Casopis-To Moze Biti i Vase Dete

ÂSOPIS ZA PREVENCIJU I LEÊNJE BOLESTI ZAVISNOSTI

26. JUN 2009. GODINE

K R I L A N A D E

Dr. Boro Lazi}, specijalista psihijatrije - {ef stru~nog tima Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti

3

K R I L A N A D E

Po{tovani

Pre nego {to se upoznate sa sadràjem ~asopisa koji ste dobili èleo bih da Vam najpre predstavimustanovu koja je izdala ovaj ~asopis.

“Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti“ u Miklo{i}evoj ulici u Beogradu je prva privatna klinika uIsto~noj Evropi koja se bavi le~enjem i rehabilitacijom zavisnika. Bolnica je napravljena po svetskimstandardima i primenjuje najsavremenije metode u le~enju svih oblika zavisnosti. Moderno je opremljena iure|ena, sanatorijumskog tipa sa 37 bolesni~kih postelja i trenutno upo{ljava preko 70 visoko edukovanihi humano orijentisanih profesionalaca raznih struka. Decembra 2005 i decembra 2006 godine otvorena suodelenja bolnice u Novom Sadu i Ni{u.

Na{a misija je da pomognemo mladim zavisnicima da se u potpunosti oporave od ove opake bolestii da vode sre}ne i normalne ìvote. Drago nam je da Vas moèmo obavestiti da smo do sada to postiglikod velikog broja mladih ljudi iz svih krajeva sveta i da su mnogi na{i pacijenti potpuno oporavljeni odzavisnosti i zloupotrebe raznih droga i alkohola. Nedavno smo proslavili {est godina od osnivanja i htelibismo sa Vama da podelimo neke dobre vestii. Oslanjaju}i se na iskustva tradicionalnih metoda i moderniha specifi~nih programa le~enja, bolnica je postala sredi{te okupljanja inicijativa i ideja iz regiona aprvenstveno, ishodi{te novih metoda za le~enje uzroka i posledica narkomanije i alkoholizma.

Stru~ni tim specijalne bolnice za bolesti zavisnosti je 2007 godine napisao knjigu “To moè biti i Va{edete“ namenjenu roditeljima i deci, sa ciljem prevencije bolesti zavisnosti, odnosno narkomanije.Pri pisanju knjige kori{tena su iskustva ste~ena u radu sa zavisnicima le~enim u Specijalnoj bolnici zabolesti zavisnosti, kao i iskustva drugih, visoko profesionalnih ustanova iz sveta, sa kojima ova bolnicasara|uje.

Ali to je samo po~etak. Mi nastavljamo da istraùjemo i radimo u ovoj oblasti, trudimo se da pratimosavremene trendove i uvodimo nove metode i programe uspe{nog oporavka svih oblika zavisnosti. Na{spektar interesovanja sad obuhvata i istraìvanja u oblasti genetike opijatske i kokainske zavisnosti kao iprogram le~enja zavisnosti od hrane kao uzroka gojaznosti. Tako|e smo uveli i nove lekove (Suboxon,Gaba-pentin, Campral i dr.) koji }e znatno olak{ati proces oporavka zavisnika od droga i alkohola.

Mi smatramo da svi koji se bave zavisno{}u imaju zadatak da javne zablude, neznanja i pogre{nashvatanja zamene nau~nim saznanjima i ~injenicama. Jako je bitno da javna znanja o zavisnostiodgovaraju nau~nim podacima. Na{a èlja je da pomognemo ljudima da izmene duboko ukorenjenopogre{no verovanje i da uz nau~ne dokaze shvate da je zavisnost hroni~no oboljenje mozga koje je izle~ivo.âsopis koji ste dobili je na{ poku{aj da se {to ve}i broj ljudi upozna sa su{tinom zavisnosti kao iprincipima i metodama savremenih i najefektnijih programa le~enja.

Naslov ~asopisa "To moè biti i Va{e dete" u potpunosti odgovara su{tini nastanka i razvoja bolesti.Sva~ije dete sutra moè da postane zavisnik, bolest ne bira, a izazovi sa kojima se dana{nja deca suo~avajupodrazumevaju i droge.

Zabluda je da je zavisnost stvar volje, karaktera ili izbora neke osobe. Radi se o kompleksnom i te{komobolenju mozga u ~ijem procesu nastanka porodica i dru{tvo igraju zna~ajnu ulogu. Najnoviji podaciistraìvanja pokazuju da je le~enje zavisnosti isto tako uspe{no, kao i le~enje bilo koje druge hroni~nebolesti. âsopis sadrì i nau~ne dokaze koji ovo potvr|uju. Uprkos nau~nim dokazima da je le~enje bolestizavisnosti uspe{no, mnogi ljudi u to i dalje ne veruju. To je delom i zbog primene pogre{nih terapijskihprocedura i metoda koje su za nauku nepoznate, neprihvatljive i nestru~ne. Znanje bazirano na nauci ozavisnosti pruà priliku da se razjasne sve nejasno}e i da se elimini{u nestru~ni a ponekad i {tetni„ terapijski pristupi” . âsopis tako|e ima za cilj da razbije dogme koje vaè na ovim prostorima koje suneistinite i da vrati nadu onima koji su oboleli.

4

K R I L A N A D E

Mnogi ljudi izjedna~avaju zavisnost sa jednostavnim uzimanjem droge i stilom ìvota neke osobe io~ekuju „iscelenje” ako takvo stanje privremeno promene. Izle~enje je mogu}e jedino profesionalnimanga`manom stru~nih lica, na nau~no zasnovanim terapijskim protokolima.

Mi znamo da se moè uticati na nastanak, tok i ishod bolesti i da se ona moè vrlo uspe{no le~iti. Tose moè posti}i jedino primenom nau~no potvr|enih i provereno efikasnih programa le~enja, kojeprovodi stru~no i profesionalno osoblje u uslovima koji odgovaraju prirodi bolesti i li~nim potrebamapacijenata.

âsopis je edukativnog karaktera i u njemu su predstavljena sva savremena nau~na saznanja vezana zadroge i bolest zavisnosti kao i osnovni principi njenog uspe{nog le~enje, uz ilustracije i slike koje ovasaznanja potvr|uju. Pravljen je uz podr{ku i razumevanje Ameri~kog nacionalnog instituta za borbuprotiv narkomanije, vode}om ustanovom u svetu na polju prevencije i le~enja zavisnosti.

Ve}ina roditelja ozbiljno potcenjuje prisustvo droge u ìvotima svoje dece i ve}ina ih je sigurna danjihovo dete nikada nebi probalo drogu. Ne smemo zaboraviti da su to mnoga deca ve} u~inila. Ve}inaroditelja nikada ne}e ni pomisliti da njihovo dete jednoga dana moè postati narkoman. Vremenom kadashvate da im se to ipak desilo ne èle da poveruju u to, upla{eni su i ispunjeni ose}ajem krivice. "Ja samkriv za sve, nisam uspeo kao roditelj" je univerzalna ali i delimi~no istinita tvrdnja. Mora se imati u viduda je dete deo porodice kada donosi odluku da drogu proba prvi put!

Na nastanak bolesti se moè uticati, odnosno, ona se moè spre~iti. To se moè posti}i jedinoprofesionalnom i ispravnom edukacijom dece i njihovih roditelja. Samo ispravan stav deteta premadrogama, koji je formiran unutar porodice, daje detetu snagu da u presudnom trenutku kaè Ne drogama.Ovaj ~aspis sadrì i deo koji se odnosi na prevenciju bolesti zavisnosti sa preciznim upustvima za njenoprovo|enje, kao i test kojim se moè utvrditi da li dete trenutno ima problem sa drogama ili alkoholom.

Verujem da }ete u ovom ~asopisu prepoznati glas nauke i na{e dobre namere i da }ete ste~enimznanjem doprineti da se pomogne Srbiji da re{ava problem koji se ti~e zavisnosti od droga i alkohola.

S po{tovaljem

Direktor bolniceDr Boro Lazi}

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

www.spec-clinic.org

5

K R I L A N A D E

Kako je nauka izmenila razumevanje zavisnosti do revolucionarnih razmera

Tokom ve}eg dela pro{log veka, nau~nici koji su izu~avali zavisnost radili su pod senkama mo}nihmitova i legendi i raznih drugih pogre{nih tuma~enja prirode zavisnosti. Kada je nauka po~ela da se bavizavisno{}u, tridesetih godina dvadesetog veka, za ljude koji su zavisni o drogama mislilo se da sunemoralni i da nemaju snagu volje. Ovakva mi{ljenja oblikovala su i reakcije dru{tva na zavisnost, koja jetretirana kao nemoralni postupak i nedostatak volje mnogo ~e{}e nego kao bolest. To je dovelo do toga dasu se ljudi prema zavisnicima odnosili lo{e, osu|ivali ih i ka`njavali a ne le~ili i pomagali. Danas,zahvaljuju}i napretku nauke, na{i pogledi i reakcije na zavisnost su se zna~ajno promenili. Velika otkri}ana mozgu koja su potresla zemlju i promenila na{e razumevanje zavisnosti do revolucionarnih razmera,omogu}avaju nam da danas na ovaj problem reagujemo mnogo efikasnije.

Zahvaljuju}i nau~nim istraìvanjima, znamo da je zavisnost bolest koja poga|a mozak i koja uti~e napona{anje neke osobe. Utvrdili smo mnoge biolo{ke faktore i uticaje iz okoline, i po~injemo da tragamoza genetskim varijacijama. koji doprinose razvoju i napretku bolesti. Nau~nici koriste ova saznanja darazviju savremene pristupe i metode efikasnog le~enja i spre~avanja nastanka bolesti, {to zna~ajnosmanjuje danak koji zavisnost uzima pojedincima, porodicama i zajednicama.

Uprkos ovom velikom napretku, mnogi ljudi danas ipak ne razumeju za{to pojedinci postaju zavisni oddroge i kako droge uti~u na mozak koji razvija kompulsivnu potrebu za kori{}enjem droga. Ovaj ~asopisima za cilj da tu prazninu u saznanju ~oveka popuni pruàju}i nau~ne ~injenice o bolesti zavisnosti,uklju~uju}i i mnoge {tetne posledice kori{}enja droge i osnovne pristupe koji su razvijeni da spre~e i izle~eovu bolest. Mi u Nacionalnom Institutu za zloupotrebu droga, verujemo da poja~ano razumevanje osnovnih~injenica o zavisnosti od droge moè omogu}iti ljudima da prave razborite izbore u svom ìvotu, da prih-vate strategije zasnovane na nau~nim istraìvanjima i programe koji smanjuju upotrebu droge i zavisnost unjihovim zajednicama, kao i da podrè nau~na istraìvanja koja imaju za cilj op{te dobro jedne nacije.

Zavisnost je kompleksna bolest

Karakteri{e je kompulsivna, nekontrolisana ùdnja za drogom, traganje za njom i upotreba, koja opsta-je i pored ekstremno negativnih posledica. Mnogi ljudi ne shvataju da je zavisnost bolest mozga. Put uzavisnost po~inje ~inom uzimanja droge. Vremenom, sposobnost pojedinca da ne uzme drogu postajeugroèna a traganje za drogom i njeno uzimanje postaje kompulsivno (prisilno). Ovakvo pona{anje je uvelikoj meri rezultat dugotrajnog izlaganja mozga drogama. Zavisnost poga|a vi{e regija mozga uklju~uju}ii one koje u~estvuju u procesu nagra|ivanja (zadovoljstvo) i motivacije, u~enja, pam}enja i kontrolipona{anja. Neki pojedinci imaju ve}e {anse da postanu zavisnici, zbog genetskih predispozicija, rane dobiu kojoj je do{lo do kontakta sa drogom i drugim uticajima iz okoline, ili zbog kombinacije svih ovihelemanata.

Zavisnost je uvek vi{e od samog kompulsivnog uzimanja droga i moè prouzrokovati dalekose`neposledice. Na primer, zloupotreba droga i zavisnost, moè pove}ati rizik za nastanak raznih drugih psihi~kihi somatskih obolenja, povezanih sa na~inom ìvota koji name}e zloupotreba droga, ili toksi~nim uticajemsamih droga. Osim toga, zloupotreba droga moè prouzrokovati {irok raspon disfunkcionalnih pona{anja iomesti normalno funkcionisanje u porodici, na radnom mestu ili u dru{tvenoj zajednici.

