САДРЖАЈ CONTENTS РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ PAPERS AND ARTICLES Стеван М. Станковић: ПАТРИОТИЗАМ ЈОВАНА ЦВИЈИЋА .............................................…. 9 Stevan M. Stanković: PATRIOTISM OF JOVAN CVIJIĆ ................................................................. 27 Драгица Живковић, Јасмина Јовановић: МЕТОД КОМПАРАЦИЈЕ У КАРТО- ГРАФСКОМ МОДЕЛОВАЊУ ДЕМОГРАФСКИХ ПОКАЗАТЕЉА ................................. 29 Dragica Živković, Jasmina Jovanović: METHODS OF COMPARISON IN CARTOGRAPHIC MODELLING OF DEMOGRAPHIC INDICATORS ............................. 36 Петар Васић: ВАНБРАЧНИ ФЕРТИЛИТЕТ У ЦЕНТРАЛНОЈ СРБИЈИ И ВОЈВО- ДИНИ ОД ПОЧЕТКА 90-ИХ ГОДИНА XX ВЕКА .............................................................................. 37 Petar Vasić: NON-MARITAL FERTILITY IN CENTRAL SERBIA AND VOJVODINA SINCE THE BEGGINING OF 1990s ................................................................................ 54 Мирко Грчић: ДЕМОГРАФСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ РАТНИХ ГУБИТАКА ......................... 55 Mirko Grčić: DEMOGRAPHIC CONSEQUENCES OF WAR VICTIMS .........................… 71 Јелена Срећковић: ИНТЕРНО РАСЕЉЕНА ЛИЦА У СВЕТУ ................................................. 73 Jelena Srećković: INTERNALLY DISPOSED PERSONS IN THE WORLD .................... 80 Зора Живановић: МАКРОРЕГИОНАЛНИ ЦЕНТРИ СРБИЈЕ КАО ОДРЕДИШТА МИГРАЦИЈА СТАНОВНИШТВА ....................................................................................................................... 81 Zora Živanović: MACROREGIONAL CENTRES IN SERBIA AS DESTINATIONS OF POPULATION MIGRATIONS .......................................................................................................................... 89 Даница Шантић: РАСЕЉЕНА ЛИЦА СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ НА ТЕРИТО- РИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА ............................................................................................................................................ 91 Danica Šantić: INTERNALLY DISPLACED PERSONS FROM KOSOVO AND METOHIJA IN BELGRADE ..................................................................................................................................... 101 Милка Бубало – Живковић, Анђелија Ивков, Тамара Ковачевић: МИГРАЦИЈЕ У БАЧКОЈ ОД ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА ДО 2002. ГОДИНЕ .............................................. 103 Milka Bubalo – Živković, Anñelija Ivkov, Tamara Kovačević: MIGRATIONS IN BAČKA FROM THE SECOND WORLD WAR TO 2002 ............................................................... 116 Драшко Маринковић, Бранка Маринковић: ПРОСТОРНО-ДЕМОГРАФСКЕ ПО- СЉЕДИЦЕ ПРОЦЕСА ИЗБЈЕГЛИШТВА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ........................ 117 Draško Marinković, Branka Marinković: SPACE-DEMOGRAPHIC CONSEQUENCES REFUGEES PROCESS OF REPUBLIC OF SRPSKA ....................... 127 Светлана Радовановић: ЕТНИЧКА СТРУКТУРА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У КОНТЕКСТУ НАЦИОНАЛНЕ ПОЛИТИКЕ ЈУГОСЛОВЕНСТВА .......................... 129 Svetlana Radovanović: ETHNIC STRUCTURE IN THE KINGDOM OF YUGOSLAVIA REGARDING NATIONAL POLICY OF YUGOSLAV NATIONALITY ..................................................................................................................................................................... 139 Dorin Lozovanu: ETHNOHISTORIC AND ETHNOGEOGRAPHIC CHARACTERIZATION OF THE POPULATION OF MOLDOVA ....................................... 141 Дорин Лозовану: ЕТНОИСТОРИЈСКЕ И ЕТНОГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИ- КЕ СТАНОВНИШТВА МОЛДАВИЈЕ .......................................................................................................... 153
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
САДРЖАЈ CONTENTS РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ PAPERS AND ARTICLES
Стеван М. Станковић: ПАТРИОТИЗАМ ЈОВАНА ЦВИЈИЋА .............................................…. 9 Stevan M. Stanković: PATRIOTISM OF JOVAN CVIJIĆ ................................................................. 27 Драгица Живковић, Јасмина Јовановић: МЕТОД КОМПАРАЦИЈЕ У КАРТО-ГРАФСКОМ МОДЕЛОВАЊУ ДЕМОГРАФСКИХ ПОКАЗАТЕЉА .................................29 Dragica Živković, Jasmina Jovanović: METHODS OF COMPARISON IN CARTOGRAPHIC MODELLING OF DEMOGRAPHIC INDICATORS .............................36 Петар Васић: ВАНБРАЧНИ ФЕРТИЛИТЕТ У ЦЕНТРАЛНОЈ СРБИЈИ И ВОЈВО-ДИНИ ОД ПОЧЕТКА 90-ИХ ГОДИНА XX ВЕКА ..............................................................................37 Petar Vasić: NON-MARITAL FERTILITY IN CENTRAL SERBIA AND VOJVODINA SINCE THE BEGGINING OF 1990s ................................................................................54 Мирко Грчић: ДЕМОГРАФСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ РАТНИХ ГУБИТАКА .........................55 Mirko Grčić: DEMOGRAPHIC CONSEQUENCES OF WAR VICTIMS .........................…71 Јелена Срећковић: ИНТЕРНО РАСЕЉЕНА ЛИЦА У СВЕТУ .................................................73 Jelena Srećković: INTERNALLY DISPOSED PERSONS IN THE WORLD .................... 80 Зора Живановић: МАКРОРЕГИОНАЛНИ ЦЕНТРИ СРБИЈЕ КАО ОДРЕДИШТА МИГРАЦИЈА СТАНОВНИШТВА .......................................................................................................................81 Zora Živanović: MACROREGIONAL CENTRES IN SERBIA AS DESTINATIONS OF POPULATION MIGRATIONS ..........................................................................................................................89 Даница Шантић: РАСЕЉЕНА ЛИЦА СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ НА ТЕРИТО-РИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА ............................................................................................................................................91 Danica Šantić: INTERNALLY DISPLACED PERSONS FROM KOSOVO AND METOHIJA IN BELGRADE .....................................................................................................................................101 Милка Бубало – Живковић, Анђелија Ивков, Тамара Ковачевић: МИГРАЦИЈЕ У БАЧКОЈ ОД ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА ДО 2002. ГОДИНЕ ..............................................103 Milka Bubalo – Živković, Anñelija Ivkov, Tamara Kovačević: MIGRATIONS IN BAČKA FROM THE SECOND WORLD WAR TO 2002 ...............................................................116 Драшко Маринковић, Бранка Маринковић: ПРОСТОРНО-ДЕМОГРАФСКЕ ПО-СЉЕДИЦЕ ПРОЦЕСА ИЗБЈЕГЛИШТВА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ........................117 Draško Marinković, Branka Marinković: SPACE-DEMOGRAPHIC CONSEQUENCES REFUGEES PROCESS OF REPUBLIC OF SRPSKA .......................127 Светлана Радовановић: ЕТНИЧКА СТРУКТУРА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У КОНТЕКСТУ НАЦИОНАЛНЕ ПОЛИТИКЕ ЈУГОСЛОВЕНСТВА ..........................129 Svetlana Radovanović: ETHNIC STRUCTURE IN THE KINGDOM OF YUGOSLAVIA REGARDING NATIONAL POLICY OF YUGOSLAV NATIONALITY .....................................................................................................................................................................139 Dorin Lozovanu: ETHNOHISTORIC AND ETHNOGEOGRAPHIC CHARACTERIZATION OF THE POPULATION OF MOLDOVA .......................................141 Дорин Лозовану: ЕТНОИСТОРИЈСКЕ И ЕТНОГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИ-КЕ СТАНОВНИШТВА МОЛДАВИЈЕ ..........................................................................................................153
Анђелија Ивков, Бранислав Ђурђев, Александра Драгин: ПРОМЕНЕ У БРОЈУ И СТРУКТУРИ ДОМАЋИНСТАВА И ПОРОДИЦА ВОЈВОДИНЕ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XX ВЕКА ................................................................................................................................................155 Anñelija Ivkov, Branislav ðurñev, Aleksandra Dragin: CHANGES IN STRUCTURE AND NUMBER OF HOUSEHOLDS AND FAMILIES IN VOJVODINA IN THE SECOND HALF OF 20TH CENTURY ................................................................................................................161 Драгутин Тошић, Марија Невенић: ДНЕВНИ УРБАНИ СИСТЕМ – ПРОСТОРНИ ИЗРАЗ ДНЕВНЕ МИГРАЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА ......................................................................163 Dragutin Tošić, Marija Nevenić: DAILY URBAN SYSTEMS – SPATIAL DIMENSION OF DEVELOPMENT AND DURATION OF POPULATION’S DAILY COMMUTING …....................................................................................................................................................................175 Србољуб Ђ. Стаменковић, Драгица Р. Гатарић: ДНЕВНЕ МИГРАЦИЈЕ РАДНЕ СНАГЕ, УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА СВИЛАЈНЦА ПО ПОПИСУ СТАНОВНИ-ШТВА 2002. ГОДИНЕ ...................................................................................................................................................177 Srboljub ð. Stamenković, Dragica R. Gatarić: DAILY MIGRATIONS OF ACTIVE POPULATION, AND PUPILS AND STUDENTS OF SVILAJNAC ACCORDING TO THE POPULATION CENSUS IN 2002 ............................................................................................................185 Мила Павловић, Дејан Шабић: МОГУЋНОСТИ ДЕМОГРАФСКЕ РЕВИТАЛИЗА-ЦИЈЕ НАСЕЉА НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ЧАЧАК ..........................................................187 Mila Pavlović, Dejan Šabić: SOME POSSIBILITIES OF DEMOGRAPHIC REVITALIZATION OF THE SETTLEMENTS IN THE MUNICIPALITY OF ČAČAK .........................................................................................................................................................................................194 Снежана Вујадиновић, Мирјана Гајић: ДЕМОГРАФСКА И ФУНКЦИОНАЛНА ОБЕЛЕЖЈА РУДНИЧКИХ НАСЕЉА ...........................................................................................................195 Snežana Vujadinović, Mirjana Gajić: DEMOGRAPHIC AND FUNCTIONAL CHARACTERISTICS OF RUDNIK SETTLEMENTS .......................................................................205 Љиљана Димитријевић, Александар Радивојевић: БЕЛА ВОДА – САВРЕМЕНИ ДЕМОГРАФСКИ ПРОЦЕСИ И ПРОБЛЕМИ ........................................................................................207 Ljiljana Dimitrijević, Aleksandar Radivojević: BELA VODA – MODERN DEMOGRAPHIC PROCESES AND PROBLEMS .................................................................................215 Зубаревич Наталья Васильевна, Сафронов Сергей Геннадьевич: ДЕМОГРАФИЧЕСКОЕ ПРОСТРАНСТВО РОССИИ ...................................................................217 Зубаревич Наталија Васиљевна, Сафронов Сергеј Геннадјевич: ДЕМОГРАФСКИ ПРОСТОР РУСИЈЕ ...........................................................................................................................................................233 Владимир А. Ионцев, Иван А. Алешковский: ПРИРОДА И ФАКТОРЫ ДЕМОГРАФИЧЕСКОГО КРИЗИСА В СОВРЕМЕННОЙ РОССИИ ..............................235 Владимир А. Јонцев, Иван А. Алешковскиј: ПРИРОДА И ФАКТОРИ ДЕМО-ГРАФСКЕ КРИЗЕ У САВРЕМЕНОЈ РУСИЈИ ......................................................................................248 Драган Петровић: ДЕМОГРАФСКА СИТУАЦИЈА У САВРЕМЕНОЈ РУСИЈИ..251 Dragan Petrović: DEMOGRAPHIC SITUATION IN RUSSIA TODAY .............................263 ЭЛЬДАРОВ Эльдар Магомедович: ДИНАМИКА СИСТЕМЫ РАССЕЛЕНИЯ ДАГЕСТАНА В ПОСТСОВЕТСКИЙ ПЕРИОД ..................................................................................265 Елдаров Елдар Магомедович: ДИНАМИКА СИСТЕМА НАСЕЉА ДАГЕСТАНА У ПОСТСОВЈЕТСКОМ ПЕРИОДУ .................................................................................................................290 André–Louis Sanguin: ORGANISER ET REORGANISER L’ESPACE ENTRE CENTRE ET PERIPHERIE: MODERNITE DE LA GEOGRAPHIE POLITIQUE DE JEAN GOTTMANN ...........................................................................................................................................................293 Андре–Луј Санган, ОРГАНИЗАЦИЈА И РЕОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРА ИЗМЕ-ЂУ ЦЕНТРА И ПЕРИФЕРИЈЕ: САВРЕМЕНОСТ ПОЛИТИЧКЕ ГЕОГРАФИЈЕ JEAN-a GOTTMAN-a ......................................................................................................................................................301
Невена Ћурчић, Жељко Бјељац: НАВИКЕ И ПОНАШАЊА ТУРИСТА ВЕЗАНО ЗА ПУТОВАЊА – АНАЛИЗА ПРЕМА ПОЛУ .....................................................................................303 Nevena Ćurčić, Željko Bjeljac: HABITS AND BEHAVIOUR OF TOURISTS WHILE TRAVELLING – ANALYSIS ACCORDING TO GENDER DIFFERENCE ..................314 Сања Павловић: ПРИВРЕДНЕ ОДЛИКЕ ПРИСЛОНИЦЕ У ПРОШЛОСТИ, ТРЕ-НУТНО СТАЊЕ И МОГУЋНОСТИ РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ .......................................................315 Sanja Pavlović: ECONOMIC EXCELLENCES OF PRISLONICA IN THE PAST, MOMENTARY CASE AND POSSIBILITIES FOR REVITALIZATION .........................324 БЕЛЕШКЕ NOTES Први конгрес српских географа (Драгица Р. Гатарић) ...................................................................325 The First Congress of the Serbian Geographers (Dragica R. Gatarić) ...................................... 325
БИБЛИОГРАФИЈА BIBLIOGRAPHY
Мирко Д. Грчић, Николај А. Слука: Глобални градови, Географски факултет Уни-верзитета у Београду, Географски факултет МГУ ”М.Б.Ломоносов”, Београд, 2006. (Иван Раткај)…..........................................................................................................................................................329 Mirko D. Grčić, Nikolaj A. Sluka: Global Cities, Faculty of Geography, University of Belgrade, Faculty of Geography MGU ”M.B. Lomonosov”, Belgrade, 2006. (Ivan Ratkaj)..............................................................................................................................................................................................329 АУТОРИ (AUTHORS) .................................................................................................................................................. 330 РЕЦЕНЗЕНТИ (REVIEWERS) .............................................................................................................................. 335
Упоређивање, у најопштијем смислу, је логички начин успоста-вљања разлика међу сличним предметима и сличности међу различитим
предметима. Примена компаративног метода омогућава сазнање о слично-
сти или истоветности, разликама и супротностима својстава појава и про-
цеса које су предмет истраживања током посматраног периода. Као опште-
научни метод, компарација има примену у другим наукама a неопходан је
елемент и у другим, сложенијим методама научног сазнања (анализи и
синтези, апстраховању и уопштавању, итд.).1 У географској науци метод
компарације је неизоставан. Он омогућава упоређивања својстава терито-
рија које се погледом не могу обухватити или упоређивања појава које су у природи невидљиве. Јединствено средство просторно-временске и времен- 1 Шешић Б.: Основи методологије друштвених наука, Научна књига, Београд,
1988, стр. 141.
Драгица Живковић, Јасмина Јовановић
____________
30
ско-просторне (географске) компарације је карта, која омогућава карто-
графску форму логичког начина сазнања. Примена компаративног метода захтева претходну диференцијацију садржаја који се упоређује, поделу
простора на карактеристичне целине које се упоређују и поделу времена
на карактеристичне пресеке или периоде. Научно упоређивање има смисла само ако се спроводи између узајамно повезаних појава према њиховим
суштинским обележјима. За упоређивање важна је основа упоређивања,
сврсисходност, тј. постојање сличности и разлика.
Географска и картографска компарација
Географија има велику традицију у научном коришћењу метода
компарације, а у картографији је неопходан. По С. В. Калеснику ”Карто-графија је моћна метода упоредног истраживања и прегледа географских
појава у простору и времену, у статици и динамици”.2
Географска и картографска форма компарације јединствене су пре-ма предмету упоређивања, али се разликује по језику остваривања процеса
упоређивања и по начину функционисања. Картографска компарација је
специфична - она је просторна у времену и временска у простору. Гео-
графска компарација, заснована на емпиријској основи, иако је виша фор-
ма од картографске, базира се на картографској компарацији, која често
временски претходи географској. Тек после картографског моделовања са-
држаја карте компарација омогућава сагледавање закономерности у слич-
ностима и разликама. Карта својим језиком одражава сличности и разлике
картираног садржаја, а географска компарација издваја закономерности у сличностима и разликама, ради даљег уопштавања и објашњења.3
Карта је умањена слика Земљине површине или неког њеног дела.
Пошто су на њој представљени сви елементи геопростора она у сваком тре-нутку омогућава међусобну компарацију елемената. Могућности компара-
ције просторно и временски су неограничене. Карта омогућава упоређива-
ње свих представљених елемената геопростора (видљивих и невидљивих). Демографске показатеље могуће је превести на језик математике.
Сређене серије нумеричких показатеља омогућавају превођење на језик
карте, статистичке графиконе и графичке комуникације. Тако се развија
грана географске математике, чија је претеча геостатистика.
Демографски показатељи као елементи картографске компарације
Елементи геопростора и геопросторни системи, међусобно повеза-ни и узајамно условљени, динамични су. Делујући једни на друге образују
2
Асланикашвили А. Ф.: Метакартографија, МЕЦНИЕРЕБА, Тбилиси, 1974, стр. 55. 3 Исто, стр. 56.
Dragica Živković, Jasmina Jovanović
____________
31
повратне спреге (директне и индиректне), условљавајући настајање, раз-
вој, стагнације, деградације па и нестајање (цивилизација, народа, култу-ра). Демографске карактеристике одређеног геопростора представљају ње-
новање и дефинисање типова нумеричких вредности и то:
– апсолутне или природне – непосредне, конкретне, необрађене (нпр. број становника по насељима, по одређеној години пописа);
4 Љешевић М.: Картографски метод у систему научних метода и његово место у географији, Глобус, бр. 13, Српско географско друштво, Београд, 1981, стр. 55. 5 Сретеновић Љ.: Видови семиоразмерног картографисања, Зборник ГИ ПМФ,
XXIX/XXX, Београд, 1982/83, св. 143.
Драгица Живковић, Јасмина Јовановић
____________
32
– унифициране или изједначене – условне, именоване нумеричке
вредности, сведене и изједначене апсолутне нумеричке вредности показа-теља разноврсне тематике у разним мерним јединицама на јединствену
норму са адекватном и истоветном мерном јединицом (нпр. у односу на
просечан број становника, на просечну површину или на просечну густину становништва);
– компаративне или поредбене – упоређене апсолутне појединачне
нумеричке вредности са минимумом, максимумом, просеком (нпр. упоре-
ђење броја неписменог становништва по општинама према просеку у Ре-
публици);
– структурне или саставне – структурни односи из упоређења апсо-
лутних нумеричких вредности као делова према целини (нпр. структура
радне снаге);
– корелативне или суодносне – односи између апсолутних нуме-
ричких вредности две величине, два показатеља као израз њихове узајамне зависности (нпр. густина насељености);
– медијантне или средишне – просеци, средине, скупови, серије,
интервали;
– интерсекцијске или просечне – просек низа или серије нумерич-
ких вредности као стање у временском пресеку развоја, мењања;
– интервалне или размакне – низ, серије или скупови нумеричких
вредности издељени на равномерне подскупове (нпр. периоди, равномерна
или неравномерна стања развоја).6
Типови нумеричких вредности демографских показатеља су у раз-личитим видовима издвојени и сређени по серијама условно наменски, за-
висно од графичког начина изражавања, у циљу пружања квантитативних
и квалитативних информација специфичних својстава картиране тематике. Односно, графички представљене наменски, сврсисходно сређене серије
нумеричких вредности показатеља омогућују истицање разлика нумерич-
ког израза специфичности картиране тематике. Серије нумеричких вредно-сти (демографских) показатеља представљају се одређеним серијама зна-
кова. Сврсисходна и метричка примена картографских метода условљава
Упоређивање, у најопштијем смислу, је логички начин успоста-вљања разлика међу сличним предметима и сличности међу различитим
предметима. Примена компаративног метода омогућава сазнање о слично-
сти или истоветности, разликама и супротностима својстава појава и про-
цеса које су предмет истраживања током посматраног периода. Као опште-
научни метод, компарација има примену у другим наукама a неопходан је
елемент и у другим, сложенијим методама научног сазнања (анализи и
синтези, апстраховању и уопштавању, итд.).1 У географској науци метод
компарације је неизоставан. Он омогућава упоређивања својстава терито-
рија које се погледом не могу обухватити или упоређивања појава које су у природи невидљиве. Јединствено средство просторно-временске и времен- 1 Шешић Б.: Основи методологије друштвених наука, Научна књига, Београд,
1988, стр. 141.
Драгица Живковић, Јасмина Јовановић
____________
30
ско-просторне (географске) компарације је карта, која омогућава карто-
графску форму логичког начина сазнања. Примена компаративног метода захтева претходну диференцијацију садржаја који се упоређује, поделу
простора на карактеристичне целине које се упоређују и поделу времена
на карактеристичне пресеке или периоде. Научно упоређивање има смисла само ако се спроводи између узајамно повезаних појава према њиховим
суштинским обележјима. За упоређивање важна је основа упоређивања,
сврсисходност, тј. постојање сличности и разлика.
Географска и картографска компарација
Географија има велику традицију у научном коришћењу метода
компарације, а у картографији је неопходан. По С. В. Калеснику ”Карто-графија је моћна метода упоредног истраживања и прегледа географских
појава у простору и времену, у статици и динамици”.2
Географска и картографска форма компарације јединствене су пре-ма предмету упоређивања, али се разликује по језику остваривања процеса
упоређивања и по начину функционисања. Картографска компарација је
специфична - она је просторна у времену и временска у простору. Гео-
графска компарација, заснована на емпиријској основи, иако је виша фор-
ма од картографске, базира се на картографској компарацији, која често
временски претходи географској. Тек после картографског моделовања са-
држаја карте компарација омогућава сагледавање закономерности у слич-
ностима и разликама. Карта својим језиком одражава сличности и разлике
картираног садржаја, а географска компарација издваја закономерности у сличностима и разликама, ради даљег уопштавања и објашњења.3
Карта је умањена слика Земљине површине или неког њеног дела.
Пошто су на њој представљени сви елементи геопростора она у сваком тре-нутку омогућава међусобну компарацију елемената. Могућности компара-
ције просторно и временски су неограничене. Карта омогућава упоређива-
ње свих представљених елемената геопростора (видљивих и невидљивих). Демографске показатеље могуће је превести на језик математике.
Сређене серије нумеричких показатеља омогућавају превођење на језик
карте, статистичке графиконе и графичке комуникације. Тако се развија
грана географске математике, чија је претеча геостатистика.
Демографски показатељи као елементи картографске компарације
Елементи геопростора и геопросторни системи, међусобно повеза-ни и узајамно условљени, динамични су. Делујући једни на друге образују
2
Асланикашвили А. Ф.: Метакартографија, МЕЦНИЕРЕБА, Тбилиси, 1974, стр. 55. 3 Исто, стр. 56.
Dragica Živković, Jasmina Jovanović
____________
31
повратне спреге (директне и индиректне), условљавајући настајање, раз-
вој, стагнације, деградације па и нестајање (цивилизација, народа, култу-ра). Демографске карактеристике одређеног геопростора представљају ње-
новање и дефинисање типова нумеричких вредности и то:
– апсолутне или природне – непосредне, конкретне, необрађене (нпр. број становника по насељима, по одређеној години пописа);
4 Љешевић М.: Картографски метод у систему научних метода и његово место у географији, Глобус, бр. 13, Српско географско друштво, Београд, 1981, стр. 55. 5 Сретеновић Љ.: Видови семиоразмерног картографисања, Зборник ГИ ПМФ,
XXIX/XXX, Београд, 1982/83, св. 143.
Драгица Живковић, Јасмина Јовановић
____________
32
– унифициране или изједначене – условне, именоване нумеричке
вредности, сведене и изједначене апсолутне нумеричке вредности показа-теља разноврсне тематике у разним мерним јединицама на јединствену
норму са адекватном и истоветном мерном јединицом (нпр. у односу на
просечан број становника, на просечну површину или на просечну густину становништва);
– компаративне или поредбене – упоређене апсолутне појединачне
нумеричке вредности са минимумом, максимумом, просеком (нпр. упоре-
ђење броја неписменог становништва по општинама према просеку у Ре-
публици);
– структурне или саставне – структурни односи из упоређења апсо-
лутних нумеричких вредности као делова према целини (нпр. структура
радне снаге);
– корелативне или суодносне – односи између апсолутних нуме-
ричких вредности две величине, два показатеља као израз њихове узајамне зависности (нпр. густина насељености);
– медијантне или средишне – просеци, средине, скупови, серије,
интервали;
– интерсекцијске или просечне – просек низа или серије нумерич-
ких вредности као стање у временском пресеку развоја, мењања;
– интервалне или размакне – низ, серије или скупови нумеричких
вредности издељени на равномерне подскупове (нпр. периоди, равномерна
или неравномерна стања развоја).6
Типови нумеричких вредности демографских показатеља су у раз-личитим видовима издвојени и сређени по серијама условно наменски, за-
висно од графичког начина изражавања, у циљу пружања квантитативних
и квалитативних информација специфичних својстава картиране тематике. Односно, графички представљене наменски, сврсисходно сређене серије
нумеричких вредности показатеља омогућују истицање разлика нумерич-
ког израза специфичности картиране тематике. Серије нумеричких вредно-сти (демографских) показатеља представљају се одређеним серијама зна-
кова. Сврсисходна и метричка примена картографских метода условљава
сти, Гласник Српског географског друштва, бр. 2, Београд, 1989, стр. 58–59. 7 Исто, стр. 57.
Dragica Živković, Jasmina Jovanović
____________
33
Табела 1. – Кретање укупног броја становника 1953–2002.8
Укупан број становника Општина
1953. 1961. 1971. 1991. 2002.
Алибунар
Вршац
Ковачица
Ковин
Панчево
Пландиште
31.770
55.594
32.808
38.061
76.283
19.530
32.932
61.284
34.654
39.994
93.744
19.455
31.833
60.528
33.486
39.808
110.780
17.882
26.535
58.288
30.469
38.263
125.261
14.581
25.510
58.559
28.967
39.094
131.938
14.443
Табела 2. – Кретање укупног броја домаћинстава 1953, 1971. и 2002.9
Укупан број домаћинстава Општина
1953. 1971. 2002.
Алибунар Вршац Ковачица Ковин Панчево Пландиште
7.953
15.661
8.929 9.910
21.280
4.707
8.647
18.031
9.966 11.234
33.211
5.019
8.049
19.395
10.091 12.224
44.287
4.852
8 Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. и 2002.
године, књ. 9, РЗС, Београд, 2004. 9 Исто.
Драгица Живковић, Јасмина Јовановић
____________
34
Табела 3. – Кретање укупног броја пољопривредног становништва 1971. и 2002,
укупна површина и густина насељености становништва 2002.10
Број пољопривредног
становништва Густина насељености
ст./km2 Општина
1971. 2002.
Површина
у km2 2002.
Алибунар
Вршац
Ковачица Ковин
Панчево
Пландиште
9.233
13.043
10.148 11.885
12.571
4.873
5.555
6.136
6.735 6.745
6.324
2.054
602
800
419 730
755
383
42
73
69 53
174
38
10 Попис становништва и станова 1971, Становништво, Делатност, књ. 10, СЗС,
Београд, 1974; Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002, Пољопри-
вредно становништво, књ. 7, РЗС, Београд, 2004; Општине у Р Србији, РЗС, Бео-
град, 2004.
Dragica Živković, Jasmina Jovanović
____________
35
Драгица Живковић, Јасмина Јовановић
____________
36
Закључак
Карта, у најопштијем смислу, као одраз реалности представља
сличности и разлике елемената геопростора. Могућност упоређивања није
ограничена просторно и временски, и не само на видљиве процесе већ и на невидљиве (миграције становништва, густине насељености, структуре ста-
новништва итд.). Карта омогућава упоређивање квалитативних, квантита-
тивних, структурних картираних демографских појава и процеса.
Карта је активна и пасивна у процесу упоређивања. То је изражено
у избору тема и садржаја карте које обезбеђују тренутно упоређивање по-
редбених страна предмета истраживања са упоредном основом. У оваквим
случајевима која намећу корисницима резултате, карта је активни чинилац
(карта упоређења промене броја становника у односу на 1953. годину).
Карта је пасивна у чину упоређивања картографски моделоване садржине
када она није унапред осмишљена за компарацију, већ зависи од знања ко-рисника (промене броја домаћинстава по пописним годинама).
Dragica Živković Jasmina Jovanović
METHODS OF COMPARISON IN CARTOGRAPHIC MODELLING OF DEMOGRAPHIC INDICATORS
Summary
Every comparison is made as a logical connection between the properties compared.
The meaning of comparison can be the general rule, but also a hypothesis of the
existence of a rule. The comparison establishes a specific form of the general rule, but
also it confirms the hypothesis proposed.
The map is minimized drawing of the earth’s surface or some of its part. Since all the
elements of geosurface are represented on it, it enables comparison of elements at any
time. The possibilities of comparisons are endless, both in space and time. The map
makes comparison of all represented elements of geospace (visible and invisible)
possible.
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
37
УДК 314.12:347.632(497.11)”199” Оригиналaн научни рад Original scientific work
Петар Васић
ВАНБРАЧНИ ФЕРТИЛИТЕТ У ЦЕНТРАЛНОЈ СРБИЈИ И
ВОЈВОДИНИ ОД ПОЧЕТКА 90-ИХ ГОДИНА XX ВЕКА
Извод: Ванбрачни фертилитет (као и брачни) није могуће сагледати изван дру-штвеног окружења, као ни ван контекста промена које се одвијају у сфери брачно-сти становништва, тако да је на самом почетку рада дат увод у социо-економске
прилике у којима су се одвијале промене у брачном фертилитету. У овом чланку дата је квантитативна анализа емпиријских података везаних за ванбрачна рађања и то пре свега, демографских (али и других) обележја мајки. Посматрани период (1990–2002) је узет из два разлога: временске блискости и специфичних друштве-
но-економских околности у земљи. Основна премиса аутора је, показати да ли ванбрачна рођења у Србији и даље имају битну црту социјалне патологије, или све више постају ствар слободног избора појединаца.
Abstract: Non-marital fertility (as marital one too) could not be overviewed out of social environment, and also out of context of changes taking part in marital behavior, and because of that we have given an introduction in social and economic characteristics of environment in which changes of non-marital fertility took part. I this paper we have given quantitative analysis of empirical data considering non marital fertility, but above all consider demographic (and the others too) characteristics of mothers. This period (1990–2002) is taken for two reasons: its time closeness, and its specific social and economic circumstances. Author’s basic presumption is to show if non-marital fertility in Serbia still have significant socio-pathological characteristic, or is it more and more
Aнализа фертилитета према брачном статусу има посебан значај у демографији, али и у социологији из више разлога. Као прво, у друштвима хришћанског културног круга брак је одувек представљао друштвени оквир хумане репродукције, али са почетком модерног доба, имајући у ви-ду период после Другог светског рата долази до одређених промена у функционисању модерног друштва, а самим тим и брака и породице као
Петар Васић
____________
38
нуклеуса сваког друштва. Ради се о социолошком, односно културолошком помаку на пољу брака као институције где доминантну улогу добијају: слобода, једнакост, индивидуалност... Брак губи своју основну функцију, а то је прокреација. Трансформација брака као оквира породице тече у прав-цу од ”краља детета са родитељима” ка ”владарском пару са дететом”.1
У даљем тексту настојаћемо да укажемо на неке тенденције у ван-брачном фертилитету које су се испољиле током последње деценије XX и у првим годинама XXI века на територији централне Србије и Војводине. Два су основна разлога због којих ће се анализа односити на територију централне Србије и Војводине: први разлог, односно ограничавајући фак-тор је тај да не располажемо потребним подацима за Косово и Метохију у поменутом периоду. Други разлог је нешто комплексније природе, наиме, ради се о томе да су две поменуте целине наше Републике управо нискона-талитетно подручје на коме су промене на које желимо да укажемо, запра-во најинтензивније. Како овај рад говори о ванбрачним рођењима, то ће у даљем тексту бити укратко речи и о алтернативним хетеросексуалним за-једницама, које полако постају карактеристика и нашег друштва. Такође ће од великог значаја бити кратак увод у социо-економски феномен – ”Срби-ју деведесетих”!
Србија 90-их година XX века – друштвено-економски оквир
Деведесете године прошлог века су године које се могу означити
као прекретница у политичком и социо-економском животу земље. Уоп-ште крај 80-их и почетак 90-их година прошлог века представљају почетак краја дотада познатог биполарног Света, почевши са рушењем Берлинског зида и распадом Совјетског Савеза. Све то је покренуло транзицију са план-ске на тржишну привреду у целом бившем источном блоку и Југославији.
Наш народ је имао и ту несрећу да је са овим преокретом доживео и распад СФРЈ на пет нових држава. Распад државе и драстично смањење тржишта, већ постојећи економски проблеми наслеђени из претходног пе-риода, прекид започете економске реформе, рат у бившим југословенским републикама и ембарго међународне заједнице имали су за последицу убр-зано погоршање већ ионако лоших економских услова. У оваквом развоју догађаја велику, а највероватније и пресудну улогу имала је међународна заједница, односно пар највећих војно-политичких сила. Овде се може го-ворити о својеврсном геополитичком феномену ”БАЛКАНИЗАЦИЈЕ”, од-носно о томе да су три пресудна фактора довела до дезинтеграције СФР
1 From the era of the ”KING CHILD WITH PARENTS” to that of the ”KING PAIR WITH A CHILD” – Van De Kaa DJ (1988) ”The second demographic transition
revisited: Theories and expectations” Universiteit van Amsterdam, Werkstukken.
Petar Vasić
____________
39
Југославије: мултиконфесионалност народа бивше СФРЈ, територијална уситњеност (мисли се на републике у АВНОЈ-ским границама) и умеша-ност великих светских сила, односно њихова заинтересованост за судбину овог региона.
Две бивше социјалистичке републике Србија и Црна Гора, одлучу-ју у априлу 1992. године да наставе државно-правни континуитет тада већ непостојеће СФРЈ, формирајући СР Југославију, из разлога њихове духов-но-историјске и религијске повезаности. Тада настала СР Југославија суо-чава се са економским санкцијама међународне заједнице и општом изола-цијом земље из разлога подршке коју је пружила српском народу који се нашао ван граница СР Југославије. У исто време у Србију навире талас из-беглица са ратом захваћених подручја, што додатно оптерећује привреду земље, повећавајући социјална давања и притисак на тржиште рада.
У таквим условима повећане несигурности долази до рапидног смањења економске активности становништва, повећања броја незапосле-них, великог броја радника на принудним одморима, процвата сиве еконо-мије и невероватног осиромашења становништва. Као основна одлика ду-боке економске кризе у периоду 1991–1993. јавља се хиперинфлација у до-тада незабележеним размерама у модерној историји. Монетарни и фискал-ни систем земље нашао се у колапсу, а становништво, поготову његов ур-бани део на ивици егзистенције.2
Почетком 1994. године држава спроводи Програм монетарне ре-конструкције и економског опоравка земље. Овим потезом постигнуто је смањење незапослености, пораст зарада, стабилизација цена и курса дина-ра, као и смањење курсних разлика и наравно обарање инфлације. Земља у наредном периоду улази у фазу економског опоравка, а Дејтонским спора-зумом престаје и рат у непосредном окружењу (БиХ). Већ 1998. године зе-мља се сусреће са ескалацијом тероризма на Косову и Метохији. После не-прихватања споразума од стране тадашњих челника земље, Србија се су-среће са новим проблемом. Двадесетчетвртог марта 1999. године почиње агресија на Србију од стране Северно-атлантског пакта. После отприлике два и по месеца агресије на нашу земљу потписан је Кумановски споразум, чиме de facto Космет излази из јурисдикције Републике Србије. Србија се опет среће са новим проблемом, а то су реке расељених лица (више од 200.000 људи) које се сливају у већ осиромашену, разорену и разрушену
2 Бруто друштвени производ је у периоду 1991–1993. преполовљен, док је стопа раста друштвеног производа била константно негативна. Друштвени производ по глави становника је драстично опао, са 3000 $, на 2500 $ у 1991-ој години, а у вре-
ме највеће економске кризе, тј. 1993. на око 1300 $ по становнику – Бобић Мирја-на, Радушки Нада (1999) ”Услови у којима се развијало становништво” et all, ”Развитак становништва Србије 1991–1997.” ЦДИ, ИДН, Београд.
Петар Васић
____________
40
земљу. Ово укратко представља друштвено-економски баласт са којим Ср-бија улази у ХХI век.
Почетак XXI века у Србији обележиле су друштвено-политичке промене, оличене у 5. октобру 2000. године. Долази до свргавања дотада-шњег режима и успостављања демократске власти, што је резултирало на-ставком економских реформи започетих још у време Анте Марковића и отварањем према Европи и Свету. Стопа инфлације је смањена, курс дина-ра релативно стабилизован, зараде почињу да расту и долази до прилива иностраног капитала. Укратко, земља се поново нашла на почетку не тако кратког и лаког пута транзиције са планске на тржишну економију.
Сви ови социјални, економски и политички проблеми обележили су живот земље, али и појединца узрокујући пад индивидуалног и дру-штвеног стандарда. Нарочито погођене биле су породице са децом у урба-ним срединама. На самом крају ХХ века долази до ретрадиционализације у начину живота појединца, који је притиснут свим недаћама које су ове го-дине донеле. Грађански рат у окружењу, економске санкције према Срби-ји, општи распад друштвеног система, колапс социјалистичке планске при-вреде су само неки од узрока који су генерацију у старости 20–29 година (доба у коме се најчешће склапао брак) на почетку деведесетих натерали да изналазе различите стратегије преживљавања и остваривања својих же-ља у правцу брака и родитељства. Деведесете су управо период јасног пада наталитета у централној Србији и Војводини (нешто раније у Војводини), када природни прираштај по први пут пада испод нуле. У таквим условима појединац се бори да оствари своје жеље у погледу брака и родитељства, суочавајући се са безизлазном ситуацијом и постављајући себи избор из-међу задовољења ”жељеног” материјалног статуса и ризика званог засни-вање породице. Брак и породица губе на оба поља, долази до константног смањења опште стопе нупцијалитета и у исто време до смањења опште стопе наталитета.
У условима осиромашења појединца и друштва, повећане економ-ске и физичке несигурности, природно је да индивидуа може потражити сигурност и заштиту у оквиру породице, било родитељске, било сопстве-не. Пад нупцијалитета код нас не значи нужно и опадање универзалности и популарности брака, већ одлагање склапања брака у старија годишта баш због постојећих социо-економских услова у земљи. Такође се као об-јашњење јавља и прихватање алтернативних облика живота у двоје, док се не стекну услови за заснивање брака и породице. Баш се код оваквих зајед-ница (бракова на пробу) и јавља највећи број ванбрачних рођења. Деведе-сете су приморале појединца на живот у заједници и формирање нефор-малних социјалних мрежа као стратегије преживљавања. Долази до ретра-диционализације у готово свим сферама живота становништва, у начину привређивања, размене добара, становања...
Petar Vasić
____________
41
Фактори транзиције модела брачности
Имајући у виду да је вековима основна функција брака била да обезбеди друштвено прихваћен оквир хумане репродукције, долази се до закључка да у времену када процес друге демографске транзиције све ви-ше добија на снази, брак полако губи своју основну функцију. Основна ка-рактеристика, односно претпоставка друге демографске транзиције јесте пад стопе укупног фертилитета испод 2,1-ог детета по жени, односно пад испод нивоа потребног за просту репродукцију становништва. Овакав пад фертилитета прати и промена модела брачности у већини развијених европских земаља. Ни једна од ове две чињенице не може бити поставље-на једна другој као узрок, односно последица. Њихово испољавање је истовремено, а њихов однос међузависан, односно двосмеран јер се и јед-но и друго могу јавити и као узрок и као последица. Све мање људи се од-лучује да има децу, а чак и они појединци који се одлучују на брак без де-це, често у њему веома кратко и остају јер без своје основне функције он све мање бива алтруистички, а све више индивидуалистички. У условима нарастајућег индивидуализма млади се одлучују за неформалне заједнице, задржавајући при том економску независност коју у браку не би имали.3
Дакле дешава се лагани трансфер од брака ка кохабитацији - (shift from the GOLDEN AGE OF MARRIAGE to the DAWN OF THE COHAB-ITATION).4 Због свих ових разлога број склопљених бракова опада, а про-сечна старост у којој се ступа у брак, расте. Све касније се ступа у брак пре свега због продуженог образовања младих. Млади се одлучују да живе у кохабитацији и да се евентуално венчају тек када пожеле да имају децу, или су деца већ на путу. Ипак све већи број деце се рађа ван брака, а нај-драстичнији примери су Шведска и Данска где је још у периоду 1956–1960. ван брака рађано око 10% деце, док је средином 1980-их година ра-ђано преко 40% деце ван брака.5
Очигледно да долази до промене од брака као институције ка парт-нерству као емотивном односу. Имајући у виду и нарастајући индивидуа-
3 Од средине 60-их година прошлог века, прво у западној Европи, а касније и на остатку континента, јављају се алтернативе традиционалном браку као што су LAT (living apart together) који подразумевају живот у двоје, али у засебним дома-ћинствима и DINK (double income, no kids) тј. брачне везе обично младих, образо-ваних парова којима је каријера важнија од породице па се одричу рађања деце – Бобић Мирјана (1999) ”Брак и породица” et all, ”Развитак становништва Срби-
је 1991–1997.” ЦДИ, ИДН, Београд. 4 Van De Kaa DJ (1988) ”The second demographic transition revisited: Theories and
expectations” Universiteit van Amsterdam, Werkstukken 5 Према Van De Kaa DJ (1988) ”The second demographic transition revisited: The-
ories and expectations” Universiteit van Amsterdam, Werkstukken.
Петар Васић
____________
42
лизам код младих, може се приметити да су усвојени такви ставови да би брак као заједницу требало да одржавају једино љубав, срећа, задовољство и разумевање. Овакве премисе модерног брака брак држе на стакленим но-гама, повећавајући инциденцију развода брака, али и смањујући инциден-цију склапања бракова. Већина младих људи, поготову женски део попу-лације, пред себе поставља добро познато питање добитака и губитака при ступању у брак. У модерном друштву опортуни трошкови битисања у бра-ку се повећавају, тако да се број оних који су спремни да жртвују своју економску независност и каријеру у корист брака и деце, све више смању-је. Друго питање које се поставља пред младе јесте, да ли брак и родитељ-ство нужно иду заједно? Многи се одлучују на родитељство изван брачне заједнице, јер не желе да се одрекну родитељства, а истовремено не желе да изгубе економску независност и приватност, или једноставно сматрају да нису за живот у двоје.
Све чешће се јављају и они који се одлучују на трајно одустајање од партнерства, а они који су у неком виду партнерске уније или у браку, врло често се одлучују да немају деце, тј. на вољни, односно социолошки стерилитет. Битна карактеристика транзиције брачности и прекомпонова-ња партнерства уопште, је да долази до раскорака између почетка тог партнерства и почетка прокреације, мислећи на промену ставова и пона-шања код женског фертилног становништва. Раније виђење да се почетак прокреације мора везати за почетак брачне заједнице се све више напушта – постоје два примера оваквог одступања. Случај кад млада жена жели да постане мајка, али не жели да постане супруга и случај када жена која је у браку не жели да рађа. У условима постиндустријског друштва имодерни-зације појединац постаје самодовољан и на неки начин себичан. Он не же-ли да изгуби своју приватност, не жели да мења своје навике, да дели стамбени простор, да изгуби економску независност. Све ово јесте цена брачне заједнице, а једина добит јесте емотивна сатисфакција. Тако да младе жене уколико јако желе да роде, то све чешће раде ван окриља бра-ка, не желећи да изгубе ништа од пређашњег живота. Даље, многи брак доживљавају као ”омчу око врата”, иако је једина разлика између брака и кохабитације та што је брак формално-правно признат. Међутим Србија, односно централна Србија и Војводина, не одликују се значајним учешћем поменутих алтернативних форми живота у пару.
Деведесете године прошлог века утицале су на ојачавање брачне заједнице кроз смањење стопа диворцијалитета, јер је појединац мога наћи уточиште од свеопштег хаоса једино у окриљу породице. Стопа нупција-литета значајно је опала у периоду 1986–2001. На почетку овог периода свакодневица у Србији је углавном подсећала на свакодневицу већине дру-гих европских земаља, а стопа нупцијалитета је и у централној Србији и у Војводини износила 6,7 промила, да би на крају овог периода, после свих
Petar Vasić
____________
43
разарања и деструкције друштва износила у централној Србији 5,3, а у Вој-водини 5,6 промила. Стопа диворцијалитета је опала са 1,2 на 1,0 промила у централној Србији и са 1,7 на 1,1 у Војводини.
Транзиција брачности у коју је Србија ушла крајем 80-их и почет-ком 90-их XX века је по свему судећи била специфична и различита од оне кроз коју пролазе развијене земље северне и западне Европе. Та разлика се управо огледа у ниској инциденциј развода брака и ниском учешћу нефор-малних хетеросексуалних заједница. Без обзира на велики број ванбрачних живорођења у Србији, ипак се не може рећи да је транзиција модела брач-ности узела маха у Србији, пре се може говорити о померању склапања пр-вог брака у старија годишта (у 2001-ој години 28,6 за мушкарце и 25,1 за жене у централној Србији, а 28,3 и 25,0 година у Војводини). Такође треба узети у обзир да многи и поред тога што су хтели, нису могли ући у брак током кризних 90-их, тако да су године ступања у први брак нешто пове-ћане захваљујући томе. Ванбрачне заједнице на нашим просторима махом представљају брак на пробу, а оне озбиљније и дуготрајније најчешће и прерасту брак када пар пожели да има децу или су деца већ на путу. Основни фактор успорења транзиције модела брачности на нашим просто-рима је друштво у кризи, када је појединац принуђен да потражи уточиште у оквиру породице.
Феномен ванбрачног рађања
Током 1990-их година у Србији, а посебно њеним нисконаталитет-ним подручјима и великим градовима (Војводина, централна Србија и Бео-град) примећују се значајне промене у брачном и фертилном понашању, што је одлика и осталих држава у постсоцијалистичкој транзицији.6
У централној Србији и Војводини ванбрачна рођења показују гото-во константан пораст од 1981. године до данас. Оно што треба рећи да ван-брачна рођења у средини каква је Србија, представљају неку врсту социо-лошког феномена из следећих разлога. Прво, иако су нисконаталитетна подручја Србије кренула путем друге демографске транзиције и у смислу модела брачности и у смислу нивоа фертилитета, она ипак касне за разви-јеним европским земљама, у којим је удео ванбрачних заједница и ван-брачних рођења много виши него у нашој земљи. Друго, према Хајналовој подели Европе у односу на просечне године у којима се ступало у брак и у односу на распрострањеност (универзалност) брака, Србија је спадала у источно-европски модел брачности, источно од линије Трст–Санкт Пе-терсбург, са ниским годинама ступања у брак и готово сто процентном за-ступљеношћу брака међу становништвом.
