Т РО Ј СТ ВО КО М П ОЗ И Ц И Ј Е К ЛИМ Е Н ТОВ И Х Б Е СЕ Д А ( п о во д ом 1 050 - г о д ишн. и ц е см р ти / К лим е нт а Ох р и д ско г ) У д о са д ашњи м п р о у чав а њ им а К ли менто вих б е се д а о б ич н о се п р а ви л а р а з ли к а из м е ђ у д в е п р и р о д е б есе д а . П и ш у ћ и по у чења , п р оп ове д ник ј е им а о н а у м у коме с е об р а ћа , те ј е , с т о г а , у ве« ј асан и нем а песи и чких у к р а с а . П ох ва л н а сло в а , ме ђ у тим , би л а б и писан а са к њиж е вни м и р ели ги о зн им заиос ом . 1 ) О вак в е п о д е л е чи - њ ^ еи е с у с а ( мо n p i e i M j a н асл о в у , к о ј и ј е у себ и т обож е но с и о и о 1 знак у за ж аи р . П р и лик ом п р о у ч ав а њ а и по д ел е Кл имент ових бесе д а г а е би се могло п оћи о д н а с л ова . К лим ент ов е бесе д е т р еб а п р и х ват и т и у оп ште ка о с л о в а ( l o g o s ) , к а ко их иази ва Т ео ф ил а кт у Ж ити ју Кли - м е и т а О х р и д с к о г . Св е с у бесе д е пис ане з а о д р е ђ ене го д и - шњ е п р аз н и к е и им а ју ист у н ам ен у , т е се мож е гово р ит и са м о о м а - њ о ј или већо ј у метничк о ј в р е д ности ' по ј е д и вих д е л а , а н ик ако о р аз - л ичити м ж ан р овим а. О д пе д ес ет сл о в а к о ј а се п р ипи с ују К ли мент у О х р в д ск о м , с амо ј е д н а ч ет в р т и на н оси њег о в о им е . 2 ) У наслов и м а се по ј а в љ у ју наз и в и : похв ал а ( en ' kom i i o n ) , позсвално ј е , с л ово , с л ов о хвалн о , с л ово похв а лно и по у чен и ј е . Н аз и в по у че н и ј е н е т р еб а у зима ти у о оновно м зн а ч ењ у ( dido s lc ai ia ) и тиме иаглаша в а т и ваопитни т р ен у т ак и н е - песни чк и з ахв ат . Т р ебал о & и , чини иам с е , п р и хв а ти д р у го значе њ е : me l et i — к ао р азм ишљ а њ е ( о нечем у) и л и к ао п о се б аи р ет о р с ки 1 У н ов и ј е в р ем е ово ми ш љ ење и злаж е Еми л Г е о р г и ј ев у И с т о р и к на бг л га р ска т а ли т е р ат ур а , 1. С о ф и и, Б АН , 19 6 2 , ст р . 104 — 1 0 5 . 2 Сл ова К ли м е нт а О х р и д с к о г ј ош у ве к нис у д ово њн о исп ита иа и к р ити ч к и и з д ат а. Н аво д ^ мо и с л у ж и мо се само ^ сл о в и ма к о ј а у насл о в у но с е К ли ме нт о во име : 1 . П о х в ал а Ћ и р ил у ( ПЋ ) И . И вановт> , Бг лга р ски ста р ин и и з т> Маке - д о ни з , Со ф и з , 193 1 , _ ст р , 3 27 — 3 3 3 .1 1 П о х в ал а а р ханг е л у Мих а ил у и Г а в р и л у ( П МГ ) И. И ван о вт, , с т р . 333 — 33 7. I I I П о х в ал а п о бе д он о си у Д имит р и ј у ( П Д ) Ве л ики и минеи ч етии. Ок т и б р ћ , Спб , 18 8 0 , ст р 1 9 2 0 — 1 9 24. I V П о хв а^ а васк р есењ у Л а за р евом ( П Л ) Л . В. С т о з но вичђ , Но в м з , сло в а К л и ме нта Сл е в - ћ н ск аг о , Спб . 1905 , ст р . 8 — 9 . V П о хвала Климент у пап и р имском V I П ох ва л н о сл о в о Јовав у К р с т и т ел > у ( ПЈК ) А . По п о вђ , Опис а н ие ру ко пи се ! и к аталогЂ к нигђ ц е р к овнои п е чат и б ибли от ек и А . И . Хл у д ова , М оск ва , 1872 , с т р . 38 7 — 39 2. V I I П о х вално сл о в о п р о р ок у З а - ха р и ј и и р о ђ ењ у Јо вана К р с ти те љ а ( ПЗЈК ) , В е л ики ^ м инеи четии. Се н т а б р ћ , Спб - 186 8 . ст р . 271 — 2 78. VIII П о у ч ењ е н « В а с к р сењ е ( ПВ ) . И . И. С р ез невск иа у Из в^ сти н ИАН О Р С , 18 6 3 , X , 5 , ст р . 545 — 5 47 . IX П о у - че ше н а Бо го р о д ич и н о п р е с т а вљењ е ( ПБ П ) , Л . В . С т о а новичђ , с т р . 113 — 1 15 . X П о у ч ење н а П р е о б р ажење ( ПП ) Л . В. Ст о з но в и ч ђ , с т р . 110 — 11 2. XI П о у чењ е н а с п о м ен а п о с т о ла или м у ченика ( ПАМ ) , И . И . С р езнев с к иА , ст р . 5 41 — 5 42 . Кл име нт о ва слова позна та с у у б у га р ско ј, м аке д о н ско ј , р у с к о ј и с п р ск о ј р е ц енз и ј и.
