DANAS sreda - ~etvrtak, 15 16. 2012. DAN DRZAVNOSTI · ka, dono{enjem prvih ustava i prihvatanjem odlu-ka Berlinskog kongresa (1878) - kojima je Srbija kona~no, nakon vekovne Osmanlijske

D A N A S | s r e d a - ~ e t v r t a k , 1 5 - 1 6 . f e b r u a r 2 0 1 2 .

DAN DRZAVNOSTI

Sretenje Gospodnjekao Dan dràvnosti

Kad je Kragujevacbio prestonica

[ta ugroàvaustavni poredak

Nadle`nostipredsednika

Republike na papiru i u praksi

Zoran R. Tomi}:Oseka javnog prava

Meho Omerovi}:Dosta je bilozavaravanja iapatije

Skoro {est decenijaproslavljan 29.novembar

Ustav Srbije -narodni, briselskiili partijskidokument

POSEBAN DODATAK LISTA DANAS POVODOM 15. FEBRUARA - DANA DR@AVNOSTI REPUBLIKE SRBIJE

III

DAN DRZAVNOSTI

D A N A S | s r e d a - ~ e t v r t a k , 1 5 - 1 6 . f e b r u a r 2 0 1 2 .s r e d a - ~ e t v r t a k , 1 5 - 1 6 . f e b r u a r 2 0 1 2 . | D A N A SII

DAN DRZAVNOSTI

Sretenje Gospodnje je jedan od 12 glavnih hri-{}anskih praznika u crkvenoj godini. Slavi se 40.dan po Boì}u, a u Srbiji se zvani~no obeleàvakao Dan dràvnosti od 2006, mada je zvani~nouveden pre deset godina. Od 2006. do pre neko-liko nedelja to je bio i Dan Vojske Srbije.

Praznik Sretenje posve}en je uspomeni i du-hovnom sagledavanju doga|aja opisanom udrugoj glavi Jevan|elja po Luci - susretu mla-dog Hrista i starca Simeona u jerusalimskomHramu. Prema Jevan|elju, Presveta Bogorodi-ca je, slede}i Mojsijev zakon, ~etrdesetog danapo Hristovom ro|enju donela dete u jerusalim-ski Hram da ga posveti Bogu i sebe o~isti. UHramu se nalazio i starac Simeon koji je, slede-}i Bo`je predskazanje, ~ekao ro|enje Mesije.

„... I gle, bija{e u Jerusalimu ~ovjek po imenuSimeon, i taj ~ovjek bje{e pravedan i poboàn,koji ~eka{e utjehu Izrailjevu, i Duh Sveti bija{ena njemu.

I njemu bje{e Duh Sveti otkrio da ne}e vidje-ti smrti dok ne vidi Hrsta Gospodnjeg.

I Duhom vo|en do|e u hram; i kad uneso{eroditelji dijete Isusa da izvr{e na njemu ono {toje uobi~ajeno po Zakonu.

On ga uze u naru~je i blagoslovi Boga i re~e:Sad otpu{ta{ u miru slugu svojega, Gospo-

de, po rije~i svojoj;Jer vidje{e o~i moje Spasenje tvoje,Koje si ugotovio pred licem sviju naroda.Svjetlost, da prosvje}uje neznabo{ce,I slavu naroda tvojega Izrailja.A Josif i mati njegova ~u|ahu se tome {to go-

vora{e o njemu.I blagoslovi ih Simeon, i re~e Mariji: Gle,

ovaj leì da mnoge obori i podigne u Izrailju, ida bude znak protiv koga }e se govoriti.

A i tebi samoj probo{}e ma~ du{u, da se ot-kriju pomisli mnogih srca...“

Iz Jevan|elja po Luki, 2, 25-35.

O starcu Simeonu, koji se naziva Bogoprim-cem, jer je „mladenca Mesiju Spasitelja sveta“uzeo u na ruke, ne zna se mnogo. Spomen nanjega Crkva slavi dan posle Sretenja. Prema cr-kvenom predanju, bio je veoma u~en ~ovek,znao je odli~no jevrejski i gr~ki jezik, zbog ~egaga je egipatski car Ptolomej Filadelf pozvao uAleksandriju da prevodi Sveto pismo. Povodzbog kog mu je „Duh Sveti otkrio da ne}e vidje-ti smrti dok ne vidi Hrsta Gospodnjeg“ vezujese za njegov prevod knjige proroka Isaije.

Praznik Sretenje, kojim se zavr{ava ciklusboì}nih praznika, najpre je po~eo da se slavi uJerusalimu, krajem 4. veka. U Vizantiji je usta-novljen sredinom 6. veka, a na hri{}anskomZapadu vek kasnije.

„Od po~eka se taj dan spominjao me|u hri-{}anima, no toèrstveno praznovanje po~elo jeod vremena velikog cara Justinijana. U vremeovog cara udari veliki pomor u narod u Cari-

gradu i okolini tako da je dnevno umiralo popet hiljada i vi{e ljudi. U isto vreme dogodio sei stra{ni zemljotres u Antiohiji. Vide}i nemo}ljudskih sredstava da se te bede otklone, car udogovoru s patrijarhom naredi post i molitvupo celom carstvu, a na sam dan Sretenja uredese velike litije kroz gradove i sela. Da bi se Go-spod smilovao narodu Svome. I Gospod se za-ista smiluje, te pomor i zemljotres najedanputprestanu. To se dogodilo 544. godine. Tim po-vodom i od tog vremena Sretenje se po~elo pra-znovati kao veliki praznik Gospodnji“, pi{e sve-ti vladika Nikolaj u „Ohridskom prologu“.

U srpskom narodu veruje se da se na Sretenjesre}u zima i leto. Ovaj praznik je i neka vrsta„vremenske prognoze“, jer prema narodnomverovanju, ako je sun~ano, pa medvedi vide svo-ju senku, hladno vreme se produàva za jo{ {estnedelja. Sretenje spada u nepokretne praznike -ne menja datum, uvek se slavi 15/2. februara.

Na predlog knjaza Milo{a (Obrenovi}a), |ur-|evska skup{tina narodnih prvaka, odrànadavne 1818, proglasila je, u Manastiru Vra{ev{-nica, Kragujevac za prvu prestonicu srpske dr-àve u nastajanju. Kragujevac je prestonica mo-derne Srbije bio od te 1818. do 1841. kada ju jeknez Mihajlo, na zahtev velikih sila, pre svegaRusije, ukazom izmestio u Beograd, {to [uma-dinci nisu preboleli ni do dana dana{njeg, ~e-mu svedo~i i ona „Beograde zalud ti je hvala,kad je tebi Kragujevac glava“.

Iako je u vreme kad je nastala,pa i docnije mogla da bude tuma-~ena kao ljutnja, pa i zavist Kra-gujev~ana prema Beogradu, zbogizme{tanja prestonice, ta pesmanaro~ito u 19. veku nikako nijebila bez osnova. Naprotiv, u Kra-gujevcu su ne samo u prestoni~-kom periodu, od 1818. do 1841,ve} i tokom ~itavog 19. veka, po-red formiranja prvih obrazovnih,kulturnih, pravosudnih, zdrav-stvenih, privrednih i drugih usta-nova i institucija, dono{ene i odluke od klju~nogzna~aja za razvoj srpske dràvnosti.

U Kragujevcu su, tako, od 1818, do kraja 19. ve-ka, dono{enjem prvih ustava i prihvatanjem odlu-ka Berlinskog kongresa (1878) - kojima je Srbijakona~no, nakon vekovne Osmanlijske vladavine,postala samostalna dràva - udareni temelji mo-dernoj srpskoj dràvnosti. Prvi srpski ustav donetje, u Kragujevcu, na Sretenjskoj skup{tini, 15. fe-bruara (po starom kalendaru 3. februara) 1935, teje po verskom prazniku Sretenju, koji se tada sla-vio dan ranije i nazvan Sretenjskim ustavom.

Dono{enju ovog ustava prethodili su (1834)poznata Miletina buna i stalni pritisci opozicijeda se ograni~i autokratska vladavina knjaza Mi-lo{a. Suo~en sa narastaju}im nezadovoljstvompoliti~kih protivnika, ali i naroda, Milo{ je nalo-ìo svom sekretaru Dimitriju Davidovi}u (naj-u~enijem Srbinu tog vremena) da sa~ini ustav.Davidovi} je formirao komisiju, sa kojom je pr-vi srpski ustav izradio za 20- tak dana, i koji jepro~itan na Sretenjskoj skup{tini u Kragujevcu,koja je izazvala veliko interesovanje kako u ze-mlji, tako i u inostranstvu. U prilog ovome i isto-rijski podatak da je Sretenjskoj skup{tini u Kra-gujevcu, odrànoj od 14, do 16. februara, prisu-stvovalo 2.400 deputata (izabranih narodnihpredstavnika) iz cele Srbije i ~ak 10.000 znati-èljnih [umadinaca, iz Gruè, Lepenice i Lev~a.

Sretenjska skup{tina odràna je na Milo{e-voj livadi ( sada{njoj porti) pored crkve, koju jeon izgradio 1818, s desne obale Lepenice, a na-spram svog konaka, na drugoj strani reke. Nalivadi kraj crkve bila je podignuta bina za knja-za, njegovu porodicu i najistaknutija savetodav-na i duhovna lica. Deputati i narod bili su sme-{teni na livadi ispod bine. Skup{tina je otvorenana Sretenje (15. februara) prizivanjem Svetogduha u crkvi. Zatim su deputati i okupljeni [u-madinci saslu{ali Milo{evu besedu koji je od-mah na po~etku konstatovao da je „Srbija otprvod godine dana postala dràva“. U ~ast usvaja-nja Sretenjskog ustava, u Kragujevcu je 15. fe-bruara prire|en vatromet i odràna prva pozo-ri{na predstava. Bila je to prva predstava kragu-jeva~kog Knjaèvsko-srpskog teatra, koji danas(sreda) obeleàva 177 godina postojanja.