6 Бобић М.: Транзиција партнерства – студија случаја у Београду, Филозофски факултет, Београд, 2002.
Петар Васић
____________
44
Са оваквим традицијско-демографски наслеђеним обрасцем пона-шања није ни чудо што процес друге демографске транзиције теже узима маха у Србији. Србија се и даље одликује једном од највећих стопа склапа-ња брака у Европи, тако да се на ванбрачна рођења у условима оваквог распрострањења брака међу становништвом, гледа са извесном дозом осу-де и презира. Околина најчешће оваква живорођења карактерише као вид социјално девијантног понашања (утицај колективне свести), у мањој или већој мери зависно од тога јесте ли или није признато очинство над дете-том. За европске услове може се рећи да је у Србији владавина патријарха-та још увек јака, готово апсолутна, а један од најчвршћих предуслова одр-жања патријархата су управо патријархално одгојене жене. Чак је и у урба-ним срединама код нас још увек ”срамота” имати ванбрачно дете, погото-ву за мајку и поготову ако живи сама (самохрана мајка), а очинство над де-тетом није признато.
Анализа демографских обележја мајки
У земљама које су увелико ушле у процес друге демографске тран-зиције, ванбрачна рођења и ванбрачне заједнице се везују углавном за мла-ђу, образовану популацију која је носилац преображаја и модернизације друштва. Из ових разлога биће интересантно анализирати нека демограф-ска обележја мајки у случају ванбрачних живорођења у централној Србији и Војводини, на основу чега можемо говорити о евентуалним узроцима оваквог репродуктивног понашања код нас.
Кретање ванбрачних живорођења према старости мајке приказаће-мо на основу процентуалног учешћа појединих старосних група мајки у
Tабела 1. – Удео ванбрачних живорођења према старости мајке у централној Ср-
укупном броју ванбрачних живорођења. Изабране су три старосне групе: жене млађе од 19 година (чија ванбрачна рођења у највећем броју предста-вљају нежељене трудноће), жене у старости 20–34 године (које су носилац највећег броја рођења, тј. жене најчешће рађају управо у овом старосном добу) и жене старије од 35 година (као показатељ померања рађања у ста-рија годишта и ванбрачних рођења вишег реда).
У централној Србији удео мајки у старости до 19 година се смању-је и то са 33% у 1990-ој, на 18,7% у 2002-ој години. Удео мајки у старости од 20 до 34 године расте са 58,6% у 1990-ој, на 71,9% у 2002-ој години, док удео мајки у старости преко 35 година релативно стагнира на нивоу око 8%.
У Војводини удео мајки у старости до 19 година се смањује и то са око 30% у 1990-ој, на 20,5% у 2002-ој години. Удео мајки у старости од 20 до 34 године расте са 61,8% у 1990-ој, на 68,4% у 2002-ој години, као и удео мајки у старости преко 35 година који расте са 7,8% на 10%.
Taбела 2. – Удео ванбрачних живорођења према старости мајке у Војводини
Ово јасно говори да се ванбрачна рођења премештају у старија го-дишта, односно да просечна старост мајки расте, што може бити резултат општег тренда повећања просечне старости мајки код нас, као и резултат повећања броја ванбрачних рођења вишег реда, односно све ширег прихва-тања модела остваривања родитељства ван брачне заједнице. Даље ћемо анализирати структуру мајки према степену школске спреме, као једном од индикатора социјалног статуса појединца. У сврху ове анализе, упростићемо детаљну класификацију степена школске спреме на две категорије. Прва категорија нижеобразованих мајки обухватаће: мај-ке без школске спреме, са непотпуном основном школом и мајке са основ-ним образовањем. Друга категорија, вишеобразованих мајки обухватаће:
Петар Васић
____________
46
мајке са средњом, вишом школом и са високошколским образовањем. Ова анализа може показати у ком смеру се креће транзиција фертилитета код нас. Taбела 3. – Учешће мајки са основним и нижим образовањем у укупном броју ван-
Учешће нижеобразованих мајки у укупном броју живорођења ван
брака у централној Србији током посматраног периода се смањило са не-што испод 60% у 1990-ој години, на нешто испод 50% у 2002-ој години. Слично кретање забележено је и у Војводини где са почетних нешто испод 60%, учешће ових мајки опада на 51,4% на крају посматраног периода.
Учешће вишеобразованих мајки у укупном броју живорођења ван брака у централној Србији током посматраног периода расте са око 35% у
Taбела 4. – Учешће мајки са средњим, вишим и високим образовањем у укупном
1990-ој, на око 48% у 2002-ој години. У Војводини такође учешће вишео-бразованих мајки у укупном броју ванбрачних живорођења бележи пораст са 37,5% у 1990-ој, на 47,3% у 2002-ој години.
Из кретања приказаног показатеља може се закључити да транзи-ција фертилитета полако почиње да поприма карактеристике транзиције фертилитета у развијеним европским земљама из разлога што у обе макро целине расте број ванбрачних рођења од стране мајки које спадају у обра-зованију категорију становништва, која постаје носилац транзиције ферти-литета (у смислу брачности). Пад учешћа нижеобразованих мајки у случају ванбрачних живоро-ђења износи у централној Србији 9,4, а у Војводини 8,4% процентна поена. Пораст учешћа вишеобразованих мајки у укупном броју ванбрачних живо-рођења је у току посматраног периода у централној Србији износио 13,1, а у Војводини 9,8 процентних поена. Ово није тако велика разлика имајући у виду да је на почетку посматраног периода Војводина имала 37,5%, а цен-трална Србија 35,1% ванбрачних живорођења од стране ове категорије мајки. Пораст учешћа ове категорије мајки у укупном броју ванбрачних живорођења говори да се све више ради о вољном поступку појединца, од-носно о спремности жена да потребу за родитељством задовоље изван брачне заједнице, а све мање о социјалној патологији појединца који је дезоријентисан општим социјалним хаосом деведесетих. Што се анализе ванбрачних живорођења према националној при-падности мајке тиче, ради поједностављења анализе која би била приклад-на овој врсти чланка, предлажемо поделу овде набројаних националности у Србији у две категорије. У прву више-наталитетну категорију би спада-ли: Албанци, Роми и Муслимани (Бошњаци), док би у другу, ниже-натали- Taбела 5. – Учешће мајки више-наталитетних националности (Албанци, Роми, Муслимани) у укупном броју ванбрачних живорођења
тетну спадали: Срби, Црногорци, Мађари и Хрвати. Наравно даћемо и ана-лизу сваке националности понаособ, али ће неке тенденције по питању
ванбрачног фертилитета бити уочљивије ако се узме у обзир већи број једини-ца посматрања, те су из тог разлога ове националности подељене у две групе.
Прво ћемо анализирати групу више-наталитетних националности. Ове три националности смо ставили у исту групу јер знамо да су по карак-теристикама кретања фертилитета најсличније међу набројаним национал-ностима. Учешће мајки из ове категорије у обе макро целине показује слично кретање током посматраног периода, у централној Србији током целог периода варира између око 15 и 20%, док је у Војводини нешто дру-гачије, између 14 и 20%. У централној Србији вредности са почетка и краја посматраног периода се готово не разликују (1990: 18.8%, 2002: 18.7%). У Војводини је нешто другачија ситуација и може се говорити о смањењу учешћа са 20% у 1990-ој, на 16,4% у 2002-ој години. У категорији ниже-наталитетних националности налазе се Срби, Црногорци, Мађари и Хрвати. У централној Србији вредности учешћа се крећу између 74 и 81% (1990: 76.9%, 2002: 77.6%), док се у Војводини мо-же говорити о порасту са 63% на 72,1% (највећа вредност је достигнута 2000. године: 72,8%). Taбела 6. – Учешће мајки ниже-наталитетних националности (Срби, Црногорци, Мађари, Хрвати) у укупном броју ванбрачних живорођења
Иако је у кретању учешћа обе категорије националности између
централне Србије и Војводине приметна разлика, закључујемо да то и није суштинска разлика, јер учешће ванбрачних рођења од стране ниже-натали-тетних националности у централној Србији не бележи пораст из разлога што је сам удео више-наталитетних националности у централној Србији много већи него у Војводини, а имајући у виду њихов висок фертилитет
Petar Vasić
____________
49
самим тим долази и до већег броја ванбрачних рађања, иако се можда њи-хов удео у укупним рођењима тих националности смањује и обрнуто код ниже-наталитетних националности. Број ванбрачних рођења код Српкиња у централној Србији бележи пораст од 39,4%. У случају Црногорки, Хрватица и Мађарица не може се говорити ни о порасту ни о паду јер је број ванбрачних живорођења суви-ше мали да бисмо могли да изведемо валидан закључак. Кретање броја ванбрачних живорођења код Албанки показује изразито неправилно крета- ње, али осцилира на релативно ниском нивоу. Код Муслиманки број ван-брачних живорођења осцилира на нивоу између 506 и 652 живорођења, а у
Taбела 7. – Број ванбрачних живорођења према националној припадности мајке у
централној Србији
Национална припадност
Год. Срби Црногорци Албанци Мађари Муслимани Роми Хрвати Остали
периоду 1990–2002. бележи пораст од 15,2%. Број ванбрачних живорођења код Ромкиња у току посматраног периода расте за 50,1%.
Број ванбрачних живорођења код Српкиња у Војводини је током посматраног периода порастао за 81,3%. Код Албанки, Хрватица и Мусли-манки кретање овог показатеља је веома неправилно и ради се о малом броју живорођења тако да се не може са сигурношћу говорити о тенденци-јама кретања овог показатеља. Поред Српкиња и Мађарице бележе знатан пораст ванбрачних живорођења од 51,3%. Код Ромкиња тај пораст износи 23,3%. Једино се код Црногорки бележи очигледан пад ванбрачних живо-рођења од 60,7%.
Кретање ванбрачних рођења и показатеља правног статуса
ванбрачне деце
Број рођених у оквиру брака се из године у годину готово кон-стантно смањује, са изузетком последње три године (2000, 2001, 2002), као последица смањења опште стопе фертилитета на једној страни и као по-следица пораста броја ванбрачних рађања. У централној Србији се број ро-ђених у браку у периоду 1990–1999. смањио за 26,8%, а у истом периоду у Војводини смањује се за 26,4%. Изузетак чини период 1999–2002. када број рођених у браку бележи пораст у централној Србији за 6,7% и у Вој-водини за 7,6%. Промене дотадашњих трендова нису резултат значајније промене демографског понашања становништва, већ постепене стабилиза-ције прилика у Србији, за разлику од ратне 1999. године у којој се бележе најниже вредности броја брачних рођења и рођења уопште. Број ванбрачних живорођења у посматраном периоду бележи зна-чајан пораст од 37,4% у централној Србији и 43,6% у Војводини. Растући тренд ванбрачних рођења се најбоље може уочити на основу броја ван-брачних живорођења на 1000 укупно живорођених.
Број ванбрачних живорођења се током посматраног периода у обе терито-ријалне целине налази у порасту. На почетку периода у централној Србији износио је нешто изнад 130 ванбрачних живорођења на 1000 укупно живо-рођених и нешто изнад 129 ванбрачних живорођења у Војводини. На крају посматраног периода у 2002-ој години износио је нешто испод 210 у цен-тралној Србији и нешто изнад 212 ванбрачних живорођења у Војводини.
Taбела 10. – Удео ванбрачних живорођења на 1000 живорођења у укупном броју
Проценат признања очинства у посматраном периоду генерално не показује неку јасну тенденцију, мада бележи мали пораст од 3,9 процентних поена у централној Србији и 4,3 процентна поена у Војводини.
Taбела 11. – Проценат признања очинства од укупно рођених ван брака
Друга демографска транзиција која се огледа у транзицији ферти-литета (пад стопе укупног фертилитета испод нивоа од 2,1-ог детета по жени), транзицији модела брачности и самим тим и транзицији у сфери брачног, односно ванбрачног фертилитета, узима маха у Србији као делу европског и хришћанског културног круга. Тренутне економске одлике друштва и ниво економског стандарда очигледно играју важну, али не и пресудну улогу у одређивању праваца демографског развитка. Србија је по већини карактеристика економског развитка далеко иза земаља Европске уније, али се у великом броју карактеристика демографског развитка при-ближава и изједначава са овим земљама. Пресудну улогу у одређивању правца, интензитета и трајања демографских процеса играју историјско, социјално и културно наслеђе, односно друштвено-историјски развитак. Неки узроци оваквог демографског тренда, мислећи на низак ниво ферти-литета, висок али опадајући ниво склапања брака међу становништвом, а самим тим и све виши ниво ванбрачног рађања имају традицијско и исто-ријско упориште у нашем народу.
Баш је из разлога некадашње готово универзалне брачности, опада-ње стопе нупцијалитета јако уочљиво, а као последица тога повећава се удео ванбрачних рођења у укупном броју живорођених. Број живорођених ван брака према старости мајке управо показује тенденцију која нам говори да се модел ванбрачног фертилитета код нас, постепено изједначава са моделом који влада у развијеним европским зе-
Petar Vasić
____________
53
мљама. Удео мајки, у старости до 19 година, које ванбрачно рађају се током целог периода смањује, удео мајки у старости од 20 до 34 године готово током целог периода расте, док удео мајки старих 35 и више година рела-тивно стагнира на веома ниском нивоу. Што нам говори да се највећи део ванбрачних рађања управо концентрише у истој старосној доби жена као и рађања уопште, на основу чега можемо закључити да ванбрачна рађања у Србији све више постају свестан избор, а све мање социјална патологија.
Анализа мајки на основу школске спреме, исто тако, говори у при-лог закључку да модел ванбрачног рађања у Србији поприма карактери-стике модела ванбрачног рађања у високоразвијеним и развијеним европ-ским државама, где су управо вишеобразоване жене носиоци оваквог мо-дела репродукције. Удео мајки са нижим образовањем на оба посматрана подручја бележи јасан пад и обрнуто, удео мајки са вишим образовањем бележи веома изражен пораст.
Демографска анализа ванбрачних рођења према националности мајке није показала значајније резултате. Анализа према подели национал-ности на више и ниже-наталитетне показала је да се релативни однос изме-ђу ове две групације у централној Србији битније не мења, док се у Војво-дини овај однос мења у корист групације ниже-наталитетних национално-сти. У анализи појединачних националности примећујемо да се број ван-брачних рођења повећава код Српкиња, Ромкиња и Мађарица, док код осталих набројаних националности није могуће извести прецизан и поу-здан закључак због јако малог броја ванбрачних рађања – једино попула-ција војвођанских Црногорки бележи јасан пад укупног броја ванбрачних рађања. Број ванбрачних рођења, као и удео ванбрачних рођења у укупном броју живорођених током целог посматраног периода у обе територијалне целине, бележи пораст. Проценат признања очинства ванбрачној деци у обе макро целине бележи мали пораст, што говори да не само жене већ и мушкарци све вољније бирају овакав начин остваривања репродукције. На другој страни, проценат позакоњења детета од укупно признатих очинста-ва у централној Србији показује јасан пад, на основу чега можемо закљу-чити да се ванбрачна рођења све мање појављују као фактор склапања ”ис-форсираних бракова” (SHOTGUN MARRIAGES). У Војводини је ситуаци-ја нешто другачија - овај показатељ има веома неправилно кретање, чак на крају бележи незнатан пораст од 1,4 процентна поена, што не говори о су-штинској разлици између ове две територијалне целине, већ једноставно да се у Војводини не може говорити о јасној тенденцији у кретању овог показатеља – евентуално о стагнацији. И на крају, закључак се сам намеће: Србија у овој сфери демограф-ског понашања становништва већ корача у правцу модернизације модела хумане репродукције, али и модела брачности.
Петар Васић
____________
54
Petar Vasić
NON-MARITAL FERTILITY IN CENTRAL SERBIA AND VOJVODINA
SINCE THE BEGGINING OF 1990s
Summary Analyzing fertility regarding marital status has special significance in demography and
sociology for many reasons. First, in Christian societies marriage was always the scope of human reproduction, but with beginning of modern age, considering period after Second World War, some changes occurred in functioning of marriage and family as a nucleus of every society. In terms of growing individualism, young people are deciding
to live in informal unions, and keep economic independence which they wouldn’t have in marriage. Considering traditional marital function to provide socially excepted scope for human reproduction, we can tell that marriage is loosing its basic function. Numerous social, economic, and political problems marked a life of individuals in Serbia, and caused decrease of individual and social standard. Non-marital fertility in central Serbia and Vojvodina is constantly increasing since 1981. Number of born out of marriage considering mothers age is showing the tendency which is telling us that model of non-marital fertility in Serbia is equalizing with model in western European
countries. Highest percentage of non-marital fertility is concentrated in same age as overall fertility, by what we can conclude that non-marital fertility in Serbia is mostly chosen and less pathological phenomena. Mothers’ educational structure analysis tells us that highly educated women are careers of non-marital fertility. Basic factor of
slowing marital behavior transition is social crisis, when individual is forced to get a shelter and stay in family. In the end, conclusion is that Serbia in this sphere of demographic behavior is stepping forward modernization of human reproduction model, and not to forget, marital behavior model.
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
У том контексту ово истраживање ограничиће се на наведене гра-
дове,1 односно градска насеља, са акцентом на њиховим миграционим обе-
лежјима.
Историјски развој
Гледано уназад, кроз историју, након ослобођења од Турака, значај
и улога наведених урбаних центара се мењала.
Егзистирајући у оквиру државе која је релативно често мењала гра-нице и територијални обухват, и ови центри су снажили своју позицију
различитим интензитетом.
Условно се могу издвојити три етапе у развоју наведених центара: – период до оснивања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,
– период егзистирања Краљевине СХС, затим Краљевине Југосла-
вије, ФНРЈ, односно СФРЈ и
– период након распада СФРЈ
Почетком XIX века, пред Први српски устанак, у оквиру Београд-
ског пашалука, од наведених макрорегионалних центара, поред Београда
који је као погранично место имао ограничене могућности развоја, био је
само Крагујевац. До 1878. године Србија је обухватила и: Ниш и Ужице, а
након 1912. и Приштина је била у њеним оквирима. Нови Сад, односно Војводина је саставни део Србије тек након 1918. године. 1 Приштина је изузета из разматрања с обзиром да на територији Косова и Мето-
хије након 1981. године није адекватно спроведен попис становништва
Zora Živanović
____________
83
Формирањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Србија заједно
са наведеним градовима улази у састав једне нове државе, која ће истаћи неке нове урбане центре. Љубљана, Загреб, Сарајево, Подгорица и Скопље
као престонице Република које улазе у састав Југославије, били су најра-
звијенији државни центри после Београда, и значајни носиоци развоја окружења у коме су егзистирали. Њихова демографска и економска снага
се увећавала различитим интензитетом. Београд је у том периоду, до Дру-
гог светског рата, такође значајно напредовао, док остали већи градови Ср-
бије нису бележили интензивнији развој. Управо из овог периода потиче
тако велика вредност индекса урбане примарности који је данас карактери-
стика Београда.
Након Другог светског рата, у периоду интензивирања процеса ин-
дустријализације и урбанизације, евидентан је најснажнији развој градских
центара како у демографском тако и у економском смислу, са извесним
разликама на републичком нивоу. Наиме политика развоја Словеније која је фаворизовала децентрализовани систем, резултирала је равномернијим
развојем градских центара, што Љубљану као главни град није значајно из-
двојило из постојеће урбане мреже, док су у Србије последице наведених
развојних процеса биле знатно различите. Изузетно брз развој Београда
довео је до стварања дебаланса у односу на остале урбане центре који су
се развијали знатно спорије. Такође, укупан развој урбане средине довео је
до значајног пражњења руралног залеђа што ће имати дугорочне негатив-
не последице на развој државе у целини.
Након распада СФРЈ, следи период у коме ће на примату почети да добијају остали републички центри, пре свега Загреб, а упоредо са њима
нешто интензивније почињу да се развијају и најзначајнији урбани центри
Србије, посебно покрајински центри: Нови Сад и Приштина, а затим: Ниш и Крагујевац. Међутим, деценијска криза која је обележила крај прошлог
века, одразила се и на развој највећих урбаних насеља Србије.
Макрорегионални центри Србије као одредишта миграционих кретања становништва
Чињеница да удео макрорегионалних центара дефинисаних ППРС,
у укупној површини Републике износи 6,1%, у укупном становништву 25%,
док у економској снази макрорегионални центри учествују са 42%, указује
на њихову улогу и значај у мрежи насеља Србије, односно утицај на тран-
сформацију просторно функцијских односа и веза на републичкој територији.
Како је богатство ресурсима услов опстанка сваког насеља, а људ-
ски ресурси базна снага и подстрек његовог развоја, демографски капаци-
тет се може посматрати као један од значајних индикатора степена разви-јености насеља.
Зора Живановић
____________
84
Табела 1. – Општи подаци
Територија Број становника
2002.
Површина
у km2
Број
насеља
Густина
насељености 2002.
Београд
Нови Сад
Ниш
Крагујевац
Ужице Србија (без Космета)
1.574 050
298.139
250.518
175.182
83.022 7.498 001
3.224
699
597
835
667 77.474
157
16
71
57
41 4.706
489
428
420
211
123 96
Извор: Општине у Србији 2003. године
Број насеља који је, с обзиром на број становника у Новом Саду
далеко најмањи говори о конфигурацији терена и погодности настајања ве-
ликих насеља на овом подручју, што није предност терена јужно од Дуна-
ва и Саве. Стога је у овом делу Србије честа појава малих насеља која по-
некад имају и статус градског, а у демографском смислу су мања од неких
војвођанских села. Густина насељености градских насеља Крагујевца и Ужица је дале-
ко мања у односу на Београд, Нови Сад и Ниш. Слабија концентрација ста-
новништва на територијама ова два градска насеља не значи и слабије пра-жњење њихових руралних залеђа, већ упућује на миграционе токове чије
је одредиште Београд, односно градови Западноморавске развојне осови-
не, као и трограђа: Параћин, Ћуприја, Јагодина.
Процеси индустријализације и урбанизације који су након Другог
светског рата на подручју Србије односно Југославије, покренули крупне
демографско-економске промене битно су утицали на правце и интензитет
кретања становништва.
Убрзаним трансфером становништва из руралних у урбана подруч-
ја мрежа насеља се убрзано мењала а у оквиру ње све доминантније место
је заузимао Београд, односно остали макрорегионални центри. Као основни разлог сваког кретања становништва углавном се сма-
тра немогућност задовољавања потреба у садашњем месту боравка, одно-
сно побољшање квалитета живота емиграцијом. Евидентно је да моћ при-влачења становништва сваког насеља расте са повећањем његовог функци-
оналног капацитета, односно да присутност већег обима насељских функ-
ција подстиче како социоекономску тако и просторну покретљивост ста-
новништва. То значи да насеља имиграционог карактера као предиспози-
цију морају имати развијене функције, односно да су простори слабог
функционалног капацитета ретко одредишта миграционих кретања. Без обзира на чињеницу да се временом, уз слабљење интензитета
процеса урбанизације, смањује и темпо досељавања становништва у градо-
ве, та пресељавања су присутна и врло значајна као индикатор функциј-ских односа и веза. Атрактивност одређеног подручја за насељавање један
Zora Živanović
____________
85
од најјасних показатеља његовог значаја у окружењу, и из тог разлога ће
бити детаљније анализирана. О атрактивности макрорегионалних центара за досељавање становништва Србије говоре подаци приказани у следећој
табели, који се односе на процентуално учешће досељеног и аутохтоног
становништва у укупном броју становника.
Табела 2. – Аутохтоно и досељено становништво по попису 2002. године
Укупно Аутохтоно Досељено
Насеље брoj % број % број %
Београд г
Нови Сад г
Ниш г Крагујевац г
Ужице г
1.119 642
191.405
173.724 146.373
54.717
100
100
100 100
100
529.371
80.137
88.594 74.777
29.225
47,28
41,87
51,00 51,09
53,41
590.271
111.268
85.130 71.596
25.492
52,72
58,13
49,00 48,91
46,59
Извор: Попис становништва 2002. године, књ. 8.
Изражено у процентима, по попису из 2002. године досељено ста-новништво чини више од 50% укупног становништва Београда и Новог
Сада, док је у случају Ниша, Крагујевца и Ужица, незнатно веће проценту-
ално учешће аутохтоног у укупном броју становника. У следећој табели дат је упоредни преглед броја досељених и одсе-
љених лица са општинских територија макрорегионалних центара.
Табела 3. – Однос између досељеног и одсељеног становништва макрорегионал-
них центара, стање 1991. године2
Центар Досељено у
макрорегионалне центре
Одсељено из макроре-
гионалних центара Разлика
Београд
Нови Сад
Ниш
Крагујевац
Ужице
686.545
156.348
128.964
93.132
39.103
96.698
52.695
55.367
38.614
30.007
589.847
103.653
73.597
54.518
9.096
Извор: Попис становништва 1991, табела 029, СЗС, Београд.
Сумарно посматрано у односу на број досељених, број одсељених лица је далеко мањи. Посебно је велика разлика за Град Београд, који као
државни центар првог реда, велике атрактивности за насељавање, предста-
вља најслабији извор емиграната. Град Београд, чији је домет утицаја далеко ширег радијуса, прима
становништво из скоро свих делова Републике. Чест је случај да је Београд
атрактивнији за насељавање и оног становништва коме је у просторном
смислу неки од осталих макрорегионалних центара ближи. Наведену кон-
статацију поткрепљују подаци добијени.
2 Због недоступности података о броју одсељених лица обрађени су подаци из по-
писа 1991. године
Зора Живановић
____________
86
Табела 6. – Пресељавање становништва
Београд
Нови Сад
Ниш Крагујевац Ужице
Број досељених лица у макрорегионални
центар са територије општине 21.935 27.571 18.469 14.581
Досељени у макрорегионални центар са територије општине у укупном броју
одсељених са територије општине у %
41,63 49,80 47,83 48,59
Укупан број одсељених са територије
функционалног подручја 186.2063 170.714 145.700 100.654 102.652
број 61.6344 55.140 55.756 34.375 27.573 Број досељених лица у макрорегионални центар из
његовог функционалног
подручја
% у укупном
одсељеном ст.
са функ. подр.
33,10
32,30
38,26
34,15
26,86
број 33.205 28.185 15.906 12.992 Број досељених лица у макрорегионални центар из
његовог функционалног
подручја умањеног за досељене са његове
општинске територије
% у укупном
одсељеном ст.
са функ. подр.
19,45 19,34 15,80 12,66
број 25.165 17.892 20.280 19.309 Број досељених лица у
Град Београд са територије
функционалних подручја
макрорегионалних центара
% у укупном одсељеном ст.
са функ. подр
14,74 12,28 20,15 18,81
Испитивање миграторних кретања спроведено је на нивоу функци-
оналних подручја дефинисаних ППРС, у чијим средиштима се налазе управо посматрани макрорегионални центри.
Неоспорно је да су на територији Србије, најинтензивнији мигра-
торни токови остваривани на релацији село-град, у оквиру општинских
граница. То заправо значи да су општински центри, најчешће као једина
градска насеља на општинској територији, апсорбовали највећи број ми-
граната које је дало рурално залеђе. У случају посматраних макрорегио-
налних центара од укупног броја одсељених са територије општине, преко
40% миграната је досељено у општински центар.
Ако посматрамо емигранте ширих окружења макрорегионалних центара, односно њихових функционалних подручја, можемо извести сле-
дећи закључак: поред макрорегионалних центара као значајно одредиште
миграторних токова јавља се државни центар, односно Град Београд. Поређење величине ова два миграторна контингента указаће на
значај Београда као државног центра у пресељавању становништва Србије,
односно на огромну привлачну моћ коју је исказао чак и према становни-
штву са територије функционалних подручја најзначајнијих урбаних насеља.
3 Функционално подручје Београда чини 16 општина (административно дефиниса-
но подручје). 4 Макрорегионални центар Београд посматран је као скуп 10 градских општина с
обзиром на то да подаци на насељском нивоу нису доступни.
Zora Živanović
____________
87
Генерално посматрано спроведена анализа дала је следеће резултате:
– Процентуално учешће емиграната са посматраних функционал-них подручја којима су одредишта били макрорегионални центри, у укуп-
ном броју одсељених износи 26–38%. Међутим ако искључимо имигранте
који су пореклом са општинске територије, реч је о свега 12–19% и – Процентуално учешће емиграната чије је одредиште био Београд
у укупном броју одсељених са територија коју обухватају дефинисана
функционална подручја износи у просеку 14–20%, с тим што међу анали-
зираним просторним целинама постоје значајне разлике.
Београд је најмању привлачну моћ показао у односу на становни-
штво са функционалних подручја Ниша и Новог Сада, што управо нагла-
шава значај и улогу ових градова у просторно функционалној организаци-
ји државе, а такође и потврђује поделу дату у ППРС, по којој ова два града
носе епитет примарних развојних центара, док су Крагујевац и Ужице де-
финисани као секундарни центри. Учешће досељених у ова два градска на-сеља са територије њихових функционалних подручја у укупном броју
емиграната са ове територије, мањи је од учешћа оних који су емигрирали
ка Београду. Наведени подаци недвосмислено указују на снагу утицаја Бе-
ограда као пола развоја и главног фактора поларизације у Србији.
Анализа миграторних кретања која су имала исходишта у неком од
макрорегионалних центара, показује најинтензивнију везу, (ако изузмемо
Београд) са просторно блиским општинама. За Београд је карактеристично
да је од укупног броја одсељених лица више од 30% мигрирало ка неком
од војвођанских градова, односно градских насеља, а пре свега: Новом Са-ду, Нишу, Панчеву, Зрењанину, Пећинцима, и општини Стара Пазова,5 ко-
5 Војвођанске општине: Стара Пазова и Инђија, карактерише велики број запосле-
них у приватном сектору, односно надпросечна заступљеност малих и средњих
предузећа. Наиме, концепт развоја у радикално измењеним условима и захтевима
које представљају процес транзиције, који тече паралелно са процесом деинду-
стријализације, приватизације и либерализације, а у којима предност стичу мала и
средња предузећа, а не индустријски комплекси какви су били познати у бившем
социјалистичком систему, подразумева овакве промене у структури привреде, ко-
је директно утичу и на територијални размештај становништва, односно привлач-
ност појединих општина за насељавање. Пореска политика као врло користан ин-
струмент за усмеравање развоја привреде, у нашој држави је слабо примењиван.
На територијама ових општина, а посебно Старе Пазове, исправно примењивана
пореска политика изазвала је процес концентрације мале привреде. Ниже пореске
стопе у односу на остала градска насеља повећале су атрактивност ових локација
и учиниле их повољнијим за развој приватног сектора. По принципу кружне куму-
лативне каузалности то ће подстаћи прилив радне снаге и капитала, убрзати развој
услужних делатности и инфраструктуре, омогућити повећање локалних фондова и
акумулацију капитала, што ће утицати на експанзију привредних капацитета.
Зора Живановић
____________
88
ја је међу свим општинама у Србији, привукла највећи број београдског
становништва, преко 5.000. Смиривањем процеса индустријализације последњих година XX
века и пражњењем руралног залеђа, пресељавање становништва из села у
градове је све мањег интензитета, док на значају добијају миграције на ре-лацији град-град. О томе сведочи одређени миграторни контингент који
постоји на релацијама између великих градова, односно градских насеља.
Табела 7. – Пресељавање становништва између макрорегионалних центара
Опш. у коју се
лице доселило
Опш. из које се лице доселило
Београд Нови Сад Ниш Крагујевац Ужице
Београд
Нови Сад
Ниш
Крагујевац
Ужице
32.474
8.108
10.832
8.288
5.673
2.206
21.935
669
383
269
1.362
474
27.571
466
201
835
248
437
18.469
261
610
93
141
106
14.581
Извор: Попис становништва 1991. године, табела 029, СЗС, Београд.
На основу биланса броја лица која су мигрирала између две општи-
не, односно два макрорегионална центра може се утврдити функцијска ме-
ђузависност, доминантност и субдоминантност, односно њихов простор-
но-функцијски однос. Београд са свим општинама6 макрорегионалних цен-
тара, остварује позитиван салдо миграција. Након Београда, по снази ути-
цаја истиче се Нови Сад који остварује позитиван салдо миграција како са
Нишом, тако и са Крагујевцом и Ужицом.
Табела 8. – Дистрибуција салда досељеног и одсељеног становништва
Опш. у коју се
лице доселило
Опш. из које се
лице доселило
Београд Нови Сад Ниш Крагујевац Ужице
Београд
Нови Сад
Ниш
Крагујевац
Ужице
-
- 5902
- 9470
- 7453
- 5063
5.902
-
- 195
- 135
- 176
9.470
195
-
- 29
- 60
7.453
135
29
-
- 155
5.063
176
60
155
-
Извор: Попис становништва 1991. године, табела 029, СЗС, Београд.
На основу приказаних података такође је могуће констатовати до-
минантност Ниша у односу на Крагујевац и Ужице, а затим доминантност
Крагујевца у односу на Ужице.
6 Због недоступности података на нивоу насеља анализа је спроведена на општин-
ском нивоу.
Zora Živanović
____________
89
Чињеница да Ужице остварује негативан миграциони салдо са
свим посматраним општинама, иде у прилог тврдњи да је то у развојном смислу слабији макрорегионални центар, односно да би по демографском
и функционалном капацитету и нека друга градска насеља Србије могла
понети епитет макрорегионалних центара, као на пример: Суботица, Ча-чак, Краљево, итд.
Закључак
Анализа миграционих обележја макрорегионалних центара Србије
јасно илуструје демографску и последично сваку другу доминацију Бео-
града. Евидентна разлика у демографској снази Београда у односу на оста-
ле макрорегионалне центре, упућује на неопходност организовања држав-
не територије на начин који ће омогућити спровођење децентрализације, односно деметрополизације.
Наиме, без обзира на присутност процеса индустријализације и ур-
банизације, који су подстицали концентрацију становништва у градским центрима, они нису резултирали израженијом полицентричношћу у мрежи
насеља Србије. Напротив, мрежа насеља Србије се може недвосмислено
окарактерисати као константно изразито поларизована, са Београдом као изузетно јаким центром коме ни у демографском ни у функционалном
смислу нема адекватне конкуренције. Зато је неопходно подстицати развој
оних центара, пре свега макрорегионалних, који ће обезбедити равномер-
нији и усклађенији развој мреже насеља. У том смислу треба афирмисати
градове, односно градска насеља која појединачно или у групи могу да де-
лују као противтежа поларизационим утицајима Београда, да утичу на раз-
вој неразвијених подручја, да подстакну развој сеоских насеља, односно да омогуће рационалну просторну организацију државне територије у целини. Zora Živanović
MACROREGIONAL CENTRES IN SERBIA AS DESTINATIONS OF POPULATION MIGRATIONS
Summary
Migration characteristics of macroregional centres, defined by the Spatial Plan of the
Republic of Serbia in 1996, have been analyzed. These centres are: Belgrade, Novi Sad,
Niš, Kragujevac and Užice, while Priština was ommitted due to lack of relevant data.
Different history, geographic position, as well as treatment of the centres by athorithies
resulted in their different functional capacities, which was confirmed by the results of
the analysis of population migrations. They clearly confirm the remarkable polarization
of the Serbia space, Belgrade being the strong centre which cannot be competed in both
demographic and functional sense. That is why it is necessary to foster the growth of
Зора Живановић
____________
90
other centres, first of all the macroregional ones which will ensure even and more
harmonized development of settlement net, i.e. act as a counterbalance to polarization
influences of Belgrade, and as encouragement to development of undeveloped areas and
rural settlements, as well as a contribution to establishing a better spatial organization of
the whole territory of Serbia.
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
91
УДК 314.151.3–054.73(497.11)”1999/2006”
Оригиналaн научни рад Original scientific work
Даница Шантић
РАСЕЉЕНА ЛИЦА СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА
Извод: Град Београд је деценијама представљао центар досељавања и најважнији
пол концентрације становништва са територије некадашње СФРЈ, а пре свега са
територије Републике Србије. Географски положај, историјски догађаји, саобра-
ћајне, трговачке, културне, административне и друге функције представљају глав-
не чиниоце релативно брзог популационог развоја Београдa. Политички догађаји
у последњој деценији XX века, покренули су велики број људи ка Србији и Бео-
граду, пре свега из Хрватске и Босне и Херцеговине, а касније и са Косова и Ме-
тохије, што је у великој мери утицало на популациони развој града крајем XX и на
почетку XXI века. У овом раду ће бити анализиране квантитативне и квалитатив-
не карактеристике расељених лица са Косова и Метохије, који већ осам година
имају привремено пребивалиште на територији града Београда.
Кључне речи: Расељена лица, становништво, Косово и Метохија, Београд, мигра-
ције
Abstract: The city of Belgrade was the most importaint pole of concentration of
Serbian population, and population of former Yugoslavia. Imigration into the city was
very rapid in XX century. Geographic position, history and economic, social and other
functions are the main reasons for very rapid population increasing. Political events in
the last decade of XX century caused very intensive migration flows toward Belgrade
from Croatia and Bosnia and Herzegovina, and some years later from Kosovo i
Metohija. That was the main factor of population development in capital of Serbia. In
this paper are analized qualitative and quantitative characteristics of displaced persons
from Kosovo i Metohija.
Key words: displaced persons, population, Kosovo and Metohija, Belgrade, migration
Увод
Расељена лица представљају један вид присилних миграција и не спадају у категорију избеглица, с обзиром да не прелазе границе своје др-
жаве и ”препуштени су хуманитарним организацијама тих држава”.1 Нај-
чешће коришћена дефиниција за интерно расељена лица је она коју је дао Francis Deng, главни представник Одељења за интерно расељена лица при
1 Грчић М.: Политичка географија, Географски факултет, Београд, 1998.
Даница Шантић
____________
92
Уједињеним нацијама: ”интерно расељена лица чини лице или група лица
који су били присиљени да оду, или су морали да беже и да напуштају сво-је домове, односно места пребивалишта, пре свега са циљем избегавања
оружаног сукоба, организованог насиља, нарушавања људских права, или
услед катастрофа, било природних или изазваних људским деловањем, а да при том нису прешлa међународно признату границу државе”.2 У скла-
ду са напред наведеним, лица са Косова и Метохије, која су, након NATO
интервенције и доласка међународних снага 1999, напустила ову терито-
рију и населила се на територију централне Србије и Војводине немају
статус избеглица, што је у складу са међународним критеријумима, јер су
расељени у оквиру територије исте државе.
Просторна дистрибуција расељених лица на територији
Србије и Града Београда
Доласком међународних снага у лето 1999. године, са Косова и
Метохије се иселило преко 280 хиљада лица.3 Пет година касније, у марту
2004, још око четири хиљаде лица је расељено и прогнано са територије
Косова и Метохије, а с обзиром на ситуацију у јужној српској покрајини
процес расељавања се наставио до данас. Једину званичну и комплетну ре-
гистрацију интерно расељених лица са Косова и Метохије извршили су
2000. године UNHCR и Комесаријат за избеглице Републике Србије,4 када
је евидентирано 187.129 интерно расељених лица на територији централне
Србије и Војводине. Циљ ове регистрације је био прикупљање података о
броју интерно расељених лица, полној и старосној структури, брачном ста-
њу, школској спреми, националној припадности, активности. Регистрација је била веома значајна и због информација одакле и ког датума су лица на-
пустила територију Косова и Метохије, као и где су се привремено насели-
ла у централној Србији и Војводини. Од укупног броја расељених лица
према регистрацији 2000. године, чак 94% или 176.219 лица је регистрова-
но у централној Србији, а свега 5,8% или 10.910 лица у Војводини.
Територија на коју су се највише досељавала лица са Косова и Ме-
тохије је била територија Града Београда, са 53.013 лица или 28% укупно
расељених на територији централне Србије и Војводине. Свако треће лице
из Косовског и Пећког и свако друго лице из Призренског округа је, према
регистрацији расељених 2000. године, нашло привремени смештај у глав-
2 ”Guiding Principles on Internal Displacement”, UN, 1998.
3 Овом броју треба додати око 20.000 интерно расељених лица унутар Косова и Мето-
хије који су из етнички мешовитих прешли у већинске скоро једноетничке енклаве. 4 Трећи учесник у овом пројекту је била влада Швајцарске у својству посматрача
регуларности процеса регистрације.
Danica Šantić
____________
93
Слика 1. – Расељена лица са Косова и Метохије на територији централне Србије
и Војводине и у Граду Београду, Регистрација расељених лица 2000. године
ном граду. Највише расељених лице је било из Косовског округа 20.936
или 39,5% укупно расељених из овог округа. Пећки и Призренски округ су имали готово подједнаку заступљеност у броју расељених лица на админи-
стративној територији града, 22,3% односно 23,3%. Посматрано према
уделу расељених из Пећког округа на територији централне Србије и Вој-водине, њихов удео је 31,1%, а из Призренског чак 49,6%, што значи да се
чак половина расељених из последњег округа привремено населила у Бео-
граду. Становништво Косовско-митровачког и Косовско-поморавског
округа се претежно селило на територију централне Србије, која се грани-
чи са окрузима полазишта, због наде у брзи повратак кући. Међутим, и код
становника ова два округа је била уочљива тенденција насељавања у глав-
ни град. Београд се налазио на другом месту по обиму досељавања из Ко-
совско-митровачког округа са 3.289 лица или 22,8% од укупно расељених
и Косовско-поморавског округа са 4.607 или 16,7% од укупног броја расе-љених лица на територији Града Београда. 5
Највише расељених лица са Косова и Метохије је, према регистраци-
ји 2000. године, привремено боравило на територији општина Вождовац и Земун. У општини Вождовац је регистровано 6.640 расељених лица или
5 Регистрација лица расељених са Косова и Метохије, Високи комесаријат Ује-
дињених нација за избеглице и Комесаријат за избеглице Републике Србије, Бео-
град, 2000.
Даница Шантић
____________
94
12,5%, а у општини Земун 6.190 расељених лица или 11,6% од укупног
броја расељених у Граду Београду. Такође, интензивније досељавање расе-љених лица је забележено и у општинама Чукарица, Младеновац и Гроцка.
Разлог за значајније насељавање становништва у овим општинама је тен-
денција насељавање у претходним деценијама XX века, нарочито од 80-их година. Можемо закључити да су и код расељених лица важне мигрантске
мреже, односно присуство рођака и пријатеља у одредишним општинама.
Значајан разлог је и постојање колективних центара у овим општинама,
где је део расељених лица смештен. Најмање расељених лица регистрова-
но је на територији општина Стари Град (1.200 лица или 2,6%), Барајево
(1.103 или 2,1%), Сопот (751 лице или 1,4%) и Врачар (567 или 1,1%).
Подаци о расељеним лицима из 2006. године указују на њихов по-
већани апсолутни број у свим београдским општинама. На територији Гра-
да њихов број се повећао за више од 5.500 лица, највише у општинама Чу-
карица, Палилула и Земун. Удео расељених лица у односу на њихов уку-пан број је такође измењен. Наиме, запажа се смањење удела расељених
лица у, пре свега, централним градским општинама, али и у најудаљени-
јим општинама Сопот, Обреновац, Младеновац. Иако је смањење удела
незнатно, ипак је значајно због чињенице да се број расељених лица у Бео-
граду непрестано повећавао, али да су највећи притисак у последњих 6 го-
дина претрпеле оне општине које су ближе градском језгру, у којима по-
стоји могућност станоградње и запошљавања. Значајно је напоменути да
су се расељена лица на територији Града Београда у последње две године
прво населила у општинама централне Србије непосредно уз границу са Косовом и Метохијом. Како услови за повратак нису испуњени, многи ра-
сељени су се у међувремену преселили на север, пре свега у Београд.
Један од проблема око утврђивања броја расељених лица на тери-торији централне Србије и Војводине, као и на самом Косову и Метохији
јесу различите регистрације расељених лица.6 Организације које се баве
питањима расељених лица указују на различите податке о овој категорији лица на територији Србије. Неке од њих су Координациони центар за Ко-
сово и Метохију, Комесаријат за избеглице Републике Србије, Црвени крст
UNHCR, UNDP, UNOCHA, OHCHR, OEBS, NRC, DRC, IFRC i Grupa 484.7
6 На изборима 2002. године само се 101 особа са Косова и Метохије на општини
Вождовац регистровала као гласач, што је било испод сваких очекивања, јер је та-
да било више од 6.000 расељених лица на овој општини. 7 UNHCR, UNDP, UNOCHA и OHCHR су организације при Уједињеним нацијама
за избеглице, развој, хуманитарну помоћ и људска права; OEBS је организација за
економску безбедност и сарадњу; NRC је норвешка организација за избегла и ра-
сељена лица; DRC је данска организација за избеглице и расељена лица, а IFRC је
међународна федерација Црвеног крста.
Danica Šantić
____________
95
Табела 1. – Расељена лица према општини привременог боравка на територији
Града Београда 2000. и 2006. године
Расељена лица 2000. година 2006. година
Територија
Укупно % у односу на укупан
број расељених у Беог.
Укупно % у односу на укупан
број расељених у Беог.
Град Београд
Барајево
Вождовац
Врачар Гроцка
Звездара
Земун
Лазаревац
Младеновац
Нови Београд
Обреновац
Палилула
Раковица
Савски Венац
Сопот Стари Град
Чукарица
53.013
1.103
6.640
567 4.381
4.352
6.190
2.021
4.780
4.239
4.014
3.751
2.429
1.646
751 1.200
4.949
100
2,1
12,5
1,1 8,2
8,2
11,6
3,8
9
7,9
7,6
7,1
4,6
3,1
1,4 2,6
9,3
58.651
1.264
6.765
687 4.707
4.408
7.039
2.381
5.030
4.690
4.199
4.834
2.858
1.701
795 1.279
6.014
100
2,2
11,5
1,2 8,0
7,5
12,0
4,0
8,6
8,0
7,2
8,2
4,9
2,9
1,3 2,2
10,2
Извор: Регистрација лица расељених са Косова и Метохије, UNHCR, 2000, Ин-
терно расељена лица у Србији по регионима/општинама 31.1.2006. године
Поједине организације истичу да је стваран број расељених лица мањи,
док друге наводе да је број много већи, пре свега број Рома, који нису има-
ли одговарајућу документацију о пребивалишту на Косову и Метохији пре
1999. године и који се нису одазвали регистрацији. Тако се број расељених
Табела 2. – Број интерно расељених лица у општинама Београда 2003. године
Општина Број пријављених код
UNHCR-a у марту 2003.
Број пријављених код огранака
Црвеног крста у мају 2003.
