Čitanka ,,Kreativni Centar''

^ITANKA

za prvi razred osnovne {kole

Vodi~

zadatak

crtamo i bojimo

seti se {ta smo nau~ili

glumimo

pi{emo

gramatika

kwi`evnost

govorna ve`ba

re{avamo

istra`ujemo

smisli, ispri~aj i napi{i

re~nik

2

Uputstvo

U ~itanci ovoj ima divnih pri~a i pesama,

one nude radost tebi, uzbu|ewa svima nama.

Mo`e da ti neko ~ita ‡ tada slu{aj i u`ivaj;

kad ti ~ita{, tada kazuj kao da je tvoj do`ivqaj.

Vaqa da ih obja{wava{ kako si ih razumeo,

da navede{ ose}awa koja tad si do`iveo.

Mo`e{ da ih prepri~ava{ ‡ od po~etka, naduga~ko,

mo`e{ nekad i od kraja, telegrafski, vrlo kratko.

^ini mi se da }e biti ipak ovo najva`nije

‡ da prona|e{ tajne koje pesma ili pri~a krije:

lepe re~i, lepe slike i likove zanimqive,

va`ne misli i poruke, doga|aje uzbudqive.

Neki draguq vaqalo bi i napamet da nau~i{

i pone{to da nacrta{, da otpeva{ il’ odglumi{.

Izmisli im drugi naslov, po~etak il’ drugi kraj,

pro{iri ih, dodaj strofu, lik il’ neki doga|aj.

Od pesmice gradi pri~u il’, recimo, tekst za glumu,

biraj re~i kao biser ‡ imaj uvek to na umu.

SVAKO IMA GOVOR SVOJ

Za{to }uran pu}puri~e,

Za{to vo~i} ri~e,

Za{to guska ga~e,

A magarac wa~e?

Za{to maca ka`e ‡ mau,

Za{to kuca veli ‡ vau?

Svako ima govor svoj,

Kao i ti, mili moj.

Milica Bingulac

1.

4

Simeon Marinkovi}

MI[IN PAS

Evo kako Mi{a ume

pse}i govor da razume:

Kad pas sedne, glavu digne,

tad zavija:

„Au, au, usamqen sam,

to ne prija“.

Kad uz mene ska~e, laje,

onda cvili:

„Radujem se {to te vidim,

dru`e mili!“

Nekad preti o{trim zubom

i zare`i:

„Ne diraj me, glo|em kosku,

daqe be`i!“

Kad skaku}e, to je poziv,

to je pozdrav:

„Hajde da se poigramo,

av-av, av-av!“

A ~arapu kad odnese

‡ ne bi smeo ‡

tada ne znam {ta je moj pas

re}i hteo.

Prona|i i podvuci plavom bojom re~i koje pokazuju {ta radi

Mi{in pas kad je usamqen.

Prona|i i podvuci zelenom bojom re~i koje pokazuju kako Mi{in

pas preti.

Napi{i kako Mi{in pas iskazuje radost.

Napi{i kako si uspeo da po glasu i pokretu razume{ {ta ti je

htela re}i neka `ivotiwa.

5

GOVORIMO POKRETIMA

Prona|i i upi{i ispod svake slike re~i koje govore isto {to i pokret.

Odglumi govor pokreta sa ovih slika. Neka drugi poga|aju {ta govori{.

Ne}u vi{e da se igram. Do|i ovamo!

Dosadno mi je.

Ne mo`e!

Ne znam. Tu`i}u te u~iteqici! Ba{ me briga!

Do vi|ewa! Bravo!

6

Slobodan Lazi}

TRI SUSRETA

Upi{i re~ koja nedostaje u re~enici:

Koga je sve de~ak pozdravio?

Potra`i u

re~niku {ta

zna~i re~

`aketi}.

Kraj vode susretoh pa~e

i pa~e pozdravih ja.

Rekoh mu: „Dobar dan, pa~e!“

A pa~e meni: „Kva-kva!“

Na mostu susretoh pile,

`uto kô pili}i svi.

Rekoh mu: „Dobar dan, pile!“

A pile meni: „Pi-pi!“

Pred ku}om susretoh {tene,

na wemu `aketi} plav.

Rekoh mu: „Dobar dan, {tene!“

A {tene meni: „Av-av!“

Dobar dan,

pile!

Pi-pi!

Dobar dan,

{tene!

Av-av!

Dobar dan,

pa~e!

Kva-kva!

Ma~ka mau, mau.

@aba kre, kre.

Guska ga, ga.

Krava mu, mu.

Magarac ia, ia.

Ovca be, be.

7

Zamisli da ho}e{ da pita{ nekoga koliko je sati ili gde se nalazi neka ulica.

Kako }e{ se obratiti odrasloj osobi? Kako }e{ pitati vr{waka?

KOLIKO JE SATI?

Ti:

Tvoj vr{wak:

Ti:

Tvoj vr{wak:

Ti:

Tvoj vr{wak:

Ti:

Tvoj vr{wak:

Ti:

Odrasla osoba:

Ti:

Odrasla osoba:

Ti:

Odrasla osoba:

Ti:

Odrasla osoba:

8

Vlada Stojiqkovi}

SA MNOM IMA NEKA GRE[KA

Sa mnom ima neka gre{ka

lice mi se stalno sme{ka

he-he

Bez razloga i bez veze

usta mi se sama keze

ho-ho

I kad ne}em i kad ho}em

moram da se zakiko}em

hi-hi

Nestrpqiv sam, jedva ~ekam

da se malo zacerekam

hu-hu

Postalo je zbiqa stra{no:

smejem se kô lud na bra{no

ha-ha.

Prona|i u pesmi i prepi{i re~i koje govore kako sve mo`e da se

smeje.

Sme{ka se,

,

,

,

.

Prona|i i podvuci u pesmi dve re~i koje nisu pravilno napisane.

Zna~ewe re~i keziti se,

kikotati se, cerekati se

potra`i u re~niku.

Izgovori ovu re~enicu na vi{e na~ina:

veselo Eno ga pas.

tu`no Eno ga pas.

upla{eno Eno ga pas.

9

Semjon Kogan

KAKO SE KO ZOVE

Upitala deca `drebe:

„Za{to tebe zovu Vetri}?“

„Ja brzo tr~im. Kao vetar.“

„A za{to se ti zove{ Nosiqa?“, obratila se deca koko{ki.

„Ja nosim jaja.“

„A za{to su tebe nazvali Pevac?“, pitala deca petla.

„Ja glasno pevam i svojim kukurikawem vas budim u zoru.“

„A tebe, magar~e, za{to Tvrdoglavi?“

„Ne}u da ka`em!“, odgovori magarac i udari kopitima o zemqu.

Za{to magarac nije hteo da odgovori na pitawe?

Podvuci u tekstu one re~enice kojima se postavqa pitawe.

Postavi po jedno pitawe svakoj `ivotiwi sa slike. Pazi na ?.

10

[aqiva narodna pesma

JA SAM ^UDO VIDEO

Pu` se s bikom tu~e,

Koza kola vu~e,

Mrav brkove su~e,

Kow na grani spava,

Zec put preorava,

Muva tovar nosi,

Vuk na putu prosi,

Roda `abu slu`i,

Mi{ se s ma~kom dru`i.

U re~niku

prona|i {ta

zna~e re~i

~udo, sukati

i tovar.

Koje bi ~udo ti najvi{e voleo da vidi{?

11

JO[ NEKA ^UDA

Napi{i kakva se ~uda vide na ovim slikama.

12

PRIJATEQI

Zamisli da se `aba naqutila na svog prijateqa, nilskog kowa.

Zatim su razgovarali, pa su se pomirili. Smisli i napi{i o ~emu su razgovarali.

@aba:

Nilski kow:

@aba:

Nilski kow:

@aba:

Nilski kow:

@aba:

13

Vlada Stojiqkovi}

MNOGO ZVUKOVA

Kad sko~i pas na tas

~uje se

Napi{i koji se zvuci ~uju u ovoj pesmi.

Kad padne kum na drum

~uje se

Kad stigne xip u [tip

~uje se

Kad padne zvrk na {mrk

~uje se

Kad lupi kup u }up

~uje se

Kad padne brus u |us

~uje se

U re~niku prona|i zna~ewe re~i

tas, zvrk, {mrk, kup i brus.

Izgovaraj vi{e puta glasno. Nastavi niz.

S SA SO SU SE SI

Z ZA ZO ZU ZE ZI

[ [A [O [U [E [I

@ @A @O @U @E @I

C

MLEKO

MI

[

RE

ZA

NA

C

14

Miroslav Anti}

ZAVRZLAMA

Zamislite, deco, jao!

Rep u mleko

mi{u pao.

A on jadan

nije znao,

pa ga skoro progutao.

Sve misle}i za svoj rep:

„Gle rezanac, {to je lep!“

U re~niku }e{ na}i {ta

zna~i re~ zavrzlama.

[ta to mi{ nije znao?Smisli i napi{i druga~iji naslov

za ovu pesmu.

RE

P

Napi{i koje se re~i iz pesme kriju iza sira.

15

RAZGOVOR NA SANKAWU

Upi{i u obla~i}e o ~emu ove devoj~ice razgovaraju na sankawu.

Pazi da se razgovor slo`i sa slikom.

• Poka`i SLOVO.

• Poka`i RE^.

• Poka`i RE^ENICU.

Na kraju re~enice mo`e da stoji:

ta~ka.upitnik?uzvi~nik!

16

SETI SE {ta smo nau~ili...

ZIMA

Bele koke s neba pale,

na{a vrata zatrpale.

(sneg)

2.

18

Petar Stoki}

PADA SNEG

Ura, deco, pada sneg!

Bela {uma, beo breg,

bela staza, bela reka,

bela vrana, beo zeka,

beo ~ovek, beo brk...

Hajd’ u igru, br`e, trk!

Ovo je

pesma!

Ovo je

stih!

Ovo je pesma koja se zove Pada sneg.

Jedan red u pesmi zove se stih.

Napi{i re~ koja se najvi{e pomiwe u ovoj pesmi.

Napi{i {ta je jo{ belo kad padne sneg.

Izbroj koliko stihova ima pesma „Pada sneg“.

Ova pesma ima stihova.

Re{i rebuse.

(acivakur)

(eknas)

19

Narodna pri~a

PAS I KU]A

Ovo je

pasus!

Pripovedaju kako je pas, skupiv{i se u

klupko na mrazu, rekao da druge zime ne}e

~ekati bez ku}e, nego da }e je odmah graditi

~im leto do|e. Dodao je jo{ da mu velika ku}a

ne treba i da }e je lako na~initi.

A kad se leti na vru}ini izvalio i

razbacao sve ~etiri noge i rep i glavu na sve

strane, onda je rekao:

„Ko }e meni ovoliku ku}u na~initi?“

I tako je opet ostao ~ekati zimu bez ku}e.

Ovo je pri~a!

U re~niku

pi{e {ta

je klupko.

Za{to pas nije napravio ku}u?

Ovo je pri~a koja se zove Pas i ku}a.

Ona je pisana u prozi.

Ispri~aj kako je pas le`ao na mrazu. Kako je le`ao na vru}ini?

Objasni za{to je tako le`ao.

Napi{i naslov jo{ neke pri~e o `ivotiwama koju zna{.

Re{i zagonetke.

Lonac ima ‡ kuvar nije,

metlu ima ‡ ~ista~ nije.

(ok{ens)

Zube nema, ruke nema,

a opet ujeda.

(zarm)

20

PRVI SNEG

Cele no}i padao je sneg.

Ujutru je sve bilo belo.

Deca su se radovala:

„Ura! Pravi}emo

sne{ka!“, rekao je Marko.

„Hajde da se sankamo“,

kazala je Lena.

Iz `buna je virio zec.

Bio je zabrinut:

„Te{ko mi je da ska~em

po dubokom snegu. Kako da

na|em hranu?“

Za{to su se deca radovala?

Za{to je zec bio zabrinut?

Da li je ovo pri~a ili pesma?

Po ~emu to zakqu~uje{?

21

VO]NA SALATA

R e c e p t z a d v e o s o b e

Za ovu salatu potrebno je:

Uzmi jednu ve}u ~iniju. Uz pomo} odrasle

osobe iseci banane na koluti}e.

1.

Operi jabuke. Zajedno sa odraslom osobom

oqu{ti jabuke i iseci ih na komadi}e.

2.

Neka ti ta osoba pomogne da oqu{ti{

pomoranxu i ise~e{ je na komadi}e.

3.

Preko komadi}a vo}a pospi suvo gro`|e.

4.

Sve malo prome{aj.

5.

Salatu poslu`i u {irokim ~a{ama.

Ne zaboravi ka{i~ice!

6.

Da li ti se vo}na salata dopala? Zaokru`i odgovor.

DA1. NE2. ONAKO3. BQAK!4.

Wam, wam!

22

Gvido Tartaqa

SANKE

Lete, lete sanke,

lete kao strele,

uzane i tanke

na{e sanke bele.

Sanke jure, jure.

Ima snega, ima.

Ako se preture

i mi }emo s wima.

Ovo je

pesma!

Ovo je

strofa!

Dva stiha ili vi{e wih ~ine strofu.

Prona|i i podvuci re~i koje pokazuju

kako izgledaju sanke.

Za{to se ka`e da sanke lete?

Prebroj stihove i strofe u ovoj pesmi.

Ova pesma ima stihova.

Ova pesma ima strofe.

U re~ima koje slede, slova su ispreme{tana. Napi{i ih tako da dobije{ imena `ivotiwa.

`je cze calisi

{mi kuv vedmed

p`u val rivecave

Ovo je

stih!

23

OD SLOVA DO RE^ENICE

KESAN

JESKI

[KOSNE

SLOVO z i m a

SLOG zi ma

RE^ zima

RE^ENICA Zima je hladna.

SUPREVRNULE

SANKESE

GLAVI

LONAC

SNE[KO

AN

MA

ISMRZAOZECSE

Z

IA

SG GR

EBN EM

Od slova sastavi re~i.

Od slogova sastavi re~i.

Od re~i sastavi re~enice. Pazi na veliko slovo i ta~ku.

Narodna pri~a

PETAO I BOJE

Jedno popodne nacrtao Voja petla, ali je zaboravio da

ga oboji. Po|e taj petao u {etwu po dvori{tu.

Sretne ga kuca i pita: „Za{to ti {eta{ tako neobojen?“

Pogleda petao u vodu. I zaista ‡ kuca istinu govori.

„Ne `alosti se“, kazala je kuca.

„Idi kod bojica, one }e ti pomo}i.“

Ode petao bojicama i zamoli ih:

„Bojice, bojice, pomozite mi!“

„Dobro“, re~e Crvena Boja i oboji

mu ~etkicom krestu i podbradak.

A Plava Boja ‡ velika pera na repu.

Zelena ‡ krila.

A @uta grudi.

Obojeni petao pope se na tarabu.

„E, sad si pravi petao“, re~e kuca.

Petao radosno zapeva: „Kukuriku!“

Zna~ewe re~i kresta

potra`i u re~niku.