Po{to zavisnost ima vi{e dimenzija i obuhvata poreme}aje mnogih aspekata ìvota pojedinca, le~enje ovebolesti nije nimalo jednostavno. Ono mora da pomogne pojedincu da prestane da uzima drogu, da odràvaapstinenciju i da istovremeno postigne produktivno funkcionisanje u porodici, na poslu i u dru{tvu. Efikasniprogrami le~enja zloupotreba droga i zavisnosti obuhvataju mnoge komponente, a svaka od njih usmerenaje na poseban aspekt bolesti i njenih posledica.

6

K R I L A N A D E

Po{to je zavisnost bolest, zavisnici ne mogu jednostavno prestati koristiti drogu i za nekoliko dana bitiizle~eni. Ve}ina pacijenata zahteva dugotrajno le~enje ili ponovljene epizode le~enja u cilju postizanjakrajnjeg cilja, trajne apstinencije i potpunog oporavka.

Nau~na istraìvanja i klini~ka praksa pokazuju zna~aj kontinuirane stru~ne podr{ke u le~enju zavisnostisa razli~itim pristupima koji su provereni i integrisani u dru{tvene vrednosti. Gledaju}i u budu}nost, mi}emo uklju~iti nove rezultate istraìvanja o uticaju genetike i okoline na funkciju i expresiju gena, koji suglasnici razvoja pojedina~nih tretmana i intervencija.

Ovi nalazi bi}e integrisani s trenutnim dokazima koji podràvaju najefikasnije programe le~enja bolestizavisnosti i njihovu primenu a koji su prikazani u ovom ~asopisu.

Ovi najnoviji dokazi Nacionalnog instituta za zloupotrebu droga o principima le~enja bolesti zavisnostinamenjeni su re{avanju problema zavisnosti od raznih vrsta droga. Osmi{ljeni su da sluè kao vodi~lekarima, ~lanovima porodice i drugim zainteresovanim koji poku{avaju da re{e bezbroj problema sakojima se susre}u zavisnici u neophodnom programu le~enja.

Dr. Nora D. Volkow,direktor Ameri~kog Nacionalnog Instituta za borbu protiv narkomanije

7

K R I L A N A D E

Smrt narkomana porodice retko objavljuju u ~ituljama a fotografije jo{ re|e. Oni su poru{ilinjihov narcizam i porodi~ne obrasce vaspitanja. Socijalni stid ja~i je od bola. Danima i no}ima,pre njihove kona~ne smrti, oni su ih traìli u haustorima, podrumima i parkovima, odbolovalii sahranjivali po malo, na rate.

Jedan od najpotresnijih doga|aja svakako je vest koju je objavio Studio B, da se na Kliniciza infektivne i tropske bolesti nalazi mrtav i neidentifikovan narkoman. Desetak izbezumljenihmajki do{lo je na kliniku sa pitanjem : „O boè, nije valjda to moj sin”.

Kaù da sa smr}u pacijenta umire po malo i njegov terapeut. Svaku smrt mojih pacijenata doìvljavao sam kao neuspeh. Ostale su njihove pri~e ili pri~e o njima. Mnogiod njih nisu me|u ìvima, ali su ostavili poruke s nadom da drugi ìve, da ne umiru polako.

Profesor Dr. Jovan Bukeli}autor knjige „ Deca pakla”

8

K R I L A N A D E

NASTANAK I RAZVOJ ZAVISNOSTI

Centar sveta je supstanca

Na pitanje {ta je trebalo uraditi pri prvom kontaktu sa supstancom kako bi se izbeglo stvaranjezavisnosti odnosno razvoj bolesti, svi zavisnici daju isti odgovor koji glasi: „Ne uzeti“. Na pitanje {ta suznali o supstanci pre nego {to su je probali prvi put, svi zavisnici daju isti odgovor: „Ni{ta sem oefektima koje izaziva, {to su nam govorili drugovi.“

Obi~no se droga prvi put proba u dru{tvu ili sa pojedincima koji ve} imaju iskustva sa njom,odnosno sa onima koji su je ve} probali. [ta takve osobe mogu re}i onima koji tek treba da je probaju.Naàlost, re}i }e im samo ono {to govori u prilog uzimanju, a nikako u prilog odbijanju. Odnosno isto ono{ta su i oni ~uli kada su bili u situaciji da probaju prvi put. Isti~u}i „dobre“ efekte, lep ose}aj, raspoloènost,euforiju, potom bezazlenost upotrebe, bez ijedne re~i o njenim {tetnim efektima, posledicama ipotencijalnim opasnostima koje svakako prate uzimanje svake susptance. U tom slu~aju imamo deteprepu{teno samo sebi da pod uticajem vr{njaka donese odluku koja moè u potpunosti da mu izmeni ìvot.U takvim situacijama dete naj~e{}e pravi pogre{an izbor i poseè za supstancom.

Koliko je to mlado bi}e stvarno htelo to da uradi, koliko je to stvarno bio njegov izbor odnosno èlja,a koliko podsticaj vr{njaka odnosno prisila? Na ovo pitanje ne moè da odgovori niko osim deteta koje jeto u~inilo, ali u ve}ini slu~ajeva podsticaj vr{njaka je presudan. Prisilom se moè smatrati i prihvatanje odstrane grupe ako dete prihvata njihov obrazac pona{anja i suprotno, odbacivanje od strane grupe ako to istone prihvata.

Kakve su {anse deteta, pubertetlije ili adolescenta da u ovakvim situacijama donese ispravnu odluku?Kada se uzme u obzir da su osnovne potrebe li~nosti u kriti~nom periodu procesa sazrevanja potreba zaspajanjem i potreba za pripadanjem, sa sigurno{}u se moè tvrditi – vrlo male.

Negativnim ishodom ovakve situacije ispunjen je osnovni uslov za razvijanje zavisnosti, odnosnona~injen je prvi korak koji vodi u zavisnost. Uzeta je supstanca!

Da bi se razvila zavisnost, neophodan je korak vi{e, odnosno da dete to u~ini ponovo. Postoje osobekoje pri prvoj upotrebi supstance ne doìve senzaciju koju su o~ekivali a koju su im opisivali „prijatelji“,ili koje ~ak doìve neprijatne (averzivne) efekte.

Kod takvih osoba je manja verovatno}a da }e nastaviti upotrebu, odnosno da }e se kod njih razvitizavisnost, ali nije ni mali broj onih koji, i pored neprijatnih senzacija na po~etku, nastavljaju da uzimajusupstancu i vremenom postaju zavisnici. Za ovakav razvoj bolesti odgovoran je mehanizam tolerancije.

Poznato je da se tolerancija na unesenu supstancu javlja vremenom kako uzimanje supstancenapreduje. Ono {to je manje poznato jeste da se ranije razvija tolerancija na neprijatne (averzivne) stimu-luse, odnosno na neèljena dejstva, tako da }e nakon izvesnog vremena mu~nina, povra}anje i glavobolja,prouzrokovani upotrebom supstance, nestati. Tolerancija i na averzivne i na prijatne stimuluse nastaje kaoposledica adaptacije pojedinih struktura mozga na novonastalo stanje, odnosno na prisustvo supstance.Naime, pre same upotrebe supstance u mozgu je postojao odre|eni biohemijski poredak odnosno ravnoteàcentralnih neurotransmitera, koja obezbe|uje normalno funkcionisanje ljudskog bi}a, tj. li~nosti.

U slu~aju naru{avanja prirodne biohemijske ravnoteè, koju proizvodi upotreba supstance, mozak seadaptira na novonastalu situaciju, odnosno na biohemijske izmene.

9

K R I L A N A D E

To rezultira u po~etku tolerancijom averzivnih stimulusa, potom tolerancijom prijatnih stimulusa, tj.smanjenjem intenziteta doìvljenog efekta (te je neophodno pove}anje doze), potom razvijenom zavisno{}ui apstinencijalnim sindromom (kod prekida uzimanja supstance). De{ava se da tek posle nekolikouzimanja averzivni efekti nestaju i osoba doìvi odre|enu senzaciju. Od ovog trenutka ta osoba seizjedna~uje sa osobom koja je osetila ovu senzaciju ve} pri prvom uzimanju supstance. Odgovor napitanje – za{to jedna osoba reaguje na jedan na~in pri prvom kontaktu sa supstancom a druga na drugi,leì u psihobiolo{koj strukturi li~nosti koja je najve}im delom odre|ena nasle|em.

Doìvljavanjem prijatne senzacije ispunjen je slede}i bitan preduslov za razvijanje zavisnosti, a to je: Saznanje da uzimanje supstance proizvodi ose}aj zadovoljstva, {to }e u budu}nosti biti jedan od

klju~nih faktora koji podràvaju zavisni~ko pona{anje i oteàvaju uspe{an oporavak. Svako uzimanje bilo koje supstance neminovno vodi odre|enim biolo{kim izmenama odnosno

adaptaciji odre|enih struktura mozga na novonastalu situaciju, koja podrazumeva prisustvo supstance. U slu~aju odsustva supstance, ili kod prekida uzimanja, strukture mozga adaptirane na prisustvo

supstance ponovo trpe odre|ene promene koje rezultiraju neprijatnim stanjima pra}enim senzacijamarazli~itog intenziteta. Kvalitet i intenzitet tih senzacija zavisi od vrste i koli~ine kori{}ene supstance, kao iod trajanja uzimanja. Posle ponovnog uzimanja supstance ta neprijatna stanja i senzacije koje ih pratenestaju.

Saznanje da prestanak uzimanja supstance ima za posledicu neprijatne patnje i da ih ponovnouzimanje supstance efikasno neutrali{e, ~ini kriti~an momenat u razvoju zavisnosti.

Od tog momenta osoba uzima supstancu i da bi osetila odre|enu senzaciju i da bi izbegla pojavuneprijatnih stanja koja nastupaju po prekidu uno{enja. Ovakvo stanje ima snaàn uticaj na oblikovanje profila li~nosti zavisnika i njegovo pona{anje. Centar njegovog sveta je supstanca. Sve u njegovom ìvotuse de{ava oko supstance i zbog nje, svi napori i sve akcije koje se preduzimaju u slu`bi su traènja, nabavljanja i uzimanja supstance. Stalna optere}enost prisilom traènja, nabavljanja i upotrebe supstance iangaòvanost u tom smislu uzrokuje bezbroj negativnih psihi~kih, fizi~kih i socijalnih problema kojezavisnik ne moè da podnese, niti da re{i. Kao posledica toga intenzivira se uzimanje supstance, sada izjo{ jednog razloga, a to je: Bekstvo od realnosti!

Svi trenuci ìvota za osobu u ovom stadijumu bolesti, osim onih pod dejstvom supstance, neprijatnisu i mu~ni, i zavisnik nije u stanju da se nosi sa njima, pa sve ~e{}e uzima supstancu. Naàlost, tu se nezavr{ava propadanje i potpuno dno jo{ nije dostignuto. Potpuno dno zavisnik doti~e u trenutku kada je tolerancija razvijena do nivoa da supstanca vi{e nije u stanju da proizvede efekat ve}i od onog koji jedovoljan samo da otkloni nesnosnu patnju nastalu prestankom unosa supstance. Od tog trenutka osoba uzimasupstancu, kako sami zavisnici navode, samo da bi funkcionisala odnosno preìvela.

Naj~e{}i termin kojim zavisnici opisuju to stanje je: Pakao!Vratimo se na po~etak da vidimo kako je sve po~elo. Naizgled bezazlena ponuda od „prijatelja“: da

u~estvuje u zabavi, eventualni strah od odbacivanja ili èlja da se oseti novo zadovoljstvo dovela je mladuosobu do dna ponora, odakle povratak zahteva mnogo vi{e snage i `rtve nego {to joj je trebalo tada.

Tada je trebalo u~initi samo jedno. Okrenuti se i oti}i!Mlada osoba bi u tom slu~aju izgubila samo ono {to joj i ne prija: la`ne prijatelje, la`na

zadovoljstva i la`nu sliku o ìvotu, a dobila bi sve ono {to joj i pripada, a {to svaki zavisnik neminovnogubi – zdravlje, mir, slobodu i ìvot.

