Univerzitet Singidunum Poslovni fakultet Beograd
Seminarski rad iz analize finansijskih izvetajaAnaliza preduzea DELTA AGRAR
Mentor: Prof Dr Goranka Kneevi
Student: Stojanovi Ivana III 1524 / 2008
SADRAJOsnovni podaci o preduzeu .............................................................. 3 Zaposleni ............................................................................................ 5 Analiza konkurentnosti ...................................................................... 6 Bilans stanja ...................................................................................... 11 Bilans uspeha ..................................................................................... 14 Osnovna bilansna jednaina .............................................................. 16 Racio opte likvidnosti ...................................................................... 17 Pokazatelji finansijske strukture ........................................................ 17 Analiza bilansa uspeha ...................................................................... 19 Pokazatelji reducirane aktivnosti ...................................................... 20 Neto obrtna sredstva ......................................................................... 21 Analiza bilansa stanja ....................................................................... 22 Analiza izvetaja o novanim tokovima ........................................... 23 Miljenje revizora ............................................................................. 25 Literatura .......................................................................................... 27
2
OSNOVNI PODACI O PREDUZEUKompanija Delta Agrar sa seditem na Novom Beogradu u ulici Omladinskih brigada 86, posluje u okviru Delta M grupe i Delta Holdinga. Trenutno zapoljava 1700 radnika.1993. godine u okviru Delta M a formirana su 2 profitna centra PC Agrohemija i PC Agrar u okviru kojih su se odvijali svi oslovi vezani za poljoprivredu.U januaru 2007. ova dva profitna centra su se izdvojila iz kompanije Delta M i formirala posebno preduzee Delta Agrar d.o.o. U okviru kompanije mnogobrojni raznovrsni poslovi su organizaciono podeljeni na 3 dela: primarna poljoprivredna proizvodnja, agrotrgovina i distribucija i proizvodnja hrane. U delu primarne proizvodnje Delta Agrar se bavi ratarstvom, stoarstvom, ribarstvom, kao i proizvodnjom voa i povra. U oblasti trgovine agroproizvodima kompanija se bavi prometom itarica i uljarica, mesa i stoke, organizuje kooperaciju i otkupne centre. U oblasti distribucije Delta Agrar distribuira pesticide, semena, stonu hranu, agromehanizaciju, mineralna ubriva, a sve u saradnji sa vodeim svetskim proizvoaima. Kompanija je organizovala i sopstvenu maloprodajnu mreu poljoprivrednih apoteka, a u planu je i otvaranje agrocentara. Proizvodnja hrane obuhvata: proizvodnju mesa i mesnih preraevina u fabrici Yuhor Jagodina, punjenje vode Gala u fabrici Mioni, proizvodnju testenina i brana u fabrici Danubius Novi Sad, paking centar Floridabel u Zemunu i proizvodnju kafe Calido cafe u Sopotu. Partneri Delta Agrara su vodee svetske kompanija u svim oblastima agrobiznisa: BASF, Syngenta, Bayer CropScience, Pioneer, Nufarm, Summit Agro International, DanBred, Fendt, Deutz-Fahr, Amazone, Kverneland i drugi. U okviru Delta Agrara kompletna ratarska, povrtarska, voarska i deo stoarske proizvodnje odvija se na 5 poljoprivrednih imanja na oko 18000 ha. Delta Agrar na svojim imanjima proizvodi po savremenom standardu GLOBALGAP voe i povre. Moderni otkupni centri na lokacijama elarevo, Udovice i Kruevac sortiraju, kalibriraju i pakuju proizvode pod prepoznatljivom robnom markom FAVOLA. Centri za otkup i distribuciju sveeg voa i povra imaju za cilj da unaprede proizvodnju i ponudu voa i povra iz regiona. Naim kooperantima obezbeujemo tehniku i savetodavnu podrku, kao i nadgledanje celokupnog proizvodnog procesa. Kontrolom kvaliteta pri prijemu i najviim standardima u pakovanju, skladitenju i transportu naim klijentima i partnerima garantujemo najbolju uslugu.3
