DN 01 24 - dlhe.rs · nika, normativ radne snage se po{tuje, i da je neophodnan prijem radnika odre|ene kvali-fikacione strukture, stru~ne, ug-lavnom. M.\. Odr`ana 21. sednica Upravnog

$Page 1: DN 01 24 - dlhe.rs · nika, normativ radne snage se po{tuje, i da je neophodnan prijem radnika odre|ene kvali-fikacione strukture, stru~ne, ug-lavnom. M.\. Odràna 21. sednica Upravnog$
PI

LO

TB

ROJ

Broj 1 - 27. Novembar 1998 glas

rinskih

PO[TOVANI ÎTAOCI

Imaju}i u vidu veliku va`nost, koju ima in-formisawe u radu i bitisawu radnika, i ost-varivawu svojih prava ste~enih po osnovu rada,Sindikat HE “Bajina Ba{ta” je pokrenuo inicija-tivu za {tampawem prvog broja Glasa JP “DrinskeHE”. Razlog vi{e je proslava Dana prduze}a - 27. no-vembra, navr{ilo se 32 godine rada HE i 16 godinarada RHE “Bajina Ba{ta”.

Me|utim, odluku o pokretawu lista nije doneoni direktor, ni Izvr{ni odbor sindikata. Neko-liko ~lanova Izvr{nog odbora, u neposrednom kon-taktu sa radnicima, je do{lo do zakqu~ka - da rad-nici èle svoj list. Velika smo kompanija, imamodve HE van Bajine Ba{te, a informisawe nije napotrbnom nivou. Dakle, èleli ste - ~itajte.

Kakva }e biti periodika izlaèwa - ostaje da sevidi, pokaza}e vreme.

Pravi}emo novine - kakve Vi budete èleli, aposao izdava~a je da stvori neophodne uslove.

U {tampawu ovog broja mnogo su nam pomogliMilenko Gostoji}, predsdnik Glavnog odbora sin-dikata EPS-a, i M.Pavlovi} - Frenki, glavni ured-

nik “SNEP-a” - na{i osvedo~eni prijateqi, na~emu smo im veoma zahvalni.

JP “Drinske hidroelektrane” Bajina Ba{taorganizaciijski ~ine tri dela preduze}a za proiz-vodwu elektri~ne enrije: Hidrolektrane “BajinaBa{ta” Peru}ac, Hidroelektrana “Zvornik” MaliZvornik i Hidrolektrana “Elektromorava” â~ak.

Ukupni proizvodni kapaciteti

JP “Drinske hidroelektrane” je instalisanesnage 1087 MW od ~ega u hidroelektranama 473 MW,a u reverzibilnoj hidroelektrani 614 MW.

Godi{wa proizvodwa JP “Drinske HE” je 2milijarde i 646 miliona kilovat ~asova. Ovagodi{wa proizvodwa JP u~estvuje u bilansu ukupneproizvodwe elektrana JP Elektroprivreda Srbijesa cca 8,68%, odnosno hidroelekrana sa 27%.Stvarni bilans energije JP “Drinske HE” je 3 mili-jarde i 500 miliona kilovat ~asova kad se uzmu po-trebe za pumpawe od 860 miliona kilovat ~asovakoje agregati tako|e konvertuju.

Zaposleno je 425 radnika, uglavnom visoko obra-zovanih i visokokvalifikovanih.

glas

rinskih

Povodom prvog broja

2

UVODNIK

Izdava~: Sindikat HE “Bajina Ba{ta”

Urednik: Milan \oki}

Obrada : Stevan ]ati}

Tira` : 600 primeraka

3glas

rinskih Broj 1 - 27. Novembar 1998

USVOJEN IZVE[TAJ O PO-

SLOVAWU ZA 9 MESECI

Upravni odbor JP “DrinskeHE” je, 16. novemba u BajinojBa{ti, odrào 21. sednicu, na ko-joj je usvojen Ive{taj o ekonomskofinansiskom poslovawu za peri-od I-IX 1998.godine. U uvodnom

izlagawu, Milo{ Mandi}, di-rektor JP “Drinske HE” jeupoznao ~lanove Upravnog od-bora o radu kompanije do 15. no-vembra, odnosno o proizvodnimrezultatima, obavqenim remon-tima, i naravno o finansijskimrezultatima, koji, godinama ve},ne prate na{e radne rezultate.No, pre lo{ih vesti, jedna dobra:na dan 15.novembra, JP “DrinskeHE” su proizvele 2.132.000.000kilovat ~asova elektri~ne ener-gije, odnosno , plan na godi{wemnivou je ostvaren sa 99,4 %. Rezul-tat je to povoqne hidrologije uoktobru, i po~etkom novembra,ali i na{e dobre pogonske sprem-nosti - istakao je Mandi}.

[to se finansijskog izve{-taja za 9 meseci ti~e - ostvaren jegubitak od 216.164.000 dinara.Naravno najve}i gubitak su imale

HE “Bajina Ba{ta” - zbog ino ke-dita - 207.454.000 dinara, HE“Zvornik” ima gubitak 4.025.000,a “Elektromorava” â~ak -4.685.000 dinara.

Izve{taj o poslovawu jekwiga podebela, pomenu}emo teknekoliko podataka.

Ostvaren je ukupan prihod uiznosu od 1.525.117.000 a ukupnirashodi iznose 1.741.281.000 di-nara. Najve}im delom prihod jeostvaren po osnovu proizvodweelektri~ne nergije, iako planproizvodwe nije ostvaren zbogveoma lo{e hidrologije. Ostaliprihodi su zanemarqivi.

[to se rashoda ti~e obavezepo ino kreditu iznose301.000.000, pove}ane su za 124miliona zbog rasta kursa marke.

No, vi{e od ovog gubitkabrine blokada ìro ra~una od 6.februara 1996. godine, ne moèmonormalno da radimo, a tro{kovisu ve}i za 10 - 15 posto.

Upravni od-bor je usvojiojednoglasno izv-e{taj o poslo-vawu, i odgo-varaju}e zak-qu~ke, u kojimakqu~no mestozauzima ba{ ak-tivnost oko de-blokade ìrora~una, a on jeblokiran za13.464.000 di-nara, od togapovra}aj zemq-i{ta vlasni-cima u â~ku iz-nose 12.594.000dinara. Tako|e,u narednom pe-riodu treba po-raditi na na-plati potr-aìvawa od

EPS-a koji svoju obavezu premana{oj kompaniji ne ispuwavaju,procenat naplate na{ih po-traìvawa od EPS-a iznosi 60,3%, a procenat naplate EPS-a odpotro{a~a je znatno ve}i. Nepo{tuje se dinamika uplate, i tonam stvara velike te{ko}e u radu,a trpe i izvr{ioci radova.

Direktor Mandi} je upoznaoUpravni odbor sa sadrìnompisma generalnog direktora uvezi slawa radnika na prinudniodmor. Posle uvodnog izlagawadirektora, stava sindikata, kojeje izneo Mi}o Stameni}, i is-crpne diskusije, Upravni odborje, jednoglasno zakqu~io - da u JP“Drinske HE” nema vi{ka rad-nika, normativ radne snage sepo{tuje, i da je neophodnanprijem radnika odre|ene kvali-fikacione strukture, stru~ne, ug-lavnom.

M.\.

