОНСТАНТИН ФИЛОСОФ: Житије деспота Стефана Лазаревића

ЈЕЛЕНА БАЛШИЋ: Посланица духовнику Никону Јерусалимцу

СМЕДЕРЕВСКИ БЕСЕДНИК: Надгробна реч деспоту Ђурђу Бранковићу

ВЛАДИСЛАВ ГРАМАТИК: Рилска повест; Поговор Зборнику из 1469. године

ДИМИТРИЈЕ КАНТАКУЗИН: Молитва Богородици; Посланица кир Исаији

КОНСТАНТИН МИХАИЛОВИЋ ИЗ ОСТРОВИЦЕ: Јаничарове успо-мене или Турска хроника

ПАТРИЈАРХ ПАЈСИЈЕ: Житије светог цара Уроша; Посланица папи Урбану VIII

П Р Е В О Д Н А К Њ И Ж Е В Н О С Т

ЖИТИЈА СВЕТИТЕЉА: Житије светог Ђорђа Кападокијског; Житије светог Павла Кесаријског; Житије светог Алексија Божијег човека; Житије Ђорђа Кратовца од попа Пеје

АПОКРИФИ: Откривење Варухово; Књига о Адаму и Еви; Јеванђеље младенства; Ход Богородице по мукама

РОМАНИ, ПРИПОВЕТКЕ И ДРУГИ СПИСИ: Роман о Александру Великом; Роман о Тристану и Изолди; Варлаам и Јоасаф; Стефанит и Ихнилат; Цар Аса; Езопов живот; Еладије; О премудром Соломону и његовој жени; Царица Теофана; Физиолог

Л Е К Т И Р А

За студенте 1. и 2. групе

ИЗВОРНА КЊИЖЕВНОСТ

НЕПОЗНАТИ ПИСАЦ: Житије светог Ћирила

КЛИМЕНТ ОХРИДСКИ: Похвала светом Ћирилу

КОНСТАНТИН ПРЕСЛАВСКИ: Азбучна молитва; Проглас Јеванђеља

ЦРНОРИЗАЦ ХРАБАР: Слово о писменима

НЕПОЗНАТИ ЗЕЋАНИН: Житије светог кнеза Владимира

СВЕТИ САВА: Житије светог Симеона; Служба светом Симеону

СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ: Хиландарска повеља; Житије светог Симеона

ДОМЕНТИЈАН: Житије светог Саве

ТЕОДОР ГРАМАТИК: Запис на Шестодневу из 1262/63. године

ТЕОДОСИЈЕ ХИЛАНДАРАЦ: Житије светог Саве; Житије светог Петра Коришког

АРХИЕПИСКОП ДАНИЛО II (ПЕЋКИ): Житије краљице Јелене

ДАНИЛОВИ УЧЕНИЦИ: Житије светог Стефана Дечанског

ИНОК ИСАИЈА: Запис о Маричкој бици

МОНАХИЊА ЈЕФИМИЈА: Туга за младенцем Угљешом; Мољење Господу Исусу Христу; Похвала светом кнезу Лазару

ГРИГОРИЈЕ ЦАМБЛАК: Житије светог Стефана Дечанског

ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ: Натпис на косовском мраморном стубу; Слово љубве

АНДОНИЈЕ РАФАИЛ: Слово о светом кнезу Лазару

КОНСТАНТИН ФИЛОСОФ: Житије деспота Стефана Лазаревића

СМЕДЕРЕВСКИ БЕСЕДНИК: Надгробна реч деспоту Ђурђу Бранковићу

ДИМИТРИЈЕ КАНТАКУЗИН: Молитва Богородици; Посланица кир Исаији

КОНСТАНТИН МИХАИЛОВИЋ ИЗ ОСТРОВИЦЕ: Јаничарове успо-мене или Турска хроника

ПАТРИЈАРХ ПАЈСИЈЕ: Житије светог цара Уроша; Посланица папи Урбану VIII

П Р Е В О Д Н А К Њ И Ж Е В Н О С Т

ЖИТИЈА СВЕТИТЕЉА: Житије светог Ђорђа Кападокијског; Житије светог Павла Кесаријског; Житије светог Алексија Божијег човека; Житије Ђорђа Кратовца од попа Пеје