Чукарица
Нови Београд
Палилула
Раковица
Савски Венац Стари Град
Вождовац
Врачар
Земун
Звездара
5.738
4.624
4.602
2.786
1.703 1.256
6.717
626
6.937
4.274
9.559
7.000
6.345
4.713
1.600 1.530
7.000
799
10.392
8.386
Извор: Подаци UNHCR-a су из статистичког резимеа корисника помоћи UNHCR-
a по општинама у Србији, 1. априла 2003. Подаци Црвеног крста су из базе пода-
така Црвеног крста прикупљених са терена у мају 2003. године
Даница Шантић
____________
96
Рома са Косова и Метохије на територији Србије креће од 26.600 (стране
хуманитарне организације) па све до 50.000–100.000 (подаци САНУ). Пре-ма подацима Комесаријата за избеглице Републике Србије 60.000 расеље-
них лица нису били Срби. У највећем броју су били Роми око 50.000, али
је било и око 5.000 Албанаца, као и припадника различитих етничких гру-па. Већина свих регистрованих Рома живи у Београду, јер се они по својој
традицији насељавају у и око великих градских насеља. 8 Регистрацијом расељених лица са Косова и Метохије 2000. године
извршено је и мерење оптерећења општина привременог смештаја у одно-
су на постојећи број становника тих општина. Међу шест најоптерећени-
јих општина у Србији (Куршумлија 2.608, Краљево 1.452, Врњачка Бања
1.236, Бујановац 874, Прокупље 863) налазила се и једна београдска оп-
штина Младеновац са 849 расељених лица на 10.000 становника. Такође,
и у распону од 500–800 расељених лица на 10.000 домицилног становни-
штва су се издвојиле београдске општине: Гроцка и Обреновац.9
Табела 3. – Удео расељених у укупном становништву Београда 2006. године
Територија Број становника
по попису 2002.
Број расељених
лица 2006.
% расељених у
укупном станов.
Град Београд
Барајево Вождовац
Врачар
Гроцка
Звездара
Земун
Лазаревац
Младеновац
Нови Београд
Обреновац
Палилула
Раковица Савски Венац
Сопот
Стари Град
Чукарица
1.576 124
24.641 151.768
58.586
75.466
132.621
191.645
58.511
52.490
211.777
70.975
155.902
99.000 42.505
20.390
55.543
168.508
58.651
1.264 6.765
687
4.707
4.408
7.039
2.381
5.030
4.690
4.199
4.834
2.858 1.701
795
1.279
6.014
3,7
5,1 4,5
1,2 6,2
3,3
3,7
4,1
9,6 2,2
5,9
3,1
2,9 4,0
3,9
2,3
3,6
Извор: Интерно расељена лица у Србији по регионима/општинама 31. јануара
2006. године, Попис становништва, домаћинстава и станова, књ. 8, 2003.
Удео расељених лица 2006. године, у укупном броју становника Бео-
града износио је 3,7%. Општина са највећим уделом расељених лица у
8 www.kc.gov.yu 9 Регистрација лица расељених са Косова и Метохије, Високи комесаријат Уједи-
њених нација за избеглице и Комесаријат за избеглице Републике Србије, Бео-
град, 2000.
Danica Šantić
____________
97
укупном становништву 2006. године је и даље општина Младеновац са
9,6%, а за њом следе општина Гроцка са 6,2% и општина Обреновац са 5,9%. Са друге стране, најмањи удео расељених лица у укупном становни-
штву је у општини Врачар само 1,2%, Нови Београд 2,2% и Стари Град 2,3%.
Због непостојања прецизнијих података о броју расељених лица,10
али и укупног броја становника на Косову и Метохији, UNMIK је плани-
рао креирање базе података о расељенима унутар и изван Косова и Мето-
хије, као и у земљама Западне Европе. У јуну 2005. године UNMIK је до-
ставио захтев UNHCR-у да подржи активности на евидентирању броја ин-
терно расељених лица и других расељених мањинских заједница у оквиру
пописа становништва који се планира за 2007. годину.
Структурнe карактеристике расељених лица
Полна структура расељених лица на територији Републике Србије и Града Београда је према регистрацији 2000. године била готово идентич-
на: жене су чиниле 50,6%, а мушкарци 49,4% укупне популације, што по-
тврђује чињеницу да су се са Косова и Метохије исељавале целе породице.
Овај однос је остао готово непромењен и шест година касније, жене су
представљале 50,4%, док су мушкарци чинили 49,6%. Старосна структура
расељених лица се знатно разликовала од старосне структуре становни-
штва централне Србије и Војводине, јер је преовлађивало млађе становни-
штво Структура према функционалним групама старости је била релатив-
но уравнотежена. На територији Града Београда највише је било расеље-них лица старости од 20–59 година или 49,5%, а то је незнатно мање од
удела ове старосне категорије расељених лица у централној Србији и Вој-
водини од 50,7%. Према подацима из 2006. године удео лица ове старосне категорије се значајно повећао и износи 58.2%. Узраст од 7–19 година је
био други по учешћу са уделом од 24,4%, и био је већи у односу на удео у
централној Србији и Војводини од 21,3%. Деца до 7 година старости чини-ла су 2006. године 25,9% становништва, од чега деца до 4 године свега
1,5%. Удео деце узраста 0–7 година је био 14,1% на територији Града Бео-
града, што је мање од њиховог удела на територији централне Србије и
Војводине од 16,2%. Удео старе популације је био 12%, што је готово исто
и код расељених на целој територији Србије, а данас се тај удео значајније
повећао и износи 15,9%. Из овога произилази да су се 2000. године на те-риторији Града Београда привремено населила лица у најбољем старосном
добу погодном за рад и репродукцију. Просечна старост свих расељених
10
У попису становништва 2002. године пописана су расељена лица са Косова и
Метохије, али њихов број није ушао у коначан број становника централне Србије
и Војводине.
Даница Шантић
____________
98
лица у Републици Србији је била 30 година (мушкарци 28,2, жене 30,8 го-
дина), што је за 9 година ниже од просечне старости становништва Београ-да и Србије, а то је још један показатељ да су расељена лица била и поред
негативних тенденција демографског развитка, релативно млада у односу
на домицилно становништво. Међутим, приметно је повећање удела, пре свега, старијих од 60 година, као и средовечног становништва, а смањење
младог становништва, што говори да су интерно расељена лица захваћена
процесом старења.11
Посматрано по општинама, највећи удео младог становништва од
0–19 година је био на територији општине Земун и Вождовац, а најмањи
удео у општини Врачар. Највише расељених лица старости од 20–59 годи-
не регистровано је у општини Врачар и Савски Венац, а најмање у општи-
нама Младеновац, Лазаревац и Сопот. Највећи удео старих лица међу ра-
сељенима регистрован је на територијама општина Барајево, Врачар и Со-
пот, а најмањи у општинама Земун и Вождовац. Из напред наведених података произилази да су се на територијама општина Земун и Вождовац
највише населиле целе породице, док су се у централним градским општи-
нама насељавала неудата и неожењена лица пре свега због већих
могућности запошљавања.
Етнички састав расељеног становништва у току целокупног посма-
траног периода је релативно хомоген. Према регистрацији 2000. године,
141.396 лица или 76% свих расељених били су припадници српског на-
ционалности. За њима следе Роми са значајним уделом од 19.551
становника или 11%. Црногорци и лица која се нису изјаснила учествују са 5,1%, а удео Муслимана, Египћана и Албанаца је веома мали и износи не-
што више од 2%. Подаци за 2006. годину указују да није било значајнијих
промена овог показатеља. Готово половина свих расељених лица старијих од 15 година је има-
ло средње образовање. Основну школу завршило је свако пето расељено
лице, а без школе је било свако десето. У поређењу са становништвом цен-тралне Србије и Војводине, расељена лица на територији Града Београда, а
нарочито на територији насеља Београд су имала нешто виши ниво обра-
зовања, а тиме и повољније образовне карактеристике. То се објашњава
чињеницом што су многи завршили студије у Београду, а исто тако у град
су се досељавали становници са вишом и високом стручном спремом у на-
ди да ће у граду брже наћи посао и да ће зараде бити веће.12
11
Регистрација лица расељених са Косова и Метохије, Високи комесаријат Уједи-
њених нација за избеглице и Комесаријат за избеглице Републике Србије, Бео-
била становништво и одумирала. Ову чињеницу јасно потврђује и следећи
податак. Године 1948. троје од четворо становника Србије и Црне Горе би-ли су пољопривредници (удео пољопривредног у укупном становништву
је износио 71,1%), а по попису 1991. само једна петина (17,0%). Поред тога
величина овог пресељавања огледа се и у томе што је 1948. године 16,7% било градског становништва, а до 1991. тај удео се повећао на 52,2% (Гру-
па аутора, 1995).
Насељавање након Другог светског рата
Након Другог светског рата у Војводини је Савезном колонизаци-
јом досељено 216.306 лица који су до времена пописа прихватили колони-
зацију и још 21.293 који су се врло брзо вратили у стари крај. Овај број ко-
лониста је довео до пораста броја становника Војводине за 13,2%, тако да
је по попису 1948. године она имала 1.640.757 становника, а без овог тала-са број становника би био знатно мањи (1.424.451 становник). Колониза-
ција даје основу стално високом учешћу досељеног становништва у Војво-
дини. Од укупног броја колониста 4,3% чинили су унутрашњи колонисти,
0,3% колонисти из иностранства, а 95,4% колонисти из других подручја
Југославије. Најјаче миграционе струје биле су из Босне и Херцеговине и
Хрватске, које заједно чине 62,9% свих савезних колониста или 8,3% тада-
шњег становништва Покрајине (Ђурђев, 1995).
Од укупно 216.306 колониста досељених у Војводину након Другог
светског рата, у Бачку је досељено 125.679 лица, а то је 58,1% од свих колони-ста у Војводини. У Западној Бачкој, која обухвата пет општина (Апатин, Бач,
Оџаци, Сомбор и Кула), је било 75.865 лица што је овде износило 60,4% од
укупног броја колониста у Бачкој. Као што смо видели напред, општине Апа-тин, Оџаци, Сомбор и Кула, које се налазе у западном делу Бачке су имале ве-
лики удео немачког становништва у укупном становништву. Након Другог
светског рата готово сво немачко становништво је одсељено, а на њихова ме-ста су досељаване породице из Лике, Босне и Србије. Тако је у општину Оџаци
досељено 26.111 лица. Они су чинили чак 66,3% од популације на попису
1948. године у тој општини. У Кули су колонисти довели до пораста броја ста-
новника за 34,7%. Слично повећање броја становника је било и у општини
Апатин (за 34,2%). Сомборска популација се увећала за 23,9% у односу на по-
пис 1948. године. Најмање колониста (3.770) и најмање повећање броја станов-ника (за 19,6%) је било у општини Бач. На простор Јужне Бачке (обухвата оп-
штине Бачка Паланка, Бачки Петровац, Нови Сад, Темерин, Тител, Жабаљ, Бе-
чеј, Србобран и Врбас) је досељено 40.782 лица током послератне колонизаци-је. По броју колониста на првом месту су биле општине Бачка Паланка и Вр-
бас. У општини Врбас је досељено 17.420 лица што је било 46,9% од укупног
броја становника те општине са пописа 1948. године. Бачкопаланачка општина
бено питање итд.) такође веома негативно утичу на раст природног прира-
штаја избјеглог и расељеног становништва. Старосна структура ове кате-
горије становништва указују да је то популација коју карактерише завр-
шна фаза демографске транзиције, што јој даје обиљежје регресионог типа старосне структуре становништва. Међутим, један број избјеглих и расе-
љених лица је у периоду избјеглиштва засновао породицу, па је на неки
начин побољшао демографску слику простора гдје живи и тако бар при-времено успорио негативне тенденције на нисконаталитетним подручјима.
Посебно треба истаћи да су можда најзначајније демографске по-
сљедице процеса избјеглиштва у вези са поремећајем старосне, полне, образовне, етничке и економске структуре становништва. Наиме, са интен-
зивирањем избјеглиштва на овом простору значајно се измијенила и со-
цио-економска структура становништва, јер дошло је до значајног смање-
ња удјела фертилног и радног контингента у укупном становништву. Еви-
дентно је и повећање одлива младог становништва у правцу сусједних др-
жава и иностранства што касније изазива нагло погоршање старосне, али и образовне и квалификационе структуре становништва. Из ових примјера
може се само наслутити какве ће негативне посљедице у будућности у
структурама становништва имати простори полазишта. Према полно-старосној структури избјеглих и расељених лица у
Републици Српској 1996. и расељених лица 2001. године примјетна је не-
што већа заступљеност женске популације. То је логично обзиром да је
Draško Marinković, Branka Marinković
____________
123
сличан однос и код укупног становништва Републике Српске, односно ма-
њи је број мушкараца. Коефицијент маскулинитета избјеглог и расељеног становништва износио је 977,2, док је коефицијент феминитета имао ври-
једност 1023,3. Старосна група од 18 до 59 година доминира са 58,9% удје-
ла у укупној старосној структури избјеглих и расељених лица и мушке и женске популације. На другом мјесту су малољетна лица са 23,3%, док су
на трећем мјесту лица старија од 60 година са 17,3% удјела. Ова структура
остала је скоро иста и након ререгистрације 2001. године по којој се од
укупно 248.289 евидентираних избјеглих и расељених лица, највише или
59,5% односило на средњовјечно радно-способно становништво, 21,3% на
малољетна лица, а 19,1% на најстарију категорију становништва.4
Интересантан је податак који указује да је у периоду 1992–2001.
године у расељеним домаћинствима на простору Републике Српске рођено
укупно 21.309 дјеце која су по свом мјесту рођења одмах стекла статус ра-
сељених лица. Треба истаћи да статистичке анализе указују на чињеницу да најосјетљивију категорију избјеглог и расељеног становништва на чини
баш дјечији узраст, затим најстарија категорија становништва, као и кате-
горија болесних лица. Према првим анализама најчешће регистроване бо-
лести код категорије избјеглих и расељених лица су хронична обољења,
дијабетес, болести циркулаторног и респираторног система, итд.
Из анализе образовне структуре може се закључити да је највише
(око 33%) избјеглих и расељених лица са средњом школом, са основном
школом је око 27%, док је најмање лица са високом школом око 2% удјела.
Треба истаћи и веома скроман удио избјеглих и расељених лица са вишом и високом школом са око 6%.4 Међутим, највише забрињава знатно висок
удио од 15% који се односи на лица без завршене школе, што је знатно ви-
ше од просјека за Републику Српску који је у периоду 1996–2001. године износио око 8,9% у односу на укупно становништво старо 15 и више година.
Према квалификационој структури избјеглих и расељених лица,
доминирају лица са средњом стручном спремом са 28,8% удјела, затим ни-скоквалификована и квалификована лица са по 18% удјела. Најмањи удио
имају лица са завршеним факултетом, магистратуром или докторатом или
око 5,3% удјела.5
Етничка структура избјеглог и расељеног становништва простора
Републике Српске указује на чињеницу да је ова категорија становништва
скоро апсолутно српске националности. Измјена етничке структуре народа различитог националног и религијског опредјељења кулминирало је одсе-
љавањем муслиманског, хрватског и другог несрпског становништва које
је замијенио избјеглим и расељеним становништво српске народности. Ет-
4 Попис избјеглих и расељених лица у Републици Српској 1996. године.
5 Избјеглице из БиХ и расељене особе, Билтен, 2001.
Драшко Маринковић, Бранка Маринковић
____________
124
ничка композиција овог простора, која је била прије процеса избјеглиштва,
вјероватно више никада неће бити успостављена јер повратак избјеглог и расељеног становништва никада неће бити стопостотан. Досељавање из-
бјеглих и расељених лица претежно српске националности утицало је на
измјене етничке структуре, тако да апсолутну већину становништва Репу-блике Српске сада чини српски народ.
Промјене етничког састава становништва Републике Српске једна
је од најзначајнијих демографских посљедица процеса избјеглиштва на
овом простору. Тако је у највећем броју некада хетерогених регионалних
цјелина и општинских простора дошло до етничке хомогенизације станов-
ништва. Усљед рата и процеса избјеглиштва Срби су се хомогенизирали у
источној Херцеговини, гласиначко-романијској висоравни, Подрињу, Сем-
берији, Посавини и Бањалучкој регији. Супротно хомогенизацији српског
народа у Републици Српској десила се и етничка хомогенизација Бошњака
на простору Федерације БиХ и то у средњој Босни (зеничка регија), сјеве-роисточном дијелу Федерације БиХ (тузланска регија), Сарајевској котли-
ни и Цазинској крајини (бихаћка регија). Хрвати су своју националну до-
минацију остварили на простору западне Херцеговине, западних дијелова
бањалучке регије и жепачко-усорске области у средњој Босни.6
Статистичке анализе које прате националну структуру избјеглог
становништва из Босне и Херцеговине на простору Републике Србије ука-
зују да од укупног броја избјеглих лица српски народ доминира са преко
90% удјела. Као главни разлог треба истаћи да је рат приморао избјегла
лица да уточиште потраже на територијама гдје је њихова нација предста-вљала већинско становништво, јер се тамо осјећа сигурније. Тако су ет-
нички моменти били веома изражени, како у завичају који избјегли и расе-
љени напуштају, тако и у срединама у које се досељавају. Промјеном мје-ста боравка и измјеном етничке структуре трајно је измијењена и нацио-
нална мапа становништва, што може да има демографске, али и геополи-
тичке посљедице. Економска структура избјеглог и расељеног становништва је важна
за рјешавање основних животних проблема у вези са запослењем и социо-
економским положајем у друштву. Структура избјеглих и расељених лица
према активности указује на изразито тешко материјално стање ове катего-
рије становништва. Наиме, од укупног броја избјеглих и расељених лица у
Републици Српској 1996. године било је око 43% издржаваних, око 9% пензионера, а још око 39% лица није обављало никакво или је обављало
6 Маринковић Д. и Маријанац З.: Демографски аспекти процеса избјеглиштва у
Републици Српској, Зборник радова, Научни скуп ”Република Српска – десет го-
дина Дејтонског мировног споразума”, Академија наука и умјетности Републике
Српске, Бања Лука, 2005, стр. 487–495.
Draško Marinković, Branka Marinković
____________
125
неко повремено занимање. Од укупног броја радно способних запослено је
било само 9% лица. Треба истаћи да су могућности запошљавања ове кате-горије становништва биле веома ограничене због чињеница које указују на
велику стопу незапослености становништва Републике Српске. Од укуп-
ног броја избјеглих и расељених домаћинстава највише је било непољо-привредних и мјешовитих (заједно 87,3%), а најмање пољопривредних или
12,7% удјела. Према ререгистрацији 2001. године од укупног броја расеље-
них лица према занимању највише је било у статусу пензионера са 32,7%
удјела. Истовремено без запослења је било 24,5%, стални посао је имало
23,7%, посао је тражило 12,4%, док је привремени посао обављало 3,8% од
укупног броја расељених лица. Ова структура указује да је само 29,6% ра-
сељених домаћинстава имало сталне или повремене, а чак 37,7% није има-
ло никакве изворе прихода.7
Избјегло и расељено становништво у великим градским срединама
није било прихваћено на одговарајући начин, што је био велики проблем са којим се морало суочавати. Радно способна избјегла и расељена лица
била су веома ријетко у прилици да се запосле, јер постојећи закони нала-
жу да приоритет при запошљавању остварују друге категорије становни-
штва. Један од темељних фактора опстанка избјеглог и расељеног станов-
ништва на неком простору је и питање могућности запошљавања које код
нас нажалост тренутно зависи од социо-економског статуса лица које тра-
жи запослење. Међутим, треба истаћи да доста повољна образовна и ква-
лификациона структура избјеглог и расељеног становништва омогућава да
се будућа интеграција у овој области оствари у складу са тржишном орјен-тацијом и започетим процесом приватизације државних предузећа.8
Структура избјеглих домаћинстава према броју чланова један је од
значајних фактора који утиче на укупан друштвени, а посебно на социо-економски положај избјеглог и расељеног становништва. Према стати-
стичким изворима на простору Републике Српске, је према процјенама за
1996. годину, било 1.391 593 становника и 410.173 домаћинстава, односно 3,38 лица по једном домаћинству.9 Од укупног броја домаћинстава, према
попису из 1996. године, 132.298 или око 32% је било избјеглих и расеље-
них домаћинства. Свако избјегло и расељено домаћинство 1996. године је
у просјеку имало око 3,2 члана. Тај просјек је нешто нижи код расељених
7 Попис избјеглих и расељених лица 1996. и ререгистрација избјеглих и расељених
лица 2001. године у Републици Српској. 8 Marinković D.: Demographic consequences of the distribution of the refugees and
displaced persons of Republic of Srpska, International scientific conference “Migrati-
ons, Crises and Recent Conflicts in the Balkans, DemoBalk, Belgrade, 2005. 9 Демографска статистика, бр. 4 и 5, Статистички билтен, Републички завод за ста-
тистику, Бања Лука, 2001. и 2002.
Драшко Маринковић, Бранка Маринковић
____________
126
домаћинстава 2001. године јер износи око 3 члана. Према попису из 1996.
са једним чланом је било 13% избјеглих и расељених домаћинстава, са два члана 16%, са три и пет чланова 22%, док је највише домаћинстава са че-
тири члана са 28% удјела. Према ререгистрацији 2001. године, највише ра-
сељених домаћинстава је било са четири члана са 25%, док је најмање би-ло са пет и више чланова са 14% удјела. Смањење просјечног броја на три
члана код избјеглих и расељених домаћинстава је углавном посљедица
страдања становништва у ратним операцијама (погинули, нестали и сл.),
као и већим исељавањем пунољетних чланова домаћинстава у иностран-
ство, односно раздвајањем породица.10
Закључак Избјеглиштво на геопростору Републике Српске се испољило као
комплексан друштвени процес. Кроз ратни и послијератни период избје-
глиштво је на овом простору имало врло промјенљив интензитет који је изазвао бројне импликације. Главни правци избјеглиштва са овог простора
су били усмјерени према етнички хомогенијим срединама и иностранству,
при чему су неки традиционални миграциони правци имали веома важну
улогу. Скоро сваком избјегличком правцу је одговарао сличан контраток
из правца окружења, односно процес избјеглиштва на овом простору треба
схватити као двосмјерни процес у коме скоро равно партиципирају и одсе-
љавање и досељавање избјеглог и расељеног становништва. Обим избје-
глиштва на овом простору је био изузетно велик и обухватао је више од
30% од укупног броја становништва и домаћинстава у Републици Српској
1996. године. На овом простору манифестовале су се различите краткороч-не и дугорочне посљедице процеса избјеглиштва у демографској, али и у
просторној, социо-економској и политичкој сфери друштвеног развоја.
Процес избјеглиштва директно се испољио преко квантитативних поремећаја у порасту укупног броја становника и неких демографских
оквира основних функционалних контингената и структура становништва.
Полно-старосна структура избјеглог и расељеног становништва је скоро
идентична са овом структуром локалног становништва, па као таква не мо-
же у квалитативном погледу утицати на бржи демографски развој овог
простора. Образовна структура се такође веома подудара са структуром локалног становништва, односно она је чак мало и нарушена због повећа-
ња удјела лица без завршене основне школе. Етничка структура избјеглог
и расељеног становништва је најочигледнији примјер квантитативног, али и квалитативног, поремећаја који је изазван процесом избјеглиштва. Наи-
10
Попис избјеглих и расељених лица 1996. и ререгистрација избјеглих и расеље-
них лица 2001. године у Републици Српској.
Draško Marinković, Branka Marinković
____________
127
ме, са промјенама ове структуре дошло је до измјене етничке мапе станов-
ништва, па је у Републици Српској дошло до веће доминације српског на-рода. Економска структура упућује на чињеницу да она у квалитативном
погледу доласком избјеглог и расељеног становништва још више погорша-
на укупна социо-економска ситуација и велика незапосленост. У погледу стратегије, планова за будућност и трајних рјешења избјеглом и расеље-
ном становништву је омогућено да оствари своје право на слободан избор.
Дакле, Република Српска је специфичан геопростор чије се демо-
графске структуре, осим етничке, у квалитативном погледу нису значајни-
је измијениле под утицајем избјеглиштва. Међутим, треба истаћи да ће се
неке промјене испољити тек у наредном периоду, што би могло бити од
посебног значаја приликом анализе будућег пописа становништва на овом
простору. Наиме, геопростор Републике Српске још дуго ће бити под ути-
цајем избјеглиштва јер процес повратка становништва још није завршен.
Будући социо-економски развој овог геопростора ће свакако бити и један од кључних фактора повратка избјеглих и расељених лица. Стога, процес
избјеглиштва на овом геопростору треба посматрати у оквиру ширег кон-
цепта демографског и друштвено-економског развоја и са тог аспекта из-
бјегло и расељено становништво треба третирати у контексту демограф-
ског развоја и дефинисања програма популационе политике и просторног
планирања геопростора Републике Српске.
Draško Marinković
Branka Marinković
SPACE-DEMOGRAPHIC CONSEQUENCES REFUGEES PROCESS
OF REPUBLIC OF SRPSKA
Summary
Demographic consequences can, first of all, be seen through the influx of the
population, that is, in the quantitative and far less in the qualitative aspect. In the base,
these consequences had the change of the national structure and forming ethnically
homogeneous areas by which they were significantly reflected on the total demographic
development of this area. Namely, immigration of refugees and displaced persons of the
Serbian nationality, who have smaller rate of reproduction, influenced the weaker
natural revival of population of this area. Moreover, disarrangements in the reproduction
of the population which were formed during the transition, had manifold and long-
lasting negative consequences as the disarrangements in insufficient parturition of
population. These facts can be connected with the low, and in the last two years,
negative rate of natural growth of population in Republic of Srpska. Birth-rate is
persistenlty falling, mortality is approximately constant, and without regard to the
intensity of the return of the exiled and displaced persons, the total number of the
inhabitants does not increase. All former analyses point out at the fact that with the
Драшко Маринковић, Бранка Маринковић
____________
128
return of the refugees and displaced persons, the improving of birth-rate cannot be
expected in this area. In connection with this phenomenon, as well as with the intensing
of the socio-economic problems, there are fewer members in the households. In these
circumstances, parents do not have the conditions to bring up their children so they do
not want them, and these processes accelerate depopulation of the greater part of
Republic of Srpska.
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
Македонија 949.958 648.989 8.486 320 282.820 9.343
% 100,0 68,3 0,9 0,0 29,8 1,0
Црна Гора 360.044 272.702 26.070 63 61.038 171
% 100,0 75,7 7,2 0,0 17,0 0,1
Извор за табеле 3. и 4: Демографска статистика, Државни статистички уред
ДФЈ, св. 3, Београд, 1945.
Прегруписање и прерачунавање података из пописа 1931. на феде-
ралне јединице и покрајине ДФЈ (односно ФНРЈ) изведено је у изворном
Светлана Радовановић
____________
138
материјалу и за срезове и општине. У вези конфесионалне структуре Др-
жавни статистички уред ДФЈ је податке сажео у четири, односно пет група (православни, римокатолици, евангелисти, муслимани и остали); овој кла-
сификацији недостаје из објављених табеларних података по бановинама,
срезовима и општинама Краљевине Југославије само група ”остале хри-шћанске” (вероисповести). Међутим, у уводном поглављу књ. II пописа
1931. (објављена 1938) је на нивоу бановина приказана конфесионална
структура за 17 верских заједница, односно цркава, и то:
1. православни 6.785 501 или 48,7%,
2. римокатолици 5.217 847 или 37,4%,
3. муслимани 1.561 166 или 11,2%,
4. гркокатолици 44.605 или 0,3%,
5. старокатолици 7.273 или 0,1%,
6. евангеличко-аугсбуршка црква немачка 113.218 или 0,8%,
7. евангеличко-аугсбуршка црква словачка 62.061 или 0,5%, 8. реформисана (хелветско-калвинска) црква 55.890 или 0,4%,
9. друге евангеличке вероисповести 5.812 становника,
10. назаренска вероисповест 6.990 или 0,1%,
11. баптистичка вероисповест 1.231 лица,
12. методистичка вероисповест 993 становника,
13. адвентистичка вероисповест 983 житеља,
14. израелитска вероисповест 68.405 или 0,5%, од тога по верском
обреду: јеврејско-сефардски 26.168, јеврејско-ашкенаски 39.010 и јевреј-
ско-ортодоксни 3 .227, 15. остале вероисповести 524 лица,
16. без конфесије 1.107 житеља,
17. непознато 427 становника и Укупно 13.934 038 (100,0%).
Закључак
Методологија обраде података о матерњем језику и вероисповести
у пописима становништва Краљевине Југославије изведених по критерију-
му присутног (de facto) становништва је изграђена по концепту југословен-
ске идеје усмерене ка интеграцији свих популација југословенског порекла
и свих релевантних језичких група у југословенски народ и нацију. Изван
ове категорије остају националне мањине и страни држављани. Детаљна систематизација конфесионалних заједница и група отвара одређене мо-
гућности истраживања корелације између језичких и верских категорија на
обласном и локалном нивоу, у првом реду, између срезова и управних оп-штина, што није било могуће урадити у овом сажетом чланку. Југословен-
ска етнонационална опција, која је у међуратном периоду имала за циљ
Svetlana Radovanović
____________
139
стварање државе по западноевропском моделу нације грађана је у соција-
листичкој федеративној Југославији темељно поништена националном и државном политиком етничког федерализма. И поред тога, рефлекс југо-
словенства прати све послератне пописе становништва СФР Југославије
закључно са 1991. годином, да би у некој мери дошао до изражаја и у по-писима изведеним у осамостаљеним бившим југословенским републикама
(осим БиХ).
ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ
Андрејка Р.: Предговор и претходне напомене, књ. II, Дефинитивни резултати
пописа становништва од 31. марта 1931. године – Присутно становништво по ве-
роисповести, Београд, 1938, стр. I–XII.
Брезник Д. и сарадници: Демографске, социјалне и економске карактеристике
становништва националности у Југославији, ИДН – ЦДИ, Београд, 1973.
Ђурић Д. М.: Увод у Претходне резултате пописа 1921, Дефинитивни резултати
пописа становништва од 31. јануара 1921. године, Београд, 1932, стр. I–XXXIII.
Југ А.: Општи део, књ. I, Дефинитивни резултати пописа становништва од 31.
марта 1931. године, Присутно становништво, број кућа и домаћинстава Краљеви-
не Југославије – Општа државна статистика, Београд, 1937, стр. V–XV.
Курејш З.: О положају турске националне заједнице на Косову и Метохији, Го-
ранци, Муслимани и Турци у шарпланинским жупама Србије, САНУ, Београд, 2000.
Сентић М. и Пецељ Г.: Увод у књ. IX Коначних резултата пописа становни-
штва од 15. марта 1948. године, Становништво по народности, Београд, 1954,
стр. IX–XXXIV.
Становништво предратне Југославије по вероисповести и матерњем језику по попису од 31. III. 1931, Државни статистички уред Демократске федеративне
Југославије, Серија II, св. 3, Београд, 1945.
Претходни резултати пописа становништва у Краљевини Срба, Хрвата и
Словенаца 31. јануара 1921. године, Дирекција Државне статистике у Београду,
Сарајево, 1924.
Svetlana Radovanović
ETHNIC STRUCTURE IN THE KINGDOM OF YUGOSLAVIA REGARDING
NATIONAL POLICY OF YUGOSLAV NATIONALITY
Summary
The Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians (december 1918 – october 1929), that
changed its name by King's decree to Kingdom of Yugoslavia (1929–1941), was
unitary, centralistic national state built on idea of yugoslavism and concieving of ”three-
named” homogeneous nation, of ”three tribes of the same nation” (Serbs, Croats and
Slovenians) which are on the same path of ethnic consolidation into the yugoslavian
people and nation. In keeping with that kind of integrationally national policy, big
changes were carried out in administration and territorial organization. Until 1922. the
Светлана Радовановић
____________
140
Austrian-Hungarian type of province model was in charge, the model of province's
autonomy (7 provinces), which is replaced by classification on 33 administrational
areas, and then (1929) by classification on 9 banovina's (regional unit rules by a ban)
and Administration of the city Belgrade. In context of yugoslavian idea and relevant
territorial organization of authority, the data of dynamics, ethnic and religious structure
of population are stated in 1921. and 1931. censuses. Basic criteria of national belonging
was native language. During the data processing persons who stated serbian or croatian
(also serbo-croatian or croatian-serbian) native language were gathered into one
language (ethnoliguistics) category, in which were attached persons of slovenian native
language, and also all dialects of Macedonian Slavs and muslims of yugoslavian
heritage. Data of native language are officially evaluated in sense of nationality and
systematized in 8 modalities:
serbian or croatian or slovenian, other slovenian languages, romanian and cincarian
(collective), italian, german, hungarian, arnautian (albanian) and others. It is interesting
that in public table's results of censuses, turkish native language is not singled out,
although ethnic Turkes and turkize members of other ethnic groups were making one of
the largest national minorities (150 139 Turks according to 1921. census). This ratio of
state statisics toward turkish ethnolanguaged group had nothing to do with
discrimination of Turkes, but striving of authorities not to get into different occurrences
and shapes of ethnic flotations within muslim's entities.
On the basis of application of those methodology of cenuses, in which native language
is cornerstone of nationality, the official conclusion was that already census from 1921.
shows that ”majority of population (82,9%) enveloping serbo-croatian-slovenian native
language, so it can be certified that the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians is
nationaly homogenous state.” Censuses of 1921 and 1931, realised by criteria of present
(de facto) population, has devoted special attention to foreign citizens and official
national minorities. So in that way, only german (513 472), hungarian (472 409),
arnautian (albanian, 441 740) and romanian (actualy romanian-vlach, 229 398) national
minority were counting 1 657 019, or 13,8% from 12 017 323 inhabitants of the
Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians in the year 1921 in its state boundaries of that
time. Parallely with language structure, the religious structure of population represented
the area of the most detailed statistic analysis which include 17 religious modalities;
from that 13 Christianic and 3 israelit (Jews, by the type of religious rite); all muslims
were classified in one religious group; the portion of other confessions and persons
without confession is minor. Tables 1, 2 and 3 (A, B) representing excerpt of results of
census about ethnolinguistic and ethnoconfessional structure of population of the
Kingdom of Yugoslavia in year of 1921. and 1931.
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
141
УДК 314.112(478)(091)
323.1(478)(091) Оригиналaн научни рад Original scientific work
Dorin Lozovanu
ETHNOHISTORIC AND ETHNOGEOGRAPHIC CHARACTERIZATION OF
THE POPULATION OF MOLDOVA
Извод: Циљ рада је да анализира еволуцију етничке структуре популације Молда-вије. Главна пажња је посвећена садашњој етничкој ситуацији и ово је једна од пр-
вих студија из ове области од задњег пописа 2004. године. Етничка разноврсност
одсликава различите историјске периоде, регионе и описе етничких група на тери-
торији Молдавије. Утицај етничког фактора на политичке процесе је такодје поме-
нут. Надамо се да ће ова студија допринети знању о прошлој и садашњој етничкој
Abstract: The paper attempts to analyze the evolution of ethnic structure of population from Republic of Moldova. Main attention is paid to the actual ethnic situation and it is
among first studies in this domain after the last census from 2004. Ethnic diversity is
characterized by the historical periods, regions and description of the main ethnic
groups presented on the territory of Moldova. Importance of the ethnic factor on the
political processes is also mentioned. Hoping this study will contribute to the knowledge
about past and present ethnic situation in the Republic of Moldova.
Historical reasons for the current ethnic structure
The territory of the actual state of Republic of Moldova is a consequence of several changes inside the area of historical Moldova. Until the 19
th century the
most part of today’s territory of the Republic of Moldova belonged to Moldavian Principality. The distinct evolution of Moldavian state eastern of
Prut River started after this territory was included in Russian Empire in 1812. The province of Basarabia was established between the rivers Prut and Nistru, but the territories eastern part of the Nistru which became a part of the Russian
Empire earlier, at the end of 18 century, belonged to the provinces Podolia and Herson. The existence of an independent Moldavian state lasted until 1859,
between Carpathians and Prut, after that a common Romanian state was established.
Dorin Lozovanu
____________
142
As a consequence of the revolution from 1917, which ended with a breakdown
of the Russian empire and founding of the USSR, the first independent Moldavian state in the borders of Basarabia province was proclaimed. But in 1918 this Moldavian republic was included to Romania. On the Moldavian
territories eastern Nistru in 1924 the Moldavian Autonomous Soviet Socialist Republic was created.
The borders of the actual administrative territory of Republic Moldova were established in 1940, after uniting the territories of Basarabia and Moldavian Autonomous Soviet Socialist Republic. Almost half of the both territories were included in Soviet Ukraine (northern, southern and eastern regions of historical Moldova). During the Second World War the whole territories of Basarabia and Transnistria were under administrative control of Romania. The reestablishment of MSSR after Second World War was in the same borders as in 1940. The
soviet period in Moldova continued until 1991 when the declaration of independence followed. During the process of establishing an independent state, Moldova had to confront several ethnic and political problems. After the short
war period in 1992 which ended with declaration of Independence of Transnistria region, Moldova was actually divided into 2 parts. This conflict situation continues till nowadays and ethnical factor is one of the reasons of separatist movements. Several border changes during the last 2 centuries at the level of Moldavian country together with instability of internal administrative-territorial divisions, makes the exact evaluation of ethno-demographical structure much harder.
The actual territory of the Republic of Moldova was first inhabited during prehistorically periods but the ethnic character of the first population is difficult to establish. Beginning with the 3rd millennium before Christ, the Indo-
European population spreads throughout Southern Europe. From the 5th century
B.C. the Thracian population is distinguished in South-Eastern Europe. Very
important impact for the creation of today’s ethno-linguistically structure was the extension of Roman Empire in South-Eastern Europe with the following process of Romanization. Although a small part of Moldova was influenced by
Roman administration, the ethnical processes of early centuries A.D. resulted in general Romanization of population in the Carpathian – Danubian region. The ethnic evolution of the following period in Moldavian region was influenced by numerous migrations of different ethnical groups (Germanic, Turkic, Ugric,
Celtic, Iranian and Slavic). Although the autochthonous population managed to preserve the Romanic ethno-linguistic character, important influence in ethnical evolution was exercised by Slavic and Turkic elements. The establishment of
Moldavian entity was influenced from the beginning by Hungary (1352–1359) and afterwards by the Ottoman Empire (1538–1812). During this period the
capacity of assimilation of different ethnical elements by local Romanized population was quite high, but we can mention that only the hilly-forested
Dorin Lozovanu
____________
143
regions of central Moldova kept continuity of stabile population during all this
periods. Connected with creation of a distinct political entity Moldova has developed the ethnical identity of local Romanized population as Moldavians. The ethnical structure of Moldavian region for the 18th century shows the
evident predominance of Moldavian (Romanian) ethnic majority. South east and east regions of Moldova were the areas where Tartars/Nohai tribes migrated up
to 19th century. The ethnical mosaic until 19th century was completed by existence of Armenian, Jewish, Turkish, Greek, Polish, Russian and Gypsy communities. The recent ethnical structure of Moldova was influenced by the including these territories into the Russian Empire (beginning with 1792 for Transnistria region and 1812 for the territory between Prut and Nistru). We can identify following major transformation in ethnic structure of Moldova, for the period between 18–19th centuries, which affected mainly south and east regions:
– the continuous reduction of Tartar / Nohai population ending with the total deportation until beginning of 19
th century from south-east Moldova to
Caucasus, Crimea and Dobrogea.
– The Russian Empire policy of agrarian colonization on the territories, especially of eastern and southern Moldova by diverse ethnic groups from the Balkans and Central European regions. First Balkan colonists who came at the end of 18
th century (Bulgarians, Serbs
and Greeks) assimilated with local population. The second wave of Balkan colonists settled in an organized way in the regions of Southern and (less) Eastern Moldova, during the first half of 19
th century kept their ethnic specific
until present, absolute majority of them are ethnical Bulgarians and Gagauzians. The first organized groups of German colonists settled at the end of 18th century of the region of South-Eastern Transnistria, but the main part of them came in
the periods of the begging of 19th century in south Basarabia. The majority of
German-speaking colonists came from the territories of today Poland,
Mecklenburg and Württemberg. During the 19th century there was a
considerable migration of Russians and Ukrainians to the territories of Moldova. The number of Jews raised as well, those came mainly from Austro-Hungarian
Empire. Although at the beginning of 19th century the total population of Moldova estimated around 300 000, then close to 1860 it raised over 1 000 000, 350 000 out of which migrated into Moldova. As a consequence the ethnical structure of population has diversified. At the end of 19th century Moldavians
represent about half of total population followed by Ukrainians (arr. 18%), Jews (arr. 10%), Russians (arr. 8%), Bulgarians (arr. 5% ), Germans (arr. 3%), Gagauzians (arr. 3%), Gypsies and Poles (less then 1%). Fast urbanization
during 19th–20
th centuries substantially contributed to diversification of the
ethnical structure.
During the Romanian time of administration in Moldova 1918–1940 there were changes in ethnical structure as well, i.e. the percentage of ethnical Romanians
Dorin Lozovanu
____________
144
(Moldavians) in 1930 grew arr. 65%. Due to the high birth-rate the total
population in 1940 grew over 3 000 000 inhabitants. The events which happened during the Second World War had some consequences to the ethnical structure like:
– Migration and deportation of ethnical Germans from the Southern Basarabia and Transnistria
– Mass extermination of Jews by the Nazi regime – Losses in the population due to the war actions which affected all
ethnic groups The process of mass deportation initiated by Stalinist regime which started before 1940 for Transnistria region and continued 1945–1953 for the rest of the territory, affected all the local population, mainly Moldavians. The soviet period after 1953 was characterized by the relative stability including
evolution of ethnical structure. The migration of the population beyond Moldova especially to the urban areas leads to the bigger variety of ethnical structure. Both mixed marriages and social-economical migration inside the
USSR increased number of ethnical groups already present in Republic of Moldova (Russians, Ukrainians and Armenians) and to the appearance of some small ethnical minorities originally from other Soviet Republics (Byelorussians, Azeri, Uzbeks, Kazakhs, Georgians, Lithuanians, Chuvashs, Mordvins etc.) Even though the migration from other regions of USSR increased the number of non-indigenous population, the percentage of Moldavians managed to maintain around the same level (arr. 64%) due to the high birth-rate. The last period in
the ethno-political evolution of Moldova is connected with the disappearing of USSR and the declaration of independence in 1991. The movement of national emancipation of Moldavians, including the form of Romanian nationalism,
brought to the inter-ethnical tension in relationships with ethnical minorities. One of the main problems of misunderstanding between the Moldavians and
ethnical minorities (who are mainly Russian-speakers) was the language barrier and different visions for linguistic policy. Although the ethno-linguistically factor is neither the only nor the main factor in starting the conflicts on the
territory of republic of Moldova, it had a quite important formal role. The discussions over the ethnical identity of main population transformed into a conflict concerning the use of ethnonym and glottonym Moldavian versus Romanian. The official language which was established was Romanian but the
ethnical identity for the majority of the population remains Moldavian The conflicts from Transnistria and Gagauzia started in 1990, reached the points of military fights (1992). In Gagauzia came to the compromise with according a
statute of autonomy (1994) based on the ethnical criteria. In Transnistria case the situation is much more complicated, in fact it leads to the split of the
territory of Moldova, into Moldova itself and so called Dnester Moldavian Republic, which includes tiny strip along the eastern border of Moldova.
Dorin Lozovanu
____________
145
Current ethnic structure
The ethnic structure of the population of Moldova after 1990 maintains the territorial distribution of ethnic groups which was characteristic from the second
half of 20th century.
According to the ethnical variety we can distinguish four major regions, which
have their own geographical, historical and economical significances: Northern, Central, Southern and Eastern (Transnistria).
1. Northern Moldova is characterized by Moldavian ethnical majority which is over 80% in North-Eastern part (rayons of Soroca, Floresti, Şoldăneşti, Rezina) and less than 80% in North-western part (rayons of Briceni, OcniŃa, EdineŃ, Rîşcani, Glodeni). Here we can find the compact areas of Ukrainian population, more numerous in the rayons of OcniŃa (30,8%), Briceni, EdineŃ,
Glodeni, Rîşcani (between 20 and 25%). BălŃi, the main city of Northern Moldova has a relative majority of Moldavians (52,3%), but high percentage of Ukrainians (23,9%) and Russians (19,2%) as well. Other representative ethic
minorities in this part of Moldova are the Gypsy communities from towns Otaci and Soroca and small Polish community in the village of Stîrcea, Glodeni rayon.
2. Central Moldova was always the core of ethnic Moldavians. Here from the beginning of medieval Moldavian State and until now the percentage of Moldavians remains very high, generally over 90%. In this region we can observe also the higher percentage of population that has declared themselves as Romanians according to the results of 2004 census (7,1% for Orhei rayon).
Other ethnic groups, such as Ukrainians, Russians and Gypsies, make small communities surrounded by Moldavians. The main city in the region is Chişinău, the capital of Moldova, where the ethnic structure is more complex
and the predominance of Moldavians is not as evident as in rural areas. There was a growth of more than 15% of the Moldavian population from 1989 to 2004
census, (Today they are constituting 68,4% of Chişinău population, we can add also the 4,4% of whom declared as Romanians). Anyway, the persistence of Russian-speaking comunity is still quite evident as well in Chişinău and some
other smaller towns. 3. Southern Moldova has the most complicated ethnic structure from
long time ago. This region was traditionally on the way of migrations, also the natural conditions of stepe make the population not very stabile during the
history. This region was much affected by political-administrative changes of teritory, beginning from the time of Turkish Empire, to the anexation of bigger part of South Moldova after 1940/1945 by Ukraine, which made big disturbance
for the political, economic and ethno-cultural development of the region. The remaining part of the territory under Republic of Moldova in this region has
suffered also the biggest teritorial-administrative changes after 1990, compared to the other parts of the country. The organization of curent administrative
Dorin Lozovanu
____________
146
structure depends on the ethnic criteria as well, due to the fact of establishment
of an authonomous teritorial unit for Gagausians – Gagauz Yeri, and also we can consider somehow as ethnical unit the rayon of Taraclia, with majority of Bulgarian population. For the South Moldova we can identify 3 different
regions, according to the ethnical predominance: – Western part, along the Prut River (rayons Leova, Cantemir, Cahul)
with the absolute ethnic majority of Moldavians (arr. 80%). The main town here is Cahul, ethnicaly mixed, but with high predominance of Moldavians;
– Central part of Southern Moldova, named Bugeak, with the interference between the Gagauz Yeri autonomous region, which was constituted after the referendum in each locality and does not have the continuous territory, where the Gagauzians have absolute majority of 82,6% and the rayon of Taraklia, where the Bulgarian population forms majority of 66%.
Somehow ethnically mixed, but with the predominance of Moldavians (69,9%) is the rayon of Basarabeasca. Main urban center is Komrat, the capital of Gagauz Yeri region.
– South-East Moldova, which include today rayons of Căuşeni and Ştefan Vodă, where Moldavians are forming over 90% of population.
4. Eastern region of Moldova, today controlled by the authorities of so-called Dnester Moldavian Republic, have specific situation also in ethnical structure. For the total population of this territory we can mention the relative balance between 3 ethnic groups: Moldavians, Ukrainians and Russians. Moldavians predominate in all the rayons, forming over 60% in Grigoriopol and
Dubasari rayons, and lightly over 45% in the Camenca, RîbniŃa and Slobozia rayons, but they are less than 30% in urban centers of Tiraspol, Bender and RîbniŃa. Ukrainians are present in all of the rayons and towns, but more numerous in Camenca and RîbniŃa (arr. 40%), also in urban localities. Russians represent mainly urban population of Tiraspol, Bender and surrounding area. Many of them was coming after 1945, some are from older communities.