Odràna 21. sednica Upravnog odbora JP ”Drinske HE”

Milan Mirosavqevi},predsednik Upravnog odbora

POSLOVAWE

Broj 1 - 27. Novembar 1998glas

rinskih4

REVITALIZACIJA

U PRVOM PLANU

Milo{ Mandi}, direktor J.P. ”Drinske HE”

Milo{ Mandi} obavqa du-`nost direktora JP “DrinskeHe” ne{to vi{e od 6 godina. Oproblemima sa kojima se susre}e,tokom proteklog perioda, o ovo-godi{wem radu kompanije, i oplanovima za budu}nost, kaè:

- Poznata je ~iwenica da su He“Bajina Ba{ta”, HE “Zvornik”, i“Elektromorava” imale jedan di-van period razvoja - kada su, svakau svoje vreme, bile nosioci raz-voja Elektroprivrede Srbije, iop{tina na ~ijoj teritorijirade. Udruìvawem, 1991.godine,taj trend se nastavqa u jednomdrugom organizaionom smislu, akapaciteti pojedinih delova semaksimalno iskori{}avaju. Upo~etku, bilo je problema u funk-cionisawu nove organizacijezbog udaqenosti, ili, pak, zbogste~enih navika u domenu od-lu~ivawa, a ponajvi{e zboglo{ijeg ekonomskog poloàja,koji je do{ao - ne kao posledicalo{eg rada - nego zbog drugih ok-olnosti, i op{teg stawa uprivredi Republike. Navedeneprobleme, u prethodnom periodu

smo prevazi{li, naravno, osimekonomskih, i mislim da u EPS-umoèmo posluìti kao primerharmoni~nog funkcionisawa Ja-

vnog preduze}a, na zadovoqstvosvih delova kompanije. Danas jeto dobar proizvo|a~ el. energije,pogonski spreman, i stabilan.Uspe{no izvr{ava sve zadatkeelektroenergetskog sistema, i akosu objekti dosta stari, pogonska

Milo{ Mandi}

spremnost je na visokom nivou.Imamo solidan, i relativnomlad stru~ni kadar. Apsurdno je,a ta~no - ose}a se nedostatakfizi~kih radnika, jer u HE “Ba-jina Ba{ta” imali smo dvojicu.Kada ve}, pomiwem radnu snagu, -treba re~i i ovo - u nekim struk-turama ima vi{ak radnika, na-sle|e je to od vremena gradweRHE, sada{wi proizvodni pro-ces ne zahteva potrebe tih sruk-tura. Opet, u nekim strukturamaje evidentan mawak, i moramo, unarednom periodu raditi napodmla|ivawu stru~nih kadrova.Obnovili smo vozni park, to je uproteklom periodu, predsta-vqalo problem u funkcionisawupreduze}a.

Zadwih godina, ekonomija pr-eduze}a je oborena, permanentnose obara, uprkos ~iwenici da seplanovi proizvodwe ispuwavajuu potpunosti, pa i prema{uju.Dva su razloga na{eg, sve lo{ijegekonomskog poloàja - obarawena{ih internih cena, kod HE neiznose ni 3 pare za 1 kWh, razloziza takvu politiku nam nisupoznati, a drugi razlog je, tako|e,finansijske prirode. Naime, izdirekcije EPS-a stalno kasne sauplatama po osnovu proizvedenihkoli~ina elektri~ne enerije, nanivovu proizvedenih koli~inaelektri~ne energije, naro~ito seto odnosi na gotovinu. Rezultattakve politike je blokada na{egìro ra~una koja neprekidnotraje od 6. februara 1996. godine.To nam stvra nepremostiveprobleme u svakodnevnom radu,organizaciji posla, a odraàvase i na odgovornost u radu.Re{avawem ovog problema imalibi prostora i mogu}nosti da na{ekonomski poloàj poboq{amo,da budemo efikasniji u kreirawuposlova, i kad su u pitawu po-slovi direktora, ose}a se potrebaza kompletirawem Zakona, koji

JUÊ, DANAS, SUTRA

5Broj 1 - 27. Novembar 1998glas

rinskih

bi obuhvatili sve segmente izrada preduze}a. Ovako, nalazimose u nekom vakumu, stari pravil-nici ne vaè, a novih nema. Pi-

tawe je - kako postupiti u pojedi-nim slu~ajevima, a ne pogre{iti -ni kao ~ovek, ni kao direktor.Kompletirawem zakonske regula-tive - ne bi bilo nedoumica, mo-gli bi da zao{trimo, i sank-cioni{emo odgovornost po-jedinaca.

Ove godine, imali smo jedanveliki remont H2 generatora uHE “Bajina Ba{ta”, i jednema{ine u “Zvorniku”, va|en je ro-tor, izvr{ena sanacija statora.Ostali remonti su bili kla-si~ni, standardni, bez ve}ih zah-vata. Uglavnom su zavr{eni,na{a gotovost je skoro stopos-totna, bilo bi dobro da i EPSispuwava stopostotno svojeobaveze prema nama.

[to se planova za budu}nostti~e, naravno, imamo ih, ali seuveliko kasni sa realizacijomtih planova. A, prioritet brojjedan je - revitalizacija na{ihobjekata. Planovi su usvojeni jo{iz vremena kada je funkcionisaoZEP, zna se i dinamika - HE “Ba-jina Ba{ta” ima prioritet. Ra-dimo i na drugim krucijalnimplanovima kao {to je ugradwa pe-tog agregata u HE “Bajina Ba{ta”ali je to, ipak, u drugom planu, jerje vreme i za revitalizaciju RHE,pa i u “Elektromoravi”, a u Zvor-niku je puno posla ura|eno u pro-teklom periodu.

Planirana je i gradwa RHE uZvorniku, bio bi to mawi ob-jekat, ali veoma ozbiqan, koji se

nude u lepezi objekata u EPS-u.Mi smo, ve}, krenuli, moramo, unarednom periodu, uraditi ipuno vi{e, moramo na{e objekteza{tititi od propadawa, dovestiih na nivo osamdesetih. S tim uvezi krenuli smo sa rekonstruk-cijom i adaptacijom hotela “Jez-ero”, vila i bungalova u Peru}cu.Krenuli smo u minut do 12, ina~ebi propali. Najpre smo krenuli uadaptaciju vila, pokrivene su li-mom, ina~e bi propale, mislim da}emo ih zavr{iti do po~etka tur-isti~ke sezone.

Naravno, ima tu jo{ sijasetproblema, koje treba re{iti, presvega, treba za{tititi ma{inskuradionicu u Zvorniku.

Planova ima puno, posla imapuno, samo je finansijskih sred-stava malo. Naàlost, to je stvar-nost. Nama, zaista, najve}i prob-lem predstavqa blokada ra~una,ali smo se nekako, snalazili, pa iizmirivali obaveze prema do-bavqa~ima. Mo`da je to poznato,a mo`da nije - nas mnogo op-

tere}uje obaveza po osnovu Zakonao vra}awu zemqi{ta, ta obavezaiznosi 12,5 miliona, ra~un je, ug-lavnom zbog toga i blokiran.

Mi smo, u proteklom perioduimali i posebne, specifi~nprobleme u radu. Imali smo rat uokruèwu, ovde i u Zvorniku, pu-calo se oko na{ih objekata, da o

tome ne govorim - ne ponovilo se.no, imamo probleme i kada ratanema, jer imamo objekte, koji su nagranici sa Republikom Srpskom,mnogi nam se obra}aju, {to{tapotraùju, trebalo bi todruga~ije re{iti, to prevazilazina{e nadle`nosti, to trebadràva da radi.

A generalno gledano, mi smodobro radili na svim segmen-tima, na re{avawe finansijskihproblema nismo mogli uticati.[to se zarada ti~e, trudili smose da ih redovno ispla}ujemo, uskladu sa zakqu~cima Sindikatai Generalnog direktora, i pro-tokola, koje su potpisivali.

Kaèm, opet, radili smo do-bro, ali ne zna~i to - da ne moè iboqe. Ovu tvrdwu o dobrom raduJP “Drinske HE” najboqepotkrepquju ocene na najmerodav-nijem mestu - u Upravnom odboruEPS-a, i Privrednoj komoriSrbije.

Treba ista}i i ~iwenicu dasam dobro sara|ivao sa sindika-

tom, na obostrano zadovoqstvo.

Na kraju, direktor Mandi} je~estitao radnicima HE “BajinaBa{ta” 27. novembar - Dan pre-duze}a, a svim radnicima JP“Drinske HE” - dobro zdravqe,li~nu sre}u, i jo{ boqe rezultateu narednom periodu.

M.\.

Vile u Peru}cu se popravqaju

Upravna zgrada u Bajinoj Ba{ti

JUÊ, DANAS, SUTRA

glas

rinskihBroj 1 - 27. Novembar 19986

OBAVILI SMO VELIKI POSAO

Miodrag îtakovi}, tehni~ki direktor JP ”Drinske HE”

Analiziraju}i ura|eno na re-montima u HE „Bajina Ba{ta“,ove godine, Mijodrag îtakovi},tehni~ki direktor, sa neskri-venim zadovoqstvom, kaè

- Obavili smo veliki posaoove godine, u to nema sumwe. URHE su ura|eni klasi~ni re-monti na opremi turbinske regu-lacije, sanaciji radnog kola,stati~koj pobudi, generatorskojopremi, na opremi razvodnog pos-trojewa i transformatora. Ve}iposlovi su ra|eni na pre-kida~ima 220kV. Izvr{ene su de-taqne provere i zamene leàja napetopolnim i na rastavqa~ima zasinhroni start. Izvr{en je pre-gled provodnih izolatora natransformatoru 160MVA, kon-statovano je da su remontni ra-dovi tokom 1997. godine ura|eni

visokostru~no i kvalitetno, a svesu radili na{i stru~waci. Vrlozna~ajan posao ura|en je na raz-vodnicima kuglastog zatvara~a, iradovi na sudovima pod pri-tiskom, koji obezbe|uju fluid zaturbinsku regulaciju. Zbog spe-cifi~nog materijala, od koga sunapravqeni sudovi pod pri-tiskom, izvr{ena su merewavarova. Sve ovo je ra|eno kako bisudovi pod pritiskom bili sig-urni u eksploataciji.