To je cena koju svaki zavisnik mora da plati za trunku la`nog zadovoljstva koje mu se nudi upakovano u paketi} jeftine folije.

Isuvi{e visoka cena, zar ne!

10

K R I L A N A D E

Roditeljska gre{ka i {ansa

Kako je te{ko onim roditeljima ~ija su deca zavisnici, kako su nemo}ni da bilo {ta promene. Kako jegrozan ose}aj gledati kako gubi{ nekoga do koga ti je najvi{e stalo, a ni{ta nisi u stanju da u~ini{, moèli re~ o~aj opisati sve ono {to proìma takvog roditelja? Ne, isuvi{e je blaga.

Kao {to je re~eno, naj~e{}e pitanje koje roditelji sebi postavljaju u trenutku saznanja da im je detezavisnik jeste: „Gde sam to pogre{io?“ Potpuno ispravno pitanje, jer je u ve}ini slu~ajeva re~ o roditeljskojgre{ci.

Najva`niju ulogu koja im je poverena nisu odigrali na valjan na~in.

Da li je neko mogao pretpostaviti, kada ga je, pun radosti i strepnje, vodio na prvi ~as u {koli unovom odelu i sa novom torbom |aka prvaka, da }e jednoga dana to malo bi}e uredno za~e{ljano maj~inimsuzama radosnicama ili bakinim èljama zavezanih kikica, nekoliko godina kasnije, leàti na podu nekogjavnog WC-a krvave ruke iz koje viri {pric, nakon upravo odgledane poslednje scene filma koji se zoveìvot.

Niko to nije pretpostavio, ali se, naàlost, desilo mnogima.

Zapitajte se koliko vi sami poznajete svoje dete, koliko znate o njegovom ìvotu, njegovim prijateljima, èljama, li~nim iskustvima s alkoholom, marihuanom ili o iskustvima njegovih vr{njaka. Kakoprovodi slobodno vreme?

Koliko vremena provodite sa svojom decom, koliko ~esto razgovarate sa njima, imaju li poverenja uvas, da li vam se poveravaju, koliko ~esto traè pomo} od vas, koliko su otvoreni u razgovoru sa vama?

Vi{e negativnih odgovora na prethodna pitanja ne govori u prilog dobrom roditelju.Budite duboko uvereni da va{e dete jednoga dana moè postati zavisnik, kao i mnogo druge dece koja

su to postala. Budite duboko uvereni da va{e dete jednoga dana moè da napravi katastrofalnu gre{ku koja}e u potpunosti da mu promeni ìvot i budite duboko uvereni da ste vi, kao roditelj, mogli to da spre~ite.

Verujte da ste vi jedini koji mogu promeniti sudbinu va{eg deteta.

Droga je svuda oko nas, u {kolama, u kom{iluku, u kafi}ima, nudi se svima i dostupna je svakom.Naj~e{}e se nudi onima koji ne znaju kako da joj se odupru, ta~nije deci u osnovnim i srednjim {kolama,i to ~ine njihovi vr{njaci ili malo stariji.

Da bismo uspeli u nastojanjima da za{titimo na{u decu od najve}eg zla savremenog doba, koje imajedno prosto ime DROGE, moramo prvo da se upoznamo sa osnovnim elementima bitnim za nastanak irazvoj zavisnosti.

Te elemente stru~njaci nazivaju rizi~nim faktorima, a njihovu suprotnost za{titnim tj. protektivnim faktorima. înjenica da postoje i jedni i drugi jasno ukazuje na mogu}nost uticaja na razvoj zavisnosti(pove}anjem protektivnih, za{titnih, faktora i smanjenjem odnosno neutralisanjem rizi~nih faktora, smanjuje se rizik razvoja zavisnosti).

11

K R I L A N A D E

Neutralisanjem rizi~nih faktora i pove}anjem protektivnih (za{titnih) faktora moèmo znatno smanjiti rizik nastanka zavisnosti.

Preduslov uspe{ne borbe sa ovim zlom jeste dobro poznavanje prirode problema, dobro poznavanjesvih ~inilaca koji uti~u na njegov nastanak i razvoj, kao i mogu}nosti uticaja na pojedine od tih ~inilaca.

Najve}u ulogu i odgovornost u ovoj borbi imaju profesionalci koji se bave problemom narkomanije. Oni mogu i trebalo bi sve {to znaju da pribliè javnosti, {to vernije i {to preciznije kako bi javnost bila {to bolje upoznata i kako ne bi bila obmanjivana neta~nim i naj~e{}e zlonamernim informacijama. Dokazano je da stav javnosti o narkomaniji i narkoticima uop{te igra bitnuulogu u {irenju i spre~avanju razvoja narkomanije.

U ovom ~asopisu pomenu}emo droge koje su naj~e{}e na na{im prostorima, koriste}i termin supstanca, trudi}emo se da posebno istaknemo zna~aj pogre{nog izbora i prvog konakta sa drogom, koji jeza mnogu decu izvestan i presudan u razvoju zavisnosti.

Od psihoaktivnih supstanci (droga) najvi{e }emo se pozabaviti marihuanom, kao supstancom sa kojomse u vi{e od 95 odsto slu~ajeva otvaraju vrata pakla zavisnosti, zatim ekstazijem koji je u trendu poslednjih godina i me|u adolescentima se koristi ~e{}e od aspirina i kroz kojeg se moè upe~atljivo objasniti uticaj narko-lobija, njegova studioznost i strategija (rejv i tehno muzika i ekstazi), pa kokainomkoji koriste oni koji veruju da nisu zavisnici i na kraju sa heroinom, koji najupe~atljivije odslikava zavisnost sa svim njenim jasno izraènim karakteristikama.

Individualni Individualni• Genetska predispozicija • Dobre koping ve{tine• @rtve nasilja u detinjstvu • Samoefikasnost• Lo{ uspeh u {koli • Optimizam• Depresija i suicidalno pona{anje • Percepcija rizika• Poreme}aji li~nosti • Pozitivno pona{anje u• Razorena porodica i zavisni~ki zdravstvenom smislu

problemi unutar porodice • Sposobnost opiranjadru{tvenom pritisku

Faktori rizika Za{titni faktori

Sredinski Sredinski• Dostupnost droge • Stabilna ekonomska situacija• Siroma{tvo • Situaciona kontrola• Dru{tvene promene • Socijalna podr{ka • Kultura vr{njaka, trend • Socijalna integracija • Pogre{na interesovanja • Pozitivni ìvotni doga|aji• Kulturne norme, stavovi • Liberalni zakoni o drogama,

duvanu i alkoholu

12

K R I L A N A D E

Bitnu ulogu u ~itavom procesu borbe protiv narkomanije igraju i roditelji, koji imaju presudan uticajna formiranje ispravnih ili pogre{nih stavova kod dece u razvoju. Ukoliko tu ulogu roditelji u pogre{nomtrenutku povere sredini u kojoj dete ìvi, odnosno njihovim vr{njacima, velike su {anse da }e takvo detebiti podlo`no svim izazovima koje savremeno doba deci nudi, a koje podrazumeva i droge.

Najbitnije {to roditelji treba da znaju jeste da, kako ~injenjem tako i ne~injenjem odre|enih stvari,mogu uticati na pojavu i razvoj bolesti, odnosno oni sami mogu mnogo da u~ine da se zavisnost razvijeili ne razvije kod njihovog deteta. A kada se zavisnost razvije, sami roditelji bez stru~ne pomo}i ne moguu~initi ni{ta, a vrlo ~esto je i njima samima potrebna stru~na pomo}.

Kad su deca mala, roditelji ih vode u {kolu, obla~e ih kad je hladno, otvaraju im ki{obran kad padaki{a, drè ih za ruku kad prelaze ulicu, u~e ih bojama na semaforu i govore im o potencijalnim opasnostima koje ih vrebaju na putu od {kole do ku}e, na moru, planini i sli~no.

Ve}ina roditelja i uspe u svojim nastojanjima da njihovo dete odrasta zdravo, da bude dobar |ak, dabude dobro vaspitano i da uspe{no ide kroz ìvot. Sve dobro {to ~uva i usmerava decu poti~e iz porodicei to ba{ angaòvanjem roditelja i njihovim trudom.

Kada i za{to roditelji pomisle da je sve to {to su ~inili za dete dovoljno i da dete od tada, bez njihovog velikog u~e{}a, moè samostalno i bez njihove pomo}i da se bori sa opasnostima koje ga vrebaju?

Naj~e{}e se to de{ava ba{ kada deca u|u u kriti~an period sazrevanja odnosno adolescenciju, kada sesre}u sa mnogim izazovima odrastanja i kada su njihove {anse vrlo male ili nikakve da u tim izazovimaprepoznaju zlo.

13

K R I L A N A D E

Moj prvi kontakt sa supstancom bio je u 16. godini. U pitanju je bila marihuana. Bio je kraj {kolskegodine i cela {kola je bila u dimu marihuane. Cele godine sam gledao starije momke i devojke kako duvaju. Slu{ao lepe pri~e, ose}ao miris i pasivno udisao dim. Hteo sam da probam marihuanu i pre toga,ali bilo me je strah, a nisam smeo ni da pitam. Sve do tog dana. Ja i drug smo popili po par piva sa~etvrtacima, slu{ali muziku, zezali se, potom su oni izvadili kesu i po~eli da rolaju i pu{e jedan za drugim.Do{lo je do mene i ja sam uzeo. Svideo mi se taj ose}aj i znao sam da }u nastaviti.

Moje predznanje o marihuani bilo je uglavnom pogre{no, prete`no sam slu{ao lepe stvari: kako je lepose}aj, da si smiren, da ti je sve sme{no, da je nemogu}e navu}i se. Uglavnom nisam ~uo ni{ta ru`noNIKAD. âk je i jedan profesor duvao sa nama u drugoj godini. Sa 18 godina sam po~eo da uzimam heroin.

Miroslav N, 19 godina, Sarajevo

Obi~no u svakoj {koli, pa i odeljenju, ima onih koji ve} imaju iskustva sa drogama i koji ih povremeno ili stalno uzimaju. Iz vi{e razloga isti ti imaju tendenciju da svoja iskustva dele sa drugima,odnosno da pro{iruju krug korisnika. Njihov nastup prema deci koja nemaju ta iskustva je provereno uspe{ankada èle da ih nagovore da i oni probaju, ukoliko je re~ o deci koja nisu u stanju da se takvoj ideji usprotive, a takvih je ve}ina. Obi~no se bira neka posebna situacija, naj~e{}e ku}na zabava bez roditelja,mada moè da bude i obi~an dan u {koli, izme|u ~asova, na nekim skrivenim, zavu~enim mestima koja se„tradicionalno“, iz generacije u generaciju, koriste u iste svrhe. Droga se nudi spontano, naj~e{}e marihuana, kao deo zabave, uz obavezno nagla{avanje njenih bezazlenih uticaja, ne{kodljivosti, prijatnogopu{tanja i uzbu|enja, raspoloènja koje raste do euforije i sli~nih stvari koje, zavisno od nadahnutosti onogko je preporu~uje radoznalom i lakovernom detetu, zvu~e nestvarno i zanimljivo. To je jedino {to }e dete~uti pri prvom susretu sa drogom i vr{njacima koji je ve} koriste.

Uz blagonaklon i vrlo ~esto pogre{an stav sredine da je to „laka“ droga koja ne ostavlja posledice(pogre{no shva}en primer Holandije o slobodnoj prodaji), zatim uz njenu popularizaciju kroz pesme i filmove omiljene kod adolescenata, deca zbog izostanka pravilne i pravovremene intervencije roditelja,naàlost, u ve}ini slu~ajeva prave pogre{an izbor, prihvataju ponudu vr{njaka i uzimaju supstancu.

Kakvu senzaciju }e deca osetiti nakon prvog uzimanja, unapred ne moèmo da znamo, jer to zavisiod njihove biolo{ke strukture, odnosno osetljivosti na sam efekat supstance koji je nedvosmislen i jasan.Ukoliko dete oseti o~ekivanu senzaciju, odnosno prijatan efekat supstance, verovatno}a da }e to u~initiponovo veoma je velika.