Sretenjski ustav izglasan je na velikoj narod-noj skup{tini u porti Stare crkve u Kragujevcu

15. februara 1835, a suspendovan je 55 danadocnije, ta~nije 11. aprila te iste godine. Zbogocene Turske i Austro-Ugarske da je srpski us-tav isuvi{e liberalan, Sretenjski ustav je stavljen„ad akta“ nepuna dva meseca po dono{enju, alije u istoriji ostao zabeleèn kao prvi srpski us-tav, koji je trebalo da Srbiju ustroji po uzoru nanajmodernije evropske dràve toga doba, presvega, na Francusku i Belgiju. Za vreme prvevlade knjaza Milo{a, Srbija je 1838. dobila novi,tzv. Turski ustav (na fotografiji), kojim je porta

u Carigradu ograni~ila apsoluti-sti~ku Milo{evu vlast. Nezadovo-ljan odredbama nametnutogustava, a pod pritiskom opozici-je, poznatih ustavobranitelja,predvi|enih Tomom Vu~i}emPeri{i}em, Milo{ Obrenovi} je1839. predao vlast i napustio Sr-biju. Ispra}aju}i Milo{a da beo-gradskog pristani{ta, Toma Vu-~i} je, zabeleèno je u istorijskim~itankama, bacio kamen u rekui dotada{njem vladaru i gospo-

daru poru~io: „Kad se ovaj kamen vrati iz Save,dabogda se i ti vratio u Srbiju“. Milo{ se u Srbi-ju vratio 1859. i najpre utamni~io, a potom iubio Tomu Vu~i}a.

Knez Mihailo, koji je, 1860, nakon Milo{evesmrti, uspostavio svoju drugu Vladu, ve} na-redne 1861. sazvao je Preobraènsku skup{ti-

nu, koja je odràna u novosagra|enom skup-{tinskom zdanju (zdanje Stare srpske skup{ti-ne, trenutno se renovira), sme{tenom, tako|e,u porti Stare crkve, s desne obale Lepenice i ko-ja je, usvajanjem ustavnih akata (zakona) uru-{ila, to jest iz osnova izmenila tzv. Turski ustaviz 1838. godine. Preobraènska skup{tina je,pored ostalog, donela i Zakon o narodnoj skup-{tini kojim je prvi put u Srbiji normativno re-gulisan poloàj tog narodnog predstavni{tva.

U Kragujevcu je 1869, godinu dana nakonubistva kneza Mihaila u Top~ideru, odràna po-znata Ustavotvorna skup{tina, na kojoj je donetNamesni~ki ustav, koji slovi za prvi autenti~nisrpski ustav, jer Turci koji su, prakti~no, ve} bi-li isterani iz Srbije, vi{e nisu mogli da se me{ajuu njene politi~ke odluke. Namesni~ki ustav jegarantovao mnoga prava, me|u kojima slobo-du {tampe i govora, udruìvanje gra|ana, for-miranje esnafa i druga. Ustavotvornoj skup{ti-ni u Kragujevcu, koju je sazvalo tro~lano name-sni{tvo, na ~elu sa Kragujev~aninom JovanomRisti}em, prisustvovali su maloletni knez Milan,~lanovi Dràvnog saveta i drugi.

Sretenje GospodnjePi{e Jelena Tasi}

Balkanska „francuska revolucija“

Prvi srpski ustanak (1804-1813), iako je ugu{en u krvi,smatra se najzna~ajnijim doga|ajem novije srpske istorije.Odluka o podizanju ustanka doneta je na zboru u Ora{cu,odrànom na Sretenje 1804. Za vo|u ustanka izabran je\or|e Petrovi}. Turska vlast je posle Prvog ustanka bila„na~eta“, a iz Drugog srpskog ustanka 1815, koji je vodioMilo{ Obrenovi}, nastala je srpska nacionalna dràva. Sma-tra se da je ru{enjem turske feudalne vlasti u prvom srp-skom ustanku Srbija me|u prvima ukinula feudalizam uEvropi. Istori~ar Du{an T. Batakovi} u „Novoj istoriji srp-skog naroda“ ocenjuje da je srpska revolucija od 1804. do1815. za balkanske narode „zna~ila francusku revolucijuprilago|enu lokalnim okvirima“, dok je „Isto~no pitanje -problem podele turskog nasle|a u Evropi me|u zaintere-sovanim evropskim silama, dobilo je novi element: oslobo-dila~ke pokrete malih naroda koji teè nezavisnosti“.

Prvi Ustav moderne Srbije

Prvi moderni srpski ustav Narodna skup{tina u Kragujev-cu izglasala je na Sretenje pre 177 godina. Razlog hitnogsazivanja Sretenjske skup{tine bila je Miletina buna, kojojsu se priklju~ili i ~lanovi porodice kneza Milo{a Obrenovi-}a - supruga knjeginja Ljubica i brat Jevrem. Ustav je, iz-radio kneèv sekretar Dimitrije Davidovi}, po ugledu naliberalne ustave tog vremena, ali bez konsultovanja Rusi-je kao sile za{titnice i Turske kao sizerenskog dvora. Iakoje, prema oceni istori~ara, bio „jedan od naprednijih aka-ta tog vremena u Evropi“, Sretenjski ustav nije bio dugogveka. Posle nekoliko nedelja knez Milo{ ga je ukinuo, ko-riste}i protivljenje Habsbur{ke monarhije i Ruskog car-stva, koji su sumnjali da je Davidovi}ev dokument inspi-risan Francuskom revolucijom. To je bio razlog kona~nograzlaza kneza Milo{a i vode}ih narodnih stare{ina, koji suubrzo stekli ime „ustavobranitelji“, jer su branili ukinutiSretenjski ustav.

Dve decenije prevazilaènja ameri~kog raskola

Pre 20 godina, na Sretenje, zvani~no zaceljen „ameri~ki raskol“u SPC. Zajedni~kom liturgijom svetog Jovana Zlatoustog u be-ogradskoj Sabornoj crkvi 15/2. februara 1992. Sveti arhijerejskisabor SPC „potvrdio je apostolsko prejemstvo jerarhije Slobod-ne Srpske crkve, odnosno Mitropolije novogra~ani~ke i valja-nost svih svetih Tajni i sve{tenoradnji koje su u njoj vr{ene odnastanka raskola 1963.“ do izmirenja. Ta obnova liturgijskog ievharistijskog jedinstva bila je prvi korak ka potpunom preva-zilaènju raskola, koje i dan danas „zapinje“ na pitanju crkveneimovine.

Zasluge za prevazilaènje raskola koji je, prema re~ima arhi-mandrita Justina (Popovi}a), uzrokovao „nevi|en pokolj srp-skih du{a“, posebno u Americi, gde se zbog raskola Srbi, pode-ljeni na „federaliste“ i „raskolnike“ „sva|aju, biju, a ~esto i krv

prolivaju“, ponajvi{e pripadaju patrijarhu Pavlu. Tvrdi se da onjedini od srpskih arhijereja 1963. nije odobrio postupak smenji-vanja episkopa ameri~ko-kanadskog Dionisija (Milivojevi}a),~ime je raskol zapo~eo, a po ustoli~enje na Tronu svetog Savekrajem 1991. pozvao je „raskolnike“ u Beograd.

Zajedni~kom sluènju liturgije na Sretenje 1992, dan ranijeprethodilo je potpisivanje zakonskog teksta Nacrta prelaznihuredaba za rukovo|enje izme|u Novogra~ani~ke mitropolije iSPC do dono{enja novog ustava za celu i jedinstvenu Srpsku cr-kvu u Americi i Kanadi. Iako se smatra da je saborskim odluka-ma o arondaciji (promeni granica) eparhija SPC u Severnoj i Ju-`noj Americi 2009. kona~no re{eno pitanje administrativnogjedinstva, na terenu posao nije priveden kraju, pre svega kadaje re~ o crkvenoj imovini i uzajamnom nepoverenju vernika naobe strane stvaranim tokom 29. godi{njeg raskola, kao i nepo-verenja i neslaganjima u poslednje dve decenije oko usagla{a-vanja zajedni~kog ustava SPC. Obeleàvanje 20. godi{njice iz-mirenja Crkva u otad`bini takore}i ne pominje, dok je u raseja-nju liturgijsko slavlje ovom povodom najavila samo Mitropoli-ja australijsko-novozelandska.

Vrhovni knjaz i upravitelj naroda serpskagoMe|u Srbima se jo{ pri~a o njegovoj tehnologiji vlasti:

- „[ta kaè narod“, pita knez Milo{ Obrenovi} svojeljude.

- Buni se, odgovaraju mu. „Priteì“, nare|uje knez. Tako to ide vi{e pita, sve dok mu ne kaù da „narod }uti“.- Popu{taj, nare|uje knez. Milo{ Obrenovi} (1780 - 1860), vojvoda iz Prvog i vo|a

Drugog srpskog ustanka, „vrhovni knjaz i upravitelj narodaserpskago“, kako se sam potpisivao bio je osniva~ dinasti-je Obrenovi}. Hati{erifom iz 1830. Porta je Srbiji priznalaunutra{nju samoupravu, a njemu naslednost kneèvskogdostojanstva. Oruànu borbu za obnovu dràvnosti Srbijezamenio je diplomatijom i lukavstvom. Istorija mu na teretstavlja odluku o ubistvu vo|e Prvog srpskog ustanka vo`daKara|or|a.

Nije bio sklon ograni~avanju vlasti i uvo|enju modernihdràvnih ustanova, pa za ubrzavanje usvajanja Sretenjskogustava bio potreban dolazak narodnih stare{ina sa vi{e hi-ljada ljudi u Kragujevac. Vladao je Srbijom u dva navrata.Pod pritiskom ustavobranitelja, morao je da 1839. abdicirau korist starijeg sina Milana i napusti Srbiju. Vra}en je napresto 1858, odlukama Svetoandrejske skup{tine. Iako au-tokrata i, navodno, nepismen svinjarski trgovac, smatra sejednim od najumnijih i najume{nijih vladara u modernojsrpskoj istoriji. Po~iva u Sabornoj crkvi u Beogradu.

„Fernando i Jarika“ u parlamentarnom ìvotu Srbije

Sticajem okolnosti Sretenjska skup{tina i usvajanje prvogustava moderne srpke dràve tesno su vezani sa pozori{nimpo~ecima u Srbiji. Ta ~udna „srpska veza“ u parlamentar-nom ìvotu se odràla do danas. Hati{erifima iz 1830. i

1833. Srbija je dobila autonomiju i pravo da podiè kulturno-prosvetne i zdravstvene ustanove. Tada{nja prestonica Kragu-jevac, zahvaljuju}i knezu Milo{u Obrenovi}u dobija dvor saupravnim i administrativnim aparatom, uklju~uju}i: Knjaèv-sko-serbsku tipografiju, Novine Serbske, koje je ure|ivao Dimi-trije Davidovi}, Knjaèvsko-serbsku bandu, ~iji je osniva~ Jozef[lezinger, Liceum Knjaèstva Serbskog, muzej, biblioteku, pr-vu galeriju, Sud kragujeva~ki, bolnicu, prvu apoteku i Knjeèv-sko-serbski teatar. Iako se prve pozori{ne predstave u Kragu-jevcu pominju jo{ 1825, Teatar je deceniju kasnije kneèvimnovcem otvorio dramski pisac, prevodilac i univerzalni pozori-{ni stvaralac Joakim Vuji}. On je bio direktor, glavni glumac ireditelj Knjaèvsko-serbskog teatra, ~ije su prve predstave odr-àne ba{ u vreme zasedanja Sretenjske skup{tine. Tokom tri da-na skup{tinskog zasedanja uz muziku Joèfa [lezingera izvede-ne su ~etiri Vuji}eve predstave: „Fernando i Jarika“, „La Peruz“,„Bedni stihotvorac“ i „Begunac“. U publici su bili knez Milo{ saporodicom, ~inovnici i pozvani gosti, kao i poslanici u vremeskup{tinskih zasedanja. Na Sretenje Gospodnje, kada je usvo-jen Ustav, na repertoaru je bio komad „Fernando i Jarika“.