Na osovinskom zatvara~uizvr{ena je rekonstrukcija ku-}i{ta zatvara~a, kojom je do-bijeno mawe procurivawe nego uranijem periodu. U toku remonta,veliki deo vremena stru~waciHE „B.Ba{ta“ su utro{ili nauzimawu podloge za pripremu ve-likog remonta generatora R2,

koji }e se raditi 1999. godine -ako bude para, naravno. Na gen-eratoru H1 ura|en je klasi~an re-mont, remont prekida~a irastavqa~a. Na ~etvrtom genera-

Mijodrag îtakovi}

REMONTI

glas

rinskih7Broj 1 - 27. Novembar 1998

toru posebno je ra|en remonttransformatora 100MVA.

Izvr{ena je kompletna rekon-strukcija rashladnog sistema. Dabi se to uradilo - moralo se is-prazniti svo uqe iz transforma-tora, a potom sprej metodomizvr{eno je su{ewe jezgra i namo-taja transformatora. U toku ovihradova, nai{li su na problemepri vakumirawu transforma-tora, koji su iskustvom i znawemprevazi{li, a radili sustru~waci HE „B.Ba{ta“ i „Mi-nel“-a.

Naravno, glavni, i najve}iposao smo obavili na remontu H2,a radila se sanacija uloàka iz-me|u ~etvrtki statora.

Da bi to uradili, radniciHE i „Sever“-a su radili svakidan do mraka, i u dane vikenda,punih 78 dana radili su i dawu ino}u da bi agregat doveli u {tokorektnije stawe - kako bi on, unarednom periodu radio sa ve}imstepenom sigurnosti. Odluka dase radi tako veliki posao prois-tekla je iz analize rezultata, kojisu dobijeni merewem vibracijana statoru generatora broj 2.Najboqa potvrda kvalitetnoura|enog posla su rezultati do-

bijeni merewem vibracionogstawa posle remonta, a oni su 10puta mawi nego pre remonta.

A, da bi se izvr{ila sanacija~etvrtki, neophodno je bilova|ewe rotora od 320 tona, i ~ijeje va|ewe i vra}awe na svoje mesto

bilo rizi~no do ove godine. Zaovaj remont stru~waci HE „Ba-jina Ba{ta“ su konstruisalialat, kojim se vadi rotor, i rizikje sveden na najmawu meru.

Opet se potvrdilo - da znawe i

iskustvo, kojim raspolaèinèwersko-tehni~ki kadar HE„Bajina Ba{ta“, sa jedne strane,olak{ava izvo|ewe radova, ipove}an je stepen sigurnosti

prilikom izvo|ewa radova. Utoku ovog velikog remonta, nastatoru su izvr{ene rekonstruk-cija i poboq{awa, radilo seprekliwavawe, nastavci {ta-pova, veza, i {to{ta jo{. Radilisu na{i i stru~waci „Sever“-a,

wihova stru~nost i iskustvo sudovoqna garancija da su radovikvalitetno izvedeni.

Pored ovih remonata, ura|enje remont dve segmentne ustave,izvr{ena je zamena 2200 {rafova,

a svaki je teàk 110 kilograma.Ura|en je i detaqni pregled os-talih ustava.

Zatim, radili smo na sanacijibrane - lamela 20/21. Problemsanacije je po obimu i va`nostiveoma sloèn, i potreban je ve}ivremenski period za realizacijuplaniranih poslova. Radovi su,naravno, usporeni, ne po{tuje sedinamika radova, jer nema para, apotrebno je oko 4,5 miliona di-nara. Zbog tako sloènog pro-jekta, radovi se izvode po fazama.Mi smo obavili deo posla prvefaze, a ima ih tri. No, para nema,a najve}a o{te}ewa su napomenutoj lameli, i mi smo touradili.

Zbog velikog dotoka, da ne bibilo prelivawa, remonta tre}ema{ine ne}e biti, obavi}e senega u trajawu od 3 - 4 dana.

Na kraju, îtakovi} se, jo{jednom pohvalno izrazio ou~esnicima na remontnim rado-vima, naglasiv{i da jo{ kodna{ih qudi ima entuzijazma, kojirezultira samopregornim radom,a to je bio slu~aj sa velikim re-montom na drugoj ma{ini.

M.\.

REMONTI

Broj 1 - 27. Novembar 19988

REMONTI PO PLANU

Qubinko Filipovi}, rukovodilac tehni~ke slu`beu “Elektromoravi”

U najstarijim agragatima“EPS-a”, hidroelektranama u

Ov~ar Bawi i Me|uvr{ju, ovo-godi{wi redovni remonti suuspe{no zavr{eni, kaè diplo-mirani ma{inski inèwerQubinko Filipovi}, rukovodi-lac Tehni~ke slu`be i dodaje:

- Remonte smo zavr{ilikrajem oktobra. Nepuna dva me-seca su trajali radovi i to usopstvenoj reìji. Naime, sveposlove su izveli na{i rad-nici koji ve} nekoliko godinato veoma uspe{no obavqaju.Ta~nije re~eno, radovi su izve-deni stru~no i u planiranomroku. Zahvaquju}i tome, agre-gati u Ov~ar Bawi i Me|u-vr{ju su spremni da i daqe,kao u protekle 44 godine, budu

POMO]

“ELEKTRORASU”

Ekipa “Elektromorave” jepo~etkom novembra za samo dvadana zavr{ila radove na skla-pawu agregata hidroelektrane“Sopo}ani” koja se nalazi u sas-tavu novopazarskog “Elektro-rasa”. Posao je obavqen bez nak-nade, a ekipu su sa~iwavalidiplomirani ma{inski inèwerQubinko Filipovi} i majstoriZoran Stankovi}, Milovan Alek-sandri}, Dragoqub Lazovi} iSavo Mujkanovi}.

u funkciji proizvodwe elek-tri~ne energije. Naàlost,zbog hroni~nog nedostatka fi-nansijskih sredstava ove go-dine smo odustali od ranijeplaniranog velikog remontaagragata “A – 1” u HE “Me|u-vr{je”. To je prava {teta, ali{ta je tu je. Verujem da }emo i unarednom periodu mo}i da sepohvalimo dobrom pogonskomspremno{}u kao i do sada.Ina~e, trenutno izvodimo ra-dove na pripremi hidrome-hani~ke opreme za rad u zim-skim uslovima. I, ovaj posaouradi}emo na vreme i kval-itetno.

M.M.

Ma{inska sala HE “Me|uvr{je”

REMONTI

glas

rinskih

9Broj 1 - 27. Novembar 1998

[KOLA MLADOG GRA\EVI-NARSTVA I MA[INOGRADWE

Razgovor s’povodom

“Sedam godina u borbi sa pri-rodom urodilo je plodom. Danasje u Ov~ar Bawi kona~no pu{ten upogon prvi agregat hidrocen-trale. @ilama dalekovoda zaku-calo je bilo gvozdenog srca u gru-dima Ov~ara. Zaustavqena predbranom, nekad neukrotiva Mo-rava poslu{no je krenula put tur-bine”. To je, pored ostalog, zapi-sano u lokalnom listu “â~anskiglas” 31. avgusta 1954. godine. Bioje to dan slavqa za mlado gra|evi-narstvo i jo{ mla|u ma{ino-gradwu Jugoslavije. To je bio po-vod, a naravno i prvi broj na{eglista, da razgovaramo sa direk-torom HE “Elektromorava” uâ~ku Mom~ilom Ranitovi}em,jednim od najstarijih elektro-privrednih rukovodilaca uSrbiji.

M.M: - Istorija se pi{e da bise pamtila!

M.R: - Da, tako je. Zapisalismo da su 1. jula 1946. godine uokviru realizacije Prvog peto-godi{weg plana, po~eli radovina izgradwi hidroelektrana naZapadnoj Moravi. Projekat suuradili stru~waci “Hidroelek-troprojekta”, dana{weg “Energo-projekta”. Poslove su obavqali“Obnova”, odnosno “Hidro-gradwa” iz Beograda, “Ov~arBawa”, odnosno “Hidrogradwa”iz â~ka, zatim “Rade Kon~ar”,“Litostroj”, “Cer” i “Metalna”.