6
Embed
Djordje Trifunovic - Trojstvo Kompozicija Klimentovih Beseda
Rad se bavi kompozicijom beseda Svetog Klimenta, staroslovenskog pisca. Ukayuje se na sklop njegovih dela koji je jako karakteristican i uocljiv.
Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
У досадашњим проучавањима К лиментових беседа обично се
правила разлика између две природе беседа. Пишући п оу ч ењ а,проповедник је имао на уму коме се обраћа, те је, стога, уве« јасан
и нема песиичких украса. П о х в а лн а с л о в а, међутим, била би
писана са књиж евним и религиозним заиосом.1) О вак ве поделе чи-
њеие су са(мо n pieiMja наслову , који је у себи тобож е носио и о1знакуза жаир. Приликом проучавања и поделе К лиментових беседа гае би се
могло поћи од наслова. Климентове беседе треба прихватити уопште
као с л о в а (logos), како их иазива Т еофилакт у Ж и т и ј у К л и-
м е и т а О х р ид с к о г. Све су беседе писане за одређене годи-
шње празник е и имају исту намен у, те се може говорит и само о ма-
њој или већој уметничк ој вредности 'поједивих дела, а ник ако о раз-
л и ч и т и м ж а н р о в и м а .
Од педесет слова која се приписују К лименту Охрвд ском, само
једна четвртина носи његово име.2) У насловима се појављују називи:
похвала (en'komiion), позсвалноје, слово, слово хвално, слово похвално
и поученије. Назив п о у ч е н и ј е не треба узимати у ооновном
значењу (didoslcai ia) и тиме иаглашавати ваопитни тренутак и не-
песнички захват. Т ребало &и, чини иам се, прихвати друго значење:
melet i — као размишљање (о нечему ) или као посебаи реторск и
1 У новије време ово мишљење излаже Емил Георгиј ев у Историк на
бг лгарската литература, 1. Софии, БАН, 1962, стр. 104—105.2 Слова Климента Охридског још у век нису довоњно испитаиа и критички
издата. Навод^мо и служ имо се само словима која у наслову носе Климентово
име: 1. П о х в а л а Ћ и р и л у (ПЋ) И. Ивановт>, Бг лгарски старини изт> Маке-
дониз, Софиз, 1931, _стр, 327—333. 11 П о х в а л а а р х а н г е л у М и х а и л у и
Г а в р и л у (ПМГ) И. Ивановт,, стр. 333—337. III П о х в ала п об ед он о с и уД и м и т р и ј у (ПД) Великии минеи четии. Октибрћ, Спб, 1880, стр 1920—1924.
IV П о х в а ^ а в а с к р е с е њ у Л а з а р е в о м (ПЛ) Л . В. Стозновичђ, Новмз,
слова К лимента Слев-ћнск аго, Спб. 1905, стр. 8—9. V П о х в а л а К л и м е н т у
п ап и р и мс к ом VI П о х в ал н о с л ов о Ј о ваву К р с т ит ел>у (ПЈК) А.
Поповђ, Описание рукописе! и каталогЂ книгђ церковнои печати библиотеки А. И .
Хлудова, Москва, 1872, стр. 387—392. VII П о х в а л н о с л о в о п р о р о к у З а-
х ар и ј и и р о ђ е њу Ј о в а н а К р с т и т еља (ПЗЈК), Велики^ минеи четии.
Сентабрћ, Спб- 1868. стр. 271—278. VIII П о у ч е њ е н« В а с к р с е њ е (ПВ).
И. И. Срезневскиа у Изв^ стин ИАН ОР С, 1863, X, 5, стр. 545—547. IX П о у-
ч е ш е н а Б о г о р о д и ч и н о п р е с т а в ље њ е (ПБП), Л . В. Стоановичђ, стр.