АПОКРИФИ: Откривење Варухово; Књига о Адаму и Еви; Јеванђеље младенства; Ход Богородице по мукама

РОМАНИ, ПРИПОВЕТКЕ И ДРУГИ СПИСИ: Роман о Александру Великом; Варлаам и Јоасаф; Стефанит и Ихнилат; Цар Аса; Езопов живот; Еладије; О премудром Соломону и његовој жени; Царица Теофана; Физиолог

Л Е К Т И Р А

За студенте 3., 4., 8., 25. и 27. групе

ИЗВОРНА КЊИЖЕВНОСТ

НЕПОЗНАТИ ПИСАЦ: Житије светог Ћирила

ЦРНОРИЗАЦ ХРАБАР: Слово о писменима

СВЕТИ САВА: Житије светог Симеона

СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ: Житије светог Симеона

ДОМЕНТИЈАН: Житије светог Саве

ТЕОДОСИЈЕ ХИЛАНДАРАЦ: Житије светог Саве

МОНАХИЊА ЈЕФИМИЈА: Туга за младенцем Угљешом; Мољење Господу Исусу Христу; Похвала светом кнезу Лазару

ГРИГОРИЈЕ ЦАМБЛАК: Житије светог Стефана Дечанског

ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ: Слово љубве

КОНСТАНТИН ФИЛОСОФ: Житије деспота Стефана Лазаревића

ДИМИТРИЈЕ КАНТАКУЗИН: Молитва Богородици

П Р Е В О Д Н А К Њ И Ж Е В Н О С Т

ЖИТИЈА СВЕТИТЕЉА: Житије светог Алексија Божијег човека

АПОКРИФИ: Откривење Варухово; Књига о Адаму и Еви; Јеванђеље младенства; Ход Богородице по мукама

РОМАНИ: Роман о Александру Великом

литература

КЊИЖЕВНИ ИЗВОРИ ПРЕВЕДЕНИ НА САВРЕМЕНИ ЈЕЗИК

Из старе српске књижевности. Превео и саставио Миливоје М. Башић. Четврто, исправљено и нешто допуњено, издање. Београд, Издавачка књижарница Геце Кона, 1931.

Из наше књижевности феудалног доба. Друго допуњено издање. Избор, редакција, превод и коментари Драгољуб Павловић и Радмила Маринковић. Предговор Драгољуб Павловић. Сарајево, „Свјетлост“, 1959 [Четврто издање: Београд, „Просвета“, 1975. Библиотека Просвета, књига 102].

Antologija stare srpske književnosti (XI-XVIII veka). Izbor, prevod i objašnjenja Đorđa Sp. Radojičića. Beograd, „Nolit“, 1960.

Миодраг Павловић, Антологија српског песништва (ХIII-ХХ век), Београд, Српска књижевна задруга, 1964 [Треће издање 1973].

Ђорђе Сп. Радојичић, Старо српско песништво IХ-ХVIII века, Крушевац, „Багдала“, 1966 [Друго издање 1988].

Стара српска књижевност. Студија и избор Ђорђе Трифуновић. Београд, „Југославија“, 1967. Библиотека Књижевност у школи, књига 1.

Ћирилово Житије; Методијево Житије. Превео са старословенског Петар Ђорђић, Летопис Матице српске, књига 392, свеска 4, Нови Сад 1963, стр. 290-328.

Климент Охридски, Константин Преславски и непознати пи-сци, Ћирило и Методије. Житија, Службе, канони, похвале. Приредио Ђорђе Трифуновић. Превели Ирена Грицкат, Олга Недељковић, Ђорђе Трифуновић. Београд, Српска књижевна задруга, 1964.