M.M: - Prvi graditeqski ko-raci, pa i prvi problemi. Jer,mnogo toga, sem èqe za radom,trebalo je brzo re{avati u tekoslobo|enoj zemqi!

M.R: - Ba{ tako! Radi ilus-tracije sa kojima i kakvim seproblemima izvo|a~ i investi-tor sa svojim organima suo~avaou toku izgradwe, evo i dela iz-ve{taja nadzornog organa koga jepodneo 15. novembra 1947. godine.Citiram... “Procenat izvr{enihradova u Ov~ar Bawi nije ve}i,

jer u septembru i oktobru nijebilo dovoqno cementa, tako dasamo u oktobru nije ra|eno 10dana na betonirawu obloga. Zbogtoga je zakasnilo iwektirawe imalterisawe koje nije mogu}epo~eti pre nego {to betonska ob-loga u tunelu ne bude potpuno go-tova”.

M.M: - Ipak, radilo se uda-rni~ki i sa puno druèqubqa!

M.R: - Izgradwa ovih objekataje bila graditeqska {kola rad-nika “Elektromorave”, ali i mla-

dog gra|evinarstva i jugosloven-ske ma{inogradwe. Jer, uspe{nosu savladani prvi generatori ipritisak Informbiroa, a stiglesu i prve turbine. Kasnijeizvr{ena je rekonstrukcijasistema regulacije, obavqenopremotavqawe generatora, azna~ajno su poboq{ani izola-cija, automatizacij+a pu{tawa izaustavqawa agragata, savladane

te{ke posledice poplave 1965. go-dine. I, kada se podse}amo napro{lost s’pietetom isti~em daje veliki broj godina na ~elu“Elektromorave” stajao RadojicaJovanovi}, diplomirani elek-troinèwer, cewen i po{tovanpripadnik plejade jugosloven-skih elektroenergeti~ara.

M.M: - Stara “elektromo-ravska” garda je sada u penziji.Do{li su mladi inèweri i majs-tori!

M.R: Uspe{no smo uvelimlade i {kolovane kadrove u po-sao. U tajne generatora,budilica, turbina, sinhroniza-cija, regulacije i vodenih udara.A, kada je re~ o budu}nosti, ona sene moè traìti samo u pos-toje}im elektranama ve} i uizgradwi HE na Rzavu. Izvr{ilismo merewa radi odre|ivawa en-ergetskih i dinami~nih karak-teristika agregata, regulacionihi proto~nih sistema, kao i celihpostrojewa. U toku je postupak re-vitalizacije na{ih agregatastarih 44 godine. Dotle, ne-gova}emo te na{e male ma{ine saistim àrom i qubavqu kao da suogromnih snaga i brinu}emosli~ne brige kao i ostali u“EPS-u”.

M.M: - Ostavimo na krajubrige! Po|imo u susret bu-du}nosti!

M.R: - Na pragu Budu}nosti uèqama, neskrivenim, da budu ina{a snaga i mo}. Sa uspomenama,kao pokreta~kom snagom, predkapijama Budu}nosti. Slavqe-ni~ki u ime kolektiva “Elektro-morave” nazdravqam uspomenama,dragim prijateqima iz Vlasine,Zvornika, Bajine Ba{te i drugim,ali i Budu}nosti u ime sigur-nijeg hoda od Morave i Drine put\erdapa, ka danima kojima idemou susret.

Razgovor zabeleìo:

Miodrag Matovi}

Mom~ilo Ranitovi}

INTERVJU

glas

rinskih


RO\EN ZA SARADWU

Kad sam po{ao u elektro ra-dionicu sa namerom da ne{tonapi{em o Boìdaru Mandi}u,poslovo|i, imao sam na umu dvestvari. Prva - te{ko }e pristati.Ne voli Bole da se o wemu pi{e. Adruga stvar je – prista}e, jer jedobar ~ovek, nikada nikoga nijeodbio, bez obzira kojim je poslomdo{ao.

On ne moè da odbije nikoga.A vrlo vaàn posao obavqa.Elektri~ari su veoma va`ni usvakom preduze}u akamoli uovakvom gigantu, kakav je HE “Ba-jina Ba{ta”. No, otom - potom.

Najpre ne{to o wegovomìvotopisu.

Ro|en je 1947. godine u BajinojBa{ti gde je zavr{io osmo-godi{wu {kolu. Zanat viklerskije zavr{io u “Rotoru” u Beogradu.Radio malo u preduze}u “DavidPaji}” u Beogradu gde se prave ipopravqaju liftovi. Nije mogaobez Bajine Ba{te. Vratio se, i ob-reo u “Slobodi”, da nasu{ni hlebzara|uje. Firma lo{a, pa tanka ikora hleba. No, ima i dobrihstrana, i kada je firma lo{a. Barza majstore, kojih iz te firme uHE “Bajina Ba{ta” ima po-prili~no. Ima Bole i obja-{wewe:

- Zna{ kako. kad se ne{topokvari, a nema se para za ku-povinu novog, onda rasklapamopopravqamo, sklapamo. Tako se izanat izu~i i usavr{i.

Ispekao Bole zanat i do{ao1976. godine u HE “BajinaBa{ta”, bio elektromehani~ar uproizvodwi, pa rukovalac ko-mande 3 godine. U elektroodràvawu je 10 godina. Ne moèda se seti kad je postavqen za po-slovo|u, ali se se}a kako:

- Do{ao îtakovi}, otvoriovrata i, mimo obi~aja nije hteo da

u|e i kafu da popije. Sa vrata jerekao: - Bole, od danas si ti po-slovo|a, i ta~ka. Dojadilo muvrdawe dvojice prethodnika, kojinisu hteli. Dakle, naredio mu.Be{e to 1992. godine.

Vreme minulo, a Bole ba{ ni-kakvih problema nema, a i ako ih

ima, sa lako}om ih re{ava. Nematu nikakvih zagonetki i tajni.Bole - dobar majstor, dobar ~o-vek, a ro|en za saradwu. Izvan-redno sara|uje sa majstorima, sainèwerima i tehni~arima, sarukovodiocima. To se u {koli neu~i. Taj odnos prema qudima sedonosi od ku}e. Jedino, ponekadga îtak pred svima izgrdi na“pasja usta”, bez ikakvih ra-zloga?! Posle, dok piju kafu u ra-dionici, Bole ga upita:

- Je li bre, {to ti mene malo-pre izgrdi bez veze?

- Ma pusti. Morao sam !kaè îtak i mewa temu. Bole

se samo nasmeje i odmahne glavom.

Upitah ga: - Ostade li ìv odovog velikog posla na remontima?Umesto wega Miloje Marjanovi}“pripomaè” - Za nas nema lu-fta, remonti traju cele godine,samo se druga~ije zovu - revizija,nega, priprema za zimske usl-ove...

A radi se na ustavama,spoqnim objektima, sopstvenojpotro{wi...

Interesantno je da Bole i svielektri~ari kaù da im je lak{ena remontima. Radi se konkretanposao svakodnevno, i niko te nezove na drugi posao. A Bola zovustalno. Popodne, no}u, uvek - bioremont ili ne. Kod svakog kvara,ili on ili Milo{. Tako, rade}izajedno ostvari oko 1200 sati“vi{ka”. Te{ko da }e ih ikadaiskoristiti, mada Miloje za toima svoju teoriju, ali ona nije zanovine.

M.\oki}

Skica za portret

Boìdar - Bole Mandi} poslovo|a elektro radionice u HE “Bajina Ba{ta”

Boìdar - Bole Mandi}

Q U D I

glas

rinskih


SVI PUTEVI VODE

KOD NE\EMawe prostorije, a vi{e u wu

da u|e, ne verujem da postoji igdenego {to je magacin alata u HE“Bajina Ba{ta”. Dobro, veliki jeremont, dolaze majstori, uzimajualat, ali nije to. Drugo je tu ne{to

u pitawu, jer takva je fruktuacijaqudstva u magacinu i kada nemaremonta.

Dakle dolaze zbog Ne|e.

A Ne|o, odnosno Nedeqko Ste-fanovi}, je stari radnik. Do{aoje davne 1963. godine na razvodnopostrojewe u Zauglinama. Radio 3meseca fizi~ke poslove a posle gapremestili u Peru}ac, malo u ra-dionicu, a vi{e je radio kao maga-cioner.