Liturgija u Ora{cu, pomeni u Mari}evi}a jaruzi i na OplencuU svim hramovima SPC praznik Sretenja Gospodnjeg obeleì}e se svetim liturgi-jama. Patrijarh srpski Irinej trebalo bi da sluì svetu arhijerejsku liturgiju u crkviRuìci na Kalemegdanu, nezvani~no je re~eno Danasu u sedi{tu SPC. ProslavaDana dràvnosti i 208. godi{njica po~etka Prvog srpskog ustanka pod vo`domKara|or|em Petrovi}em obeleì}e se u Ora{cu. U prisustvu dràvnih zvani~nikai ~lanova Kraljevskog doma Kara|or|evi} episkop {umadijski Jovan (Mladeno-vi}) trebalo bi da u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u Ora{cu sluì svetu arhijerej-sku liturgiju, a potom i pomen ustanicima u Mari}evi}a jaruzi. Pomenom u crkvisvetog \or|a na Oplencu i polaganje venaca prin~evski par Kara|or|evi} I dr-àvni zvani~nici oda}e po~ast I vo`du Kara|or|u. Prema nezvani~nim najavamaiz Vlade Srbije, liturgiji bi trebalo da prisustvuje premijer Mirko Cvetkovi}, a po-menu u Mari}evi}a jaruzi ministar kulture i informisanja Predrag Markovi}. Vla-da je centralnu proslavu Dana dràvnosti najavila za danas u 15 sati u Domu Na-rodne skup{tine, gde se o~ekuje i dolazak predsednika Srbije Borisa Tadi}a.

Misa za dràvnu zajednicuBeogradska nadbiskupijaove godine je prvi put Dandràvnosti Srbije obeleìlamisom „za domovinu“ -„za dràvnu zajednicu“, ko-ju je sino} u katedrali KristaKralja u Krunskoj ulici slu-ìo nadbiskup beogradskiStanislav Ho~evar. Beo-gradska nadbiskupija je„radosno pozdravila kona~-no konkretno definisanje„praznika dràvnosti“ Re-publike Srbije, koji se obele-àva 15. i 16. februara“. Mi-sa je, prema re~ima nadbi-skupa Ho~evara sluèna „snamerom, kako to izri~itonagla{ava u~enje Crkve, dase dràvna zajednica, dru-{tvo i odgovorne osobe pre-poru~e Bo`joj dobroti i dase svi ~lanovi dràvne zajed-nice pozovu da iskreno bri-nu za op{te dobro, kako binapredovali i kao pojedincii kao zajednica“.

Kad je Kragujevac bio prestonica

Pi{u Jelena Tasi} i Zoran Radovanovi}

„Beograde zalud ti jehvala, kad je tebiKragujevacglava“

Sretenjskojskup{tiniprisustvovaloje ~ak 10.000znatièljnih[umadinaca,iz Gruè, Lepenice iLev~a

Odluke Berlinskog kongresa pro~itane u Milo{evoj crkviU zdanju Srpske skup{tine, u porti Milo{eve crkve uKragujevcu, 1878. poslanicima Narodne skup{tinepro~itane su odluke Berlinskog kongresa, kojima je Sr-bija, nakon vekovne Osmanlijske vladavine, napokonpostala nezavisna dràva. Na skup{tini je prihva}en iizve{taj Jovana Risti}a, ministra spoljnih poslova ipredstavnika Srbije na Berlinskom kongresu, na ko-jem je odobreno i pripajanje {est nahija (Ni{ke, Pirot-ske, Leskova~ke, Vranjske...) Srbiji. Srbija je na Berlin-skom kongresu prihvatila da izgradi elezni~ku pruguBeograd - Ni{, da obezbedi slobodnu plovidbu Duna-vom i da garantuje prava Jevrejima.

Vs r e d a - ~ e t v r t a k , 1 5 - 1 6 . f e b r u a r 2 0 1 2 . | D A N A SIV

DAN DRZAVNOSTI

progla{enog 8. novembra 2006, to jeformalno-pravno bio njegov prvi man-dat i ima prava na jo{ jedan, petogodi-{nji, od februara 2013. do februara2018. godine.

Ukoliko se Tadi} bude kandidovao ina narednim predsedni~kim izborima,~ije se odràvanje o~ekuje u decembruove godine, a nema nagove{taja da mi-slimo druga~ije, i ako pobedi - u {ta sesvakako ne moèmo zakleti, ali da sumu {anse dobre, jesu - to bi zna~ilo da}e na mestu predsednika Republike, je-dinoj politi~koj funkciji u Srbiji na kojuse dolazi direktnim izja{njavanjem bi-ra~a, provesti punih 14 godina. Slobo-dan Milo{evi} je, setimo se, bio srpski iSRJugoslovenski vo`d nekih 11 godina,od 1989. do 2000. godine. Milo \uka-novi} je, kada se sve sabere, na ~elnimpozicijama u Crnoj Gori proveo oko 17godina. Eto, kao {to ideolo{ki i dnevno-politi~ki stalno traga za „zlatnim prese-kom“, centrom stabilnosti nasuprot (ponjemu) radikalnih opcija, tako }e i svo-jim vekom na ~elu tranzicione SrbijeTadi} biti u sredini, izme|u Milo{evi}ai \ukanovi}a, dvojice paradigmati~nihbalkanskih lidera.

Jedan od Tadi}evih istorijskih cilje-va je upravo da promeni tu paradigmu,vekovima utvr|eni model politi~ara naBalkanu, i na Zapadu i na Istoku sma-tranih za destruktivne, verolomne, sre-broljubive. U kojoj meri mu to polazi zarukom, nismo sigurni, kao ni da li }enjegova druga misija, da uvede Srbiju uEU, ili bar da je dovede do praga ulaskau porodicu evropskih zemalja, bitiuspe{na. Ono ~ime se u ovom tekstubavimo i nisu prognoze, ve} temelji, presvega ustavnopravni, na kojima BorisTadi} ove svoje velike ambicije zasniva.

A, tu stvari stoje prili~no jednostav-no, svakako prostije nego {to bi politi~-ki protivnici i analiti~ari-dokoli~ari po-èleli. Ustavne odredbe koje reguli{upoloàj predsednika Republike pisanesu tako da se politi~ki sistem Srbije mo-è definisati i kao polupredsedni~ki ikao klasi~ni parlamentarni, u zavisno-sti od toga kako se primenjuju. I kada sena jedno fleksibilno tuma~enje pred-sedni~kih ingerencija, maltene njihovomaksimalno rastezanje, doda ~injenicada je prvi ~ovek Republike ujedno liderstoèrne vladaju}e stranke, {to zna~i i

{ef ve}ini ministara u vladi i poslanikau parlamentu, dobijamo dobar deo ob-ja{njenja Tadi}eve politi~ke mo}i.

Prema Ustavu iz jeseni 2006, koji suzajedni~kim snagama doneli svi najre-levantiji akteri srpske politike (s izuzet-kom êdomira Jovanovi}a i Nenadaânka), dakle Tadi}, Vojislav Ko{tuni-ca, Vojislav [e{elj, Tomislav Nikoli},Ivica Da~i} i Mla|an Dinki}, „Predsed-nik Republike izraàva dràvno jedin-stvo Republike Srbije“. Ova re~enica jesadràj ~lana 111 Ustava, prvog odukupno 11 (111 - 121) kojim se defini-{e institucija predsednika Srbije.

Predsednikova ovla{}enja, prava iobaveze, razra|eni su u ukupno 17pravnih akata. Pored Ustava i Ustavnogzakona tu su zakoni o predsedniku Re-publike i izboru predsednika, a zatim -izme|u ostalih - Zakon o pomilovanju,Krivi~ni zakonik, Zakon o dràvnompe~atu, Zakon o Vladi, Zakon o odbra-ni, Zakon o spoljnim poslovima, Zakono Vojsci, Zakon o osnovama ure|enjaslu`bi bezbednosti.

Maksimalnu fleksibilnost u tuma~e-nju ingerencija predsednika Republike,pored pomenutog ~lana 111 i nekih odzakona (na primer - ovla{}enje da pred-sedava Savetom za nacionalnu bezbed-

nost, ~iji je sekretar njegov {ef kabine-ta), omogu}avaju jo{ neke, na prvi po-gled „naivne“ ustavne odredbe. Na pri-mer, ona u ~lanu 112 stav 1, da „pred-stavlja Republiku Srbiju u zemlji i ino-stranstvu“, moè da se tuma~i potpunoceremonijalno (setimo se Milana Milu-tinovi}a), ali i tako da pregovara s naj-

vi{im zapadnim zvani~nicima o Evropii Kosovu ili s Rusima o NIS-u.

Zatim, ~lan 112 stav 3, da „predlaèNarodnoj skup{tini kandidata za pred-sednika Vlade, po{to saslu{a mi{ljenjepredstavnika izabranih izbornih lista“- u situaciji kada je i lider stranke kojasastavlja vladu, te nosilac njene izbor-ne liste, zdravorazumski je re}i da „Ta-di} bira premijera“. Stav 1 ~lana 114,po kojem „predsednik Republike birase na neposrednim izborima, tajnim

glasanjem, u skladu sa zakonom“ sta-vlja Borisa Tadi}a u poziciju jedinog di-rektno izabranog dràvnog funkcione-ra, {to mu daje ogroman politi~ki legi-timitet.

Izdvoji}emo ovde i jednu zanimljivuodredbu iz Zakona o predsedniku Re-publike, ~lan 15 stav 3, gde pi{e da „ako

Ustavni sud odlu~i da je predsednik Re-publike povredio Ustav, predsednik Re-publike se razre{ava ako za njegovo raz-re{enje glasaju dve tre}ine narodnihposlanika“. Dakle, iako najvi{e pravo-sudno telo u Srbiji, Ustavni sud, odlu~ida je delovao protivno najvi{em prav-nom aktu zemlje, da bi predsednik biorazre{en funkcije s tim treba da se sloìdvotre}inska (njegova) ve}ina u Narod-noj skup{tini, {to, bar u teoriji, ostavljaprostor za tragi~ne manipulacije.