Ethnical processes in this region are totally different from those in the rest of Moldova, the main used language here is Russian, although officially the
Dnester Moldavian Republic has 3 state languages: Moldavian, Russian and Ukrainian. It is important to mention that Moldavian language in this region have not accepted the Latin alphabet, like in the rest of Moldova, but still uses
the Cyrillic one. Small ethnic communities in this region are also Bulgarians (in the Parkani village near Bender), Jewish, Gagauzians, German, Polish and Byelorussians. We can talk about substantial differences in the ethnical structure also between rural and urban population. The percentage of Moldavians, Gagauzians and Bulgarians is much higher in rural areas, opposed to the Russians, Ukrainians, Jews and other minorities which are mostly concentrated in urban areas.
Dorin Lozovanu
____________
147
For the Territory of actual republic of Moldova during the Soviet time the
censuses of 1959, 1970, 1979, and 1989 were organized. For the entire period 1959–1989 we can remark the relative stability concerning the percentage of main ethnic groups according to the table shown below:
Ethnic groups % 1959 1970 1979 1989
Moldavians 65,4 64,5 63,9 64,5
Ukrainians 14,6 14,2 14,2 13,8
Russians 10,2 11,6 12,8 13,0
Gagauzians 3,3 3,5 3,5 3,5
Bulgarians 2,1 2,1 2,0 2,0
Jews 3,3 2,7 2,0 1,5
Other ethnic groups 1,1 1,4 1,6 1,7
The first census organized after the declaration of independence was in October
2004. Total population of the Republic of Moldova, including Transnistria region, is 3 943 571 inhabitants (2004), on the territory of 33 700 square km, from which 4163 square km is under control of self-proclaimed Dnester Moldavian Republic. Density of population in Moldova was the highest among
former Soviet republics and remains around 130 inhabitants per sq. km. Also Moldova can be considered among the most rural countries in Europe, with 53% rural population. For Moldova are also specific quite large rural settlements,
many of them having more then 5 000 inhabitants. The period 1989–2004 is characterized by numerous transformations in the
political, economical and social systems, which affected the ethnic structure of the population. The demographical changes among the main ethnical groups in Republic of Moldova, according to the statistics from 1989 and 2004, in the territory officially controlled by Republic of Moldova, without self – proclaimed Dnester Moldavian Republic, are presented in the following table:
1989 2004
Ethnic groups persons % persons %
Total population 3 595 660 100 3 388 071 100
Moldavians 2 513 447 69,9 2 579 202 76,1
Ukrainians 405 160 11,3 83 367 8,4
Russians 350 899 9,8 198 144 5,8
Gagauzians 148 679 4,1 147 661 4,4
Bulgarians 73 489 2,0 65 072 1,9
Romanians 2 477 0,1 70 275 2,1
Other ethnic groups 101 509 2,8 44 350 1,3
Comparing to the previous period, the statistics of 2004 present following aspects: 1. The official census was realized only on the territory under Moldova
administration, without Transnistria. 2. Total number of population of Moldova (without Transnistria) has decreased from 3 595 660 inhabitants in 1989 to 3
Dorin Lozovanu
____________
148
388 071 in 2004. The natural growth of the population considerable decreased
for all ethnic groups, as a result of socio- economical crises. The decrease of total number of the population is a result of both factors: the natural balance of population, which became negative and the intense migration out from
Moldova. 3. Percent of ethnic Moldavians/Romanians has increased from 70% in 1989 to 78,2% in 2004. 4. According to the ethnic self identity, the same
ethnic group has split up into Moldavians (76,1%) and Romanians (2,1%). 5. The percentage of ethnic minorities has decreased substantially, as result of migration and lower natural increase among the urban population of Slavic origin. Among the ethnic minorities only Gagauzians and Gypsies have increased in the total percentage. A substantial number of ethnical Russians, Ukrainians, Jews and other ethnic minorities migrated to the regions of their historical origin, especially in the first years after the declaration of
independence. 6. Important changes in the territorial-administrative units have resulted in the creation of ethnically based Gagauz Yeri autonomous region (for Gagauzians) and Taraklia rayon (for Bulgarians). Also the borders between
other administrative units inside Moldova have changed, which make comparative studies more difficult. There is a specific situation the eastern part of the Republic of Moldova, which is called Transnistria. In fact, after 1990 this territory it is not under administration of the official authorities of Moldova, but under the self-proclaimed Dnester Moldavian Republic, with the capital in Tiraspol. Besides the international recognition, this ”independent republic” has all the structures
of a separate country, such as political, economic, military, cultural-educational, separate money, state symbols etc. The territory of this republic is 4163 square km. The authorities of this region have not participated in the organization of
the official census in Moldova, but they organized a separate one in November 2004. Although this census was not officially recognized by the Moldova and
international authorities, other veridical date is also difficult to establish. According to the Transnistrian poll of November 2004, entire population of self-proclaimed republic is 555 500 inhabitants, which shows significant
decreasing of the population, from 679 000 in 1989. Some evident changes can be noticed in ethnical structure as well. According to the Transnistria statistics from 2004 Moldavians represents 31,9%, Russians 30,3, Ukrainians 28,8% and others 9% (Bulgarians, Poles, Germans, Jews, Gypsy etc.). Comparative, in
1989 Moldavians were arr. 33%, Russians and Ukrainians arr. 29% each. Although in conflict between Transnistrian separatists and official Moldova ethnical factor is not the main motive, some importance of ethno-linguistic
aspects is evident as well. Brief characteristic of the main ethnic groups in Moldova:
1. Moldavians/Romanians are representing the main and autochthonous population in Moldova. By origin, Moldavians are the Thracian-
Dorin Lozovanu
____________
149
Dacian population linguistically Romanized in the first centuries AD. Several
other ethnic elements, especially Slavic and Turkic origin were assimilated among Moldavians until present. Although the language and origin is very similar with the rest of Romanian population, Moldavians have mainly separate
ethnic identity as distinct ethnic group. Historically Moldavians are the same population as in the eastern Romania - Moldova region, where the integration in
common Romanian ethnic identity was successful. Separate ethnic identity as Moldavians is kept in the regions eastern of Prut River. Total number of declared ethnic Moldavians is over 3 millions, more than 80% living in the Republic of Moldova. Moldavians form over 50% of the population in 33 out of 35 territorial units of the Republic of Moldova (over 80% in 24 units), and also over 50% in 2 from 7 territorial units of Transnistrian region. As the titular nation of the country, Moldavians have an active development of
national culture, in many aspects common with Romanians. Officially state language of Republic of Moldova is called Moldavian, but the writing language is the same standard Romanian language, some differences being just in spoken
language, as dialect. Specific situation have Moldavians in Transnistria region, where the influence of Russian language and culture is higher and the written language still keeps Cyrillic alphabet. Moldavians in this region, same as in the territories under Ukraine’s administration, have some troubles in the ethno-cultural development, lack of educational possibilities in mother tongue and of free expression of national rights.
Some socio-economic and ethno-political conflicts between the Moldavian majority and ethnical minorities in Moldova can be mentioned. The main problem is the one of misunderstanding in the linguistic aspects, due the fact
that majority of ethnically non-Moldavian population in the Republic of Moldova don’t speak or hardly speak the Moldavian (Romanian) language.
Discrepancy in the socio-economic structure of population, with mainly urban Russian-speaking community and mainly rural Moldavians/Romanians has some impact on the ethnic relationship as well.
Inside the Moldavian community the main ethnic dispute is related to the question of ethnic identity and name of language and nation. According to the self-identification of the majority of population the ethnic identity as Moldavians is prevalent. Smaller part of population considers themselves as
Romanians, based on common historical origin and same language. In fact we can consider the ethnic relationship between Moldavians and Romanians very similar with the identification of Austrians versus Germans and many other
examples of linguistically same population in different political units. Outside Republic of Moldova, Moldavian communities are in Ukraine, where
they form compact area in the Odessa and Chernovtsy regions in the territories formerly belonging to Moldova. As result of migrations, Moldavians are present
Dorin Lozovanu
____________
150
in Russia and other former Soviet republics, more recently also in many
European countries, such as Italy, Portugal, Greece etc. Absolute majority of Moldavians belongs to the Christian Orthodox church. The national orientation has influence on the church. Population oriented to
Romania and with strong Romanian identity, has constituted the Mitropoly of Basarabia, under Romanian church authority. The majority of churches are still
under the Mitropoly of Moldova administered by the Russian Patriarchy. 2. Ukrainians are the most numerous ethnic minorities in Moldova.
First Ukrainian population in Moldova is attested from the 18th century. Number of Ukrainians was constantly increasing during the 19th and 20th centuries, because of migration in the form of infiltration from the North and East and also like colonization during the rule of the Russian Empire. According to the census of 1989 there were 600.366 Ukrainians in Moldova. Official census of 2004
shows 283.367 Ukrainians, but without Transnistrian region. In Moldova there are 2 main regions with Ukrainian population: Northern part of Moldova, where in the rayons of Briceni, EdineŃ, OcniŃa, Rîşcani and BălŃi
municipality Ukrainians representing more than 20% of the population, and Transnistria, where in the Kamenka and RîbniŃa rayons Ukrainians form about 40%, over 25% also in Tiraspol, Dubasari and Slobozia. Ethnic identity of Ukrainians from Moldova is closer to the Russian, due the fact that majority of them, especially from the urban area, consider Russian language as their home one. By origin, there can be distinguished Ukrainian communities from Moldova and Ukrainians who have migrated from different
regions of Ukraine during the Soviet time. In some Ukrainian villages one can notice assimilation with the Moldavian part. Other Ukrainians are mainly integrated to the Russian-speaking community. Ukrainian ethnic emancipation
movement has also been attested, by establishing of Ukrainian schools, artistic and cultural organizations. This movement is sustained by Ukraine as well.
After 1990 some Ukrainians have migrated to the Ukraine or other regions, but generally stayed in the communities inside Moldova.
3. Russians numerically is not such a big community, but ethno-
politically play quite important role, as the core of so called Russian-speaking community. The origin of Russian population of Moldova is different. First Russians came at the end of 18th century as religious refugees from Russian Empire, so called old believers (staroobreadtsy), many of them have
linguistically assimilated with Moldavians. Second period of Russian migration is during the time of Russian Empire, when they came as representants of authorities and rural Russian colonists in few regions. The bigger number came
within the Soviet time, as specialists, official representants and as result of mixed marriages. The number of Russians was 562 069 in 1989 census for all
Moldova, but only 198 144 in 2004 for the Moldova without Transnistria (in 1989 for this territory there were 350 899 Russians).
Dorin Lozovanu
____________
151
Russian community is mainly concentrated in the big cities, such as Chişinău
(13,7%), BălŃi (19,2%) and in Transnistria urban localities, where they forming over 30% in Bender and Tiraspol. Some rural localities with Russian majority can be found in the regions near Tiraspol and isolated in other parts of Moldova.
Many Russians have migrated to Russian Federation after 1990, but in Transinstria there can be found migration from Russia in recent years as well.
Russian minority has all the rights in Moldova, what is more, the Russian language and culture is widely spread among other ethnic groups, including Moldavians.
4. Gagauzians have a quite interesting and still disputed origin. This ethnic group belongs linguistically to the Turkish group, similar with the Turkish. Considering their origin there are still many opinions, like the descendents of Uz / Oguz tribes from the 11th century in Balkans, Turkish
population of Christian religion, Turkized Bulgarians or Greeks, some mix group between Turks, Bulgarians, Greeks etc. It is certain that Gagauzians came to the South of Moldova as result of Russian Empire facilities for the colonists
in the beginning of 19th century. Because the Gagauzians were settled mainly in
the territory formerly inhabited also by Turkic tribes, the toponimy and continuity of Turkic population in South Moldova remains the same last centuries. The territories inhabited by Gagauzians are generally ethnically mixed, but villages have ethnical specific in majority of the cases. In 1989 there were 153 458 Gagauzians in Moldova (148 679 in the territory without Transnistria and in 2004 147 661 according to the official census. In
1994 the area inhabited by Gagauzians has obtained a status of autonomous unit inside Moldova- Gagauz Yeri, with the territory of 1831,5 square km, including 30 localities. Before that there were ethnical tensions between the Gagauzians,
sustained by Transnistria and Russia and Moldavians, as the result of processes after disintegration of USSR. Fortunately the conflict was not transformed in the
military one, but the consequences of those events still remain among the population. Gagauzian ethnic emancipation after the 1990 has also different forms. Still today the Russian language is predominant in the schools for
Gagauzians and the ethnic solidarity with other minorities, based on Russian-speaking community is present. Other movement is based on the solidarity with Turkey and considering the Gagauzians as branch of Turks, but the majority of population consider themselves as distinct ethnic group with specific language
and culture. Bulgarian propaganda is based on the fact of the geographical and historical origin of Gagauzians from the today Bulgaria mainly, considering them as linguistically turkized Bulgarians, but relationship between Gagauzians
and Bulgarians in South Moldova is not based on high solidarity. Gagauzian language has accepted the Latin script after 1990 and some schools are teaching
this language as obligatory subject. Gagauzians are Christian Orthodox believers and have no any separate church structures from the rest of Moldova.
Dorin Lozovanu
____________
152
5. Bulgarians, same as Gagauzians are originally from today Bulgaria
territory, coming as agricultural colonists in the beginning of 19th century. The
number of Bulgarians in the historically South Moldova is higher, but the majority of the territories with Bulgarian localities were annexed by Ukraine
after 1945. The border in this region has divided Bulgarian community in two parts, inside today’s Moldova several localities with Bulgarian majority remain,
in the Taraklia rayon and isolated in the Cahul, Cantemir, Leova, and Basarabeasca rayons. Total number of Bulgarians in 1989 was 88 419 in Moldova, 73 489 in South of Moldova. In 2004 were attested 65 072 Bulgarians, 28 434 from that in Taraklia (66% from population of this rayon). Comparing with Gagauzians, Bulgarians are widely spread also in the cities like Chisinau and Tiraspol. Bulgarian community exists also in Transnistria, mainly in the village Parkani, between Tiraspol and Bender.
Bulgarians also are mostly educated in Russian language schools, but their ethnic identity remains generally strong. Movement of the ethnic renascence among Bulgarians has as the result: creation of Bulgarian schools, mass-media
and development of collaboration with Bulgaria. 6. Other ethnic groups form 133 822 in 1989 in all Moldova, from
which 101 509 in Moldova without Transnistria. In 2004 there were attested only 44 350 representants of other ethnic groups in the regions officially subordinate to Moldova administration. Among the main minorities included in this category are:
– Jews, representing 65,8 thousands in 1989 and decreasing
substantially after 1990. This ethnic group was quite mobile and flexible during the recent history, absolute majority of them settled in the urban localities. During WWII the Jewish community lost a lot from the population as result of
the Holocaust and deportation. After 1970 many Jews migrated to the Israel, USA and other countries, some of them have returned in recent years. Almost
all the Jewish communities in Moldova are Ashkenazim. – Gypsies are among the oldest minority in Moldova and one of the
most assimilated by Moldavians. Non assimilated Gypsy population can be
found in two main areas, one in Northern Moldova, where the Gypsy have strong communities in the towns of Soroca and Otaci, another is represented by the rural Gypsy communities in the Central Moldova, mainly in the Nisporeni and Călaraşi rayons. Specific occupations and culture of Gypsy is still somehow
preserved, but not so important emancipation based on the ethnic criteria. – Germans were a strong community in South and East Moldova
before 1940, forming important localities with colonists coming from 19th
century. In 1940 and during the WWII almost all the Germans were deported or migrated from Moldova, as result of Soviet-German treaty. In Former German
localities the mixed population settled, such as Moldavians, Russians, Ukrainians etc.
Dorin Lozovanu
____________
153
– Polish minority is present in the urban localities and also in two
villages from Glodeni rayon and Kamenka rayon in Transnistria. – Other minorities like Byelorussians, Azeri, Armenians, Lithuanians,
Chuvashs etc. are not so numerous and have appeared during the Soviet time, as
work migration or mixed marriages. Some communities have origin like refugees (Armenians, Azeri, and Chechens).
Дорин Лозовану
ЕТНОИСТОРИЈСКЕ И ЕТНОГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
СТАНОВНИШТВА МОЛДАВИЈЕ
Резиме
Иако је Молдавија једна од најмањих земаља, она има прилично комплек-
сну етничку еволуцију која се рефлектује у диверзитету данашње етничке струк-
туре. Лоцирана у прошлим вековима на споју три највеће европске империје, ото-манске, аустро-угарске и руске, Молдавија је примила утицаје све три, што се за-
вршило поделом њене територије на различите државе. Данас је Република Мол-
давија независна држава која укључује само део некадашње средњовековне држа-
ве. Садашње границе је одредио Совјетски Савез 1940. године.
Етничка структура је претрпела неколико промена током историје, иако су Молдавци остајали све време највећа етничка група у границама Молдавије.
Колонизација у XIX веку коју су извршиле разне етничке групе са Балкана, из
централне Европе и из Руског царства има утицаја на етничку структуру све до да-
нас. За време Молдавије као совјетске републике етнички Молдавци су остали у
броју од око 64%, после независности, у периоду последњих 15 година, број је по-
растао на више од 70%. Највеће промене су се десиле такође у независној Молда-
вији, нарочито у вези са цепањем земље на два дела, једног званично контролиса-
ног од стране државе и другог са сепаратистичком владом дуж источне границе
Молдавије. Такозвана Дњестарска Молдавијска Република је де факто неконтро-
лисана територија од стране централне власти, што се, исто тако, рефлектује на
етничку еволуцију региона, без етничке већине.
Молдавци, као и Румуни, етно-лингвистички припадају романској групи Индоевропљана, док друге етничке групе припадају словенској групи (Украјинци,
Руси, Бугари, Пољаци, Белорусини), индијској групи (Цигани), не-европској групи
припадају само Гагозини (Турска група из Алтајске породице) и Јевреји (семитска
група).
Територијална распрострањеност етничких група у Молдавији показује
разлику међу регионима са апсолутном већином Молдаваца у централним, југои-
сточним и североисточним деловима земље, док су јужни, северозападни и источ-
ни делови Молдавије етничке мешавине. Као резултат доминације Гагозина у не-
ким деловима јужне Молдавије аутономна територијална јединица – Гагоз Јери је
формирана дајући пример за решење проблема Трансистриа.
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
155
УДК 314.117.31:316.82(497.113)”1953/2002”
Оригиналaн научни рад Original scientific work
Анђелија Ивков
Бранислав Ђурђев
Александра Драгин
ПРОМЕНЕ У БРОЈУ И СТРУКТУРИ ДОМАЋИНСТАВА И ПОРОДИЦА
ВОЈВОДИНЕ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XX ВЕКА
Извод: После II светског рата започео је на простору Војводине значајан процес
трансформације домаћинстава. Те промене су се огледале у интензивном порасту
броја домаћинстава и смањењу броја чланова у њима, као и у изменама у породич-
ном саставу домаћинстава. Основни узроци за ову појаву су пре свега динамичан
пораст становништва и распад дотадашње патријархалне породичне организације
унутар једног домаћинства, али и променама у социо-професионалном саставу
становништва, порасту броја развода итд.
Кључне речи: Војводина, домаћинстава, породица, демографска транзиција
Abstract: After the WWII, the process of household transformation commenced in
Vojvodina. Those changes were reflected in large increase of the number of households
and decrease in the number of household members, as well as in changes in family
structure of the households. The basic reasons for this phenomenon lay not only in
dynamic increase of the population and in breakdown of the patriarchal family
organization within a household, but also in changes in socio-professional structure of
the population, increase in number of divorces, etc.
рији о ”транзицији миграционих токова” дневну миграцију ставља у кон-
текст модела етапне усклађености, синхронизованости и сукцесије дру-штвено-историјских и социјално-економских структурних промена са про-
менама у природном и просторном кретању становништва. Односно, он
прави један вид аналогије између демографске и миграцијске транзиције.
Болте (K. Bolte),3 дневну миграцију, у моделу о међузависности просторне
– хоризонталне и социјалне – вертикалне покретљивости становништва,
повезује са развојним стадијумима и просторном импликацијом урбаниза-
ције. Клингбајл (D. Klingbeil)4 дневну миграцију становништва третира
као индикатор постојања функционалних прагова на бази којих одређене
територијалне целине и системе дели на миграционо стабилне – функциј-ски развијене и миграционо лабилне – функцијски неразвијене.
У сва четири модела је истакнута чињеница да временско трајање
и регионални и локални размештај исходишта и одредишта дневне мигра-ције становништва представљају фактор функцијског обликовања геопро-
стора, тј. фактор развоја функцијских односа и веза у њему. У географији,
то становиште подржавају и касније, под утицајима Хегерштанда и Ајзар-да, развијени правци ”time geography” и ”time-space geography”.
1 Petersen, W. (1958): A General Tipology of Migration. American sociological Revi-
ew, vol. 23. p. 256–266. Модел pull – push фактора је подвргаван дорадама и крити-
ци, међутим издржао је суд времена и научне критике и одржао се до данас. 2 Zelinsky, W. (1971): The hypothesis of the mobility transition. Geographical Revi-
ew, vol. 61. p. 219–349. 3 Bolte, K. M. (1969): Vertikale Mobilität. Handbuch der empirischen Sozialfor-
schung, von R. Köning, Bd. 2. Stuttgard. 4 Klingbeil, D. (1969): Zur Sozialgeographicsher Theorie und entfassung des Taglic-hen Berrspandelns. Geographische Zeitschtrift, H. 2, s. 108–131, Wiesbaden; Kling-
beil, D. (1980): Zeit als Process und Ressource in der sozialwissenschaftlichen Hu-mangeographie. Geographische Zeitschtrift 68, Wiesbaden, s. 1–32.
Dragutin Tošić, Marija Nevenić
____________
165
Територијално испољавање дневне миграције становништва
Седамдесетих година XX века, у време интензивне квантификације
географије и примене закона социофизике у географским истраживањима,
обим, интензитет и смерови радне миграције становништва објашњавани су модификованим законом гравитације по коме је број дневних миграната
у центар рада пропорционалан броју и квалитету у њему концентрисаних
радних места, а обрнуто пропорционалан удаљеношћу центара становања
миграната. На основу класичних и неокласичних модалитета и варијанти
тог модела одређиване су гравитационе сфере центара рада. У савременој
географији и у просторном планирању та концепција је напуштена, па се и
термин гравитациона сфера градског центра све ређе користи, замењује се
термином поље утицаја. Томе је допринела снажна децентрализација урба-
низације у високо развијеним земљама и њиховим урбанизованим регија-
ма, која је преусмерила дневну миграцију запослених од језгара ка перифе-ријама урбаних агломерација тј. ка у њима развијеним центрима рада.
Значај дневног кретања становништва посебно је истакнут при де-
финисању модалитета и варијанти просторно-временског испољавања
функционално-урбаних региона. У немачкој урбаној географији и регио-
налном планирању, на бази тога, врши се делимитација ”Stadt Umland Re-
gionen-a” и ”Regionalstadta”. Дневна миграција, у комбинацијама са дру-
гим нумеричким и квалитативним процесно-структурним показатељима о
становништву, коришћена је као детерминанта издвајања различитих фор-
ми и степена развијености социогеографских и функционалних региона и њихових варијанти у англосаксонским земљама, као на пример Standard
Metropolitan Labur Area (SMLA) и Metropolitan Economic Labur Area (ME-
LA) у Великој Британији или Standard Metropolitan Area (SMA) и Standard Metropolitan Statistical Area (SMSA) у САД, који су деведесетих година
прошлог века редефинисани у Metropolitan Statistical Area (MSA) и Sensus
Metropolitan Statistical Area (SMSA), или пак Census Metropolitan Areas (CMA) у Канади. Слични модели издвајања урбаних регија и функционал-
но-урбаних подручја различитог функционалног значаја и капацитета и де-
мографских и територијалних величина, примењивани су у скандинавским
и средњеевропским земљама. У суштини поступка просторно-временског
одређења њихових регионалних конфигурација и склопова је принцип но-
далности, односно функционализма.5 У последње четири деценије, са по-
5 Види Тошић Д.: Просторно-функцијске везе и односи у урбаним регијама,
Архитектура и урбанизам, бр. 7, ИАУС, Београд, 2000; Тошић Д., Невенић М.: Ре-гионална географија између парадигме хорологизма и парадигме организа-ције простора, Зборник радова Први конгрес српских географа, СГД, Географски
институт САНУ ”Јован Цвијић”, Географски факултет ..., Београд, 2007, стр. 85–96.
Драгутин Тошић, Марија Невенић
____________
166
степеним уласком у постиндустријско друштво и метрополитанску фазу
урбанизације, за детерминанте кохезије метрополитенских регија користе се индикатори о дневној покретљивости становништва. Познати грчки ур-
баниста Константинoс Доксијадис6 и англосаксонски географ Брајн Бери,7
нови облик просторне организације метрополитенских регија издвојених на бази дневног кретања становништва, називају дневним урбаним систе-
мима (Dayly Urban System). Од тада до данас, у научним истраживањима и
при решавању конкретних проблема насталих из односа градских насеља и
поља њихових утицаја, фокус je стављан на утврђивање законитости раз-
воја, трајања и одвијања дневних интеракција на релацији град – окруже-
ње.8 То је и разумљиво, јер су у развоју урбаних регија (различитих тери-
кохезије и насељске структуре) све израженији процеси дифузије и децен-
трализације урбаности, при чему околине градова добијају нове димензије,
улоге и значења. Карактеришу их све јача редистрибуција и социоеконом-ско преструктуирање становништва и насељска трансформација, из чега
произилазе мултиплициране форме и видови веза и односа са језгрима
агломерација.9
Шта је дневни урбани систем? Уопштено, може се рећи да дневни
урбани систем чини град и онај део његове околине са којим се одвија ин-
теракција испољена миграцијом радне снаге и становника који свакоднев-
но путују ради задовољавања својих потреба социјалног, економског и
културног карактера. То је простор у коме траје интензивна покретљивост
6 Појам дневни урбани систем у научну литературу је увео Константинос Апосто-
лос Доксиадис 1967. године (Doksiadis, К. А.: Emergence and Growth of an Urban region, Vol. 2, 1967; К. А. Doksiadis: Čоvek i Grad, Nolit, Beograd, 1982.). Од тада
се том термину и феномену све више придаје пажња при анализи сложеног социо-
економског преображаја простора произашлог из функционалних односа и веза
између градова и њихових околина, поготово у земљама са израженим процесима
урбане деконцентрације. 7 B. Berry (1967): Metropolitan Area Definition: A Re-evoluation of Concept and Statistical Pracice. Working paper no. 28, Washington. 8 У литератури се јавља више радова који се баве типологијом кретања становни-
штва у метрополитанским регионима. Види Plane, D. (1988): The geography of ur-ban commuting fields. Professional Geographer, 33. Такође, честе су типологије и
класирања дневних миграција базиране на социогеографским особинама миграна-
та. Види Hornby, F., Jones, M. (1993): An Introduction to Settlement Geography.
Cembridge University Press, Cembridge. 9 Коришћењем индикатора о дневним миграцијама радне снаге у већини европ-
ских земаља извршена је опсежна анализа урбаних система (види Hall, P., Hay, B.
(1980): Growth Centres in the European Urban Sistem. Heinemann Educational Bo-
oks, London.
Dragutin Tošić, Marija Nevenić
____________
167
становништва на релацији места становања – места обављања других со-
циогеографских функција.10
Дневни урбани системи имају демографске, просторне, социоекономске, социогеографске и функцијске детерминанте.
Дневном урбаном систему као структурно-просторној и регионал-
но-функционалној категорији, у периоду између 1970. и 1990. године, при-давана је велика пажња из које су произашли радови научног и практичног
значаја. Посебно, инсистирано је на покушајима да се дневни урбани си-
стеми прецизно дефинишу и утврди модел по коме би се они могли, са
просторно-временског аспекта, издвајати. Међутим, у томе није постигну-
та значајна усаглашеност, нити је утилитарни модел дневног урбаног си-
стема одређен, што је и логично. То су специфичне, динамичне, диверзи-
фиковане и уникатне форме испољавања односа и веза између градских
насеља и окружења, произашле из конкретних географских, демографских,
социјалних и економских услова. Дакле дневни урбани системи имају про-
сторне, временске, функцијске, демографске, социјалне и економске ди-мензије које су резултанте просторно-временских односа и функцијских
веза градова и њихових окружења. Они се испољавају у два основна вида
и то као моноцентрични системи, сачињени од једног центра и поља у ко-
ме се одвија дневно кретање становништва под његовим утицајем и као
полицентрични системи сачињени од више, најчешће хијерархијски степе-
нованих, центара и њихових околина, међу којима се одвија дневна интер-
акција манифестована кретањем становништва.
Дневни урбани системи инструменти просторно-функционалне организације Европске уније
Посматрајући просторно-структурне облике концентрације и функ-ционалне умрежености градова у Европи идентификују се гроздови урба-
них центара, златни урбани троуглови, плава и зелена европска развојна
банана, црвени октопод и сл. Поједини аутори, на основу броја становника
и регионалног значаја, класификовали су европске градове у више група.
Детаљно су истраживане утицајне сфера и хијерархија урбаних центара.
Утврђена су европска функционално-интеграциона подручја и мултимоду-
ларни коридори који ће интензивније повезивати велике градске центре и
допринети стварању интегралног полиструктурног урбаног система ујед-
начене хијерархије и јаких хоризонталних (просторних) и вертикалних
(функцијских) веза. Један од предвиђених модела је и модел европских ме-трополитенских региона – EMR којим је утврђен праг функција градских
агломерација са прворазредном улогом у интегративним процесима, на
10
Види одредницу ”daily urban sistem” у Goodall, Brian (1987): Dictionary of Hu-man Geography. Penguin, London, p. 111.
Драгутин Тошић, Марија Невенић
____________
168
једној страни, и територијални домет њиховог деловања издвојен на бази
утицаја на међурегионално и унутаррегионално пресељавање и дневну ми-грацију становништва,11 на другој. То су високо урбанизоване регије чије
улоге у демографском, економском (производњи, потрошњи, саобраћају) и
културно-социјалном смислу имају транснационални карактер, а уједно оне су и фактори просторне кохезије и регионалног развоја континента.
Ширење Европске уније има значајне географске, политичке, ин-
ституционалне, економске, еколошке, функционалне и друге импликације.
Проширењем ЕУ за 12 чланица претходне регионалне разлике, у смислу
степена економског и социјалног развитка увећале су се, што је манифе-
стовано појачаном дихотомијом: развијено и просторно-функцијски инте-
грисано средњeевропско језгро – недовољно развијена и саобраћајно непо-
везана периферија. За најпогоднији инструмент регионално-развојног
уравнотежења прихваћен је модел полицентричног урбаног система засно-
ван на метрополитанским регионима и њиховом инфраструктурном пове-зивању трансевропским транспортним коридорима.
У циљу даљег полицентричног и уравнотеженог урбаног и регио-
налног развоја, односно јачања социо-економске кохезије на макро плану,
у ЕУ научно се ради на стратегијама за одређивање методологија издваја-
ња и политика развоја функционално-урбаних региона који, колико толи-
ко, треба да умање разлику између њеног економског језгра - петоугла
(Pentagon) који спаја Лондон, Хамбург, Минхен, Милан и Париз и осталог
дела континента. По проценама пентагон захвата 14% територије ЕУ, у
њему је око 30% становништва, а ту се остварује више од 40% бруто до-хотка Уније. Проширењем ЕУ са 15 на 27 земаља чланица, променили су
се како просторни, тако и социоекономски односи у њој. За најкохерентни-
ји модел децентрализације и уравнотеженог развоја Уније, изабран је мо-дел европских метрополитанских развојних ареала (Metropolitan European
Growth Areas – MEGAs). При конципирању модела коришћени су индика-
тори о концентрацији и дневној миграцији становништва, саобраћајном положају и доступности, концентрацији капитала, интелектуалним потен-
цијалима, учешћу приватног сектора у инвестицијама, развијености јавног
сектора и сл. у урбаним центрима и њиховим регионалним асоцијацијама.
Као субсистеми у будућој полицентричној урбаној интеграцији
предвиђени су Potential Urban strategic Horizons (PUsH) који припадају
класичним функционо-урбаним регионима дефинисаним по принципу ин-теграционе улоге градских центра у простору свог окружења изохроне
11 О принципима издвајања еврометрополитанских региона види Michel, D. (1998):
Das handlungskonzept der Ministerkonferenz für Raumordung für europaische Metropolregionen und seine Umsetzung. In – Deutschland in der Welt vor morgen,
forschung und Sitzungberichte, Hannover.
Dragutin Tošić, Marija Nevenić
____________
169
удаљености од 45 минута аутомобилског превоза и имају трансгранични
положај. Они су центри рада и коришћења сервисних услуга миграната чи-ја су места становања у две или више држава. То су језгра трансграничних
и трансрегионалних дневних урбаних система који у условима ”отворе-
них” граница, све више постају инструменти планирања и остваривања прекограничне сарадње у области економског и друштвеног развоја, кул-
туре, образовања, екологије... На националним нивоима је предвиђен разој
Policentric Integration Areas (PIAs), који су у суштини полицентрични
дневни урбани системи субрегионалних карактера организовани по прин-
ципима ”децентрализоване концентрације”.
На дискурсу наведених модела у будућој организацији ЕУ27+212
планиран је развој 1.595 функционалних подручја тј. функционално-урба-
них регија.13 У свакој од држава Уније територијални обухват функцио-
налних регија подудара се са зонама дневних миграција становништва, из-
двојеним на бази националних критеријума.14
Уочљива је аналогија функ-ционално-урбани региони – дневни урбани системи.
Планери и урбанисти у ЕУ очекују даље интензивирање развоја
дневне миграције како на релацијама градска језгра – приградска насеља
тако и на дужим релацијама (између више градских агломерација и њихо-
вих језгара),15
те сходно томе планирају развој саобраћаја и саобраћајних
система. Наиме, они дневну миграцију стављају у функцију дисперзне ур-
баности и умрежавања насеља. Децентрализација урбанизације и развој
дневне покретљивости становништва имају за циљ пораст броја градова
који функционишу као делови кохерентних мрежа.
Дневни урбани системи у српској географији и просторном планирању
У српској географији и демографији феномену дневне миграције, у
сврху одређивања сфера утицаја насеља, посвећивана је пажња у две врсте
12 Када се говори о урбаном систему ЕУ27+2, мисли се на урбане системе сада-
шње ЕУ и њима придодате урбане системе Швајцарске и Норвешке. 13
О методологији издвајања метрополитанских развојних ареала види Дабовић Т.:
Могућности за достизање полицентричног развоја Европске унији. Србија и
савремени процеси у Европи и свету, Географски факултет Универзитета у Бео-
граду и други, Београд, 2005. 14
Види ”U potrazi za prostornim potencijalima”. Inžinjerska komora Srbije, Matična
sekcija prostornih planera, Beograd, 2006. 15 На основу чињенице да је време које радник проведе на путу од куће до посла и
назад за 40% дуже него што је било пре 20 година и резултата релевантних истра-
живања, у ЕУ се предвиђа даљи развој дневне миграције који ће у наредних 20 го-
дина интензивирати аутомобилски саобраћај за око 35% у односу на садашњи.
Драгутин Тошић, Марија Невенић
____________
170
радова: у монографијама о појединим градским насељима и при детерми-
нацији просторно-функционалних структура и организација одређених ре-гионалних целина.16 На пример, дневну миграцију становништва О. Савић
користи за индикатор при одређивању гравитационих сфера градских цен-
тара Западног поморавља и Западне Србије; М. Спасовски при детермини-сању демографских и урбано-географских појава и процеса у долини Мо-
равице; В. Рудића у истраживању демографских процеса у насељима То-
плице; С. Стаменковић17
при одређивању централитета насеља Врањског
краја и код одређивања локалних урбаних система Александровца и Бруса
односно Свилајнца; Д. Тошић18 у детерминацији просторно-функцијских
односа и веза у нодалној регији Ужица...
Наведени приступи су значајни не само као теоријска становишта,
већ и због иницирања бројних и разноликих, њима инспирисаних, истра-
живања. Тако се, у последњој деценији појавило више радова форми маги-
старских и докторских теза, у којима је дневна миграција становништва истраживана у функцији делимитације дневних урбаних система. Али, ре-
ална је и чињеница, да она до сада није, у мери у којој је то било потребно,
коришћена при одређивању улоге урбаних региона у комплексној регио-
налној организацији (регионалној интеграцији и диференцијацији) геопро-
стора Србије. Истина је, да за тај вид истраживања, све до пописа станов-
16
Преглед теоријских приступа и примењених метода у третирању дневне мигра-
ције становништва у географији насеља дао је С. Стаменковић. Види Stamenković,
S. (1996): Dnevne migracije stanovništva u geografskim proučavanjima naselja Sr-bije. Stanovništvo, br. 3–4, Institut društvenih nauka, Centar za demografska istraživa-
nja, Beograd. 17
Научна монографија С. Стаменковића: ”Дневне миграције (радне снаге и школске омладине) према централним насељима Врањског краја”, једна је од
првих дубинских студија, у којима je дневна миграција становништва коришћена
за одређивање степена централитета и хијерархије насеља у функционално-урба-
ним регионима. Види Стаменковић, С. (1989): Дневне миграције (радне снаге и школске омладине) према централним насељима Врањског краја. СГД, По-
себна издања, књ. 68. Београд. Применљивост те методологије је проверена и код
дефинисања значаја локалних миграционих система у организацији утицајних
сфера мањих градских центара Србије, на примерима Александровца и Бруса. Ви-
ди Стаменковић С., Павловић М., Тошић Д., Милинчић М. (1995.): Дневне мигра-ције становништва (радне снаге и ученика) према Александровцу и Брусу.
Географски факултет Универзитета у Београду, Посебна издања, књ. 4. Београд. 18
Тошић Д. дневну миграцију становништва третира као индикатор и израз про-
сторних и функцијских веза у нодалним регијама - конкретизованим у дневним
урбаним системима и њиховој хијерархији. Види Тошић Д. (1999): Просторно-функцијски односи и везе у нодалној регији Ужица. Докторска дисертација, Ге-
ографски факултет у Београду.
Dragutin Tošić, Marija Nevenić
____________
171
ништва 1981. није постајала релевантна статистичка база података,19 па су
она била заснована на анкетама које из објективних разлога нису биле све-обухватне, али су њихови резултати имали прворазредни значај за разуме-
вање просторних и функцијских односа и веза у истраживаним подручји-
ма. Такође, треба рећи да дневни урбани системи нису коришћени као ин-струменти за планирање и остваривање децентрализованог и уравнотеже-
ног регионалног развоја Србије или њених субцелина које имају изражене
демографске, функционалне и просторне специфичности. Иако се велики
број компентентних стручњака у прошлости, кроз научне радове и екс-
пертске студије, залагао, а и данас се залаже за уравнотежен и полицентри-
чан развој Србије, тај концепт у пракси регионалног планирања и регио-
налног развоја није остварен, нити су приликом његовог дефинисања у об-
зир узимана стална пресељавања и дневна миграција становништва. Наи-
ме, по Просторном плану Републике из 1996. године, територија Србије
подељена је на 34 функционална подручја у чијим средиштима су регио-нални центри. Територијалне и функционалне компентенције регионалних
центара нису дефинисане нити им је утврђена хијерархија. Иако је у стра-
тегији Плана закључено да функционална подручја имају улогу функцио-
нално-урбаних региона односно дневних урбаних система, дневна мигра-
ција становништва није коришћена за индикатор њиховог дефинисања!(?).
Исто важи и за регионалне и општинске просторне планове.20
Дакле, у на-
19
И претходни пописи су пратили дневну миграцију радника, али само по месту
становања. Попис становништва из 1981. године је дао могућност анализе дневне
миграције на основу обележја о месту становања и о месту рада запослених, чиме
је омогућено истраживање њене просторне димензије. Попис становништва из
1991. дневну миграцију запослених посматра на нивоу општина, док је попис из
2002. године прати по центрима рада и насељима становања. 20 Просторним планом Србије дефинисана су 34 функционална подручја, чије гра-
нице нису увек идентичне са границама округа, регионални планови најчешће тре-
тирају простор појединих округа. Појам функционално подручје је уведен у Про-
сторни план, користи се у смислу територијалне групације више општина које су
интересно повезане са јачим урбаним центром (регионалним средиштем). У прак-
си просторног планирања земаља Европске уније функционална подручја дефини-
сана су као функционално-урбани региони, а дневна миграција становништва је
третирана као основни индикатор њихове делимитације. При изради просторних
планова дневна миграција се не користи код дефинисања територијалних домета
функција регионалних и општинских центара или субцентара Србије. (Изузеци су
ретки). О просторно-планерским дилемама везаним за концепт децентрализације
Србије пише Д. Ђорђевић: Децентрализована Србија и њен просторни развој: питање инструмента и питање концепта. Одрживи просторни, урбани и рурал-
ни развој Србије (ИАУС, 2004, Београд). У том раду апострофирају се питања ве-
зана за вертикалну и хоризонталну расподелу компетенција, обавеза и одговорно-
сти у планирању између државе, региона и локалних заједница.
Драгутин Тошић, Марија Невенић
____________
172
шем друштвеном и просторном планирању дневна миграција становни-
штва, нити дневни урбани системи, не користе се за инструменте уравно-теженог развоја планираног простора.
Претпоставке развоја дневних урбаних система у Србији
Дневна миграција становништва у Србији иницирана је друштве-
ним опредељењем да се проблем аграрне пренасељености решава инду-
стријализацијом, преразмештајем становништва и његовом концентраци-
јом у градска насеља, која синхроно са лоцирањем индустрије и развојем
делатности терцијарно-квартарног сектора и јавно-социјалних служби, до-
бијају улогу развојно-жаришних центара. С обзиром да се сво становни-
штво, са преласком из аграрних у неаграрне делатности, не пресељава из
сеоских у градска насеља у којима су њихова радна места, створени су
услови за дневну миграцију која је временом добила просторни израз у дневним урбаним системима различитих демографских величина, терито-
ријалних обухвата, и значаја у функцијској организацији Србије као и по-
зиција у њеној урбаној структури. У условима запошљавања становништва
у урбаним насељима а делимично и у субурбијима, са једне стране, и не-
могућности његовог дефинитивног пресељавања у центре рада са друге,
дневна миграција остаје израз економских компромиса из којих је у нашим
условима произашла специфична социоекономска категорија радник – зе-
мљорадник, што је у бити импликација непотпуне алокације рада из пољо-
привреде у секундарне и услужно-управне делатности. Тај процес је ути-цао на одређен вид социо-економског преображаја градских окружења.
На просторни обим, правце и интензитет дневне миграције станов-
ништва у великој мери утицали су развој јавног градског, приградског и међуградског саобраћаја и у њему примењивана тарифна политика, која је
стимулисала кретање радне саге на већим дистанцама. Чињеница је да су
насеља са добром саобраћајном доступности миграционо стабилна са раз-вијеном дневном миграцијом, као и да су саобраћајно изолована и недо-
ступна насеља миграционо лабилна тј. емиграциона.
Модел за издвајање и диференцијацију дневних урбаних система
У условима сталног преразмештаја становништва и мање-веће син-хронизованости процеса деаграризације, индустријализације, урбанизације
са општим социоекономским токовима развијали су се дневни урбани си-
стеми у Србији. Сходно динамици развоју центара рада, образовања и дру-гих услужних функција и јавно-социјалних служби, развили су се дневни
урбани системи, вишеслојне хијерархије, сачињени из комплементарних и
компатибилних, субсистема.
Dragutin Tošić, Marija Nevenić
____________
173
Досадашња искустава у истраживању демографских, просторних и
функцијских компоненти дневних урбаних система говоре да су за израду модела њиховог испољавања и трајања најрелевантнији индикатори о раз-
мештају и функцијском усмерењу центара рада и насеља становања као и
броју и структурама дневних миграната. Основна хипотеза при конструи-сању модела полази од чињеница: да интензитет и смерови дневне мигра-
ције, с једне стране, и просторна дистрибуција насеља исходишта и одре-
дишта дневних миграната, с друге, дају могућност за одређивање простор-
ног обухвата дневних урбаних система; окупљањем и интеграцијом тери-
торија насеља сличних миграционих особина утврђује се поље функцио-
налног утицаја градског центра; на бази интензитета дневне миграције вр-
ши се његова унутрашња диференцијација на субцентре, зоне и ареале.
Како би се на бази претходно изнетих премиса одредио модел ис-
пољавања дневних урбаних система заснованих на функцији рада,21
неоп-
ходно је утврдити његове демографске компоненте: Однос броја становника језгара дневног урбаног система и насеља
са којима се одвија дневна интеракција.
Број запослених у центру рада и учешће дневних миграната у њему.
Број радника који станују у насељима која дају дневне мигранте и
учешће дневних миграната у њему.
Проценат дневних миграната у укупном броју радника насеља која
дају дневне мигранте.
Број радника дневних миграната у центар рада.
Процентуално учешће дневних миграната у центар рада од укупног броја дневних миграната у местима становања.
Проценат дневних миграната који свакодневно путују у центар ра-
да од укупног броја радника места становања. Груписањем територија насеља сличних миграцијских особина из-
двајају се поља утицаја центара рада у оквиру којих су се, на основу ин-
тензитета дневних миграција, диференцирају зоне и ареали и то:
21 Модел може бити допуњен индикаторима о дневној миграцији становништва за-
снованој и на централним функцијама. То би дало висок степен прецизности у од-
ређивању територијалних обухвата дневних урбаних система и у детерминисању
просторно-функцијских веза и односа у њима. Аутори овог рада не претендују да
дају универзални модел дневних урбаних система, већ га предлажу да би његова
урбаних система Србије. Модел је комплементаран и компатибилан са методоло-
гијама ранијих истраживања. Како се у различитим деловима наше државе исто-
времено одвијају процеси концентрације и дисперзије становништва и његове ак-
тивности, у једном од наредних бројева ”Демографије”, модел ће бити примењен
на дневне урбане системе који имају различите територијалне и демографске обу-
хвате и позиције у просторно-функцијској организацији Србије.
Драгутин Тошић, Марија Невенић
____________
174
1. Зона интензивног утицаја из које преко 70% запослених дневно
мигрира у центар рада. 2. Зона јаког утицаја из које у центар рада дневно мигрира од 50–
70% запослених.
3. Зона средњег утицаја из које у центар рада дневно мигрира 30–50% запослених.
4. Ареали слабијег утицаја из којих у центар рада дневно путује
мање од 30% запослених радника. Они не морају бити међусобно повеза-
ни, најчешће се просторно надовезују на претходне зоне, или су енклаве
унутар њих. Они су класификовани у три групе: а) насеља из којих у цен-
тар рада дневно путује 20–30% радника; б) насеља из којих у центар рада
путује од 10–20% запослених; в) насеља из којих у центар рада дневно ми-
грира 5–10% запослених.
5. Периферија дневног урбаног система из чијих насеља у његове
центре рада дневно мигрира мање од 5% запослених радника. На темељу наведених критеријума формирају се табеле са кванти-
тативно-квалитативним индикаторима и карте дневних урбаних система,
Табела 1. – Пример диференцијације дневног урбаног система на зоне и ареале
утицаја центара рада (Дневни урбани систем Ужица и Севојна)
Зоне и
ареали
%
Број дн.
мигран.
% од
укупних
мигран.
Кумулати-
вни низ
Кумулати-
вни низ %
Бр.насе-
ља која
дају миг.
%
Кумула-
тивни
низ
Кумула-
тивни
низ %
70–100 50–70
30–50
20–30 10–20
5–10 до 5
појед. сл.