Pro{lo vreme, celih 35 go-dina. Za to vreme Ne|o nikad nijezakasnio na posao, ni dana bolo-vawa nema. A bilo je uslova za to.Udari ki{a, sneg, kijamet, a Ne|ou selu stanuje, pe{a~i sva-kodnevno pola sata uzbrdo i polasata nizbrdo. No, uvek je bio sav-estan, posao i zdravqe pre svega.Izdrào Ne|o. To je svojstvenosamo starim radnicima. Prise}ase davnih vremena, kada je po~elagradwa HE “Bajina Ba{ta”:

-U magacinu je bila samo jedna

bu{ilica, jedan ~eki} i dva

kqu~a. I

opet se radilo. A sada nema ~ega

nema.

Dolaze, uzimaju, vra}aju. Ne|osedi, prati pogledom. Ni{tanapismeno. Samo kaè:

- Uzmi odatle, vrati tu odkle

si uzeo.

I sve bude ta~no?! Ni{ta nefali. Da ~ovek ne poveruje. ûdonevi|eno.

Nedeqko - Ne|o Stefanovi}

- Nije ~udo, - kaè BoleMandi} – Ne|o je dobar ~ovek, a

dobrog ~oveka ne}e da “zavrnu”,

ina~e...

A ina~e, svi putevi u HE “Ba-jina Ba{ta” vode – kod Ne|e. Akose upisuju drva, meso, pravi spisakza ekskurziju, rekreaciju... Svekod Ne|e. Tu neki dolaze i da uzmuplatu, bonove, ali naj~e{}e po in-formacije. Ne|o zna i sve {tocentrala sindikata treba daodlu~i, i kad }e plata.

- Ipak preteruju - kaè ovajtihi i dobri ~ovek - jer neki do-

laze i 10 puta dnevno, samo da ~uju

{ta se pri~a. Zna za to îtakovi},

tehni~ki direktor, pa

svakodnevno priviri, tek da ih

rastera. Ko nema petqu ode, neki

opet, ostaju.

A Ne|o jedini mora da je uvektu, na usluzi svakome za ovih 35proteklih godina, a bi}e i do pen-zije.

M.\oki}

Q U D I

glas

rinskih


URADILI SMO

KOLIKO SMO MOGLI

Razgovor sa Mi}om Stameni}em, predsednikom Sindikata HE “Bajina Ba{ta”

Iako Izvr{ni odbor sindi-kata jo{ nije razmatrao Izve{tajo radu, jer jo{ godina nije “is-curela”, Mi}o Stameni}, agilnipredsednik Sindikata kaè:

- Uradili smo koliko smo mo-gli. Pa mo`da jo{ i malo vi{e odtoga. Aktivnosti sindikata,naravno, ome|ene su sredstvima, asredstva oskudna, nedovoqna. No,dovijali smo se na razne na~ine,imalli smo bezrezervnu podr{kudirektora kompanije i ostalihrukovodilaca, i rezultati takodobre saradwe nisu izostali. Kaoi ranijih godina, posebnu pa`wusmo posvetili za{titi standardaradnika, koji je sve vi{e ugroèn,le~ewu obolelih radnika i rek-reaciji. O tome smo, na po~etkugodine sa~inili plan. Dogo-vorili smo se sa direktorom, isve {to smo se dogovoriliu~iweno je.

Recimo, pro{le godine smoposlali 120 radnika na rekrea-ciju u Budvu, a oko 50 radnika jeposlato na le~ewe u Vrwa~kuBawu, Sokobawu, Prolom Bawu iBawu Koviqa~u. Naravno, upomenute brojke su ukqu~eni iradnici HE “Zvornik” i HE“Elektromorava”, koje posluju usastavu JP “Drinske HE”. I ovegodine smo nastavili sa pomenu-tim aktivnostima. Radnici suboravili na rekreaciji u Budvi ipomenutim bawama. Svojim samo-pregornim radom, dugim dve - tridecenije, radnici su to za-sluìli, i sa tom praksom }e senastaviti.

Predsednik Glavnog odborasindikata EPS-a se dogovorio sadirektorom PIO da se 2500 rad-nika EPS-a, koji rade u posebnimuslovima, le~e u bawama pod po-voqnim uslovima, jer PIO snosi40% tro{kova, a 60% pla}a EPSputem kompenzacija za potro{enustruju.

U ciqu za{tite standardaradnika nabavili smo ogrev,june}e meso, krompir, a pro{legodine – ribu, piletinu a na-bavqali smo i }ebad i posteqinutako|e na otplatu u ratama.

Imaju}i u vidu da su na{iradnici, u toku remonta preop-tere}eni, ~esto rade od jutra domraka i u dane vikenda, u tokuzimskih meseci svake godine,organizovali smo rekreaciju naTari. Radnici imaju mogu}nostda koriste sadràje po svomnaho|ewu i afinitetima – tristaze, {etwe, bazen, stoni tenis...To je prilika za prikupqawesnage za slede}e remonte. Rekera-cija je veoma va`na za psi-hofizi~ko zdravqe radnika.Radni u~inak svakog pojedinca }etime biti ve}i. Dodu{e nemamopara kao neki, da pla}amo pan-sione. Radnike dovozimo i od-vozimo svojim autobusom..

Ina~e svi ~lanovi Izvr{nogodbora su bili veoma aktivni.Ogleda se to, izme|u ostalog, i poprisutnosti na sastancima.Vlada velika zainteresovanost ispremnost da se u~estvuje ure{avawu problema ~lanstva.Tako|e, na{i predstavnici uGlavnom odboru i Skup{tinisindikata EPS-a su bili veomaaktivni, a prisutan je i wihovrad u resorima.

Me|utim ne verujem da suna{i radnici zadovoqni. Imapuno razloga nezadovoqstvu.Nakupilo se. Potpisivawe Kole-ktivnog ugovora se oteglo u ne-dogled, u radnike se uvuklastrepwa oko predstoje}e privati-zacije EPS-a. I{~ekivawe izebwa. Zato pred radnike trebaiza}i sa istinom. Mora sve bitijavno, i ni{ta se ne sme raditimimo sindikata. Ne}emo to doz-voliti, ne}emo da doìvimo sud-binu na{ih kolega u susednimdràvama. U tom ciqu, u neko-liko navrata, u HE “BajinaBa{ta” je do-

Mi}o Stameni} Milemko Gostoji}, predsednikGlavnog odbora sindika EPS-a.

Saradwa sa Sindikatom JP “Drin-skih HE” je na visokom nivou, na

obostrano zadovoqstvo

SINDIKAT

glas

rinskih


lazio predsednik Glavnog odborasindikata EPS-a Milenko Gos-toji} sa saradnicima, i u nepos-rednom kontaktu sa radnicima,obave{tavao ih o svemu, o prob-

lemima i naporima sindikata daih re{avaju na najboqi mogu}ina~in. Daqe, ima stambenihproblema. Radnici koji su prim-qeni posledwih godine nemajustan. Niko od poslovodstva to ine pomiwe, a kamoli da poku{avada to re{i. No, svesni smo da jeekonomska situacija u na{oj kom-

paniji, u EPS-u, kao i u svim seg-mentima dru{tva, te{ka. Ali iradnici treba da shvate da ovajsindikat postoji {est godina ida ne moè preko no}i postati

ravan sindi-katima na Za-padu. Ali,trebali smo“malo boqe”da od- radimosvoj posao.

Imamo osmi{qen plani program.Zajedno }emosti}i dociqa. A ciqje jasan. Omo-gu}iti rad-niku da radii zaradi, damu se zaradapo{teno i navreme is-plati. A ako

do privatizacije ili dekapi-talizacije u do|e – da niko bez po-sla ne ostane.

Mi u HE “Bajina Ba{ta” smoradili i gradili. Na odmornismo mislili. Sada nemamo ka-pacitete na moru ili planini zaodmor. Nepo{teno. Poradili

smo ne{to, uz svesrdnu pomo} di-rektora, i na tom planu. Zajednosa predsednikom Glavnog odborasindikata EPS-a, bili smo kodgeneralnog direktora. Obe}ao jepomo} kod rekonstrukcije hotela“Jezero” i adaptacije vila. Imapuno zainteresovanih {iromSrbije. Mewa}emo na{e ka-pacitete za one na moru. Bi}emesta za sve, vaqda.