Od tog trenutka ìvot deteta kre}e potpuno drugim putem, nezamislivo druga~ijim od onog kojeg svakiroditelj èli svom detetu. Presudan momenat u ìvotu svakog zavisnika jeste to prvo uzimanje supstance iefekat koji ubrzo usledi.

Poku{ajmo da zamislimo kako dete razmi{lja u tom trenutku odnosno {ta mu se tim ~inom samogovori:

[ta je tako stra{no ako pu{ite marihuanu, ovo {to sam probao prijalo mi je, ose}am se opu{teno iveselo, zabavljam se sa svojim dru{tvom, zezamo se i tu nema ni{ta lo{e, to je samo marihuana, odtinejdèra se o~ekuje sve da proba!

14

K R I L A N A D E

Eksperimentisanje, pa ~ak i sa marihuanom, moè dovesti do zavisnosti. Ne}e svako postati zavisnik,ali to je vrlo opasan put i ne postoji na~in da saznamo ko }e postati zavisnik, a ko ne}e.

Ne smemo da zaboravimo da se sve to naj~e{}e de{ava u periodu adolescencije, kriti~nom perioduodrastanja svakog ~oveka, kada se najvi{e i najintenzivnije u~e i usvajaju stavovi i obrasci pona{anja, kadave}ina dece donosi bitne odluke koje se ti~u prijateljstva, profesije, moralnih normi, te prisnosti sa roditeljima i drugim va`nim osobama iz njihovog okruènja. Slede}a bitna karakteristika ovogperioda razvoja jeste, daje taj period ispunjenèljama i nastojanjimadeteta da se svidi drugimai da pripada nekojgrupi, potrebom da tragaza novim i nepoznatim,{to ga sve skupa ~iniizuzetno ranjivim isklonim pogre{nomizboru.

[to je najva`nije,mozak i telo tinejdèra sejo{ uvek razvijaju izloupotreba supstancemoè da poremeti razvojli~nosti i da osujeti naporeza uspostavljanje sop-stvenog identiteta.

U toku adolescencijemozak trpi mnogepromene, a s obzirom nato da se jo{ uvek razvija,osetljiviji je na droge.Ukoliko osoba proba nekuod psihoaktivnih supstanciu periodu razvoja mozga(adolescencije), u 43odsto slu~ajeva postajezavisnik, a ukoliko tou~ini odrasla osoba (stari-ja od 21 godine) postajezavisnik u 10 odstoslu~ajeva.

Droge drasti~nomenjaju pravac razvojaìvota mlade osobe,fizi~ki, emocionalno ikarakterno.

15

K R I L A N A D E

Mozak deteta od 12 godina

Mozak deteta od 16 godina

Mozak osobe starije od 20 godina

16

K R I L A N A D E

[TETNE POSLEDICE PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI I NJIHOV MEHANIZAM DELOVANJA

Upotreba psihoaktivnih supstanci sa sobom nosi {tetu

Nauci je jasan efekat psihoaktivnih supstanci na mozak i na~in na koji one izazivaju zavisnost, kao iuloga genetskih i sredinskih faktora koji mogu predisponirati ili za{tititi osobu od zavisnosti. Ljudi uglavnomuzimaju psihoaktivne supstance jer o~ekuju pozitivne efekte njihovog delovanja, bilo ose}aj zadovoljstva ilinestanak bola. Ali upotreba psihoaktivnih supstanci tako|e sa sobom nosi i {tetu, bilo u kra}em bilo uduèm vremenskom periodu.

Neuroanatomija, neurobiologija i farmakologija

Zavisnost od supstance jeste poreme}aj izmenjenog funkcionisanja mozga, {to je tako|e posledica uzimanja supstance. Sve supstance uti~u na normalne perceptivne, emotivne i motivacione procese u mozgu.Po{to su pona{anje i misli proizvod rada mozga, poreme}aji u radu tog organa rezultiraju kompleksom promena u bihejvioralnom sistemu. Mozak moè da pati od raznih vidova bolesti i trauma, odneurolo{kih stanja kao {to su epilepsija ili mo`dani udar do neurodegenerativnih bolesti kao {to suParkinsonov sindrom ili Alchajmerova bolest, zatim infektivnih ili traumatskih mo`danih obolenja. Usvakom od ovih slu~ajeva, poreme}aj u pona{anju je proizvod i deo te bolesti.

Drhtanje kod Parkinsonove bolesti, napadi epilepsije, ~ak i melanholi~na depresija {iroko su prepoznatljivi i vidljivi znaci patologije mozga.

Isto tako, i kod bolesti zavisnosti poreme}aji u pona{anju, iako kompleksni, uglavnom su povezani sakratkotrajnim ili dugotrajnim efektima supstance na mozak.

Nekada zavisnost od supstance nije posmatrana kao poreme}aj mozga, kao {to ni psihijatrijske odnosno mentalne bolesti u ne tako dalekoj pro{losti, nisu posmatrane kao takve. Me|utim, sa napretkomneuronauke do{lo se do zaklju~ka da je zavisnost poreme}aj mozga isto kao bilo koji drugi neurolo{ki ilipsihijatrijski poreme}aj.

Nove tehnologije i istraìvanja obezbe|uju vizualizaciju i merenja promena u funkcionisanju mozgaod molekularnog i }elijskog nivoa do promena u kompleksnim kognitivnim procesima.

17

K R I L A N A D E

Mo`dani mehanizmi (neurobiologija ili neuroanatomija)

Mozak je veoma organizovana celina koju ~ini veliki broj razli~itih regija sa odre|enim aktivnostima.Regija poznata kao zadnji mozak sadrì strukture koje su od vitalnog zna~aja za odràvanje ìvota kao {tosu centri za disanje i budnost. Srednji mozak je regija koja sadrì mnoga podru~ja zna~ajna za diskusiju ozavisnosti od supstance. Ova regija je uklju~ena u motivaciju i u~enje o va`nim sredinskim stimulusima iu oja~avanje pona{anja koja vode do zadovoljstva, kao {to su jedenje i pijenje. Prednji mozak je jo{ kompleksniji. Kod ljudi je cerebralni korteks prednjeg mozga visoko razvijen i daje sposobnost apstraktnograzmi{ljanja i planiranja. Za veze izme|u razmi{ljanja i pam}enja odgovoran je tako|e prednji mozak.Pomo}u slikovnih tehnika pokazano je da se specifi~ne regije prednjeg mozga aktiviraju stimulusom, koji proizvodi ùdnju kod zavisnika, kao i to da ni druge regije ne funkcioni{u u potpunost inormalno kod osoba koje akutno ili hroni~no upotrebljavaju supstancu.

Komunikacija izme|u zasebnih }elija mozga ili neurona obavlja se preko hemijskih signala koji seosloba|aju na sinapsama. Kad je neuron nadraèn, elektri~ni signal se iz tela }elije {alje na drugi neurondu` produènog dela poznatog kao akson. Akson moè imati kratke distance do obli`njih neurona ili dugedistance do neurona drugih mo`danih regija. Na kraju aksona je i krajnja ta~ka neurona (terminal). Da biimpuls stigao od krajnje ta~ke jednog aksona do slede}eg neurona, on mora da pre|e put. Ovaj put je poznat kao sinapti~ka pukotina.

Hemijski impulsi koji putuju od neurona koji {alje poruke (presinapti~kog neurona) do primaoca(postsinapti~kog neurona) zovu se neurotransmiteri. Ovi hemijski impulsi ili neurotransmiteri imajuspecifi~ne strukture i funkcije, a od tipa neurona zavisi koju hemijsku supstancu osloba|a. Mozak sadrìvi{e razli~itih tipova hemijskih signala. Svaki odre|eni neurotransmiter se veè za specifi~ni receptor poprincipu brave i klju~a. Vezivanje neurotransmitera za receptor proizvodi brojne razli~ite promene u postsinapti~koj membrani. Receptori su nazvani prema tipu neurotransmitera za koji se prioritetno veù, naprimer, dopaminski i serotoninski receptori. Tako|e postoji mnogo subtipova svakog tipa receptora.

Neki od neurotransmitera zna~ajnih za psihoaktivne supstance jesu dopamin, serotonin, noradrenalin,GABA (Gama amino buterna kiselina), glutamat i endogeni opijati.

Psihoaktivne supstance imaju sposobnost da opona{aju efekte prirodnih ili endogenih neurotransmiterai da ometaju normalno funkcionisanje mozga blokiranjem njegovih pojedinih funkcija ili menjanjem normalnih kapaciteta. Vrlo vaàn mehanizam pomo}u kojeg psihoaktivne supstance deluju jeste blokiranje ponovnog preuzimanja neurotransmitera po{to je on oslobo|en iz presinapti~kog terminala.Ponovno preuzimanje je normalan mehanizam kojim presinapti~ka membrana uklanja transmiter iz sinapse,blokiranjem tog mehanizma efekti neurotransmitera bivaju prenagla{eni.

Psihoaktivne supstance koje se veù za receptor i koje ga aktiviraju, poznate su kao agonisti, dok suone koje blokiraju normalne funkcije receptora poznate kao antagonisti.

Psihofarmakologija zavisnosti za razli~ite vrste supstanci

Psihoaktivne supstance se mogu podeliti na depresore CNS-a (npr. alkohol, sedativi/hipnotici, isparljivirastvara~i), stimulanse (npr. nikotin, kokain, amfetamini, ekstazi), opijate (npr. morfin i heroin) i halucinogene (npr. PCP, LSD, marihuana).

Razli~ite psihaktivne supstance na razli~ite na~ine deluju na mozak i proizvode razli~ite efekte. Veùse za razli~ite tipove receptora i mogu pove}ati ili umanjiti aktivnost neurona pomo}u nekoliko razli~itihmehanizama. Prema tome i imaju razli~ite bihejvioralne efekte, razli~ite stepene tolerancije, razli~ite apstinencijalne sindrome i razli~ite kratkotrajne i dugotrajne efekte. Ipak, sve psihoaktivne supstance sli~nouti~u na zna~ajne regije mozga koje obuhvataju motivaciju i to je zna~ajna karakteristika zavisnosti.

18

K R I L A N A D E

Neurobiolo{ke i bihejvioralne osnove razvoja zavisnosti

Razvoj zavisnosti moèmo posmatrati kao proces u~enja, u smislu da su trajne promene u pona{anjuosoba posledica njihove interakcije sa psihoaktivnom supstancom i sa njihovim okruènjem. Kad osobauzima supstancu da bi iskusila efekat zadovoljstva, koji je veoma osnaùju}i i koji aktivira odre|ene procese u mozgu, tada je vrlo verovatno da }e ponoviti takvo pona{anje.

Me|utim, sami efekti supstance ne mogu biti razlog za{to neke psihoaktivne supstance dovode dopona{anja vezanih za zloupotrebu odnosno zavisnost.

Sli~no, fizi~ka zavisnost od supstance, koja se odraàva kroz apstinencijalni sindrom (kad se prekineupotreba), moè prouzrokovati dalju upotrebu supstance i zavisnost, ali ne moè sama objasniti za{to sezavisnost razvija i odràva, naro~ito posle dugog perioda apstinencije.

[ta je to {to psihoaktivne supstance ~ini uzrokom da ljudi gube posao, status i porodicu zbog potrebeza njom?

Koji je to proces koji uti~e da pona{anje vezano za uzimanje supstance kod odre|enih ljudi evoluirau kompulzivne obrasce pona{anja vezanih za traènje i uzimanje supstance? Za{to takvo pona{anje postajedominantna aktivnost u odnosu na sve druge aktivnosti i {ta uzrokuje nesposobnost ljudi da prestanu saupotrebom supstance? [ta je problem recidiva?

Ispravan odgovor na ova pitanja bio bi - za sve navedeno odgovorno je kompleksno, uzajamno delovanje psiholo{kih, neurobiolo{kih i socijalnih faktora.

Bihejvioralni procesi u osnovi zavisnosti

Mozak poseduje razvijene sisteme vo|enja pona{anja i upravljanja njime prema stimulusima koji suneophodni za opstanak. Na primer, stimulusi povezani sa hranom, vodom i parenjem aktiviraju odre|eneputeve, poja~avaju aktivnosti i pona{anja koja vode do ostvarivanja tih ciljeva. Psihoaktivne supstance na ve{ta~ki na~in aktiviraju ove iste staze, ali veoma jako, i vode do pove}ane motivacije za nas-tavljanjem ovakvog pona{anja. Stoga, prema ovoj teoriji, zavisnost je posledica kompleksne interakcije fiziolo{kih efekata supstance na mo`dana podru~ja povezana sa motivacijom i emocijama, u kombinaciji sa „u~enjem“ o vezama izme|u supstance i za nju vezanih pobuda.