Kompanija Delta Agrar koristei svetski priznate tehnologije proizvodi na svojim imanjima jabuke i povre po Global GAP standardu. Takoe preko organizovanja kooperacije prenosi tehnologije gajenja poljoprivrednim proizvoaima ukazujui im kako treba da se proizvodi u skladu sa vaeim zakonima, kako bi proizvedeno voe i povre moglo nesmetano da se izvozi u Rusiju i zemlje EU. Tako proizvedeno voe i povre koje je vrhunskog kvaliteta i potpuno zdravstveno bezbedno, Delta Agrar otkupljuje od proizvoaa preko svojih otkupnih centara i zajedno sa voem i povrem proizvedenim na sopstvenim imanjima izvozi na Rusko trite. U Moskvi je 1. februara 2009. godine poeo sa radom Delta Agrar-ov distributivni centar Delta Food Rusija, preko koga se na rusko trite plasiraju poljoprivredni i prehrambeni proizvodi. U oblasti distribucije Delta Agrar distribuira pesticide, semena, stonu hranu, agromehanizaciju, mineralna ubriva, a sve u saradnji sa vodeim svetskim proizvoaima. Kompanija je organizovala i sopstvenu maloprodajnu mreu poljoprivrednih apoteka a u planu je i otvaranje agrocentara. U okviru Delta Agrara kompletna ratarska, povrtarska, voarska i deo stoarske proizvodnje odvija se na 5 poljoprivrednih imanja na oko 18 000 ha. U oblasti trgovine agroproizvodima kompanija se bavi prometom itarica i uljarica, mesa i stoke, organizuje kooperaciju i rad otkupnih centara, kao i berzom poljoprivrednih proizvoda. U oblasti distribucije Delta Agrar distribuira pesticide, semena, stonu hranu, agromehanizaciju, mineralna ubriva, a sve u saradnji sa vodeim svetskim proizvoaima. Kompanija je organizovala i sopstvenu maloprodajnu mreu poljoprivrednih apoteka a u planu je i otvaranje agrocentara. U delu maloprodaje Delta Agrar je razvio sopstvenu mreu poljoprivrednih apoteka sa irokim asortimanom svih vrsta proizvoda u vezi sa poljoprivredom u kojima poljoprivrednici od strunjaka za zatitu bilja mogu dobiti savete koji se odnose na tok proizvodnje poljoprivrednih kultura. Proizvodnja hrane obuhvata: proizvodnju mesa i mesnih preraevina u fabrici Yuhor Jagodina, punjenje vode Gala u fabrici Mioni, proizvodnju testenina i brana u fabrici Danubius Novi Sad, kao i paking centar Floridabel u Zemunu.
ZAPOSLENI4
Zaposleni u Delta Agraru posluju u razgranatom i sloenom sistemu, to podrazumeva dobru organizaciju, precizno definisane odgovornosti i uloge zaposlenih, savesnost, ozbiljnost i potovanje kompanijskih pravila. Sistem Delta Agrara ine dislocirana imanja, farme, mrea poljoprivrednih apoteka i distributivni centri organizovani po uniformnom principu i centrala u Beogradu gde se nalaze slube podrke. Delta Agrar neguje atmosferu timskog rada, meusobnog potovanja i uvaavanja. Delta Holding u okviru kojeg posluje Delta Agrar je korporacija koja u potpunosti prepoznaje znaaj i neophodnost drutveno odgovornog ponaanja i nastoji da ukupnom etikom svog poslovanja ostvari poziciju potovanog lana drutvene zajednice kojoj pripada. Drutveno odgovorno ponaanje Delta Holding usvojio je kao poslovni princip koji ostvaruje u etiri segmenta:Kvalitet usluga i prozivoda, ivotna sredina, briga o zaposlenima i odnosi sa drutvenom zajednicom. lanice Delta Holdinga u svom poslovanju obezbeuju proizvode i usluge najvieg kvaliteta stvarajui podsticajne mogunosti za kupce, dobaljvae i zajednicu. O kvalitetu poslovanja i usmerenosti ka potroau govore ispunjeni ISO i HACCAP standardi u oblasti proizvodnje, distribucije i maloprodaje. Poslovanje Delta Holdinga podrazumeva izraenu brigu o ivotnoj sredini u oblastima proizvodnih procesa i pruanja usluga. Fabrika Yuhor u sastavu Delta Holdinga jedina je fabrika za preradu mesa u Srbiji koja je instalirala filtere za preiavanje otpadnih voda.Sve lanice Delta Holdinga upotrebljeni papir, karton i plastiku organizovano predaju na recikliranje.