[ta je Voja zaboravio?

Dopuni odgovore na pitawa o pri~i:

Glavni lik ove pri~e je:

U pri~i se pomiwu i ovi likovi:

Podvuci odgovor za koji misli{ da je ta~an.

Na kom mestu se odvija radwa ove pri~e? Mesto radwe je: dvori{te ‡ {uma ‡ reka

Kada se de{ava ova pri~a? Vreme radwe je: jedno popodne ‡ nekada davno ‡ jedne no}i

Oboj petla onako kako je re~eno u pri~i.

24

25

ZIMSKE TV VESTI

Napi{i tekst vesti.

Zaokru`i sve re~i koje imaju veze sa zimom. (Ima ih osam.) Ovde napi{i jo{ neke re~i

koje imaju veze sa zimom.

ekqazilk

suncobran

zarm

ritp

el

aquhap

vejavica

acinebul

eknas

ok{e

ns

del

e~upap

atsal

ava}em

Na Kopaoniku celog dana pada sneg.

Putevi su zavejani.

26

Desanka Maksimovi}

BAJKA O LABUDU

@ivela je na vrhu planine mala Sne`ana,

kraqica zime. Na no`icama je imala cipelice

od srebra, bila je ogrnuta belim pla{tom

poprskanim sne`nim zvezdicama, a na glavi

nosila ledenu kapu koja se prelivala u

bezbroj boja kad Sun~ev zrak na wu padne.

Kraqici zime nije bilo hladno ni na vrhu

planine. Spavala je u sne`nom gnezdu,

goli{ava se vaqala po smetovima, loptala se

po ceo dan sa pahuqicama, vozila se po jezeru

na jednoj crnoj ptici tu`no oborene glave.

Kako je Sne`ana bila vrlo mala, mogla je

sasvim udobno da joj sedne na krilo. Sletele

su na to jezero i druge ptice, divqe patke i

guske, ali one su bile isuvi{e male da bi

maloj kraqici zime mogle slu`iti umesto

~am~i}a.

^esto je Sne`ana mislila za{to li je crna

pti~ica tu`na, za{to uvek obara glavu, pa je

jednom upita:

‡ Moj crni ~am~i}u, za{to si uvek toliko

tu`an?

‡ Mala kraqice, odve} sam sad uzbu|ena i

ne mogu ti re}i {ta me ti{ti ‡ prozbori

najzad ptica ‡ ali dove~e do|i opet na obalu

pa }e{ ~uti.

Celoga dana Sne`ana je bila nemirna,

jedva ~ekaju}i da padne no}. Kad se smrklo

oti{la je na obalu jezera gde je crna ptica ve}

~ekala. Skrivena u no}i, ispovedala se tiho

kraqici zime.

‡ Sve je oko mene belo: i drve}e, i nebo, i

zveri, i ti, mala kraqice, samo sam ja od no}i

crwa. Zato me mori tuga.

27

Drugom bojom podvuci re~enice koje govore

o tome kako se Sne`ana zabavqala.

Prona|i i podvuci re~enice kojima se opisuje

kako je izgledala Sne`ana, kraqica zime.

Ovo je bajka. Objasni po ~emu se bajke

razlikuju od drugih pri~a. Koje bajke jo{ zna{?

Tre}om bojom podvuci re~enice kojima

je Sne`ana molila Srebrnu zvezdu da

pomoge ptici.

Prepri~aj ovu bajku po slede}em podsetniku:

• Sne`ana, kraqica zime, se igra

• crna ptica govori Sne`ani za{to je tu`na

• Sne`anino obe}awe

• Sne`ana moli Srebrnu zvezdu za pomo}

• crna ptica postaje beli labud

Koji je glavni lik u ovoj bajci?

Drugi likovi su:

^uv{i to, Sne`ana radosno re~e:

‡ Kad ti je to jedina nevoqa, ~am~i}u, ne

brini! U~ini}u da postane{ i ti beo. Zaplovi

no}as na sredinu jezera i ~ekaj.

Posle ovoga, kraqica je oti{la do ledene

kule me|u stewem, gde je `ivela Srebrna

zvezda, majka svih pahuqica. Mogla joj je

zapovediti, ali Srebrna zvezda je bila vrlo

stara, pa je Sne`ana zbog toga umiqato zamoli:

‡ Dobra Srebrna zvezdo, ti koja si jo{ mojoj

majci ode}u tkala, po{aqi no}as na pticu {to

stoji sred jezera jato pahuqica i pokri wima

zauvek weno crno perje. U~ini da se sutra

probudi sva bela kao sneg moga prestola.

Tako je molila Sne`ana, a crna ptica je

uzdrhtalo ~ekala nasred jezera. Kad bi oko

pono}i, san savlada pticu, ona polo`i glavu

na krilo, i ostade tako nepomi~na. A istoga

~asa pade jato pahuqica i svu je zaveja, te u

trenu postade bela kao sneg na prestolu

kraqice zime.

Ujutru Sne`ana opazi da vodom plovi beli

labud, prvi na svetu. Drugi su se posle toga

ra|ali i umirali, ali taj prvi jo{ i sad `ivi

i po istom jezeru vozi Sne`anu, kraqicu zime.

Zna~ewe re~i pla{t, smet, loptati se,

ti{tati, prozboriti, ispovedati se

i tkati potra`i u re~niku.

SLOVO

SLOG

RE^

RE^ENICA

v e t a r

ve tar

vetar

Vetar je jak.

PRI^A I PROZAPESMA I STIHOVI

GLAVNI LIK U PRI^I

MESTO RADWE U PRI^I

VREME RADWE U PRI^I

Ovo je nastrani 23.

Ovo je nastrani 24.

Ovo je nastrani 19.Ovo je na

strani 18.

28

SETI SE {ta smo nau~ili...

DRUGARSTVO

PESMA DRUGARSTVA

^udna neka dru`ina

Pod jasenom u`ina.

Dele zrno proje

Na dvoje, na troje.

To mravi ru~aju

U svome carstvu

I pevaju pesmu

O drugarstvu.

Dragomir Brajkovi}

3.

30

Dragan Luki}

[APUTAWE

Od ku}e do {kole,

od {kole do ku}e,

uvek se pone{to

{apu}e, {apu}e.

Tiho, ti{e,

tiho, ti{e,

tiho ‡ kô padawe ki{e.

[apu}u se pisma

i {apu}u tajne,

{apu}u se zakletve

velike i trajne.

Tiho, ti{e,

tiho, ti{e,

tiho ‡ kô padawe ki{e.

[ta se {apu}e od ku}e do {kole? Upi{i slova koja nedostaju.

D_U_A R_T V O

P R_J__E Q S_V O

Pro~itaj nekoliko puta ovu pesmu.

Podvuci crvenom bojom stihove koje }e{ ~itati glasnije.

Objasni za{to se neki stihovi izgovaraju glasno.

Plavom bojom podvuci stihove koje }e{ ~itati ti{e.

Objasni za{to se neki stihovi izgovaraju tiho.

31

TELEFONSKI RAZGOVOR

Pro~itaj o ~emu su razgovarale Sara i Maja.

Prepi{i wihov razgovor u obla~i}e. Pazi na redosled!

Imam ne{to va`no

da ti ispri~am.

Za{to?

Saro, ho}e{ li da se

na|emo u parku?

Dobar dan. Ovde je Maja.

Mogu li dobiti Saru?

Dolazim odmah!

]ao!

Zdravo, Majo.

Ovde je Sara.

32

Vladimir Sutejev

BRODI]

Po{li da {etaju @abica, Pile, Mi{i},

Mrav i Bubamara. I{li, i{li ‡ i do{li

do bare.

„Hajde da se kupamo!“, re~e @abica i

sko~i u vodu.

„Mi ne umemo da plivamo“, reko{e Pile,

Mi{i}, Mrav i Bubamara.

„Kreke-he-he! Kreke-he-he!“, nasmeja se

@abica. „A {ta onda umete?“

Uvredili se Pile, Mi{i}, Mrav i

Bubamara, pa su se zamislili.

Mislili ‡ mislili, pa smislili.

Ode Pile i donese listi}.

Mi{i} ‡ orahovu qusku.

Mrav dovu~e slamku.

A Bubamara ‡ kon~i}.

33

I otpo~e rad: u qusku udenu{e slamku, kon~i}em

priveza{e listi} ‡ i napravi{e brodi}!

Gurnu{e brodi} u vodu.

U{li svi u brodi} i otplovili! @abica virnu

iz vode da se opet nasmeje, ali je brodi} ve}

daleko otplovio ... nije mogla da ga stigne!

Prevod s ruskog: Vera Kusicki i Petar Antonovi}

U re~niku }e{ na}i

{ta zna~i re~ udenuti.

Prona|i i podvuci re~enicu u kojoj se

govori kako se ose}ala dru`ina kad

im se `aba podsmevala.

Da li je ovo pri~a ili pesma?

Ispri~aj {ta je dru`ina smislila da

bi pokazala {ta ume.

U ovoj pri~i re~i: `abica, pile, mi{i},

mrav i bubamara napisane su velikim slovom

zato {to su to li~na imena tih `ivotiwa.

U ~emu je `aba pogre{ila?

34

Qubivoje R{umovi}

AU [TO JE [KOLA ZGODNA

Au {to je {kola zgodna

Le~i lewost i samo}u

Ko da mi je ku}a rodna

[teta {to ne radi no}u

Kad nisam u svojoj {koli

Mene moja du{a boli

Nema one dru`ine

Da delimo u`ine

Au {to je {kola sjajna

U klupama par do para

Svaki {apat svaka tajna

Jednu novu qubav stvara

Kad nisam u svojoj {koli

Mene moja du{a boli

Nema one s kikom

Koju ne dam nikom

[ta radi ova dru`ina u {koli?

Podvuci stih u pesmi u kojem se govori o tome kako

deca sede u klupama.

(alok{)

(gurd)

Re{i rebuse.

Napi{i imena dece iz tvoje dru`ine.

Pitajnekog drugog

da ti pozajmi!

Hajde da pu/tamo

zmaja!

Na snegu je dosadno.

Ho]e/li polauyineÝ

Mrzi me daiza;emnapoqe.

Volimda se

smejem.

IZABERI DRU[TVO

Pro~itaj {ta govore ova deca.

Izaberi i napi{i s kim od wih bi

voleo da se dru`i{.

Razmisli i napi{i za{to nekoga mo`e mrzeti

da iza|e napoqe.

Za{to bi voleo s wima da se dru`i{?

Marko

Lena

Mi{a

Dejan

Luka

Maja

35

36

EN DEN DORE

En, den, dore,

duboko je more,

jo{ je dubqa Mitrovica,

gde se kisi kiselica.

Kiselica kisi,

ti za mene nisi!

Prona|i u re~niku

zna~ewe re~i

kiselica i kisiti.

Razbrajalice su kratke pesmice

koje deca govore dok se igraju.

Napi{i kada koristi{ razbrajalice.

Napi{i slede}u razbrajalicu pravilno u stihovima.

Jedan,dva,volimteja.Jedan,dva,tri,voli{meti.

Re{i zagonetke.

^etiri brata

pod jednim {e{irom.

(ots)

Ku}ica u gorici

na jednoj no`ici.

(akru~ep)

37

RE^ENICE

Obave{tajna Ja imam druga.

Upitna Kako se on zove?

Zapovedna Marko, sa~ekaj me!

Na kraju svake re~enice stavi ili . Pro~itaj naglas.

Obrati pa`wu na znak koji treba da stoji na kraju re~enice.

!?.

Ptica je sletela u gnezdo

U parku ima snega

Za{to se smeje{

Ne gazi po ledu

Gde mi je torba

Dolazi odmah

Posle {kole idemo na

sankawe

Mama, daj mi rukavice

Da li je to mogu}e

Prepi{i re~enice iz tabele. Ne zaboravi znak na kraju.

Obave{tajne re~enice:

Zapovedne re~enice:

Upitne re~enice:

38

Narodna pri~a

GOLUB I P^ELA

Jednog letweg dana po{la je p~ela na potok da se

napije vode. Sletela je na jedan kamen i po~ela da pije.

Omakla se s kamena, pala u vodu i po~ela da se davi.

To je video golub s grane. Otkinuo je kqunom jedan list

s drveta i bacio ga p~eli. P~ela se popela na list, krila

su joj se osu{ila i ona je odletela.

Drugog dana do{ao je lovac u {umu. Opazio je goluba na

grani, pa nani{anio pu{kom na wega. Videla to p~ela i

sletela lovcu na ruku. Boje}i se da ga p~ela ne ujede,

lovac je mahnuo rukom i golub je odleteo.

Pogledaj slike. Razmisli o tome kako treba da budu pore|ane.

Upi{i u kru`i}e brojeve (1,2,3,4) po redosledu doga|aja.

Kako je golub pomogao p~eli? Kako je p~ela pomogla golubu?

Glavni likovi u ovoj pri~i su:

Mesto radwe u pri~i je:

Vreme radwe u pri~i je:

Tvoje ime i prezime Tvoj omiqeni crtani film

Ime i prezime druga (drugarice) Naziv omiqenog crtanog filma

39

MALA ANKETA

Pitaj svoje drugove i drugarice koji je wihov omiqeni crtani film.

Upi{i odgovore u tabelu. Pazi na veliko slovo.

40

Po Ezopu

LAV I MI[

Dok je lav spavao, pretr~i preko wega mi{.

Lav se probudi, uhvati mi{a i htede da ga pojede.

Mi{ zacvile i re~e lavu:

‡ Molim te, po{tedi me, a ja }u ti se kad-tad

odu`iti.

Lav se nasmeja i pusti mi{a.

I zaista, posle nekog vremena lav se na|e u

nevoqi. Lovci, koji su ga dugo progawali, uhvate

ga u veliku mre`u.

Za~uje mi{ lava koji je bespomo}no rikao,

do|e i pregrize mre`u. Lav se ponovo na|e na

slobodi, a mi{ mu re~e:

‡ Ti si mi se onda smejao i nisi verovao da

i slabi mogu pomo}i jakima.

Po ~emu vidi{ da je lav bio milostiv

prema mi{u?

Kako je mi{ pomogao lavu?

Koje su osobine lava iz ove basne?

Koje osobine ima mi{?

Podvuci re~enicu za koju misli{ da je

najva`nija u ovoj basni.

Ovo je basna. Basne su pri~e u kojima

`ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi.

41

Lav Tolstoj

DVA DRUGA

I{la {umom dva druga, a pred wih isko~i

medved. Jedan se dade u bekstvo, uspuza se uz

drvo i sakri, a drugi ostade na putu. Ni{ta mu

drugo ne ostade ‡ baci se na zemqu i

pretvara{e se da je mrtav.

Medved pri|e i po~e da ga wu{i, a ovaj

prestade da di{e.

Medved mu owu{i lice, pomisli da je

mrtav pa ode.

Kad se medved udaqio, onaj drug si|e s

drveta i stade se smejati: „Deder, reci mi {ta

ti je medved {aputao na uho?“

„Rekao mi je da su lo{i oni qudi koji u

opasnosti napu{taju svoje drugove.“

[ta su u~inila dva druga kada je pred wih

isko~io medved?