113—115. X П о у ч е њ е на П р е о б р а ж е њ е (ПП) Л . В. Стозновичђ , стр.
110—112. XI П о у ч е њ е н а с п о м е н а п о с т о л а и л и м у ч е н и к а (ПАМ),
И. И. СрезневскиА, стр. 541—542. Климентова слова позната су у бугарској ,
македонској, руској и спрској рецензији.
2 28 К њиж евност и ј език
жанр, који је нарочито неговао византијоки писац Георгије Пахи-
мер.') К лимент ништа више не поучава у поучењима него у похвалаима.
Н и у похвалама «ије више надахнут ного у поучењима. Не оме се
- заборавити ни природа таразника коме К лимент шоовећује беседу. ЗарВаскрсењу, Богородичаом преставл.ењу или Преображењу не одго-
вара више размишљање (поучење) , него само слављење и хваљење.
Досадашња испитивања су претежно на основу -језика покази-
вала блискост К лиментових беседа. К омпозициј,а беседа, међутим, и
неке стилоке особине које из ра-ст ају из природе к омповиције још иису
Д О'В О Л >Н О и с п и т а н и .
Распоред грађе је тројии. Но код К лимента није класична схема:
увод —
разрада — закл.учак. К лимент, како ће,мо показати, у другом
делу не „ разрађује" твму из увода. У другом делу,
— кој и је, по«е-
кад, просторно краћи од ос.талих, што се не би могло дрик лонити к ла-
сичној схеми, — К лимент више к азу је него што песнички образу је.
Стога се о деловима беседе може говорити као о ставовима који у
себи носе лирску или епоку грађу.'1)
К лимент беседник жели одмах да успостави одиос са слушаоци-
ма. Већина беседа већ од почетка ПРВОГ СТ А ВА има сличну ин-
же Јоан узрев. . " (ПЈК ), „К а тој , братија, светеј госпожди. . .
"
(ПБП) , „ Вест бо отац ваш небесни. . ." (ПА М ). После краћег првог
става П о х в а л н о г с ло в а п р о р о к у З а х а р и ј и и р о ђ е-
њ у Ј о в а н а К р с т и т е љ а, К лемент отворено исказује своје
старање о композицији дела. Други став, у коме ће да казује о до-
»гађају и личностима празник а, почиње речима: ,,Већ је време да
навадем јеванђелисту Луку, који исповеда о његовој светињи .
У другом ставу К лимент најчешће к а з у ј е о празнику. Тако
ће изнети главне линије Ћириловог духовног животописа (ПЋ). У
П о х в а л и н о б ед о н о р ц у Д и м и т р и ј у казаће само чиње-
нице везане за св.ечеву см:рт и победу: Д имитријева мољења у мла-
дим данима и к аснн је мучења. К лимент и опширно може да говори.
Т аква је његова прича о Захаријевој и Јелисаветиној старо-
сти ( П З ЈК ) .
23 1
К лимент поеекад узима основну причу из Светог писма. У
П ох в ал и в а с к р с ењу Л а з ар ево м сам догађај је казан
npeiMa јеванђелисти Јовану (глава X I ) . Ош ову П о х в а л и о г с л о-
в а Ј о в а н у К р ст и т ељу чине казивања јеванђелисте Матеја
(Ш , 13—17). По Матеју су иопричани осноен;и догађаји о«о nipe-
ображења Х ристова (ПП ).
У трима беседама живсст другоме ставу дају д и ј а л о шк и
о б л и ц и. Реплике, кој ик има четири, доста су развијене. Мојсије
и Господ воде дијалог у П о х в а л и а р ан г ел у М и х а и л у и
Г а в р и л у. Разговор воде и Јоваи К рститељ и Х ристос. Реплике
су дуге. Јоваиове су на.рочито ритамск и и песиички грађене. После
овог дијалога и Очевих речи након к рштења, Јован к ао да ок реће
главу и говори свима у једној дужој реплиии ( ,,Ја вам говорим. . ."
)
(ПЈК ). Поред других дијалога у П о х в а л н ом с л о в у З а х а-
р и ј и и р о ђ ењ у Ј о в а н а К р с т и т е ља, разговарају архан-
гел Гаврило и З ахарије.")
Нек а реторск а и песничка средства из првог става ттојављују•се и сада. К азивачки и прииоведни ток толико даје епск у чврстину
другоме ставу, да лирски чиниоци ник ада не могу надвладати. Н е-
колика пута налазимо само анафоре: друзи ( ПМ Г ) , в т бо дан, ту
(ПВ) , јегда (ПА М ). У дугачк ом другом ставу П о х в а л н о г
с л о в а п р о р о к у З а х а р и ј и и р о ђ ењ у Ј о в а н а К р с т и-
т ељ а К лимент постиже динамику приповедања реторским пита-
њ и м а и ч е с т им з аз и в и м а : о , о , о . . . о л е , о л е , о л е . . .
