Top Banner

Click here to load reader

D ILEME I PROBLEMI PRI VEŠTAČENJU PROFESIONALNOG GLASA

Dec 30, 2015

ReportDownload

Documents

hayes-snow

D ILEME I PROBLEMI PRI VEŠTAČENJU PROFESIONALNOG GLASA. Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ” Železnice Srbije ”. Lj . I gnjatović , B.Leštanin , D.Filipovi ć. CILJ RADA. - PowerPoint PPT Presentation

  • DILEME I PROBLEMI PRI VETAENJU PROFESIONALNOG GLASA

    Zavod za zdravstvenu zatitu radnika eleznice Srbije

    Lj.Ignjatovi, B.Letanin, D.Filipovi

  • CILJ RADA

    Cilj rada je da ukae na dileme i probleme pri vetaenju profesinalnog glasa, koje moemo prevazii samo uz maksimalno angaovanje fonijatra i dobro poznavanje problema glasa vokalnih profesionalaca.

  • HUMANI GLAS I FONACIJAZnaaj humanog glasa u savremenom drutvu je izuzetno velik, sobzirom da predstavlja primarni nivo komunikacije.

    Koncept psihosomatskog jedinstva etiologije i patogeneze uslovio je saznanje da praktino svi sistemi organizma utie na nastanak, odravanje ali i poremeaje fonacije.

    Za normalnu fonaciju neophodan je optimalni sklad, odnosno neurofizioloka integracija reciprono uslovljenih funkcija respiratornih, fonatornih, rezonatornih i artikulacionih miia.

  • DISFONIJA I AFONIJADisfonija (promuklost) je opti naziv za poremeaje glasa po jaini, visini i boji i predstavlja akustiku percepciju poremeenih vibracija glasnica.

    Afonija je potpuni gubitak glasa.

  • Osnovni uzroci disfonija

    insuficijencija glotisne okluzijepromena u masi jedne ili obe glasniceneadekvatne promene subglotisnog vazdunog pritiska

  • Promuklost je simptom brojnih ORGANSKIH OTEENJA:zapaljenski procesi sluznice larinksa i glasnicamiine pareze i neurogene paralize larinksaalergije i stanja gornjih i donjih disajnih putevaoteenja sluhakongenitalne malformacije larinksa i glasnicaendokrinoloki poremeajitumori larinksa, organa vrata ili toraksaporemeaji nervnog sistema

  • Posebnu grupu uzroka predstavljaju FUNKCIONALNI FONACIJSKI POREMEAJI:FONOPONOZE(hiperkinetska i hipokinetska disfonija)FONONEUROZE(psihogena disfonija ili afonija)DISFONIJE UZROKOVANE VORIIMA, POLIPIMA I KONTAKTNIM GRANULOMIMA GLASNICA

  • PROFESIONALNI ETIOLOKI FAKTORIEKSTREMNO NAPREZANJE GLASA(glasnost ili preglasnost, rad u buci, namerne transformacije glasa, loa vokalna tehnika, pevanje izvan glasovnog raspona)EKSPOZICIJA HEMIJSKIM MATERIJAMA(iritacija gasovima, parama, prainom)NEPOVOLJNI MIKROKLOMATSKI FAKTORIHRONINI STRESPREKOVREMENI RADNeophodni su nam jo i podaci o nekontrolisanom zamaranju, premorenosti, nedovoljnom spavanju i o konzumiranju alkohola i duvana.

  • etiri nivoa vokalne upotrebe (po Koufmanu i Isaksonu)

    I nivo - ELITNI VOKALNI PROFESIONALCI- operski i drugi pevai i glumci- kod njih neznatna promena glasa ima teke profesijske poslediceII nivo - VOKALNI PROFESIONALCI - predavai, svetenici, telefonski operateri- kod kojih umereno oteenje glasa moe spreiti profesijsku aktivnostIII nivo - NEVOKALNI PROFESIONALCI- nastavnici, advokati, sudije, doktori, biznismeni, recepcioneri- teko oteenje glasa moe spreiti profesijsku aktivnostIV nivo - NEVOKALNI NEPROFESIONALCI- sva ostala zanimanja, slubenici i radnici- kvalitet njihovog glasa nije od presudnog znaaja za zanimanje, ali je vaan za komunikaciju.