Puno pa`we smo posvetilija~awu zajedni{tva u EPS-u.Organizovali smo druèwa sa HE“Zvornik”, HE “Elektromorava”i HE “Vlasina”, a kontaktiramoi sa drugima. Sa “hidra{ima” -naro~ito. More nas iste brige.U~estvovali smo u raspravi okoizmena Statuta. Veliki suizgledi da se formira koordina-ciono telo hidra{a. Udruènismo ja~i, a time bi doprineliefikasnijem radu sindikataEPS-a jer bi dolazili na sedniceboqe pripremqeni, sa za-jedni~kim stavovima.

Sumiraju}i u~iweno, Mi}oStameni} kaè:

-Uradili smo koliko smo mo-gli, a red je da i poslovodstvoEPS-a i svi ostali odrade svojdeo posla.

M.\oki}

Slika za uspomenu sa druèwa

Hotel “Jezero”

SINDIKAT

glas

rinskih

14

Sindikalni aktivisti ~a~anske “Elektromo-rave” i ove godine su bili vredni, pa se mogu poh-valiti brojnim akcijama. To je bio povod darazgovaramo sa predsednikom Izvr{nog odboraMilovanom Aleksandri}em koji je uspe{an organi-zator i poslovi~no vredan u~esnik svih sindikal-nih akcija u ovom, po broju zaposlenih radnika, ma-lom kolektivu.

Beleìmo izlagawe predsednika:

- Odmah moram da istaknem da sam u radu imaoveliku pomo} najbliìh saradnika. Pored toga,ostvarujemo vrlo dobru saradwu sa poslovodstvomkoje je uvek iskazivalo razumevawa za na{e aktiv-nosti i pomagalo da ih ostvarimo.

- Mi smo ove godine, zahvaquju}i saradwi sadrugarima iz Sindikata “Elektrovojvodine” u No-vom Sadu, proveli dva dana za pam}ewe na Iri{komVencu. Tu su i nezaboravni susreti radnika “Vla-sinskih HE”, “Bajine Ba{te”, “Zvornika” i “Elek-

BROJNE AKCIJE

Iz rada sindikata ~a~anske “Elektromorave”

tromorave” koji su ove godine odràni u Surdu-lici.

- I ove godine smo u~estvovali na tradicional-nim Susretima radnika Sindikata EPS-a uVrwa~koj Bawi odakle smo poneli divne utiske, aZvorni~ani, Bajinoba{tani i mi Moravci dobrosmo se slagali i ~asno branili boje “Drinskih HE”.

- Za na{e ~lanove, po obi~aju, i ove jeseni smopripremili po povoqnim uslovima med, zejtin,{e}er, ugaq i druge artikle potrebne doma}instvu.

- Saradwa sa mati~nim Sindikatom u BajinojBa{ti je dobra, mada uvek moè biti boqa isadràjnija. Verujem da }e u narednom periodu ovasaradwa, svakako, biti na ve}em nivou.

- I, na kraju ovog razgovora da iskoristimpriliku da u ime Sindikata “Elektromorave”na{im drugarima u Bajinoj Ba{ti ~estitam 32. poredu godi{wicu plodnog rada sa èqom da i daqebudu me|u najboqim kolektivima u EPS-u.

M.M.

Sindikalci “Elektomorave” na Petrovaradinu


SINDIKAT

glas

rinskih

Broj 1 - 27. Novembar 1998 15

Da je Miodrag Zeqi}, pre-dsednik sindikata HE „Zvornik“birao vreme - kada }e ga izabrati- gore ne bi izabrao.

Rat u okruèwu, puca se okoobjekta, bra}a Srbi krvare prekoDrine. Prvo i osnovno im je bilo- obavqawe svojih du`nosti iobaveza na poslu, proizvodwanije smela trpeti.

A, onda, vaqalo je, i trebalobra}i pomo}i. A vreme - gore nemoè biti. Galopiraju}a infla-cija, u svetu nezabeleèna,oskudevalo se u svemu. No odaz-vali su se pozivu Kola srpskihsestara, prikupqali su pomo} isvojim autobusima vozili na levuobalu Drine, a gra|anski rat bes-neo. îni mi se da im je vi{ezna~ilo {to smo do{li, punasrca su im bila kada su pro~italina autobusu HE „Zvornik“ - kaèZeqi}. Milo im - {to ih nismozaboravili, a i kako bi ?

Pomagali smo - koliko smomogli, jer ni sami nismo imali.

I za na{e radnike smo prekoCrvenog krsta nabavili elemen-tarne artikle za higijenu, a zanamirnice smo se snalazili,pla}alo se sve u markama, nijebilo lako. A, onda je bila velikastvar nabaviti bra{no, uqe,

{e}er. No, i to su pregurali, alisu nastavili da nabavqaju i dru-gim, zna~ajnim aktivnostima, asve zarad interesa radnika, brigeo zdravqu.

Slali su obolele radnike ubawe, i rehabilitacione centre -

prema preporuci lekara. Iako subili ukqu~ivani, prilikom od-laska u bawe na nivou kompanije,neke su slali u sopstvenoj reìji.Pomagali su bolesnim radni-cima, i penzionerima da kupelekove.

U~estvovali su u druèwustarih hidra{a - HE „BajinaBa{ta“, „Vlasina“, „Elektromo-rava“. Slali su radnike na rek-reaciju, a organizovali su izletdo istorijskog mesta Soko grada.

^lanstvo }e re}i svoje, aZeqi} kaè

- Stvarno, vi{e nismo mogli,

mislim da smo uradili sve {to je

u na{oj mogu}nosti. Da je bilo

sredstava - bilo bi i akcija vi{e.

No, Zeqi} je zadovoqan pos-tignutim, a kaè da je saradwa saMi}om Stameni}em, predsed-nikom sindikata HE „BajinaBa{ta“ veoma dobra. Naime, kadaje formirano JP „Drinske HE“1991.godine - nije organizovansindikat na nivou kompanije.Ali, Mi}o ih informi{e o svemu{to je raspravqano na Glavnomodboru sindikata EPS-a, apoziva ga i na rasprave povodomva`nijih aktivnosti - kao {to je ,recimo, rasprava o odredbamaKolektivnog ugovora, a to jenajva`nije za interese radnika,ili pak izmene Statuta, kojepredstoje u sindikalnom radu.

Dakle, su{tina je va`nija odforme, a Zeqi} smatra da moèmobiti zadovoqni radom Glavnogodbora sindikata EPS-a u prego-vorima sa vladom i poslo-vodstvom, a ~iwenica da smoprimqeni u ICN - me|unarodnuasocijaciju sindikata dovoqnogovori - ko smo, i kakvi smo.

M.\.

RAD U TE[KIM USLOVIMA

Miodrag Zeqi}, predsedni Sindikata HE “Zvornik”

Miodrag Zeqi}

U poseti sindikalcima Zvornika

SINDIKAT

glas

rinskih


VELIKI DOPRINOS

GIGANTA SA DRINE

Pre 32 godine, 27. novembra1966. u omalenom Peru}cu sku-pilo se 30.000 qudi. Opet sedesilo ~udo. Drina je po drugiput pregra|ena. Izgra|ena je ipu{tena u rad najve}a hidroelek-trana u sistemu. PredsednikJugoslavije je pustio u rad HE“Bajina Ba{ta”. Ro|en je gigantna Drini. êkalo se na wega kao“ozebao sunce”. Elektroenerget-ski sistem je bio rawiv. Svakiispad dalekovoda od 220 kV,optere}enog sa 200 MW je zna~ioraspad sistema.

Od tada do danas proteklo je32 godine. HE “Bajina Ba{ta” jeproizvela 47 milijardi kolovatsati elektri~ne energije i dalaveliki doprinos razvoju elektro-privrede i zemqe u celini.

Pre 16 godina, u Peru}cu istaslika, sve~ano pu{tawe u rad jo{jednog, jo{ ve}eg giganta. Pu-{tena je u rad RHE “BajinaBa{ta”. Trenutak za istoriju.Opet je ~ovek pobedio prirodu.Drina je cevovodom odvedena naTaru, da bi se odozgo vratilakada je najpotrebnije, i ukolovat-sate se pretvorila. Odpu{tawa u pogon, mo}ni genera-tori ovog giganta sa Drine suproizveli 10,5 milijardi kilo-vat sati elektri~ne energije. RHEje, naro~ito posledwih godina,kada je bila odvojena od UCPTE

sistema, odigrala veliku ulogu.Bila je regulator sistema, praviveliki xoker dispe~erski.

Ukupno, Hidroelektrane “Ba-jina Ba{ta” su proizvele 57,5

milijardi kolovat sati. Kada setome doda proizvodwa HE “Zvor-nik” od 19 milijardi, i “Elektro-morave” od ne{to preko 2,5 mili-jarde, ispada da je u JP “Drinskehidroelektrane” proizvedeno dosada, ukupno 79 milijardi kilo-vat sati elektri~ne energije.