Љетопис попа Дукљанина. Увод, превод и коментар Др Славко Мијушковић. Титоград, Графички завод, 1967.

Љетопис попа Дукљанина. Предговор, пропратни текстови и превод др Славко Мијушковић. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1988. Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 1.

Старе српске биографије, I. Превео и објаснио Миливоје Башић. Београд, Српска књижевна задруга, 1924. [Друго издање: Београд, Издавачка књижарница Геце Кона, 1930].

Списи светога Саве и Стевана Првовенчаног. Превео Лазар Мирковић. Београд, Државна штампарија Краљевине Југославије, 1939.

Сава Немањић, Живот Стефана Немање. [Превео Миливоје Башић. Предговор написао Милан Кашанин]. Београд, „Рад“, 1975.

Свети Сава, Сабрани списи. Данашња језичка верзија Лазар Мирковић, Димитрије Богдановић. Приредио Димитрије Богдановић. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1986. Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 2.

Студенички типик. Цароставник манастира Студенице. Из-дање, превод и поговор Томислав Јовановић. Народна библиотека Србије – Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1994.

Свети Сава, Стефан Првовенчани, Житије светог Симеона. Превео Драгутин Костић, приредио и поговор написао Томислав Јовановић, „Кантакузин“, Крагујевац 1997, 88 стр.

Свети Сава, Сабрана дела, Приредио и превео Томислав Јовановић, Српска књижевна Задруга, Коло ХСI, књига 602, Београд 1998, 274 стр.; Друго издање, 1998., у посебној опреми, посвећено осамстогодишњици манастира Хиландара.

Свети Сава, Сабрана дела. Приредила и предговор написала Љ. Јухас-Георгиевска. Народна књига-Алфа, Београд 2000.

Стефан Првовенчани, Сабрани списи. Данашња језичка верзија Љиљана Јухас-Георгијевска, Лазар Мирковић, Миливоје Башић. Приредила Љиљана Јухас-Георгијевска. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1988. Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 3.

Стефан Првовенчани, Сабрана дела, Предговор, превод дела и коментари Љиљана Јухас-Георгиевска, Издање на српскословенском Томислав Јовановић, Српска књижевна задруга, Коло ХСII, књига 608, Београд 1999.

Доментијан, Живот светога Саве и светога Симеона. Превео Др. Лазар Мирковић. Са предговором Др. Владимира Ћоровића. Београд, Српска књижевна задруга, 1938.

Доментијан, Дела. Приредио Ђорђе Трифуновић. Београд, „Нолит“, 1963.

Доментијан, Живот светога Саве и Живот светога Симеона. Превод Лазар Мирковић, Приредила Радмила Маринковић. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1988. Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 4.

Доментијан, Житије светога Саве, Предговор, превод дела и коментари Љиљана Јухас-Георгиевска, Издање на српскословенском Томислав Јовановић, Српска књижевна задруга, Коло ХСIII, књ. 614-615, Београд 2001.

Теодосије Хиландарац, Житије и подвизи светога и преподобнога оца нашег Петра у Коришкој Гори испосника. [Превео Димитрије Богдановић], Летопис Матице српске, књига 406, свеска 1, Нови Сад 1970, стр. 69-90.

Теодосије, Житија. Приредио Димитрије Богдановић, данашња језичка верзија Лазар Мирковић, Димитрије Богдановић. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1988. Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 5, свеска 1.

Теодосије, Службе, канони и Похвала. Приредила Биљана Јовановић-Стипчевић, данашња језичка верзија Димитрије Богдановић, Биљана Јовановић-Стипчевић. Београд, „Про-света“, Српска књижевна задруга, 1988. Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 5, свеска 2.

Архиепископ Данило, Животи краљева и архиепископа српских. Превео Др. Лазар Мирковић. Предговор написао Др. Никола Радојчић. Београд, Српска књижевна задруга, 1935.