Mezolimbi~ki put dopamina

Iako svaka kategorija psihoaktivnih supstanci ima svoje sopstvene, jedinstvene prvenstvenofarmakolo{ke mehanizme akcije, mnoge aktiviraju mezolimbi~ki dopaminski put, mada kroz razli~ite mehanizme, {to opet zavisi od supstance. Mezolimbi~ki dopaminski put se nalazi u srednjem mozgu i toje sistem koji je najvi{e ume{an u nastanak sindroma zavisnosti od psihoaktivnih supstanci. Postoje dvapodru~ja koja su zna~ajna za razvoj zavisnosti, to su ventralna tegmentalna area (VTA) i regija sa kojomVTA komunicira, poznatija pod nazivom Nucleus acumbens.

Ventralna tegmentalna regija bogata je neurotransmiterom dopaminom. Tela neurona iz ove regije {aljuprojekcije u regije mozga povezane saose}anjima, mislima, se}anjima, planiranjem i realizacijom pona{anja.

Nucleus acumbens je veoma zna~ajno podru~je mozga uklju~eno u motivaciju i u~enje i signaliziramotivacionu vrednost stimulusa. Psihoaktivne supstance pove}avaju osloba|anje dopamina u Nucleus acumbensu za {ta se pretpostavlja da je zna~ajan doga|aj za poja~avanje uzimanja.

19

K R I L A N A D E

Motivacija i podsticaji

Motivacija i podsticaji su zna~ajni koncepti vezani za zavisnost. Istaknuto je kako je mezolimbi~kidopaminski put u mozgu tesno povezan sa motivacionim procesima ili, bolje re~eno, stimulusi koji imajuva`nu ulogu za opstanak imaju posebnu va`nost i zna~aj u mozgu. Motivacija je udeo resursa pa`nje ipona{anja na stimuluse, a vezano za njihove predvi|ene posledice. Podsticaji su stimulusi koji izazivajureakciju na osnovu njihovih predvi|enih posledica. Na primer, ako osoba nije gladna, vizuelni i olfaktornistimulusi vezani za hranu (podsticaji) ne}e imati mnogo uticaja na njegovu ili njenu pa`nju i pona{anje(motivaciju). Me|utim, ako je osoba gladna, vi|enje i miris hrane izaziva njenu pa`nju i ona moè pre-duzeti korake da je uzme. Ako je osoba izgladnela i nema sredstava da do|e do hrane, ukra{}e ili mo`dapo~initi kriminal da bi do{la do hrane. To je poznato kao podsticajno-motivaciona reakcija - ili reakcija u uslovima podsticajne vrednosti stimulusa sa jedne i motivacije sa druge strane - dabi se zadovoljio stimulus.

Kod zavisnosti, psihoaktivne supstance stalno aktiviraju motivacione sisteme mozga koji se normalnoaktiviraju kod va`nih stimulusa kao {to su hrana, voda, opasnost ili parenje. Supstanca „vara“ mozak i predstavlja mu da su ona i za nju vezani stimulusi njegove biolo{ke potrebe. Ponavljanjem ovih stimulusa,veza postaje sve ja~a i ja~a, izazivaju}i {iru bihejvioralnu i neurohemijsku reakciju. Ovo je poznato kaopodsticajna osetljivost (senzitizacija), kada psihoaktivne supstance i stimulusi vezani za njenu upotrebu dobijaju pove}ani motivacioni i bihejvioralni zna~aj. Kroz asocijativne procese u~enja, motivacijaza upotrebom psihoaktivnih supstanci moè biti sna`no aktivirana stimulusima (okruènje, ljudi, objekti)povezanim sa upotrebom supstance, koji uzrokuju èlju i ùdnju koja opseda ljude i dovodi do recidiva,~ak i posle dugog perioda apstinencije. To tako|e doprinosi na{em razumevanju za{to apstinencijalni simp-tomi nisu sami dovoljni za obja{njenje ~itavog spektra zavisnosti od supstance. âk i osobe koje su potpuno izle~ene mogu da naprave recidiv, koji je reakcija na razne stimuluse u razli~itim situacijama.

Govore}i o zavisnosti va`no je napomenuti da tokom ìvota mnogi ljudi probaju neke od mnogobro-jnih supstanci koje izazivaju zavisnost, ali ve}ina njih ne postaju zavisnici. Postoje individualne razlikeme|u ljudima koje se ti~u ne~ije sklonosti ka zavisnosti od supstance, a vezane su za sredinske i genetskefaktore.

To tako|e doprinosi na{em razumevanju za{to apstinencijalni simptomi nisu sami dovoljni zaobja{njenje ~itavog spektra zavisnosti od supstance. âk i osobe koje su potpuno izle~ene mogu da napraverecidiv, koji je reakcija na razne stimuluse u razli~itim situacijama.

Govore}i o zavisnosti va`no je napomenuti da tokom ìvota mnogi ljudi probaju neke od mnogobrojnih supstanci koje izazivaju zavisnost, ali ve}ina njih ne postaju zavisnici.Postoje individualne razlike me|u ljudima koje se ti~u ne~ije sklonosti ka zavisnosti od supstance, a vezanesu za sredinske i genetske faktore.

Genetske osnove razlika me|u ljudima u sklonosti ka zavisnosti

Postoje mnogi individualni, kulturni, biolo{ki, socijalni i sredinski faktori koji uti~u na pove}anje iliumanjenje {ansi da }e odre|ena osoba konzumirati psihoaktivnu supstancu i do kog stepena. Iako se ovifaktori vi{e odnose na inicijalnu upotrebu supstance nego na zavisnost, mnogi od njih su zajedni~ki za obaova fenomena.

Dok neke bolesti, kao {to je npr. Hantingtonova (Hunting's), uzrokuje samo jedan gen, drugi oreme}ajipoznatiji kao kompleksni poreme}aji, nastaju interakcijom nekoliko gena i sredinskih faktora. Zavisnost odsupstance je upravo takva kompleksna bolest. Stoga, izloènost psihoaktivnim supstancama moè imatimnogo ve}i efekat na nekoga ko u sebi nosi genetsku sklonost ka zavisnosti, nego na nekoga ko je nema.

20

K R I L A N A D E

Studije obrazaca nasle|a u porodicama, na jednojaj~anim i dvojaj~anim blizancima i na usvojenim osobama, obezbe|uju informacije do kog stepena nasledni faktori igraju ulogu u bolesti zavisnosti. Druge vrste studija prou~avaju nasledne karakteristike li~nosti i poku{avaju da utvrde regije genakoji mogu imati zna~aja. Tre}a vrsta studija su one koje ispituju zna~aj gena za koje se logi~no misli dasu ume{ani u proces stvaranja zavisnosti, kao {to su geni opijatnih receptora za zavisnost od opijata.

Postoje dokazi o zna~ajnom stepenu naslednosti kod upotrebe duvana me|u razli~itim populacijama,polovima i uzrastima. Studije pokazuju da postoji mnogo razli~itih gena koji doprinose razvoju i upornos-ti kod pu{enja. Postoji tako|e zna~ajan stepen nasle|a kod zavisnosti od alkohola, kao i nasle|a u~estalostii koli~ine alkohola koji se konzumira.

Neke studije su dokazale da je stepen nasle|a veoma visok u slu~ajevima opijatne zavisnosti, ~ak 70odsto. Ovo je verovatno zbog naslednih razlika kod opijatnih receptora ili metabolisanja opijatnih enzima.

Genetski nalazi su indikacija obe}anja {ta sve istraìvanje gena moè da ponudi. Ti podaci mogu bitii iskori{}eni su da pobolj{aju na{e razumevanje porekla zavisnosti i varijacije individualnih rizika. Kada seutvrdi koji geni pove}avaju predispoziciju za zavisnost, osnovni izazov bi}e razumevanje kako na zavisnostuti~e funkcionisanje ovih gena u interakciji sa uticajima okruènja.

Ove informacije mogu da naprave osnovu za nova dijagnosti~ka sredstva, kao i osnovu za nove farmakolo{ke i bihejvioralne tretmane. Genetska trijaà, bazirana na rezultatima istraìvanja, moè potencijalno da identifikuje podgrupe populacije sa ve}om sklono{}u ka zavisnosti ili {teti koja proisti~ezbog upotrebe psihoaktivnih supstanci.

Genetske razlike mogu da uti~u na mnoge aspekte upotrebe supstance, na primer, na subjektivne efek-te zadovoljstva.

Genetski faktori mogu, tako|e, u velikoj meri uticati na toksi~nost supstance i to u smislu predoziranja i hroni~nih zdravstvenih posledica. Genetika moè da uti~e i na intenzitet psihoaktivnih efekata i potrebne doze supstance, na razvoj tolerancije, apstinencije i ùdnje.

Komorbiditet zavisnosti od supstance i du{evnih bolesti

Postoji pove}ana komorbidnost ili istovremeno postojanje zavisnosti od supstanci kod osoba koje sudu{evno obolele u pore|enju sa osobama koje nemaju nikakav mentalni poreme}aj.

To ukazuje ili na zajedni~ku neurobiolo{ku osnovu za obe bolesti ili na interakciju efekata na nekomnivou. Istraìvanja porekla mentalnih bolesti i bolesti zavisnosti pomo}i }e u kreiranju le~enja i preven-tivnih strategija za oboje. Postoji nekoliko hipoteza kako dolazi do komorbiditeta mentalnih bolesti i bolestizavisnosti:

1. Mo`da je za oboje sli~na neurobiolo{ka osnova;2. Supstanca moè pomo}i u ublaàvanju nekih simptoma du{evne bolesti ili prate}ih efekata lekova;3. Upotreba supstance moè ubrzati mentalnu bolest ili dovesti do biolo{kih promena koje imajuzajedni~ke elemente sa du{evnom bole{}u.

Postoji nekoliko dokaza za sve ove hipoteze. Interesantno je da efekti mnogih psihoaktivnih supstan-ci mogu da proizvedu sindrome nalik psihijatrijskim, npr. amfetamini i kokain mogu izazvati simptomenalik psihoti~nim. Halucinogene supstance izazivaju halucinacije, a one su jedan aspekt nekih psihoza.Nadalje, psihoaktivne supstance redovno menjaju raspoloènje, izazivaju}i ili eufori~na ose}anja i ose}anjazadovoljstva ili simptome depresije, naro~ito kod apstinencijalnog sindroma. Psihoaktivne supstance mogu menjati kognitivno funkcionisanje, {to je tako|e osnovna karakteristika mnogih mentalnihbolesti. Svi ovi faktori ukazuju na zajedni~ke neurobiolo{ke podloge i za mentalne bolesti i za bolesti zavisnosti.

21

K R I L A N A D E

Tretman i prevencija, veze sa neuronaukom

Istraìvanja iz oblasti neuronauke dovela su do razvoja velikog broja farmakolo{kih i bihejvioralnihintervencija u tretmanu bolesti zavisnosti. Mnoge su veoma uspe{ne, dok su neke ostale kontroverzne izeti~kih razloga. Novi vidovi tretmana su na putu i uz nastavak istraìvanja bi}e usavr{eni i novi oblicile~enja. Kombinacija farmakolo{kih i bihejvioralnih terapija pokazuje se kao najefektnija u tretiranju zavis-nosti.

Jedno pitanje se name}e, a ti~e se merenja uspeha: da li se tretman smatra uspe{nim ukoliko jepostignuta samo kompletna apstinencija ili je i redukcija koli~ine, u~estalosti ili {tetnosti upotrebe supstancedovoljna kao merilo uspeha?