Kako se pona{ao medved kada je pri{ao

~oveku koji je le`ao?

[ta zna~i poruka: „Lo{i su oni qudi koji u

opasnosti napu{taju svoje drugove“?

Za{to je ~ovek rekao to svome drugu?

ZAPOVEDNEOBAVE[TAJNE

UPITNE

RE^ENICE

Ovo je nastrani 37.

42

SETI SE {ta smo nau~ili...

PROLE]E

Sunce nam se smeje

i lasta dole}e,

visibaba cveta

‡ do{lo je prole}e.

4.

44

Stanko Rakita

QUBI^ICA

Qubi~ice, lepotice,

digni glavu iz travice!

Lepa ti je boja plava

i krunica mirisava.

Podigni se,

ne stidi se!

U re~niku prona|i

zna~ewe re~i krunica.

Kako u pesmi izgleda qubi~ica?

Iz ~ega se vidi da se qubi~ica stidi?

Koliko strofa ima ova pesma?

Prepi{i jednu re~enicu iz pesme.

Napi{i re~i iz pesme koje ti se dopadaju.

Napi{i {ta bi poru~io drugima da rade

kada se na|u u prirodi.

[ta da posmatraju? U ~emu da u`ivaju?

45

Napravi plan za proslavu svog ro|endana.

MOJ RO\ENDAN

Napi{i ro|endansku pozivnicu.

Koga }u pozvati: [ta }emo raditi:

[ta }emo jesti i piti: Koje poklone `elim:

Na torti docrtaj sve}ice.

Pozivam te da do|e{ na

proslavu mog .............. ro|endana.

Gde slavim

...........................................................

Kog dana

...........................................................

U koliko sati

...........................................................

Pozdrav od

...........................................................

46

Voja Cari}

PROLE]E

Opet kre}e

prole}e

s pesmom kroz moj kraj.

Do|e lasta, do|e roda,

za`ubori bistra voda

i polete zmaj.

Topli dani,

sun~ani,

izmenili svet.

I gle, svuda naokolo,

gde je bilo grawe golo,

osuo se cvet.

Vredne p~ele

po~ele

da skupqaju med.

Snega nema, zima nije,

bacili smo bundu, skije ‡

loptin sad je red!

Podvuci stihove koji ti se najvi{e dopadaju u

ovoj pesmi.

Kakvo je drve}e iz ove pesme?

Prepi{i iz pesme neke re~i koje se rimuju.

‡

‡

‡

‡ (abab)

Re{i rebus.

kre}e ‡ prole}e

kraj ‡

‡

‡

Prona|i u re~niku

{ta zna~i re~

osuti se.

47

VELIKO SLOVO

jasamtawarodi}i

zvaqeva.

jasamm

egi.

jasam

ar~i.

jasammilansimi}izs

elakupinova.

Napi{i pravilno re~enice sa ove slike.

Pazi na veliko slovo.

Devoj~ica:

De~ak:

Pudlica:

Vu~jak:

Navedi kada se pi{e velikim slovom.

(Vidi u Bukvaru na strani 65).

3.

2.

1.

Napi{i nadimke svojih drugova i

drugarica.

Pogledaj sliku.

Otkrij {ta

govore likovi na

slici.

48

Dragomir \or|evi}

KI[A

Kad se oblak

nebom stu{ti,

ki{a pqu{ti,

samo pqu{ti.

Iznad sela,

iznad grada,

ki{a pada,

samo pada.

Preko breza,

preko lipa,

ki{a sipa,

samo sipa.

Bila trava,

bila trska,

ki{a prska,

samo prska.

I na rode

i na ~apqe,

ki{a kapqe,

samo kapqe.

I na snaje,

i na prije,

ki{a lije,

samo lije.

Bile tre{we

il’ orasi,

ki{a kvasi,

samo kvasi.

U re~niku je

obja{weno {ta zna~e

re~i stu{titi se,

snaja i prija.

^itaj pesmu i nastavi da pi{e{:

Napi{i jednu razbrajalicu.

Ki{a pada na: selo, grad, brezu,

, ,

, ,

, ,

, ,

i na .

Ki{a mo`e i da: pqu{ti, pada,

, ,

, ,

i .

Kada re|am i nabrajam, zarezima

re~ odvajam. Ispred toga

stavqam zna~ke ‡ dve ta~ke.

49

[AQIVA STRANA

Pro~itaj ove viceve. Ispri~aj ih drugu ili drugarici.

Ova dva vica mogu i da se glume. Odglumi ih s nekim drugom ili drugaricom.

Ovde napi{i jedan vic koji ti se dopada.

„Hajde da se igramo!“

„Va`i.“

„Pitaj me da li sam zec.“

„Da li si zec?“

„Jesam. A sad me pitaj da li sam slon.“

„Da li si slon?“

„Uh, ba{ si glup! Pa jesam li ti ve} rekao

da sam zec?“

Perici se nije i{lo u {kolu,

te je pozvao direktora {kole i rekao

mu:

„Hteo sam da Vam javim da je moj sin

Perica bolestan i da ne}e danas do}i u

{kolu“.

„Dobro, nego s kim razgovaram?“

„S mojim tatom.“

50

Re{i prole}nu ukr{tenicu.

Mom~ilo Te{i}

PRVI LEPTIR

Poleteo kroz zrak prvi

leptiri},

leptiri}.

Plavi cvet mu ponudio

{e{iri},

{e{iri}.

A on re~e: „Ba{ ti hvala,

cvete plav,

cvete plav.

Vi{e volim lepr{ati

gologlav,

gologlav...“

[ta je cvet ponudio leptiru?

k u k u r e k

Napi{i kako je izgledao ovaj leptiri}.

51

POTVRDNE I ODRI^NE RE^ENICE

Ovo su

potvrdne

re~enice.

Ovo su

odri~ne

re~enice.

Leptir nema {e{ir.

Leptir ne voli ki{u.

Cvet nije leteo.

Cvet ima {e{ir.

Cvet voli ki{u.

Leptir je leteo.

Potvrdne re~enice Odri~ne re~enice

Ja znam da

Ja

Ja mogu

Ja ho}u

Ja ne znam da

Ja ne volim

Ja

Ja

Zavr{i zapo~ete re~enice.

52

Narodna pri~a

KOZA I SEDAM JARI]A

Bila jedna koza, pa imala u {umi ku}icu i nekoliko

jari}a. Kad god je polazila od ku}e, zatvarala je jari}e

u ku}u. Savetovala im je da nikome ne otvaraju vrata, jer

mo`e do}i vuk, pa }e ih pojesti. A kad se vra}ala ku}i,

pevala je pred vratima:

Jari}i, kozli}i, Nosi vama mama

otvorite sami puno vime mleka,

svojoj miloj mami! pa te~e kô reka,

U gori sam bila, niz no`icu

hladne vode pila, u travicu!

napasla se travice

i zelene {umice.

Jari}i bi poznali maj~in glas i odmah otvorili vrata.

Slu{ao to vuk iz {ume. Kad je jednog jutra koza oti{la,

on do|e pred vrata i po~ne dubokim glasom pevati:

Jari}i, kozli}i, Nosi vama mama

otvorite sami puno vime mleka,

svojoj miloj mami! pa te~e kô reka,

U gori sam bila, niz no`icu

hladne vode pila, u travicu!

napasla se travice

i zelene {umice.

„Ne mo`e{ nas prevariti, ne mo`e{! Ne peva na{a

mama tako!“, povika{e jari}i iz ku}e i ne htedo{e

otvoriti vrata.

53

Vuk utawi glas da bi bio {to sli~niji kozinom glasu,

pa po~e ponovo pevati. Jari}i opet poznado{e da to nije

wihova majka i ne otvori{e vrata.

Dugo je vuk ~ekao. Kad vide da ih ne mo`e prevariti,

ode qut i gladan u {umu.

Posle je do{la koza. Jari}i joj ispri~a{e kako je neko

dolazio i pevao druk~ijim glasom, pa mu oni nisu hteli

otvoriti vrata.

„Pametni mamini! To je bio vuk. Da ste mu otvorili, sve

bi vas pojeo!“, re~e koza i dade im da se nasisaju slatkog

mleka.

U re~niku potra`i

zna~ewe re~i kozli}

i gora.

Prona|i i podvuci u pri~i {ta je mama savetovala svojim jari}ima.

Da li ti se dopada vuk iz pri~e? Da li ti se dopada koza?

Za{to? Za{to?

54

Vuk je poku{avao da jo{ nekim

lukavstvima do|e do jari}a.

Smisli i napi{i kako je to bilo.

Smisli i napi{i imena za kozu, vuka

i sedam jari}a.

Koza:

Vuk:

Jare 1:

Jare 2:

Jare 3:

Jare 4:

Jare 5:

Jare 6:

Jare 7:

55

• Koje je to drvo?

• Gde se ono

nalazi?

• Kako to drvo

izgleda?

• Opi{i wegovo

stablo, grane,

li{}e.

• Kakvi su mu

cvetovi?

• Ima li plodova?

• [ta si

zanimqivo

primetio na

wemu?

• Za{to voli{ ovo

drvo?

• Kada odlazi{ do

wega?

• [ta tamo radi{?

• Kako se brine{ o

wemu?

Opi{i omiqeno drvo. Neka ti u tome pomognu pitawa.

56

Mom~ilo Te{i}

SLIKOVNICA

Na livadi na{oj

kada do|u laste,

od cve}a i trava

slikovnica raste.

Slikovnica divna

od zvon~i}a plava,

ogwice, masla~ka

i vi`qastih trava.

U wenome krilu

prepelica spava,

praporcima rose

no} je ulep{ava.

Svakoga je jutra

vetri} prelistava...

Dopuni slede}e re~enice:

Podvuci u pesmi one re~i koje pokazuju {ta

se u slikovnici nalazi.

Ispri~aj kako to vetri} prelistava

slikovnicu.

Re~ vetri} ozna~ava mali vetar. To je re~

sa umawenim zna~ewem. Za veliki vetar

rekli bismo vetrina ili vetru{tina. To

su re~i sa uve}anim zna~ewem.

Mala glava je ,

a velika .

Mala torba je ,

a velika .

Mali kow je ,

a veliki .

Mali lonac je ,

a veliki .

Potra`i u re~niku {ta

zna~e re~i: ogwica,

vi`qast i praporac.

57

Bo`idar Timotijevi}

KAD PROLE]E DO\E

Kad prole}e do|e, Sunce svima ne{to lepo

pokloni. [umi i livadi nove zelene haqine.

Pticama vedro nebo i radosni cvrkut.

Leptirima cvetne livade i nova krila.

@ivotiwama ‡ {iroka poqa i {ume, i mnogo

hrane. A ~oveku pokloni sve to i mnogo, mnogo

radosti.

Za{to?

Zato {to onda sve `ivo na zemqi po~ne da:

gugu~e, zuji, kvoca, klik}e, kukuri~e, kokoda~e,

laje, piju~e, pi{ti, }u}ori, cvr~i, ~avrqa,

cvrku}e, {i{ti, peva, {apu}e i tepa...

Sunce tada, kao u~iteq, svakome zada neki

zadatak.

‡ Ko spava ‡ da se probudi.

‡ [to je tmurno ‡ da se razvedri.

‡ Ko je zimovao u rupi ‡ da proviri.

‡ Ko je gladovao ‡ da se najede.

‡ [to je posa|eno ‡ da proklija.

‡ [to je na drvetu ‡ da prolista.

‡ [to je u jajetu ‡ da prokquvi.

Kad prole}e do|e, sve naboqe po|e.

Kakvu radost Sunce poklawa ~oveku

u prole}e?

Smisli i napi{i jo{ neki zadatak

sli~an zadacima koje je zadalo Sunce.

Napi{i koje je zadatke Sunce zadalo svetu?

U re~niku je obja{weno zna~ewe re~i:

}u}oriti, cvr~ati, ~avrqati, tepati.

Velikim slovom se pi{e

LI^NOIME

PREZIME IMENASEQA

Ovo je nastrani 47.

NAPO^ETKURE^ENICE

U prole}e dole}u:laste, rode, slavuji,~vorci, kukavicei druge ptice.

Kada re|am inabrajam, zarezima re~

odvajam. Ispred togastavqam zna~ke ‡

dve ta~ke.

Ovo je nastrani 48.

POTVRDNA re~enica

ODRI^NA re~enica Ovo je nastrani 51.

58

SETI SE {ta smo nau~ili...

LEPO PONA[AWE

Lep je onaj

koji se lepo pona{a.

5.

60

D

E

^

J

I

^

A

S

O

P

I

S

Ovo je jedna strana iz de~jeg ~asopisa „Poletarac“,

koji je izlazio u vreme kada su tvoji roditeqi bili deca.

Napisao: Qubivoje R{umovi}

Ilustrovao: Du{an Petri~i}

[ta misli{, po ~emu se vidi da se

Ana lepo pona{a?

Na osnovu ~ega zakqu~uje{ da se Milovan

pona{a ru`no?

61

SLIKA IZ PARKA

Gledaj sliku i napi{i:

Ko se pona{a lepoKo se ne pona{a lepo

Prvo ja!

Prvo ja!

62

Miroslav Anti}

GOZBA

Bio kozi ro|endan,

pa je goste zvala,

ma~ku, psa i kvo~ku

i dva prasca mala,

i u tawir svakom

mladog li{}a dala.

Gosti rekli jadni:

Hvala, nismo gladni.

Potra`i u re~niku

{ta zna~i re~ kvo~ka.

Za{to su gosti rekli da nisu gladni?

BRZALICE

Na vrh brda vrba mrda.

Mi{ uz pu{ku, mi{ niz pu{ku.

Riba ribi grize rep.

Ode |a~i} u du}an~i}.

Kako su se gosti ose}ali?

Re{i rebuse.

(afari`) (~alok)

Brzalice su skup re~i te{kih za

izgovor pri brzom izgovarawu.

Pazi

da se ne

zapetqa{.

63

PISMO KOZI

Zamisli da su posle ovog doga|aja gosti re{ili da napi{u pismo kozi.

Pomozi im da ga sastave.

64

Du{an Radovi}

NAMERNO I SLU^AJNO

NAMERNO je tukao sestru,

a SLU^AJNO je udario.

NAMERNO je bacio kamen,

a SLU^AJNO je razbio prozor.

NAMERNO se popeo,

a SLU^AJNO je pao.

NAMERNO je ne{to dirao,

a SLU^AJNO je pokvario.

Nije krivo NAMERNO.

Krivo je SLU^AJNO.

Potra`i u re~niku {ta zna~i

namerno, a {ta slu~ajno.

Objasni kako je to de~ak NAMERNO bacio

kamen, a SLU^AJNO razbio prozor.

Zavr{i zapo~ete re~enice kako ti `eli{.

Opi{i ne{to {to si uradio namerno.

Opi{i ne{to {to si uradio slu~ajno.