Данило Други, Животи краљева и архиепископа српских. Службе. Приредили Гордон Мак Данијел, Дамњан Петровић, данашња језичка верзија Лазар Мирковић, Димитрије Богдановић, Дамњан Петровић. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1988. Библиотека Стара српска књи-жевност у 24 књиге, књига 6.

Данилови настављачи. Данилов ученик, други настављачи Даниловог зборника. Приредио Гордон Мак Данијел, данашња језичка верзија Лазар Мирковић. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1989. Библиотека Стара српска књи-жевност у 24 књиге, књига 7.

Монахиња Јефимија, Књижевни радови. Приредио Ђорђе Три-фуновић, „Багдала“, Крушевац 1983.

Списи о Косову. Монахиња Јефимија, кнез Лазар, кнегиња Ми-лица, Вук Бранковић, Непознати раванички монаси, Давид, Јелена Балшић, Андоније Рафаил Епактит, деспот Стефан Лазаревић, Најстарији српски записи о Косову. Приредила Милица Грковић, Београд, „Просвета“, Српска књижевна зад-руга, 1993, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 13.

Шест писаца ХIV века. Григорије Рашки, Јаков Серски, Силуан, Непознати Светогорац, Монах Јефрем, Марко Пећки. Избор, данашња језичка верзија и редакција Димитрије Богдановић. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1986. Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 7.

Старе српске биографије ХV и ХVII века. Цамблак, Константин, Пајсије. Превео Др. Лазар Мирковић. Са предговором Павла Поповића. Београд, Српска књижевна задруга, 1936.

Деспот Стефан Лазаревић, Књижевни радови. Приредио Ђорђе Трифуновић, Српска књижевна задруга, Београд 1979.

Константин Филозоф, Повест о словима. Житије деспота Сте-фана Лазаревића. Приредила Гордана Јовановић, превод Гордана Јовановић, Лазар Мирковић. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1989. Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 11.

Григорије Цамблак, Књижевни рад у Србији. Приредио Дамњан Петровић, На савремени језик превели Лазар Мирковић, Димитрије Богдановић, Ђорђе Трифуновић, Дамњан Петровић. Београд, Просвета“, Српска књижевна задруга, 1989. Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 12.

Старе српске биографије. Избор и предговор Димитрије Богдановић. Београд, „Просвета“, 1968. Библиотека Просвета, књига 101.

Ђорђе Трифуновић, Две посланице Јелене Балшић и Никонова Повест о јерусалимским црквама и пустињским местима. Књижевна историја, V, 18, Београд 1972, стр. 289-327.

Димитрије Кантакузин, Дела. Приредио Ђорђе Трифуновић. Београд, „Нолит“, 1963.

Списи Димитрија Кантакузина и Владислава Граматика. Приредила Јасмина Грковић–Мејџор, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1993, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 14.

Ђорђе Трифуновић, Кантакузинова Похвала писана за солунску базилику Светога Димитрија, Источник, II, 5, Београд 1993, стр. 39-54.

Константин Михаиловић из Островице, Јаничарове успомене или Турска хроника. Предговор, превод и напомене Др Ђорђе Живановић. Београд, „Просвета“, 1966.

Константин Михаиловић из Островице, Јаничарове успомене или Турска хроника. Приредио и превео Ђорђе Живановић. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1986. Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 15.

Патријарх Пајсије, Сабрани списи. Приредио Томислав Јовано-вић, Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1993, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 16.

Из тмине појање. Стари српски песнички записи. Саставио Ђорђе Трифуновић, Београд, „Нолит“, 1962.

Стари српски записи и натписи. Приредио Милорад Павић, Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1986, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 19.

Стара српска књижевност, I, II, III. Предговор, избор и реда-кција др Драгољуб Павловић. Нови Сад – Београд, Матица

српска и Српска књижевна задруга, 1970. Библиотека Српска књижевност у сто књига, књига 1, 2, 3.