Stvarno }emo imati 27. no-vembra, na Dan preduze}a HE “Ba-jina Ba{ta”, ~ime da se poh-valimo, a imamo ra{ta i slaviti.

JP “Drinske HE” su dale idaju, veliki doprinos EPS-u, uzsvetsku produktivnost i stopos-totnu pogonsku spremnost izakoje stoji puno rada i ume}a rad-nika HE “Bajina Ba{ta”.

M.\.

glas

rinskih


rinskih

��

�� ! ��"#� �� $�� !�� %�!�� %��" �� &'�� (�!��)�� (�� )�"

%�� (�� * � ��

��

��

��

�� ! ��" � �

�� #

� $ �� %��

�� +�� %�� %�� , ��!�� -�� !�� (� � ��!��" �� $�� +�� " %�� %�� ( �� .�� /0�� )�� (� ��

��+�� (� � � ��!��.� � �� +�� !�� "

1�� 2' ��( 3�� .�� .�!�� %�� ! �� 4��!��" 5�� &

�� '%

�(�� (�" ��&

� ��

�� )* ��

$+��

�� !�� , -��& ��

��

��& � ��& � �� " �� "

6 �� 278'" �� .�" �� !�� " #�� "9�� (��(�� +�" �� " �� !�� $��.�� .�� %�� %�� " ��!�� " ��(�� (�� !�� )��!�� 4��

%�� -�� :� �� ;�+��"

�� ! �� (��

�� !�� "

�� (�� (�� (�� 3��(�� 5��%�� """ �� " �� !�� " %�� $��)��"

�� !�� (�!��)�� (��" #� ��)� �� (�� !�� (�� !(�� " 1��(�� (�� (� � ��(� ��"��<� � $�� ! �� (�� (��" �� =�� <� �� .� � �� ->' ��"

��

��

��

!��

SUPUR JE STIGAO PRVI

18

��

glas

rinskih

19��

�� #�� (�� & ��!�� (��+�� ?�� %�� %��"

= ?�� 27/2" �� - ��!�� #�� )�� > �� 0 ��.�" 9�� $��(�� -!��" 9� ��+�� (�� " �� (�� - ��+�� (�� ( ��- �� " �� !�� )�� !.�� "5�� (�� "

#� �� (��" 9�� +��

��" �� +�� (�� " ��

�� <�� -��- ��" 3�� !<�� !��<�� ! ��+�� !+� � �� "�� (�� @��!�� .�� 2782" �� %�� %��"

� (�� & ��& �� ! �� !��./� ��& '% �0�� .��

�� & �� -��

��& � �� 1��

�� 2& ��& � � �� 3�� -��

�� & � �� /

'% �0��& � �� & ��

� ��& ��2��

�� !��& �� +�� & ��

�� & �� "��

3�� (�� !��. � ��(�� <� ��.� ! �� (��"

�� ( ��(�� $��

� 0�� & �� " �& ��

� ��& �� 0��& ��

�� 4�& �� "��& �� -�� & �� 5��

��2& � �� 2�

#�� .� ��" #�� <� � �� (��)�� "

� "

#��

NA POSAO SE I[LO

SA PESMOM

��

��

glas

rinskih


JEDAN JE BIO RADENKOPisati o istoriji HE “Bajina

Ba{ta”, ili o razvoju EPS-a, a nenapisati ne{to o pokojnomRaenku Nikoli}u, biv{em direk-toru HE “Bajina Ba{ta”, i gener-alnom dirketoru EPS-a, jed-nostavno, nema smisla.

Povodom wegove smrti, napi-sao sam tada da je ostavioneizbrisiv trag u razvoju Elek-troprivrede Srbije, i da }e ga we-gova velika dela sa~uvati od za-borava.

Nije to bila nikakva fra-zeolo{ka re~enica iz pijetetaprema umrlom, bila je to velikaistina, jer je i Radenko bio ve-liki.

Pro{lo je ne{to vi{e od 5godina od wegove smrti, a skoroda nema dana da ga neko od za-poslenih u HE “Bajina Ba{ta” nepomene, ne priseti se kako je onre{avao pojedine probleme. Eh,jedan je bio Radenko. Pravi di-rektor, u pogre{no vreme. Uspe-vao je, uvek, iako okovan brojnimsamoupravnim aktima, da nametnesvoje znawe i autoritet, i dasvaki problem re{i na svojna~in. To je ~ovek, koji je svih 40godina rada utkao u razvojEPS-a, ~ovek koji je svakim svo-jim nervom ìveo za elekro-privrdu. Radio je danono}no,

privatni ìvot kao da i nijeimao.

Po~eo je izgradwom 110 kV

mreè u tada{wem ZEPS-u, nas-tavio u Zvorniku - gde je bio {efelektro slu`be, do{ao u BajinuBa{tu pred kraj izradwe HE,onda 20 godina je bio direktor, pageneralni direktor ZEP-a. Nera~unaju}i pokojnog BogoqubaUro{evi}a - Crnog, jedini je,vaqda, genealni direktor srpskeelektroprivrde, koji nije do{aosa neke politi~ke funkcije, tova`no i odgovorno mesto je za-sluìo radom. Krvavim radom.A, da nije bilo wegove poznateupornosti, entuzijazma, njegovogneimarstva i vizionarstva - kozna da li bi, uop{te, bilo RHE“Bajina Ba{ta”, tog svetskog te-hni~kog ~uda. Verovatno ne bi.Pre, nekih 12, ili 14 godina,prilikom jednog intervjua, rekaomi je - projekat RHE je bio 3 go-dine u mojoj fioci, znali smo zawega samo ja i jedan ~ovek u vladi,niko vi{e, i uspeli smo da, nanadle`nom mestu, proguramo. Po-miwao mi je jo{ jednom tog~oveka iz vlade Srbije, nikadanije rekao wegovo ime.

Onda, re~e i ovo - zna{ li ko-liko je kasnila, i koliko jeko{tala vi{e od plana RHE? Nezna{. A, zna{ li za{to, ne zna{.

E slu{aj, ta istaekipa graditeqaje oti{la naizgradwu brane uAlìru, izavr{ila posao 6meseci pre roka.A, {ta je u pi-tawu? - Pare.Samo pare mo-tivi{u ~oveka daboqe radi. A kadaja kaèm datehni~ar u tunelutreba da ima triputa ve}u platu odtehni~ara u kan-celariji - vi, sa-moupravqa~ima{ete nekimsporazumima, maidi...

Bio je strog, tvrdoglav, en-ergi~an, pravedan. Znao je, zanetposlom, i zbog posla, svakog daizgrdi. A, sutradan - kao dani{ta nije bilo. novi dan, noviizazovi, novi uslovi, Izgarao jena poslu, traìo je to i od drugih.Ali, hteo je svakome da pomogne, i

pomogao je, a od svakoga je, zauz-vrat, samo traìo rad.

Mo`da je on sebe, u pomenutomintervjuu, za bajinoba{tanskenovine, ili ZEP, najboqe okarak-terisao, rekao mi je o sebi, taj en-ergi~ni i mudar ~ovek : ja - gla-vom kroz zid, ali pazim da glavaostane ~itava! Ba{ takav je bio -se}aju se oni, koji su ga pozna-vali, i opet, treba re}i - wegovavelika dela sa~uva}e ga ve~no odzaborava.

SE]AWA

glas

rinskih


SE]AWA

IN MEMORIAM

Dana 06.09.1998. godine preminuo je na{ dragi kolega

MILENKO MARKOVI](1949-1998)

Septembar je za radnike HE “Bajina Ba{ta” po~eo vrlo tu`no. Jo{ jedan dobarmajstor je nas zauvek napustio. U 51. godini ìvota, 6. septembra, umro je MilenkoMarkovi}. Ni kra}e ni tu`nije vesti koja je rastuìlka sve radnike, wegove pri-jateqe, a imao ih je puno. Naravno vest je najvi{e pogodila wegovu porodicu.

Milenko je u HE do{ao 1976. godine preuzimawem od Elektrodistribucije Ba-jina Ba{ta, pogon “Montaà”. Tu je radio, bio na ispomo}i u He “Bajina Ba{ta”.Wegovo majstorstvo je bilo odmah prime}eno, a za dobre majstore uvek ima posla.