Ja volim da

Ja se bojim kad

Ja ne volim

Ja se radujem kad

65

RE^I SA SLI^NIM ZNA^EWEM

Bila je tama, bio je mrak,

a on je bio sna`an i jak,

tako je bio hrabar i smeo,

celu pitu je smazao, pojeo!

Podvuci u pesmi istom bojom re~i sa sli~nim zna~ewem.

Prona|i u ~iniji i napi{i re~i koje imaju sli~no zna~ewe.

Re{i rebuse.

‡

‡

‡

‡

‡

‡

‡

‡

vatra ogaw

(tup)

(murd)

vatra

|ak

ogaw

hodam

divankazao

razli~ito

druga~ije

lep

galama

buka

radostan idem

rekao

veseo

u~enik

66

Narodna pri~a

RADOZNALI SUSED

Pisao neki ~ovek pismo svome prijatequ.

Pored wega je sedeo drugi ~ovek. Sve vreme mu je

zavirivao preko ramena. ^itao je {ta ovaj pi{e.

To je dosadilo ~oveku. On se doseti, pa napisa

i ovo:

„Oprosti, ne mogu ti daqe pisati. Pored mene

sedi nekakav prostak. On stalno zaviruje u ovo

{to ti pi{em”.

Kad je sused to pro~itao, uvredio se i qutito

rekao:

„Ti si prostak! Niko ne gleda u to {to pi{e{!”

U re~niku }e{ na}i

zna~ewe re~i

radoznao i prostak.

[ta ti misli{, ko je ovde prostak? Smisli i napi{i druga~iji naslov za ovu pri~u.

Objasni {ta zna~i re~ prostak.

Objasni {ta zna~i re~ radoznao.

Prona|i u pri~i i prepi{i jednu

obave{tajnu re~enicu.

Objasni zna~ewe re~i sused.

67

Dositej Obradovi}

DVE KOZE

Srele se dve koze na uzanoj stazi. Iznad

staze be{e stena uspravna kao zid. Ispod wih

duboka provalija.

Zamisli{e se koze: {ta sad da rade? Nisu

se mogle okrenuti da bi se vratile odakle su

krenule. Zato jedna koza le`e i opru`i se po

zemqi, a druga pa`qivo pre|e preko we.

Tako obe odo{e `ive i zdrave svojim putem.

Objasni u kakvoj su se nevoqi na{le

dve koze.

Uporedi ovu pri~u s pri~om „Dva jarca“ iz

Bukvara. [ta zakqu~uje{?

Kakvo su re{ewe na{le?

Smisli i napi{i kako su razgovarale

koze u ovoj pri~i:

Prva koza:

Druga koza:

Prva koza:

Druga koza:

Prona|i i zaokru`i ove re~i:

neuredan, drzak, pa`qiv, qubazan,

pristojan, bezobrazan, dobra, lo{, fin.

S N D O B R A Q V ^

K E \ U ] K V U F O

R U X L O [ L B I X

P R I S T O J A N \

B E Z O B R A Z A N

X D R Z A K R A X F

P A @ Q I V S N [ S

[ N M O R J F V E J

68

Du{an Radovi}

TU@IBABA

TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi je uzeo gumu!

U^ITEQICA: Dobro, dobro, vrati}e ti je... Sedi.

DE^AK (ismeva tu`ibabu {apatom): Molim, u~iteqice,

molim u~iteqice...

TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on me ismeva...

U^ITEQICA: Nemoj, Popovi}u, da ga ismeva{...

TU@IBABA (kezi se): Eeee!

DE^AK: Tu`ibabo!

TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi ka`e da sam ja

tu`ibaba!

U^ITEQICA: Nisi ti tu`ibaba, sedi samo...

TU@IBABA (obra}a se de~aku): E, eto vidi{ da nisam!

DE^AK: Nisi ti tu`ibaba ‡ ti si tu`ideda!

TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi

ka`e da sam ja tu`ideda!

U^ITEQICA: Nije mogu}e!... Popovi}u,

Popovi}u, budi miran!

TU@IBABA: Eeee... U~iteqica ti je

rekla da bude{ miran!

DE^AK: Nisi ti tu`ibaba, ni

tu`ideda ‡ ti si ni{ta!

TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi

ka`e da sam ja ni{ta!

U^ITEQICA: A {ta ti wemu ka`e{?

TU@IBABA: I on je ni{ta!...

U^ITEQICA: E, pa u redu... Sedite sada i budite mirni.

69

TU@IBABA (Seda na svoje mesto i radoznalo gleda {ta }e

de~ak da u~ini; de~ak ne reaguje, {to

tu`ibabu nervira. Odjednom sko~i.):

Molim, u~iteqice, on me gleda!

U^ITEQICA: [ta ka`e{?

TU@IBABA (pla~no): Molim, on me stalno ovako ‡ gleda!

(Okre}e se prema de~aku i kezi se.) Bee!

Ovaj tekst je napisan tako

da se po wemu glumi.

Re~i u zagradi pokazuju kako

glumci treba da se pona{aju.

Podvuci te re~i.

Zna~ewe re~i

tu`ibaba i reagovati

potra`i u re~niku.

Objasni za koga se ka`e da je tu`ibaba.

Kako se ose}a de~ak koga tu`ibaba tu`i?

Kako se ose}a u~iteqica iz ove pri~e?

Predlog: napravite malo pozori{te u odeqewu i odglumite ovu

pri~u. Probajte da je nastavite.

Prepri~aj ovaj tekst u tri

re~enice.

3.

2.

1.

Tekst koji je napisanda se po wemu glumi

RE^I SA SLI^NIM ZNA^EWEM

PROVERI ZNAWEPro~itaj zadatke i zaokru`i sve odgovore za koje misli{ da su ta~ni:

Ovo je nastrani 68.

Ovo je nastrani 65.

• Velikim slovom se pi{e: a. li~no ime

• Na kraju obave{tajne re~enice pi{e se: a. upitnik

• Zarez se pi{e: a. u nabrajawu

• Re~enica: „Ja znam da ~itam“ je: a. potvrdna

b. delovi name{taja

b. ta~ka

b. na kraju re~enice

b. odri~na

v. ime naseqa

v. uzvi~nik

v. posle ta~ke

v. zapovedna

sna`an ‡ jakrekao ‡ kazaopojeo ‡ smazao

tama ‡ mrak

70

SETI SE {ta smo nau~ili...

MOJA KU]ICA

‡ MOJA SLOBODICA

Narodna izreka

6.

72

Dragan Luki}

SRCE

U srcu moje mame

i moje srce kuca.

Kad weno kucne ‡ tak

moje se ~uje ‡ tik.

Weno je oko toplo

kô oko `utog Sunca

i u tom toplom oku

stanuje i moj lik.

R

O

D

B

I

N

A

[ta zna~e ovi stihovi:

U srcu moje mame / i moje srce kuca?

Objasni {ta zna~i:

... i u tom toplom oku / stanuje i moj lik.

Upi{i ove re~i u ukr{tenicu: ujna, baba,

strina, deda, ro|ak, ujak, stric.

73

• Podnaslov

(Moja mama ili

Moj mla|i brat ili

ne{to drugo).

Opi{i jednog

~lana svoje

porodice. Neka ti

pitawa koja slede

pomognu u pisawu.

• Kako se zove?

• Koliko ima godina?

• Kako izgleda?

• Da li je visok

ili nizak?

• Kakva mu je kosa?

• Koje boje su mu o~i?

• Kako se pona{a?

• [ta je jo{

zanimqivo kod

wega?

• Kako se vi dru`ite?

• [ta kod wega ne

voli{?

• [ta kod wega

voli{?

• Za{to?

74

Desanka Maksimovi}

BAKA

Neko voli da ima

lutke i pajace,

dobo{e i trube;

neko voli `ive

ku~i}e i mace,

koke i golube.

A ja bih volela

od svega najvi{e

da imam tri bake.

Prva bi mi pri~ala

pri~e svakojake

i napamet pesme

u~ila me lake.

Druga bi me branila

kad me majka kara

i ~itala umesto

mene iz bukvara.

I vazdan bi sa mnom

igrala se tre}a

igara {to ih se

iz detiwstva se}a.

U re~niku }e{

na}i {ta zna~e

re~i dobo{, pajac i

karati.

Napi{i koliko ova pesma

ima strofa.

Koliko ima stihova?

Za{to je devoj~ica po`elela da ima tri bake?

Pogledaj sadr`aj ~itanke. Potra`i ko je napisao koju pesmu.

Pove`i ime pisca i naziv pesme.

Stanko Rakita

Miroslav Anti}

Gvido Tartaqa

Dragan Luki}

Voja Cari}

Srce

Sanke

Prvi leptir

Prole}e

Qubi~ica

Gozba

75

RE^I SA SUPROTNIM ZNA^EWEM

Pove`i re~i koje imaju suprotno zna~ewe.

Ne{to je gorko,

ne{to je slatko!

Ne{to je hrapavo,

ne{to je glatko!

Ne{to je slabo,

ne{to je jako!

Ne{to je te{ko,

ne{to je lako!

Napi{i re~i sa suprotnim zna~ewem.

veseo

vru}

sit

mra~an

lep

debeo

‡

‡

‡

‡

‡

‡

ru`an

hladan

svetao

mr{av

gladan

tu`an

Podseti se re~i koje imaju sli~no zna~ewe.

u~enik ‡ |ak veseo ‡ divan ‡

tama ‡ prijateq ‡ kora~ati ‡

zdrav

suv

kratak

pun

spor

vredan

76

Dragomir \or|evi}

NIGDE REDA NIGDE MIRA

Kad se ~astim

Teglom meda

Osvrnem se

Gleda deda

Kada ska~em

Sa taraba

Osvrnem se

Gleda baba

Kad se igram

[ibicama

Osvrnem se

Gleda mama

Kada bijem

Mla|eg brata

Osvrnem se

Gleda tata

Nigde reda

Nigde mira

Svako gleda

Da sekira

Pobe}i }u

Bar do Qiga

Moj `ivot je

Moja briga

Prona|i u re~niku

zna~ewe re~i taraba.

Za{to je ovaj de~ak nezadovoqan?

[ta bi bilo s wegovima kod ku}e posle

wegovog bega?

Objasni kako razume{ stihove:

Nigde reda / Nigde mira / Svako gleda / Da

sekira.

Zamisli da je ovaj de~ak pobegao u Qig.

Kakvu je poruku ostavio svojim uku}anima?

77

I

Z

D

E

^

J

E

E

N

C

I

K

L

O

P

E

D

I

J

E

LEDENI SEVER

Pre vi{e hiqada godina Eskimi su do{li

iz Azije u Kanadu. Na po~etku su koristili

saonice koje su vukli psi, a ku}e su pravili

od ledenih santi i ko`a. Po{to na severu

nije bilo obradivog zemqi{ta, lovili su

irvase i foke za hranu i ode}u. Danas love

samo neki Eskimi, a ve}ina ih radi u

kancelarijama i fabrikama.

Eskimi love ribu za hranu. Ovaj ~ovek

kopqem lovi ribu kroz rupu u ledu.

Prona|i u nekoj enciklopediji kako izgleda

iglo (ku}a Eskima) i nacrtaj ga.

Trqawe

noseva je kod

Eskima znak

qubavi, kao

poqubac.

(Iz „Velike enciklopedije za decu”,

Zmaj‡Atlantis, Novi Sad, 1997, str. 452)

U dana{we vreme mnogi Eskimi `ive u drvenim

ku}ama i voze motorne sanke i automobile,

a namirnice i lekove dopremaju avionima.

Potra`i u re~niku

zna~ewe re~i santa.

78

Qubivoje R{umovi}

ZA[TO A@DAJA PLA^E

A`daja gorko pla~e,

jer vre|aju weno a`daj~e.

Rekli mu da je ru`no,

pa majci do{lo tu`no.

Nek je i gluvo i slepo,

ono je majci lepo.

U re~niku pi{e {ta

zna~e re~i a`daja i

vre|ati. Potra`i ih.

[ta misli{, kako se a`daj~e ose}alo kada

su ga vre|ali?

Napi{i kako si se ose}ao kada je tebe

neko uvredio.

Napi{i kako zami{qa{ a`daj~e.

Napi{i re~i koje se rimuju u pesmi. Podvuci samo one re~i ~ije je zna~ewe

sli~no zna~ewu prve re~i u nizu.

‡

‡

‡

lep ‡ divan ‡ dobar ‡ krasan

spasti ‡ osloboditi ‡ izbaviti ‡ pobe}i

79

MALO SLOVO

U~iteqica pita

Nikolu:

„Za{to si ime

Milica napisao malim

slovom? Zar ne zna{

da imena qudi pi{emo

velikim slovom?”

„Znam”, odgovori

Nikola, „ali to je ime

moje sestre, a ona je

sasvim mala.”

[ta se sve pi{e velikim slovom? (vidi stranu 47)

3.

2.

1.

Napi{i pravilno ove re~enice:

NA[A DUWA VOLI KOMPOT OD DUWA.

U BA[TI TETKA RU@E CVETAJU RU@E.

Pored svakog slova imena Duwa

napi{i re~i koje po~iwu tim

slovom.

U kvadrati}e upi{i svoje ime.

Pored svakog slova napi{i re~i koje

po~iwu tim slovom.

D

U

W

A

80

Kornej ^ukovski

PILE

@ivelo na svetu pile.

Bilo je maju{no.

Ba{ ovakvo.

Ali, ono je mislilo da je veliko,

pravilo se va`no i visoko je diglo glavu.

Ba{ ovako.

Pile je imalo mamu, [arenperku.

Mama je bila ba{ ovakva.

Ona je mnogo volela pile

i hranila ga crvi}ima.

A crvi}i su bili ba{ ovakvi.

Jedanput je na [arenperku naleteo

ma~ak i poterao je prema jezeru.

A ma~ak je bio ba{ ovakav.

Pile je ostalo samo pored plota.

Odjednom ono vide ‡ uzleteo na plot

petao, protegao {iju ‡ ba{ ovako:

„Ku-ku-riku! Zar nisam delija, zar

nisam sila?”

81

Piletu se to mnogo dopalo. I ono je protegnulo

{iju ‡ ba{ ovako ‡ i iz sve snage zapi{talo:

„Pi-pi-pi-pi! I ja sam delija! I ja sam sila!”

Ali, saplelo se i tresnulo u baru, ba{ ovako.

U bari je sedela `aba.

Ugledala je pile i nasmejala se:

„Ha-ha-ha! Ha-ha-ha!”

A `aba je bila ba{ ovakva.

Prevod s ruskog:

Qubomir Kqaki}

Tada je piletu pritr~ala mama.

Sa`alila se i pomilovala ga.

Ba{ ovako.

U re~niku

prona|i {ta

zna~i re~ {ija.

O ~emu je pile razmi{qalo dok je gledalo

petla?

Kako se ose}ala mama kada je pritr~ala

piletu?

Napi{i {ta misli{ da je mama rekla piletu

na kraju.

82

Jovan Jovanovi} Zmaj

MATI

Labudi}i mali

Jo{ ne mogu znati

Koliko im vredi

Wina dobra mati.

Ona brigu brine.

Bdi o wima svima.