22

K R I L A N A D E

POJAM ADOLESCENCIJE

Adolescencija je period velikih telesnih promena, burnih promena u li~nosti deteta, posledi~nih porodi~nih promena i promena na nivou vr{nja~kih odnosa. Po~etak adolescencije je individualan i zavisi,s jedne strane, od biolo{kih i naslednih faktora, a s druge strane, od emocionalnog i socijalnog iskustvaosobe. Individualne razlike u odnosu na po~etak adolescencije variraju u rasponu od tri do ~etiri godine.Period zavr{etka adolescencije je jo{ neodre|eniji, adolescencija u proseku traje od 12-13. do 22-23. godineìvota. U stvari, period adolescencije traje do sticanja fizi~ke, psihi~ke i socijalne zrelosti. Ovo razdobljekarakteri{u ~este promene raspoloènja, zabrinutost, ranjivost i bunt.

Adolescenti prolaze kroz:• Biolo{ko sazrevanje;• Izgra|ivanje i usvajanje moralnih i eti~kih vrednosti;• Razvijanje stavova i na~ela;• Postizanje emocionalne zrelosti;• Izgra|ivanje odnosa sa vr{njacima;• Usvajanje polnog identiteta;• U~enje socijalnog pona{anja;• Pripremu za ekonomsku samostalnost.

U procesu adolescencije jedan od klju~nih procesa jeste uspostavljanje odnosa sa vr{njacima. Odnosisa vr{njacima predstavljaju naj~e{}i oblik socijalne komunikacije adolescenata i zna~ajni su sa raznihaspekata. Adolescenti poku{avaju da se oslobode ranijih zavisnih veza sa svojim roditeljima i da steknuve}i stepen samostalnosti. U tom procesu vr{njaci mogu da im pruè zna~ajnu podr{ku i tehnike za „osloba|anje“ od roditelja i njihovih stega. U ovom periodu od posebnog je zna~aja ose}aj pripadnostivr{nja~koj grupi i prihva}enost od te grupe.

Vr{nja~ka grupa je posebno vaàn faktor u formiranju li~nosti. Adolescenti, s obzirom na to da jo{nemaju oformljen identitet, imaju izraènu potrebu da pripadaju nekoj grupi, a pripadanje nekoj grupi uvekzahteva prilago|avanje pona{anja, razmi{ljanja i ose}anja standardima te grupe.

Grupa se sastoji od pojedinaca koji su joj ~vrsto privrèni i me|usobno zavisni, {to joj daje unutra{njukoheziju. Pojedinac u njoj zadovoljava svoje potrebe da bude prihva}en, po{tovan i voljen. Stalni procesupore|ivanja koji se odvija u grupama, za vreme raznih aktivnosti, bitan je ~inilac za stvaranje slike o sebi.

Manje grupe vr{njaka se ~esto udruùju, pa nastaju dru{tva koja se okupljaju na ùrkama, u klubovi-ma i kafi}ima, sportskim aktivnostima...

Stapanje sopstvenog identiteta adolescenta u grupni identitet vr{njaka govori o nedostatku ~vr{}ih vezau porodici, koje detetu, tokom njegovog razvoja, nisu dale dovoljno ose}anja sopstvene vrednosti.

Ili je zbog prevelikih zahteva porodice kod deteta izazvana potreba za pobunom i odbacivanjem porodi~nihnormi. Adolescenti lak{e prihvataju grupne norme u vr{nja~kim odnosima od onih koje vladaju u porodici.

Adolescent kroz porodicu mora da bude usmeren ka odgovaraju}im uzorima, da ne bi do{lo do asivnogpredavanja i gubitka samostalnosti u grupi. Kroz odnose sa vr{njacima mladi ostvaruju bliska prijateljstva.

Kroz prijateljstva mladi teè da razumeju svet oko sebe, razmenom ideja, ose}anja, mi{ljenja i stavova koje iznose drugoj osobi, da bi dobili njen komentar. Adolescentu je va`no da ~uje i mi{ljenjevr{njaka da bi mogao da razvije sopstveno, a sve to ja~a nezavisnost od roditelja. Prijateljstva se zasnivaju na potrebi za emocionalnom razmenom, razumevanjem, podr{kom, poveravanjem, na po{tovanjurazlika u stavovima i sli~no.

23

K R I L A N A D E

Uticaj vr{nja~kih grupa na razvoj zavisnosti

Prva faza u razvoju bolesti zavisnosti je eksperimentalna faza i ona naj~e{}e po~inje u periodu adolescencije. Osnovni motiv za upotrebu droga jeste radoznalost. Pored radoznalosti, motiv za eksperimentisanje moè da bude i te`nja ka prolaznim zadovoljstvima, „traènje sre}e“, potreba za lak{omkomunikacijom, ali i beg od realnosti i problema.

Na po~etak uzimanja veliki uticaj imaju i „pravila“ grupe. Ve}ina osoba prvi put dolazi u kontakt sasupstancom u okviru svoje vr{nja~ke grupe. Najve}i broj adolescenata pre prvog uzimanja ne zna praveosobine droge, me|u grupom vr{njaka se {ire pri~e o pozitivnim efektima supstance i o li~nostima koje ih koriste. Tako u okviru dru{tva dolazi do reklamiranja droge u pozitivnom svetlu krozla`ne pri~e, opu{tenost i zabavu.

Vr{nja~ke grupe imaju veliki uticaj na formiranje bolesti zavisnosti, jer adolescent stav o drogi formi-ra kroz iskustva svoje dru{tvene sredine odnosno vr{njaka i porodice. Spremnost za eksperimentisanje dajeadolescentu i odre|eni „status“ u grupi. Adolescenta nije te{ko nagovoriti da uzme drogu ukoliko to nalaùpravila grupe.

Uvla~enje adolescenta u „ekipe“ ne predstavlja agresivno nu|enje droge na ulici ve} je na~in za tomnogo suptilniji. Prvi put je obi~no sve besplatno, droga je nadohvat ruke, kao i „ekipa“ koja je vesela iprivla~na. Za prvi put se naj~e{}e koristi marihuana tako da se osobi ne}e „ni{ta dogoditi“, osim {to }e seopustiti, zabaviti ili zaboraviti na „svoje jade“.

Usled potrebe za prihvatanjem i dopadanjem, adolescenti se odlu~uju na eksperimentisanje sasupstancama vrlo ~esto i po nagovoru osobe suprotnog pola koja je predmet njihovog interesovanja.

Socijalne interakcije se ostvaruju na nivou grupe adolescenata istih sklonosti. Grupa adolescenatasklonih eksperimentisanju i zloupotrebi droga ima izvesne specifi~nosti kada su u pitanju oblik pona{anja,na~in odevanja i odnos prema okolini.

Obi~no su grupe zavisnika neformalne, okupljaju se u {koli ili u gradu, nemaju jasnu predstavu {ta }eraditi, vode neobavezne razgovore o besmislenosti obaveza, o dosadi u {koli, slu{aju istu muziku, podupiruse identi~nim stavovima i imaju ose}aj uzajamne bliskosti i razumevanja. Zbog razvijanja elemenatapsiholo{ke zavisnosti s nestrpljenjem se o~ekuju susreti s „ekipom“ sa kojom se supstanca konzumira.

Porodica i zavisnost

Nova istraìvanja o odnosima zavisnosti i porodice pokazuju zabrinjavaju}e rezultate. Ve}ina roditelja ozbiljno potcenjuje prisustvo droge u ìvotu svoje dece, ve}ina njih je sigurna da njihova decanikada ne bi probala drogu. Ne smemo da zaboravimo na ~injenicu da su mnoga deca to ve} u~inila. Istotako je poznato da roditelji nikada ne}e pomisliti da }e im deca postati zavisnici, vremenom kada shvateda to nije istina, jo{ u potpunosti ne veruju u to, upla{eni su i ispunjeni ose}anjem krivice.

U na{em okruènju postoje grupe ljudi ~ija su meta na{a deca i koje ih nagovaraju da probaju drogu.Dobrim delom sli~no agresivnom nastupu duvanske industrije ~ija su ciljna grupa adolescenti kako bi po~elida pu{e. Samo {to se ove grupe, naàlost, kriju u adolescentskoj okolini i ve}ina roditelja nije ni svesna daone postoje.

Droga je ne{to {to rastura i pojedinca i porodicu, ne{to {to ubija, zbog nje gubimo decu koja su ro|ena dabudu sre}na i voljena, a ne sebi~na, la`ljiva i na kraju mrtva, {to je svakako jedan od ishoda kori{}enja droge.

[iroko je zastupljeno stanovi{te da zavisnicima nema pomo}i i da, iako je mo`da ima, porodica nemoè da u~ini ni{ta. To, naravno, nije ta~no, kao {to nije ta~no da je u procesu nastanka zavisnosti bitan

24

K R I L A N A D E

samo faktor ~ovek. Vrlo ~esto i porodica zavisnika ima pogre{an stav prema samoj bolesti, druga~iji nego prema nekoj

drugoj, isto tako te{koj bolesti. Oboleli od dijabetesa, raka ili leukemije imaju sna`nu podr{ku porodice, razumevanje i toplinu, za

razliku od zavisnika koji boluju od jednako te{kog oboljenja prema kojem se i porodica i dru{tvo, vrlo~esto, odnose sa osudom, nerazumevanjem ili ~ak prezirom. Njihova bolest se ne priznaje, smatra se da susamo oni krivi za stanje u kome se nalaze, te da samo oni mogu i treba da odlu~e da li }e i kada s timda prestanu.

Ako uzmemo u obzir faktore nastanka, razvoja i odràvanja bolesti koji su biolo{kog, psiholo{kog i socijalnog karaktera, vide}emo da je to zabluda i da zavisnost nije samo stvar volje ili karaktera odnosno izbora neke osobe nego da je re~ o kompleksnom, te{kom i hroni~nom oboljenju mozga i da porodica igrazna~ajnu ulogu, kako u procesu nastanka, tako i u procesu odràvanja, i na kraju u procesu le~enja zavisnosti.

Mora se imati u vidu da je dete deo porodice kada donosi odluku da „proba prvi put“. Bez te odlukenema zavisnosti i kod ve}ine obolelih te odluke ne bi ni bilo da porodica u potpunosti funkcioni{e kaozdrava zajednica u kojoj svaki pojedinac dobija od nje sve {to mu je potrebno. Presudnu ulogu u kriti~nomperiodu razvoja deteta imaju roditelji.

U toku rada sa zavisnicima i njihovim porodicama u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti uo~enesu brojne sli~nosti i razlike izme|u porodica obolelih.

Te porodice bile su razli~itog socijalnog statusa, me|u njima je bilo i siroma{nih i bogatih. Imale surazli~it broj ~lanova - bilo ih je sa jednim detetom ili sa vi{e dece, u nekima su roditelji bili u korektnimbra~nim odnosima, a neki su bili razvedeni. Razlikovali su se i po obrazovanju - od onih koji su imalizavr{enu samo osnovnu ili srednju {kolu do onih sa fakultetima i doktoratima.

A sli~nost im je bila uglavnom u tome da su svojoj deci dali ili previ{e ili premalo - odnosno i previ{ei premalo.

Vi{ak se odnosi najpre na prava, slobodu i poverenje a manjak na odgovornost, du`nosti i obaveze.Jedni svojoj deci nisu poklanjali dovoljno pa`nje, te su oni odlu~ili da je potraè u drugom svetu, drugisu svoju obasipali sa previ{e pa`nje, tako da su oni zaklju~ili da svet postoji da bi udovoljio njihovim èljama, a da su obaveze namenjene drugima.

I jedni i drugi su bolest svoje dece shvatili kao izdaju, sramotu, nezasluènu kaznu ili gre{ku dru{tva,a vrlo ~esto i kao sopstveni proma{aj u odgoju koji je rezultirao katastrofalnim posledicama.

Porodica i treba i moè da pomogne deci da zdravo odrastaju. Roditelji su ti koji mogu da u~inemnogo da dete nikada ne poku{a da eksperimenti{e sa drogama, da se zaustavi na prvom poku{aju, da nika-da ne postane zavisnik i da se na kraju, ukoliko postane zavisnik, uspe{no le~i.

Od porodi~nog funkcionisanja mnogo zavisi kakve }e stavove deca izgraditi tokom odrastanja i {ta }eponeti sa sobom u neizvesnu budu}nost. Zadatak roditelja je da deci obezbede prijatan porodi~ni ambijent,toplinu i za{titu i da u njih ugrade ose}aj obaveze i odgovornosti. Da bi deca razvila ose}aj odgovornos-ti, potrebno je od njih i zahtevati, a ne samo ispunjavati njihove èlje.