ANALIZA KONKURENTNOSTI5
Delta Agrar danas predstavlja jednog od lidera u svim aspektima agrarnih delatnosti.Kroz intenzivnu implementaciju svetskih tehnologija u agraru, usavravanje kadrova kao i kontinuirano unapreivanje znanja, Delta Agrar je danas jedan od vodeih, najveih i najkompleksnijih agrosistema u regionu sa realnom ambicijom da postane visokokonkurentan i na stranom tritu. U delu primarne proizvodnje Delta Agrar se bavi ratarstvom, stoarstvom, ribarstvom, kao i proizvodnjom voa i povra. Proizvodnja se odvija na imanjima koja su u vlasnitvu kompanije: Napredak a.d. u Staroj Pazovi, Kozara a.d. u Banatskom Velikom Selu, Topola a.d. u Kikindi, Jedinstvo a.d. u Apatinu i Podunavlje a.d. u elarevu, na ukupnoj povrini od 16.710 hektara. Povrtarska proizvodnja odvija se na otvorenom, na ukupnoj povrini od 400 ha, u sistemu GLOBAL GAP koji obezbeuje izvozni kvalitet i plasman. Celokupna povrina pokrivena je sistemom za navodnjavanje. Uz visoke prinose Delta Agrar u proizvodnji postie i po dve etve godinje. Na imanju Podunavlje u elarevu, osim ratarskih proizvoda, intenzivno se proizvode poznate svetske sorte jabuka. Najsavremeniji vonjak organizovan je na 100 ha po italijanskoj Sudtirol tehnologiji. Opremljen je antifrost sistemom, irigacionim i fertigacionim sistemom i sistemom protivgradne zatite to ga ini najveim i najkvalitetnijim vonjakom u regionu. U punom rodu daje prinos od 60 do 70 t/ha. Stoarska proizvodnja odvija se na pet farmi ukupnog kapaciteta od 100.000 svinja. Imanje Napredak u Staroj Pazovi poseduje modernu farmu u kojoj se godinje tovi 30.000 svinja. U sastavu imanja su nukleus farma za proizvodnju priplodnih nazimica po uvenoj Danbred tehnologiji i savremeni Centar za vetako osemenjavanje ivotinja. Na imanju Kozara u Banatskom Velikom Selu nalazi se velika farma u kojoj se godinje proizvede 18.000 tovljenika. Na imanju Topola u Kikindi nalazi se farma sa grlima prvoklasnih muznih krava holtajn rase. Godinji tov 10.000 grla junadi predstavlja najveu organizovanu proizvodnju ovog tipa u Srbiji. Najvei deo ove stone proizvodnje usmeren je na snabdevanje supermarketa i na izvoz. U oblasti trgovine agroproizvodima na domaem i inostranom tritu Delta Agrar se bavi prometom itarica penicom i kukuruzom, i uljarica: sojom i sojinom samom, suncokretom i suncokretovom samom. Delta Agrar organizuje kooperaciju i rad otkupnih centara i obezbeuje viegodinje ugovaranje proizvodnje ratarskih, voarskih i povrtarskih kultura sa primarnim proizvoaima. Proizvoaima se avansno obezbeuje kompletan6
repromaterijal i tehnologija gajenja. Time je garantovana proizvodnja visokokvalitetnih i zdravstveno ispravnih poljoprivrednih proizvoda. Rad otkupnih centara obezbeuje poljoprivrednim proizvoaima siguran plasman celokupne proizvodnje. Delta Agrar distribuira pesticide, semena, stonu hranu, agromehanizaciju, mineralna ubriva, a sve u saradnji sa vodeim svetskim proizvoaima. Kompanija je organizovala i sopstvenu maloprodajnu mreu poljoprivrednih apoteka. Program semena obuhvata proizvodnju i distribuciju semena kukuruza i suncokreta kompanije Pioneer koja je