Kraj sebe ih vodi,

Na le|a ih prima.

No}u ih pokriva

Perjem svojih krila

Da joj ne ozebe

Porodica mila.

Kad ih kogod dirne,

Ne zna {ta je {ala,

Ta za wih bi mati

Glavu svoju dala.

Materina qubav

Nije prazna bajka ‡

Vi bar, deco, premi{qajte

[ta vam vredi majka.

Izaberi strofu iz pesme koja ti se najvi{e

svi|a. Objasni za{to.

No}u ih pokriva

Perjem svojih krila

Objasni {ta zna~e stihovi:

Materina qubav

Nije prazna bajka

Potra`i u re~niku

{ta zna~i izraz dati glavu

i re~ premi{qati.

83

Narodna pesma

SLAVUJAK

Lepo peva slavujak

u zelenoj {umici,

na tananoj gran~ici.

Otud idu tri lovca

da streqaju slavuja.

On se wima molio:

„Nemojte me streqati,

ja }u vama pevati

u zelenoj ba{tici,

na rumenoj ru`ici!“

Uhvati{e tri lovca

i odne{e slavuja,

metnu{e ga u dvore

da im drage veseli.

Ne}e slavuj da peva,

nego ho}e da jada.

Odne{e ga tri lovca

i pusti{e u luge.

Stade slavuj pevati:

„Te{ko drugu bez druga

i slavuju bez luga!“

Kako se ose}ao slavuj u lugu?

Podvuci u pesmi sve re~i sa umawenim

zna~ewem.

Kakva je bila wegova pesma u lugu?

Kako se ose}ao slavuj u dvorima?

Re~i sa umawenim

zna~ewem

Re~i sa uve}anim

zna~ewem

Objasni {ta zna~e stihovi:

Te{ko drugu bez druga

i slavuju bez luga!

ku}a ‡

‡ ru~ica

pile ‡

cvet ‡

‡ kwi`ica

ptica ‡

‡ ku}etina

glava ‡

junak ‡

‡ ru~etina

84

Evo nekih re~i koje ozna~avaju delove

ku}e (nastavi daqe):

RE^NIK O KU]I

vrata, prozor, krov, dimwak,

stepenice, ,

, ,

, ,

, .

Evo nekih re~i koje imenuju stvari iz

kuhiwe (nastavi daqe):

sudopera, ka{ike, tawiri,

, ,

, ,

, .

Napi{i re~i koje ozna~avaju stvari iz

kupatila.

, ,

, ,

, ,

, .

Napi{i re~i koje imenuju stvari iz

dnevne sobe.

, ,

, ,

, ,

, .

85

• Naslov

(Moja ku}a)

Opi{i svoju ku}u.

Neka ti pitawa koja slede

pomognu u pisawu.

• Gde se nalazi tvoja

ku}a?

• Kako izgleda kraj u

kojem se ona

nalazi?

• Kako izgleda tvoja

ku}a?

• Koliko u woj ima

prostorija?

• Koje su to

prostorije?

• [ta se nalazi u

sobama?

• Ko `ivi u tvojoj

ku}i?

• Opi{i kako

izgleda tvoje

omiqeno mesto?

• [ta tamo radi{?

• Za{to je to tvoje

omiqeno mesto?

RE^I SA SUPROTNIM ZNA^EWEM

Ovo je nastranama 75 i 83.

Ovo je nastrani 79.

KADA SE PI[EMALIM SLOVOM?

Ovo je nastrani 47.

KADA SE PI[EVELIKIM SLOVOM?

vru}e ‡ hladnosito ‡ gladno

RE^I SA UMAWENIM ZNA^EWEM

noga ‡ no`ica nos ‡ nosi}

RE^I SA UVE]ANIM ZNA^EWEM

ma~ka ‡ ma~ketina kamen ‡ kamen~ina

o{tro ‡ tupojeftino ‡ skupo

lepo ‡ ru`noveselo ‡ tu`noduga~ko ‡ kratkoslano ‡ slatko

86

SETI SE {ta smo nau~ili...

[TA KO RADI 7.

88

Budimir Ne{i}

^UDO

Uzmem kredu ‡

ona pi{e;

taknem cveti} ‡

zamiri{e;

ja za`murim ‡

no} se stvori;

pri|em vodi ‡

za`ubori;

ja zapevam ‡

cvr~ak cvr~i;

ja potr~im ‡

Sunce tr~i.

Mora da sam

li~nost slavna,

jer po meni ‡

sve se ravna.

Za{to junak ove pesme misli da je slavna

li~nost?

Smisli jo{ neki stih sli~an ovima iz

pesme.

Slede}e re~enice su pome{ane. U kru`i}e

stavi brojeve da bi re~enice pore|ao

pravilnim redom.

Ispr`ila je pala~inke.

Mama je zamesila testo.

Vlada je prvi probao i rekao:

„Mmmm!“

Zagrejala je tigaw.

Tawa ih je namazala xemom.

89

Du{an Radovi}

DVE RUKE

Re~i privatni i li~ni imaju

vi{e zna~ewa, a {ta ovde

zna~e potra`i u re~niku.

Za{to Dragan nije hteo da poka`e

u~iteqici drugu ruku?

Podvuci u tekstu upitne re~enice.

Kako }e{ ih pro~itati?

Prona|i i prepi{i iz teksta po jednu

re~enicu:

obave{tajnu:

upitnu:

zapovednu:

Napi{i re~i sa uve}anim zna~ewem.

ta{na ‡

ki{a ‡

Ovaj tekst je napisan tako da mo`e{ da ga

odglumi{, kao i tekst „Tu`ibaba“ sa strana

68-69. Odglumi ga s nekim.

U^ITEQICA: Deco, stavite ruke na klupe...

Svi... Petrovi}u, Qubice,

Neboj{a...

DRAGAN: Molim, u~iteqice, a za{to treba

da stavimo ruke na klupe?

U^ITEQICA: Ho}u da pogledam da li su ~iste,

da li ste isekli nokte...

DRAGAN: A da li da poka`emo obe ruke,

ili...?

U^ITEQICA: [ta ‡ ili?... Koliko ima{ ruku?

DRAGAN: Dve.

U^ITEQICA: Pa {to onda pita{?

DRAGAN: Pitam zato {to ja imam samo

jednu {kolsku ruku...

U^ITEQICA: Samo jednu?

DRAGAN: Jeste... Tom {kolskom rukom ja

pi{em, crtam, okre}em listove...

U^ITEQICA: A ona druga?

DRAGAN: Ona druga je moja privatna ruka...

Za klikere, za blato i uop{te ‡

za moje li~no igrawe!

90

Bogdan Popovi}

APOTEKA

Mali Sima nagovara

Olgu, svoju seku,

da otvore zajedno

novu apoteku.

Olga ima kola~a

i raznih bombona.

Bolesnik }e biti Sima,

apotekar ona.

Apoteku smestili

na sandu~i} mali:

„Po`urite kupci“,

Olga robu hvali.

Nije dugo ~ekala,

evo ide Sima,

za tu robu kupaca

uvek dosta ima.

Prvo zub ga boleo,

pa bolovi razni

i sve malo-pomalo

apoteku prazni.

Al' se Olga doseti

kud Sima navija,

pa mu re~e: „Izvinite,

bolesna sam i ja“.

Za{to je Olga re{ila da se razboli?

Napi{i re~i sa suprotnim zna~ewem.

Prona|i i napi{i re~i koje se

rimuju u pesmi.

‡

‡

‡

‡

‡

‡

‡

‡

‡

‡

‡

seka apoteka

mali

nov

dug

bolestan

91

Pesmu „Apoteka“ napi{i tako da mo`e da se glumi.

• Smisli druga~iji

naslov.

• ^itaj pesmu i

zami{qaj {ta }e

ko da govori.

Sima: Seko, hajde da se igramo apoteke!

Olga: Va`i! Moji kola~i bi}e nam lekovi.

Sima:

Olga:

Sima:

Olga:

Sima:

Olga:

Sima:

Olga:

Pogledaj crte`e i smisli {ta govore Olga i Sima. Svoju pri~u odglumi s nekim.

92

Narodna pri~a

LISICA I MI[

Jednog prole}nog dana razgovarali mi{ i lisica

preko potoka:

„Mi{i}u, mi{i}u, za{to ti je tako prqav nosi}?“

„Kopao sam zemqu“, ka`e mi{.

„A za{to si kopao zemqu?“

„Pravio sam rupu.“

„A za{to si pravio rupu?“, pita lisica.

„Da se sakrijem od tebe“, odgovara mi{.

Lisica se po~e{a iza uva, pa re~e:

„Neka, neka, mi{i}u, ja }u te sa~ekati na

ulazu i uhvati}u te“.

„A ja u rupi imam sobu sa krevetom, pa }u

tu i spavati.“

„Kad ogladni{, mora}e{ da izi|e{“, re~e lisica.

„Jest, da ja nemam u rupi magacin sa hranom.“

„Onda }u ja raskopati tvoju rupu i izvadi}u

te napoqe“, naquti se lisica.

„A ja }u“, re~e mi{i}, „na drugi izlaz i

‡ tu-tu-u i odoh!...“

Prona|i u re~niku {ta

zna~i re~ magacin.

Kakva je lisica u pri~i?

Kakav je mi{?

lukava

Nastavi pri~u.

Podvuci u pri~i crvenom bojom sve re~i sa

umawenim zna~ewem.

93

Pro~itaj jo{ jednom pri~u „Lisica i mi{“ i odgovori na pitawa:

Kada se de{ava ova pri~a?

Vreme radwe je:

Na kom mestu se odvija radwa ove pri~e?

Mesto radwe je:

Koji su glavni likovi?

Seti se potvrdnih i odri~nih re~enica (sa strane 51) i ispuni tabelu:

Potvrdne re~enice Odri~ne re~enice

Mi{i} ima prqav nosi}.

Lisica se po~e{ala iza uva.

Ja nisam pravio rupu.

Mi{i} ne mora da iza|e iz rupe.

Lisica ga nije uhvatila.

94

Bo`idar Timotijevi}

[TA KO RADI U DOSADI

Trepavica trep}e:

trep, trep, trep,

ptica krilom lepe}e:

lep, lep, lep.

S krova ki{a kapqe:

kap, kap, kap,

barom gaze ~apqe:

{qap, {qap, {qap.

Zec po poqu tr~ka:

trk, trk, trk,

kow u {tali frk}e:

frk, frk, frk.

Samo mali Vice

nema maramice,

pa mora da {mrk}e:

{mrk, {mrk, {mrk.

Potra`i u re~niku {ta zna~i

lepetati, a {ta frktati.

[ta ti je u ovoj pesmi zanimqivo?

Smisli i napi{i stihove sli~ne ovima

iz pesme:

Tata tepih treska , , .

Dete rukom pqeska , , .(rabir)

Re{i rebus:

Ime i prezime ?ta radimkad mi jedosadno

?ta radimkad mi jedosadno

Ime i prezime

95

MALA ANKETA

Pitaj svoje dru{tvo {ta ko radi kad mu je dosadno.

Neka svako izabere jedan od ponu|enih odgovora.

Pored wihovih imena upi{i slovo koje su izabrali.

A) Idem napoqe

B) ^itam

V) Gledam TV

G) Gledam kroz prozor

D) Ni{ta

odgovora

odgovora

odgovora

odgovora

odgovoraD

G

V

B

A

Iz ankete zakqu~ujem da najve}i broj

mojih drugova i drugarica (ukupno ) kad

im je dosadno .

Najmawi broj (ukupno ) kad im je dosadno

.

Rezultati ankete:

96

Vladimir Andri}

HLEB

Mnogo qudi treba da se trudi pre nego {to

hleb zamiri{e i zarudi.

Koji qudi?

Ora~, ratar, seja~, `etelac, kombajner,

mlinar, pekar, prodavac.

Kako se trude?

Oru, drqaju, seju, `awu, vrhu, mequ, mese i

peku, prodaju.

Ko sve treba da se potrudi da bi hleb stigao

u prodavnice?

Napi{i pri~u pod naslovom

„Kako nastaje hleb“. Upotrebi re~i iz

teksta „Hleb“ koje ozna~avaju zanimawa

i vr{ewe radwe. Pomeni jo{ neke poslove

koji su va`ni za dobijawe hleba.

Objasni kako dolazi do toga da hleb

zamiri{e i zarudi.

97

Stevan Rai~kovi}

CRTANKA

Daj mi dve-tri ~iste

hartije al’ iste

i jednu olovku

da nacrtam plovku.

Daj mi `utu boju

da obojim proju

pa }u wome zatim

Sunce da pozlatim.

I plava mi treba

za komadi} neba

ona }e da doda

vodu radi broda.

Daj mi posle plave

zelenu zbog trave

i zbog skoro trista

na drvetu lista.

Sad crvenu novu

zbog crepa na krovu

i zbog jednog lica

i zbog lubenica.

Daj mi boju belu

zbog cveta za p~elu

a i posle wega

zbog dve grudve snega.

Daj mi boju crnu

da nacrtam srnu

da obojim ma~ku

da udarim ta~ku.

^itaj pesmu i podvuci one re~i koje `eli{ da ilustruje{.

Sve crte`e oboj onim bojama koje su zadate u pesmi.

Lisica i mi{ ‡ narodna pri~a, strana 92

PRI^A

^udo ‡ Budimir Ne{i}, strana 88

Apoteka ‡ Bogdan Popovi}, strana 90

[ta ko radi u dosadi ‡ Bo`idar Timotijevi}, strana 94

Crtanka ‡ Stevan Rai~kovi}, strana 97

PESMA

Dve ruke ‡ Du{an Radovi}, strana 89

TEKSTZA GLUMU

naslov tvog teksta‡ , strana 91

tvoje ime

98

SETI SE {ta smo nau~ili...

LETO

STOJI, STOJI JER SE BOJI

Ukraj vode Mi{a stoji,

plivao bi, al' se boji.

I roniti on bi hteo,

kad bi znao, kad bi smeo.

Jovanka Hrva}anin

8.

100

Desanka Maksimovi}

HVALISAVI ZE^EVI

Hvalili se ze~i}i

u zelenoj travici.

Jedan rekô:

„Tako mi

ne otpala ruka,

ne bojim se vuka“.

Drugi rekô:

„Majka

da me `iva

ne gleda,

ne bojim se medveda“.

Tre}i rekô:

„Tako mi

kupusova struka,

ne bojim se lisice,

kopca ni bauka“.

Uto ne{to {u{nulo

negde ispod grana,

razbegli se ze~evi

na stotinu strana.

U re~niku }e{ na}i zna~ewe

re~i hvalisav, struk, kobac i bauk.

Objasni {ta zna~i kad je neko hvalisav.

[ta misli{, {ta je to {u{nulo negde ispod

grana?

Koliko stihova ima ova pesma?

Prona|i i zaokru`i re~i: letovawe, kupawe,

pewawe, sladoled, deca, hlad, more, reka,

~amac, plivawe, leto.