Србљак. Службе, канони, акатисти. Приредио Ђорђе Трифу-новић. Превео Димитрије Богдановић. Превод редиговали Димитрије Богдановић и Ђорђе Трифуновић. Књига I-III. Беог-рад, Српска књижевна задруга, 1970.

Александрида (Роман о Александру Великом). Превео Павле Стевановић. Суботица, „Минерва“, 1957.

Роман о Троји. Роман о Александру Великом. Приредила Радмила Маринковић. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1986, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 21.

Повест о Триштану и Ижоти. Превод и предговор Ирена Гри-цкат. Београд, Српска књижевна задруга, 1966.

Повест о Триштану и Ижоти. Приредила и превела Ирена Грицкат. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1988, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 20.

Физиолог. Слово о ходећим и летећим створењима. Са српскословенског превео Ђорђе Трифуновић, Пожаревац, „Браничево“, 1973.

Фисиолог. Средњовековни медицински списи. Приредили Ми-лорад Лазић и Љубомир Котарчић. Београд, „Просвета“, Српска књижевна задруга, 1989, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 24.

Стара српска књижевност. Житија. Избор и пропратни текстови Љиљана Јухас-Георгиевска, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1997.

Стара српска књижевност. Хрестоматија. Приредио и превео Томислав Јовановић, Филолошки факултет, Београд – „Нова светлост“, Крагујевац, Београд 2000.

Антологија старе српске поезије, приредила и поговор написала Зорица Витић, „Народна књига“, Београд 2003.

Литература:

Ђорђе Сп. Радојичић, Развојни лук старе српске књижевности, Нови Сад 1962.

Ђорђе Сп. Радојичић, Творци и дела старе српске књижевности, Титоград 1963.

Ђорђе Сп. Радојичић, Књижевна збивања и стварања код Срба у средњем веку и у турско доба, Нови Сад 1967.

Драгољуб Павловић, Старија југословенска књижевност, Београд 1970.

О Србљаку. Студије, Београд, Српска књижевна задруга, 1970.

Стара књижевност. Приредио Ђ. Трифуновић, „Нолит“ [Српска књижевност у књижевној критици, књ. 1], Београд 1972.

Милан Кашанин, Српска књижевност у средњем веку, Београд 1975.

Ђорђе Трифуновић, Кратак преглед југословенских књижевности средњег века, Београд 1976.

Димитрије Богдановић, Историја старе српске књижевности, Београд 1980.

Ђорђе Трифуновић, Стара српска књижевност. Основе. Београд 1994.

Ђорђе Трифуновић, Азбучник српских средњовековних књижевних појмова. Друго, допуњено издање. Нолит, Београд 1990.

Димитрије Богдановић, Студије из српске средњовековне књижевности, СКЗ, Београд 1997.

Радмила Маринковић, Светородна господа српска. Истраживања српске књижевности средњег века, Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд 1998.

теме за семинарске радове

1. Посланице у старој српској књижевности2. Литерарна вредност и значај аренге и нарације у старим

српским повељама (на примерима две хиландарске, Светостефанске и Дечанске хрисовуље)

3. Однос стиха и ритмичке прозе у старој српској књижевности

4. Композиција Житија краља Владимира ― могућности реконструкције

5. Општа места у књижевном делу Светог Саве6. Историјска основа и главни књижевни извори Савиног

Житија и Службе светом Симеону7. Књижевни лик Немање/Симеона у Савином Житију светог

Симеона и његовој Служби светом Симеону8. Књижевно-уметничке карактеристике и значај Савиних

типика9. Стилски однос Савиног Житија и Службе светом Симеону10. Стилски однос Стефанове Хиландарске повеље и Житија

светог Симеона11.  Аутобиографски сегменти у Стефановој Хиландарској

повељи и Житију светог Симеона12.  Књижевни лик светог Симеона код Стефана

Првовенчаног13.  Функција библијских паралела и цитата у Стефановом

Житију светог Симеона14.  Форме приповедања у Стефановом Житију светог

Симеона15.  Однос епског и лирских садржаја у Стефановом Житију

светог Симеона16. Књижевно-уметничке карактеристике Савиног и

Стефановог житија посвећеног светом Симеону (сродности и разлике)