namenjena domaem i inostranom tritu to govori o izuzetnom kvalitetu proizvedenih semena. Takoe, distribuira se i seme penice Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, a proizvodi se i distribuira seme penice, durum penice i jema austrijske firme Saatcuht Donau. Delta Agrar proizvodi i distribuira i semena soje domaeg proizvoaa Selsem iz Beograda. U svemu ovome znaajnu ulogu ima doradni centar Delta Agrara u Somboru. Program mineralnih ubriva podrazumeva uvoz komponenata i gotovih mineralnih ubriva i njihovu distribuciju na domaem tritu, formulaciju meanih NPK ubriva i distribuciju mineralnih ubriva domaih proizvoaa. U Futogu se nalazi proizvodni pogon za formulaciju meanih NPK ubriva. Osim NPK Delta Agrar distribuira i KAN, AN i UREU. Program pesticida obuhvata uvoz gotovih pesticida i sirovina, formulaciju i plasman sredstava za zatitu bilja. Zastupanje i ekskluzivna distribucija realizuje se u saradnji sa vodeim svetskim proizvoaima pesticida. Program pesticida realizuje se u deset distributivnih centara, a u Zrenjaninu se nalazi i fabrika za formulaciju i pakovanje pesticida iji je godinji kapacitet 10.000 tona gotovih proizvoda. Fabrika godinje proizvede vie od dva miliona jedininih pakovanja tenih i prakastih pesticida. Opremljena je savremenom laboratorijom za kontrolu i ispitivanje kvaliteta proizvoda. Program agromehanizacije realizuje se kroz ekskluzivnu distribuciju poljoprivrednih maina poznatih svetskih proizvoaa kao to su nemaki Fendt i Deutz Fahr. Takoe, distribuiraju se i prikljune maine svetskih proizvoaa Kverneland i Amazone, Accord, Tarrup i Tehnostroj. Dodatni program podrazumeva irok asortiman razliitih proizvoda koji su potrebni proizvoaima, od stone hrane, ubriva, supstrata, semenske robe, alata i opreme do sitne poljoprivredne mehanizacije i prikljunih maina. U okviru programa maloprodaje Delta Agrar formirao je mreu poljoprivrednih apoteka sa irokim asortimanom svih vrsta proizvoda koji su potrebni primarnim7
poljoprivrednim proizvoaima. U svakoj poljoprivrednoj apoteci, strunjaci za zatitu bilja daju savete za proizvodnju poljoprivrednih kultura. Proizvodnja hrane obuhvata proizvodnju mesa, flairanje vode, proizvodnju testenina i brana, pakovanje osnovnih hranljivih artikala i proizvodnju kafe. U mesnoj industriji Yuhor u Jagodini, osim proizvodnje i prerade sveeg mesa, bogatu paletu od vie od 120 proizvoda obuhvataju i preraevine od ivniskog, goveeg i svinjskog mesa. Kapacitet godinje proizvodnje mesa i preraevina iznosi 21.000 tona. Proces proizvodnje odvija se prema najviim standardima kvaliteta, ISO 9001 i ISO 14001, to omoguuje izvoz mesnih preraevina na trite EU i SAD. Prirodna mineralna voda Gala puni se u fabrici u Mionici kod Valjeva. Fabrika povrine 7000 m2 opremljena je najsavremenijom nemakom tehnologijom za flairanje vode. Kapacitet fabrike je 12.000 boca na sat u plastinoj ambalai i 6000 boca na sat u staklenoj ambalai. U okviru fabrike se nalazi i linija za punjenje PET ambalae. Brano i testenina proizvode se u fabrici Danubius u Novom Sadu. Danubius raspolae najveim silosom u Srbiji, kapaciteta 65.000 