DEDUKCIJA
Op te karakteristike deduktivnog zaklju ivanja indukcija i analogija polaze od posebnih injenica dedukcija polazi od op tih stavova tvrdi da ono to va i uop te va i i u posebnom slu aju
1. silogizam ili analiza na primer: Svi gasovi su elasti ni. Helijum je gas. Prema tome, helijum je elasti an. *ono to va i za gasove uop te, va i i u pojedina nom slu aju helijuma
2. zaklju ivanje a fortiori zaklju ivanje s najja im razlogom vrsta dedukcije ali nema hoda od op teg ka posebnom na primer:A=B B=C A=C Betoven se rodio iste godine kad i Hegel Hegel se rodio iste godine kad i Napoleon Betoven se rodio iste godine kad i Napoleon
odnos tranzitivnosti omogu uje
prela enje od jednih pojmova drugima i njihovo povezivanje
3. implikativni zaklju ak nema hoda od op teg ka posebnom odnos uzro nosti dve pojave uslovljavanja - implikacije kad god je dat uzrok, data je i posledica
Dve osnovne figure implikativnog zaklju ka 1. modus ponens (potvr ujemo potvr ivanjem) iz tvr enja uslova (antecedensa) zaklju uje opravdanost tvr enja posledice (kosekvensa)
na primer: Ako pada ki a, ulice su mokre. Ki a pada. Prema tome, ulice su mokre.
Dve osnovne figure implikativnog zaklju ka 2. modus tolens (pori emo poricanjem) odri e se posledica, pa iz toga sledi da se mora odre i i uslov
na primer: Ako pada ki a, ulice su mokre. Ulice nisu mokre. Prema tome, ki a ne pada.
1.
:
2.
(S je P) P) ,
3. e P
(terminus medius)
S
,
: . e. . P S-
.
:( ) ( ( ... ) )
: 1) 2)
1)
-
: . . , : . . , . .
: . . , : . . , . .
2) ( ) )
(
(
)
o y 4 64 4,
- A, I, E ,
O) 4
(
64 256
4 4 4,
: . , , a e . .
POLISILOGIZAM SLO ENO DEDUKTIVNO ZAKLJU IVANJE Polisilogizam je
lanac dva ili vi e obi na kategori ka silogizma koji su me usobno tako povezani da
zaklju ak jednoga predstavlja premisu drugog.
POLISILOGIZAM Na primer: Moderna umetnost je apstraktna, Apstraktna umetnost je te ko razumljiva, Dakle, moderna umetnost je te ko razumljiva. Te ko razumljiva umetnost je nepristupa na, Dakle, moderna umetnost je nepristupa na.
POLISILOGIZAMta an samo ukoliko su zadovoljena i slede a dva specijalna pravila: 1. Najvi e jedna premisa mora biti negativna i to mora biti poslednja. 2. Najvi e jedna permisa sme biti posebna, i to mora biti prva.
SORITkada premise polisilogizma bivaju ispu tene da bi se postigla ve a konciznost zaklju ka primer sorita predstavlja Sokratovo dokazivanje prijateljima da ne sme poslu ati njihov savet i pobe i iz zatvora.
SOKRATOV SORIT "Dobrovoljno sam iveo u ovoj dr avi. Ko u jednoj dr avi dobrovoljno ivi, pr utno priznaje njene zakone; ko priznaje zakone jedne dr ave, mora im se u svakom slu aju pokoravati; ko mora da se pokorava dr avnim zakonima ne sme izbegavati ni njene nepravedne zakone; prema tome, ja ne smem pobe i iz zatvora"
SKRA ENO DEDUKTIVNO DED ZAKLJU ZAKLJU IVANJE ispu tamo onaj deo suda ili zaklju ka koji se podrazumeva ispu tamo premisu na primer:
"On je jako zaljubljen u sebe, zato i nema pravih prijatelja". podrazumeva se premisa: "Ljudi koji su zaljubljeni u sebe nemaju pravih prijatelja".
SKRA ENO DEDUKTIVNO ZAKLJU IVANJE ispu tamo zaklju ak na primer: "Ljudi koji po teno rade ne oboga uju se tako brzo kao gospodin N.N.". name e zaklju ak mada nije izgovoren: "Prema tome, gospodin N.N. ne radi po teno".
PROBLEMATI NOST SKRA ENOG ZAKLJU IVANJA ZAKLJU sa imanjem se ote ava kontrola ispravnosti zaklju ka ako nam je stalo da skra enom zaklju ku ispitamo logi ku vrednost, mi ga moramo rekonstruisati i potra iti njegove neizre ene premise
na primer, uvena Dekartova maksima "Mislim, dakle jesam". "Nemogu e je sumnjati u ne to, to jest misliti, a pritom ne biti ne to". "Me utim, ja miislim". "Dakle jesam".
povezanost u praksi tri vrste posrednog zaklju ivanja razlikujemo samo u teoriji u praksi se uzajamno pro imaju i dopunjuju predstavljaju samo razli ite apstrahovane momente procesa mi ljenja i saznanja
ODNOS DEDUKCIJE, INDUKCIJE I ANALOGIJE svaka indukcija, svako uop tavanje indukcija uklju uje u sebe pretpostavku po analogiji da e svojstva, koja smo uo ili kod ispitanih lanova jedne vrste, imati i oni neispitani lanovi op ti stavovi koji predstavljaju premise dedukcije naj e e su dobijeni iz iskustva putem indukcije