17.  Библијске паралеле у функцији грађења јунака у Доментијановом Житију Светог Саве

18.  Улога библијских цитата у обликовању исказа главног јунака (усмених и писаних) у Доментијановом Житију Светог Саве

19.  Улога микро-жанрова у Доментијановом Житију Светог Саве

20. Поетско-симболички слој у Доментијановом Житију Светог Саве и његов значај за карактеризацију јунака

21. Облици ликовног мишљења у Доментијановом Житију светога Саве

22.  Однос епског и лирског у Доментијановом Житију Светог Саве

23.  Књижевни лик Светог Саве у Доментијановом Житију Светог Саве

24. Књижевни лик Светог Саве у Теодосијевом Житију Светог Саве

25. Однос епског и лирског у Теодосијевом Житију Светога Саве

26. Основна обележја Теодосијевог књижевно-уметничког поступка у грађењу лика Светога Саве

27. Стилски однос Теодосијевог Житија и Службе Светом Сави

28. Књижевни лик Светог Саве у Теодосијевом Житију и Служби Светом Сави

29. Улога поетско-симболичких средстава у представљању књижевног лика Светога Саве у Теодосијевој Служби Светом Сави

30. Аскетски елементи у Теодосијевом Житију светог Петра Кориwког

31. Савина и Теодосијева Служба светом Симеону32. Теодосијева Служба светом Симеону и српска житија XIII

века посвећена Немањи/Симеону33. Сродности (стилске) Теодосијевих житија

посвећених Светом Сави и Светом Петру Коришком34. Психолошко и фантастично у Теодосијевом Житију светог

Петра Коришког35. Симболи Теодосијеве Службе светом Симеону и Службе

Светом Сави36. Стилске одлике Доментијановог и Теодосијевог Житија

Светог Саве37.  Наративни токови Доментијановог и Теодосијевог Житија

Светог Саве38.  Књижевни лик жене у Теодосијевом Житију светог Петра

Коришког и Даниловом Житију краљице Јелене39.  Симболи Теодосијеве Службе светом Симеону и Службе

Светом Сави40. Новозаветни чиниоци у грађењу књижевног лика светога

Саве код Доментијана и Теодосија41.  Књижевни лик краља Драгутина у Даниловом Житију

краља Драгутина42.  Књижевни лик краља Милутина у Даниловом Житију

краља Милутина43.  Особености Даниловог књижевно-уметничког поступка

(на примеру једног владарског житија)44.  Структурне карактеристике Данилових житија

посвећених црквеним поглаварима45. Књижевноуметнички поступак архиепископа Данила II и

његовог ученика (на примеру два житија)46. Стилски однос Даниловог Житија краља Драгутина и

Житија краљице Јелене47.  Композиција и стил Житија Стефана Дечанског од

Даниловог Ученика и Цамблаковог Житија Стефана Дечанског

48.  Стефан Дечански као књижевни лик у делу Даниловог Ученика и код Григорија Цамблака

49.  Акустичке особености Исповедне молитве50. Општа места страдања и погибије у запису Инока

Исаије и косовским списима51.  Књижевни лик кнеза Лазара у старој српској

књижевности 52.  Стилска анализа књижевног дела монахиње

Јефимије

53.  Исповедни карактер књижевног дела монахиње Јефимије

54.  Стилски однос Службе краљу Милутину и Слова о светом кнезу Лазару Данила Бањског

55.  Стилски однос Цамблаковог Житија и Службе светом Стефану Дечанском

56.  Психолошки чиниоци у Цамблаковом Житију и Служби светом Стефану Дечанском

57. Цамблаков књижевно-уметнички поступак у Житију светог Стефана Дечанског

58.  Стил и језик Слова љубве и Натписа на косовском стубу Стефана Лазаревића

59.  Композиција Константиновог Житија деспота Стефана Лазаревића

60. Житијна схема и историјска основа Константиновог Житија деспота Стефана Лазаревића