1.995 376
951
71 240
512 141
242
43.6 8,4
21,2
1,6 5,3
11,4 3,1
5,4
1.995 2.333
3.282
3.353 3.593
4.105 4.246
4.488
43,6 52,0
73,2
74,8 80,1
91,5 94,6
100
14 4
24
4 15
19 39
53
8,3 2,3
13,9
2,3 8,7
11,0 22,7
30,8
14 18
42
45 61
80 119
172
8,1 10,6
24,3
26,6 35,3
46,3 70,2
100
Укупно 4.488 100,0 - - 172 100,0 - -
Извор: Документациони материјал РЗС, Београд.
које имају велику апликативност у локалном, регионалном, националном и транснационалном просторном планирању. Модел садржи демографске,
функцијске и просторне компоненте.
Уместо закључка
Претходно изнети теоретско-методолошки и апликативни присту-
пи у истраживању дневних урбаних система указују на чињеницу да се об-
јашњење дневне миграције становништва не може посматрати једнострано
и парцијално, нити се може тражити изван комплекса свеукупног насељ-
ског, друштвено-економског и просторно-функцијског развоја датог про-
Dragutin Tošić, Marija Nevenić
____________
175
стора у датом времену. Дневни урбани системи су комплексне просторно-
функцијске и социјално-економске категорије које представљају простор-ни израз дневне миграције становништва.
Dragutin Tošić Marija Nevenić
DAILY URBAN SYSTEMS – SPATIAL DIMENSION OF DEVELOPMENT AND DURATION OF POPULATION’S DAILY COMMUTING
Summary
Daily commutes of labour population in Serbia is initialized by social orientation that
the problem of rural overpopulation can be solved by industrialization, population
prearrange and its concentration into the urban settlements. Synchronously with
industrial locating, these urban settlements develop services of tertiary-quaternary sector
and public services, getting the role of development centers. Conditions for daily
commutes are formed with regard to the fact that not all the population (moving from
agrarian to non agrarian activities) commute from rural to urban settlements in which
are their working places. By time, daily commutes have got a spatial expression in daily
urban systems of different demographic size, territorial scope and significance in
functional organization of Serbia and positions in their urban structure.
Previous experiences in daily urban system’s research and its demographic spatial and
functional components refers that the most relevant indicators for determination of its
manifestation and duration are those of disposition and functional guidance of working
centers and places of residence, as well as of number and structures of daily commuters.
The basic hypothesis for developing the model of daily urban systems starts from the
following facts: that intensity and daily commute directions on the one side and spatial
distribution of settlements who give and receive daily commuters on the other side,
provide determination of borders, that is, spatial scope of daily urban systems;
functional influences of city center can be determined by grouping settlement’s
territories with similar migratory attributes; internal differentiation can be made on the
basis of daily migration intensity.
Based on the previously given premises and in order to create spatial and functional
model of expressing daily urban systems, it is necessary to determine its demographic
components as follows:
– Relation of the number of inhabitants between the core of daily urban systems and
settlements with whom the daily interaction is going on.
– Number of persons employed (and public service’s everyday beneficiaries) in the
working center and share of daily commuters in it.
– Number of workers living in the settlements with daily commuters and they share in
these settlements.
– Daily commuter’s percentage in the total number of employed workers in the
settlements providing daily commuters.
– Number of daily commuters into the working center.
Драгутин Тошић, Марија Невенић
____________
176
– Percentage share of daily commuters into the working center out of the total number
of daily migrants into the place of residence.
– Percentage of daily commuters traveling everyday into the working center, out of the
total number of workers in the place of residence.
Gravitation areas of working centers are derived by grouping settlement’s territories of
similar migration performances. Within this scope and based on the intensity of daily
commutes it has been differentiated following zones:
– A zone of intensive influence from which over 70% of employed persons is daily
commuting into the place of work.
– A zone of strong influence from which 50–70% of employed persons is daily
commuting into the center of work.
– A zone of medium influence from which 50–70% of employed persons is daily
commuting into the center of work.
– Zones of weaker influence from which less than 30% employed workers is daily
commuting into the center of work. These zones do not have to be mutually connected.
Most often, they spatially prolong to the previous zones or they are enclaves within
them. They are classified into three groups: (a) settlements from which 20–30% of
workers daily commute to center of work; (b) settlements out of which 10–20% of
employed persons daily commute to center of work (v) settlements out of which 5–10%
of employed persons daily commute to center of work.
– Periphery of daily urban systems with its settlements from which less than 5% of
employed persons daily commute to its centers of work.
Based on the mentioned criteria are formed tables with quantitative-qualitative
indicators and daily urban system’s maps with great applicability in local, regional,
national and transnational spatial planning.
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
177
УДК 314.15–057.62”742”(497.11)
331.556.22–057.62(497.11)”2002” Оригиналaн научни рад Original scientific work
Србољуб Ђ. Стаменковић
Драгица Р. Гатарић
ДНЕВНЕ МИГРАЦИЈЕ РАДНЕ СНАГЕ, УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА
СВИЛАЈНЦА ПО ПОПИСУ СТАНОВНИШТВА 2002. ГОДИНЕ
Извод: Укупна маса дневних миграната (радника, ученика и студената) Свилајн-
ца, по резултатима посебне статистичке обраде података пописа становништва
2002. године, обухвата 1 181 радника, од којих 1 126 миграната свакодневно путу-
је ка граду ради обављања функције рада у њему, а 55 радника из Свилајнца пре-
ма насељима у ужем и ширем окружењу, и 524 ученика и студента (према граду
427 миграната и из града ка околини 97 ученика и студената миграната). Радију-
сом њиховог свакодневног кретања одређен је просторни оквир дневног урбаног
система Свилајнца, који захвата знатно пространство (делове Великог Помора-
вља, Источне Србије, Шумадије и др.), а обимом и просторним распоредом мигра-
ната интензитет функционалне повезаности и степен социјално-економске тран-
сформације града и околине.
Кључне речи: насеље, конвергентне и дивергентне дневне миграције, радници,
ученици и студенти дневни мигранти, Свилајнац
Abstract: The total number of daily migrants (workers, pupils and students) of
Svilajnac, according to results of special statistical data processing of the population
census in 2002, was 1 181 workers,of which 1 126 migrants comute to towns to work
there, while 55 workers from Svilajnac travel towards other settlements in their
surroundings, and 524 pupils and students (427 migrants towards towns and 97 pupils
and students migrants from the town). The radius of their everyday travel define the
space frame of the diurnal urban system of Svilajnac, which covers considerable area
(parts of Veliko Pomoravlje, East Serbia, Sumsdija etc.), while the scale and space
distribution of migrants define the intensity of functional connection and the degree of
socio-economic tranformation of the city and its surroundings.
Key words: settlement, convergent and divergent daily migrations, workers, pupils and
students – daily migrants, Svilajnac
Увод
Раније смо констатовали да Свилајнац представља важно функцио-нално чвориште локалног (општинског) ранга,1 као и апсорпциони и дис- 1 Србољуб Ђ. Стаменковић, Мирољуб А. Милинчић: Свилајнац – Генеза, насео-
бинска еволуција и геопросторне промене, Географске актуелности, књ. 2, Срп-
ско географско друштво, Београд, 1996, стр. 1–184.
Србољуб Ђ. Стаменковић, Драгица Р. Гатарић
____________
178
перзивни центар континуираних дневних миграција радне снаге, школске
деце и омладине. Извесно је да ученичке миграције ка Свилајнцу имају приближно исти опсег у новије време, јер је у овим миграцијама крајем
1995. године, по нашим ранијим теренским истраживањима, било је 493
мигранта,2 а 2002, по резултатима пописа становништва, 427 миграната.
Овом приликом осврнућемо се само на неке просторно-демограф-
ске одлике дневних миграција радника, ученика и студената према Сви-
лајнцу и из Свилајнца ка насељима у окружењу користећи резултате по-
себне статистичке обраде података пописа становништва 2002. године.
Дневне миграције радне снаге
Евидентно је да Свилајнац спада у мања локална средишта. Уку-
пан обим дневне миграције радне снаге Свилајнца износи 1 181 радник. Ради обављања функције према граду свакодневно путује 1 126 радника
миграната, а из града ка околини 55 радника. Структурни однос конвер-
гентне и дивергентне дневне миграције радне снаге износи 95,3:4,7%. Свилајнац добија раднике дневне мигранте највећим делом из не-
посредног и ужег окружења, али и из насеља која се налазе на већој удаље-
ности. Неоспорно је да многи из друге групе насеља која граду дају ми-
гранте спадају у категорију недељних, двонедељних, месечних и сличних
миграната. Дистрибуција просторно мобилне радне снаге ка граду обавља
се из 76 насеља смештених у склопу 26 општина. Главну масу дневних ми-
граната Свилајнац добија из насеља са територије истоимене општине (843
радника или 74,9%). По обиму дневне миграције најзначајнија су насеља:
Кушиљево, Црквенац, Луковица, Дубље и Грабовац, лоцирана на саобра-ћајној удаљености од 3 до 9 km, из којих свакодневно добија 676 радника
миграната или 60% укупне конвергентне дневне миграције радне снаге.
Табела 1. – Територијални распоред по насељима конвергентне дневне миграције
Ђуринац, Купиновац, Мачевац (Свилајнац), Азања (Смедеревска Паланка), а са
једним мигрантом: Бајина Башта, Жировница и Милатовац (Баточина), Лозовик и
Старо Село (Велика Плана), Велики Поповић, Војник, Плажане и Стрмостен (Де-
спотовац), Влашки До (Жабари), Топоница (Мало Црниће), Краљево, Суви До
(Блаце), Доње Видово, Дреновац, Стрижа и Чепуре (Параћин), Велико Лаоле (Пе-
тровац), Багрдан, Вољавче, Мајур, Милошево, Ново Ланиште, Ракитово и Трнава
(Јагодина) и Добри До (Смедерево). 9 Алексинац, Зајечар, Ниш, Параћин и Пожаревац.
Srboljub ð. Stamenković, Dragica R. Gatarić
____________
185
Закључак
Из наших ранијих сагледавања феномена дневних миграција ста-
новништва, као и на основу напред изнетих чињеница о квантитативним и неким квалитативним својствима конвергентних и дивергентних дневних
миграција радника, ученика и студената Свилајнца, овом приликом нагла-
шавамо следеће битне опаске:
– да се дневне миграције становништва веома различито испољава-
ју у насељима различите демографске и функционалне величине, али да су
оне код свих насеља релевантан показатељ њиховог функционалног знача-
ја у конкретној мрежи и систему насеља, као и поуздан индикатор функци-
оналне интеракције и просторно-функционалне интеграције насеља дате
територије, али и нивоа њене физиономске и демографске трансформације, – да Свилајнац спада у мања локална средишта са просторно раз-
гранатим конвергентним и дивергентним дневним миграцијама радника,
ученика и студената, – да према Свилајнцу и из града доминирају дневне миграције на
краћим просторним дистанцама,
– да је Свилајнац посредством дневних миграција најјаче повезан
са насељима у склопу матичне општине, као и са неким насељима на тери-
торији суседних општина и
– да са становишта заступљености континуираних дневних мигра-
ција становништва Свилајнац има израженију позицију као радни центар,
са индустријом као водећом делатношћу, јер је укупна маса конвергентне
дневне миграције школске деце и омладине мања за 2,6 пута у односу на
укупан број радника дневних миграната.
Srboljub ð. Stamenković
Dragica R. Gatarić
DAILY MIGRATIONS OF ACTIVE POPULATION, AND PUPILS AND
STUDENTS OF SVILAJNAC ACCORDING TO THE POPULATION CENSUS
IN 2002
Summary
The total of 1 705 daily migrants (1 181 workers, 493 pupils and 31 students) participate
in convergent and divergent daily migrations of Svilajnac. The diurnal convergent area
is spatially and demographically more prominent, as the town has bigger absorbent
capacity and attrectiveness (1 553 daily migrants) in comparison to dispersal (152
migrants). The structure relatio between convergent and divergent gravitations of
Svilajnac amounts to 91,1:8,9%.
The daily migrants comute to the town from 105 settlements,while from the town to its
surroundings they comute from 27 settlements. It is obvious that the strongest functional
Србољуб Ђ. Стаменковић, Драгица Р. Гатарић
____________
186
connection of Svilajnac is with settlements of its commune and with settlements located
along the main roads leading to the town. It is also evident that the degree of diurnal
interactions weakens with the distance from the town.
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
187
УДК 314.116/.117(497.11) 908(497.11 Чачак)
Оригиналaн научни рад Original scientific work Мила Павловић Дејан Шабић
МОГУЋНОСТИ ДЕМОГРАФСКЕ РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ НАСЕЉА НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ЧАЧАК
Извод: Територија општине Чачак је део Западног Поморавља и са геоморфоло-шког аспекта гранични појас између Шумадије и унутрашњих Динарида. Општи-на захвата површину од 636 km2 са 58 насеља и 117.072 становника (2002). Тешко је створити реалну слику о далекој прошлости ове општине јер не постоје добро проучени археолошки локалитети који би дали реалну и потпуну слику о дру-штвеној организацији и активностима становништва. Бројне етничке групе су про-лазиле овим просторима: старобалканска, римско-византијска, старословенска, српска и оријентална. Интензивно насељавање почело је у XVII веку, а наставље-но све до краја XX века. Послератни економски развој Чачка утицао је на мигра-ције становништва. Од свих врста миграција, континуитетом, интензитетом и ути-цајем на насеља и њихову просторно-функционалну структуру издвајају се: ми-грације село-град, место пребивалишта-место рада, итд. У периоду 1948–2002. го-дине становништво Чачка је постепено расло. То је последица индустријализаци-је, миграције сеоског становништва у град и позитивног природног прираштаја. Деаграризација и брза индустријализација условиле су трансфер пољопривредног становништва у непољопривредно. Анализа старосне структуре становништва у селима указује да се она налазе на прагу демографске старости. Само пораст ната-литета и смиривање емиграције могу да утичу на успоравање овог процеса. Кључне речи: становништво, развој, перспективе, процеси, општина Чачак Abstract: The territory of Čačak region is a part of Zapadno Pomoravlje and is situated with geomorphological aspect between Šumadija and Unutrašnji Dinaridi. Čačak commune covers area 636 km2 with 58 settfements and 117.072 inhabitants (2002). It is hard to say rnuch of the Čačak commune in the ancient times because poor archeological data. Insufficient data on the Čačak commune makes it difficult to forrn a clearer picture of its social organization, life and working activities of the population. Varous cultures and ethnic groups were interwoven here such as: old Balkan, Roman-Bvzantine, old Slavic, Serbian and oriental. Intensive imigration started in XVII century and continued to the end of XX century. Postwar economic development of Čačak commune spured great imigration of the population. Out of ali kinds of migrations by their continuity, intensity and influence on settlements and spatial-functional structure making and in comune organization, rural to urban migration sand migrations frorn the living place to the working place were the most important. In the period 1948–1991. the population of the Čačak commune growth. It is the resultat of industrialization, rural to
Мила Павловић, Дејан Шабић
____________
188
urban migration and natural increase. Decline in agriculture and rapid industrialisation caused the change of rural population into urban population. The analysis of population age structure in the Čačak villages shows that the population is at the threshold of being old. Only the growth of birth rate and reduction of migration may slow down this process. Key words: population, development, perspective, processes, Čačak commune
Увод
На додиру Шумадије и унутрашњих Динарида, у Западном Помо-рављу налази се територија општине Чачак. Јужни део општине припада Динарској Србији (Овчар и Јелица), а северозападни чине огранци планин-ског дела Западне Србије (Каблар, подгорина Маљена и Сувобора). Тери-торија општине захвата површину 636 km2 и обухвата 58 насеља, где је по попису 2002. године живело је 117.072 становника. Најстарији трагови на-сељености везани су за праисторију (локалитети у Атеници, Јездини, Риђа-гама, Трбушанима и Градини). Овде је утврђен и већи број археолошких налазишта из античког доба (Атеница, Чачак, Паковраће, Јездина, Лозни-ца). За време Немањића, насеље Градац је био центар жупе.1
Први попис насеља извршен је у XV веку у доба турске владавине. Данашња територија општине Чачак припадала је Смедеревском санџаку. Пописима у XV веку био је обухваћен број становника и њихове пореске обавезе. У катастарским пописима евидентирано је више од 2/3 садашњих насеља.2
На основу досадашњих антропогеографских истраживања на тери-торији ове општине утврђено је да је становништво углавном досељено миграцијама од почетка XVII века до XIX века.3 Цвијић сматра да је најве-ћи део становништва досељен из Црне Горе (брда, површи), Херцеговине, околине Новог Пазара и Сјенице.4 Интензивнији процес насељавања запо-чео је после Првог српског устанка и Карађорђевог похода на Јавор 1809. године, преко је водио најкраћи пут у Чачак и његову околину и даље у Шумадију.5
1 Веселиновић А.: Документи о првом помену имена Чачак у Средњем веку, Зборник радова, број 20, Народни музеј, Чачак, 1991, стр. 61–72. 2 Aličić A.: Dokumenti o prvom pomenu imena Čačak u Srednjem veku, Zbornik radova Narodnog muzeja, Čačak, 1991, str. 61–72. 3 Милојевић Б.: Долина Западне Мораве, Мораче и Треске, Посебна издања, СГД, св. 26, Београд, 1948. 4 Маринковић Р.: Становништво Бељине, Парменца и Придворице, ЗРНМЧ, број 16, Чачак, 1986: Маринковић Р.: Досељавање у трнавска села за време и непосредно после Хаџи проданове буне, ЗРНМЧ, број 19, Чачак, 1989. 5 Поповић И.: Општина Чачак, географска проучавања, Чачак, 1996, стр. 48.
Mila Pavlović, Dejan Šabić
____________
189
Процес насељавања настављен је и после Другог српског устанка. Насељавање је настављено и у XIX и XX веку, али са смањеним интензи-тетом. После Балканских ратова насељавање је интензивирано јер је до-шло до развоја занатства, трговине и зачетака индустрије. Процес инду-стријализације после Другог светског рата условио је нова насељавања ко-ја трају и на почетку XXI века.
Општина Чачак имала је 1921. године – 49.503, 1991. – 116.618, а 2002. – 117.072 становника.6 Развој привреде, пре свега индустрије, у дру-гој половини XX века условио је низ процеса и проблема који су уско веза-ни за демографски развој ове општине. У другој половини XX века неки демографски проблеми су интензивирани и на почетку XXI века за њих нису пронађена права решења. Табела 1. – Кретање укупног броја становника на територији општине Чачак
У XXI веку територија општине Чачак ушла је са неколико гору-
ћих демографских проблема. Од најзначајнијих издвајамо процесе депопу-лације и деаграризације, миграције на релацији село-град и појаву старач-ких домаћинстава.
Депопулација је последица негативног природног прираштаја, исе-љавања младог становништва, посебно из руралних средина, и високог ин-декса старења такође на селу. Депопулација у периоду 1953–1961. била је забележена у 36 насеља, пораст броја становника остварен у 12 насеља, а 10 насеља стагнира. Сличне тенденције су изражене и у наредном периоду. Кулминација тих процеса забележена је 1981–1991. године. Само у три на-сеља општине забележен је пораст броја становника (Коњевићи, Трнава и Чачак), док је опадање броја становника остварено у 51 насељу, а стагна-цију имају четири насеља.7
У периоду 1991–2002. у Општини Чачак је порастао број становни-ка за 1.671; Наиме, пораст је забележен у 12 насеља (Чачак, Бељина, Вра-нићи, Кулиновци, Мршинци, Паковраће, Парменац, Прељина, Пријевор, Станчићи, Трбушани Трнава), опадање у 36 насеља и стагнација у 10 (Ба- 6 Упоредни преглед броја становника и домаћинстава, Подаци по насељима и оп-штинама, књ. IX, СЗС, Београд, 1996; Попис становништва домаћинстава и стано-ва у 2002. години, Пол и старост, подаци по насељима, књ. 2, РЗС, Београд, 2003. 7 Упоредни преглед броја становника и домаћинстава, Подаци по насељима, књ. 9, РЗС, Београд, 2004.
Мила Павловић, Дејан Шабић
____________
190
луга Љубићка, Виљуша, Доња Горевница, Жаочани, Јежевица, Катрга, Мр-чајевци, Горња Трепча, Лозница и Мојсиње). Пораст броја становника које је остварен у 12 насеља више је резултат механичког пораста него природ-ног, што је забрињавајућа чињеница.
Биолошка депопулација захватила је већи број насеља, али без од-ређених законитости у испољавању. Пад наталитета утицао је на полно-старосну структуру и демографско старење популације општине Чачак.
После Другог светског рата миграције су интензивне. У периоду 1961–1971. године на територији општине усељено је 6.248 становника, а то је за 428 више у односу на природни прираштај. Усељавање је вршено стално, а зависило је од степена развијености привреде и њене потребе за радном снагом. У периоду 1971–1981. уселило се 4.583 становника, а по-сле 1981. смањује се број усељеника на 2.308.8
У последњој декади XX века, због политичке кризе у СФР Југосла-вији, број досељеника је знатно повећан. У периоду 1991–2002. године у општину је усељено 11.582 становника, од тога највише у Чачак 6.456 ста-новника (55,7%), у остала 5.126 (44,3%): 151 у Бељину, 129 у Атеницу, 121 Виљушу 116 у Бресницу и друга.9
Процес индустријализације који је био интензиван у другој поло-вини XX века територији ове општине условио је интензиван процес ми-грација на релацији село-град и концентрацију становништва у самом Чач-ку. Овај процес условио је процес депопулације у сеоским насељима и по-јаву старачких домаћинстава, али и погоршавање ионако већ нарушене полно-старосне структуре. На дуготрајан и незаустављив раст броја град-ског становништва указују следећи подаци: Чачак је 1921. године имао 6.048, 1991. – 72.392, а 2002. – 73.217 становника.
Индустријализација и деаграризација су изазвале бројне демограф-ске проблеме на селу, од којих су најзначајнији смањење броја склопље-них бракова и поремећај биолошке репродукције становништва. Задржава-ње радноспособног становништва у селима је озбиљан проблем. Тај про-цес је мање изражен у селима ближе Чачку, док је израженији у брдско-планинском делу општине. И поред тога што су села у овом делу општине релативно рано добиле и струју и асфалтиране путеве, становништво је своју егзистенцију тражило у граду. Уколико се у наредном периоду не ак-тивирају ресурси за јачање примарног сектора у сеоским срединама, насту-пиће још веће пад броја активних лица, а пољопривреда ће бити у још непо-вољнијем положају. Не може се очекивати да се у неизмењеним економским условима у Србији спонтано мењају негативни процеси којима је становни-штво општине Чачак захваћено.
8 Исто. 9 Исто.
Mila Pavlović, Dejan Šabić
____________
191
Демографско старење представља озбиљан демографски проблем са којим је суочена општина Чачак. Опадање природног прираштаја, про-мене полно-старосне структуре и миграције село-град условиле су ”старе-ње чачанског села”.
Индекс старења становништва 1961. године за општину Чачак из-носио је 0,28 што је било у границама оптималног старења. У сеоским сре-динама индекс старења од 0,33 био је на прагу демографске зрелости.
Процес старења је настављен у периоду 1981–1991. године и изно-сио је 0,69, што одговара демографској старости. Неопходно је истаћи да се у демографској зрелости 1991. године (до 0,30) није налазило ни једно насеље; на прагу демографске зрелости био је једино Чачак са индексом старости 0,47; демографску старост (0,51–0,85) имало је 11 сеоских насе-ља, а дубоку демографску старост (0,86–1,25) – 18 (углавном равничарско-брежуљкасто-брдска сеоска насеља); најдубљу демографску старост (из-над 1,25) имало 26 насеља у општини.10
По попису 2002. процес старења становништва у општини не стаг-нира (1,03); у демографској зрелости (до 0,30) и на прагу демографске зре-лости (0,31–0,5) није се налазило ни једно насеље; демографску старост (0,51–0,85) имало је два насеље (Овчар бања 0,78; Чачак, 0,83); дубоку де-мографску старост (0,86–1,25) – 10 и најдубљу демографску старост (изнад 1,25) имало чак 46 насеља општине Чачак. Колико је проблем акутан ука-зују подаци о великом броју старачких домаћинстава. Са појавом старач-ких домаћинстава све су веће површине необрађеног земљишта, за шта је непотребан било какав коментар. Овај показатељ, на примеру општине Ча-чак најбоље указује где се налази становништво Србије и какви су даљи правци демографског развоја.
Развој привреде у другој половини XX века утицао је на промене у структури делатности и активности становништва у урбаном и руралном делу општине. Смањено је учешће примарног сектора, а остварен је пораст у области секундарних и терцијарних делатности. Смањење броја пољо-привредног становништва утицао је на њихов прелазак у друга. Тако је 1961. године у примарном сектору било 57,68% активног становништва, 1981. – 28,33%, а 2002. – 18,02%.
Развој привреде у другој половини XX века утицао је на промене у структури делатности и активности становништва у урбаном и руралном делу општине. Смањено је учешће примарног сектора, а остварен је пораст у области секундарних и терцијарних делатности. Смањење броја пољо-привредног становништва утицао је на њихов прелазак у друга. Тако је
10 Попис становништва, домаћинстава и станова, Пол и старост, Подаци по насе-љима, књ. 2, РЗС, Београд, 2003; Документациони материјал РЗС за 1981. годину, Београд.
Мила Павловић, Дејан Шабић
____________
192
1961. године у примарном сектору било 57,68% активног становништва, 1981. – 28,33%, а 2002. – 18,02%.
У истом периоду у секундарном сектору било је 22,88% запосле-них (1961), 1981. године – 42,64%, а 2002. – 37,23%.11 Ови подаци указују на то да је од 1961. до 2002. извршен трансфер пољопривредног становни-штва у непољопривредна занимања, односно дошло је до преливања радне снаге из руралног у урбани простор, што је изазвало низ проблема са који-ма је град и данас суочен и за које још увек није пронашао решења.
У циљу утврђивања праваца равномерног просторно-функционалног развоја руралног и урбаног дела општине Чачак, потребно је дефинисати однос према географском простору општине.
Пољопривреда као основна привредна грана највећег дела терито-рије општине Чачак (посебно руралног дела) мора се прилагодити савре-меном просторно-функционалном развоју, пре свега мора се обновити за-старела и дотрајала механизација, али и становништву се мора омогућити сигуран пласман пољопривредних производа. У циљу развоја пољопривре-де неопходно је и издвојити просторне целине у општини на којима посто-је повољни услови и традиција пољопривредне производње, активирати земљорадничке задруге које би биле носиоци откупа пољопривредних производа, а тамо где постоје услови организовати и прераду пољопри-вредних производа. Поред пољопривреде, за чији развој постоје добри природни услови, али и још увек и демографски потенцијали, неопходно је развити и остале привредне гране за које на овом простору постоје услови. Ту се пре свега мисли на подизање мањих индустријских објеката на сео-ском простору (већ постоје у Жаочанима, Трнави, Виљуши, итд.) и могућ-ности развоја сеоског туризма.
Други аспект равномерног развоја урбаног и руралног дела општи-не Чачак је децентрализација индустрије, чији је циљ смањење прилива ак-тивног становништва у Чачак и побољшавање услова живота на селу. Поди-зањем мањих индустријских објеката у руралном делу општине могло би се утицати на смањење интензитета миграција село-град.
Наведени правци просторно-функционалног развоја општине Ча-чак могу обезбедити већи степен кохезије територије општине, дефиниса-њем приоритетних активности и решавањем актуелних проблема развоја, који би били прихваћени од стране локалних органа власти кроз израду ак-ционих планова. Реализација предлога развоја општине јесте дугорочан процес, који се не може спровести једнократним појединачним актима, већ је потребно да се кроз сарадњу локалних органа и заједнице препознају најважнији акутни проблеми развоја и да се они етапно решавају.
11 Попис становништва, домаћинстава и станова, Делатност и пол, Подаци по на-сељима, књ. 6, РЗС, Београд, 2004.
Mila Pavlović, Dejan Šabić
____________
193
Закључак
Испољени проблеми демографског развоја општине Чачак после-дица су економских процеса насталих од средине XX века па до данас. Не-довољно обнављање становништва на територији општине Чачак основни је проблем даљег демографског развоја, који утиче на све остале појаве и процесе. Депопулација, као резултат сталног опадања наталитета и сталног исељавања сеоског становништва је проблем који ће у будућности и даље утицати на демографски развој ове општине. Ово је процес који се тешко може зауставити, али се може успорити.
Резултат недовољног биолошког обнављања становништва у оп-штини Чачак условио је демографско старења, који је у већини насеља ушло у фазу најдубље демографске старости. Анализирани подаци указују да су села чачанске општине већ давно остарила, што ће негативно утица-ти на будућу репродукцију становништва, затим на структуру и радноак-тиван контингент, који ће бити оптерећен великим контингентом издржа-ваног становништва.
Исељавање младог, радноспособног становништва из сеоских насе-ља и трансфер у непољопривредне делатности, довело је до неповољне старосне структуре пољопривредног становништва.
Док сеоска насеља имају проблем са депопулацијом, Чачак као оп-штински центар, брину сасвим други проблеми у области демографског развоја. У првом реду, то је прилив становништва за које треба обезбедити оптималне услове за живот као што су школовање, здравствена заштита, запослење, станови, забава, рекреација и остало. Ако се усељавање и даље настави, а сада је највећи број становника општине концентрисан у граду, то ће стварати проблеме Чачку као општинском центру.
У наредном периоду, што се тиче демографског развоја општине, не очекују се знатније промене. И даље ће село остајати без младог и рад-носпособног становништва. Да би се овај процес ублажио младим људима треба омогућити да од рада у пољопривреди могу пристојно живети. То је једини начин да они остану на селу и поред тога ако запослење и нађу у граду јер им пољопривреда може бити одличан извор прихода за повећање свог животног стандарда. Уколико се држава не позабави овим проблем, многа домаћинства на територији ове општине, већ и Србије ће се угасити.
На крају XX и почетком XXI века све је чешћа појава враћања љу-ди из града на своја сеоска домаћинства и све интензивнији рад на њихо-вом оживљавању. Позната економска криза, која је условила затварање не-ких индустријских предузећа у Чачку, чиме су многи радници остали без посла, натерала их је да се врате у село и активирају своја запуштена по-љопривредна домаћинства јер су им она постала основни извор прихода. Овај процес је спор, али је све више уочљив у чачанским селима.
Мила Павловић, Дејан Шабић
____________
194
Градско подручје ће се и даље ширити, ако се не успори процес до-сељавања становништва. Нова досељавања у градски центар увећаће већ постојеће проблеме везане за демографска кретања у граду. Ширење града на атаре суседних приградских насеља захтеваће промену намене плодног пољопривредног земљишта, јер се до сада лакше и јефтиније градило на новим локацијама, него у већ урбанизованом делу града. Овакав процес не би смео да се дозволи када се зна да је пољопривреда грана која на овом простору има најбоље услове за свој развој.
Mila Pavlović Dejan Šabić
SOME POSSIBILITIES OF DEMOGRAPHIC REVITALIZATION OF THE SETTLEMENTS IN THE MUNICIPALITY OF ČAČAK
Summary The town of Čačak is administrative, economic and cultural centre of the municipality, and administrative centre of Moravički Region. Čačak is located 140 km south from Belgrade. The Municipality is located in the middle of central Serbia, in Moravički Region, between the municipalities of Gornji Milanovac in the north, and Lučani in the southwest. The municipality of Požega, which belongs to Zlatiborski Region, lies west of it, in the east there is Knić, which is part os Šumadijski Region, and the municipality of Kraljevo is situated in the southeast and it is part of the Raška Region. Moravički Region includes the municipality of Gornji Milanovac, Čačak, Lučani, and Ivanjica. The total area of the municipality of Čačak is 636 km2, and according to its relief it can be divided into: valley with its height above sea level from 200 m to 300 m, region of rolling hills with its height from 300 to 500 m, mountainous region ranging from 300 m to 985 m. Mountains Jelica (929 m), Ovčar (985 m), Kablar (885 m) and Vujan (857 m) surround valley through which the river Zapadna Morava runs (318 km). The commune of Čačak has 58 settlements. There are 27 kindergartens for children who are under school age, 45 primary schools with 455 forms, 6 secondary schools, one school for children with special needs and two adult education centers on the territory of the municipality. There are two faculties and one college as well as branches of the faculties from other towns. Secondary school and university students can have accommodation in students' dormitories. 29 842 persons are employed on the territory of Čačak. Economic development of the commune spurred great immigration of the population. Out of all kinds of migrations by their continuity, intensity and influence on settlements and spatial-functional structure making and in commune organization, rural to urban migration sand migrations for the living place to the working place were the most important. In the period 1948–1991 the population of the Čačak commune growth. It is the result of industrialization, rural to urban migration and natural increase. Decline in agriculture and rapid industrialization caused the change of rural population into urban population. The analysis of population age structure in the Čačak villages shows that the population is at the threshold of being old. Only the growth of birth rate and reduction of migration may slow down this process.
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
195
УДК 314.116/.117(497.11)”19/20”
Оригиналaн научни рад Original scientific work
Снежана Вујадиновић
Мирјана Гајић
ДЕМОГРАФСКА И ФУНКЦИОНАЛНА ОБЕЛЕЖЈА
РУДНИЧКИХ НАСЕЉА
Извод: Радом су сагледане основне одлике демографског и функционалног разво-
ја насеља у југоисточној подгорини Рудника. Савремена обележја насеља резултат
су изражене и дуго присутне економске неразвијености. Низак ниво репродукције
становништва и исељавање у Горњи Милановац и Крагујевац проузроковали су
изразиту депопулацију у већини села. Демографски малим и старим селима пред-
стоји даља стагнација у популационом развоју. По стабилном демографском и
функционалном развоју издваја се Враћевшница (центар заједнице села).
Кључне речи: насеља, демографско старење, функције, природно кретање, актив-
но становништво
Abstract: The paper deals with the main characteristics of demographic and functional
development of the settlements in the southeastern piedmot area of Rudnik. The present
characteristics resulted from pronounced and long-term economic underdevelopment. A
low level of birth rate and moving to Gornji Milanovac and Kragujevac caused great
depopulation in most villages. Demographically small and old villages are faced with
further depopulation.Vraćevšnica (centre of the community of villages) stands out in its
stable demographic and functional development
Key words: settlements, demographic aging, functions, natural movements, active
population
Увод
Око горњег тока реке Груже и њених притока, у југоисточној под-
горини Рудника и северној подгорини Јешевца смештено је осам насеља. У
физиономском, насеобинском и привредном погледу села представљају
хомогену геопросторну целину. Укупна површина издвојене и проучаване
територије износи 73,85 km². По територијално-управној подели села при-падају општини Горњи Милановац.
Насеља су смештена на морфолошкој граници гружанске котлине
и планина Рудник и Јешевац. Села су лоцирана на теменима брда и долин-ским странама река и потока. У предео Рудника најдубље је својим поло-
жајем зашло насеље Горња Црнућа, па се за њега каже да је ”право руд-
Снежана Вујадиновић, Мирјана Гајић
____________
196
ничко”.1 Са надморском висином од 560 до 700 m, ово насеље је и највише
гружанско насеље на Руднику. У подножју Рудника концентрисана су, идући од запада ка истоку,
Горња Врбава, Доња Црнућа, Прњавор, Враћевшница и Липовац. Свој по-
ложај поменута насеља везују за јужне огранке Рудника и долину Груже. На северним и североисточним падинама Јешевца смештена су насеља До-
ња Врбава и Бело Поље. Надморска висина села износи од 330 до 640 m.
Долина Груже, у јужној подгорини Рудника, представља главни ко-
муникативни правац који повезује таковски басен на западу и крагујевачки
на истоку. Поред регионалног пута Крагујевац–Горњи Милановац развила
се Враћевшница, у привредно погледу најзначајније насеље овог дела Рудника.
Развој насеља у прошлости
У време српске средњовековне државе југоисточна подгорина Руд-
ника била је насељена. У летописима из периода средњовековне Србије
помиње се манастир Враћевшница као и села Белућа (данашња Доња Цр-
нућа), Осјаци (данас засеок Горње Црнуће) и Бело Поље. Градови Борач и
Островица представљали су привредне центре истоимених жупа.
Борачкој жупи тј. власти, у XV веку припадала су села Враћевш-
ница, Коњуша и Граховац а Островичкој жупи Враћевшница, Белућа и
Осјаци.2 Имање Радича Поступовића, великог челника деспота Стевана
Лазаревића и ктитора манастира Враћевшница, потврђено 1428/1429. годи-
не од стране деспота Ђурђа, обухватало је гружанска села Белућу, Камени-цу, Горњу и Доњу Враћевшницу и Коњушу.3 Претпоставља се, да су села
Горња и Доња Враћевшница постојала око манастира или данашњег насе-
ља Прњавор. Током турске владавине рудничка села била су слабо насељена. У
турском попису из 1572. године, у саставу нахије Мораве помињу се: До-
ња и Горња Црнућа, Доња и Горња Врбава и Горња Враћевшница.4
Становништво рудничких села масовно је страдало за време
аустро-турских ратова (1683–1699; 1716–1718). За време аустријске окупа-
ције, 1718. године међу насељеним гружанским селима Крагујевачке нахи- 1 Драгић M.: Гружа, Насеља српских земаља, књ. 10, Српски етнографски збор-
ник, књ. 21, СКА, Београд, 1921, стр. 163. 2 Филиповић М.: Таково, Насеља и порекло становништва, књ. 37, Српски етно-
графски зборник, Београд, 1960, стр. 97. 3 Стевановић Ж.: Гружа и гружани кроз историју, ”Будућност”, Велика Плана,
1957, стр. 7. 4 Аличић А.: Турски и катастарски пописи неких подручја Западне Србије XV
и XVI век, књ. III, Историјски архив Краљево, Међуопштински историјски архив
Извод: У раду се посматра савремена Русија од доласка председника Путина на власт, по питању суочавања са горућим друштвеним проблемом у виду ниског
природног прираштаја становништва земље. Циљ рада је руски савремени модел у борби против депопулације и могућности коришћења ових искуства за Србију. У раду ће бити коришћен метод географских наука, а у извесној мери и друштвених наука, пре свега политичких и социологије. Научни циљ рада је научна дескрип-ција и научна класификација. Друштвени циљ је упознавање стручне и шире јав-ности у Србији са напорима државе и друштва у Русији у супротстављању депо-пулацији, који би се делимично или у потпуности могли користити и у Србији.
Кључне речи: депопулација, Русија, државна интервенција, мобилизација дру-штва, председник Путин Abstract: In the paper author analyze situation in nowadays Russia, after president
Putin come to power, in regard to met with a big social problem a very low innate accretion of population. Object of this paper is Russian model of straggle of depopulation and possibilities of using these experiences in the Serbia. In the paper was using method of geographical science, and anther social sciences, most of all political and sociological. Scientifically object of the paper is scientifically description and classification of the phenomena. Social object of the paper is interdiction of with the effort of Russian society in struggle with depopulation, that can be, partly or in the hole, used in the Serbia.
Key words: depopulation, Russia, state intervention, mobilization of the society, president Putin
Савремена Русија се приближава последњој години другог мандата председника Владимира Путина. За ових готово седам година од како он заузима место водећег човека политичке номенклатуре у Кремљу дошло је до веома великих промена у овој географски најпространијој држави све-та. Најзначајнији резултати су постигнути у економској сфери, где је при-вреда у потпуности стабилизована по свим параметрима што је основна база и за многе друге успехе у различитим областима руског друштва. Ру-ска федерација се током периода транзиције суочила са великим бројем проблема у политичкој, економској и социјалној сфери. У периоду деведе-
Драган Петровић
____________
252
сетих дошло је до озбиљног процеса погоршања услова живота за бројне слојеве становништва, праћене урушавањем и нефункционисањем великог броја институција које су се старале о различитим потребама становни-штва. Елементи социјалних принадлежности државе у таквим околности-ма, су посебно били погођени неефикасношћу. Убрзано раслојавање ста-новништва земље, са изразито великим процентом осиромашеног станов-ништва је био посебан државни проблем. Држава је била та која се нашла у ситуацији да отежано обавља своје принадлежности према запосленим и социјалне принадлежности, при чему су ови други били у нарочито отежа-ној ситуацији.
Упоредо са тим негативним тенденцијама одвијао се процес ”ста-рења становништва”, односно до пораста популације која је испунила за-конску норму за одлазак у пензију (за жене више од 55 година, а за му-шкарце преко 60 година).1 У истом периоду као негативна тенденција кри-зе у друштву долази до пада наталитета и до пораста смртности, односно смањења просечног животног века становништва. После Другог светског рата у Русији долази до лаганог опадања природног прираштаја, који и да-ље остаје позитиван. Међутим крајем осамдесетих година ХХ века он се смањује на нулти подеок, да би током деценије деведесетих постао негати-ван. То резултира повећање процента становништва у пензионом добу, у односу на радно активно становништво.2 Године 2000. у Русији је било 30,18 милиона људи у стваралачком периоду (са више од 18 и мање од 60 година старости), а 24,4 милиона људи старијих од 60 година. Године 1998. прва група у радном периоду је бројала 30,6 милиона, а друга група (група старијих људи) 25,8 милиона. Године 1999, прва група је бројала 30,4 милиона, а друга 26,4 милиона људи.3 Изражено у процентима 1995. године људи старијих од 55 година је било 20,2% од укупног становни-штва Русије, следеће 1996. – 20,5%, године 1997. – 20,7%, године 1998. – 20,8, а 1999. – 20,7%. Овај сегмент популације је следеће 2000. пребацио проценат деце Русије узраста до 15 године који износи 20% и током овог периода се уделно смањивао. Током деценије 90-их број лица од 55 и више
1 Види Петровић Драган ”Однос државе и институција власти у Руској федерацији према старим људима током процеса транзиције 1990–2004”, Социјална мисао, бр. 1, 2005, Београд, стр. 153–167. 2 К проекту Концепции государственной социальной политики в тношении гра-ждан старшего поколения на период до 2010 года. Демографическая ситуация и социальное положение пожилых людей в Российской Федерации (Из отчета Ге-ронтологического общества РАН за 2003 год), стр. 1–2. 3 К проекту Концепции государственной социальной политики в тношении гра-
ждан старшего поколения на период до 2010 года. Демографическая ситуация и социальное положение пожилых людей в Российской Федерации (Из отчета Ге-ронтологического общества РАН за 2003 год), стр. 3.
Dragan Petrović
____________
253
година се повећао за 2,55 милиона, а у истом периоду број деце до 15 годи-на се смањио за 7,04 милиона. Напред наведене цифре убедљиво показују да је тренд ”старења становништва” Русије ушао у поодмаклу фазу што је и са економског гледишта отежавајућа околност за привреду једне транзи-ционе државе. Тако је 2000-те било 145,7 милиона људи у Русији у односу на 147 у 1989. На једну фертилну жену се рађало 1,3 до 1,4 новорођених, а потребно је око 2,15 за просту репродукцију.4
Русија по попису становништва из 2002. године има свега 145.164 000 становника. То значи да је у односу на 1989. годину када је у Русији живело 147.022 000 становника, дошло до стагнирања и чак смањења апсо-лутног броја становника.5 Ове цифре су за Русе још поразније ако се изне-сеном напред додају још два фактора. Прво у државу Русију се уселило механичким приливом више становника него што се иселило. Досељеници су претежно руске националности из бивших совјетских република, најви-ше из Централне Азије и у мањој мери Закавказја. Овај елеменат је знатно умањио прегледност негативног природног прираштаја руског народа. Истина било је извесних миграција и из Русије, али ни изблиза тако бројне као у супротном правцу. Емиграцију из Русије можемо посматрати у окви-ру два главна тока: први је исељавање из Русије Руса ка западноевропским државама, САД и неким другим подручјима. Ова миграциона струја није тако фреквентна да би се могла сматрати посебно битном за демографску ситуацију у земљи. Чак можемо рећи да је учешће ове миграционе група-ције у односу на укупно становништво Русије занемарљив, што није случај са другим земљама Источне Европе у транзицији. Друга миграциона стру-ја из Русије у протеклим годинама је изражена махом сеобом неруских на-ционалности, углавном ка чланицама ЗНД и балтичким републикама. Ни ова миграциона струја није посебно обимна. Преовлађујући фактор у ми-грацијама из и у Русију у протеклом периоду од распада СССР, је био до-сељавање Руса из бивших совјетских република у саму Русију, што је до-некле поправило демографску слику у земљи.6 Са једне стране је умањен апсолутни тренд опадања броја становника због слабог природног прира-штаја у Русији, а са друге стране је умањен тренд смањења руског станов-ништва у укупној популацији (Руса у укупној популацији земље има око 80%, а са Украјинцима и Белорусима 83%; Источне Словене у Русији, али и на простору ЗНД у Закавказју, Средњој Азији, али и у прибалтику, због
4 Последњи подаци из ”Новая Россия”, Информационно-статистический алманах, Международная Академия Информатизации, Москва 1994. 5 Основные итоги всероссийской переписи населения 2002. года по Российской
федерации, Москва 2003, стр. 7, табела 1. 6 Исти документ табела Численностъ иммигрантов по отделным странам за 1991–2001.
Драган Петровић
____________
254
њихове идентификације са Русима можемо називати и термином ”русофо-ни”). Пре четврт века Руса је самих било у Русији око 85% што је видљиво смањење у пропорцији, ако знамо да се ради о веома великим цифрама укупног становништва. Други фактор је да је у самој Русији углавном на-глашено виши наталитет већине неруских народа него Руса, а нарочито се то односи на муслиманску популацију. Реално је да европски народи ма где живели данас (у Европи, Северној Америци, Аустралији, деловима Ла-тинске Америке и у руском делу Азије) имају упадљиво мањи наталитет од ”небелаца”. Та диспропорција је нарочито изражена када су у питању поређења са муслиманским народима. Проблем руске демографије и сла-бог наталитета Руса и русофона можемо посматрати у оквиру саме Русије, као унутрашњи проблем и у односу на окружење.
Као унутрашњи проблем руску демографију посматрамо у контек-сту тенденције даљег процентуалног удела Руса у популацији земље. Тај проценат је данас 80%, међутим ако би се демографске тенденције из деве-десетих година наставиле и у следећим деценијама, дошло би до озбиљних поремећаја у демографској структури Руске федерације. То би посебно би-ло изражено у појединим регионима земље где би се удео Руса смањио до те мере, да би они представљали мање или више значајну мањину. То би имало посебне реперкусије на укупну геополитичку позицију Русије и Ру-са као народа у целини. Наиме, сигурно је да је слаб прираштај (негативан) Руса током деведесетих, а у мањој мери и последњих година, делом после-дица транзиционе кризе и опште аномије у друштву нарочито изражене средином деведесетих година XX века. Сигурно је да поправљање економ-ске и друштвене ситуације у земљи има могућност умањења демографског пада, али није јасно до које границе.7 Демографски проблем можемо по-сматрати и у војно-безбедоносној равни имајући у виду потенцијално сма-њење броја регрута. ”Број Руса старих између 15 и 24 године, мада привре-мено расте због високих стопа рађања осамдесетих, може се битно умањи-ти и то у (екстремној варијанти) готово до половине у наредних 15 година, због ниске стопе рађања деведесетих.”8
Са друге стране партиципација муслиманског дела становништва у земљи (у Русији има око 12% муслимана) се стално повећава, мада се чини да њен удео није тако висок и да ће требати много година да он пређе удео од једне петине или четвртине укупног становништва. Чињеница је да Ру-
7 Види Драган Петровић ”Модел савремене Русије у организовању друштва и др-жаве у борби за повећавање природног прираштаја становништва”, у Зборнику ра-дова ”Први национални конгрес о деци и наталитету у Србији”, Опстанак, Бео-
град, стр. 99–109. 8 Зоран Петровић Пироћанац ”Мали појмовник геополитике”, Институт за поли-тичке студије и Центар за геополитичке студије ”Југоисток, Београд, стр. 399.