Opcije drasti~nog rastezanja nadle-`nosti date su i, opet „naivnim“, ~lanom23 Zakona o predsedniku, gde se navodida se me|usobni odnosi Andri}evogvenca, Narodne skup{tine i Vlade Srbije„zasnivaju na saradnji i obave{tavanju“i „odvijaju se bez odlaganja“, odnosno dasu parlament i vlada du`ni da predsed-nika „na njegov zahtev obave{tavaju opitanjima iz svoje nadle`nosti koja subitna za izvr{avanje nadle`nosti pred-sednika Republike“. A, kada nadle`nostidefini{emo maksimalno {iroko, onda ni-su za~u|uju}e ni spekulacije da svaki io-le va`niji pravni akt pre usvajanja ide na„konsultacije“ u Tadi}ev kabinet.

[ta je va`no re}i za kraj - iako dobardeo javnosti ponekada iritira hiperaktiv-nost aktuelnog predsednika Srbije, kojijednog dana obilazi rudare u Boru, slede-}eg }aska sa decom u {koli, tre}eg primau posetu savetnika Angele Merkel, ~etvr-tog promovi{e dolazak stranih investito-ra, petog razmenjuje SMS-ove s Da~i}emo Kosovu, {estog komentari{e borbu jav-nih slu`bi protiv vremenskih nepogoda,a ni sedmog ne odmara - sve to mu jeomogu}eno Ustavom Srbije, prate}imzakonima i okolnostima „u zemlji i sve-tu“. A da li tako treba, pitanje je gde od-govor pre svega zavisi od politi~kog uku-sa, manje od pravne tematike.

Proteklih nekoliko godina na ulicama ve-}ih gradova, prevashodno Beograda, svesu ~e{}e nasilne demonstracije ekstrem-nih grupa, me|u kojima su najaktivniji isvakako najnasilniji bili pripadnici raznihnavija~kih grupa, ali i ekstremno desnihnacionalisti~kih organizacija.

Istorijat nasilnih demonstracija ukojima u~estvuju ove grupe nije nov.Dovoljno je setiti se da su 18. marta2004. godine, posle nasilja koje je izbilonad Srbima na Kosovu i Metohiji, de-monstranti u Beogradu probili policij-ski kordon na uglu ulica Kralja Petra iGospodar Jevremove i uz povike „ubij[iptara“, provalili u dvori{te Bajraklidàmije i zatim je i zapalili.

Dràva nije odlu~ila da se estoko ob-ra~una s njima ni nakon {to su februara2008. posle velikih nemira zbog progla-{enja nezavisnosti Kosova, zapalili ame-ri~ku i hrvatsku ambasadu u Beogradu,kao i niz drugih inostranih predstavni-{tava. Povre|eno je mnogo policajaca,razbijeni su mnogi izlozi, polupani mno-gi automobili i oplja~kane mnoge radnje.Prakti~no, veliki protest - Kosovo je Sr-bija, koji je inicirala tada vladaju}a De-mokratska stranka Srbije, huligani su is-koristili kao zgodan izgovor za okuplja-nje oko jednog cilja - obra~un sa polici-jom nakon mitinga. Organizovani gnevnavija~kih i desni~arskih grupa zbogprogla{enja kosovske nezavisnosti i br-zog priznanja pojedinih dràva, platile suambasade. Policija je povu~ena iz obez-be|enja tih zgrada, da ne bi stradala iosoblje ambasada i njihova imovinaostali su na milost i nemilost huliganima.Slike zapaljenih ambasada u Beograduobi{le su svet. Pala je i jedna `rtva prili-kom upada u ameri~ku ambasadu, i tome|u demonstrantima. Vladaju}i poli-ti~ari odbacivali su odgovornost za nere-de i ogra|ivali se od toga, tvrde}i da su„uvek delovali u odbrani pravne dràve izakonitosti“. Na kraju se ispostavilo da sene zna ko je organizovao miting ispredSavezne skup{tine u centru Beograda,niti ko je preko dràvne televizije pozivaogra|ane Srbije na miting. Dràva se za-dovoljila samo da sudski goni izgredni-ke. Nije smatrano da oni predstavljajuopasnost po ustavni poredak.

Na protestu zbog hap{enja Radova-na Karadì}a jula 2008. jedan od de-monstranata polomio je nogu snimate-lju televizije B92 Bo{ku Brankovi}u.Ve} 17. septembra 2009. godine grupanavija~a brutalno je u centru Beogradapretukla francuskog dràvljanina BrisaTatona, koji je 12 dana kasnije premi-nuo. E to je izgleda „prepunilo ~a{u“, paje dràva, odnosno republi~ki javni tu-ìlac Slobodan Radovanovi}, reagovao25. septembra i Ustavnom sudu pod-neo predlog za zabranu rada udruènjagra|ana - „Obraz“ i „1389“, „zbog de-lovanja usmerenog na nasilno ru{enje

ustavnog poretka, kr{enje zajam~enihljudskih i manjinskih prava ili izaziva-nje rasne, nacionalne ili verske mr-`nje“. Tuìla{tvo je predlog pro{irilo ina zabranu udruènja „SNP 1389“ i„Na{i“ iz Aran|elovca. Taj postupak jei danas u toku pred Ustavnim sudom.

Dvadesetak dana kasnije, ta~nije 16.oktobra, isti republi~ki tu ilac podneo jeinicijativu Ustavnom sudu za zabranunavija~kih podgrupa fudbalskih klubovaPartizana, Crvene zvezde i Rada. Zabra-na je traèna za navija~ke podgrupe: „Ul-tra boys“, „Belgrade boys“, „Ultras“, „Bri-gate“, „Alkatraz“, „Ludaci-Padinska Ske-la“, „Anti-Romi“, „South family“, „Headhunters“, „Irriducibili-NBG“, „Shadows“,„Extreme boys“, „ûvari ~asti“, „Braindamage“ i „United Force 1987“.

U obrazloènju je navedeno da je nji-hovo „delovanje usmereno na nasilnoru{enje ustavnog poretka, kr{enje za-jam~enih ljudskih i manjinskih prava,izazivanja rasne, nacionalne i verskemr`nje“ i da te podgrupe imaju obele`-

ja kriminalnih bandi, koje nemaju ni{tazajedni~ko sa sportom. Radovanovi} jeu obrazloènju zahteva ukazao da se naskupovima tih navija~kih grupa de{ava-ju incidenti i ispoljava ksenofobija i ho-mofobija, koje za posledicu imaju fizi~-ko nasilje nad gra|anima i strancima ida su ekstremne navija~ke grupe posta-le „privatne armije koje sluè za ubist-va, sticanje dobiti krivi~nim delima ispre~avanje privatizacije klubova.“

Ustavni sud Srbije je marta 2011. sa-op{tio da je odbacio predlog Republi~-kog javnog tuìla{tva za zabranu 14 eks-tremnih navija~kih podgrupa, „zbog ne-postojanja ustavnih i zakonskih pretpo-stavki za vo|enje postupka pred Ustav-nim sudom i odlu~ivanja o takvom zah-tevu“, odnosno zato {to sud nije nadle-àn da odlu~uje o zabrani registrovanihi neregistrovanih udruènja i podgrupa.

U me|uvremenu, na protestu zbogodràvanja Parade ponosa u Beogradu,oktobra 2010. huligani su se kamenica-

ma, motkama i {ipkama, svom silinomponovo okomili na policiju, koja ih jespre~avala da se fizi~ki obra~unaju sau~esnicima {etnje u okviru Parade po-nosa. I opet je povre|eno mnogo poli-cajaca i uni{teno dosta privatne, grad-ske i imovine preduze}a.

Me|utim, da li su navija~ke grupe inekoliko ekstremnih udruènja zaistaglavni problem dràve? Kr{enje ustav-nog poretka odigrava se ve} godinama

direktno pred na{im o~ima, skoro kaojedan bizarni rijaliti {ou u kojem nismosvesni da postoje kamere. Me|utim,gledalaca ima mnogo, mada akteri nehaju ba{ mnogo za to. O ~emu je re~? Nepro|e dan a da neko od doma}ih politi-~ara, bilo na vlasti ili u opoziciji (biv{avlast) nema neku primedbu na rad ne-ke od grana vlasti - uglavnom izvr{ne isudske. Za zakonodavnu, uglavnomimaju samo lepe re~i, zato {to su deoiste. Kada se donose zakoni, tvrde da unjihovom dono{enju nisu u~estvovali idistanciraju se od njegovih mera. Poli-ti~ari svakodnevno komentari{u sudskeodluke, prejudiciraju ishod sudskog po-stupka, a u nekim slu~ajevima i omalo-vaàvaju i izvr{nu i sudsku vlast. Kadabi republi~ki tuìlac na to reagovao,smatralo bi se da je re~ o politi~koj od-mazdi, odnosno da se vlada preko tuì-oca obra~unava sa politi~kim neistomi-{ljenicima, {to onda zadire u slobodugovora i javno izraènog mi{ljenja.

Koliko srpski politi~ari ne po{tujuinstitucije sistema, ~iji su i sami inte-gralni deo, najbolje pokazuje njihov od-nos prema sudu, odnosno nepojavlji-vanje u sudnici.

Dejan Mihajlov, visoki funkcionerDSS i biv{i generalni sekretar Vlade Sr-bije, ~ak se 26 puta nije odazvao na sud-ski poziv po privatnoj tu`bi VladimiraPopovi}a, biv{eg {efa Biroa za komuni-kacije Vlade Srbije. Od toga najvi{eupravo dok je bio na vlasti kao general-ni sekretar vlade. Mihajlov se pojaviotek na kraju su|enja, kada je sud zapre-tio prisilnim privo|enjem.

Kao i njegov stariji kolega, funkcio-ner DSS Neboj{a Bakarec, skoro ~etirigodine se nije pojavio u sudu, iako ga jesud traìo i preko policije, odnosno iz-davao nalog za privo|enje, pa je u po-stupku nastupala apsolutna zastarelost.Policija nikada nije obavestila sud orazlozima njegovog neprivo|enja.

Sli~no se pona{ao i Velimir Ili},predsednik Nove Srbije. Bez obzira dali je tuèn ili je nekog tuìo, redovno senije pojavljivao u sudu.