61.  Стил Константиновог Житија деспота Стефана Лазаревића

62. Стефанов књижевни лик у Константиновом Житију деспота Стефана Лазаревића

63.  Језик и стил Надгробне речи деспоту Ђурђу Бранковићу Смедеревског беседника

64.  Песничке рефлексије Смедеревског беседника у Надгробној речи деспоту Ђурђу Бранковићу

65.  Стилска изражајна средства Кантакузинове Молитве Богородици

66.  Тема смрти у Кантакузиновој Молитви Богородици67.  Јаничарове успомене Константина Михаиловића као

књижевна врста68.  Композиција Јаничарових успомена Константина

Михаиловића69.  Историјска основа Јаничарових успомена Константина

Михаиловића70. Наративни токови Јаничарових успомена Константина

Михаиловића71. Структурна обележја Пајсијевог Житија цара Уроша72. Стилски однос Пајсијевог Житија и Службе светом цару

Урошу73. Симболика Савине Службе светом Симеону и Пајсијеве

Службе светом цару Урошу74. Стилски однос Отписанија богољубног Јелене Балшић и

Слова љубве Стефана Лазаревића75.  Реторски елементи Надгробне речи деспоту Ђурђу

Бранковићу

Смедеревског беседника и Беседе на Дан Благовести Гаврила Стефановића Венцловића

76. Симболика Физиолога и српска црквена поезија (на примеру једне службе)

77. Наративни токови у старозаветним и новозаветним апокрифима

78. Елементи фантастичног у старозаветним и новозаветним апокрифима

настава

групе 01, 02: 2+1 у првом и другом семестру

групе 05 и 06: 2+2 у трећем и четвртом семестру

групе 03, 04, 08, 25 и 27: ????????????

предиспитне обавезе

група 01: семинарским рад (алтернира са семинарским радом из Народне књижевности)

групе 05 и 06: семинарским рад (алтернира са семинарским радом из Књижевности од ренесансе до рационализма)

испит

групе 01 и 02: усмени после другог семестра

групе 05 и 06: писмени (алтернира са писменим испитом из предмета Књижевност од ренесансе до рационализма) и усмени после четвртог семестра

групе 03, 04, 08, 25 и 27: ????????????

Књижевност за децу

наставник

проф. др Радивоје Микић

програм

1. Основно одређење књижевности за децу

Раслојавање књижевности и књижевности за децу

Књижевност за децу или дечја књижевност?

Функција књижевности за децу

Уметничке особине књижевности за децу

Жанрови у књижевности за децу

Проучавање књижевности за децу

Поетика књижевности за децу

2. Народна књижевност за децу

Усмена књижевност као књижевност за децу

Врсте усмене књижевности у књижевности за децу

а) једноставни облици

б) лирске песме

в) бајке, новеле, приче и анегдоте

г) епске и епско-лирске песме

д) легенде, предања

3. Поезија

Поезија за децу и опште особине лирике

Границе поезије за децу

Основни типови поезије за децу

Српска поезија за децу (развој и одлике)

Аутори: Лука Милованов, Бранко Радичевић, Јован Јовановић Змај, Александар Вучо, Десанка Максимовић, Григор Витез, Гвидо Тартаља, Бранко Ћопић, Душан Радовић, Мирослав Антић, Бранислав Петровић, Драган Лукић, Милован Данојлић, Добрица Ерић, Љубивоје Ршумовић, Мошо Одаловић, Драган Радуловић, Драгомир Ђорђевић

4. Проза

А) Басне

Басна као књижевна врста

Народна и уметничка басна

Аутори: Езоп, Ла Фонтен, Крилов, Доситеј Обрадовић

Б) Бајка

Бајка као књижевна врста

Народна и уметничка бајка

Аутори: Шарл Перо, Браћа Грим, Ханс Кристијан Андерсен, Александар Сергејевич Пушкин, Оскар Вајлд, Гроздана Олујић