Dragan Petrović
____________
255
сија има и муслиманско становништво са веома високим природним при-раштајем даје посебан акценат на чињеници да и Руси, као и већина европ-ских народа, имају низак наталитет и негативан природни прираштај.9
Интересантно је и запажање да најмањи природни прираштај имају развијенији и урбанизовани делови Русије, док Сибир и Далеки исток ту боље стоје. Што је посебно интересантно, у оквиру самих етничких Руса као посматране популације, највећи наталитет имају Руси на периферији – на северу земље, у Сибиру и Далеком истоку, а најмањи у Централном фе-дералном округу, те области Санктпетербурга.10 Тако у Централном феде-ралном округу, где је проценат Руса у укупној популацији преко 90%, ро-ђених на 1000 становника има годишње приближно од округа до округа око 7', а смртност је око 15 до 18. У Јужном федералном округу и Пово-ложју наталитет Руса је нешто виши, можда и због тога што у тим обла-стима живе у већем броју муслимански народи са веома високим природ-ним прираштајем.11 Тако рецимо у области Дагестана која има око 2 мили-она становника, од чега преко 80% муслиманске вероисповести, а Руса свега око 15%, на 1000 становника просечно годишње се роди око 17 деце, а умре око 7 људи, што је природни прираштај око 1 посто годишње, за разлику од Централног федералног округа где је смањење природним при-растом око 1% годишње.12 Међутим и руско етничко становништво у Ју-жном федералном округу има повољнији природни прираст од Руса из Централног и Северозападног федералног округа и он износи смањење од око 0,5% годишње (у односу на централне руске области где је смањење дупло веће, рекли смо око 1% годишње). Ту бисмо могли да извршимо па-ралелу са Србима са Косова и Метохије током деведесетих, који су имали знатно виши природни прираштај него Срби у осталом делу Србије. Најзад етнички Руси у највећем делу Сибира и Далеког истока имају још повољ-нији природни прираштај који је тек нешто испод нуле (релативно изба-лансиран однос рођених и умрлих са благом предношћу за ове друге), што је знатно повољнији тренд него у европској Русији. Међутим како је у европској Русији сконцентрисано око две трећине етничких Руса, то је укупан природни прираштај негативан сваке од последњих петнаестак го-дина и то за више од пола милиона људи годишње.
Као проблем према окружењу можемо посматрати чињеницу да се Русија граничи са многољудним и често густо насељеним државама и на-
9 Види овај проблем обрађен у Патрик Бјукенен ”Смрт Запада”, Београд, 2005. 10 Чепалыга А. Л, Чепалыга Г. И. ”Региони России”, правочник, Дашков и К, Мо-сква, 2004. 11 Академиа наука, Институт за етнологиу ”Кавказ в геополитическом измере-нии”, Москва, 2000. 12 Чепалыга А. Л, Чепалыга Г. И. ”Региони России”, стр. 30–38 и 47.
Драган Петровић
____________
256
родима. У том правцу је нарочито изражен случај са Кином и у нешто ма-њој мери са Јапаном и Корејом. То су далекоисточни народи који немају тако велики наталитет као муслиманске популације, али су веома бројни и густо насељавају своје области према Русији. Са руске стране је додатан проблем што су управо источни Сибир и Далеки исток слабо насељене области у Русији. Иако ови далекоисточни народи нису до сада изразили посебне претензије према руској територији и ревизији границе, реална ге-ополитичка опасност у будућности за Русију са те стране постоји. Посебан је случај са околним муслиманским народима на јужним руским граница-ма. То се односи на претежно исламски Блиски и Средњи исток, у шта убрајамо Централну Азију и Азербејџан као део бившег СССР, а сада ЗНД. Веома је повољно за Русију да се широком границом ка Средњој и Цен-тралној Азији граничи искључиво са пространим Казахстаном, који је у се-верној половини настањен већинским руским, русофонским и становни-штвом европског порекла (поред Руса, Украјинаца и Белоруса у питању су Немци, а у мањој мери Пољаци, Јермени, Јевреји, Грци и др.).
О проблему руске демографије говори и Александар Сољженицин у својим радовима указујући на драстичан пад наталитета међу Русима то-ком последњег века. Тако је по њему ”1875. једна жена имала у просеку седморо деце...”, после Другог светског рата задржала се квота од 2,17 за просту репродукцију, ”а у задњих пет година је пала на 1,4”.13
По броју становника Русија је тренутно на седмом месту у свету. Далеко испред су две азијске државе Кина са 1285 милиона и Индија са 1025 милиона. САД имају 286 милиона становника, Индонезија 215 мили-она, Бразил 173, док Русија дели са Пакистаном шесто и седмо место са око 146 милиона.14 Очекује се током следећих пар деценија да ће још неко-лико држава претећи Русију по броју становника у свету, и у питању су углавном исламске земље.
Када посматрамо у Русији структуру становништва по месту ста-новања и урбаности, видимо да се сеоско становништво процентуално стално смањује у односу на градско. Тако је у царској Русији 1897. године живело свега 15% градског становништва насупрот чак 85% у руралној средини. Колико се тај омер споро мењао показује и 1926. година када је
13 Alexandre Soljenitsyne ”Le probleme russe a la fin du XX siecle”, Fayard 1994. Pa-ris, стр. 140. 14 ”Основные итоги всероссийской переписи населения 2002. года”. 2003, стр. 7; О демографским тенденцијама кретања становништва у свету и месту Русије види и Саша Кицошев, Петар Голубовић ”Геодемографија”, Универзитет у Нишу ПМФ
одсек за Географију, Ниш, 2002, део ”Кретање светског становништва” стр. 51–57. Такође Мирко Грчић ”Политичка географија”, Географски факултет, Београд, 2000, део XII ”Становништво и држава”.
Dragan Petrović
____________
257
још увек свега 18% било градског становништва. Међутим већ 1939. забе-лежена је крупна промена када градско становништво износи трећину по-пулације (овде наравно није реч о високој цени коју је деградација руског и совјетског села поднела тих година међуратног периода). Године 1959. градско становништво броји чак 33%, а 1970. године целих 62%. У време Брежњевљеве ере 1979. године градско становништво износи целих 69%, а 1989. године рекордних 73%. То значи да је од 1926. до 1989. године град-ско становништво порасло од 18% удела у укупном становништву Русије до целих 73%, а при томе је сеоско доживело деградацију од 82 на 27%.15 Интересантан је податак да је 1989. године у Русији живело 147 милиона становника, од чега 108 милиона у градској и 39 милиона у сеоској среди-ни уз већ поменути омер од 73% градског и 27% сеоског становништва. Године 2002. у Русији је живело нешто преко 145 милиона становника, од чега истих 39 милиона у сеоској, али сада свега 106 милиона у градској средини.16 Дакле у периоду од 1989. до 2002. долази до стагнације процеса урбанизације у Русији, када под тим појмом подразумевамо даљи пораст градског становништва на рачун сеоског, чак са појавом извесног супрот-ног процеса у минималној мери. Оно што је везано за нашу тему демо-графског прираста, јесте чињеница да урбано становништво Русије има традиционално мањи природни прираштај од руралног. Драстично смање-ње удела руралног становништва земље током ХХ века, вероватно је по-спешило садашње демографске тенденције. Овај показатељ је релативан из најмање два разлога. Прво, смањење удела руралног становништва је зау-стављено током последњих 15–20 година, али је природни прираштај свој пад ипак осетно забележио управо у овом периоду. Истина из приложеног податка да се умањио само број (106 у односу на 108 милиона) становника урбане средине, али не и руралне (39 милиона), претпостављамо да је тен-денција просечно већег наталитета у рурално средини умањила демограф-ску осеку последњих 15 година у Русији. Друго драстично повећање удела урбане популације на рачун руралне у ХХ веку, је процес који је евиден-тан у свим државама Европе, а у мањој мери то је и светска тенденција.
Када посматрамо структуру становништва Русије по полу (2002) запажамо да је број жена нешто већи. Наиме од 145.164 000 становника на мушкарце отпада 67.604 000, а на жене 77.560 000, што значи да жена има чак 10 милиона више.17 Ако дубље уђемо у анализу овог феномена можемо
15 ”Основные итоги всероссийской переписи населения 2002. года ”Табела ”Го-родское и селское население”. 16 ”Основные итоги всероссийской переписи населения 2002. года ”Табела Числе-
ностъ населения”. 17 ”Основные итоги всероссийской переписи населения 2002. года”, табела 2 Рас-пределение населения по полу, 2003.
Драган Петровић
____________
258
закључити следеће: Ова диспропорција у броју између два пола је резултат великих демографских губитака СССР за време Другог светског рата, а де-лом на основу чињенице да жене дуже просечно живе од мушкараца. Ме-ђутим, када су у питању млада поколења баланс између броја представни-ка два пола постоји, чак има нешто више мушкараца.18 Данас у Русији на 1000 мушкараца долази 1247 жена. Рецимо 1959. године на 1000 мушкара-ца је долазило 1243 жене. Када повежемо анализу руског становништва по полу и по месту живљења (село - град) имамо следећа запажања. Од краја XIX века па до осамдесетих година XX века увек је у граду пропорционал-но живело мање жена на 1000 мушкараца него на селу. То тумачимо најви-ше чињеницом да су демографски губици у оба светска рата више погађа-ли градове него села, а делом и да су градови као традиционално миграци-она подручја привлачили више мушку радну снагу него сеоску. Међутим од осамдесетих година има пропорционално више жена у градовима него на селу.19 Закључак је да се у градовима, где је концентрисана и већина ру-ског становништва, због последица транзиције и економске и друштвене кризе деведесетих година повећала пре свега, смртност мушкараца, одно-сно, долази до смањења њиховог животног века у односу на претходне го-дине и деценије проведене у совјетском друштву.20 Смртност мушкараца је веома високо изражена у делу популације педесетих година живота, што је неуобичајено за европске прилике.21 Овај феномен далеко краћег животног века мушкараца у Русији у односу на жене можемо посматрати највише као последицу транзиције и економске кризе деведесетих година ХХ века. Овај фактор је директно утицао на пад природног прираштаја у истом пе-риоду, односно да он поприми негативан биланс. Отуда се са економским напредком у земљи од краја деведесетих, може рачунати са осетним на-претком управо у овој области, што ће знатно помоћи демографском би-лансу земље. Са друге стране управо је слаб наталитет највећи проблем са-времене руске демографије.
Када говоримо о периоду од краја деведесетих година, када долази до извесног застоја у негативним тенденцијама демографског прираста ва-жно је напоменути да је овај процес веома повезан са економским јачањем Русије. У овом временском периоду Русија доживљава снажан успон који 18 ”Основные итоги всероссийской переписи населения 2002. года”, Население по впзрасту и полу по даниым переписи населения, 2003, стр. 8. 19 ”Основные итоги всероссийской переписи населения 2002. года”, Tабела ”Жен-шины на 1000 мужчин”. 20 Лучо Карачоло ”Важно је бити Русија”, ”Русија у игри”, Лимес плус, Хеспериа, 1. 2005, стр. 9–10. 21 Види у Драган Петровић ”Модели партиципирања старих људи у процесу одлу-чивања власти у Руској федерацији”, Геронтологија, часопис Геронтолошког дру-штва Србије, бр. 2, 2004, стр. 51–57.
Dragan Petrović
____________
259
кореспондира са председничком владавином Владимира Путина. Високе стопе раста привреде износиле су просечно око 6%, док је 2004. она била чак виша. Приближно је толико износила просечна годишња стопа инду-стријске продукције, а инфлација у посматраном периоду пада. Пораст страних улагања расте сваке године (2003. преко 25 милијарди $), трговин-ски биланс који има плус од фантастичних преко 60 милијарди $ (остварен је пре свега извозом нафте и гаса, али и порастом извоза метала, хемикали-ја, војне опреме и производа од дрвета). Видљив је и процват станоградње, раст улагања у индустрију (посебно екстрактивну), док је стабилизациони фонд настао од екстра прихода од извоза нафте достигао близу 10 милијар-ди $. Присутан је значајан раст инвестиција, компаније се модернизују и врше експанзију. Нафтни приходи врше притисак на рубљу, чија вредност латентно јача.22 Држава користи раст својих прихода мудро подижући ре-зерве нафте, враћајући дугове (који су стечени углавном у време власти Б. Јељцина), стварајући стабилизационе фондове што, уз присутан економски полет, доприноси даљем побољшању инвестиционе климе. Напред наведе-ни успеси у економији имају директну повезаност са извесним побољша-вањем услова живота широких слојева становништва, а у том погледу су запажени и први помаци у борби против ”беле куге”. Тако је стопа ферти-литета доживела заустављање свог даљег пада и чак се тренутно поправи-ла на 1,6 по једној фертилној жени, што је и даље недовољно за просту ре-продукцију становништва. Различите повластице породиљама и њиховим породицама, укључујући и новчану премију за свако дете, сигурно ће по-зитивно утицати на демографске трендове. Када је пар реч о недавно доне-тим мерама да свака руска породица добије по 10 000 $ (наравно у рубља-ма) за свако ново дете, овде је законодавац ставио једну веома интересант-ну формулацију као услов за добијање премије: наведена премија се добија од државе тек када дете напуни три године живота. Наиме на овај начин се покушава од стране државних органа избећи (колико је то заправо уопште могуће) да долази до злоупотреба и да поједине породице и појединци, за тек рођено дете добијају од државе премију, а потом чак уступају (продају у неким случајевима) дете другима или га изузетно напуштају. Иако овде наведени драстични случајеви нису толико масовни, законодавац и држава у целини су желели да макар покушају, да се овом условном преамбулом смањи на најмању могућу меру оваква могућност у пракси.
Најзад кад закључујемо овде феномен демографије у случају савре-мене Русије, можемо констатовати да је број становника за Русију посебно важан као један од главних елемената ”тврде моћи” са аспекта науке о Ме-ђународним односима. О томе се можемо уверити рецимо из примера Ка-
22 Подаци из Горан Николић ”Структурни аспект спољнотрговинске размене Ср-бије и Русије 2000–2004”, Економска политика, 11. октобар 2004.
Драган Петровић
____________
260
наде и САД које су сличне по величини територије, али САД имају десет пута више становника, што се јасно рефлектује у оквиру њихове више-струке економске, војне и политичке моћи у односу на Канаду. Иако не тврдимо да је вишеструко већи број становника САД у односу на Канаду главни фактор њихове надмоћи, сматрамо га веома битним у том правцу. Адекватно томе Русија има релативно скромних 145 милиона становника на пространству од 17,1 милион km2, па би даље смањење или чак стагни-рање броја становника било контрапродуктивно за њено место велике силе у свету, као и евентуалне покушаје да се та позиција ојача. Стога је реално што је сама држава покренула низ акција за заустављање демографског па-да и за очекивати је да она и у будућности настави ту борбу. То укључује и средства информисања, те општу атмосферу у земљи која је почела да се ”бори за сваког човека” и буквално. Отуда су предузете и шире мере збри-њавања слоја од око 5 до 10% најсиромашнијих грађана (где има и бескућ-ника) који су током деведесетих година били честе жртве немаштине, али и оштре зиме, нарочито у северним деловима земље.
Демографске прогнозе
Демографија је тренутно најслабији фактор у структури руског
друштва, а и руске геополитике у целини. Већ смо констатовали опадајућу позицију Русије међу најмногољуднијим земљама света, нарочито послед-њих деценију – две.23 Прогнозе демографа указују да природни прираштај европских народа као и њихових потомака на другим континентима (Се-верна Америка, Аустралија и нека друга подручја) заостаје у односу на друге народе и расе, а нарочито у односу на исламско становништво. Са друге стране Руси и други Источни Словени у СССР све до почетка деве-десетих година нису имали негативан природни прираштај, па се може очекивати са поправљањем економске и друштвене ситуације побољшава-ње, али не и потпуно преиначавање овог тренда. Као резултат изнетог била би реална прогноза о лаганом смањењу броја Руса у следећим деценијама док би, пре свега исламска мањина становништва у Русији нешто повећа-вала свој апсолутни број, а још више свој процентуални удео у укупној по-пулацији земље.24 Међутим ово нису драматичне прогнозе пошто је Руса и русофона у Русији преко 83%, а исламског становништва око 12%, што не
23 Види Саша Кицошев, Петар Голубовић ”Геодемографија”, 2004, стр. 57; такође Мирко Грчић ”Политичка географија”, 2000, стр. 253, табела бр. 9 ”Популационо највеће државе света на почетку и на крају XX века”. 24 Пол Кенeди у ”Припреме за XXI век”, 1997, стр. 272–273 даје демографске прогнозе од којих су неке крајње хипотетичне и непоуздане као део Графикона 9 који се односи за период 2050–2100. година.
Dragan Petrović
____________
261
би могло да се драстично промени до средине XXI века. Русија има нукле-арно оружје и релативно сигурне границе према споља, те јој неће бити по-себан проблем да онемогућава миграције из околних азијских земаља пре-ма Русији, односно оштром миграционом политиком са високим стандар-дима тај тренд свести на најмању могућу меру, нарочито по питању могућ-ности добијања руског држављанства. Уколико Русија буде економски да-ље јачала, а у сваком случају уживајући експлоатацију својих бројних ре-сурса, могла би да увози потребну радну снагу из источноевропских, ма-хом словенских земаља (Украјине, Бугарске и остатка Балкана, Јерменије, Молдавије и других сличних подручја).
Посебно је питање државна политика материјалне и правне подр-шке породицама и породиљама са више од два детета, што се показало де-лом успешним у неким европским државама. Дакле само организована ру-ска држава и друштво које је изашло из аномије, може да се ухвати у ко-штац са овим озбиљним и можда најтежим проблемом, са којим се суоча-ва, и који ће у будућности имати своју посебну тежину. Мишљења смо да ће Русија по овом питању имати велике проблеме и да само крајњим на-презањем читавог друштва и државе они не морају у следећим деценијама да се покажу веома лошим, већ да се те последице могу добрим делом ублажити.
Стога сматрамо веома важним што је током 2006. формиран Демо-графски фонд, за дугорочни материјални подстицај породицама са више деце (укључујући и премију од 10.000 $ за свако ново дете). Донето је и низ административних одлука о прихвату и подстицају досељавања русо-фонског становништва из већине бивших совјетских република у слабије насељена пространства Русије (север и исток земље као и област северног Кавказа).25 Једно од најважнијих достигнућа у овом правцу је формирање Стабилизационог фонда. Он је створен да би се мобилисала веома значајна финансијска средства од продаје нафте, енергената и низа других ретких природних ресурса. На тај начин се акумулирају велика девизна средства која се не смеју дирати док се не исцрпе најважнији природни ресурси зе-мље, превасходно нафта и гас. Ова средства ће тада (макар и за неколико деценија) моћи бити коришћена када се држава суочи са опадањем резерви природних ресурса. Истина само мањи део ових средстава, и под посебним условима се може употребити и за побољшавање живота становништва, што се може позитивно одразити у борби против депопулације.
Руски модел у области демографије, против заустављања депопу-лације, могао би бити интересантан и за Србију. Он се састоји у подстицај-ним мерама државе према расту наталитета, али и низу мера помоћи сиро-машним слојевима у циљу смањења преране смртности. Иако у Србији смртност становништва не захвата у толикој мери део мушке популације
25 ”Парламентская газета”, ”Правда” и ”Независная газета”, од 15–20. августа 2006.
Драган Петровић
____________
262
педесетих година живота, неке мере државе по узору на Русију могу бити уведене. Међутим главна разлика између савремене Србије и Русије је у чињеници да у нашој земљи није забележен ни изблиза економски полет и успех као у Русији. Слабија економска подлога Србије може и даље бити највећа препрека земље у борби против депопулације становништва, уко-лико се управо у правцу раста привреде не забележе важнији резултати следећих година. И поред тога посебним мерама државе према породиља-ма и њиховим породицама, као и побољшавањем социјалне интервенције према најсиромашнијим слојевима становништва, могу се постићи веома значајни успеси у борби против депопулације. Најзад Србија на својим ју-жним границама има суседе (Албанце пре свега, али и словенске муслима-не) са изразито високим наталитетом. Уколико узмемо у обзир и вишеде-ценијску политичку експанзију албанског фактора према српским земља-ма, онда је јасно колико је борба против депопулације примарни интерес државе Србије, али и српског друштва у целини. Иако Срби у окружењу имају нешто виши наталитет него Срби у Србији (Република Српска и Ср-би и Црногорци у Црној Гори), он је и ту мањи него код тамошњег ислам-ског становништва (муслимани Бошњаци и Албанци и муслимани у Црној Гори). Стога се борба против ”беле куге” све више намеће као општесрп-ски проблем број један у следећим деценијама ХХI века.
Закључак
У раду се посматра савремена Русија од доласка председника Пу-тина на власт, по питању суочавања са горућим друштвеним проблемом у виду ниског природног прираштаја становништва земље, посматрајући овај феномен и са геополитичког аспекта, имајући у обзир статус Руске федерације као велике силе. Природни прираштај је до почетка деведесе-тих година ХХ века био довољан (једва) за просту обнову становништва земље, али је током деведесетих нагло пао. Дошло је не само до смањења природног прираштаја становништва Русије, већ и до смањења просечног животног века, посебно мушког дела популације. У исто време долази до осетне диспропорције у висини природног прираштаја између словенског становништва и етничких мањина (нарочито оног муслиманске вероиспо-вести). Председник Путин је преузео веома интензивне мере за превазила-жење овог проблема различитим мерама државе – давање посебних повла-стица породиљама укључујући и високе новчане премије за свако дете, низ повластица за Русе повратнике из бивших република СССР где их има још око 25 милиона, стварање у средствима информисања и у области образо-вања свести о овом проблему и др. Резултат је да је стопа фертилитета зау-ставила свој пад и чак се поправила на 1,6 у односу на ранијих 1,4, што се може сматрати као успех у року од свега 5–6 година.
Dragan Petrović
____________
263
Циљ рада је руски савремени модел у борби против депопулације и могућности коришћења ових искуства за Србију. У раду ће бити коришћен метод географских наука, а у извесној мери и друштвених наука, пре свега политичких и социологије. Научни циљ рада је научна дескрипција и кла-сификација. Друштвени циљ је упознавање стручне и шире јавности у Ср-бији са напорима државе и друштва у Русији у супротстављању депопула-цији, који би се делимично или у потпуности могли користити и у Србији. Dragan Petrović
DEMOGRAPHIC SITUATION IN RUSSIA TODAY
Summary In the paper author analyze situation in nowadays Russia, after president Putin come to power, in regard to met with a big social problem a very low innate accretion of population, retrospect this phenomena thru the geopolitical aspect, in the view of Russian Federation as a great power. Innate accretion was, till the beginning of 90th XX
century, hardly (hardly) enough for the simply renewal of population, but during the 90th
XX century was dramatically dropped. It was not only dropping the innate accretion of population in Russia but also dropping of average life time, especially male part of population.
At the same time, there were a big disproportion between innate accretion of Slaves population and anther ethnic minorities (especially Muslim). President Putin take very intensive measures for met this problem throw different state measures – giving special benefits for the pregnant women, including a very high foundational bonus for every child, benefits for the Russian from former Soviet Republics of USSR, there are still about 25 million of Russian, making a public averseness of the this specific problem … Result of this measures was that rate of fertility stopped fooling dawn, even start going
up in to 1,6 from 1,4, that can characterized as a successes in short period of time, only 4–5 years. Object of this paper is Russian model of straggle of depopulation and possibilities of using these experiences in the Serbia.
In the paper was using method of geographical science, and anther social sciences, most of all political and sociological. Scientifically object of the paper is scientifically description and classification of the phenomena.
Social object of the paper is interdiction of with the effort of Russian society in struggle with depopulation, that can be, partly or in the hole, used in the Serbia.
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
подела/ограђивање, пар центар/периферија, све већи значај светских градова и ме-
галополиса, и надаље свеприсутност идеје кретања, које претходи стварању нове
кинетичке географије. Увек свесан двостраности света који се све више ограђује и
ограничава са једне стране а увек је у покрету, са друге, овај географ нам оставља
значајни допринос за разумевање контрадикторних процеса мондиализације.
Кључне речи: Готтман, политичка географија, центар, периферија, поделе, огра-
ђивање, мегалополис, кретање, мондиализација
Résumé: Cet article replace l’oeuvre de Jean Gottman, géographe français (1915 –
1994) dans l’évolution actuelle de la pensée géographique. Il montre comment les
intuitions visionnaires de Jean Gottman se trouvent être aujourd’hui des éléments clefs
pour l’analyse et la compréhension des phénomènes politiques et spatiaux contemporains.
Ce texte revient ainsi sur les concepts phares du travail de Gottman: l’opposition
isolationnisme/cosmopolitisme, les notions de partition/cloisonnement, le binôme centre/
périphérie, l’importance croissante des villes mondiales et des aires mégalopolitaines,
ou encore l’omniprésence de l’idée de mouvement, qui préfigure la formulation d’une
nouvelle géographie cinétique. Toujours sensible à l’ambivalence du monde, à la fois
toujours plus cloisonné et toujours plus fluide et mouvant, ce géographe nous laisse une
contribution majeure pour saisir les ambiguités actuelles de la mondialisation.
Mots-clefs: Gottman, géographie politique, centre, périphérie, partition, cloisonnement,
mégalopole, mouvement, mondialisation
I – QUELLE ŒUVRE POUR UN VISIONNAIRE COSMOPOLITE?
Dans le droit fil des lumineuses analyses politiques de Tocqueville et de
Siegfried dont il fut l'assistant pendant quelques années, Jean Gottmann (1915–
André–Louis Sanguin
____________
294
1994) fut, avant tout, un homme dont l'oeuvre fut marquée par un humanisme
libéral, c’est-à-dire par une pensée géographique où le rationalisme passait avant l’idéologie ainsi que par une philosophie spatiale où il considérait que les
sociétés humaines ne s’épanouissaient librement que dans leurs territoires
(Sanguin, 1996). Avec le recul du temps et plus d’une décennie après la disparition d’une
grande figure de la géographie nord-atlantique, il convient de bien comprendre
que l’œuvre de Gottmann s’articula autour de trois faces indépendantes mais
complémentaires: les mégalopoles et les métro-gouvernements, l’ékistique
fondée par son ami Constantinos Doxiadis (1913–1975) et la géographie
politique dont il fut le principal rénovateur en France (Miyakawa, 1998). C’est
sur ce dernier aspect de son œuvre que cet article se concentre (Muscarà C.,
2003a, 2003b, 2003c).
La méthodologie de Jean Gottmann, ou pour reprendre l’expression de
Luca Muscarà, les mots justes de Jean Gottmann furent caractérisés par une connaissance pratique des hommes et des choses, par une observation directe
des faits, par un style narratif et surtout par un refus de la ”théorie pour la
théorie” (Muscarà, 2002). Dans une certaine mesure, ce fut une pensée
fragmentée en géographie politique parce qu’elle fut éparpillée parmi 400
références (dont 30 livres) sur plus de 60 ans de recherche (1933–1994). De
plus, elle fut répartie entre l’anglais, le français, l’italien et quelque dix autres
langues étrangères (Muscarà L., 2003).
Du coup, une question centrale vient à l’esprit: comment expliquer une
certaine diffusion limitée de la pensée géographique de Gottmann? Il semble que la réponse repose au moins sur quatre raisons principales:
1/ il y eut tout d’abord le caractère nomade de sa vie, ses migrations forcées et
sa transhumance transatlantique, bref ce que l’on peut dénommer la route de Gottmann comme l’a fort bien expliqué Luca Muscarà dans son récent livre
(Muscarà, 2005a). Il y eut l’exode Kharkov-Paris de 1918 à 1921 via
Sébastopol, Istanbul et Marseille. Il y eut ensuite la fuite de Paris en juin 1940 puis l’arrivée à New York en décembre 1941 après un transfert par Lisbonne.
2/ Gottmann fut un géographe qui n’appartint pas vraiment à un seul pays. Il
enseigna à Paris (Sorbonne avant la guerre puis Science Po après la guerre), à
New York pendant la guerre, à Princeton, à Baltimore (Johns Hopkins
University), à Oxford, sans compter des interventions plus ponctuelles au Japon,
en Grèce, en Virginie et en Israël (Hammack, 1987; Robic & Tissier, 1993; Muscarà, 1998).
3/ Son propre cosmopolitisme limita probablement la diffusion de ses idées.
4/ Beaucoup d’écoles nationales de géographie n’eurent pas ou peu accès à sa pensée géographique à cause du blocage linguistique de leurs membres,
incapables de lire les œuvres d’autres géographes dans des langues étrangères et
notamment en anglais.
André–Louis Sanguin
____________
295
II – LA CLEF DE VOUTE DE LA GEOGRAPHIE POLITIQUE DE
GOTTMANN: ISOLATIONNISME/COSMOPOLITISME,
PARTITION/CLOISONNEMENT
L’un des objectifs de cet article est de démontrer l’extraordinaire et étroite connexion entre les idées gottmanniennes en géographie politique et
toute une série de situations actuellement observables sur la carte politique du
monde. Le premier grand paradigme gottmannien ”iconographie/circulation”
constitua une fantastique révélation au tout début des années 1950 et il apporta
un grand bol d’air frais à la géographie politique (Muscarà C., 2003d). Ce
paradigme fut tout d’abord présenté dans l’article Geography and International
Relations paru dans la revue World Politics en 1951 puis amplifié et théorisé
dans le fameux ouvrage La politique des Etats et leur géographie paru aux
Editions Armand Colin en 1952. Gottmann définissait l’iconographie comme un
système de résistance aux mouvements au sein des sociétés humaines. Pour lui, l’iconographie est un ensemble de facteurs de stabilisation politique. Elle
développe l’identité culturelle et la solidarité d’une communauté. Elle donne à
cette communauté un sentiment d’appartenance à un territoire (Bruneau, 2000).
Elle renforce l’organisation sociétale à travers son histoire politique et sa
religion. En contrepoint, la circulation est un ensemble de systèmes de
mouvements contribuant au dynamisme (Prevelakis, 2001).
Plus tard, Gottmann sublima le paradigme ”iconographie-circulation”
par le théorème ”isolationnisme/cosmopolitisme”. Il développa cette idée dans
l’un de ses maîtres-ouvrages The Significance of Territory paru en 1973. Ce théorème de géographie politique était fondé sur deux positions classiques
connues dans l’histoire, à savoir l’isolationnisme de Platon et le cosmopolitisme
d’Alexandre le Grand. Eminents penseurs politiques de la Grèce Antique, Platon et Alexandre le Grand développèrent deux doctrines politiques situées
aux antipodes. Selon Platon, une communauté politique ne peut s’épanouir
qu’en fermant son territoire et qu’en le mettant à l’abri de toute influence étrangère. Cela est la quintessence même de la doctrine de l’isolationnisme. En
revanche, selon Alexandre le Grand, une communauté politique ne peut
s’épanouir que si elle pratique l’ouverture de son économie par la création d’un
réseau de grandes villes commerçantes. Nous sommes là au cœur de la doctrine
du cosmopolitisme. Or, il est facile de saisir que l’histoire des Etats est une
perpétuelle hésitation entre ces deux positions. Beaucoup d’exemples contemporains vont à l’appui de cette dichotomie doctrinale. Ainsi, l’Iran, Cuba
et la Corée du Nord comptent parmi les Etats les plus isolationnistes de la
planète tandis que le Luxembourg, Singapour, Hong Kong, le Grand New York figurent parmi les entités politiques les plus cosmopolites du globe.
Les conséquences spatiales de la dialectique ”isolationnisme/
cosmopolitisme” ont, par la suite, engendré le théorème gottmannien ”partition/
André–Louis Sanguin
____________
296
cloisonnement” remarquablement exposé dans un article de Gottmann paru en
1980 dans la International Political Science Review sous le titre The Partitioning of Space and the Politician’s Wisdom. Selon Gottmann, la partition
s’explique tout simplement parce que l’espace des sociétés se fonde sur la
diversité naturelle et sur l’organisation politique. De même, il entendait par cloisonnement le fait que, tout naturellement, les peuples vivent dans un dédale
de compartiments (communautés, villages, cantons, régions, provinces, nations
et autres…). Conséquemment, il est aisé de sélectionner quelques exemples très
actuels sur la carte politique contemporaine du monde, et notamment en Union
GOTTMANNIEN ”CENTRE-PERIPHERIE” La seconde pierre d’angle de la géographie politique de Gottmann
repose sur le fameux paradigme ”centre-périphérie” que certains géographes
veulent délibérément ignorer alors qu’il est pourtant au cœur de tout phénomène
physique ou humain à l’œuvre sur toutes les catégories de territoires de la
planète. Le principe de Gottmann s’énonce à peu près comme suit: toute
structure politico-géographique à l’œuvre implique nécessairement des éléments
de centralité et de périphérisme et, ajoutait Gottmann, tous les Etats sont
parfaitement au courant du défi ”centre/périphérie”. Plusieurs exemples
contemporains suffisent à démontrer la réalité et le poids de la dialectique spatiale ”centre-périphérie”. Ainsi, la Norvège, le Chili, l’Italie, l’Inde, pays
considérablement étirés dans la direction méridienne, connaissent
quotidiennement les problèmes liées à la périphérie. L’énorme centralité de Mégalopolis Europa (la Banane Bleue) au sein de l’Union Européenne a
entraîné des déséquilibres territoriaux au point que la Commission Européenne,
en collaboration avec certains Etats, a lancé des politiques de rééquilibrages dont l’Arc Atlantique, l’Arc Méditerrranéen, la Via Baltica, la Via Homerica et
le triangle Berlin-Prague-Budapest sont les plus illustres exemples mis de
l’avant pour contrebalancer le rôle de pompe aspirante de la Banane Bleue.
Voilà aussi pourquoi Gottmann insistait fréquemment sur les
glissements fréquents affectant les rapports centre/périphérie. C’est ainsi que
l’on a vu successivement apparaître durant la dernière décennie d’efficaces Eurorégions, des réseaux des grandes Bourses, le ci-devant cyberspace, c’est-à-
dire l’espace virtuel de la cybernétique, les centres d’appel déménagés dans de
petits pays insulaires du Tiers Monde, les centrales de réservation réimplantées sur de nouvelles plateformes. En outre, Gottmann soulignait fortement que la
recomposition et la recombinaison des centres et des périphéries au sein de
l’espace politique engendraient de nouveaux systèmes de coordonnées. Des
André–Louis Sanguin
____________
297
réalités très contemporaines comme le e-commerce ou la relocalisation des
centrales d’achats en ligne illustrent parfaitement cette prévision de Gottmann. Enfin, Gottmann expliquait que la malléabilité de l’environnement pouvait
s’expliquer par l’émergence de nouveaux Etats, par de nouvelles organisations
fédérales ou régionales, par de nouvelles agences transfrontalières, par des périphéries en rébellion contre les hiérarchies établies, ou encore par des
régionalismes s’élevant contre les centres nationaux (Hubert, 2003).
IV – DE NOUVEAUX ACTEURS GOTTMANNIENS PUISSANTS: LES
VILLES MONDIALES ET LES AIRES MEGALOPOLITAINES
L’ouvrage classique de Gottmann sur Megalopolis:The Urbanized
Northeastern Seaboard of the United States publié en 1961 sous la forme d’une
magistrale étude de cas de 891 pages, peut tout à fait être considéré comme
l’analyse pionnière d’un nouveau contexte mondial, selon les sept paramètres suivants:
1/ Le nombre des métropoles/mégalopoles s’est significativement accru depuis
45 ans, c’est-à-dire depuis la parution du livre de Gottmann. Avec prémonition,
il en avait annoncé la multiplication en analysant la mégalopole Boswash
(Boston-Washington).
2/ Certaines d’entre elles jouissent d’un pouvoir politique et financier
considérable, en très grande partie à cause de leur localisation en tant que
nouveaux centres des réseaux mondiaux.
3/ Certaines ”villes-mères” sont créatrices d’activités à l’échelle mondiale. 4/ Les métropoles/mégalopoles ont le pouvoir de mettre en œuvre et de contrôler
les échanges, le pouvoir de créer de l’information et de la communication.
5/ Les métropoles/mégalopoles sont devenues les nouveaux administrateurs du patrimoine culturel de l’humanité (R+D, laboratoires et universités…).
6/ Les métropoles/mégalopoles font l’histoire car elles sont en contacts étroits
avec les centres de gravité de l’économie mondiale. 7/ Les métropoles/mégalopoles sont engagées dans des stratégies internationales
qui sont totalement indépendantes de l’Etat central.
V – FLUIDITE ET COALESCENCE DES ESPACES:VERS UNE
CINETIQUE DE LA GEOGRAPHIE?
Dans Beyond Megalopolis, Towards a World Community?, son dernier
petit livre publié à Tokyo en 1994, l’année de sa disparition, Gottmann
développa un autre concept central en géographie politique: la fluidité. Il estimait que la civilisation de mouvement dans laquelle nous vivons a engendré
une fluidité de l’espace géographique tellement forte qu’elle déstabilise certains
éléments établis au coeur de la vie politique. La mondialisation, disait-il, est non
André–Louis Sanguin
____________
298
seulement une question de commerce, de transport et d’information circulant
plus librement autour du globe, mais c’est aussi une question de mouvements de migration et de mélanges de peuples: touristes internationaux, hommes
d’affaires, chercheurs scientifiques… D’où une question qui taraudait Gottmann:
l’intégration financière mondialisée signifie-t-elle la fin de la géographie? Selon la théorie de Richard O’Brien plus ou moins répétée par Gottmann, le flux
d’argent autour du globe est si libre et les services financiers sont si intégrés que
le monde est uni et que les frontières politiques sont des reliquats du passé
(Hubert, 2003; Muscarà C., 2003c).
La coalescence est également devenue un concept gottmannien très
actuel en géographie politique. En clair, les technologies organisationnelles des
Etats-Unis amènent un genre de processus d’unification mondiale mais elles
n’empêchent aucunement le réveil des régionalismes et des particularismes. La
coalescence du monde habité dans un tissu de plus en plus cohérent, bien que
partitionné et diversifié, accroît extrêmement le rôle des réseaux au sein des régions, indiquait Gottmann.
Autre concept gottmannien d’une actualité brûlante: le réseautage
(networking). Ce concept émergea pour la première fois dans cet article
prophétique intitulé De la méthode d’analyse en géographie humaine paru en
1947 dans les Annales de Géographie. Autant dire qu’à l’époque cette
contribution visionnaire passa complètement inaperçue de la quasi totalité des
géographes français. Dans ce texte capital, Gottmann estimait qu’il existait un
besoin de visualiser l’espace comme quelque chose d’organisé autour de chaînes
de carrefours. Les partitions géopolitiques et les frontières entre territoires sont emboîtées et superposées avec la carte des réseaux sociaux de chaque individu:
éducation, profession, emploi, religion, origine ethnique, adhésion à un parti
politique, organisation sociale… Cela est donc une première forme de réseautage mais il y en a d’autres. Ainsi, aujourd’hui, on observe la montée en
puissance du réseautage des métropoles et des mégalopoles mondiales qui sont
devenues de véritables plaques tournantes pour la collecte, le traitement et la distribution de l’information. Par ailleurs, les diasporas accentuent et accélèrent
le réseautage entre grandes métropoles autour du globe. L’interdépendance des
unités politiques et la réorganisation des rapports entre les centres et les
périphéries amènent un réseautage complexe animé par des flux et des courants
donnant une impression prédominante de fluidité et d’instabilité.
C’est vers la fin de sa vie que Gottmann observa une accélération cinétique des flux dans l’espace terrestre tout entier. Si l’on entend par cinétique
l’étude des vitesses des réactions, Gottmann en vint alors à amorcer la
formulation d’une théorie cinétique de la géographie. Il considérait qu’au milieu de toutes les impulsions cinétiques de notre temps, la centralité n’était pas
devenue géographiquement sans attache. De même, au sein de cette impulsion
cinétique du XXème siècle, beaucoup de nouveaux mouvements trouvent de
André–Louis Sanguin
____________
299
nouveaux supports parmi des vieux symboles constitués principalement
d’images abstraites, le plus souvent culturelles. Cependant, beaucoup
d’organisations spatiales sont nouvelles, en bonne part à cause de l’accélération
de l’impulsion cinétique. Il eut l’occasion d’amorcer la formulation de cette
théorie cinétique dans l’ouvrage coordonné par lui-même en 1980 sous le titre Centre and Periphery: Spatial Variations in Politics. Toutefois, mon opinion
personnelle est que Gottmann, à cause de ses nombreuses obligations
professionnelles et scientifiques, n’eut pas le temps de disposer de moments
suffisants de liberté pour statuer sur une théorie cinétique de la géographie
d’une manière plus approfondie et plus complète (Muscarà, 2005b).
VI – L’HERITAGE SCIENTIFIQUE D’UN GRAND GEOGRAPHE
POLITIQUE: STABILITE ET LIBERTE DANS L’ESPACE
GEOGRAPHIQUE
Dans un monde proclamé ”sans frontières”, à savoir le monde actuel du
village global et des nouvelles technologies de l’information, il existe toujours
des territoires ”hyper-frontiérisés”: Ligne Verte à Chypre, clôture de séparation
entre Israël et la Cisjordanie, peace lines à Belfast, cease-fire line au Cachemire,
38ème
parallèle entre les deux Corées, Transnistrie, Cuba… Le monde n’est pas
devenu soudainement ”dé-territorialisé”, même si les configurations territoriales
de l’Etat au niveau des acteurs locaux et régionaux ont radicalement changé. Il
faut plutôt considérer une double tendance des sociétés modernes: d’un côté, on
relève un mouvement général vers la mondialisation mais, de l’autre, on observe la fragmentation de beaucoup de structures nationales.
Gottmann laisse un héritage scientifique aux générations futures des
géographes politiques. Cet héritage peut se résumer à peu près comme suit: 1/ La préoccupation permanente du géographe et du politicien a été le maintien
de la stabilité politique. Dans un monde plein d’agitations, la géographie
politique a désormais un but très significatif à poursuivre. Elle doit garder à l’esprit le fait que la sagesse politique a toujours été constante dans sa quête
d’une certaine forme de stabilité. C’est cette sorte de testament scientifique que
Gottmann inscrivit dans son article The Basic Problem of Political Geography:
The Organization of Space and the Search for Stability qu’il publia en 1982
dans la grande revue néerlandaise de géographie Tijdschrift voor Economische
en Sociale Geografie. 2/ C’est le devoir du géographe de choisir quel rôle exact doit jouer
l’organisation de l’espace soit dans un sens restrictif pour la liberté, soit dans un
sens épanouissant pour la liberté. 3/ Gottmann revint sur cet aspect dans cet autre article intitulé Space, Freedom,
and Stability paru en 1984 dans la International Political Science Review.
L’actuelle liberté individuelle, d’un degré inattendu et jusque là inconnu, a
André–Louis Sanguin
____________
300
ébranlé la géographie selon des voies subtiles et insaisissables que nous ne
sommes pas capables de décrire par les concepts en vogue et autres modèles en vigueur. Nous avons besoin de revoir entièrement les dilemmes basiques de la
philosophie politique.
Durant les dernières années de sa vie, Gottmann avait ainsi assigné à la géographie politique une grande ambition: résoudre les conflits et contribuer,
peut-être d’une manière décisive, à l’établissement de la paix et d’un ordre
équitable et durable. L’espace géographique est le contenant du processus
politique. Dès lors, il sert à encadrer, orienter et stabiliser la dynamique des
processus politiques.
CONCLUSION
Dans un monde écartelé entre le local et le global, les idées de
Gottmann en géographie politique non seulement résonnent d’une extraordinaire modernité mais aussi correspondent étroitement à un nombre de situations et de
phénomènes observables sur la carte politique du monde (Prevelakis, 2003).
Selon un parcours solitaire de ”transhumant transatlantique”, Gottmann a livré à la postérité un message fort en géographie politique. Ses perspectives
thématiques apportèrent couleur et dynamisme aux études de géographie
politique (Sanguin, 1996; Johnston, 1996).
Jean Gottmann fut un aristocrate de la pensée et un humaniste d’une
grande acuité d’esprit. Il fut un savant visionnaire à la vie exceptionnelle et aux
qualités intellectuelles indéniables. Il fut un ”citoyen du monde” qui n’oublia
jamais son enracinement européen et français (Hammack, 1987). Il fut aussi et
surtout le pionnier d’une géographie politique moderniste à la française
(Sanguin et Prevelakis, 1996).
BIBLIOGRAPHIE
BRUNEAU, Michel, ”De l'icône à l'iconographie, du religieux au politique. Réflexions
sur les origines byzantines d'un concept gottmannien”, Annales de Géographie, 2000, n°
616, pp. 563–579.
HAMMACK, David, The Reminiscences of Jean Gottmann, New York, Columbia
University, Oral History Collection, 1987.
HARPER, Robert, ”Geographer, Historian and Classic French Regional: The Evolution
of the Writings of Jean Gottmann”, Ekistics, 2003, vol. 70, n° 418–419, pp. 13–18.
HUBERT, Jean-Paul, ”Jean Gottmann’s Theoretical Writings: The Art of Reinventing
Geography”, Ekistics, 2003, vol. 70, n° 418–419, pp. 101–110.
JOHNSTON, Ron, ”Jean Gottmann: French Regional and Political Geographer
Extraordinaire”, Progress in Human Geography, 1996, vol. 20, pp. 183–193.
MIYAKAWA, Yasuo, ”The Orbit of Jean Gottmann's Geography”, Sistema Terra,
1998, vol. 7, n° 1–3, pp. 177–184.
André–Louis Sanguin
____________
301
MUSCARA, Calogero (sous la direction de), ”In the Steps of Jean Gottmann. Part 1:
Reflections on Gottmann’s Thought”, Ekistics, 2003a, vol. 70, n° 418–419, pp. 1–119.
MUSCARA, Calogero (sous la direction de), ”In the Steps of Jean Gottmann. Part 2:
From Megalopolis to Global Cities”, Ekistics, 2003b, vol. 70, n° 420–421, pp. 129–251.
MUSCARA, Calogero (sous la direction de), ”In the Steps of Jean Gottmann. Part 3:
The Bag of Tools for a New Geopolitics of the World”, Ekistics, 2003c, vol. 70, n° 422–
423, pp. 257–385.
MUSCARA, Calogero, ”From Gottmann to Gottmann: Testing a Geographical Theory”,
Ekistics, 2003d, vol. 70, n° 418–419, pp. 60–63.
MUSCARA, Luca, ”The Atlantic Transhumance of Gottmann and the Development of
His Spatial Theory”, Finisterra, 1998, vol. 33, n° 52, pp. 159–172.
MUSCARA, Luca, ”Gottmann’s Geographic Glossa”, GeoJournal, 2002, vol. 52, pp.
285–293.
MUSCARA, Luca, ”The Complete Bibliography of Jean Gottmann”, Ekistics, 2003,
vol. 70, n° 418–419, pp. 111–119.
MUSCARA, Luca, La strada di Gottmann. Tra universalismi della storia e
particolarismi della geografia, Roma, Nexta Books, 2005a, 248 pages.