Kada smo ve} kod poslanika, prote-klih godina je bilo dosta pri~e o kupo-vini zakona u parlamentu. Naravno, ni-kada nisu dokazane tvrdnje da su far-maceutska i duvanska industrija prekopojedinih poslani~kih grupa „gurale“pojedine amandmane na zakone, kojisu njima i{li naruku. Stranke su, zauz-vrat, verovatno dobijale neke donacije,{to nije bilo mogu}e proveriti, jer finan-siranje srpskih stranaka nikada i nijebilo transparentno, a o poslani~kommi{ljenju nije mogu}e raspravljati. Sli~-no je bilo i oko dono{enja pojedinih za-kona o gra|evinarstvu. Tajkuni su, uo-stalom, u Srbiji uvek ostajali ~istih ru-ku, jer je neko drugi radio prljav posaoza njih. Samim tim su i ostali nedodir-ljivi za zakon.

Sistem u Srbiji o~ito selektivno deluje- kada neko nije po volji politi~arima, on-da ostaje ekspresno i bez imovine i bezzvanja i bez slobode. A sistem koji je se-lektivan, a praksa je to uverljivo dokaza-la, nije efikasan i ko~i samog sebe. Samimtim, nezadovoljstvo naroda je ve}e.

Pi{u Aleksandar Rokni} i Nikola Tomi}

[ta sve ugroàva ustavni poredak Srbije

Odbrana Kosova i u zakletviPrilikom stupanja na du`nost, predsednik Republike pred Narodnom skup{tinom polaè zakletvukoja glasi: „Zaklinjem se da }u sve svoje snage posvetiti o~uvanju suverenosti i celine teritorijeRepublike Srbije, uklju~uju}i i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljud-skih i manjinskih prava i sloboda, po{tovanju i odbrani Ustava i zakona, o~uvanju mira i blago-stanja svih gra|ana Republike Srbije i da }u savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje du`nosti“.(~lan 114 Ustava Srbije)

Odredbe Ustava koje reguli{u poloàj predsednika Republikepisane su tako da se politi~ki sistem Srbijemoè definisati i kao polupredsedni~ki i kaoklasi~ni parlamentarni,u zavisnosti od toga kako se primenjuju

Po~asni naziv „biv{egpredsednika“Zakon o predsedniku Republike,usvojen decembra 2007, reguli{e iprava po prestanku mandata.

Pravo na po~asni naziv „biv{i pred-sednik Republike“, kao i pravo da pri-sustvuju dràvnim sve~anostima uskladu s protokolom, imaju svi pred-sednici Srbije, dràvne zajednice Srbi-je i Crne Gore, kao i SRJ - ali koji su izRepublike Srbije, i to od prvih vi{estra-na~kih izbora 9. decembra 1990. go-dine. Oni imaju pravo na naknadu pla-te u iznosu pune predsedni~ke platemaksimalno {est meseci nakon pre-stanka mandata, a na 80 odsto te pla-te do odlaska u penziju (ako se u me-|uvremenu ne zaposli). Ima pravo nakancelariju o dràvnom tro{ku, kao ina slu`beni automobil i voza~a. Godi-nu dana po prestanku mandata imapravo da ga obezbe|uje policija ilivojska, a nakon toga u zavisnosti odbezbednosne procene. Ima pravo nadiplomatski paso{ i pristup arhivamaiz perioda kad je bio predsednik. Ovaprava ne vaì u slu~aju predsednikakoji je razre{en du`nosti.

Nadle`nosti predsednika Republike na papiru i u praksi

Za po~etak, da otklonimo jednu ne-doumicu koja se malo-malo pojavi uovda{njoj javnosti, kao medijska te-ma u prazni~ne dane ili predmet }a-skanja na internetu. Ima li Boris Ta-di} pravo da se „tre}i put“ kandidujeza predsednika Srbije? Ima. Nedvo-smisleno mu to pravo omogu}avaUstavni zakon za sprovo|enje UstavaRepublike Srbije, u ~lanu 18: „Izborpredsednika Republike iz ~lana 3. stav2. ovog zakona smatra}e se prvim iz-borom u smislu ~lana 116. stav 3.Ustava“. A u ~lanu 116, stav 3 Ustavapi{e: „Niko ne moè vi{e od dva putada bude biran za predsednika Repu-blike“. Elem, kada je Boris Tadi} fe-bruara 2008. izabran za predsednikaRepublike, po slovu Ustavnog zako-na, kojim se precizira primena Ustava

Prava predsednikovog supru`nika

^lan 32. Supru`nik predsednika Republi-

ke koji je u radnom odnosu imapravo na odsustvo s rada dok iz-vršava protokolarne i drugedruštvene obaveze i za to vremeima pravo na naknadu plate u izno-su plate koju bi primao da radi nasvom radnom mestu. Sredstva zanaknadu plate obezbe|uju se ubudètu Republike Srbije.

^lan 33. Supru`nik predsednika Republi-

ke koji je u radnom odnosu imapravo da mu radni odnos mirujedok njegovom supru`niku trajemandat predsednika Republike, damu se vreme mirovanja radnog od-nosa ra~una u sta` osiguranja usmislu propisa o penzijskom i inva-lidskom osiguranju i da za to vrememese~no prima 20 odsto platepredsednika Republike. Sredstvaza mese~no osiguranje obezbe|u-ju se u budètu Republike Srbije, aosnovica doprinosa je zarada kojubi supru`nik ostvarivao na radnommestu na kome je radio pre miro-vanja radnog odnosa.

(Zakon o predsedniku Republike)

Da li su navija~ke grupe i nekoliko ekstremnih udruènja zaista glavni problem dràve

Koliko srpski politi~ari ne po{tuju institucije sistema,~iji su i sami integralni deo, najbolje pokazuje njihovodnos prema sudu, odnosno nepojavljivanje u sudnici

Prizor tokom poku{aja organizovanja gej parade 2010: Arhivska fotografija

Paljenje zgrade Ambasade SAD tokom nemira 2008: Arhivska fotografija

Foto:

Beta

Foto:

FoNe

t

Foto:

FoNe

t

Izme|u predsedni~kog i parlamentarnog sistema: Boris Tadi}

VII

DAN DRZAVNOSTI

D A N A S | s r e d a - ~ e t v r t a k , 1 5 - 1 6 . f e b r u a r 2 0 1 2 .s r e d a - ~ e t v r t a k , 1 5 - 1 6 . f e b r u a r 2 0 1 2 . | D A N A SVI

DAN DRZAVNOSTI

Manjak elasti~nogpatriotizma

Meho Omerovi}, poslanik Socijaldemokratske partije Srbije

Dosta je bilo zavaravanjai apatije

Odlu~uju}e pitanje - ulazak u EU, jeste zato danas i pitanje opstanka. Ne samo zbog toga dali }emo dobiti status kandidata nego da li mi uop{te znamo {ta ho}emo!? Taj cilj moramo ve-oma jasno definisati. Gra|anima smo du`ni obezbediti perspektivu jer nije to samo po sebi~lanstvo u EU. Ne}emo brzo u}i tamo, i to moramo otvoreno i jasno re}i gra|anima. Moramose okrenuti sebi. Potro{ene su sve velike re~i. Gra|anima je preko glave velikih, sudbonosnihtema... Ostala je samo jedna - kako normalno i pristojno ìveti, a ne preìvljavati? To je, presvega, kvalitet ìvota - ìvotni standard mora postati op{tedru{tveni cilj, odnos dràve i po-jedinca, organizacija vlasti, uslovi za puno ostvarivanje i za{titu svih prava... U tom kontek-stu, na unutra{njem planu moramo ja~ati ekonomiju i slabiti birokratiju, iznad svega. Ovojsiroma{noj Srbiji - podeljenoj na bezobrazno bogate i nepovratno siroma{ne - potrebna jemalobrojna ali zato efikasna dràvna administracija. Danas u ime dràve, partijski kadrovi ko-ji imaju CV od nekoliko strana sa raznih kurseva, kampova, okruglih stolova, politi~kih {kola,ali bez zavr{enog fakulteta, vedre i obla~e. To su oni ~ije ime nikada ne}ete pro~itati ni u jed-nim novinama, ne znate ni kako izgledaju, ali se pitaju za sve i ~esto odlu~uju. Takva nespo-sobna i bahata, korupciji sklona birokratija, nam je i do{la glave. Apatiju moramo zamenitinadom i verom da se moèmo promeniti.

Srbija je, naàlost, jako dugo na raskrsnici i to kakvoj!? Iz takve politi~ke petlje u kojoj sunam pravci spoljne politike SAD, EU, Kina, Indija, Rusija, nesvrstani... ne bi lako mogli iza}i nive}e dràve nego smo mi. Lutamo. Tumaramo traè}i pravac kojim bismo trebali dalje vodi-ti narod u neka bolja vremena i izvesniju i sre}niju budu}nost. Umorio se i narod i oni kojitraè izlaz za njega.

Ve} dvadeset i vi{e godina, iz jednoga u drugi vek, ne snalazimo se u svetu u kojem ìvi-mo. Da bi mali narodi opstali i o~uvali svoje dràve, moraju imati elitu - ljude koji prepozna-

ju taj svet, odnose u njemu, snagu velikih, moraju na}i i svoje mesto iz-me|u njih. Posebno je zna~ajno sagledati sopstvene vrednosti, ja~inu imogu}nosti kako da svoj interes uklopimo izme|u tih velikih. Jer poslo-vica kaè: „Kad slonovi vode rat strada trava, kad slonovi vode ljubavstrada opet trava“! Mi smo mala, siroma{na zemlja a volimo da o sebiimamo predstavu da smo ne{to bog zna {ta va`ni. Da se bez nas ni{tane moè niti sme, da u svetu samo od nas zavisi... Inatimo se sa svetom,delimo lekcije velikim a }utimo kada nas pred gostima u vlastitoj ku}ivre|aju. Moramo se probuditi i otrezniti. Suvi{e dugo kao razlog za na-{e proma{aje vidimo u nasle|u. Postaje ve} otu`no pozivanje na Milo-{evi}a kao glavnog krivca za sve. îni mi se ponekad da se pona{amopo onoj: „Pre rata nismo imali ni{ta a onda su do{li Nemci i uzeli namsve“. Zato je dana{nji trenutak preloman. Nemamo vi{e vremena za od-laganje i dono{enje te{kih odluka. Imali smo jako duga~ak grejs periodi ogromno poverenje, od 5. oktobra 2000. godine da uz bezrezervnupodr{ku najve}eg broja gra|ana radimo i re{avamo probleme. Taj sla-doled se istopio i do{li smo u situaciju da moramo jesti ne{to gorko, i toveoma brzo. Svaki lek ima taj ukus, a bez njega nema ni izle~enja! Uveksmo znali {ta ne}emo. Nikada nismo imali jasno definisan cilj oko kojegbi postojao konsenzus svih. Nije bilo saglasnosti oko najva`nijih nacio-nalnih i dràvnih pitanja. Nemoj da zavaravamo ni sebe ni druge. Haj-de da se prisetimo samo kako smo i u kakvoj atmosferi donosili neke odnajzna~ajnih deklaracija, na primer o Srebrenici, o Kosovu... Toboè smopokazivali nekakvo jedinstvo, samo da bi zadovoljili formu, a najve}ibroj je najiskrenije ne samo bio protiv nego i opravdavao, negirao ili ve-li~ao zlo~ine protiv kojih je glasao! Vrhunsko licemerje...