X O F S R E K A

] N K L P C U M

I Z E A L K P O

H L A D I ^ A R

L E T O V A W E

S T P L A M E F

A O P E W A W E

X \ N D E C A [

101

MOJA BIBLIOTEKA

Napravi ovde spisak nekih kwiga iz

tvoje biblioteke. Spisak sredi po

azbu~nom redu, prema prezimenu pisca.

U re~niku }e{ na}i da re~ biblioteka

ozna~ava zbirku kwiga. Bibliotekom

zovemo i zgradu u kojoj je sme{tena velika

zbirka kwiga i u kojoj se kwige ~itaju.

REDNIBROJ PREZIME I IME PISCA NAZIV KWIGE

Branko ]opi} je na{

veliki pisac. Napisao

je mnogo lepih kwiga za

decu i odrasle. Poznate su:

„Je`eva ku}ica“, „Pri~e ispod

zmajevih krila“, „Do`ivqaji ma~ka

To{e“ i druge.

102

Branko ]opi}

PRVI DAN U [KOLI

Re~e meni u~iteqica:

„Ustani, mali!“

Meni noge klecaju i ja buqim u wu, a ceo

razred mi se okre}e.

„Kako se zove{?“

„Branko!“

„A prezime?“

^udim se ja {ta to ona mene pita, {ta je to

prezime.

„Kako se preziva{?“, pita ona glasnije,

misli, vaqda, da sam gluv.

Ja }utim, ni da beknem.

„Pa kako te zovu?“, re~e u~iteqica sad

nekako umilno.

„Baja!“, ka`em ja.

„A kako jo{?“

„Kad se na mene naqute, zovu me Bjelov.“

„A ~iji si?“

„Mamin!“, odvalim ja na op{ti smijeh

cijelog razreda.

„^iji si jo{?“

„Djedov!“, opet }u ja, a jedan dje~ak ustade i

re~e:

„Molim, u~iteqice, on se zove ]opi}!“

„Zna~i, zove{ se ]opi}?!“, pita u~iteqica

i ~eka da ja potvrdim.

„Jok!“, ka`em ja. „Ne zovem se ja ]opi},

na{a ku}a se zove ku}a ]opi}a, i ceo

zaselak.“

„Idi bestraga!“, na to }e u~iteqica. „Kako

si bistar, svaki razred }e{ dvije godine

u~iti. Ajd', sjedi drvo na drvo!“

To je bio prvi razgovor i moj prvi dan u

{koli. Ali u~iteqi~ino proro~anstvo, na moju

sre}u, nije se ba{ ispunilo.

Zna~ewe re~i klecati,

beknuti, umilno,

zaselak i proro~anstvo

potra`i u re~niku.

Kako se ose}ao Branko prvog dana u {koli?

103

Branko ]opi}

PJESMA \AKA PRVAKA

Zbogom, bako, mili rode,

u {kolu me jutros vode,

tamo }e me vazda tu}i,

`iv ti ne}u do}i ku}i.

Zbogom, jawe, sviloruno,

~oban ti je poginuo.

Zbogom, kravo, mlije~na spravo,

odnio je {alu |avo,

pozdravi mi drago tele,

poginu}u danas, vele,

posledwe ti {aqem zbogom,

osveti me tvrdim rogom.

Zbogom, kowu, ritaju}i,

nastrada}u ~itaju}i,

unaprijed mi du{a zebe,

vi{e jahat ne}u tebe,

daj pomozi stradalniku,

bje`a}emo ~ak u Liku.

Kako je ovaj |ak prvak zami{qao {kolu?

[ta misli{ da zna~e re~i du{a mi zebe?

Uporedi ovu pesmu sa pesmom „Au {to je {kola zgodna“ sa

strane 34. Ispri~aj {ta si zapazio.

Potra`i u re~niku {ta

zna~e re~i vazda i stradalnik.

Lika je kraj u kojem je

ro|ena Brankova majka.

104

Branko ]opi}

SUN^EV PJEVA^

U topli letwi dan sjedi cvr~ak na ulazu svoje tamne rupe,

svoje drage ku}ice, i pjeva svoju beskrajnu sun~anu pjesmu.

Pjeva cvr~ak o tome kako se u rano svitawe, puno jutarwe

rumeni, bude ptice i cvrkutawem do~ekuju sunce, pjeva o

podnevu kad zlatna p{enica {umi i vrapci se sva|aju u

zelenim kro{wama, o svje`em ve~eru kad cvjetovi {ire

krunice i o~ekuju rosu. Pri~a cvr~ak u pjesmi i to kako se

mrav znoji vuku}i slamku mnogo puta ve}u od sebe, i to kako

je ju~e jedna stra{no velika gove|a noga stala upravo ispred

wegove rupe, a on je pobjegao duboko pod zemqu i srce mu je

bilo mawe od makova zrna.

Pored cvr~kove rupe wegov susjed, zlovoqni srditi hr~ak,

nezadovoqan gun|a:

‡ Pjevaj samo, pjevaj, lakomislena glavo, presje{}e ti brzo

tvoja pjesma. Zar ne vidi{ kako se crni oblaci di`u iznad

planine.

‡ Hej, hej, cvrk-cvrk, oblaci }e se razi}i i opet }e biti

sunca ‡ pjevaju}i mu odgovara cvr~ak.

‡ Zbiqa, zbiqa, je li to istina? ‡ pripita{e ga sa grane

vrapci upla{eni od nepogode.

‡ Hm, kakva istina! ‡ qutito im odgovori hr~ak. ‡ Naletje}e

takva oluja koja }e bestraga odnijeti sve `ito s poqa i ja }u

onda ~itavu zimu gladovati. A i vi ne}ete boqe pro}i,

prokleti kradqivci. Pokupiste svu p{enicu, pa meni ba{

ni{ta ne}e ostati.

‡ Hej, hej, poslije oluje sunce uvijek veselije sija i nebo

postaje qep{e od modrih razli~aka u poqu ‡ pjeva cvr~ak.

‡ Gle, modrih razli~aka! Kakva mi je to qepota u tim

tvojim razli~cima, kad se oni ne jedu. Zar je lijepo ono {to

se ne mo`e pojesti? ‡ gun|a hr~ak.

‡ Hvala ti, mali moj prijatequ ‡ slete do cvr~kove rupe

jedna bri`na grlica ‡ hvala ti {to me hrabri{ lijepim

vremenom, jer djeca su mi jo{ mlada, pa se bojim da ne

nastradaju u oluji.

105

Dok su oni tako razgovarali, oblak ve} bije{e zaklonio

sunce. Sijevnu prva zelenkasta stra{na muwa.

‡ Eto, ka`em ti ja ‡ zakuka hr~ak ‡ udari}e takve bujice i

poplave, koje }e uni{titi sve {to se nalazi u poqu. A voda

}e prodrijeti u moju rupu, ovla`i}e `ito koje sam qetos

ukra... hm, ovaj ... skupio, i ono }e jo{ prije zime istrunuti...

Jao, jao, propa{}e onda cio svijet.

‡ Kakve bujice, kakve poplave ‡ nasmija se raspjevani

cvr~ak. ‡ I poslije najbujnije ki{e {eve }e se opet dizati u

plavo nebo, wihova pjesma ispuni}e cijeli svijet, a zlatni

masla~ak opet }e se radovati suncu, pijan od svoje qepote.

‡ Oh, oh, sun~ani pjeva~u, kako je veselo srce moje od tih

tvojih rije~i ‡ zadihano uskliknu jedan mrav `urno silaze}i

niz vitku vlat p{enice. ‡ Znate, moja su bra}a daleko na putu,

pa se sve bojim kakve nesre}e. Oh, oh, bude li tako kao {to ti

ka`e{, pokloni}u ti najzrelije i najve}e p{eni~no zrno.

Planina se zamra~i, muwe u~esta{e i prve te{ke kapqe

udari{e o zemqu. Jato ~voraka `urno preletje nisko nad

samim klasjem.

‡ Po~iwe smak svijeta ‡ zlurado progun|a hr~ak gledaju}i

upla{eno vrapce {}u}urene u kro{wi stare kru{ke, usred

poqa. ‡ Kad se ja ponovo vratim iz svoje rupe, vas vi{e ne}e

biti u `ivotu i onda su sva `ita svijeta moja.

To re~e i nestade ga pod zemqom.

‡ Oho-ho, oho-ho, ali }e nas osvije`iti ovaj pqusak ‡

zapjeva cvr~ak. ‡ Do vi|ewa, svi koji me poznajete i ~ujete,

moram malko da sklonim glavu.

I on se uvu~e u svoju rupu tek toliko da ga ki{na kap ne bi

udarila u glavu, pa je ushi}en gledao kako blistave muwe

paraju oblake. Uop{te, to je bila wegova slaba strana da je

u`ivao gledaju}i muwe.

‡ Sve }e se opet na dobro svr{iti kad to cvr~ak veli ‡

pomisli{e i vrapci, i mravi, i jedna {arena bubamara,

skrivena pod listom ma}uhice.

106

Plaha qetwa ki{a za~as pro|e poqem,

oblaci se razi|o{e, a sunce se razli poqima

kao zlatna rijeka. Ugledav{i ponovo sunce, koje

je ra|alo radost u wegovu srcu, cvr~ak prvi

izi|e iz skloni{ta i zapjeva svoju najqep{u

pjesmu u po~ast suncu. I svi osjeti{e da je to

zanosna pjesma dobrom suncu, koje se ujutru

di`e iznad drve}a na brijegu. Za{umi p{enica

talasaju}i se kao more, vrapci se radosno

razlijeti{e na sve strane, osmijehnu se modri

razli~ak, uvjeren da je wegov cvijet dio samog

neba, pa ~ak i vje~ito zlovoqni hr~ak osjeti

kako mu se po licu razlijeva bla`enstvo i

hitro pobje`e u rupu da to ne bi ko vidio.

Na vlatu p{enice, iznad samog

cvr~ka-pjeva~a, zadivqen je slu{ao jedan mrav

zaboraviv{i trenutno kud ono bija{e po{ao.

Potra`i u re~niku {ta zna~e re~i:

rumen, srdit, lakomislen, presesti,

razli~ak, vlat, ~vorak, zlurado,

parati, slaba strana, ma}uhica i plah.

Prona|i i podvuci jednom bojom ono {to

govori cvr~ak.

Drugom bojom podvuci re~i hr~ka.

Uporedi hr~kove re~i sa cvr~kovim.

[ta zakqu~uje{?

Opi{i kako izgleda slika:

Sunce se razli poqima kao zlatna rijeka.

Koji se likovi pojavquju u ovoj pri~i?

Koji su likovi glavni?

Smisli i napi{i koje osobine

ima cvr~ak.

Napi{i koje su osobine hr~ka.

107

Drugu uspavanku sam prona|i i prepi{i.

USPAVANKE I PRAZNI^NE PESME

Nuna, nuna, nuna~a,

slatka s medom poga~a,

mesila je teta~a,

pa svom ~edu davala,

da bi ga uspavala.

Uspavanke su narodne pesme koje se

pevaju deci pred spavawe da bi

lak{e zaspala. Evo jedne uspavanke.

Drugu prazni~nu pesmu sam prona|i i prepi{i.

Bo`i} {tapom bata:

nosi suva zlata,

od vrata do vrata.

Na ~ija }e vrata

dat blagoslov, zlata?

Na na{a }e vrata

prosut {aku zlata!

Prazni~ne pesme su narodne pesme

koje se pevaju u vreme nekih va`nih

praznika ‡ Bo`i}a, Uskrsa i drugih.

Evo jedne bo`i}ne pesme.

Prona|i u re~niku zna~ewe re~i

batati, suvo zlato i blagoslov.

108

Petar Stoki}

SENICA I DRVO

U mome dvori{tu `ivi drvo. Wegova

kapa je zelena i ogromna, a struk mu je

uzan i hrapav.

Na drvo slete senica. Ona je {arena i

vesela i ima malo rumeno oko. Naro~ito

se ponosi zlatnim percima koja se kao

dukat `ute na wenim krilcima.

„[ta ho}e{?“, upita drvo.

„Ho}u da se nastanim u tvom hladu“,

re~e senica pomirqivo.

„Ne mo`e!“, namrgodi se drvo.

Senica odlete.

Sutradan je padala ki{a. Zatim je

sinulo sunce. Posle su odnekud dopuzale

gusenice. One su halapqive. Drvo ne

mo`e da ih se oslobodi.

Jedu gusenice. Grickaju. Kvare kapu

drveta.

„Upomo}! Senice, upomo}!“, povika

drvo.

Senica je dobra. ^ula je drvo, pa je

doletela i odmah se dala na posao.

Kquc! Kquc! Sve je mawe gusenica.

[arena senica je o~istila zelenu kapu,

posle je o~istila kquni} i {arena

perca. Drvo je tada upita:

„[to se ne nastani{ kod mene?“

Senica se malo ne}kala se}aju}i se

kako je nekada bila odbijena. Ali je ipak

svila gnezdo na drvetu.

Od toga dana `ive slo`no u mome

dvori{tu drvo sa zelenom kapom i

senica sa zlatnim percima.

U re~niku je obja{weno

{ta zna~e re~i rumen

2

i

dukat. Potra`i ih.

Napi{i kako poma`e senica drvetu.

Kako poma`e drvo senici?

109

IZABERI SLIKU I NAPI[I PRI^U

110

Jevrejska narodna pesma

DIVNO ^UDO

Imam jedno me~e, me~e,

Svu mi zimu kesten pe~e.

Pravo ~udo,

Divno ~udo,

Kako me~e

Kesten pe~e.

Imam jedno prase, prase,

Crvene ga ~izme krase.

Pravo ~udo,

Divno ~udo,

Kako prase

^izme krase,

Kako me~e

Kesten pe~e.

Pravo, divno ~udo!

Imam jedno ma~e, ma~e,

[to mi krpi stare hla~e.

Pravo ~udo,

Divno ~udo,

Kako ma~e

Krpi hla~e,

Kako prase

^izme krase,

Kako me~e

Kesten pe~e.

Pravo, divno ~udo!

111

Imam pa{~e Xeni, Xeni,

^im prst dignem, ono {eni.

Pravo ~udo,

Divno ~udo,

Kako {eni

pa{~e Xeni,

Kako ma~e

Krpi hla~e,

Kako prase

^izme krase,

Kako me~e

Kesten pe~e.

Pravo, divno ~udo!

Imam jedno lu~e, lu~e,

Za kosu me stalno vu~e.

Pravo ~udo,

Divno ~udo,

Kako lu~e

Kosu vu~e,

Kako {eni

Pa{~e Xeni,

Kako ma~e

Krpi hla~e,

Kako prase

^izme krase,

Kako me~e

Kesten pe~e.

Pravo, divno ~udo!

Koje ti se od ~uda iz ove pesme najvi{e dopada?

Nastavi ovu pesmu tako {to }e{ da smisli{ jo{ jedno ~udo.

Imam jedno

Pravo ~udo,

Divno ~udo,

Kako

Pravo, divno ~udo!

Prona|i u re~niku

{ta zna~e re~i hla~e

i {eniti.