В) Приповетка

Приповетка за децу као књижевна врста

Типови приповедака за децу

Аутори: Лав Николајевич Толстој, Антон Павлович Чехов, Иво Андрић, Бранко Ћопић, Душан Радовић, Светлана Велмар-Јанковић, Данило Киш, Весна Алексић

Г) Роман

Роман за децу као књижевна врста

Типологија романа за децу (историјски роман, авантуристички роман, фантастички роман, научно-фантастички роман, роман циклус и слични)

Аутори: Данијел Дефо, Џонатан Свифт, Луис Керол, Марк Твен, Роберт Луис Стивенсон, Радјард Киплинг, Антоан де Сент-Егзипери, Џ. Р. Р. Толкин, Астрид Лингрен, Михаел Енде, Џ.

Роулинг, Бранислав Нушић, Бранко Ћопић, Енид Блајтон, Анто Станичић, Миленко Матицки, Градимир Стојковић

Д) Драма

Драмска књижевност за децу

Типови драма за децу

Аутори: Душан Радовић, Добрица Ерић, Милован Витезовић

Ђ) Остали облици књижевности за децу

Аутобиографије и мемоари

Путописи

Популарна наука

Аутори: Жил Верн, Роберт Луис Стивенсон, Х. Џ. Велс, Михаило Пупин, Никола Тесла, Михаило Петровић Алас, Милутин Миланковић

Е) Проучавање и проучаваоци књижевности за децу

Проучавање књижевности за децу у оквиру науке о књижевности

Развој проучавања књижевности

Проучавање књижевности за децу и друге научне области

Аутори: Пол Азар, Бруно Бетелхајм, Роже Кајоа, Милан Црнковић, Слободан Ж. Марковић, Ново Вуковић, Милован Данојлић, Милан Пражић, Воја Марјановић, Христо Георгијевски и други

литература

А)

Сима Цуцић: Из дечје књижевности, Матица српска, Нови Сад, 1951.

Ново Вуковић: Увод у књижевност за дјецу и омладину, Унирекс, Никшић 19951, Унирекс, Подгорица, 19962.

Милан Црнковић: Дјечја књижевност, Школска књига, Загреб, 1990.

Слободан Ж. Марковић: Записи о књижевности за децу, Интерпрес, Београд, 1971.

Милан Пражић: Игра као слобода, Културни центар, Нови Сад, 1971.

Милован Данојлић: Наивна песма, Нолит, Београд, 1976.

Тихомир Петровић: Историја српске књижевности за децу, Учитељски факултет, Врање, 2001.

Воја Марјановвић: Дечја књижевност у књижевној критици, Београд, 1999.

Воја Марјановић: Књижевност за децу и омладину (књ. 1 – поетика, писци, дела; књ. 2 – хрестоматија), Београд, 2000.

Дечја књижевност – шта је то?, група аутора, Нови Сад, 1970.

Б)

Никола Вујчић: Антологија народне књижевности за децу, Време књиге, Београд, 1997.

Душан Радовић: Антологија српске поезије за децу, Српска књижевна задруга, Београд, 1990.

Слободан Ж. Марковић: Антологија српске приче за децу, Српска књижевна задруга, Београд, 1990.

Драгутин Огњановић: Смешне приче – антологија српске хумористичке приче за децу, Просвета, Ниш, 1996.

В)

Пол Азар: Књиге, дјеца и одрасли, Стилос, Загреб, 1970.

Тихомир Р. Ђорђевић: Деца у веровањима и обичајима нашега народа, Идеа – Београд, Просвета – Ниш, 1990.

Жарко Требјешанин: Представа о детету у српској култури, Београд, 1991.

Напомена: Уз општу литературу која је саставни део овог програма, студенти ће, кад год је то потребно, бити упућивани и на посебну литературу.

настава

предиспитне обавезе

испит