И споведним речима о »емогућности хваљења и прослављања
дела и дог аћаја, К лимент, понек ад, уводи слушаоце у Т РЕЋИ СТ А В
беседе. М а колико да су то речи о немоћи 'похваљивања, то је, ипак,
почетак похвалног става. К лимент овим речима списате л>1ск е ск ром-
ности, у зааиву своје немоћи наглашава похвалну природу става:
. „ И када се сагледају његови (Ћирилови) подвизи и прегалаштва и
сељења, нема тога ко би му похвалу сачинио" (ПЋ ) ; „ Нзикову (М и-
хаила и Гаврила) похвалу »и језик не може иарећи, ни ум не може
постићи да подо'6'но похвали. . ." (ПМ Г ) , ,,Н о, оставимо јудеј ско
безумље и Л азарево доброверије да похвалимо" (ПЛ ) , „ А ми по-
учење озо у сласт почитујући, смрт пресветлог пророк а З ахарија,
похвалу завршимо" (ПЗ ЈК ) .
Н а врхунцу другог става К лимент неколик а пгута почиње трећи
став. К азивачка линија достиже врхунац. У бвседнику звуче те до-
врхуњене речи, к ојима се су протстаеља или са ко ј им а се у саг лаш ава
лир1ск о-реторским током. Д руги став П о у ч ењ а н а Б о г о р о д и-
5 Скоро је Милорад Павић Венцловићеву беседу на Благовести са разра"
ђеним дијалозима назвао драмом: „прва драма написана на српском језику" (М.
ПавиН, I а в р и л С т е фа н о в и ћ В е н ц л о в и h, Књижевност, 1965, XII, 10.стр. 282—284). Овде се, па ма колико били разрађени дијалози, не може гово-,рити о драми као роду који има своје законе, већ само о дијалошкој беседв -
познатој у византијском проповедништву још од V века (видети: Д. Петканови,Тотева, Д амаск инит е в бг л г арс к а лит ер ат у ра, Софи#, 1965, стр-24. и ^ аље). И Клименту Охридском била је позната византијска традиција диј алошк их беседа.
232 К њиж еаност и ј език
ч и н о п р ес т а в ље њ е К лимент завршава речима о Јудииом
злобном приступању Божијој трпези. Т рећи став одмах почиње ре-
чима: „ Н о ми, браћо, не можемо такви бити. . Глас Господњи на
крају другога Става П о у ч е њ а н а П р ео б р а ж ењ е долази са
висине и уздиж е читав став: ,,И би с небеса глас koij'h говори: Ово
је син мој вољени, њега послушајте". Т рећи став почиње одјек ом
тога гласа: „ Овај глас и м.и слушајући, браћо, не лешимо се". Слично
почиње и трећи став П о у ч е њ а н а с п о м е н а п о с т о л а и л и
м у ч ен и к а: „ Т о све слушајући, браћо. . ."
По ирироди песничког грађења и к њижевног рода трећи став
ј е бли зак ирвоме, те т ак о у т рој ној сразмери имају симетричие по-
лож аје. А нафоре, к ојих сада има више, ионово наглашавају ритмове
из првога став: тех (ПБП), ти (ПБП) , Лазар (ПЛ ) , блажу (ПЂ ),
тем (ПА М ) , сима (ПМ Г), тема (ПМ Г). А нафорама „ радуј се" (ПД ,
ПМ Г) , познатим у А к а т и с т у Б о г о р о ди ц и и икосима ка-
нона, К лимент пост иже химто чни зву« и мелодиозност богослужбе-
не поезиј е.
Непосредан однос са слушаоцима К лимент , као и у првом
ставу, остварује позввањем — браћо (ПБ, ПБП, ПП, ПА М ).
К лимент - ник ада не наглашава личност беседиика. Само у
П о х в а л и Ћ и р и л у анафором „ блажу" ( називати кога блаже-
ним, орећним) говори у првом лицу једнине, вероватно стога што
прославља свога учитеља, духовног вођу и заштитника. К лимент није
граматички присутан у овојим беседама. Нзегова песничк а даровитост
ни'је прелазила естетичке средњовековие границе сразмере. У додиру
са темом и мотивом К лименто:ва м1исао добила је једноставне и јасне
облик е, што је уочио још његов животописац Теофилакт : „Овај је
саставио једноставна (aplus) и јасна (saf is) слова. . .".6)
Ђорђе Т РИ ФУ Н ОВИЋ
6 Теофилакт, К л и м е н т О х р и д с к и, Софи^, БА Н, 1955, стр 76—77-