112

Hans Kristijan Andersen

PRINCEZA NA ZRNU GRA[KA

Prona|i u re~niku

zna~ewe re~i doku~iti,

poti{ten i perina.

Bio jednom jedan princ koji je hteo da se o`eni

princezom, ali pravom pravcatom princezom. Tako je

obi{ao ceo svet da bi je na{ao, ali mu se svud ispre~ilo

ne{to na putu. Princeza je bilo mnogo, ali da li su to bile

prave pravcate princeze, nije mogao nikako da doku~i, jer je

uvek bilo ne~eg {to mu je smetalo. Vratio se ku}i sav

poti{ten, jer je `eleo da se o`eni pravom princezom.

Jedne ve~eri bilo je strahovito nevreme: sevalo je i

grmelo, ki{a je pqu{tala, jednom re~ju bilo je u`asno. Tada

neko zakuca na kapiju dvorca, a stari kraq po|e da otvori.

A napoqu je stajala jedna princeza. Ali kako je

izgledala od ki{e i ru`nog vremena! Voda joj je curela s

kose i odela i slivala se u vrhove cipela, pa na pete opet

izlazila ‡ a ona je tvrdila da je prava pravcata princeza!

„To }emo ve} doznati“, pomisli stara kraqica, ali ne

re~e ni{ta, ve} ode u spava}u sobu i stavi zrno gra{ka na

dno posteqe; zatim uze dvadeset du{eka i stavi ih preko

zrna gra{ka, a odozgo jo{ dvadeset perina od gu{~jeg perja.

Tu je trebalo da preno}i princeza.

Ujutru je zapita{e kako je spavala.

„O, vrlo r|avo“, re~e princeza. „Gotovo cele no}i nisam

ni trenula. Ko zna {ta je bilo u toj posteqi? Le`ala sam

na ne~em tvrdom, tako da sam po celom telu modra i zelena.

To je stra{no.“

Tako su se uverili da je ona prava princeza, jer je kroz

dvadeset du{eka i dvadeset perina od paperja osetila zrno

gra{ka. Toliko ne`an nije mogao biti niko osim prave

pravcate princeze!

Kraqevi} je uze za `enu, jer je sad znao da uzima pravu

pravcatu princezu, a zrno odne{e u muzej, gde se i sada

mo`e videti, ako ga neko nije uzeo.

113

Objasni kako je kraqica proverila

da li je princeza prava.

Ovo je bajka. Po ~emu se bajke razlikuju od

drugih pri~a?

Smisli neki drugi na~in za proveru da li

je princeza prava.

Koji je tvoj omiqeni lik iz bajke?

Za{to?

Re{i ukr{tenicu tako {to }e{ da upi{e{

re~i: posteqa, perina, kruna, zrno, princ,

gra{ak, kraqica.

P R A V A

R

I

N

C

E

Z

A

Jovan Jovanovi}

Zmaj je ro|en u Novom

Sadu 1833. godine.

Bio je lekar. Napisao

je mnogo lepih pesama za

decu i izdavao je de~ji ~asopis

„Neven“. Zbog toga danas neke

ulice i {kole nose wegovo ime.

Svake godine u Novom Sadu se

odr`avaju Zmajeve de~je igre.

114

Jovan Jovanovi} Zmaj

ZMAJEVO DETIWSTVO

Wegova ku}a je bila u ulici Zlatna greda. Imala

je veliko ogwi{te sa gomilom drva. Pored ogwi{ta

`ivela je i ma~ka sa ma~i}ima, a tu je i kuja Bela

o{tenila svoje psi}e.

Mali Jova je mnogo ma`en i pa`en od roditeqa

koji su bili plemi}kog porekla. Morao je da iza|e na

ulicu obu~en kao gospodi~i}, u rukavicama i sa

slamnim {e{irom. Ali, on je vi{e voleo gacawe po

barama bosih nogu, tr~awe, rvawe, pesme i igre sa

decom iz ulice. Zato se ~esto vra}ao ku}i kaqav.

U~ili su ga da ~ita jo{ pre polaska u {kolu.

Bogati deda iz Sentoma{a donosio mu je poklone, a

tetka Mika mu je pri~ala zanimqive pri~e. U ku}i je

imao biblioteku izabranih kwiga. Wegov otac bio je

gradski senator i pretplatnik na nova izdawa kwiga.

U osmoj godini otac mu je kupio svesku u kojoj je

trebalo da mali Jova pi{e svoje zabele{ke i

pesmice. Na svesci mu je zapisao naslov: Stare pesme

mladog stihotvorca. Svi su `eleli da Jova postane

pesnik. To se i ostvarilo.

U re~niku }e{ na}i {ta

zna~i biti kaqav. Potra`i

i zna~ewe re~i stihotvorac.

Pro~itaj ovaj tekst.

Prona|i i podvuci re~enice iz kojih se vidi kako

se pesnik Zmaj u detiwstvu igrao s decom.

Napi{i nazive pesama ~ika Jove Zmaja koje si ~itao.

115

Jovan Jovanovi} Zmaj

GLEDAO SAM SVET KROZ RUMENO STAKLO

Jednoga dana po podne krasno je vreme

bilo. Otac mi je oti{ao svojim poslom. Mati

mi samo na ~asak ode da pohodi neku bolesnu

prijateqicu. Ja i Kata ostali smo doma. Ona

je sedila na kujinskome pragu kqukaju}i guske.

Ja sam ba{ na{ao par~ence rumenog

stakleta. Stajao sam iza weni le|i i kroz to

staklo prema svetlosti gledao. Kako je to

divno, kad je sve na svetu rumeno ‡ i nebo, i

oblaci, i golubovi na krovu i ona bela guska u

Katinoj ruci i ona bela marama na wenoj

glavi ‡ sve je to bilo rumeno.

A ja sam se tome vanredno radovao, jer do

onda jo{ nikada nisam svet kroz takove

nao~are gledao.

U re~niku potra`i {ta zna~e re~i

pohoditi i vanredno.

Jo{ jednom pa`qivo pro~itaj pri~u i

podvuci re~enice koje opisuju kakav je svet

kada se posmatra kroz rumeno staklo.

Kada bi mogao da bira{, koje bi boje po tvojoj

`eqi bio svet?

Nacrtaj malog Jovu kako gleda kroz rumeno staklo.

116

Jovan Jovanovi} Zmaj

[TA VOLIM

Volim zvezdu kad zablista.

Volim reku kad je ~ista.

Volim nebo kad se plavi.

Volim cvetak mirisavi.

Volim {umu. Volim goru.

Volim blagu rujnu zoru.

Volim ba{tu. Volim poqe.

Volim qude dobre voqe.

I slavuja kad izvija.

I pupoqak kad izbija.

Volim zumbul, |ur|ic, lale.

Volim one ptice male.

Volim oca, majku, strinu,

bra}u, sestre, svu rodbinu.

Volim svoju domovinu.

Pogledaj u re~niku

{ta zna~e re~i

rujan i izvijati.

Nastavi ovu pesmu tako {to }e{ napisati

{ta jo{ ti voli{.

Volim

Podvuci u pesmi re~i koje govore

o onome {to i ti voli{.

117

Jovan Jovanovi} Zmaj

PA^JA [KOLA

„Jeste l' ~uli, kumo

‡ Verujte, bez {ale ‡

Otvara se {kola

Za pa~i}e male.“

Svi pa~i}i do{li,

Na skamijam' stoje;

Stari patak metnô

Nao~are svoje.

U~io ih, u~io

Od srede do petka,

Al' se nisu odmakli

Daqe od po~etka.

Ni{ta vi{e ne nau~i

Pa~urlija ta,

Nego {to je i pre znala

Ga, ga, ga, ga, ga!

U re~niku na|i

zna~ewe re~i

skamija.

Na osnovu ove pesme napi{i pri~u koja }e

se tako|e zvati „Pa~ja {kola“.

118

Qubivoje R{umovi}

DESET QUTIH GUSARA

Deset qutih gusara

Do{lo u moj krevet

Jedan pao s kreveta

Ostalo ih

Devet qutih gusara

Jo{ ne znaju ko sam

Jednog sam uspavao

Ostalo ih

Osam qutih gusara

Ja ih o{tro gledam

Jedan pao u nesvest

Ostalo ih

Sedam qutih gusara

Pobeglo na brest

Jedan pao na glavu

Ostalo ih

[est qutih gusara

Zbrisalo u svet

Jedan se izgubio

Ostalo ih

Pet qutih gusara

Lete kô leptiri

Jedan pao u bunar

Ostalo ih

Gle ~etiri gusara

Bes u wima vri

Jedan pukô od muke

Ostalo ih

Tri quta gusara

A protiv wih ja

Jednoga sam zviznuo

Ostala su

Dva quta gusara

A pogled im ledan

Jedan se okliznuo

Jo{ ostao

Jedan quti gusar

Postao je medan

Prosto se istopio

Ostao

U svakom pogledu

Pro{la me je strava

Sad je sve u redu

Mo`e da se

Potra`i

zna~ewe re~i

brest i medan

u re~niku.

Upi{i re~i koje nedostaju u pesmi.

Opi{i jednog od ovih qutih gusara.

Koji je od ovih gusara najqu}i?

119

MOJ ADRESAR

Dolazi leto i raspust. Sigurno }e{

po`eleti da se ~uje{ i vidi{ sa svojim

dru{tvom. Zato je dobro da ima{ wihove

adrese i telefonske brojeve.

Ovde napravi mali adresar. Sredi ga po

azbu~nom redu po~etnog slova prezimena.

Broj telefonaPrezime i ime Adresa

SLOVO

SLOG

RE^

RE^ENICA

v e t a r

ve tar

vetar

Vetar je jak.

RE^ENICEANJAT[EVABO

ZAPOVEDNA

AN

TI

PU

RE^ENICE

ODRI^NAPOTVRDNA

120

SETI SE {ta smo nau~ili tokom ove godine...

RE^I SA SLI^NIM ZNA^EWEM RE^I SA SUPROTNIM ZNA^EWEM

RE^I SA UMAWENIM ZNA^EWEM RE^I SA UVE]ANIM ZNA^EWEM

PESMA ‡ PRI^A ‡ TEKST ZA GLUMU

GLAVNI LIKMESTO RADWEVREME RADWE

u pri~i postoje:

DVE TA^KE I ZAREZ UPOTREBQAVAMO KAD NABRAJAMO.

VELIKIM SLOVOM SE PI[E

NA PO^ETKURE^ENICE

LI^NOIME

PREZIME IMENASEQA

121

122

RE^NIK

A

a`daja ‡ velika neman, obi~no vodena, sa

vi{e glava i krilima, koja u bajkama

pro`dire qude i `ivotiwe

anketa ‡ istra`ivawe, ispitivawe,

prikupqawe raznih mi{qewa

B

batati ‡ lupati, udarati

bauk ‡ zami{qeno zlo bi}e koje uliva strah

beknuti ‡ izustiti re~, progovoriti

biblioteka ‡ zbirka kwiga i zgrada u kojoj se

kwige ~uvaju

blagoslov ‡ izra`avawe `eqe za ne~ijim

uspehom i sre}om; ovde zna~i:

blagostawe, sre}a

brest ‡ granato listopadno drvo

brus ‡ kamena alatka za bru{ewe, o{trewe i

gla~awe

V

vazda(n) ‡ uvek, stalno

vanredno ‡ izuzetno, posebno, mnogo

vi`qast ‡ visok, tanak i vitak; gibak

vlat ‡ {upqa stabqika trave

vre|ati (nekoga) ‡ nanositi nekome uvredu i

izazivati u wemu neprijatno ose}awe

G

gora ‡ {uma

D

dati glavu (izr.) ‡ ovde zna~i: dati `ivot,

`rtvovati se

dobo{ ‡ muzi~ki instrument po kojem se udara

palicama, mali bubaw

doku~iti ‡ razumeti, shvatiti

dukat ‡ zlatan novac koji se nekada

upotrebqavao i kao `enski nakit

@

`aketi} ‡ kratki kaput, obi~no de~ji, jakna

Z

zavrzlama ‡ zbrka, zabuna

zaselak ‡ izdvojeno naseqe u sastavu sela

zvrk ‡ ~igra, de~ja igra~ka koja se obr}e, vrti

zlurado ‡ pakosno, zlobno, zlonamerno

I

izvijati ‡ pevati neku melodiju prelivaju}i

glasom

ispovedati se ‡ ovde zna~i: otvoreno

govoriti ne{to o sebi, saop{tavati

svoje misli i ose}awa

K

kaqav ‡ isprqan, ubrqan blatom

karati ‡ grditi, prekorevati

kvo~ka ‡ koko{ka koja le`i na jajima ili je

izlegla pili}e

keziti se ‡ ceriti se, kreveqiti se, obi~no

pokazuju}i zube

kikotati se ‡ smejati se glasno i neobuzdano,

zvonko

kiselica ‡ kisela ~orba, boza, ali i vino

lo{eg kvaliteta

kisiti ‡ postajati pomalo kiseo, dobijati

nakiseo ukus

klecati ‡ popu{tati, savijati se u kolenu pri

hodu ili stajawu

klupko ‡ konac, pre|a ili vuna namotana u

loptasti smotuqak

kobac ‡ ptica grabqivica koja hvata koko{ke

i mi{eve

kozli} ‡ mladun~e koze, jare

kresta ‡ mesnata, crvena zup~asta izraslina

na glavi petla

123

krunica ‡ deo cveta koji ~ine cvetni listi}i,

latice

kup ‡ velika metalna ~a{a, pehar

L

lakomislen ‡ koji o va`nim, ozbiqnim

problemima olako odlu~uje, lakouman,

nepromi{qen, neozbiqan, nerazborit,

nerazuman

lepetati ‡ sna`no mahati, udarati krilima

li~ni ‡ koji pripada odre|enom licu,

sopstveni, vlastiti

loptati se ‡ igrati se s nekim, dobacivati se

loptom ili predmetom u obliku lopte

M

magacin ‡ skladi{te za sme{taj hrane i druge

robe

ma}uhica ‡ ukrasna biqka iz familije

qubi~ica, dan-i-no}

medan ‡ pun slasti, mio, drag

N

namerno ‡ sa odre|enom namerom, svesno

O

ogwica ‡ vrsta {umske i livadske biqke

osuti se ‡ posuti se, pokriti se, obasuti se

ne~im (ovde: cvetovima)