Jedan od va`nih zadataka roditeljstva je da ocene dete onakvim kakvo ono jeste, a ne onakvim kakvobi roditelji èleli da bude. Vrlo ~esto roditelji preko dece poku{avaju da realizuju svoje neostvarene èlje,~ime deci postavljaju nerealne i mu~ne zahteve, {to rezultira psihi~kim optere}enjem deteta.

Tako|e, ako je jedan od roditelja zahtevan a drugi popustljiv, dete ne moè da izgradi sistem vred-nosti po kome prepoznaje {ta je dobro a {ta lo{e, {to tako|e moè da rezultira psihi~kim optere}enjem dete-ta. U vaspitavanju dece neophodno je da roditelji imaju usagla{ene i dosledne stavove po svim pitanjima.

25

K R I L A N A D E

Rizi~ne porodice

Brak je zajednica dvoje ljudi, zasnovana na me|usobnoj ljubavi, toleranciji i razumevanju. Stvaranjuporodice, ra|anju dece i njihovom podizanju treba odgovorno pristupiti. Izgra|ivanje razumnih i zdravihoblika pona{anja budu}ih roditelja je osnov zdrave porodice. Dete nije traìlo da se rodi, to je bila èljaroditelja i njihova odluka i oni moraju preuzeti odgovornost za njegov normalan razvoj. Od toga u kakvojje porodici dete odraslo u najve}oj meri zavisi njegovo budu}e pona{anje. Nave{}emo neke od rizi~nihporodi~nih situacija koje mogu dovesti do toga da dete u|e u bolest zavisnosti.

Deca iz razvedenih brakova su osetljivija i nesre}nija od druge dece. @ivot sa jednim roditeljem ipovremeno vi|anje drugog nikada ne mogu detetu nadoknaditi ose}aj prave porodi~ne atmosfere, porodi~nogjedinstva. Deci iz uni{tenih brakova treba posvetiti vi{e pa`nje ne samo kod ku}e ve} i u {koli, kao i udrugim ustanovama gde dete boravi (na sportu, u obdani{tu i sli~no).

êsto se de{ava da razvedeni roditelji, da bi detetu nadoknadili svoje odsustvo ili odsustvo drugogroditelja, to ~ine na pogre{an na~in (previ{e su tolerantni, od njih dete dobija velike sume novca i sli~no).Stavovi roditelja koji se ti~u vaspitavanja deteta postaju suprotni, {to predstavlja odli~no tlo za de~jumanipulaciju.

Deca stvarnu sre}u, kao i ljubav i afirmaciju, traè u dru{tvu vr{njaka i vr{njakinja. Ukoliko njegovugrupu ~ine korisnici psihoaktivnih supstanci, ubrzo }e se i ono na}i na istom putu. U toj grupi dete }e seose}ati lepo, ~ini}e mu se da ga neko voli i da pripada nekome.

Dete samohranih roditelja tako|e je u opasnosti. Svako ima pravo da donese takvu odluku, ali pri tommora biti svestan te{ko}a koje ~ekaju tako malu zajednicu.

Odluku o samostalnom roditeljstvu trebalo bi doneti tek posle dugog razmi{ljanja, ali i nakon savetovanja sa stru~njacima, posebno sa psiholozima.

Jedan od slu~aja rizi~nih porodica je i kada brak, ili roditeljska uloga prestanu usled smrti jednogroditelja. Drugi roditelj i dete se suo~avaju sa ogromnim gubitkom. Potrebno je da uloge koje su u ìvotudeteta imala dva roditelja sada preuzme jedan od njih, koji ~esto to ili ne zna ili ne moè da uradi.

Dete koje iz nekog drugog razloga ìvi samo sa jednim roditeljem (drugi roditelj je npr. na radu uinostranstvu) ìvi, tako|e, u emotivno nestabilnoj atmosferi. Odsutni roditelj svoje odsustvo poku{ava danadoknadi novcem, poku{ava da detetu materijalno omogu}i vi{e nego {to imaju druga deca. Roditelj kojiìvi sa detetom ~esto nije u mogu}nosti da pravilno vaspitava dete zbog ~estog razmimoilaènja u stavovima sa drugim roditeljem (majka insistira na tome da u~i i da bude dobar |ak, a otac mu po{alje skuppoklon bez obzira na lo{ uspeh u {koli i sli~no).

U rizi~ne porodice ubrajaju se i one koje su se preselile u drugi grad ili zemlju, koje zbog obavezai adaptacije u novoj sredini ne obra}aju dovoljno pa`nje na svoju decu. Deca na svoj na~in poku{avaju dase adaptiraju na novu sredinu i novo dru{tvo. Dok se roditelji „sna|u“, deca su ~esto ve} duboko u prob-lemu.

Skora{nja ratna de{avanja u na{em okruènju dovela su do privremenih ili trajnih rasturanja porodica.Deca su bila primorana da sama ili sa nekim od roditelja napu{taju svoje rodno mesto i u strahu za ìvotodlaze u nepoznato. U tim mestima ~esto nisu bila dobrodo{la, pa su na razli~ite na~ine poku{avala dabudu prihva}ena.

26

K R I L A N A D E

ZAVISNOST KAO OBOLJENJE MOZGA

Re~ zavisnost (adikcija) budi mnogo razli~itih slika i sna`nih emocija. Vrlo ~esto se fokusiramo nanjene pogre{ne aspekte, pa su i napori da ne{to u~inimo sa ovim te{kim problemom pogre{no orijentisani.êsto se misli da su pojave kao {to je zavisnost samo psiholo{ki termini ili termini vezani za iskustvo, ali u su{tini i psihologija i iskustvo su na{ mozak. Ako mislimo o pozitivnim posledicama kojenastaju nakon uzimanja droge, moramo misliti o mozgu kao supstratu (podlozi) tih de{avanja. Zavisnost je~esto okarakterisana kao gre{ka (pad) u moralnom karakteru. Vrednovanje zasnovano na predrasudama uti~ena to kako se dru{tvo odnosi prema problemu, odnosno kako ga re{ava, i socijalno i medicinski. Naàlost,zato {to neretko i lekari zavisnost vide kao samoizazvano stanje, zavisnik ne dobija uvek medicinski tretman kakav zasluùje hroni~no oboljenje.

Na{ cilj je da pomognemo ljudima da izmene ukorenjeno pogre{no verovanje i da uz nau~ne dokazeshvate da je zavisnost hroni~no oboljenje koje je izle~ivo i ~esto pra}eno relapsima (povra}ajima u bolest),kao {to su i hipertenzija, astma i neki oblici {e}erne bolesti (diabetes mellitus). Svi koji se bave adikcijomimaju zadatak da javne zablude, neznanja i pogre{na shvatanja zamene nau~nim saznanjima (~injenicama).Jako je bitno da javna znanja o adikciji odgovaraju nau~nim ~injenicama.

Svaka diskusija o psihoaktivnim supstancama, posebno o marihuani, neminovno vodi do pitanja „da liona zaista stvara zavisnost“. Ovakva konverzacija potom rezultira razgovorima o takozvanim tipovima zavisnosti (fizi~ka ili psihi~ka) sa kojima je povezana izraènost odnosno postojanje apstinencijalnog sindroma. Ta razmi{ljanja naj~e{}e prati pogre{na uverenost da, {to je ja~e izraèn apstinencijalni sindrom, to je droga opasnija i ozbiljnija.

Izgleda da ljudi vole da ~uju da neka supstanca proizvodi samo psihi~ku zavisnost ili da izaziva samominimalne simptome apstinencijalnog sindroma. Samim tim, oni negiraju opasnost droga. Marihuana jenaj~e{}i primer takvog razmi{ljanja. Fizi~ka zavisnost nije va`nija od drugih karakteristika zavisnosti, aapstinencijalni sindrom nije i ne sme da bude njeno jezgro ili osnovna karakteristika. Poznato je da vrloadiktivne droge ne proizvode jak apstinencijalni sindrom iako su vrlo opasne. Krek i metamfetamini sujasan primer, oba su jako adiktivna, ali po prestanku uzimanja tih supstanci fizi~ki simptomi apstinencijalnog sindroma su neznatni.

Bez obzira na to da li supstanca izaziva ili ne izaziva fizi~ku krizu, apstinencija je jako te{ka zbogpromena koje je proizvela u mozgu.

Kada prekine upotrebu, zavisnik }e osetiti jaku ùdnju ili intenzivnu èlju za supstancom. @udnjanastupa iz potrebe mozga da odràva novonastalo stanje ravnoteè (homeostaza) koja sada uklju~uje prisustvo droge.

Osoba moè da oseti ùdnju u bilo kojoj fazi zavisnosti, ~ak i u eksperimentalnoj fazi. @udnja imafiziolo{ku osnovu u mozgu.

[to se ti~e marihuane, patnja zbog kompulsivne, nekontrolisane ùdnje, traènja i uzimanja svrstavaje u adiktivne supstance. Zavisnik ima kompulsivnu potrebu (èlju) da uzima drogu bez obzira na {tetnefizi~ke, socijalne i emotivne posledice.

Uticaj narkomanije na socijalni sistem pomogao je da se formira generalni stav da je zavisnost pri-marno socijalni problem i da su osobe koje uzimaju drogu moralno slabe li~nosti sklone kriminalu idelinkvenciji, a nikako bolesnici. Ve}ina ljudi veruje da narkoman ili povremeni konzument treba da budesposoban da prestane da uzima supstancu ukoliko èli da menja svoje pona{anje. Ovakav pogre{an stavvrlo ~esto imaju i porodice zavisnika, a neretko i zdravstveni radnici koji rade sa njima.

Uspe{no re{avanje problema zavisnosti zahteva mnogo vi{e od pristupa samo reci NE drogama.

27

K R I L A N A D E

Neki smatraju da je zavisnost pojava stalnog ponavljanja ùdnje za doìvljenim iskustvom za koje sesvesno, svojom voljom, pla}a odre|ena cena (negativne posledice). Zavisnost je i navika. Relativno bezbolnenavike, kao {to su dugo gledanje televizije, ~esto jedenje slatki{a i dugo leànje u krevetu neradnim danima, i ne smatraju se lo{im, jer cena za njihovo odràvanje nije previsoka.

Termin zavisnik koristimo da bismo opisali osobu koja na o~igled drugih nastavlja sa zavisni~kimpona{anjem iako je odavno jasno da cena koju zato pla}a ne vredi koristi (uìtku) koju dobija. Osoba kojaje izgubila karijeru, dom, porodicu i prijatelje zbog kori{}enja heroina, a nema volje da to prekine, jedanje nesre}an primer.

Zavisnost po~inje kada osoba svesno odlu~i da uzima drogu. Neki po~inju da bi olak{ali neka medicinska stanja i nastavljaju i kada medicinske indikacije (zahtevi) pro|u. Ali, zavisnost nije samo uzimanje droge ~esto i mnogo.

Deca koja su depresivna i koja imaju neka psihijatrijska oboljenja ponekad po~inju da uzimaju supstancu da bi se samole~ila. Druga uzimaju drogu da bi osetila zadovoljstvo i uìtak, da bi izbegla ìvotni pritisak ili stres ili da bi promenila sopstveni pogled na realnost.

Dobrovoljna inicijacija u svet zavisnosti vrlo ~esto je pod uticajem dru{tvenog stava o narkomaniji.Po{to je uzimanje bilo koje droge dobrovoljna radnja, kontrola pona{anja ili snaga volje bitna je u razvijanju (po~etku) zavisnosti. Sama osoba je u jednom smislu kriva za pona{anje koje vodi u razvojporeme}aja adikciju), ali ova dobrovoljna inicijacija procesa oboljenja etiolo{ki ne odvaja zavisnost od drugihoboljenja.

Postoje mnoge bolesti u kojima dobrovoljni izbor uzrokuje po~etak i odràvanje bolesti, posebno kadaje dobrovoljno pona{anje u interakciji sa genetskim i kulturolo{kim faktorima.

Rizi~ni faktori za nastanak infarkta miokarda, kao {to su gojaznost, osetljivost na stres i lenjost (neaktivnost), jesu produkt porodi~nih i kulturolo{kih faktora i li~nog izbora pojedinca.