Kada bismo danas pitali gra|ane Srbije kog da-tuma se obeleàva Dan dràvnosti, mnogi se ve-rovatno ne bi setili na prvu loptu da je re~ o 15.februaru, ali bi zasigurno spomenuli nekada{njiDan Republike - 29. novembar, za koji sada ve}znaju da se vi{e ne obeleàva. Ovaj nekada naj-zna~ajniji dràvni praznik obeleàvao se naovim prostorima skoro {est decenija, sve dokzvani~no nije izbrisan iz „dràvnog kalendara“.Poslednji put u Srbiji je obeleèn pre deset go-dina, nakon ~ega je Savezna skup{tina ukinulaovaj praznik sredinom novembra 2002. godine.

Dan koji je ozna~avao neradne dane i pra-znovanje u {est nekada{njih jugoslovenskih re-publika, predstavljao je godi{njicu od kada je1943. doneta odluka o federalnom ustrojstvuJugoslavije u Jajcu na drugom zasedanju Anti-fa{isti~kog ve}a narodnog oslobo|enja Jugosla-vije (AVNOJ). AVNOJ je tada progla{en za vr-hovno zakonodavno i izvr{no dràvno telo, ko-je je donelo istorijske odluke o ure|enju Jugo-slavije, a kraljevskoj vladi je zabranjen povrataku zemlju. Odlukama ustavnog karaktera izgra-|eni su vrhovni dràvni organi jugoslovenskerepublike, pa je taj datum zato posle zavr{etkaDrugog svetskog rata 1945. obeleàvan nared-nih decenija kao dan stvaranja nove dràve.

Prvobitni naziv dràve, nakon drugog zaseda-nja u Jajcu, bio je Demokratska Federativna Jugo-slavija (DFJ), koji je promenjen 29. novembra 1945.na tre}em zasedanju AVNOJ-a u Beogradu u Fede-rativna Narodna Republika Jugoslavija (FNRJ). Ko-na~no, 7. aprila 1963. dràva je dobila ime Socijali-sti~ka Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ).

Prema tada{njem Zakonu o dràvnim pra-znicima, Dan Republike proslavljao se dva ne-radna dana, uz sve~ane akademije u glavnimgradovima jugoslovenskih republika i po~asneplotune, dok je 1964. ustanovljena i nagradaAVNOJ-a. Do 1997. godine 29. novembar seproslavljao kao dan se}anja na drugo zasedanjeAVNOJ-a, ali je potom po~eo da se praznuje kaodan kada je 1945. Jugoslavija i formalno prera-sla iz monarhije u republiku. Ova zamena zna-

~enja nastala je zbog kritike da je tada{nja Save-zna Republika Jugoslavija, koju su ~inile samoSrbija i Crna Gora, nastavila da obeleàva pra-znik nepostoje}e dràve, odnosno federacije{est republika, koja se raspala jo{ 1991. godine.

Na ovaj veliki dràvni praznik gradsko sta-novni{tvo mahom je odlazilo kod svojih ro|a-ka na selo na svinjokolje, dok su oni koji su osta-jali u gradu u svojim domovima na trpezamatih dana uglavnom imali prase}e pe~enje. To-kom praznovanja zakazivane su i mnoge svad-be, ljudi su odlazili u posete prijateljima, dok suprogram dràvnih televizija ~inile TV serije idokumentarne emisije posve}ene drugom za-sedanju AVNOJ-a u Jajcu. Tako|e, nadle`ni or-gani su po gradovima prire|ivali razne manife-stacije u znak obeleàvanja ovog dana.

Uporedo sa 29. novembrom, u Srbiji se neko-liko godina zvani~no proslavljao kao dràvni pra-znik i 27. april - Dan dràvnosti i ustavnosti Save-zne Republike Jugoslavije, dan kada je 1992. pro-gla{en ustav ove nove dràve poznat kao „àblja~-ki“. Ministarstvo rada, zapo{ljavanja i socijalnepolitike, me|utim, saop{tilo je 2007. da se taj danvi{e ne}e praznovati. Zakonom o dràvnim i dru-gim praznicima utvr|eno je da se kao Dan dràv-nosti Srbije praznuje Sretenje - 15. februar, pa jetime prestao osnov za praznovanje 27. aprila.

Ipak, pre ovih dràvnih praznika kojih se ve-lika ve}ina gra|ana se}a i danas, u vreme Kra-ljevine Jugoslavije neradnim danima obeleà-vao se 1. decembar kao Dan ujedinjenja Srba,Hrvata i Slovenaca. Na taj dan 1918. nastala jeKraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a progla{e-nje ovog ujedinjenja pod jednu monarhiju oba-vio je tada regent Aleksandar I Kara|or|evi} uime svog oca kralja Petra I. Desetak godina ka-snije, odnosno 3. oktobra 1929. dràva je pro-menila naziv u Kraljevina Jugoslavija, koja jepostojala sve do Drugog svetskog rata.

Kada je re~ o jo{ ranijem periodu, u Kneè-vini Srbiji „narodni“ praznici su zavedeni u vre-me vladavine kneza Mihaila Obrenovi}a, koji suzapravo bili dinastijski i dvorski praznici i deli-li su se na velike i male. Od 1879. kao Dan neza-visnosti i oslobo|enja slavio se 20. jun, odnosno2. jul po novom kalendaru. Na ovaj dan 1876.po~eo je rat sa Turskom, pod ~ijom se vla{}u Sr-bija nalazila pet vekova unazad.

Nakon {est godina Vojska Srbije je promenila svoj praznik, „pre-baciv{i“ se iz Prvog u Drugi srpski ustanak. Umesto 15. februa-ra, kada se obeleàva i Dan dràvnosti, a ~ime se ozna~ava po~e-tak Prvog srpskog ustanka, novi Dan Vojske Srbije od ove godi-ne obeleàva}e se 23. aprila. Tog dana, na Cveti, 1815. godine, uTakovu, na skupu vi|enijih stare{ina doneta je odluka o po~etkuDrugog srpskog ustanka za oslobo|enje Srbije od turske vlasti.

Promena datuma je bila iznena|enje, izme|u ostalog, jer politi~-ki i vojni zvani~nici ve} {est godina tvrde da je najlogi~nije da Vojskaslavi kada i dràva. Kao jedan od razloga za promenu datuma na-

vodi se taj da je bilo „previ{e“ da se na Sretenje obeleàva i po~etakPrvog srpskog ustanka, i Sretenjski ustav, kao i Dan Vojske, odno-sno da Dan dràvnosti zasenjuje Dan VS. Ina~e, odluku o novomdatumu praznika Vojske nedavno je potpisao predsednik Srbije Bo-ris Tadi}, i to na predlog ministra odbrane Dragana [utanovca.

Ministar odbrane Dragan [utanovac je povodom promenedatuma, citirao istori~ara Du{ana T. Batakovi}a, sada{njeg am-basadora Srbije u Francuskoj, koji je rekao da „Srbija nikada ni-je bila vojna hunta, pa nema razloga da istovremeno obeleàvaDan dràvnosti i Dan Vojske“.

Imaju}i u vidu da je ovo izborna godina promena vojnog pra-znika izazvala je spekulacije da je mo`da re~ o politi~koj odluci,kao i da je razlog novog datuma taj {to }e biti obeleèn nekoliko

nedelja uo~i parlamentarnih izbora. To je demantovano iz Mi-nistarstva odbrane Srbije. Dràvni sekretar Ministarstva odbra-ne Igor Jovi~i} negiraju}i politi~ku pozadinu promene datuma,rekao je da je to ministarstvo predloìlo datum novog Dana Voj-ske, imaju}i u vidu simboliku Drugog srpskog ustanka - da je,kao sloèn vojnodiplomatski i dràvotvorni projekat, doveo dooslobo|enja i priznavanja moderne Srbije kao dràve.

Iz Ministarstva odbrane je istaknuto da je razlog izbora 23.aprila za Dan VS taj {to je „Drugi srpski ustanak rezultirao pozi-tivnim ishodi{tem na duge staze“.

„Inicijalno on predstavlja vojni segment srpske istorije, ali ukasnijem periodu su usledile diplomatske i politi~ke aktivnosti,koje su dovele da se Srbija oslobodi vrhovne turske vlasti te Dru-gi srpski ustanak na odre|eni na~in predstavlja temelj za stvara-nje srpske dràve odnosno srpske vojske. Kao produkt te samo-stalnosti usledilo je stvaranje staja}e vojske i ustanovljavanjeGarde od 76 mladi}a „po stasu i ugledu“ iz najboljih seoskih ku-}a“, nagla{avaju iz Ministarstva odbrane.

Najpoznatiji dan vojske, koji se i ujedno i najduè zadrào je 22.decembar, Dan JNA. Interesantno je da je zapravo prvi praznik Ti-tove armije bio 21. decembar, odnosno Staljinov ro|endan, kao ida je posle razmimoilaènja Tita i Staljina, Dan JNA pomeren za

jedan dan, ~ime je obeleèn dan kada je Prva proleterska brigada,formirana u bosanskom gradi}u Rudo, krenula u prvu borbenuakciju. Poslednji put je proslavljen 22. decembar 1991. godine, ka-da je Slobodan Milo{evi}, povodom Dana JNA, nagradio pripad-nike JNA koji su u~estvovali u sukobima u Vukovaru.

Nova dràva, SR Jugoslavija, dobila je i novi Dan Vojske, 16.jun, kao se}anje na dan kada je 1876. godine, potpisan tajni spo-razum izme|u Srbije i Crne Gore u ratu protiv Turaka. Taj pra-znik je slavljen do nezavisnosti Srbije i Crne Gore 2006.