  • Ova klasifikacija je danas prihvaena, uz sve kritike i mogunosti promenjivosti nivoa vokalne upotrebeOVA PODELA JE OSNOV, ALI PRIPADNOST NIVOU VOKALNE UPOTREBE NE MOE SE POSMATRATI POJEDNOSTAVLJENO

    NEKA ZANIMANJA NISU UVEK U ISTOM NIVOU VOKALNE UPOTREBE (npr. svetenici nivou I /nivou III )

    U POJEDINIM ZEMLJAMA SE DOPUTA ZAMENA NEPOSTOJEEG ZANIMANJA SA ZANIMANJIMA ADEKVATNIH VOKALNIH OPTEREENJA

  • Ko vri procenu profesionalnog oteenja glasa?Ekspertski timProcenu da li se radi o profesionalnom oteenju glasa daju specijalisti medicine rada, ali na osnovu fonijatrijske obrade i miljenja koje treba da ima karakter ekspertize

    Ekspertski tim ine: fonijatar, glasovni i govorni terapeut, glasovni i govorni pedagog, koji se moe proiriti lekarima drugih specijalnosti.

  • Pri izradi ekspertize fonijatar treba da odgovori na nekoliko pitanja:

    Da li je u pitanju profesijom uzrokovan poremeaj glasa?Da li je poremeaj glasa posledica bolesti drugih organa i sistema koji utiu na glas?Da li je poremeaj glasa posledica zloupotrebe ili pogrene upotrebe glasa i govora?Da li je nastali poremeaj doveo do gubitka ili oteenja samo profesijskih zahteva, ili i do gubitka ili oteenja opte komunikacijske sposobnosti?Da li poremeaj glasa i u kojoj meri uzrokovao poremeaj komunikacije kod osoba koje nisu vokalni profesionalci?

  • Da bi formirali ekspertsko miljenje moraju se u obzir uzeti:

    vrste glasovnih i govornih aktivnosti

    psiholoki, socioloki i mikroklimacki faktori

    utvrditi reverzibilnost-ireverzibilnost promena u larinksu i glasu

    utvrditi stanje opteg zdravlja i svih sistema koji uestvuju u fonaciji i artikulaciji.

  • KLINIKA PRAKSAKONTRAVERZEU klinikoj praksi nije uvek lako izdiferencirati primarne od sekundarnih uzroka poremeaja fonacije, odnosno da li je organski uzrok doveo do poremeene fonacijske funkcije ili su poremeeni fonacijski automatizmi prouzrokovali nastanak organske promene.

  • KONTRAVERZEKontraverze su prisutne u objanjenju, prevenciji i leenju:insufincijencije protektivne sfingterske funkcije larinksa ali i iznenadnih kontrakcija i spazama

    oboljenja miia i zglobova larinksa sa ogranienom pokretljivou ili bez nje

    mehanizama ispoljavanja metabolikih, endokrinolokih i imunolokih oboljenja u larinksu.

  • KONTRAVERZEjo uvek postoje neslaganja u suptilnim mehanizmima povratne sprege sluha i govora, kao i funkcionisanju susednih struktura na koje larinks indirektno utie

    pokreti respiratornih miia mogu uticati na larinks i artikulacijski prostor, ali i obrnuto.