A da je bio dobar majstor, bio je. I veliki drugar je bio. Wegove kolege kaù da jeuvek imao jednu ideju vi{e od ostalih. Ti komplimenti od kolega su najdraìsvakome a i najmerodavniji su. Naàlost nema Milenka da ih ~uje. Oti{ao je da re-montuje neke nebeske generatore.

Za posledwih 20 godina ovo je bio prvi veliki remont bez Milenka, velikogmajstora. Wegovo mesto je bilo na rotoru. U jednoj ruci radio stanica, a u drugojcigare. Komandovao je i wegova se samo slu{ala. Milimetri tu odlu~uju o stoti-nama tona. Za wega nije bilo nere{ivih problema, znao je, i nije se predavao nikada.

Jedino u borbi za ìvot se predao. Rano ìvot potro{io. [teta. Sudbina,vaqda.

Ostalo je se}awe na Milenka, dobrog majstora i drugara

M.\.

glas

rinskih


\OR\E ZA GINISA

Za vreme gradwe RHE, obzirom da je oprema bilaod stranih isporu~ilaca, u radu su u~estvovali,naravno, i strani stru~waci. \or|e Ostoji},diplomirani ma{inski inèwer, jednom prilikomsara|ivao je sa Edijem, [kotlan|aninom. Elem, pozavr{enom poslu, odveo \or|e [kotlan|anina naru~ak u hotel “Jezero” – kao {to je i red. A on, kao{to je red, zaèleo da popije viski pred ru~ak.Konobar Beli donese fla{u viskija. Popili oni pojednu, a mangupi “snimili” pored \or|a fla{uviskija pa prilaze li, prilaze. Zdrave se sa \or|em,naspu sebi viski, popiju i odu. Ode fla{a dok sireko - piksla! Zatraì \or|e jo{ jednu fla{u da neostane onaj [kotalan|anin suvih usta. Beli donesea “|avo opet odnese”. Po zavr{enom ru~ku zovne\or|e Belog pa mu kaè:

- Beli, molim te, u~ini mi uslugu. Grdi}e meRadenko kad vidi da sam sa gostom popio dve fla{eviskija. Moè{ li u ra~un upi{e{ koka-kole ume-sto viskija?

- Mogu, re~e Beli, - nema problema. Upisa}u ja200 koka-kola, takav je paritet u dinarima, a ti ob-jasni direktoru kako si uspeo da popije{ tolikokoka-kola za pola sata. To je za Ginisovu kwigurekorda.

- Nemoj onda ni{ta petqati. Nekako }uopravdati te dve fla{e viskija, - re~e \or|e, ode ine u|e u Ginisovu kwigu rekorda.

KUSUR

Konobarski trio – Mi}o, Beli i Dragan subili, prilikom izgradwe RHE u~esnici i svedocimnogih doga|aja. Naro~ito onih sme{nih, jer kogaoni uhvate “u {emu”, te{ko mu se pi{e! Pravili su{ale na tu|i ali i na svoj ra~un. Imali su petqu dase na{ale ~ak i sa “stra{nim” Radenkom.

Jednom prilikom Radenko ugrabio trenutakizme|u milion poslova i sastanaka, da doru~kuje.Nikoga u sali nije bilo, doru~kovao je i po{ao daiza|e. U tom trenutku u|e Mi}o Stameni}, a Beli,ili Dragan mu pruì 2 dinara i kaù da vrati di-rektoru kusur od doru~ka. Stigne Mi}o Radenka naizlazu i re~e:

-Direktore, izvolite kusur.

Radenko se seti da nije platio doru~ak, pa re~eMi}i:

- Mi}o, ja imam mnogo posla, opomeni ti mene akoja zaboravim.

Mi}o zaèle da se zemqa otvori. Nekako sevrati unutra, a Beli i Dragan se sakrili ispod{anka i cerekaju se.

RA[O

Ra{o [krwi}, poslovo|a ma{inske radioniceje veliki radnik. Radi “od jutra do sutra”, ko drag-stor, mada kao poslovo|a, ne bi morao. Pere on rukepred kraj radnog vremena, a Marko Mandi} ga pita:

- [ta to radi{ Ra{o?

- Perem ruke.

- A {to?

- Pa, prqave su, moram ih oprati! - re~e Ra{o.

- E moj Ra{o, Bog ti dao, Milo{ potpis’o, a ti neume{ da koristi{!

MORA I TO NEKO

Svratio penzioner Mi}a Radoji~i}, u upravnuzgradu u Bajinoj Ba{ti, sreo ]atu, pa poslesrda~nog razgovora ga pita:

- Znam da si radio sa gra|evincima, pa u ob-zbe|ewu, pa si pis’o ne{to po novinama, pa si zavo-dio po{tu?! [ta sad radi{ ovde u upravnoj zgradi?

- Radim ne{to na kompjuterima - odgovori ]ato.

- Ako, ako! [ta }e{, mora i to neko da radi - re~esaàqivo Mi}a.

GLUVONEM

Za vreme jednog rekreativnog odmora u Budvi,prilikom dolaska na recepciju, Miloje Mar-janovi} poni{ani na Boleta Mandi}a, svog po-slovo|u, i re~e devojci na recepciji:

- Sa ovim morate pa`qivo. On je gluvonem.

Prilazi Bole recepciji, devojka mu pruà kqu~,mlatara rukama poku{avaju}i da mu objasni gde jesoba. Bole pravi grimase, uzme kqu~ i ode u sobu.

Uve~e kad je do{ao, i glasno i jasno traìo svojkqu~, devojka se zaprepasti od iznena|ewa, isk-ola~i o~i, a Bole je upita:

- Je li vama dobro?

- Jeste, - re~e ona - nego meni su rekli da ste vigluvonemi!

M.\oki}

RAZONODA

glas

rinskih

Imaju}i u vidu ~iwenicu da je sport veomavaàn faktor za psihofizi~ke sposobnosti izdravqe radnika, a time i za postizawe boqih rad-nih rezultata, Sindikat J.P. “Drinske HE” jebio aktivan na sportskom planu. Ranijih godina,HE “Bajina Ba{ta” je bila doma}in RSI EPS-a triputa. Po op{toj oceni svih u~esnika i gostiju - bilaje to organizacija na najvi{em nivou, a ova mani-festacija sporta i druèwa radnika EPS-a u Baji-noj Ba{ti je ostala u najlep{oj uspomeni. Ostali sui prelepi tereni u Sportskom centru u Lugu za na{uomladinu u Bajinoj Ba{ti, ~ime je dat nemerqiv do-prinos razvoju bajinoba{tanskog sporta.

[to se rezultata ti~e, oni su uvekbili u drugom planu. Va`nije od togaje bilo, i bi}e – drugarstvo i za-jedni{tvo koje smo negovali gde godsmo se pojavili.

Ove godine smo u~estvovali naRSI u Bajinoj Ba{ti, koje je organi-zovao op{tinski sindikat. Postiglismo zapaène rezultate. Naàlost,zbog nedostatka sredstava, na{i{ahisti i stonoteniseri, koji su bilipobednici, nisu mogli putovati uâw na RSI koje organizuje Savezsindikata Jugoslavije.

U~estvovali smo na 31. Susretimaradnika EPS-a u Vrwa~koj Bawi.Na{a ekipa, JP “Drinske HE”, s obzi-rom da je brojala 28 takmi~ara, ost-varila je solidan rezultat. U general-nom plasmanu osvojeno je 13. mesto od23 ekipe.

No, opet vaqa re}i – druèwe namje bilo uvek ispred rezultata. Iz tog velikograzloga, imaju}i u vidu dugogodi{wu saradwu HE“Bajina Ba{ta” i “Energoprojekta”, zapo~eli smoda se druìmo i da na sportskom terenu odmeravamosnage i ume}e. Za po~etak su odigrane dve utakmice umalom fudbalu (veterani), jedna u Peru}cu a revan{u Beogradu.

Nadamo se da }e ovi sportski susreti veterana,koji se decenijama susre}u na istom poslu u HE “Ba-jina Ba{ta”, postati tradicionalni. Tako|e senadamo da }emo sportsku aktivnost ubudu}e ipro{iriti.

M.\.

DRU@EWE IZNAD

REZULTATA

Druèwe uz truba~e i folklor

Veterani u malom fudbalu su se kvalifikovaliza EPS-ove igre

Hajd’ u kolo...

S P O R T


rinskih


DN 01 24 - dlhe.rs · nika, normativ radne snage se po{tuje, i da je neophodnan prijem radnika odre|ene kvali-fikacione strukture, stru~ne, ug-lavnom. M.\. Odr`ana 21. sednica Upravnog

Documents