„Moj na~in {ale je da govorim istinu. Istina je najsme{nija stvar na svetu“

(Bernard [o)

Premisa: javno pravo je ono koje se ti~e dràve,javnoga interesa, odnosno celine dru{tvene za-jednice, u krajnjoj liniji svih gra|ana. Evo ne-kih oblika i mogu}ih uzroka njegovog malteneuobi~ajenog, nepodno{ljivo opasno niskog rej-tinga u Srbiji:

1. Zato {to doma}e pravo, uop{te uzev, nijedovoljno objektivno, nije optimalno pravedno,niti postojano, ~esto je nejasno, protivure~no,zbrkano, praznjikavo, pruàju}i {ansu pukomarbitrarnom pona{anju.

2. Zato {to na na{em tlu decenijama svesno- ~as autoritarno, ~as demago{ki - nije usposta-vljan zaokruèn pravni sistem, koherentan ikonzistentan; koji bi se zatim usavr{avao i do-gra|ivao. îji bi demokratski ustav i delotvor-ni zakoni jednako vredeli i za vlast i za gra|ane.

3. Zato {to je ovda{nje javno pravo u neza-nemarljivom delu neprimenjivo, a i ono {to jeprimenjivo ~esto se ne primenjuje, odnosno ne-dosledno, selektivno ili izvrnuto se primenjuje,zbog: 1) skandaloznog nivoa op{te i pravne kul-ture, zabrinjavaju}e neprosve}enosti, lenjosti iinertnosti; 2) slabe ekonomske podloge; 3) zbognejakih, nepouzdanih (ili ~ak nepostoje}ih, od-nosno samo fasadnih) kontrolnih mehanizamaslu`benog (ne)postupanja - {to ra|a, poredostalog, nesagledivu korupciju; 4) jake, razgra-nate i preterane birokratije na razli~itim poli-ti~ko-teritorijalnim nivoima, r|ave kadrovskepolitike i neusavr{avanja i ina~e brojnih ne-kompetentnih javnih slu`benika; 5) zbog ra{i-renog straha od reda, izvesnosti i prozra~nostionoga {to mnogi sada „ispod ita „ mute.

4. Zato {to su najvi{e pravne {kole u Srbijiskoro bez izuzetka prebukirane u svakom po-gledu - kadrovski, programski, studentski... -teè}i u prvome redu kvantitetu (i sopstvenomodrànju), a ne kvalitetu. Uostalom, jem~im dadanas u Srbiji ima nedovoljno sposobnih ispremnih, evropski obrazovanih pravnika.

5. Zato {to je pravo kao sistem vrednosti na-merno postavljen daleko ispod nacionalnih,politi~kih, ekonomskih, tehni~kih (i nekih dru-gih, mo`da i versko-crkvenih, pa i usko lokal-nih?!) parametara; re~ju, zbog potcenjivanjaprava, pravni~kog zanata i pravne nauke, po-sebno.

6. Zbog manjka elasti~nog pravnog patrio-tizma koji se surogatski katkad zamenjuje prav-nim nacionalizmom, ~ak mestimice i {ovini-zmom (analogija sa poznatim banjalu~kim go-vorom Zorana \in|i}a). Pravni patriotizam jenaro~ito vaàn kod: 1) o~uvanja i negovanjaupori{nih ta~aka respektabilne doma}e javno-pravne tradicije, prevashodno tekovina korife-ja pravni~ke misli (Tome @ivanovi}a, \or|aTasi}a, Slobodana Jovanovi}a, Laze Kosti}a,Radomira Luki}a i drugih); 2) otvorenosti zaprilago|eno - umesto nekriti~kog - prihvatanjai primene boljih i savremenijih uporednih i me-|unarodnih pravnih standarda i solucija, nadobrobit, blagostanje doma}eg miljea, prava isloboda gra|ana pre svega.

7. Zbog paralelnih, u mnogim sferama, i„spoljnih“, institucionalnih i „unutra{njih“, popravilu relativno sna`nijih vaninstitucionalnihtokova.

8. Zbog preovla|uju}eg mentaliteta ljudi sana{eg podru~ja: ra{irena preosetljivost, svoje-tljivost, romantizam i mitomanija kombinova-ni sa zabludom o pravnoj normi kao „efemer-noj“, „tro{noj“, „papirnatoj“, time i neobave-zuju}oj.

9. Zbog sijaset dokaza da je javno pravo u Sr-biji umnogome pod odlu~uju}im politi~ko-par-tijskim, tajkunskim, korporacijskim, koterij-skim ili ~ak li~nim mo}ni~kim uticajem. Uklju~nim momentima i delikatnim odnosima,pojedinci, odnosno razli~ite interesne grupe su- po svemu sude}i - ja~i od prava, tako da tajnormativni ~ar{av u takvim slu~ajevima presta-je da bude dostojan da se pravom nazove.

10. Zato {to u javnosti nije sazrela svest, ne-ma kriti~ne mase da shvati a legitimne politi~-ke volje da pokrene i sprovede ideju, saznanjeda je sr` prava u povezivanju i oplemenjivanjusu{tina pojava koje ure|uje - u povezivanju ioplemenjivanju koje je realno, skladno, praved-no, nediskriminatorsko, moralno, sigurno iunapre|uju}e, i po op{te dobro i po gra|ane.

Nije zgoreg podsetiti i na dva univerzalnapostulata: 1) ako je (kako neki vele) pravo po-stalo poslednjih decenija nova religija, onda tre-ba tragati, ulagati napor ka sa~injavanju makarnacrta obrisa elemenata jedne druga~ije bibli-je; 2) ako pravo (kao i bog) nije u nama, neuspe(mo) li da se useli u na{ um i srce - ondadoista i ne postoji. Uzgred, par upozorenja: a)~uvajte se onih koji kaù: „da, to je formalno-pravno tako, ali...“ - oni verovatno duboko pre-ziru i samo pravo i trenutnog sagovornika; b)nemojte ba{ svakad biti prirodni, ve} ~ove~ni:jer, pravo je uistinu dru{tvena pojava, ljudskakreacija, a „sve {to je ljudsko nije i prirodno“.

Vudi Alen, kroz jednog svog frustriranogfilmskog junaka, re~e - parafraziram: „Kad po-rastem, bi}u talac“. Otuda i poruka za mnogeovda{nje javne kvazipravni~ke likove: da u za-po~etoj i narednim godinama budu taoci nanekom presti`nom pravnom fakultetu, odno-sno uglednoj pravosudnoj akademiji - mo`datom prilikom tamo i nau~e ne{to korisno.

Zoran R. Tomi}, profesorPravnog fakulteta u Beogradu

analizira za Danasoseku javnog prava u Srbiji

Srbija je, naàlost, jako dugo na raskrsnici i to kakvoj!? Iz takvepoliti~ke petlje ukojoj su nampravci spoljne politike SAD, EU, Kina, Indija, Rusija, nesvrstani... ne bi lako mogliiza}i ni ve}e dràve nego smomi. Lutamo. Tumaramo traè}i pravac kojim bismo trebali dalje voditi narod u neka bolja vremena i izvesniju i sre}niju budu}nost. Umorio se i narodi oni koji traè izlaz za njega

Pi{u Bojan Cveji} i Ivana Pej~i}

Dràvni praznici preprogla{enja 15. februara za Dan dràvnosti u Srbiji

Promenjen Dan Vojske

Datumi iz devedesetihSve biv{e republike iz nekada{nje SFRJ za praznike svojih vojski uzelesu datume iz vremena kada su one nastale u prvoj polovini devede-setih godina. Dan Vojske Crne Gore je 7. oktobar, Hrvatske 28. maj,Slovenije 15. maj, Armije Republike Makedonije 18. avgust, ArmijeBiH 15. april a Vojske Republike Srpske 12. maj.

Dani srpske kuhinjeMinistarstvo odbrane je saop{tilo da }e povodom obeleàvanja Danadràvnosti, do subote, organizovati Dane srpske kuhinje u Centralnomdomu Vojske Srbije, Restoranu VJ u [trosmajerovoj ulici u Zemunu, Ho-telu „Bristol“ i Restoranu „Kneèv lad“ u Ulici Rakovi~ki put. Gra|ani ipripadnici sistema odbrane ima}e priliku da probaju tradicionalne srp-ske specijalitete spremljene na „vojni~ki na~in“, uz po{tovanje tradici-onalnih receptura i standarda, navodi se u saop{tenju.

Nastavlja seobeleàvanje biv{egDana republike

Iako se zvani~no Dan Republike - 29. novembar ne sla-vi ve} godinama, ipak, mnogi jugonostalgi~ari {irombiv{e dràve obeleàvaju ovaj dan u druga~ijim forma-ma i na neformalne na~ine. Pro{le godine se tako, naprimer, u bosanskom gradi}u Jajcu okupilo vi{e stotinaljudi tim povodom, kada su se mogle videti i ~uti paro-le „Danas je Dan Republike“ i „Druè Tito, mi ti se ku-nemo“, {to su predstavnici nekada{njih jugoslovenskihrepublika pevali zagrljeni. Delegacije iz {est republikapoloìle su vence i cve}e na spomenik oslobodiocimaJajca, a nakon toga proslava je bila nastavljena na pla-tou ispred muzeja AVNOJ-a, gde je lokalni rok bendmuzikom i pesmama evocirao uspomene na JosipaBroza Tita i Jugoslaviju. Organizatori ove manifestacijeponosno tvrde da ovaj doga|aj iz godine u godinu oku-plja sve vi{e posetilaca.

Skoro {est decenija proslavljan 29. novembar

Ustav Kraljevine Srba,Hrvata i Slovenaca 1921.

Ustav KraljevineJugoslavije 1931.

Ustav SR Srbije 1963.

Ustav Republike Srbije 1990.

Ustav SR Srbije 1974.

Ustav NR Srbije 1947.