tona. Moderan mlin sa kompjuterskim voenjem proizvede dnevno 300 tona razliitih vrsta najkvalitetnijeg brana. Kapacitet za proizvodnju svih vrsta testenina i brana je 100.000 tona godinje (ISO 9001 i ISO 22000). U Delta pak centru Floridabel u Beogradu proizvodi se i pakuje iroka paleta proizvoda podeljena u etiri kategorije: apetajzeri, cerealije, osnovne ivotne namirnice i sueno voe. Ceo proces odvija se prema najviim standardima kvaliteta proizvoda ISO 14001 i HACCP. Delta Agrar bavi se proizvodnjom kafe visokog kvaliteta pod brendom Amato. Kompletan proces prenja, mlevenja i pakovanja odvija se na opremi najeminentnijih svetskih proizvoaa Probat i Bosch to garantuje najvii tehnoloki nivo proizvodnje. Godinji kapacitet proizvodnje je 2.500 tona. Kao jedan od nosilaca razvoja srpske poljoprivrede, namera Delta Agrara je da postane respektabilan poslovni partner evropskih razmera u svim oblastima agrobiznisa kojima se bavi, kao i snabdeva prvenstveno evropskog trita znaajnim koliinama poljoprivrednih proizvoda iz Srbije. Strah koji je uvreen da e veliki proizvoai progutati male u Delta Agraru smatra mistifikacijom i vezuje ga za traniziciju i prelazne, nestajue oblike svojine nad zemljom koji su karakteristini za poljoprivredu istone Evrope. Samo ekonomija, odnosno konani rezultat neije proizvodnje, odreuje njegovu dalju sudbinu. Smatraju da je strah malih od velikih u poljoprivredi neopravdan. Vi ste proizvoa sa svojim resursima koje treba na8
najbolji nain da iskoristite. Dimenzija tih resursa, u poljoprivredi, ne mora automatski da utie na rezultat. Trik je samo u tome da se primene svima dostupna znanja. Tvrdnju da je efekat uvoenja savremenih metoda proljoprivredne proizvodnje pozitivan za sve proizvoae, u Delta Agraru argumentuju injenicom da manji proizvoai mogu da vide ta vei upotrebljavaju, ta primenjuju i da konano to i sami primene. I naravno, opet je akcenat na tehnologiji, jer sva tehnoloka reenja koja Delta trenutno koristi na raspolaganju su i njihovim partnerima. Kako kau, velika veina poljoprivrednika u Srbiji je na ovaj ili onaj nain u vezi sa kompanijom Delta M preko semena, pesticida, ubriva ili ugovaranja poljoprivredne proizvodnje. Sa proizvoaima gaje partnerski odnos u kojem svaki partner ima pravo da trai direktno prisustvo strunjaka i njegov savet. Delta od partnera otkupljuje poljoprivredne kulture, a potvrda dobrog rada je injenica da je Delta Agrar medju najveim domaim izvoznicima itarica i otkupljivaima uljarica.
9
10
11
12
13
14
15
OSNOVNA BILANSNA JEDNAINASTALNA IMOVINA + OBRTNA SREDSTVA = SOPSTVENI KAPITAL + POZAJMLJENI KAPITAL
2008: 10.309.091 + 7.167.396 = 6.184.399 + 11.292.088 17.476.487 = 17.476.487 AKTIVA = PASIVA
2007: 9.199.014 + 6.287.340 = 6.019.287 + 9.467.067 15.486.354 = 15.486.354 AKTIVA = PASIVA
to se tie pozicija u aktivi bilansa stanja dolo je do poveanja skoro svih stavki u 2008oj u odnosu na 2007u godinu.Kad smo kod pasive, sopstveni kapital se nije mnogo poveao ali je dolo da znaajnog poveanja pozajmljenog kapitala i to iz razloga jer se preduzee verovatno zaduivalo kod banaka tj. podizalo je kredite.