P

pajac ‡ sme{na lutka, lutak

parati oblake (o muwama) ‡ u prenosnom

zna~ewu: rezati, se}i oblake, praviti

linije po nebu

perina ‡ deo posteqine napuwen perjem na

kojem se le`i ili se wim pokriva

plah ‡ koji se pojavquje, de{ava iznenada,

neo~ekivano, nagao, `estok, bujan

pla{t ‡ vrsta ogrta~a bez rukava koji se ogr}e

preko ramena i le|a

poti{ten ‡ utu~en, snu`den, neraspolo`en

pohoditi ‡ posetiti, oti}i nekome u posetu,

obi}i nekoga

praporac (obi~no u mno`ini) ‡ {upqa

metalna loptica s kuglicom unutra koja

zvecka pri protresawu; ovde ozna~ava

kuglicu rose nalik na praporac

premi{qati ‡ bri`qivo, temeqno

razmi{qati, dobro razmatrati,

smi{qati

presesti ‡ imati nepriliku zbog svog

postupka, lo{e pro}i, prisesti

privatni ‡ ovde zna~i: li~ni, osobni, koji se

odnosi na odre|enu osobu

prija ‡ majka mlade ili mlado`ewe prema

roditeqima drugog bra~nog druga

prozboriti ‡ progovoriti, re}i, kazati

proro~anstvo ‡ predskazawe, ono {to je

unapred re~eno da }e se dogoditi

prostak ‡ prost, nevaspitan ~ovek koji ne ume

lepo da se pona{a

pu}purikati ‡ ispu{tati glas pu}-puru},

sli~an glasu prepelice

R

radoznao ‡ qubopitqiv, znati`eqan, koji

`eli da saznaje i istra`uje

razli~ak ‡ korovska biqka plavih cvetnih

glavica, ~esta na `itnim poqima

reagovati ‡ odgovoriti, odazvati se na utiske

primqene spoqa

rujan ‡ rumenkast, crvenkast

rumen

1

‡ rumenilo, crvenilo

rumen

2

‡ crvenkast, u tonovima crvene ili

ru`i~aste boje

124

S

santa ‡ velika gromada ili plo~a leda koja

plovi po vodi, a ve}i deo joj se nalazi

ispod morske povr{ine

skamija ‡ {kolska klupa iz starih vremena

slaba strana (izr.) ‡ ono u ~emu je neko vrlo

osetqiv, na {ta je slab, {to mu je

strast

slu~ajno ‡ neo~ekivano, nepredvi|eno, bez

namere

smet ‡ velika hrpa snega nanesena vetrom

snaja ‡ sinovqeva, bratova ili unukova `ena

srdit ‡ koji se quti, srdi, qutit, gnevan

stihotvorac ‡ pesnik, onaj koji stvara

stihove

stradalnik ‡ onaj koji strada i pati

struk ‡ deo biqke iznad zemqe koji nosi na

sebi list, cvet i plod; stabqika niske

biqke

stu{titi se ‡ natu{titi se, pokriti se crnim

oblacima

suvo zlato ‡ zlato bez primesa, ~isto zlato

sukati ‡ doterivati, uvijati brkove

T

taraba ‡ ograda od letava ili dasaka, plot

tas ‡ metalni predmet u obliku tawira, deo

vage na kojem stoji roba koja se meri

ili tegovi

tepati ‡ 1. govoriti sli~no detetu koje tek

po~iwe da izgovara prve re~i 2. ne`no

se obra}ati nekome

ti{tati ‡ izazivati bol, muku, te{ko}u,

mu~iti

tkati ‡ izra|ivati tkaninu na razboju

ukr{tawem i sabijawem konaca, niti

tovar ‡ teret koji se nosi

tu`ibaba ‡ onaj koji voli da tu`aka, optu`uje,

prijavquje nekoga

]

}u}oriti ‡ 1. cvrkutati 2. ~avrqati, }askati

3. {aputati

U

udenuti ‡ uvu}i, proturiti kroz ne{to uzano

umilno ‡ umiqato, blago

F

frktati ‡ sna`no duvati kroz nos uz glasan

{um

H

hvalisav ‡ koji se mnogo hvali{e,

neopravdano di~i sobom

hla~e ‡ pantalone

C

cvr~ati ‡ a. pu{tati glas „cvr“ (o cvr~ku)

b. javqati se glasom sli~nim cvr~awu

cvr~ka

cerekati se ‡ smejati se glasno i nepristojno

^

~avrqati ‡ govoriti, pri~ati, }askati,

brbqati, }eretati; uporedi: }u}oriti (2)

~vorak ‡ vrsta ptice peva~ice koja imitira

glasove i uni{tava insekte po wivama

i vinogradima

~udo ‡ ~udna, neobi~na pojava koja izaziva

op{te ~u|ewe

[

{eniti ‡ stajati na stra`wim nogama (obi~no

o psu)

{ija ‡ vrat

{mrk ‡ gumeno crevo kojim se pod pritiskom

izbacuje voda u mlazevima

125

SADR@AJ

UPUTSTVO

SVAKO IMA GOVOR SVOJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3

SVAKO IMA GOVOR SVOJ, Milica Bingulac . . . . . . . . . . . . . . . . . .3

MI[IN PAS, Simeon Marinkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4

GOVORIMO POKRETIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5

TRI SUSRETA, Slobodan Lazi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

KOLIKO JE SATI? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7

SA MNOM IMA NEKA GRE[KA, Vlada Stojiqkovi} . . . . . . . . . . . . .8

KAKO SE KO ZOVE, Semjon Kogan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

JA SAM ^UDO VIDEO, {aqiva narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . .10

JO[ NEKA ^UDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11

PRIJATEQI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12

MNOGO ZVUKOVA, Vlada Stojiqkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13

ZAVRZLAMA, Miroslav Anti} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14

RAZGOVOR NA SANKAWU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15

SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16

ZIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17

PADA SNEG, Petar Stoki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18

PAS I KU]A, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19

PRVI SNEG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20

VO]NA SALATA (recept za dve osobe) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21

SANKE, Gvido Tartaqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22

OD SLOVA DO RE^ENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23

PETAO I BOJE, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24

ZIMSKE TV VESTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25

BAJKA O LABUDU, Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26‡27

SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28

126

DRUGARSTVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29

PESMA DRUGARSTVA, Dragomir Brajkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29

[APUTAWE, Dragan Luki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30

TELEFONSKI RAZGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31

BRODI], Vladimir Sutejev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32‡33

AU [TO JE [KOLA ZGODNA, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . .34

IZABERI DRU[TVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35

EN DEN DORE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36

RE^ENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37

GOLUB I P^ELA, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38

MALA ANKETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39

LAV I MI[, po Ezopu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40

DVA DRUGA, Lav Tolstoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41

SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42

PROLE]E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43

QUBI^ICA, Stanko Rakita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44

MOJ RO\ENDAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45

PROLE]E, Voja Cari} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46

VELIKO SLOVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47

KI[A, Dragomir \or|evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48

[AQIVA STRANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49

PRVI LEPTIR, Mom~ilo Te{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50

POTVRDNE I ODRI^NE RE^ENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51

KOZA I SEDAM JARI]A, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . .52‡54

PI[EMO SASTAV: MOJE OMIQENO DRVO . . . . . . . . . . . . . . . . . .55

SLIKOVNICA, Mom~ilo Te{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56

KAD PROLE]E DO\E, Bo`idar Timotijevi} . . . . . . . . . . . . . . . . . .57

SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58

LEPO PONA[AWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59

LEPO‡RU@NO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60

SLIKA IZ PARKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61

GOZBA, Miroslav Anti} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62

127

PISMO KOZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .63

NAMERNO I SLU^AJNO, Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64

RE^I SA SLI^NIM ZNA^EWEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65

RADOZNALI SUSED, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66

DVE KOZE, Dositej Obradovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67

TU@IBABA, Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68‡69

SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70

MOJA KU]ICA ‡ MOJA SLOBODICA . . . . . . . . . . . . .71

SRCE, Dragan Luki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72

PI[EMO SASTAV: ^LAN MOJE PORODICE . . . . . . . . . . . . . . . . . .73

BAKA, Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74

RE^I SA SUPROTNIM ZNA^EWEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75

NIGDE REDA NIGDE MIRA, Dragomir \or|evi} . . . . . . . . . . . . . . .76

IZ DE^JE ENCIKLOPEDIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77

ZA[TO A@DAJA PLA^E, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . .78

MALO SLOVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79

PILE, Kornej ^ukovski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80‡81

MATI, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82

SLAVUJAK, narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83

RE^NIK O KU]I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84

PI[EMO SASTAV: MOJA KU]A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85

SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86

[TA KO RADI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87

^UDO, Budimir Ne{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88

DVE RUKE, Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89

APOTEKA, Bogdan Popovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90‡91

LISICA I MI[, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92‡93

[TA KO RADI U DOSADI, Bo`idar Timotijevi} . . . . . . . . . . . . . .94

MALA ANKETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95

HLEB, Vladimir Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .96

CRTANKA, Stevan Rai~kovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97

SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98

128

LETO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99

STOJI, STOJI JER SE BOJI, Jovanka Hrva}anin . . . . . . . . . . . . . .99

HVALISAVI ZE^EVI, Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . .100

MOJA BIBLIOTEKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101

PRVI DAN U [KOLI, Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102

PJESMA \AKA PRVAKA, Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103

SUN^EV PJEVA^, Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104‡106

USPAVANKE I PRAZNI^NE PESME . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107

SENICA I DRVO, Petar Stoki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108

IZABERI SLIKU I NAPI[I PRI^U . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109

DIVNO ^UDO, jevrejska narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . .110‡111

PRINCEZA NA ZRNU GRA[KA, Hans Kristijan Andersen . .112‡113

ZMAJEVO DETIWSTVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .114

GLEDAO SAM SVET KROZ RUMENO STAKLO, Jovan Jovanovi} Zmaj .115

[TA VOLIM, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116

PA^JA [KOLA, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .117

DESET QUTIH GUSARA, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . .118

MOJ ADRESAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .119

SETI SE [TA SMO NAU^ILI TOKOM OVE GODINE . . . . . . . . .120‡121

RE^NIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122‡124

SADR@AJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125‡128

TEMATSKI SADR@AJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .129‡131

129

TEMATSKI SADR@AJ

U^IMO I VE@BAMO KWI@EVNOST

pesma, stih 18, 100

pri~a, proza 19

stih, strofa 22, 74

glavni i sporedni likovi, vreme i mesto radwe 24, 27, 38, 93

razbrajalice 36, 48

tok pri~e, redosled doga|aja 38, 88

basna 40

rima 46, 78, 90

brzalice 62

tekst po kojem se glumi 69, 70

bajka 26‡27, 113, 133

uspavanke 107

prazni~ne pesme 107

U^IMO I VE@BAMO GRAMATIKU

postavqawe pitawa 9

slovo, slog, re~, re~enica 23

obave{tajne, upitne, zapovedne re~enice 37, 66, 89

veliko slovo i malo slovo 47, 79

zarez i dve ta~ke 48

potvrdne i odri~ne re~enice 51, 93

re~i sa sli~nim zna~ewem 65, 70, 75, 78

re~i sa suprotnim zna~ewem 75, 90

re~i sa umawenim zna~ewem 56, 83, 92

re~i sa uve}anim zna~ewem 56, 83, 89

objasni zna~ewe re~i 66

PI[EMO

koliko je sati? 7

jo{ neka ~uda 11

prijateqi 12

razgovor na sankawu 15

re~nik o zimi 25

prepi{i re~enice 37, 44

poruke 44, 76

ro|endanska pozivnica 45

vic 49

vukova lukavstva 54

moje omiqeno drvo 55

slika iz parka 61

pismo kozi 63

130

razgovor dve koze 67

tu`ibaba 69

~lan moje porodice 73

a`daj~e 78

re~nik o ku}i 84

moja ku}a 85

apoteka 91

nastavqamo pri~u 92

kako nastaje hleb 96

moja biblioteka 101

uspavanke i prazni~ne pesme 107

pri~a po slici 109

nastavqamo pesmu 111

{ta volim 116

pa~ja {kola 117

moj adresar 119

GLUMIMO

govorimo pokretima 5

vicevi 49

tu`ibaba 68‡69

dve ruke 89

apoteka 91

GOVORNA VE@BA

izgovori na vi{e na~ina 8

izgovaraj glasno 13

pas i ku}a 19

bajka o labudu 26‡27

brodi} 33

slikovnica 56

dve koze 67

nigde reda, nigde mira 76

hleb 96

pjesma |aka prvaka 103

CRTAMO I BOJIMO

oboj petla 24

sve}ice na torti 45

iglo 77

crtanka 97

ilustruj pri~u 115

131

RE[AVAMO

{ta se krije iza sira 14

zagonetke 19, 36

rebuse 18, 34, 46, 62, 65, 94

premetaqke 22, 23

slova koja nedostaju 30

ukr{tenice 50, 72, 113

osmosmerke 67, 100

re|amo re~enice 88

ISTRA@UJEMO

mala anketa ‡ omiqeni crtani film 39

mala anketa ‡ o dosadi 95

de~ja enciklopedija 77

SMISLI, ISPRI^AJ, NAPI[I

govor pokreta 5

druga~iji naslov 14

zimske TV vesti 25

telefonski razgovor 31

imena za kozu, vuka i jari}e 54

kad prole}e do|e 57

radoznali sused 66

dve koze 67

cvr~ak i hr~ak 106

pa~ja {kola 117

SETI SE [TA SMO NAU^ILI

slovo, re~, re~enica, ta~ka, upitnik, uzvi~nik 16

slovo, slog, re~, re~enica 28

pesma i stih, pri~a i proza 28

glavni lik u pri~i, mesto radwe, vreme radwe 28

re~enice: obave{tajne, upitne, zapovedne 42

veliko slovo 58, 70, 86

malo slovo 86

re~i sa suprotnim zna~ewem 86

re~i sa umawenim zna~ewem 86

re~i sa uve}anim zna~ewem 86

zarez i dve ta~ke 58, 70

potvrdna i odri~na re~enica 58, 70

re~i sa sli~nim zna~ewem 70

seti se {ta smo ~itali 98

seti se {ta smo nau~ili tokom ove godine 120‡121

^ITANKAza prvi razred osnovne {koledrugo izdawe

autori

ilustrovao

re~nik izradila

recenzenti

lektor

grafi~ko oblikovawe

tipografsko oblikovawe

priprema za {tampu

izdava~

urednik

za izdava~a

{tampa

tira`

copyright

Dr Simeon Marinkovi}

Slavica Markovi}

Tihomir ^elanovi}

Violeta Babi}

Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu

Jelena Gojak, u~iteqica, O[ „Veqko Dugo{evi}“ u Beogradu

Sla|ana Ili}, profesor

Violeta Babi}

Du{an Pavli}

Neda Doki}

Slobodan Miladinov

Neboj{a Miti}

Kreativni centar

Gradi{tanska 8

Beograd

Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

Violeta Babi}

Mr Qiqana Marinkovi}

Publikum

20.000

Ÿ Kreativni centar, 2005

CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

37.016:821.163.41+821(075.2)

^ITANKA : za prvi razred osnovne {kole

/ [autori Simeon Marinkovi}, Slavica

Markovi} ; ilustrovao Tihomir ^elanovi} ;

re~nik izradila Violeta Babi}]. - 2. izd. -

Beograd : Kreativni centar, 2005 (Beograd

: Publikum). - 131 str. : ilustr. ; 22 h

24 cm

Tira` 20.000. - Re~nik: str. 122-124.

ISBN 86-7781-352-7

1. Marinkovi}, Simeon

COBISS.SR-ID 121907724

Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u prvom razredu osnovne {kole

za {kolsku 2005/06. godinu re{ewem broj 6-00-28/2005-06/03 od 21. januara 2005. godine.