Foto:

FoNe

t

Demonstracija obu~enosti: Pokazna ve`ba VS

s r e d a - ~ e t v r t a k , 1 5 - 1 6 . f e b r u a r 2 0 1 2 . | D A N A SVIII

DAN DRZAVNOSTI

Mo`da neke dràve poput Velike Britanije moguda zasnivaju modernu politi~ku istoriju na ne-pisanom ustavu i srednjevekovnoj povelji Mag-na karta, ali postkomunisti~ka scena Srbije neo-bja{njiva je bez previranja povodom pisanja, do-pisivanja ili prepravljanja najvi{eg akta. Tako sudavnu 1990. godinu obeleìli zahtevi tada{njeopozicije i jednog od njenih lidera - DragoljubaMi}unovi}a - da se prvo raspi{u izbori za usta-votvornu skup{tinu, koja }e doneti ustav novoggra|anskog dru{tva, umesto dotada{njeg soci-jalizma. Ustavnom temom bavio se i mladifunkcioner Mi}unovi}eve Demokratske stranke- Zoran \in|i}, navode}i u seriji ~lanaka sabra-nih u knjizi „Jugoslavija - sve}a koja gori sa dvakraja“, da je u jednoj zemlji suveren onaj ko imaustavna ovla{}enja da uvede vanredno stanje.Vladaju}i socijalisti Slobodana Milo{evi}a po-stupili su suprotno, prvo su usvojili Ustav Srbi-je u septembru 1990. pa raspisali prve postko-munisti~ke izbore u Srbiji pravdaju}i to dràvo-tvornim razlogom - spre~avanjem raspada ze-mlje, odnosno otcepljenje Kosova i Vojvodine,ili kako se to tada govorilo, bore}i se protiv svo-|enja na beogradsku nahiju. Dve godine kasni-je, zajedno sa crnogorskim socijalistima, u apri-lu 1992. doneli su i Ustav SR Jugoslavije, koji ni-ko nije tako dosledno i uporno kritikovao kaoVojislav Ko{tunica, lider DSS koja se te godine iizdvojila iz DS.

„@ablja~ki ustav“ i „kako re~e Valtazar Bogi-{i}, {to se grbo rodi, vrijeme ne ispravi“, glasilisu omiljeni Ko{tuni~ini izrazi tokom javnih na-stupa devedesetih godina, ali upravo mu je tajUstav SRJ na neki na~in omogu}io dolazak navlast - Milo{evi} ga je promenio ustavnim zako-nom tako da se predsednik bira na direktnim iz-borima, na kojima ga je pak Ko{tunica porazio2000. „Ustav je potreban vlastodr{cu da pomo-}u njega reguli{e neke instrumente vlasti“, go-vorio je tih godina i politikolog Slobodan Samar-dì}, kasnije Ko{tuni~in blizak saradnik tokompremijerskog mandata u kome je u novembru2006. Srbija dobila novi Ustav. Samardì}ev stavse devedesetih godina odnosio na akt donet „bez{iroke politi~ke saglasnosti“, a ona je s obziromda je 240 od 250 poslanika Skup{tine Srbije

2006. podràlo vaè}i Ustav, sredinom dvehilja-ditih trebalo i te kako da postoji.

Me|utim, u najnovijoj polumemoarskojknjizi „Za{to Srbija, a ne Evropska unija“, Ko-{tunica o tom doga|aju ne govori iz perspektivete saglasnosti, nego naprotiv iznosi da je na do-no{enje tog najvi{eg akta, tada partnerski DS(koji se ne pominje izri~ito imenom) delovaoprikriveno subverzivno i da je za dono{enje naj-zaslu`niji narod. „I zaista da Ustav nije donet, tobi bio brodolom srpske nacionalne politike...Najpre, veoma je va`na ~injenica da je jednastranka, koja se formalno zalagala i glasala zaUstav, za vreme referenduma imala zatvorenestrana~ke gradske odbore, koji su trebali da ~la-nove stranke i simpatizere pozovu da glasaju zanovi Ustav. Jo{ su karakteristi~nije izjave funk-

cionera te stranke, koji su tokom glasanja na re-ferendumu medijima saop{tavali da nije uop{tebitno ako se novi Ustav ne donese... Drugog da-na referenduma zamolio sam patrijarha da li~-no glasa i pozove narod na referendum. Patri-jarh Pavle, dugogodi{nji episkop ra{ko-prizren-ski, prepoznao je va`nost trenutka i svojim gla-som sna`no doprineo da dobijemo Ustav. Od ta-da u delu politi~ke javnosti, stalno se traì povodza promenu Ustava. Zapravo ideja je da umestoUstava koji je doneo srpski narod, dobijemo bri-selski Ustav“, pi{e Ko{tunica u knjizi.

Dosad najkonkretniju akciju u pravcu pro-mene Ustava iz 2006. preduzeli su naprednjaci -stranka ~iji je poloàj upravo na utemeljen na tu-ma~enju ustavnih odredbi da mandat pripadaposlaniku, a ne stranci, po{to se dosad nisu po-javili na izborima, nego su nastali otcepljenjemod SRS. Pro{log januara vo|a naprednjaka pre-dao je Skup{tini peticiju od preko trista hiljada

potpisa gra|ana koji traè promenu Ustava, presvega prekrajanje Skup{tine, tako {to bi se brojmesta sa 250 prepolovio na 125. Potpise je sim-boli~no predao radnik Kolubare, o njima se iz-ja{njavao i Odbor skup{tine za ustavna pitanja,ali inicijativa nije zaìvela.

Sada, godinu dana kasnije, pred prole}ne par-lamentarne izbore, promena Ustava postalo je jed-no od pitanja u kampanji, a zalaganje za promenuUstava najavljuju svi sem DSS i SRS. Predsednicaparlamenta iz redova SPS Slavica \uki} Dejano-vi} tako smatra da je Srbiji neophodna promenaUstava, a da postupak za izmenu nije pokrenut uovom mandatu jer nije bilo dvotre}inske ve}ine.

Poslanik DS Bo{ko Risti} navodi da je izmenaUstava nu`na zbog decentralizacije, definisanjapokrajinske autonomije, novog izbornog sistema,ograni~avanja imuniteta za dràvne funkcionere,a ukoliko se postigne politi~ki dogovor mogu}esu promene preambule o Kosovu, {to bi sve za-jedno moralo da se potvrdi na referendumu.

Predsednik LDP êdomir Jovanovi} izjavioje jesenas na obeleàvanju petogodi{njice Usta-va Srbije, da LDP-u smeta ambicija pisaca Usta-va da ceo akt svedu na preambulu koja je izgo-vor za niz gre{aka, poraza i unutra{njih podelakoje gu{e normalan ìvot u Srbiji. „Svaki dan jedokaz koliko smo bili u pravu kada smo kritiko-vali Ustav“, smatra on, a sli~an stav ima i SPO.Ustav „zbog besmislene preambule koja ne po-{tuje realnost i sve {ta se de{ava na Kosovu ko~idalje evropske integracije Srbije“, veli Aleksan-dar Jugovi} iz ove stranke.

Poslanica LSV Aleksandra Jerkov je podseti-la da je njena partija 2006. bila usamljena u po-zivu na bojkot ustavnog referenduma, ali da sedanas pokazuje da je Ustav „lo{ za gra|ane Sr-bije, Vojvodine i Kosova“ i da je u neskladu sarealno{}u i potrebama dru{tva.

Shodno programu URS, Mla|an Dinki}, liderove grupacije, zalaè se promenu Ustava, kojombi se dao osnov za dalju decentralizaciju, ali nerazra|uje posebno ovu temu.

Radikali pak, tvrde da nijedna ozbiljna dràvane menja sopstveni Ustav pet godina od progla-{enja pa ne bi trebalo da to ~ini ni Srbija, poseb-no zato {to za to nema politi~kog konsenzusa.

ObeleàvanjeU galeriji Narodne biblioteke Srbije izlo-`bu „Srbija na karti Evrope i sveta“ otvarapremijer Mirko Cvetkovi} u prisustvupredstavnika parlamenta i Vlade Srbije,~lanova diplomatskog i vojno-diplomat-skog kora, kao i predstavnika me|unarod-nih organizacija i institucija kulture, nauke,prosvete i umetnosti iz ~itave Srbije.

Izlo`bu u Arhivu Srbije „Srbija - trajanjei pam}enje: izbor dokumenata iz ArhivaSrbije“ otvara predsednica Skup{tine Sr-bije Slavica \uki} Dejanovi}. Izlo`ba pred-stavlja neke od najdragocenijih dokume-nata nacionalnog arhiva, poput De~anskepovelje iz 1330. godine, dokumenata pa-trijarha Arsenija arnojevi}a, Jovana Raji-}a, vo`da Kara|or|a, kneza Milo{a Veli-kog i Ustava Kneèvine Srbije iz 1835. go-dine. Bi}e izloèni i proglas kneza Mihailao turskom ustupanju gradova, bele`niceLaze K. Lazarevi}a, rukopis Branislava Nu-{i}a, dokumenta Milutina Milankovi}a, Ni-kole Pa{i}a, Jovana Cviji}a, telegram o ob-javi rata Austrougarske Kraljevini Srbiji,kao i predmeti iz zaostav{tine ubijenogpredsednika Vlade Srbije Zorana \in|i}a.

Izlo`bom „Za ljubav otad`bine - patri-otizam u srpskoj kulturi 18. veka“, kojomse otvara galerija Matice srpske u NovomSadu, vizuelizuju se fenomeni patrije i pa-triotizma, njihovo mesto u srpskoj kulturii umetnosti 18. veka, obja{njavaju se zna-~enja, ali i transformacije koje su ova dvapojma doìvela u shvatanjima ljudi dobabaroka i prosvetiteljstva. Izlo`bu otvaraministar kulture, informisanja i informaci-onog dru{tva Predrag Markovi}.

Izlo`be su otvorene i u Kragujevcu,gde je u Narodnom muzeju postavku„Srbija kroz vekove“ otvorio ministar ra-da i socijalne politike Rasim Ljaji}, kao i uVranju, Ni{u i â~ku. Ovo „nisu samo iz-lo`be, ve} izuzetno retka prilika da vidi-mo kulturna dobra koja simbolizuju na-{u dràvnu i njenu bogatu pro{lost“, re-kao je Ljaji}.

Kraljica Elizabeta~estitala Tadi}u

Britanska kraljica Elizabeta II uputilaje predsedniku Srbije Borisu Tadi}u~estitku povodom Sretenja, Danadràvnosti Srbije. „Veliko mi jezadovoljstvo da Va{oj ekselencijipo{aljem moje ~estitke povodomva{eg nacionalnog praznika, zajednosa mojim najboljim eljama za sre}u iprosperitet vladi i narodu Srbije uovoj godini“, pi{e u ~estitki kraljice.

Narodni, briselski ilipartijski dokument

Pi{e Jasmina Luka~

U knjizi „Za{to Srbija, a neEvropska unija“, Vojislav Ko{tunica iznosi da je na dono{enju Ustava, tada partnerski DS, delovao prikriveno subverzivno

Saglasni da se ne slaù: Progla{enje Ustava 2006. u Skup{tini Srbije

Foto:

Stan

islav

Milo

jkovi}

DANAS sreda - ~etvrtak, 15 16. 2012. DAN DRZAVNOSTI · ka, dono{enjem prvih ustava i prihvatanjem odlu-ka Berlinskog kongresa (1878) - kojima je Srbija kona~no, nakon vekovne Osmanlijske

Documents