16
RACIO OPTE LIKVIDNOSTI
Pokazatelj opte likvidnosti (2008.) = Obrtna sredstva / Kratkorone obaveze = 7.167.396 / 6.905.914 = 1,037 Pokazatelj opte likvidnosti (2007.) = Obrtna sredstva / Kratkorone obaveze = 6.287.340 / 6.042.931 =1,040 Standard za ovaj pokazatelj jeste 2:1(1:1).Ovde je taj koeficijent skoro jednak jer se kratkotone obaveze nisu poveale skoro ni najmanje dok su se obrtna sredstva malo poveala.U svakom sluaju koeficijent nam pokazuje da je preduzee u mogunosti da izmiruje svoje dospele obaveze u kratkom roku i da je likvidno.
17
Pokazatelji finansijske struktureCilj ovih pokazatelja je da se utvrdi solventnost kompanije.Solventnost je sposobnost plaanja obaveza na dugi rok.Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala naziva se finansijskom strukturom.Finansijska struktura mora da odgovara strukturi aktive , to je u skladu sa zlatnim bilansnim pravilom u irem i uem smislu.
Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranjaOdnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja = Pozajmljeni izvori (dugorone i kratkorone obaveze) / Ukupna pasiva Sada emo videti u kom je delu ukupna aktiva finansirana iz sopstvenog, a u kom delu iz pozajmljenog kapitala u obe posmtrane godine.
2008: Pozajmljeni kapital / ukupna aktiva = 11.292.088 / 17.476.487 = 0,646 = 64,6 % Sopstveni kapital / ukupna aktiva = 6.184.399 / 17.476.487 = 0,353 = 35,3 %
2007 : Pozajmljeni kapital / ukupna aktiva = 9.467.067 / 15.486.354 = 0,611 = 61,1 % Sopstveni kapital / ukupna aktiva = 6.019.287 / 15.486.354 = 0,388 = 38,8 % Ovak koeficijent nam govori o ueu pozajmljenih izvora (dugoronih i kratkoronih) u strukturi pasive, to je vee ovo uee firma je zaduena, to znai da e imati vee iznose na ime finansijskih rashoda na ime kamate i obaveze po osnovu vraanja glavnice kredita .18
ANALIZA BILANSA USPEHA
PRIHODI 2008.POSLOVNI PRIHODI Prihodi od prodaje Prihodi od aktiviranja uinaka i robe Poveanje vrednosti zaliha uinaka Smanjenje vrednosti zaliha uinaka Ostali poslovni prihodi 16944952 15636663 119641 1152716 88924 124856
2007.11376094 10898944 276235 93764 81310 188461
%48,95228 54 43,46952 33 56,68868 9 1129,380 15 9,364161 85 33,74968 8
2008. POSLOVNI RASHODI Nabavna vrednost prodate robe Trokovi materijala Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi Trokovi amortizacije i rezervisanja Ostali poslovni rashodi POSLOVNI DOBITAK FINANSIJSKI PRIHODI FINANSIJSKI RASHODI OSTALI PRIHODI OSTALI 16053596 10998250 2259074
2007.