MUSCARA, Luca, ”Territory as a Psychosomatic Device: Gottmann’s Kinetic Political
Geography”, Geopolitics, 2005b, vol. 10, n° 1, pp. 25–49.
PREVELAKIS, Georges, ”Circulation/iconographie contre homme/nature: Jean
Gottmann et la délicatesse de la causalité”, in THUMERELLE, Pierre-Jean (sous la
direction de), Explications en géographie. Démarches, stratégies et modèles, Paris,
Editions SEDES, 2001, pp. 41–55.
PREVELAKIS, Georges, ”The Relevance of Jean Gottmann in Today’s World”,
Ekistics, 2003, vol. 70, n° 422–423, pp. 295–304.
ROBIC, Marie–Claire et Jean–Louis TISSIER, Entretiens d’Oxford avec Jean
Gottmann, Paris, CNRS-EHGEO, 1993 (transcription des entrevues avec Jean Gottmann
réalisées à Oxford en 1993).
SANGUIN, André–Louis, ”Jean Gottmann (1915–1994) et la géographie politique”, in
CLAVAL, Paul et André–Louis SANGUIN (sous la direction de), La géographie
française à l’époque classique (1918–1968), Paris, Editions L’Harmattan, 1996, pp.
229–240.
SANGUIN, André–Louis et Georges PREVELAKIS, ”Jean Gottmann (1915–1994), un
pionnier de la géographie politique”, Annales de Géographie, 1996, vol. 105, n° 587,
pp. 73–78.
Андре–Луј Санган
ОРГАНИЗАЦИЈА И РЕОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРА ИЗМЕЂУ ЦЕНТРА И
ПЕРИФЕРИЈЕ: САВРЕМЕНОСТ ПОЛИТИЧКЕ ГЕОГРАФИЈЕ
JEAN-a GOTTMAN-a
Резиме
У свету подељеном између локалног и глобалног, Готтманове идеје у по-
литичкој географији не само да показују изузетну савременост него и одговарају
André–Louis Sanguin
____________
302
великом броју ситуација и феномена који се јављају на политичкој карти света
(Прéвéлакис, 2003). Следећи усамљено свој пут између Европе и Америке, Гот-
тман је оставио у наследство значајну поруку у области политичке географије.
Његови тематски погледи доносе боју и динамику студијама политичке географи-
је (Сангуин, 1996 ; Јохнстон, 1996).
Јеан Готтман је био аристократа по начину мишљења и хуманиста вели-
ких духовних капацитета. Био је и научник висионар. Био је ”грађанин света” који
никада није заборавио своје европске и француске корене (Хаммацк, 1987). Био је
такође пионир савремене политичке географије у Француској (Сангуин и Прéвéла-
кис, 1996).
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
303
УДК 338.482:159.9
Оригиналaн научни рад Original scientific work
Невена Ћурчић
Жељко Бјељац
НАВИКЕ И ПОНАШАЊА ТУРИСТА ВЕЗАНО ЗА ПУТОВАЊА – АНАЛИЗА ПРЕМА ПОЛУ
Извод: У овом раду, користећи досадашња истраживања у свету на тему социоде-
мографских утицаја на туристичко тржиште, истраживане су навике и понашања
туриста у вези путовања, као и коришћење средстава туристичке пропаганде за
потребе њиховог информисања. Истраживање је спроведено на случајно одабра-
ном узорку од 220 испитаника, а анализа података је извршена према полној
структури. Циљ овог рада је да утврди да ли постоји битна разлика у броју и моти-
вима путовања, избору превозних средстава, као и у коришћењу различитих сред-
става туристичке пропаганде код мушкараца и жена, а полазећи од чињенице да
су данас жене све више те које усмеравају и распоређују средства породичног бу-
нова културе и других учесника у туристичкој понуди. Стога, можемо сма-трати да резултати до којих се дошло су пресек туристичког искуства јед-
ног просечног становника наших простора, пре свега становника војвођан-
ског простора, који одлази бар једном годишње на туристичко путовање (обично се ради о летњем годишњем одмору у земљи), а у већем броју слу-
чајева и једном годишње путује у иностранство.
Циљ истраживања. Анализа анкетних упитника је обрађена према полу са циљем да се утврди да ли постоји битна разлика у броју и мотиви-
ма путовања, избору превозних средстава, као и у коришћењу различитих
средстава туристичке пропаганде код мушкараца и жена, а полазећи од чи-
њенице да су данас жене све више те које усмеравају и распоређују сред-
ства породичног буџета када су у питању путовања. Ова сазнања могла би
да помогну креаторима туристичке пропаганде да своје акције усмере на прави начин и најбољим средствима на онај тржишни сегмент који игра
пресудну улогу у одабиру туристичке дестинације.
Методе истраживања. У прикупљању података примењена је ан-кета као методски поступак. Анкетно истраживање је спроведено у проле-
ће 2002. године на узорку од укупно 220 испитаника, од којих су били 100
мушког пола а 120 женског пола. Резултати су добијени на основу случај-
Невена Ђурчић, Жељко Бјељац
____________
306
но изабраног узорка и то анкетирањем писаном анкетом коју су попуњава-
ли анкетари након добијеног усменог одговора од испитаника (метод ди-ректног анкетирања). Анкетари су били студенти ИВ године студија смера
за Туризам и Хотелијерство, који су анкету спровели као део обавезних
практичних истраживања из предмета Маркетинг у туризму.
Структура случајно изабраног узорка
У укупном броју испитаника мушкарци су заступљени са 45,4%, а
жене са 54,5%.
За доњу старосну границу код испитаника узета је старост од 15
година, јер се сматрало да у том узрасту млади имају већ одређено тури-
стичко искуство и могу озбиљно и са разумевањем да одговоре на поста-вљена питања. Горње старосне границе нема. Представнике из најмлађе и
две најстарије старосне групе било је и најтеже наћи, тако да је њихово
учешће врло скромно и износи 9,1%.
Табела 1. – Старосна структура анкетираних туриста
Старосне групе
15–20 21–30 31–40 41–50 51–60 61–70 ›70 укупно
Мушкарци
Жене
4
10
49
66
18
19
15
15
11
7
2
2
1
1
100
120
Укупно 14 115 37 30 18 4 2 220
Највећи део узорка је заступљен старосном групом од 21-30 годи-на, јер је то доб најближа студентима који су вршили анкетирање и попу-
лација до које су они најлакше долазили. Уједно то је група коју можемо
узети за најпокретљивију, група са мање обавеза и слободнија да путује, тако да њено знатно учешће не ремети однос у узорку и не умањује вред-
ност добијених резултата. Учешће ове старосне групе износи 52,3%.
Учешће осталих старосних група износи: од 31–40 година 16,8%,
од 41–50 година 13,6% и од 51–60 година 8,2%.
Табела 2. – Стручна спрема анкетираних туриста
Стручна спрема
НКВ ПКВ КВ ССС ВШС ВСС укупно
Мушкарци
Жене
2
4
0
0
3
1
48
62
17
17
30
36
100
120
Укупно 6 0 4 110 34 66 220
У образовним структурама најмање су заступљене неквалификова-не, полуквалификоване и квалификоване особе са учешћем од 4,5%. У гру-
пи неквалификованих особа нашли су се махом ђаци средњих школа уче-
сници анкете.
Nevena Ćurčić, Željko Bjeljac
____________
307
Најзаступљенија је средња стручна спрема, што одговара и просе-
ку у друштву, која учествује у истраживању са 50,0%. Са вишом школом узорак је обухватио 15,4% особа, а са завршеним факултетом 30,0% особа.
Однос средње стручне спреме према вишој и високој је скоро 1:1 што сва-
како доприноси релевантности добијених резултата.
Разлози путовања испитаника
Који су разлози путовања испитаника?
Ово питање нисмо морали укључити у анкету гледајући стриктно
тему анкете, али питање је свакако значајно као референтно питање путем
кога проверавамо квалификованост нашег узорка за одговарање на поста-
вљена питања. Такође, овакво питање може да послужи као оријентир у
планирању туристичке понуде агенција у једном краткорочном периоду
(акценат на летњој понуди која је више везана за путовања у земљи).
Исто тако и наредна два питања дефинисана као питања општег ка-рактера у овом случају могу да опредељују агенције у планирању своје по-
нуде. Она су само провера неких постулата у нашем туризму, али постула-
та које треба с времена на време проверавати и који ће се мењати како се
буду и економски односи мењали у друштву (укупан раст бруто национал-
ног дохотка, издвајање и јачање средње економске класе, покретање при-
вреде и запошљавање тренутно незапослених радника, улазак на белу
шенгенску листу и др.).
Табела 3. – Број путовања
Колико често путујете у земљи у току једне године?
‹1x 1x 2x 3x 4x 5x ›5x укупно
Мушкарци
Жене
10
6
40
52
23
34
12
9
3
4
2
1
4
5
94
111
Укупно 16 92 57 21 7 3 9 205
На питање о учесталости путовања, многи испитаници нису дали
обавезно одговор на 3. и 4. питање, односно можемо сматрати да неки од
њих не путују или у земљи или у иностранство у току године.
Ознаком мање од једног пута у току године (<1x) обухваћени су
они испитаници који су се изјаснили да путују ретко, једном у 2 године
или ређе. Једна особа женског пола изјаснила се да чак не путује у земљи
уопште. Три жене кажу често, без прецизирања колико би то тачно путова-
ња било у току године. А 6 испитаница и 6 испитаника нису одговорили на
ово питање. Учесници нашег истраживања највише путују једном годишње
(44,9%) до два пута годишње у земљи (27,8%) и то у оба случаја жене ви-
ше од мушкараца за 6,5%, односно 9,6%. Три пута на пут у току године
Невена Ђурчић, Жељко Бјељац
____________
308
мушкарци чешће крећу у односу на жене (57,1% према 42,9%), али му-
шкарци су и они који доминирају у групи која путује ређе од једанпут го-дишње (62,5% према 37,5%) што упућује на већу покретљивост жена. Уче-
шће испитаника у групама које путују 4, 5 и више од 5 пута у току године
је скромно и износи 8,6% у укупном узорку са подједнаким учешћем и му-шкараца и жена.
Табела 4. – Путовања у иностранство
Колико често путујете у иностранство у току једне године?
‹1x 1x 2x 3x 4x 5x ›5x укупно
Мушкарци
Жене
9
17
29
18
11
19
5
7
3
1
2
1
3
1
62
64
Укупно 26 47 30 12 4 3 4 126
Код одласка у иностранство било је испитаника који су рекли да
никад у животу нису били у иностранству: један мушкарац и две жене.
Ово је случај код млађих испитаника из прве и из друге старосне групе
(ђаци и студенти) који до сада нису имали прилику да пређу границе зе-
мље у којој су се родили. Многи испитаници се нису изјаснили код овог
питања, тако да се може сматрати да они уопште не путују у иностранство
или путују једном у 5 или више година. Број оних који не путују у ино-
странство је 94 или 42,7%, што представља велики део анализираног узор-
ка и поражавајућу чињеницу за емитивни туризам у правцу иностраних дестинација.
Највећи број испитаника одлази у иностранство један пут годишње
и то мушкарци чешће од жена (61,7% према 38,3%). Добар део испитаника иде два пута годишње у иностранство и овде су жене заступљеније (63,3%
према 36,7%). Значајан број испитаника се изјаснио да путује у иностран-
ство ретко тј. ређе од једном годишње (20,6%) са већом заступљеношћу жена у овој групи (65,4%). Учешће испитаника који путују четири, пет и
више пута у иностранство у току године је занемарљиво мало (8,7%) са
малим учешћем жена од 27,3%.
Табела 5. – Превозна средства туриста
Које превозно средство најчешће користите за путовање?
аутомобил аутобус авион брод железницу мотор укупно
Мушкарци
Жене
59
44
38
72
21
23
1
1
15
19
1
0
135
159
Укупно 103 110 44 2 34 1 294
Испитаници су могли да се определе за више одговора.
Испитаници који чешће путују обично користе различита средства
превоза тако да је добијен укупан број одговора већи и износи 294. Најче-
Nevena Ćurčić, Željko Bjeljac
____________
309
шћа саобраћајна средства коришћена за путовања су аутобус и аутомобил
који учествују 72,4% у структури набројаних превозних средстава. Превоз авионом (15,0%) и железницом (11,6%) је доста скромнији на чега утиче
висока цена авионских карата и низак комфор и неквалитетна услуга у же-
лезничком превозу. Мушкарци чешће путују аутомобилом, а жене аутобу-сом и железницом.
Табела 6. – Мотиви путовања
Који је најчешћи мотив ваших путовања?
пословни одмор и заб. лечење посета рођ. друго укупно
Мушкарци
Жене
30
17
72
100
4
4
26
35
4
2
136
158
Укупно 47 172 8 61 6 294
Испитаници су могли да се определе за више одговора.
Најчешћи мотив путовања на испитаном узорку је одмор и забава који учествује са 58,5%, затим следе посете рођацима и пријатељима
(20,7%) и пословна путовања (16,0%). Жене чешће путују ради одмора и
забаве и ради посете рођацима и пријатељима (57,9%) у односу на мушки део узорка. Осим понуђених одговора испитаници су могли и сами додати
мотиве својих путовања, па су се тако код мушкараца међу мотивима пу-
товања нашли и: зарада, посета знаменитим местима, школовање, играње
спортских утакмица; а код жена неки други мотиви за путовање су били:
усавршавање страних језика и стручно усавршавање.
Средства пропаганде
Која средства пропаганде испитаници користе? Начини информи-
сања, односно извори информација о жељеној дестинацији, за испитанике су врло разнолики, где су били понуђени као одговори само најчешћа
средства која су широко доступна.
Табела 7. – Информисање о дестинацији
На који начин се информишете о изабраној дестинацији?
ТВ радио новине Интернет пут. аге пријатеља друго укупно
Мушкар.
Жене
29
24
1
2
12
11
23
27
40
61
47
59
3*
9**
155
193
Укупно 53 3 23 50 101 106 12 348
Испитаници су могли да се определе за више одговора.
Поред понуђених медија информисања испоставило се да највеће
учешће код анализираног узорка ипак имају пријатељи (30,5%) и путничке
агенције (29,0%) и то подједнако значајни и за мушкарце и за жене. Упола
мањи значај у пружању информација о туристичким дестинацијама имају
Невена Ђурчић, Жељко Бјељац
____________
310
телевизија (15,2%) и Интернет (14,4%), док је учешће радија као медија
информисања скоро потпуно изгубило значај и у овој анкети се свело на занемарљивих 0,9%. Занимљив је податак да код нас још увек велики зна-
чај у информисању игра жива људска реч, било да се ради о разговорима
са пријатељима или контактима оствареним непосредно у путничким аген-цијама, што указује на велики значај личне продаје и тзв. промоције ”од
уста до уста”. С друге стране, ниска заступљеност медија у овој врсти ин-
формисања код посматраног узорка може бити и последица малог, ретког
пружања информација или необјективног, непотпуног и површног пружа-
ња информација. Вероватно постоји неповерење у информације пласиране
на овакав начин, односно потреба да се оне провере кроз директне контакте.
И у групи одговора наведених као ”друго” углавном се ради о ин-
формацијама добијеним од људи с којима су испитаници у сталном кон-
такту. Тако су мушки испитаници овде навели рођаке и пословне партне-
ре, а женске испитанице су навеле поред рођака и пословних сарадника још и родитеље, факултет, колеге, разно.
Табела 8. – Пластична средства пропаганде
Да ли на путовању купујете:
сувенире маскоте значке и сл. укупно
Мушкарци Жене
78 109
9 2
16 17
103 128
Укупно 187 11 33 231
Испитаници су могли да се определе за више одговора.
Кроз ово питање дошло се до сазнања која пластична средства про-
паганде туристи воле да купују и сакупљају са својих путовања. У најве-
ћем броју одговора то је био сувенир (80,9%), а показало се и да их више
жене купују него мушкарци. Потом су следиле значке, привесци, упаљачи и сличне ситнице чије учешће је 14,3% у добијеним одговорима, а подјед-
нако их купују и жене и мушкарци. И на крају су биле маскоте са учешћем
од 4,8% у добијеним одговорима, које четвороструко више доносе са путо-вања мушкарци него жене.
Табела 9. – Пропаганда ”од уста до уста”
Коликом броју пријатеља, рођака преносите утиске са путовања?
1–2 3–5 6–10 11–20 >20 укупно
Мушкарци
Жене
3
0
25
19
31
38
14
28
22
29
95
114
Укупно 3 44 69 42 51 209
Интересантно је да је било и оних испитаника који су одговорили
да не купују ништа од понуђеног – два мушка и један женски испитаник,
(Ћурчић, 2005).
Nevena Ćurčić, Željko Bjeljac
____________
311
Знајући да људи радо причају и размењују утиске са путовања, као
и да се често обраћају својим пријатељима, колегама и родбини у вези са-вета и туђег искуства везаног за боравак у неком туристичком месту, же-
лели смо да сазнамо коликом броју обично преносе своје утиске са путова-
ња, односно да ли усмена пропаганда заиста игра велику улогу у туризму. Највише испитаника се изјаснило да своје утиске са путовања преноси на
6 до 10 пријатеља, познаника, рођака (33,0%), потом су следили одговори
да се разговара о путовању са више од 20 пријатеља (24,4%). Подједнако
учешће имају одговори у групама од 3–5 и 11–20 (20,1% и 21,0%) пријате-
ља и познаника, а веома мали број испитаника, и то искључиво мушких, о
свом путовању прича и преноси своје утиске са свега једном до две особе.
У групама које контактирају са више од 6, 11 и 20 пријатеља и по-
знаника евидентно је веће учешће жена међу испитаницима, што указује
на већу комуникативност жена и њихову потребу да се препричају и поде-
ле искуства са путовања, о чему треба да воде рачуна креатори и извођачи туристичког програма пошто је задовољство жена проведеним путовањем
изузетно значајно у ширењу позитивне слике и формирању имиџа неког
туристичког места и неке туристичке агенције, као и осталих учесника у
пружању туристичких услуга на путовању.
Неки испитаници су врло непрецизно одговорили на ово питање:
зависи од утиска (3), свим драгим пријатељима (1), код жена су се срели
одговори свима (6) и зависи од активности на путу. Овакви одговори могу
да се узму као статистичка грешка која у овом случају износи 5,0%.
Табела 10. – Разгледнице као средство пропаганде
Колико разгледница пошаљете са путовања?
1–3 4–5 6–10 11–20 >20 укупно
Мушкарци
Жене
16
10
29
21
22
48
8
24
1
6
76
109
Укупно 26 50 70 32 7 185
Неки људи воле да пишу разгледнице на путовању, неки воле само
да чувају разгледнице као сувенир (било исписане или не), а неки су се
окренули модерним средствима телекомуникација и обично не посежу за писањем разгледница. Међу испитаницима анкетираног узорка још увек је
доста оних који воле да пишу и шаљу разгледнице са путовања, највећи
број испитаника каже да обично шаље између 6 до 10 разгледница (37,8%).
Затим су следили они који шаљу између 4 до 5 разгледница (27,0%) и 11
до 20 разгледница (17,3%). Најмање одговора је добијено у групи која ша-
ље више од 20 разгледница (3,8%). Интересантно је да као и код претход-
ног питања и овде у групама које шаљу више од 6, 11 или 20 разгледница
је знатно више жена него мушкараца; мушкарци доминирају у прве две
групе одговора.
Невена Ђурчић, Жељко Бјељац
____________
312
Само са ДА, без прецизног навођења колико шаљу разгледница,
било је 2 одговора код мушкараца и 5 одговора код жена што у овом делу одговора чини статистичку грешку од 3,2%.
Такође, било је и оних испитаника који су се изјаснили са НЕ, од-
носно да не шаљу разгледнице са путовања и то 23 мушкарца и 6 жена, што чини 13,2% од укупно испитаног узорка. Код мушкараца као најче-
шћи разлози за то наведени су следећи: немам навику (6), немам времена
(6), досадило ми, жена шаље, не волим да пишем, заборавим, волим да ис-
причам утиске пријатељима; а код жена: немам времена, на одмору сам,
јавим се телефоном, донесем кући, или скупе маркице за једну пензионерку.
Закључак
Полазећи од пола испитаника као социодемографског фактора, по-
даци обрађени на основу 220 анкетираних испитаника, показују да се му-
шки и женски испитаници разликују у неким навикама и понашањима ве-заним за путовања.
Истраживање је показало да су жене нешто мобилније када су пу-
товања у питању и то путовања у земљи за 4,1% у односу на мушкарце,
док код путовања у иностранство заступљеност полова је подједнака. Же-
не за превозно средство најчешће бирају аутобус (45,3%) и аутомобил, док
мушкарци највише путују аутомобилом (43,7%) па тек онда аутобусом.
Жене као мотив путовања на прво место стављају одмор и забаву, а
потом посету рођацима и пријатељима што чини укупно 85,4% њихових
путовања. Мушкарци, такође, највише путују ради одмора и разоноде, а на друго место истичу као мотив путовања пословне разлоге што чини 75,0%
њихових путовања.
Квалитетно и адекватно информисање о дестинацији игра велику улогу у њеном избору од стране туриста. У нашој пракси се показало да
усмена пропаганда (wорд-оф-моутх) и информације добијене у туристич-
ким агенцијама представљају водеће изворе информисања домаћих потро-шача (око 60%) и то равномерно заступљене код оба пола. Водећи медији
у информисању су телевизија и Интернет, где жене чешће посежу за Ин-
тернетом (за 4,0% више), а мушкарци се нешто више информишу о тури-
стичким дестинација путем телевизије (за 4,7% више).
Сувенири су пластична средства туристичке пропаганде веома
омиљена и код мушкараца и код жена које доносе са путовања. Жене купу-
ју сувенире за 8,3% више од мушкараца, као и остале предмете из ове гру-пе пропагандних средстава (за 5,4%), што говори о њиховој нешто већој
склоности ка потрошњи на путовањима.
О задовољству жена реализованим путовањем треба водити рачуна јер су оне веома активне у ”wорд-оф-моутх” туристичкој пропаганди и то
Nevena Ćurčić, Željko Bjeljac
____________
313
посебно у групама које контактирају више од 6, 11 или 20 особа. Жене че-
шће и у већем броју шаљу разгледнице са путовања чиме доприносе, и кроз ово средство, ширењу пропагандних порука већем броју људи. Оне су
у испитаном узорку за око 9% активније у слању разгледница од мушкара-
ца и то посебно у групама које шаљу више од 6, 11 или 20 разгледница. Добијени резултати могу успешно да послуже домаћим креаторима
туристичке понуде и њиховој активној примени маркетинг концепта у са-
времено оријентисаном пословању на туристичком тржишту.
ЛИТЕРАТУРА
Baloglu, S. (1997): The relationship between destination images and sociodemographic and trip characteristics of international travelers, Journal of
Vacation Marketing, 3(3), 221–233.
Baloglu, S., & McCleary, K. W. (1999a): A model of destination image formation,
Annals of Tourism Research, 26(4), 868–897.
Beerli A, . Martin D. J.: Tourists’ characteristics and the perceived image of tourist destinations: a quantitative analysis – a case study of Lanzarote, Spain, Tourism
Management 25 (2004), 623–636.
Bello, D., & Etzel, M. (1985): The role of novelty in the pleasure travel experience,
Journal of travel Research, 24 (Summer), 20–28.
Chen, P. J., & Kerstetter, D. L. (1999): International students’ image of rural Pennsylvania as a travel destination, Journal of Travel Research, 37, 256–266.
Ћурчић Н. (2005): Сувенир – пластично средство туристичке пропаганде,
часопис Туризам бр. 9, ПМФ, Департман за географију, туризам и хотелијерство,
Нови Сад, стр. 98.
Etzel, M. J., & Woodside, A. (1982): Segmenting vacation markets: the case of the distant and near-home travelers, Journal of travel Research, 20 (Spring) (10), 14.
Jeferson, A., & Lickorish, L. (1988): Marketing tourism: A practical guide, Harlow,
Essex, England: Longman Group UK
MacKay, K. J., & Fesenmaier, D. R. (1997): Pictorial element of destination in image formation, Annals of Tourism Research, 24(3), 537–565
Perdue, R. (1985): Segmenting state travel information inquiries by timing of the destination decision and previous experience, Journal of travel Research, 23, 6–11.
Stabler, M. J. (1995): The image of destination regions: Theoretical and empirical aspects, In B. Goodall, & G. Ashworth (Eds.), Marketing in tourism Industry: The
Promotion of destination regions (pp. 133–159). London.
Stern, E., & Krakover, S. (1993): The formation of a composite urban image,
Geographical Analysis, 25(2), 130–146.
Um, S., & Crompton, J. L. (1990): Attitude determinants in tourism destination choice, Annals of Tourism Research, 17, 432–448.
Walmsley, D. J., & Jenkins, J. M. (1993): Appraisive images of tourist areas: Application of personal construct, Australian Geographer, 24(2), 1–13.
Woodside, A. G., & Lysonski, S. (1989): A general model of traveler destination choice, Journal of Travel Research, 27(4), 8–14.
Невена Ђурчић, Жељко Бјељац
____________
314
Woodside, A., & Jacobs, L. W. (1985): Step two in benefit segmentation: learning the benfits realized by major travel markets, Journal of travel Research, 24
(Summer), 7–13. Nevena Ćurčić Željko Bjeljac
HABITS AND BEHAVIOUR OF TOURISTS WHILE TRAVELLING – ANALYSIS ACCORDING TO GENDER DIFFERENCE
Sammary
Beginning with half of examinees as a socio-demographic factor, the data based on 220
people polled, show that male and female examinees differ in certain habits and
behaviour while travelling. The research showed that when travelling in the country is
concerned, women are for 4,1% more mobile and active than men. However, that does
not apply to travelling abroad when both genders are present equally. Women mostly
choose bus as their transport mean (45,3%) and car, while men most often travel by car
(43,7%) and then by bus.
When motive of travelling is concerned, women put rest and entertainment in the first
place, followed by visiting relatives and friends. These two reasons make 85,4% of all
their travelling. Men also mostly travel for rest and entertainment, whereas in the second
place they put business reasons which together make 75,0% of all their travailing.
Qualitative and adequate information on the possible destination plays an important part
when choosing the same. Our experience showed that word-of-mouth type of
propaganda and information gained in a travel agency represent leading sources of
finding new information among domestic customers (about 60%); evenly present among
both genders. Women prefer Internet (for 4,0% more), while men seek information on
tourist destination by using TV (for 4,7% more).
Souvenirs are plastic means of tourist propaganda that are popular among both men and
women. Women buy souvenirs for 8,3% more than men, as well as other objects from
this group of advertising means (for 5,4%); the fact which only tells about their greater
tendency to spending while travelling. A special care should be taken of the satisfaction
of women since they are very active in word-of-mouth type of propaganda and
especially in groups with more than 6, 11 or 20 people.
Women more often and in a larger number send postcards, which only helps them
contribute to the spread of propaganda messages to a larger number of people. Among
the people polled, women are for about 9% more active than men when sending
postcards is concerned and especially in groups that send more than 6, 11 or 20
postcards.
The travel industry is a large and powerful industry that in its strategic planning pays
full attention to the segmentation of market. The segmentation according to gender is
only one of the elements that can help divide the market and create a specialized tourist
product. This work shows that on domestic market there are certain differences in habits
and behaviour among male and female tourists, and that different approaches and
contents in certain elements of tourist offer are justified. The results obtained can be
successfully used by domestic creators of tourists offer and serve their active application
of marketing concept in a contemporary formed tourist market.
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
315
УДК 908(497.11 Прислоница) 314.113:33(497.11)
Оригиналaн научни рад Original scientific work
Сања Павловић
ПРИВРЕДНЕ ОДЛИКЕ ПРИСЛОНИЦЕ У ПРОШЛОСТИ,
ТРЕНУТНО СТАЊЕ И МОГУЋНОСТИ РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ
Извод: Одлазак младих из села у градове, померање старосне границе и деаграри-зација су одлике многих села у Србији, па и Прислонице код Чачка. Иако географ-ски положај, природне одлике и манастир Вујан омогућавају развој не само пољо-привреде и туризма, већ и оснивање привредних објеката мањих капацитета, до сада је учињено мало у циљу обнављања привредног живота у селу. Предузете ак-ције ревитализације су иницијатива појединаца. Постојеће стратегије развоја и просторни план општине Чачак треба да омогуће укључење шире заједнице у при-вредни развој Прислонице, а самим тим и запошљавање радно способног станов-ништва. Уједно би се утицало и на демографске прилике и иницирао останак мла-ђег становништва. Кључне речи: Прислоница, деаграризација, ревитализација, привреда Abstract: Departure of youthful from villages to towns, upheaval of superannuation and deagrarization are excellences of many villages in Serbia, even Prislonica near Čačak. Geographical position, natural features and monastery Vujan spread conditions for development not only of agriculture and tourism, but even foundation economic objects of minor abilities. It has done anything in point of restitition economic life in village. Attempted actions of revitalization are motion of only some people. Existent development strategies and spatial plan of community Čačak should manage inclusion of whole union in economic development of Prislonica and placement of active population. It could be influence to demographic occasions and initiation for remain in village. Key words: Prislonica, deagrarization, revitalization, economy
Увод
Сеоско насеље Прислоница је у северном делу општине Чачак. На-лази се на средокраћи Горњег Милановца и Чачка, од којих је удаљена по 13 km. Удаљеност од Београда је 135 km, а центар села је 2 km од маги-стралног пута М–22. Северозападно је село Брђани, које административно припада општини Горњи Милановац, североисточна граница је планина Вујан, источна села Горња и Доња Трепча, јужна Прељина, западна река Дичина. Надморска висина је од 247 m (место Шкипића брод на газу преко
Сања Павловић
____________
316
реке Дичине) до 856 m (врх Велики Вујан). Локалитет Школско брдо у центру насеља је на 375 m надморске висине. Површина сеоског атара је 2215,97 ha. На овом простору је, по попису из 2002. године, живео 1.591 становник у 498 домаћинства. Прислоница је у прелазној зони гравитацио-ног подручја Чачка. Разноврсни природни услови и добра саобраћајна по-везаност нису спречили депопулацију и деаграризацију. Могућности за развој повртарства, ратарства, воћарства, сточарства и сеоског туризма по-стоје. Због тога треба стимулисати интензивирање и модернизовање пољо-привредне производње, уз даље афирмисање сеоског туризма, јер се При-слоница већ налази на туристичкој карти Србије.
Пољопривреда
Удруживање земљорадника у Прислоници има дугу традицију. Прва задруга је основана 1899. године. Кредитна задружна организација је обез-беђивала новац за набавку алата, опреме, репродукционог материјала, но-вац за порез. Између Првог и Другог светског рата обновљен је рад земљо-радничко кредитне задруге, а у исто време је основана и набавно продајна задруга. Њени чланови су били задругари који су млеко достављали Ча-чанској млекари. Месна задруга за пољопривредни кредит је од чланских удела, улога на штедњу и других средстава позајмљивала новац члановима по најнижој камати. Године 1947. формирана је Сељачка радна задруга ”Полет”, која је престала са радом пет година касније. Планирано је било да се удруживањем средстава ситних пољопривредних газдинстава оснују крупне организационе јединице.1 Данас у Прислоници постоји задруга у статусу мировања.
Мали утицај на развој пољопривреде имало је Српско пољопривред-но друштво, тј. његова подружница у Прислоници. Ова подружница је основана 1934, а престала са радом 1936. године. Имала је 31 члана.2
У време Општине прислоничке у посебним обрасцима уписивани су подаци пољопривредне статистике, на захтев Министарства пољопривреде и вода Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Године 1926. озима пшеница је била засејана на 128 ha, јечам 32 ha, овас 28 ha, кукуруз 135 ha, конопља 17 ha, сточна репа 3 ha, кромпир 12 ha, лук 15 ha, купус 12 ha, пасуљ 2 ha. Велике површине под конопљом су засејаване, јер је ова биљна култура
1 Ранђеловић В., Мандић С.: Земљорадничко задругарство у Чачанском крају, Зборник радова са научно-стручног скупа ”Вишевековна историја Чачка и околи-не”, Удружење Чачана у Београду, 1994, стр. 544–554. 2 Мићовић М.: Успон и пад виноградарства у општини Чачак, Зборник радова са научно-стручног скупа ”Вишевековна историја Чачка и околине”, Удружење Чачана у Београду, 1994, стр. 524.
Sanja Pavlović
____________
317
служила за добијање платна за одећу, постељину, сламарице, торбе, џако-ве. Конопља је сејана у пролеће, чупана у лето. Године 1926. у Прислони-ци је било 11425 стабала јабуке, 65000 шљиве, 8900 крушке, 1450 ораха. Виногради су се простирали на површини од 4,5 ha, а принос са 1 ha је из-носио 2200 hl вина. После Првог светског рата, у подножју Вујна., сађени су виногради. На њиховом месту данас се налазе багремове шуме. Сточни фонд су чиниле овце (710), говеда (546), свиње (272), коњи (24), козе (3), живина (3927), а забележено је и 129 кошница.
Подаци за 1931. годину указују да су повећане површине под куку-рузом (430 ha), пасуљом (20 ha), кромпиром (30 ha), сточном репом (13 ha). Истовремено је смањена воћарска производња. Регистровано је 25000 ста-бала шљива, 1500 јабука, 1200 крушке и 512 ораха. Површина под вино-градима је порасла на 10,7 ha, али је принос са 1 ha смањен на 1200 hl вина.
У извештају Месног народног одбора за 1949. годину пише да је се-твени пролећни план реализован са 95%, јесењи са 89%. Планирана је по-правка путева и спашавање воћњака од губара. Месни народни одбор је поседовао спискове о подели жита становништву, откупу житарица, повр-тарских култура, стоке, млека. Планови откупа су углавном реализовани, па и у већем обиму. Године 1947. донета је уредба о обавезном засејавању ораница, одређени су рокови за засејавање, уведена контрола рада.3 У При-слоници је постојала фарма на којој су узгајане свиње, јунад, вршен тов бикова. Ти објекти су неискоришћени.
Табела 1. – Пољопривредно становништво према активности
4
Пољопривредно Год. Укупно ст.
Свега % од
укупног Активно
% од укупног
Издржавано % од
укупног 1971. 1981. 1991. 2002.
1.809 1.735 1.637 1.591
1.299 875 678 345
71,8 50,4 41,4 21,7
768 619 517 238
42,5 35,7 31,6 15,0
531 256 161 107
29,3 14,7 9,8 6,7
Подаци из табеле 1. показују да се смањује укупно и пољопривред-
но становништво, што потврђује процес деаграризације. Изразито је сма-њење пољопривредног становништва у периоду 1991–2002. година. Сма-њење броја издржаваног становништва указује на повећање броја запосле-них, али и на смањење млађег, радно неактивног становништва.
3 Грађа Историјског архива у Чачку, фондови Општина прислоничка и Народ-но-ослободилачки одбор Прислонице. 4 Пописи укупног и пољопривредног становништва за наведене године, Саве-зни и Републички завода за статистику, Београд.
Сања Павловић
____________
318
Табела 2. – Домаћинства према величини поседа5
Год. Укупно Без земље и до 0,1 ha
0,11–1,00 1,01–3,00 3,01–5,00 5,01–10,00 Више од
10 ha 1971. 1991.
487 489
34 56
52 84
169 176
133 108
91 62
6 3
Адекватно поређење података је отежано чињеницом да су се упит-
ници у последња четири пописа разликовали, те су подаци за број дома-ћинстава према величини поседа у 1981. и 2002. години евидентирани са-мо на нивоу општина. Поређење података из табеле 2. указује да је у наве-деном периоду повећан број домаћинстава са малим поседима. Најмање је оних који имају поседе веће од 10 ha и који се искључиво баве пољопри-вредом.
Табела 3. – Коришћена површина и просечна површина по домаћинству
6
Коришћена површина (ha) Година
Укупна Просечна укупна по
домаћинству Обрадива
Просечна обрадива по домаћинству
1981. 1991. 2002.
1 823 1 333 1 280
3,7 2,7 2,6
1 357 919 834
2,7 1,9 1,7
Евидентно је смањење укупних и обрадивих површина, као и про-
сечних површина по домаћинству. Оно је изразитије у периоду 1981–1991, него у периоду 1991–2002. година. Појачана индустријализација и запо-шљавање становника Прислонице у фабрике у Чачку у првом периоду условила је мање коришћење површина. У другом периоду долази до обна-вљања пољопривредне производње, иако се коришћене површине смањују. Табела 4. – Пољопривредни фондови7
Година Говеда Овце Свиње Живина 1981. 1991. 2002.
946 699 513
1563 861
830
689 1 120 935
7 671 6 214 4 606
Запажа се смањење сточног фонда говеда, оваца и живине, с тим да
је оно изразитије у периоду 1981–1991, него од 1991. до 2002. године. Код
5 Пописи пољопривредног становништва према величини поседа за наведене
године, Савезни завод за статистику, Београд. 6 Пописи домаћинстава, пољопривредног становништва и пољопривредних
фондова домаћинстава за наведене године, Савезни и Републички завод за ста-тистику, Београд. 7 Исто.
Sanja Pavlović
____________
319
узгоја свиња је регистрован пораст у првом периоду, а блаже смањење у другом. Интензивнији развој говедарства и овчарства у подножју Вујна условљава неколико фактора: мали принос на пашњацима и ливадама, средња плодност земљишта (преовлађују еродиране смонице), изостанак модерних пољопривредних метода, непланска и несистематска употреба.
У Прислоници је заступљена индивидуална производња. Већина по-љопривредника није уско специјализовала производњу. Неки од њих пре-дају млеко Чачанској млекари, али се баве и узгајањем житарица и повр-тарством. Најбољи услови за повртарство постоје у долини Дичине, али је производња смањена због отпадних индустријских вода из Горњег Мила-новца. Актуелно је повртарство у пластеницима. Заступљено је ратарство у функцији сточарства. Највеће воћарске површине су под шљивом, кајси-јом, крушком, јабуком, вишњом.
Подвујански простор је један од четири у општини Чачак, издвоје-них на основу воћарске производње. Осим Прислонице обухвата села Ра-кову и Љубић. Око 15% свих стабала воћа у општини Чачак налази се на овом простору. Најзаступљенија је шљива (стенлејка и чачанска лепоти-ца). Израчунато је од 1 ha укупне површине 22% чине стабла шљиве.
Део стратегије општине Чачак, који су урадили Институт за воћар-ство и Агрономски факултет, истиче: модернизацију пољопривредне про-изводње, производњу за тржиште, оптималну употребу расположивих при-родних ресурса, здраву и квалитетну храну, контролу употребе хемијских средстава. У стратешка опредељења се убрајају: изградња система за на-водњавање, регистрација аграрних газдинстава и произвођача, евиденција и обележавање животиња, кредитна подршка за укрупњавање поседа, раз-вој комерцијалних газдинстава, прерађивачких капацитета и набавку опреме.
Као кључно стратешко опредељење издваја се подршка развоју агра-ра и села. Приоритетни задаци су: формирање специјализованих удружења произвођача и прерађивача, задруга и кооператива, дефинисање заштиће-них подручја за производњу одређене врсте воћа, поврћа, производа сто-чарства и пчеларства, запошљавање агронома у селу. Заштићени производ би могла бити шљива. Удруживање пољопривредника има за циљ органи-зовање и заједнички наступ на тржишту, формирање заједничких центара класирања, паковања и складиштења производа, набавку репроматеријала и механизације, унапређење квалитета производа и стварање препознатљи-вих производа са географским пореклом. Основни задатак је и увођење функције агронома. Он би требало да даје савете у избору сорти и хибрида биљака, сорти животиња, технологија гајења, одређивању усева итд.8
8 Група аутора: Стратегија развоја општине Чачак – пољопривреда, производ-
ња хране и развој села, Институт за воћарство и Агрономски факултет у Чачку, 2004.
Сања Павловић
____________
320
Туризам
Иако постоје природни услови за развој туризма, више су афирмиса-не антропогене вредности: манастир Вујан и Сабор фрулаша Србије ”Ој Мораво”.
Манастир Вујан се налази на истоименој планини, на 513 m надмор-ске висине. Повезан је асфалтним путем са Прислоницом и Брђанима. На-станак манастира се везује за колибу испосницу и гроб непознатог монаха, на чијем месту је подигнута Хујанска богомоља. Погрешно је манастир Вујан поистоветити са манастиром Обровин, који се налазио јужније. Об-ровин су основали монаси из Овчарско-кабларских манастира, али је ова богомоља спаљена. Калуђери су богослужење вршили у колиби испосни-ци, на чијим темељима је настао манастир Вујан. Године 1597. испосница је опустела.
Црква посвећена Светом Архангелу Михаилу подигнута је 1805. го-дине. Ктитор је био Никола Милићевић Луњевица, војвода из Првог и Другог српског устанка и деда краљице Драге Машин. Црква је једноброд-на, скромне архитектуре, са октогоналним звоником. У цркви се налазе гробови непознатог монаха, Николе Луњевице, Лазара Мутапа, војводе из Првог и Другог српског устанка и Хаџи Јована Милошевића, старешине манастира. У манастирској ризници су иконе, књиге, рукописи, крстови. Највреднија је икона Светог Архангела Михаила, која је под заштитом др-жаве. Године 1853. је грађен велики конак, по жељи кнеза Александра Ка-рађорђевића. Његова реконструкција је завршена 1990. године. У манасти-ру је постојала школа, у којој су се описмењавали дечаци из околних села (Прислонице, Брђана и Прељине). Црква манастира Вујан је споменик кул-туре од великог значаја.9 Највећи туристички значај има током Сабора фрулаша.
Сабор фрулаша Србије ”Ој Мораво” се одржава од 1988. године. Иницијативу за организовање ове манифестације су покренули Миодраг Азањац, професор Факултета музичких уметности, Радован Маринковић, књижевник из Чачка и Милован Правдић из Прислонице. Такмичари зна-ње показују свирајући фрулу, двојнице и гајде. Манифестацију прате на-ступи беседника, песника, певача и фолклорних друштава, изложба руч-них радова. У циљу обогаћења садржаја и промоције сеоског туризма, у оквиру овогодишњег, 19. сабора, одржано је саветовање. Повратак тради-ционалним вредностима омогућен је у етнорадионици и у такмичењу у спремању старих јела. У просторијама школе, Дому културе и етно двори-шту приказана су умећа учесника вајарске колоније, градитеља фрула, ста-рих заната, промовисана књига ”Са фрулом кроз живот”.
9 Глишић М.: Манастир Вујан, издавач манастир Вујан, 1994.
Sanja Pavlović
____________
321
Значај за развој туризма имало је оснивање Туристичког друштва ”Вујан” 1982. године. Средином 80-их година прошлог века у Прислоници се сеоским туризмом бавило 12 домаћинстава. У време када је Туристич-ким друштвом ”Вујан” руководио Милован Правдић, Прислоницу су посе-тили Енглези, Украјинци, Руси, Пољаци, Чеси. Ово друштво само формал-но постоји, а сеоским туризмом се баве два домаћинства.
Најдужу традицију у бављењу сеоским туризмом у Прислоници има Добрила Правдић. Она туристима издаје две двокреветне и једну једнокре-ветну собу са заједничким купатилом. Туристи долазе углавном лети, по-готову у време сабора. Дужина боравка је од 7 до 10 дана, а у сезони буде 10 туриста. Највише их је из Београда, мање из Новог Сада и Ниша. Ово домаћинство посећују туристи из Македоније, Црне Горе, а регистрован је један туриста из Словеније. На трпези су производи домаће и здраве хране. Добрила Правдић има у плану проширење смештајних капацитета изград-њом куће у етно стилу.
Добрила Вићовић последње три године издаје три собе са једним ку-патилом. Посетиоци су из Ниша, Београда, Зајечара. Припрема хране је у договору са туристима. За бављење сеоским туризмом је заинтересовано и домаћинство Драгана Тепчевића, које располаже са две двокреветне собе. У садржаје боравка се убрајају шетње, одлазак до манастира Вујан, а неки посетиоци одлазе у Коштуниће и Овчар Бању. Сеоски туризам може бити допунска делатност и извор прихода, јер економски ефекти нису велики и сезонског су карактера.
Остале делатности
Иако је Прислоница рурално насеље, њен положај је условио развој не само пољопривреде, већ и других делатности. Постојећи капацитети ни-су великог обима, али указују да ово насеље не мора бити искључиво по-љопривредно.
Новијег датума је мања фабрика грађевинског материјала за прераду дрвета ”Томовић паркети”. Ове године је почео са радом млин ”Кеси про-мет”. У млину је запослено петоро радника. Капацитет је 80 t на 24 сата. Пшеницу мељу за потребе локалног становништва и пекара.
Предузеће ”Вргањ” је основано 1987. године. У хладњачи се обрађу-ју шумске печурке (вргањ, лисичарка, смрчак, црна труба) и воће (малина, купина, шљива). Капацитет за замрзавање је 25 t за 24 часа, а на лагер за-мрзнутих производа може да стане 700 t. Две преткоморе за дораду воћа су величине 300 m2. Рад у хладњачи се обавља десет месеци годишње. Запо-слено је од 50 до 100 радника, у зависности од обима посла. Трећина запо-слених је из Прислонице. Производња је намењена извозу, тако да се 90% шумских плодова дистрибуира на италијанско тржиште. Воће се извози у
Сања Павловић
____________
322
Аустрију, Немачку и Енглеску. Конкурентна предузећа су у Прељини и Чачку. Хладњача ”Вргањ” послује са бројним проблемима, везаним за не-редовне уплате купаца производа. Уколико ово предузеће опстане, вла-сник ће се определити да уз помоћ кредита, отвори капацитете за сушење воћа, јер су на енглеском тржишту тражени воћни чајеви. Породица Мило-шевић је изградила капацитете мањег обима за конзервирање поврћа и прераду воћа (мармеладе).
У друштвеној својини се налази око 500 ha шуме. Феликс Каниц је, шездесетих година XIX века, забележио да су шуме манастира Вујан бога-те храстом лужњаком и цером. До завршетка Другог светског рата мана-стирски посед је располагао са 146 ha шуме. Законом о аграрној реформи одузет је 141 ha. Нови закон обавезује враћање имања манастиру, а треба-ло би да се реализује до краја године. Знатне површине у Прислоници су пошумљене. Води се рачуна о сечи.
Године 1967. доведена је вода са Црвеног извора, а девет година ка-сније са извора Добра вода из села Луњевице. Око 240 домаћинстава се снабдева водом из Рзава. У Прислоници постоји 35 km локалне водоводне мреже у четири висинске зоне.
Крајем XIX века изграђен је пут, који је 60-их година XX века заме-њен асфалтним путем – Ибарском магистралом. Стари пут, назван Ленија, од Чачка преко планине Рудник, Младеновца до Београда, служио је кири-џијама и рабаџијама да би превезли пољопривредне производе до Београ-да, а из Београда индустријску робу. Постојала је и пруга узаног колосека од Београда до Вардишта (касније Сарајева), која је била у употреби до 1969. године. Године 1972. реконструисан је некадашњи општински пут, а 70-их година XX века асфалтирано 26 km путева.10 У плану је изградња пруге Горњи Милановац–Чачак. Магистрални пут М–22 (Ибарска маги-страла) пролази на дужини око 5 km кроз Прислоницу. Локални путеви су са ознакама L–320, дужине око 10 km и L–304, дужине око 7 km. Уочи одржавања Сабора фрулаша асфалтирано је 4 km и насуто је 6,5 km пута. У краткорочном плану је асфалтирање бројних макадамских путева. Теле-фонска мрежа постоји од 1978. године. У току је постављање подземног оптичког кабла, којим ће се телефонске везе побољшати. Саобраћајни по-ложај је добар, а саобраћајна повезаност са Чачком слаба.