  • AUDITIVNO-VOKALNI SISTEMDiferencijalnodijagnostiki postupak u otkrivanju uzroka promuklosti odreen je u svetlu injenice da je fonacija integralna, kompleksna funkcija celokupnog organizmaKao polaznu taku uvek treba imati u vidu da audio-vokalni sistem ini anatomsku osnovu veoma sloenog procesa interpersonalne komunikacije.Ulazni deo ini auditivni aparat, izlazni deo ini vokalni aparatCentralni deo ovog sistema, ije funkcionisanje je zasnovano na integritetu velikog broja, delom paralelnih, delom sekvencijalnih modanih operacija, najmanje je razjanjen.

  • Savremena laringologija zahteva balans izmeu modernih, tehnoloki visokorazvijenih dijagnostikih metoda i nezamenjivog klasinog pristupa zasnovanog na sveobuhvatnoj anamnezi.LABORATORIJA GLASA - centar za leenje poremeaja interpersonalne komunikacije- optimalni set dijagnostikih postupaka ANAMNEZA I KLINIKI OTORINOLARINGOLOKI I FONIJATRIJSKI PREGLEDPSIHOAKUSTIKA ANALIZAENDOVIDEOLARINGOSTROBOSKOPIJATRANSNAZALNA FIBERLARINGOSKOPIJAOBJEKTIVNA AKUSTIKA ANALIZAOBJEKTIVNA ANALIZA AERODINAMIKIH PARAMETARA SUBJEKTIVNA PROCENA KVALITETA SOPSTVENOG GLASA

  • PRAVILO VIZUELIZACIJE LARINKSA U sluaju promuklosti za validno ekspertsko miljenje do TRI MESECA naini endoskopska vizuelizacija larinksa, i to direktnom laringomikroskopijom ili/i endovideolaringostroboskopijom ili/i transnazalnom fiberlaringoskopijom(American Academy of Otolaryngology-Head and Neck Surgery Foundation)

    PRAVILO SEDMICA ( 7 dana, 7 nedelja, 7 meseci )

  • Da li se oteenje glasa izazvano profesionalnim tetnostima moe uvrstiti u kategoriju profesionalnog oboljenja, povrede na radu ili bolesti u vezi sa radom?

    U SrbijiPravilnik o utvrivanju profesionalnih bolesti u Srbiji (2003.) nije uvrstio trajna oteenja glasnica kao posledicu profesijskog oteenja glasa.

    Prema tome disfonija se prema vaeim propisima ne moe smatrati profesionalnim oboljenjem u zakonskom smislu.

  • ZEMLJE U OKRUENJUIsto kao kod nas.Jedino u Hrvatskoj se na Listi profesionalnih oboljenja nalaze trajne promene na glasnicama- sledi i kritika da samo nalaz u larinksu ne sme biti jedini faktor za procenu- uslovi za punu verifikaciju po njihovim propisima su endoskopski dijagnostikovani vorii i/ili fibrozacija vibratornog dela glasnica nastale na poslovima pri kojima je potreban poseban napor glasnica tokom rada (1998. i 2007.).

  • ZAKLJUAKDisfonija po preporukama Svetske zdravstvene organizacije nije uvrena u grupu bolesti u vezi sa radom.

    Akutna oteenja glasnica nastala delovanjem profesionalnih tetnosti koja uzrokuje privremenu spreenost za rad, odnosno kada su anamneza, indirektna laringoskopija i eventualno neka od endoskopija dovoljni za dijagnozu, mogu se smatrati povredom na radu u Zakonskom smislu.

    Radna sposobnost osoba sa oteenom funkcijom glasa je limitirana za sve delatnosti koje zahtevaju intaktan glas.

  • ZAKLJUAKProblemi i dileme pri klasifikaciji profesijskog oteenja glasa nastaju zbog:

    NEDOVOLJNO PRECIZNE ZAKONSKE REGULATIVE

    NEPOSTOJANJE KONSENZUSA MEU FONIJATRIMA

    NEDOVOLJNA KOMUNIKACIJA IZMEU MEDICINE RADA I FONIJATRIJE

Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.