% 43,610 11178575 4 49,987 7332762 82 23,425 1830314 49
585287
466261
25,527 76 24,118 79
150957 2059488 891356 395444 1108215 98958 171099
121623
44,260 1427615 74 197519 351,27 61
147,37 159853 98 131,08 56 83,850 612762 5 416414 479569 19
RASHODI DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA
58,911 3
106444
74151
43,550 32
Pokazatelj reducirane likvidnosti
Pokazatelj reducirane likvidnosti = Likvidna sredstva (Gotovina, potraivanja , kratkoroni plasmani) / Kratkorone obaveze 2008: 3.745.945 / 6.905.914 = 0,542 2007: 3.243.370 / 6.042.931 = 0,536
Standard za ovaj racio je 1:1 prema Acid testu.Kao to vidimo u obe poslovne godine je ispod standarda i jednak je .
20
Neto obrtna sredstva
Neto obrtna sredstva (working capital) = Obrtna sredstva Kratkorone obaveze 2008: 7.167.396 6.905.914 = 261.482 2007: 6.287.340 6.042.931 = 244.409 Ako su rastua iz godine u godinu to je indikator jaanja likvidnosti firme, kao to je u kod nas sluaj mada je to neznatno poveanje.Neto obrni fond je bitan zbog sigurnosnih margina za kreditore, likvidnih rezervi da bi se odgovorilo potencijalnim obavezama i drugim neizvesnostima i kao deo restriktivnih klauzula u ugovorima o kreditu.
21
BILANS STANJABILANS STANJA AKTIVA STALNA IMOVINA Nematerijalna ulaganja Nekretnine, postrojenja, oprema i bioloka sredstva Nekretnine, postrojenja, oprema Investicione nekretnine Bioloka sredstva Dugoroni finansijski plasmani OBRTNA IMOVINA Zalihe Potraivanja Kratkoroni finansijski plasmani Gotovinski ekvivalenti i gotovina Odloena poreska sredstva UKUPNA AKTIVA 2008. 2007. %
10309091 20684 2298159 2098350
12,06734 9199014 77 2107,470 937 65 14,46035 2007821 28 16,82201 1796194 37 44630 19,64825 166997 72 11,12605 7190256 73 13,80740 6282910 77 3,778474 2826802 8 10,27780 2959621 25 345,9776 92930 18 64,52502 190819 1 283,2731 4430 38 12,85088 15486354 15
199809 7990248 7150417 2719992 3263805 414447 67693 16979 17476487
22
PASIVA Kapital Osnovni kapital Revalorizacione rezerve DUGORONA REZERVISANJA I OBAVEZE Kratkorone obaveze Odloene poreske obaveze UKUPNA PASIVA 6184399 2382720 656340 11256712 6905914 35376 17476487 6019287 2382720 2,743049 14 0 5,010199 625025 59
19,52703 59 14,28086 6042931 8 28,32337 49355 1 12,85088 15486354 15 9417712
ANALIZA IZVETAJA O NOVANIM TOKOVIMATekua godina 15203783 14112604 = 1091179 54380 1681884 = 1627504 981963 564133 = 417830 118495 Prethodna godina 11378358 -12123757 = - 745399 402464 1394265 = - 991801 1980084 30663 =1949421 212221 Poveanje ili smanjenje 345780
Novani tokovi iz poslovne aktivnosti Novani tokovi iz investicione aktivnosti Novani tokovi iz finansijske aktivnosti Poveanje ili smanjenje gotovine u toku perioda
-
635 703
-
1531591
Neto novani tok je razlika izmeu primanja i23
-1821514
izdavanja gotovine. Neto novani tok moe se javiti kao neto priliv ili neto odliv gotovine u obraunskom periodu. vaj koeficijent pokazuje koliko je preduzee ostvarilo neto novanog toka iz poslovne aktivnosti na svaki dinar neto prihoda od prodaje. Ovaj koeficijent je merilo sposobnosti aktivnosti prodaje da generie novane tokove. To dalje znai da vei koeficijent znai veu sposobnost prodaje u generisanju priliva gotovine iz poslovne aktivnosti.
24
25
26
Literatura
Raunovodstvo, Dr Goranka Kneevi Ekonomsko finansijska analiza, Dr Goranka Kneevi www.deltaagrar.rs www.finansijskiizvestaji.co.rs
27