На развој занатства у прошлости имало је Удружење занатлија за срез Љубићки, са седиштем у Прељини. Оно је основано 1936, укинуто 1947. године. У удружењу су издаване дозволе за обављање занатске де-латности, потписивани уговори о изучавању заната, а постојао је Правил-ник о полагању калфенских и мајсторских заната.11 Међу занатлијама у
10 Ћусловић Д.: Ћусловићи из Прислонице, Издање аутора, Прислоница, 2001. 11 Василић В.: Водич Историјског архива у Чачку, 1988.
Sanja Pavlović
____________
323
Прислоници највише је било ковача, столара и колара, мање абаџија (кро-јача), пинтера (правили су каце и бурад) и дунђера (зидара).
Као један од приоритетних задатака издваја се градња канализацио-не мреже. Центар села је урбанизован. У њему се налазе: четвороразредна школа, дом културе, Месна заједница и канцеларија, летња позорница на којој се одржава Сабор фрулаша, спортски терени. У спомен парку су би-сте Лазара Мутапа и Милутина Ђоковића, оснивача и првог председника Народно-ослободилачког одбора, као и спомен плоча погинулима у Дру-гом светском рату.
Просвећеност становништва је била слаба. Велики број мештана је био неписмен, поготову жене. До 1904. године, када је у Прислоници отво-рена прва школа, ђаци су се школовали у Брђанима, Прељини, Мојсињу и манастиру Вујан. Данас у Прислоници постоје четири одељења са 30 ђака и три учитељице, као и предшколско одељење. Прислоница нема здрав-ствену амбуланту, те здравствена заштита није на потребном нивоу. Вете-ринарска станица ”Ветком” више не ради.
Закључак
Насеље Прислоница, подједнако удаљено од Чачка и Горњег Мила-
новца, налази се у подножју планине Вујан, мањим делом поред реке Ди-чине. Надморска висина која варира од 247 до 857 m и близина магистрал-ног пута М–22 пружају могућности за развој различитих делатности.
Евидентно је да се проценат пољопривредног становништва у укуп-ном смањује. У периоду 1971–2002. година проценат пољопривредног ста-новништва је опао са готово 72 на 22%. Смањују се величина поседа, сточ-ни фондови, коришћена површина. Могућност ревитализације треба тра-жити у низу мера стимулисања развоја пољопривреде. Повољна кредитна политика би омогућила осавремењивање пољопривредне производње, а самим тим и повећане приносе. У долини Дичине, уз формирање система наводњавања, перспективу има повртарство. У подножју Вујна ће се и да-ље узгајати шљива, као биљна култура са заштићеним пореклом, иако има услова и за раст других врста воћа (кајсија, вишња, крушка). Евиденција сточног фонда треба да допринесе свеобухватној анализи и да укаже на да-ље могућности за развој сточарства. Пољопривредна статистика у првој половини XX века је била много детаљнија. Треба искористити и рекон-струисати постојеће објекте некадашње сточне фарме, који су годинама напуштени. Оснивање задруга, на савременом нивоу, са задругарима као њеним организаторима и управљачима и саветодавна улога агронома тако-ђе би поспешили пољопривредну производњу.
Уз даља улагања у инфраструктуру, која у последње време нису би-ла мала, пажњу треба посветити бављењу домаћинстава сеоским тури-
Сања Павловић
____________
324
змом. Економски ефекти ове врсте туризма нису велики, те је она додатни извор прихода. Туристима треба омогућити богате садржаје, упознати их са начином живота у селу у прошлости и данас, показати им објекте старе сеоске архитектуре и манастир Вујан. Зато је Прислоница најпосећенија у време Сабора фрулаша. Ентузијазам и воља неопходни су за обнављање рада Туристичког друштва ”Вујан”.
Подршку развоју малих предузећа као једно од стратешких опреде-љења треба искористити, као и чињеницу да је оваква предузећа најбоље градити поред магистралног пута. Доста је урађено у изградњи саобраћај-не инфраструктуре, а у плану је и даље асфалтирање макадамских путева.
Sanja Pavlović
ECONOMIC EXCELLENCES OF PRISLONICA IN THE PAST,
MOMENTARY CASE AND POSSIBILITIES FOR REVITALIZATION
Summary Settlement Prislonica, on the equally distance from Cacak and Gornji Milanovac, is located in the bottom of the mountain Vujan and near Dicina river. Altitude is varying between 247 and 857 m and nearness to road M–22 giving possibility for different activities. It is clearly that percentage of agricultural population is decreasing. In period of time between year 1971 and 2002, percentage of agricultural population is being fallen from 72 to 22 percentage. It has been decreasing size of possesion, cattle funds and using area. Revitalization possibility may be found in variety actions by stimulation agricultural manufacture and involving younger population in that pocess. Opportunity of credit politics will enable modernization agricultural production and follow growing yield. In the Dicina valley, with forming system for irrigation, vegetable will have huge perspective. In the bottom of the mountain Vujan, plumb will be cultivate, as plant culture with save aucestory, although there is condition for the other fruit sort (apricot, cherry, pear). Agricultural statistics at mid XX century was highly detailed. It should be use and reconstruction available objects of old farm which hasn't been using by the years. Monastery of Vujan, piper fair of Serbia ”Oj Moravo” and rural tourism may contribute tourism assert village Prislonica. Adequate propaganda and marketing are priorities. Fair of piper could be more visited. With further investment in infrastructure, which wasn't negligible during last time, attention should be dedicate in household occupy in countrified. Profits from this kind of tourism aren't considerable, so it is extended resource of profit. Tourists rich contens should be provide, introduce tourists with manner of life in village in the past and now, showing olden objects countrified architecture and monastery Vujan. For this resons, Prislonica is most visited during the Fair piper. Enthusiasm and mood are necesasary for restoration service of tourist association ”Vujan”. Assistance for developement of minor and mean company as one of the strategic destination should be utilize, so the fact that it is best to build this company near the road M–22. It has been quite done in build traffic infrastructure, and plans involve further asphalt macadams roads.
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
325
БЕЛЕШКЕ NOTES
Први конгрес српских географа. – Српско географско друштво, Географ-ски факултет Универзитета у Београду, Географски институт ”Јован Цвијић” СА-НУ и Департман за географију, туризам и угоститељство Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, у сарадњи са одсецима за географију уни-верзитета у Нишу, Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици) и Бањалуци и Географским друштвом Републике Српске, организовали су Први конгрес српских географа. Конгрес је одржан од 19. до 22. октобра 2006. године у Сокобањи, познатом бањском туристичком центру Србије. У раду Конгреса учествовало је 380 референата (285 домаћих и 95 из ино-странства) са 154 реферата. Рад Првог конгреса српских географа организован је у 10 секција. То су:
1) у Пленарном делу, који је обухватио 18 реферата (22 учесника), разма-трани су нека фундаментална питања, проблеми и процеси у географији, како у Србији тако и у окружењу;
2) Природно-географски системи, геодиверзитет и биодиверзитет, геогра-фија природних извора и услова;
3) Историјска географија, антропогеографија, геодемографија и етногео-графија;
4) Економска, индустријска, рурална, туристичка и саобраћајна географи-ја;
5) Територијални системи, урбана географија, просторно и урбанистичко планирање;
6) Политичка географија, геополитика и војна географија; 7) Регионална географија и регионални развој; 8) Општа и тематска картографија, картовизија и картографско моделова-
ње географских система и структура; 9) Географски информациони системи и модерна информатичка техноло-
гија и 10) Дидактичко-методичка питања наставе географије и уџбеничка лите-
ратура. У Завршном делу Конгреса разматрани су и усвојени следећи закључци,
које је саопштио проф. др Србољуб Ђ. Стаменковић: а) да је он масован, јер је евидентирано више од 500 стално присутних
учесника, б) да је Конгрес био успешан и да је, ако је тачна народна изрека ”да се по
јутру дан познаје”, реално очекивање да ће Други конгрес српских географа бити успешнији од Првог,
в) да је Први конгрес српских географа програмом рада објединио тради-ционално (старо) и савремено у научној географији и показао њену унутрашњу те-оријско-методолошку хетерогеност, снажну повезаност са другим посебним нау-кама кроз различите видове научне кооперације и примену научних знања у пракси,
г) да охрабрује чињеница да су у раду Првог конгреса српских географа у знатном броју учешће узети географи из бивших југословенских република, су-
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
326
седних земаља и иностранства, које позивамо и очекујемо да ће и надаље бити уз нас, што и они могу очекивати од нас,
д) да је Конгрес окупио елиту географске науке, али и сродних наука и дисциплина (демографије, геологије, просторног планирања, екологије, војне екс-перте, политикологије и др.) и ђ) да су на Првом конгресу српских географа своје реферате саопштили географи из најстаријих генерација, међу којима је и један учесник Првог конгреса географа ФНР Југославије (1949), географи који генерацијски долазе иза њих, као и најмла-ђи географи – наши доценти, асистенти, докторанти, магистранти и дипломци – који су својим саопштењима показали научну озбиљност, оригиналност, трудољу-бивост, амбициозност и на прави и најбољи начин демонстрирали да географија има будућност.
I
У наредном периоду време одржавања конгреса српских географа је сваке четврте године, почев од 2006. године.
II
Национални савет чине чине седам чланова универзитетских установа (два представника Географског факултета Универзитета у Београду, по један представник ПМФ у Новом Саду, Приштини, Нишу, Бањалуци и Филозофског фа-култета у Источном Сарајеву), један члан (представник) Географског института ”Јован Цвијић” Српске академије наука и уметности у Београду и шест чланова географских асоцијација (два представника Српског географског друштва у Бео-граду и по један представник Географског друштва Војводине у Новом Саду, Гео-графског друштва Косова и Метохије и Географског друштва Републике Српске у Бањалуци).
III
Формира се Географски савет као саветодавно тело Националног комите-та и одговарајућих државних органа, служби и агенција.
IV
Покреће се национални часопис Gеografica Serbica, као научно гласило српских и осталих географа, који ће бити усмерен ка развоју и афирмацији теорије и методологије географије и других сродних наука и дисциплина (просторног пла-нирања, туризмологије, демографије и науке о животној средини) које су тематски и развојно везане за географску науку, универзитетску праксу у географији, што би значило јаче и свестраније укључивање српских географа у међународне гео-графске и сличне научне организације, асоцијације и токове.
V
Обнављање рада на изради Националног географског атласа Републике Србије и Републике Српске.
VI
Због мноштво непрецизности, па и злоупотреба, у свакодневном животу, државној администрацији, појединим подручјима друштвене праксе, у образовању
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
327
младих генерација и другим сферама друштвеног живота у дефинисању и употре-би географских имена многих објеката, појава и процеса на територији Републике Србије и осталим српским аутохтоним, компактним и изолованим, територијама у другим државама, укључујући ту и географске термине и појмове, евидентна је потреба израде Географског стандардизованог речника као једног од основних по-лазишта унапређивања и изграђивања географске логике и културе свих делова српске етничке заједнице и осталих етничких група које просторно коегзистирају са српским народом.
VII
Иницирање нових и појачање постојећих истраживања кроз различите ви-дове научне кооперације – мултидисциплинарну, интердисциплинарну и трансди-сциплинарну сарадњу, са географским и сродним универзитетским и научним ин-ституцијама у Србији, Републици Српској и иностранству, нарочито код проуча-вања актуелних и значајних питања и проблема у области природе, становништва, насеља и привреде.
VIII
Да регионализација, хомогенизација регионалног развоја и регионална организација представљају једно од главних питања перспективног развоја и са-времене просторно-функционалне организације Републике Србије и Републике Српске, где научни резултати у области географије имају фундаментални значај, нарочито у конституисању просторне организације локалне самоуправе (насеља, општина и региона) која одговара потребама савременог и хуманизованог начина живота људи, развојним потребама демократски организоване државе и савреме-ним стремљењима у регионализацији и регионалном развоју развијених земаља у Европи и свету.
IX
Присуство ”просторне еуфорије” у организацији мреже насеља, нарочито на територији Републике Србије, које захтева редефиницију појма ”насеље” и разра-ду нове типологије насеља сходно потребама савремено организоване демократске државе и захтевима различитих подручја друштвене праксе, препорукама Уједиње-них нација, Европске уније и научним достигнућима српске географске школе у области проучавања људских насеља.
X
Наглашена израженост демографских проблема у свим деловима Републи-ке Србије и Републике Српске – развијеном и недовољно развијеном, урбаним и руралним подручјима, планинским, брдско-планинским и равничарским итд., и скоро свим сегментима демографског комплекса тражи свестранија и дубља науч-на проучавања демографске ситуације и предузимање адекватних научно фунди-раних мера, интервенција и акција у области популационе политике и регионалног демографској развоја.
XI
Усаглашавање студијских програма Географије, Туризмологије, Простор-ног планирања, Демографије и Геопросторних основа животне средине на основ-
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
328
ним (четворогодишњим) и дипломским академским – мастер, студијама (петого-дишњим) и докторским студијама између појединих универзитетских центара у Републици Србији и Републици Српској, сходно начелима и захтевима Болоњске декларације и савременим стремљењима у високошколској настави.
XII
Инсистирање на вредновању научноистраживачког рада према највишим важећим критеријумима, уз уважавање специфичности географије као националне и синтезне науке природно-друштвеног карактера, као и просторног планирања, туризмологије, демографије и географско-еколошке проблематике.
XIII
Предузимање мера на унапређивању координације у раду географских институција у Републици Србији и Републици Српској у сфери научних и аплика-тивних географских истраживања.
XIV
Обнављање ранијих активности географа у научноистраживачком раду и универзитетској настави на међународном плану и повезивању са географским асоцијацијама и професионалним институцијама у бившим југословенским репу-бликама, суседним земљама и другим државама у региону и Европи путем потпи-сивања протокола о сарадњи, организовања студијских боравака, размене настав-ника и студената, реализације научних пројеката од заједничког интереса и слично.
XV
Неопходност израде концепције наставе географије у основној школи, средњим стручним школама и гимназији, као и нових наставних програма у окви-ру којих би географија фигурирала као општеобразовни или национални наставни предмет у наставним плановима свих школа у основношколском и средњошкол-ском систему, а код одређених образовних профила као општестручни и уже-стручни наставни предмет, уз јасно и недвосмислено незадовољство актера у гео-графској науци и школској пракси позицијом географије у актуелним огледном (експерименталним) школама, где је географија заступљена као изборни наставни предмет, као и усаглашавање наставних планова и програма географије за основну и средњу школу у Републици Србији и Републици Српској.
XVI
У духу толеранције и разумевања за етничке и културне посебности Аутономне покрајине Косово и Метохија, пружамо подршку српском народу на Космету и државним органима Републике Србије у очувању територијалног инте-гритета и целовитости наше земље у раније међународно признатим границама некадашње Социјалистичке Републике Србије.
Након Завршног дела Конгреса организован је обилазак и разгледање не-ких туристичких локалитета у околини Сокобање, а затим и научна екскурзија по Источној Србији (преко планине Ртањ, посета царској палати Felix Romuliana, Ђердапска клисурa и др.).
Драгица Р. Гатарић
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
329
БИБЛИОГРАФИЈА BIBLIOGRAPHY
Мирко Д. Грчић, Николај А. Слука: Глобални градови, Географски факултет Уни-верзитета у Београду, Географски факултет МГУ ”М.Б.Ломоносов”, Београд, 2006.
У овој изузетно вредној научној монографији: Глобални градови, аутора Мирка Д. Грчића и Николаја А. Слуке, која је рађена у оквиру међууниверзитет-ске сарадње Катедре географије светске привреде Географског факултета МГУ им. М. В. Ломоносова и Катедре за друштвену географију Географског факултета Универзитета у Београду, изложени су најважнији ”логички процеси” за разумева-ње савременог градоцентричног модела света. Осим уводних напомена (стр. 5–6), монографија је конципирана у седам поглавља: Детерминанте и компоненте гло-бализације (стр. 7–22), Градски простор света почетком XXI века (стр. 23–40), Еволуција градоцентричног модела светске економије (стр. 41–66), Формирање концепције ”светских градова” (стр. 67–91), Глобални градови у савременој архи-тектури светског поретка (стр. 93–120), Савремени трансформациони процеси у светским градовима (стр. 121–169) и Градови Европске уније у процесу глобализа-ције (стр. 171–187).
Научни текст од 207 страна богато је илустрован са 29 слика и 41 табелом које прате и употпуњавају текст и чине га садржајним. Поред списка коришћене литературе и извора (253 библиографске јединице и интернет адресе), на крају књиге, у прилогу, дат је табеларни приказ (три табеле) водећих глобалних градова у светским и националним системима насеља од 1950. до 2005, Промене расно-ет-ничког састава становништва неких градова САД од 1980. до 2000. године и Изме-не гранске структуре привреде Великог Лондона од 1966. до 1999. године. Оригинално и вредно научно дело: Глобални градови, аутора Мирка Д. Грчића и Николаја А. Слуке, представља значајан допринос географској науци и струци, као и другим наукама које се баве различитим аспектима проучавања гра-дова.
Иван Раткај
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
330
АУТОРИ AUTHORS
ИВАН А. АЛЕШКОВСКИЙ, ассистенты, Катедра народонаселения, Економического факультета МГУ им. М.В. Ломоносова, тел. + 7 (495) 9392938, e-mail [email protected] ИВАН А. АЛЕШКОВСКИЈ, асистент, Катедра за становништво, Економски факултет Московског државног универзитета ”М.В.Ломоносов”, тел. + 7 495 9392938, e-mail [email protected]
Др ЖЕЉКО БЈЕЉАЦ, научни сарадник, Географски институт ”Јован Цвијић”, САНУ, Ђуре Јакшића 9, Београд, 011/636594 , е-mail [email protected] ŽELJKO BJELJAC, Ph.D., scientific associate, Institute of Geography ”Jovan Cvjić”, SANU, 9 ðure Jakšića, Belgrade, phone + 381 11 636594 , е-mail [email protected]
Др МИЛКА БУБАЛО – ЖИВКОВИЋ, доцент, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Трг Доситеја Обрадовића 3, Нови Сад, тел. 021/450104, e-mail miladin32dus@ yahoo.com MILKA BUBALO – ŽIVKOVIĆ, Ph.D., senior lecturer, Faculty of Natural Science and Mathematics, University of Novi Sad, Depatment of Geography, Tourism and Hotel Management, 3 Trg Dositeja Obradovića, Novi Sad, phone + 381 21 450104, e-mail miladin32dus@ yahoo.com
ЗУБАРЕВИЧ НАТАЛЬЯ ВАСИЛЬЕВНА, профессор, Кафедра экономической и социальной географии России географического факультета МГУ им. М.В. Ломоносова, тел. + 7 (495) 9393812, e-mail [email protected] ЗУБАРЕВИЧ НАТАЛИЈА ВАСИЉЕВНА, професор, Катедра економске и социјалне географије Русије, Географски факултет Московског државног универзитета ”М.В.Ломоносов”, 199991, Русија, Москва, Ленинские Гори, ГСП-1, МГУ ”М.В.Ломоносов”, Географски факултет, тел. + 7 495 9393812, e-mail [email protected]
ПЕТАР ВАСИЋ, асистент приправник, Географски факултет Универзитета у Бео-граду, Војводе Шупљикца 31б, Београд, тел. 011/2435241, e-mail [email protected] PETAR VASIĆ, graduate assistant, Faculty of Geography, University of Belgrade, 31b Vojvode Šupljikca, Belgrade, phone + 381 11 2435241, e-mail [email protected]
Др СНЕЖАНА ВУЈАДИНОВИЋ, асистент, Географски факултет Универзитета у Београду, Студентски трг 3/III, Београд, тел. 011/2637421, e-mail svujadinovic @gef.bg.ac.уu SNEŽANA VUJADINOVIĆ, Ph.D., assistant, Faculty of Geography, University of Belgrade, 3/III Studentski trg, Belgrade, phone + 381 11 2637421, e-mail svujadinovic @gef.bg.ac.уu
Мр МИРЈАНА ГАЈИЋ, асистент, Географски факултет Универзитета у Београду, Студентски трг 3/III, Београд, тел. 011/2637421, e-mail [email protected].уu MIRJANA GAJIĆ, MSc., assistant, Faculty of Geography, University of Belgrade, 3/III Studentski trg, Belgrade, phone + 381 11 2637421, e-mail [email protected].уu
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
331
Мр ДРАГИЦА Р. ГАТАРИЋ, стручни сарадник, Географски факултет Универзи-тета у Београду, Војводе Шупљикца 31б, Београд, тел. 011/2435241, e-mail [email protected] DRAGICA R. GATARIĆ, MSc., research associate, Faculty of Geography, University of Belgrade, 31b Vojvode Šupljikca, Belgrade, phone + 381 11 2435241, e-mail [email protected]
САФРОНОВ СЕРГЕЙ ГЕННАДЬЕВИЧ, старший преподаватель, Кафедры экономической и социальной географии Географического факультета МГУ им. М.В. Ломоносова, тел. + 7 (495) 9391400, e-mail [email protected] САФРОНОВ СЕРГЕЈ ГЕНАДЈЕВИЧ, виши предавач, Катедра економске и социјалне географије, Географски факултет Московског државног универзитета ”М.В.Ломоносов”, тел. + 7 495 9391400, e-mail [email protected]
Др МИРКО ГРЧИЋ, редовни професор, Географски факултет Универзитета у Бео-граду, Студентски трг 3/III, Београд, тел. 011/2637421, e-mail [email protected].уu MIRKO GRČIĆ, Ph.D., full professor, Faculty of Geography, University of Belgrade, 3/III Studentski trg, Belgrade, phone + 381 11 2637421, e-mail [email protected].уu
ЉИЉАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ, асистент приправник, Природно-математички фа-култет Универзитета у Нишу, Одсек за географију, Вишеградска 33, Ниш, тел. 018/533014, e-mail [email protected] LJILJANA DIMITRIJEVIĆ, graduate assistant, Faculty of Natural Science and Mathematics University of Niš, Depatment of Geography, 33 Višegradska, Niš, phone + 381 18 533014, e-mail [email protected]
Мр АЛЕКСАНДРА ДРАГИН, асистент, Природно-математички факултет Универ-зитета у Новом Саду, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Трг Доситеја Обрадовића 3, Нови Сад, тел. 021/450104, e-mail [email protected] ALEKSANDRA DRAGIN, MSc., assistant, Faculty of Natural Science and Mathematics, University of Novi Sad, 3 Trg Dositeja Obradovića, Novi Sad, phone + 381 21 450104, e-mail [email protected]
Др БРАНИСЛАВ ЂУРЂЕВ, редовни професор, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Трг Доситеја Обрадовића 3, Нови Сад, тел. 021/450104, e-mail [email protected] BRANISLAV ðURðEV, Ph.D., full professor, Faculty of Natural Science and Mathematics, University of Novi Sad, Depatment of Geography, Tourism and Hotel Management, 3 Trg Dositeja Obradovića, Novi Sad, phone + 381 21 450104, e-mail [email protected]
Мр ЗОРА ЖИВАНОВИЋ, асистент, Географски факултет Универзитета у Београ-ду, Студентски трг 3/III, Београд, тел. 011/2637421, e-mail [email protected] ZORA ŽIVANOVIĆ, MSc., assistant, Faculty of Geography, University of Belgrade, 3/III Studentski trg, Belgrade, phone +381 11 2637421, e-mail [email protected]
Др ДРАГИЦА ЖИВКОВИЋ, редовни професор, Географски факултет Универзи-тета у Београду, Студентски трг 3/III, Београд, тел. 011/2637421, e-mail [email protected] DRAGICA ŽIVKOVIĆ, Ph.D., full professor, Faculty of Geography, University of Bel-grade, 3/III Studentski trg, Belgrade, phone + 381 11 2637421, e-mail [email protected]
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
332
Др АНЂЕЛИЈА ИВКОВ, доцент, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Трг Доситеја Обрадовића 3, Нови Сад, тел. 021/450104, e-mail [email protected] ANðELIJA IVKOV, Ph.D., senior lecturer, Faculty of Natural Science and Mathematics, University of Novi Sad, Depatment of Geography, Tourism and Hotel Management, 3 Trg Dositeja Obradovića, Novi Sad, phone + 381 21 450104, e-mail [email protected]
ВЛАДИМИР А. ИОНЦЕВ, профессор, зав. кафедрой народонаселения экономического факультета МГУ им. М.В.Ломоносова, тел. + 7 (495) 9392938, e-mail [email protected] ВЛАДИМИР А. ЈОНЦЕВ, професор, шеф Катедре за становништво, Економски факултет Московског државног универзиета ”М.В.Ломоносов”, 199991, Русија, Москва, Лењинские Гори, ГСП-1, МГУ ”М.В.Ломоносов”, р. 442, тел. + 7 495 9392938, e-mail [email protected]
Мр ЈАСМИНА ЈОВАНОВИЋ, асистент, Географски факултет Универзитета у Бе-ограду, Студентски трг 3/III, Београд, тел. 011/2637421, e-mail [email protected] JASMINA JOVANOVIĆ, M.Sc., assistant, Faculty of Geography, University of Belgra-de, 3/III Studentski trg, Belgrade, phone + 381 11 2637421, e-mail [email protected]
Мр ТАМАРА КОВАЧЕВИЋ, истраживач сарадник, Природно-математички фа-култет Универзитета у Новом Саду, Департман за географију, туризам и хотели-јерство, Трг Доситеја Обрадовића 3, Нови Сад, тел. 021/450104, e-mail yunstamara@ yahoo.com TAMARA KOVAČEVIĆ, M.Sc., associate researcher, Faculty of Natural Science and Mathematics, University of Novi Sad, Depatment of Geography, Tourism and Hotel Management, 3 Trg Dositeja Obradovića, Novi Sad, phone + 381 21 450104, e-mail yunstamara@ yahoo.com
DORIN LOZOVANU, PhD Student, University ”Al. I. Cuza”, Iasi, Romania, University Lecturer, State University of Tiraspol, Moldova, President of the Association of Geography and Ethnology of Moldova [email protected] ДОРИН ЛОЗОВАНУ, докторант, Универзитет ”Al. I. Cuza”, Јаши, Румунија, лектор, Државни универзитет Тираспољ, Молдавија, председник географског и етнолошког удржења Молдавијe, [email protected]
ЭЛЬДАРОВ ЭЛЬДАР МАГОМЕДОВИЧ, професор, зав. лабораторией Факультета управления экономикой Дагестанского государственного университета, Махачкала, тел. + (8 872 2) 682333, e-mail [email protected] ЕЛДАРОВ ЕЛДАР МАГОМЕДОВИЧ, професор, шеф лабораторије Факултета управљања економијом Дагестанског државног универзитета, Гаџијева 43-а, Махачкала, тел. + 8 8722 682333, e-mail [email protected] БРАНКА МАРИНКОВИЋ, стручни сарадник, Природно-математички факултет Универзитета у Бањој Луци, Младена Стојановића 2, Бања Лука, 051/319142, еmail [email protected] BRANKA MARINKOVIĆ, research associate, Faculty of Sciences, University of Banja Luka, 2 Mladena Stanojevića, Banja Luka, phone + 387 51 319 142, е-mail [email protected]
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
333
Др ДРАШКО МАРИНКОВИЋ, доцент, Природно-математички факултет Универ-зитета у Бањој Луци, Младена Стојановића 2, Бања Лука, тел. 051/319142, е-mail [email protected] DRAŠKO MARINKOVIĆ, Ph.D., senior lecturer, Faculty of Sciences, University of Banja Luka, 2 Mladena Stanojevića, Banja Luka, phone + 387 51 319142, е-mail [email protected]
МАРИЈА НЕВЕНИЋ, асистент приправник, Географски факултет Универзитета у Београду, Студентски трг 3/III, Београд, тел. 011/2637421, e-mail [email protected] MARIJA NEVENIĆ, graduate assistant, Faculty of Geography, University of Belgrade, 3/III Studentski trg, Belgrade, phone + 381 11 2637421, e-mail [email protected]
Др МИЛА ПАВЛОВИЋ, редовни професор, Географски факултет Универзитета у Београду, Студентски трг 3/III, Београд, тел. 011/2637421, e-mail [email protected] MILA PAVLOVIĆ, Ph.D., full professor, Faculty of Geography, University of Belgra-de, 3/III Studentski trg, Belgrade, phone + 381 11 2637421, e-mail [email protected]
Мр САЊА ПАВЛОВИЋ, асистент, Географски факултет Универзитета у Београ-ду, Студентски трг 3/III, Београд, тел. 011/2637421, e-mail [email protected] SANJA PAVLOVIĆ, M.Sc., assistant, Faculty of Geography, University of Belgrade, 3/III Studentski trg, Belgrade, phone + 381 11 2637421, e-mail [email protected]
Мр ДРАГАН ПЕТРОВИЋ, истраживач-сарaдник, Институт за политичке студије, Савски трг 5, Београд, тел. 011/3613240, e-mail [email protected] DRAGAN PETROVIĆ, M.Sc., researcher-associate, Institute of Political Studies, 5 Savski trg, Belgrade, phone + 381 11 3613240, e-mail [email protected]
Мр АЛЕКСАНДАР РАДИВОЈЕВИЋ, асистент, Природно-математички факултет Универзитета у Нишу, Одсек за географију, Вишеградска 33, Ниш, тел. 018/533014, e-mail [email protected] ALEKSANDAR RADIVOJEVIĆ, M.Sc., assistant, Faculty of Natural Science and Mathematics University of Niš, Depatment of Geography, 33 Višegradska, Niš, phone + 381 18 533014, e-mail [email protected]
Др СВЕТЛАНА РАДОВАНОВИЋ, ванредни професор, Географски факултет Универзитета у Београду, Војводе Шупљикца 31б, Београд, 011/2435241, e-mail pjer@net.уu SVETLANA RADOVANOVIĆ, Ph.D., associate professor, Faculty of Geography, Uni-versity of Belgrade, 31b Vojvode Šupljikca, Belgrade, phone + 381 11 2435241, e-mail [email protected] Мр ИВАН РАТКАЈ, асистент, Географски факултет Универзитета у Београду, Студентски трг 3/III, тел. 011/2637421, e-mail [email protected] IVAN RATKAJ, MSc., assistant, Faculty of Geography, University of Belgrade, 3/III Studentski trg, Belgrade, phone + 381 11 2637421, e-mail [email protected]
ANDRÉ–LOUIS SANGUIN, Professeur à l’Université Paris IV-Sorbonne, Président de la Commission de Géographie Politique (Union Géographique Internationale), e-mail [email protected], http://alsanguin.monsite.wanadoo.fr
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
334
ANDRÉ–LOUIS SANGUIN, професор на Универзитету Париз 4 – Сорбона, пред-седник комисије за политичку географију (Међународна географска унија), e-mail [email protected], http://alsanguin.monsite.wanadoo.fr
Мр ЈЕЛЕНА СРЕЋКОВИЋ, асистент приправник, Географски факултет Универ-зитета у Београду, Војводе Шупљикца 31б, Београд, тел. 011/2435241, e-mail [email protected] JELENA SREĆKOVIĆ, M.Sc., graduate assistant, Faculty of Geography, University of Belgrade, 31b Vojvode Šupljikca, Belgrade, phone + 381 11 2435241, e-mail [email protected]
Др СРБОЉУБ Ђ. СТАМЕНКОВИЋ, редовни професор, Географски факултет Универзитета у Београду, Војводе Шупљикца 31б, Београд, тел. 011/2435241, e-mail [email protected].уu SRBOLJUB ð. STAMENKOVIĆ, Ph.D., full professor, Faculty of Geography, University of Belgrade, 31b Vojvode Šupljikca, Belgrade, phone + 381 11 2435241, e-mail [email protected]
Др СТЕВАН М. СТАНКОВИЋ, редовни професор, Географски факултет Универзитета у Београду, Студентски трг 3/III, Београд, тел. 011/2637421, e-mail [email protected] STEVAN STANKOVIĆ, Ph.D., full professor, Faculty of Geography, University of Belgrade, 3/III Studentski trg, Belgrade, phone + 381 11 2637421, e-mail [email protected]
Др ДРАГУТИН ТОШИЋ, ванредни професор, Географски факултет Универзитета у Београду, Војводе Шупљикца 31б, Београд, тел. 011/2435241, e-mail [email protected] DRAGUTIN TOŠIĆ, Ph.D., associate professor, Faculty of Geography, University of Belgrade, 31b Vojvode Šupljikca, Belgrade, phone + 381 11 2435241, e-mail [email protected]
Мр НЕВЕНА ЋУРЧИЋ, асистент, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Трг Доситеја Обрадовића 3, Нови Сад, 021/450104,, е-mail [email protected] NEVENA ĆURČIĆ, M.Sc., assistant, Faculty of Natural Science and Mathematics, University of Novi Sad, Depatment of Geography, Tourism and Hotel Management, 3 Trg Dositeja Obradovića, Novi Sad, phone + 381 21 450104, e-mail [email protected]
Др ДЕЈАН ШАБИЋ, доцент, Географски факултет Универзитета у Београду, Сту-дентски трг 3/III, Београд, тел. 011/2637421, e-mail [email protected] DEJAN ŠABIĆ, Ph.D., senior lecturer, Faculty of Geography, University of Belgrade, 3/III Studentski trg, Belgrade, phone + 381 11 2637421, e-mail [email protected]Мр
ДАНИЦА ШАНТИЋ, асистент, Географски факултет Универзитета у Београду, Студентски трг 3/III, Београд, тел. 011/2637421, e-mail [email protected] DANICA ŠANTIĆ, MSc., assistant, Faculty of Geography, University of Belgrade, 3/III Studentski trg, Belgrade, phone + 381 11 2637421, e-mail [email protected]
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
335
РЕЦЕНЗЕНТИ REVIEWERS
Рад: ПАТРИОТИЗАМ ЈОВАНА ЦВИЈИЋА, аутора Стевана М. Станкови-ћа, представља резултате истраживања пројекта 146005, који финансира Мини-старство науке Републике Србије, прегледао је и препоручио за објављивање др
Србољуб Ђ. Стаменковић, редовни професор, Географски факултет Универзите-та у Београду
Рад: МЕТОД КОМПАРАЦИЈЕ У КАРТОГРАФСКОМ МОДЕЛОВАЊУ ДЕМОГРАФСКИХ ПОКАЗАТЕЉА, аутора Драгице Живковић и Јасмине Јовано-вић, представља резултате истраживања пројекта 146015, који финансира Мини-старство науке Републике Србије, прегледала је и препоручила за објављивање др
Мила Павловић, редовни професор, Географски факултет Универзитета у Бео-граду
Рад: ВАНБРАЧНИ ФЕРТИЛИТЕТ У ЦЕНТРАЛНОЈ СРБИЈИ И ВОЈВО-ДИНИ ОД ПОЧЕТКА 90-ИХ ГОДИНА XX ВЕКА, аутора Петра Васића, предста-вља резултате истраживања пројекта 146010, који финансира Министарство науке Републике Србије, прегледала је и препоручила за објављивање др Биљана Ради-
војевић, редовни професор, Економски факултет Универзитета у Београду Рад: ДЕМОГРАФСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ РАТНИХ ГУБИТАКА, аутора Мир-
ка Грчића, представља резултате истраживања пројекта 146010, који финансира Министарство науке Републике Србије, прегледао је и препоручио за објављива-ње др Рајко Гњато, редовни професор, Природно-математички факултет Универ-зитета у Бањалуци
Рад: ИНТЕРНО РАСЕЉЕНА ЛИЦА У СВЕТУ, аутора Јелене Срећковић, представља резултате истраживања пројекта 146010, који финансира Министар-ство науке Републике Србије, прегледао је и препоручио за објављивање др Ми-
ломир Степић, ванредни професор, Географски факултет Универзитета у Београду Рад: МАКРОРЕГИОНАЛНИ ЦЕНТРИ СРБИЈЕ КАО ОДРЕДИШТА МИ-
ГРАЦИЈА СТАНОВНИШТВА, аутора Зоре Живановић, представља резултате ис-траживања пројекта 146010, који финансира Министарство науке Републике Ср-бије, прегледао је и препоручио за објављивање др Драгутин Тошић, ванредни професор, Географски факултет Универзитета у Београду
Рад: РАСЕЉЕНА ЛИЦА СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА, аутора Данице Шантић, представља резултате истраживања пројекта 146010, који финансира Министарство науке Републике Србије, прегле-дала је и препоручила за објављивање др Милена Спасовски, редовни професор, Географски факултет Универзитета у Београду
Рад: МИГРАЦИЈЕ У БАЧКОЈ ОД ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА ДО 2002. ГОДИНЕ, аутора Милке Бубало – Живковић, Анђелије Ивков и Тамаре Коваче-вић, представља резултате истраживања пројекта 146017Д, који финансира Мини-старство науке Републике Србије, прегледао је и препоручио за објављивање др
Слободан Ћурчић, редовни професор, Природно-математички факултет Универ-зитета у Новом Саду
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
336
Рад: ПРОСТОРНО-ДЕМОГРАФСКЕ ПОСЉЕДИЦЕ ПРОЦЕСА ИЗБЈЕ-ГЛИШТВА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, аутора Драшка Маринковића и Бранке Маринковић, прегледао је и препоручио за објављивање др Мирко Грчић, редов-ни професор, Географски факултет Универзитета у Београду
Рад: ЕТНИЧКА СТРУКТУРА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У КОНТЕК-СТУ НАЦИОНАЛНЕ ПОЛИТИКЕ ЈУГОСЛОВЕНСТВА, аутора Светлане Радова-новић, прегледао је и препоручио за објављивање др Србољуб Ђ. Стаменковић, редовни професор, Географски факултет Универзитета у Београду
Рад: ETHNOHISTORIC AND ETHNOGEOGRAPHIC CHARACTERIZATION OF THE POPULATION OF MOLDOVA, аутора Dorin Lozovanu, прегледао је и пре-поручио за објављивање др Милан Бачевић, редовни професор, Природно-мате-матички факултет Универзитета у Приштини (са привременим седиштем у Косов-ској Митровици)
Рад: ПРОМЕНЕ У БРОЈУ И СТРУКТУРИ ДОМАЋИНСТАВА И ПОРО-ДИЦА ВОЈВОДИНЕ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XX ВЕКА, аутора Анђелије Ивков, Бранислава Ђурђева и Александрe Драгин, представља резултате истраживања пројекта 146017Д, који финансира Министарство науке Републике Србије, прегле-дала је и препоручила за објављивање др Милена Спасовски, редовни професор, Географски факултет Универзитета у Београду
Рад: ДНЕВНИ УРБАНИ СИСТЕМ – ПРОСТОРНИ ИЗРАЗ ДНЕВНЕ МИ-ГРАЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА, аутора Драгутина Тошића и Марије Невенић, пред-ставља резултате истраживања пројекта 146010, који финансира Министарство на-уке Републике Србије, прегледао је и препоручио за објављивање др Србољуб Ђ.
Стаменковић, редовни професор, Географски факултет Универзитета у Београду Рад: ДНЕВНЕ МИГРАЦИЈЕ РАДНЕ СНАГЕ, УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА
СВИЛАЈНЦА ПО ПОПИСУ СТАНОВНИШТВА 2002. ГОДИНЕ, аутора Србољу-ба Ђ. Стаменковића и Драгице Р. Гатарић, представља резултате истраживања пројекта 146010, који финансира Министарство науке Републике Србије, прегле-дао је и препоручио за објављивање др Милан Бачевић, редовни професор, При-родно-математички факултет Универзитета у Приштини (са привременим седи-штем у Косовској Митровици)
Рад: МОГУЋНОСТИ ДЕМОГРАФСКЕ РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ НАСЕЉА НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ЧАЧАК, аутора Миле Павловић и Дејана Шабића, представља резултате истраживања пројекта 146015, који финансира Министар-ство науке Републике Србије, прегледала је и препоручила за објављивање др
Драгица Живковић, редовни професор, Географски факултет Универзитета у Бе-ограду
Рад: ДЕМОГРАФСКА И ФУНКЦИОНАЛНА ОБЕЛЕЖЈА РУДНИЧКИХ НАСЕЉА, аутора Снежане Вујадиновић и Мирјане Гајић, представља резултате истраживања пројекта 146015, који финансира Министарство науке Републике Србије, прегледао је и препоручио за објављивање др Дејан Шабић, доцент, Гео-графски факултет Универзитета у Београду
Рад: БЕЛА ВОДА – САВРЕМЕНИ ДЕМОГРАФСКИ ПРОЦЕСИ И ПРО-БЛЕМИ, аутора Љиљане Димитријевић и Александра Радивојевића, прегледао је и препоручио за објављивање др Србољуб Ђ. Стаменковић, редовни професор, Ге-ографски факултет Универзитета у Београду
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
337
Рад: ДЕМОГРАФИЧЕСКОЕ ПРОСТРАНСТВО РОССИИ (аутори Зубаревич Наталья Васильевна и Сафронов Сергей Геннадьевич) прегледао је и препоручио за објављивање др Мирко Грчић, редовни професор, Географски фа-култет Универзитета у Београду
Рад: ПРИРОДА И ФАКТОРЫ ДЕМОГРАФИЧЕСКОГО КРИЗИСА В СО-ВРЕМЕННОЙ РОССИИ (аутори Владимир А. Ионцев и Иван А. Алешковский) прегледао је и препоручио за објављивање др Мирко Грчић, редовни професор, Географски факултет Универзитета у Београду
Рад: ДЕМОГРАФСКА СИТУАЦИЈА У САВРЕМЕНОЈ РУСИЈИ, аутора Драгана Петровића, прегледао је и препоручио за објављивање др Србољуб Ђ.
Стаменковић, редовни професор, Географски факултет Универзитета у Београду Рад: ДИНАМИКА СИСТЕМЫ РАССЕЛЕНИЯ ДАГЕСТАНА В ПОСТ-
СОВЕТСКИЙ ПЕРИОД (аутор ЭЛЬДАРОВ Эльдар Магомедович) прегледао је и препоручио за објављивање др Мирко Грчић, редовни професор, Географски фа-култет Универзитета у Београду
Рад: ORGANISER ET REORGANISER L’ESPACE ENTRE CENTRE ET PERIPHERIE: MODERNITE DE LA GEOGRAPHIE POLITIQUE DE JEAN GOTTMANN, аутора André–Louis Sanguin, примљен је без рецензије
Рад: НАВИКЕ И ПОНАШАЊА ТУРИСТА ВЕЗАНО ЗА ПУТОВАЊА – АНАЛИЗА ПРЕМА ПОЛУ, аутора Невене Ћурчић и Жељка Бјељца, прегледао је и препоручио за објављивање др Милан Бачевић, редовни професор, Природно-математички факултет Универзитета у Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици)
Рад: ПРИВРЕДНЕ ОДЛИКЕ ПРИСЛОНИЦЕ У ПРОШЛОСТИ, ТРЕНУТ-НО СТАЊЕ И МОГУЋНОСТИ РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ, аутора Сање Павловић, пред-ставља резултате истраживања пројекта 146015, који финансира Министарство науке Републике Србије, прегледао је и препоручио за објављивање др Стеван М.
Станковић, редовни професор, Географски факултет Универзитета у Београду
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
338
ОБАВЕШТЕЊЕ АУТОРИМА
Имајући у виду шареноликост у техничкој припреми и обиму текстова ко-ји су претходних година пристизали Редакцији часoписа ”Демографија” скрећемо пажњу ауторима на следеће чињенице: 1. текст припремити као MS Word документ користећи ћирилични фонт Times New Roman, величине 11, са проредом Single;
2. abstract (до 150 речи) и kay words на српском и енглеском језику, а sum-mary (максимално до 250 речи ) на енглеском језику;
3. обим рада до 16 страна, укључујући и илустрације, списак литературе, извод, кључне речи и summary; 4. илустрације (графичке прилоге, карте и сл.) се достављају у посебном документу (”jpeg ” или ”tiff ” формат, резолуције 300 тачка по инчу) у црно-белој техници, а у тексу рукописа се означавају места где се оне налазе бројем и натпи-сом (нпр. Слика 1. – Старосна пирамида становништва Србије итд.); 5. табеле, са бројевима и натписима (нпр. Табела 1. – Кретање укупне по-
пулације Београда итд.) писати у ћириличном фонту Times New Roman, величине 9 или 10, са проредом Single, не могу да прелазе ширину странице В5 формата;
6. извори и друга додатна обавештења се наводе у фуснотама које су озна-чене бројевима 1, 2, 3 итд.);
7. при навођењу литературе (по стандардима Народне библиотеке Србије, APA format) у тексту рукописа наводи се презиме и почетно слово имена аутора и година издања (нпр. Марковић М., 2007), а у списку коришћене литературе (по азбучном редоследу или абецеди) на крају рукописа:
– за радове у часописима (нпр.) Марковић, М. (2007). Борба за живот. Гласник Српског географског друштва, 85(1), 122–166.
– за монографије ако је један издавач (нпр.) Марковић, М. (2005). Србија. Београд: Српско географско друштво, Посебно изда-ње, књ. 33
– за монографије ако су два издавача (нпр.) Марковић, М. (2004). Стара Србија. Географски факултет Универзитета у Београ-ду. Београд: Научна књига, Посебно издање, књ. VI
– за поглавља у монографији (нпр.) Waldron, I. (1995). Contributions of biological and behavioral factors to changing sex differences in ischaemic heart disease mortality. U Lopez A., Caselli G. ,Valkonen T. (ur.), Adult Mortality in Developed Countries - from Description to Explanation. Ox-ford: Clarendon Press
– за радове са научних скупова штампаних у зборницима (нпр.) Rakićević, T.L. (1985). Razvitak fizičke geografije i njen doprinos istraživanju naših ze-malja. U Razvitak i primena geografske nauke u Srbiji za proteklih devet decenija (Po-sebna izdanja, knj. 3). Beograd: Prirodno-matematički fakultet - Odsek za geografiju i prostorno planiranje
– за уџбенике (нпр.) Јанковић, Д.А. и Јањић С.С. (2003). Демографски модели. Београд: Географски фа-култет
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
339
– за докторске дисертације, магистарске и дипломске радове (нпр.) Radovanović, M.M. (2002). Развој становништва Београда. Beograd: Geografski fa-kultet, doktorska disertacija – за географске карте (нпр.) Vojnogeografski institut / VGI Topografska karta, 1: 50 000, List Novi Pazar. Beograd Urošević, M. (1973). List Novi Pazar. Beograd.: Savezni geološki zavod, OGK, 1: 100 000 Grupa autora (1977). Osnovna geološka karta i tumač za list Pirot. Beograd: Savezni geološki zavod Почев од 2008. године, од књиге V, Редакција часописа ”Демографија” неће објављивати радове који нису припремљени по наведеном упутству. Главни и одговорни уредник
Проф. др Србољуб Ђ. Стаменковић
ДЕМОГРАФИЈА, књ. IV, 2007. DEMOGRAPHY vol. IV 2007
____________
340
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
314
ДЕМОГРАФИЈА: међународни часопис за демографска и остала друштвена истраживања = Demography: international journal for demographic and other social studies / главни и одговорни уредник Србољуб Ђ. Стаменковић. – 2004, књ. 1– . – Београд (Студентски трг 3/III): Географски факултет Универзитета у Београду, 2004 – (Земун: Жиг). – 29 cm
Годишње ISSN 1820 – 4244 = Демографија COBISS. SR – ID 118674444