Zavisnost je kompleksan fenomen koji ne dozvoljava jednostavna obja{njenja i opise. Zamr{enainterakcija vi{e faktora doprinosi da eksperimentisanje i povremena upotreba droga dovedu do zavisnosti.Genetski faktori, li~ni izbor i uticaj okoline uklju~eni su u etiologiju zavisnosti.

Niko ne postaje zavisnik kad prvi put uzme drogu. Zavisnost je u stvari vrh jednog kontinuuma;

Neuzimanje Povremeno uzimanje Zavisnost

Predisponiraju}i faktori za razvoj zavisnosti uklju~uju:

1. Biolo{ku predispoziciju;2. Ohrabrivanje od drugih;3. Prihvatanje pona{anja drugih;4. Nizak nivo samopo{tovanja;5. Strasna èlja za uzbu|enjem - dosada;6. Otmen ìvot;7. Specifi~ni poreme}aji (depresija, anksioznost, zabrinutost, usamljenost);8. Raspoloìvost droga odnosno dostupnost.

28

K R I L A N A D E

Iako je uticaj (akcija, efekat) droge jako bitan u procesu nastanka zavisnosti, to ne zna~i da sve osobekoje postaju zavisnici doìvljavaju to iskustvo na isti na~in i da su motivisani istim faktorima.

Utvr|eno je da razli~iti faktori mogu biti manje ili vi{e va`ni u razli~itim fazama razvoja procesa zavisnosti. Dostupnost droge, socijalna prihvatljivost i pritisak grupe mogu biti odlu~uju}i faktor u po~etnomeksperimentisanju, a drugi faktori, kao {to su tip li~nosti i individualni biolo{ki supstrat, mnogo su va`nijiu doìvljavanju efekata supstance.

Jo{ nekoliko faktora, uklju~uju}i i posebno dejstvo droge, uti~e na to da li }e se upotreba supstancerazvijati u zavisnost, odnosno ima vaàn uticaj na verovatno}u da }e uzimanje supstance dovesti doneèljenih efekata.

Kulturolo{ki faktori, dru{tveni stav, pona{anje grupe, zakoni, cena narkotika i dostupnost(pristupa~nost) zna~ajno uti~u na po~etno eks peri mentisanje sa supstancom. Sve to zajedno sa faktoromli~nosti igra va`nu ulogu u razvoju zavisnosti. Dru{tveni i sredinski faktori uti~u na nasta vak uzimanjadroge, mada su individualna vulnerabilnost (li~na ranjivost) i psihopatologija mnogo va`niji u razvoju zavisnosti.

Naj~e{}e upotreba dru{tveno prihvatljivijih supstanci (alkohol, cigarete, negde i marihuana) prethodikori{}enju opijata i kokaina i te prethodne supstance su povremeno shva}ene kao ulazna kapija za drugedroge. Pokazano je da se procenat upotrebe alkohola i cigareta u populaciji moè menjati promenom njihove cene i dostupnosti. Pove}anje cene i ograni~avanje dostup nosti smanjuju upotrebu. Dru{tveni stavovio ilegalnim drogama, uklju~uju}i i verovanja o efektima droga, mnogo vi{e uti~u na obrazac upotrebe supstance nego zakoni koji ih reguli{u. Saznanja o {tetnim efektima droga (smrtni slu~a jevi, toksi~ni uticaji na organizam) posebno uti~u na smanjenje njiho ve upo trebe. Krajem sedamdesetih godina pro{logveka upotreba kokaina u Americi rasla je uprkos visokoj ceni i velikim rizicima od krivi~ne odgovor nosti.Nakon nekoliko dobro medijski propra}enih smrtnih slu~ajeva uzrokovanih kokainom, sredinom osamde-setih, upotreba ove supstance se smanjila uprkos niskoj ceni.

Isto tako, dru{tveni i sredinski faktori uti~u na dostupnost droge, koja potom uti~e i na inicijalnoeksperimentisanje i na kontinuiranu upotrebu, a, {to je bitno, i na procenat recidiva kod onih koji su u{liu proces le~enja. [to vi{e korisnika ìvi u jednoj sredini, vi{e se razvija podr{ka u eksperimentisanju i kontinuiranoj upotrebi. Da bi se zavisnost razumela, neophodno je shvatiti kako droga deluje u mozgu, apotom i to da postoje biolo{ke razlike li~nosti u njihovoj osetljivosti na upotrebu supstance.

Faktori koji igraju ulogu u osetljivosti na razvoj zavisnosti uklju~uju:1. Psiholo{ku strukturu (nedostatak samopo{tovanja, sklonost preuzimanju rizika, impulsivnost,

depresivnost). Osobe koje imaju razvijene sna`ne odbrambene mehanizme za re{avanja ìvotnih neda}a (pritisaka) imaju manje rizika da obole od zavisnosti. [to je osoba u kontaktu sa supstancom mla|a, njene{anse da postane zavisnik su ve}e. To je najverovatnije zbog toga {to mlade osobe nemaju razvijene mehanizme neophodne za odbranu od ìvotnih pritisaka. [to ranije po~inje zavisnost, to je manja verovatno}a za uspe{an tretman ove bolesti.

2. Biolo{ki odgovor na droge 3. Raspoloìvost droge (dostupnost)

Kontekst u kojem osoba koristi drogu je tako|e jako vaàn. Na primer, nekim pacijentima obolelimod raka davani su opijati duè vreme za ublaàvanje bolova. Od 12.000 pacijenta koji su dobijali opijate,samo ~etiri osobe su postale zavisnici. I od 38 pacijenata koji su dobijali morfijum protiv bolova, ~ak tokom~etiri ili sedam godina, samo dva pacijenta su postali zavisnici, ali oba su imala istoriju zavisnosti. Za razliku od narkomana, oni nisu uzimali opijate da bi doìveli efekat zadovoljstva ili pobegli od stvarnosti, nego da bi neutralisali bol i pove}ali kvalitet ìvota.

29

K R I L A N A D E

Egzaktna kombinacija elemenata koji vode ka razvijanju zavisnosti varira od individue do individue.Dva va`na faktora doprinose razvoju zavisnosti,i to su:

1. Efekat same supstance na li~nost, 2. Biolo{ki supstrat li~nosti koja uzima drogu.

Prvi se odnosi na akutni mehanizam dejstva droge i produène efekte koji nastupaju nakon hroni~neupotrebe. Drugi se odnosi na individualnu biolo{ku konstituciju, vrlo va`ne nasledne karakteristike kojeuti~u na stvaranje pozitivnog odgovora na unetu supstancu. Genetski faktor moè da ima velik uticaj nadejstva same droge. Osobe koje pri prvom kontaktu sa supstancom osete ve}e zadovoljstvo i uìvanje sklonije su tome da je ponovo uzmu nego osobe ~ija je reakcija bila neutralna ili negativna.

Zavisnost vodi ka dugotrajnim promenama u anatomiji i biohemizmu mozga. Promene u mozgu nevode samo gubitku sposobnosti kontrole nad uzimanjem supstance, ve} supstanca menja sve aspekte ìvota.Zbog adaptacije na efekte zavisnosti mozak gubi su{tinsku sposobnost pronalaènja zna~enja i zadovoljstva u ìvotu.

Zavisnici vrlo ~esto postaju izolovani od porodice i prijatelja i imaju nevolje na poslu i u {koli.Kompulsivna potreba za supstancom vrlo ~esto vodi ka kriminalnim aktivnostima.

Biolo{ka osnova zavisnosti ne osloba|a osobu od odgovornosti

Proces u~enja, koji se razvija uzimanjem droga, je vaàn faktor koji doprinosi kontinuiranoj upotrebii ùdnji za drogom. Uzimanje droge proizvodi pozitivan ose}aj ili pruà zadovoljstvo korisniku i ima„potkrepljuju}e“ osobine. S obzirom na ove efekte, uzimanje droge proizvodi promene u mnogim organskimsistemima kao {to su kardiovaskularni, digestivni i endokrini. Oba efekta, i fiziolo{ki i bihejvioralni, de{avajuse u situaciji i kada osoba ùdi za supstancom i kada je konzumira.

Kao rezultat ovakvih situacija nastaje konstantna asocijacija izme|u zavisni~kog pona{anja (bihejvioralnih efekata) i fiziolo{kih efekata. Ponavljanjem takvog pona{anja nastaju uslovljeni stimulusi kojii kad zavisnik uzme i kad ne uzme drogu bude automatske promene u organskim sistemima i ose}anjima,{to osoba doìvljava kao ùdnju. Ove asocijacije se te{ko zaustavljaju i neutrali{u. Upotreba droge menjannormalan balans na nivou mozga i stepen njegove biohemijske aktivnosti.

@udnja za supstancom i kompulsivno pona{anje su su{tina zavisnosti. Oni su jako te{ki za kontrolisanje, teì od bilo koje fizi~ke zavisnosti, i njihovo neutralisanje je glavni cilj svakog programale~enja. Vrlo ~esto ceo ìvot zavisnika postaje fokusiran na nabavljanje i kori{}enje droge.

Motivaciona snaga za odustajanjem je znatno manja nego ùdnja za supstancom. Takve osobe suspremne na bilo koja kriminalna dela, ~ak i da napuste svoju decu da bi do{li do supstance.

Ako se zavisnost shvati kao kompulsivna, nekontrolisana upotreba supstance lak{e }e se razjasniti samoshvatanje prirode zavisnosti i potencijalno adiktivnih supstanci.

Zavisnost je oboljenje mozga

Nova nau~na istraìvanja nude mnogobrojne dokaze da droge, pored toga {to interferiraju sa normalnim funkcionisanjem mozga proizvode}i snaàn ose}aj zadovoljstva (uìvanja), imaju i dugotrajneefekte na njegove aktivnosti i metabolizam.

30

K R I L A N A D E

Promene nastale u nekim delovima mozga mogu da usmere povremeno uzimanje droge u zavisnost,hroni~no oboljenje pra}eno recidivima. Zavisnik pati od prisilne ùdnje za drogom ima potrebu da je uzme.Po{to ne moè samostalno da prekine, neophodno mu je le~enje kako bi okon~aoprislino (kompulsivno)pona{anje.

Zavisnost se danas defini{e kao biopsihosocijalni poreme}aj u kojem interakcija vi{e faktora uti~e napo~etak uzimanja, kontinuiranu upotrebu i pojavu recidiva nakon odre|enog perioda apstinencije.Farmakolo{ki, socijalni i sredinski faktori, zatim faktori li~nosti, psihopatolo{ki, genetski i faktori porodicejesu ono {to treba razmatrati kada se gleda na zloupotrebu supstance i zavisnost. Promene koje nastaju u zavisnosti jesu zapravo balans pomenutih faktora. Socijalni i kulturolo{ki faktori i dostupnost droga igrajuveliku ulogu na samom po~etku zavisnosti (eksperimentisanje), a farmakolo{ki faktori (inicijalni efekat injegove konsekvence) su va`ni u ponavljanju uzimanja i razvoju zavisnosti.

Opijati imaju snaàn efekat na dizanje raspoloènja i proizvodnju euforije i snaàn su potkrepljiva~(reinforser). Oni vi{e nego druge supstance proizvode fizi~ku zavisnost koja rezultira jako neprijatnimapstinencijalnim sindromom kada mozak ostane bez njih. Ovaj averzivni sindrom igra va`nu ulogu uponovnom uzimanju opijata i razvoju recidiva nakon kratkog perioda apstinencije.

Biv{i heroinski zavisnici navode da heroin smanjuje anksioznost, pove}ava nivo samopo{tovanja, dajebolju sposobnost za prevazilaènje svakodnevnih problema i umanjuje dosadu. Ukoliko se uzme intravens-ki, heroin proizvodi ra{ ili fle{, iznenadnu, kratku senzaciju koju zavisnici opisuju kao izuzetno prijatnu, sli~nu orgazmi~koj senzaciji u trbuhu.

Droge su pozitivni potkrepljiva~i (reinforseri) uzimanja supstance. Droge mogu tako|e potkrepljivatipona{anje koje je vezano za njeno traènje odnosno izazivati ùdnju, po{to neutrali{u {tetna ili neprijatnastanja kao {to su bol, anksioznost, depresija (negativni reinforseri). U nekim dru{tvenim situacijama upotreba droge moè biti potkrepljiva~ ako to rezultira dobijanjem specijalnog statusa me|u prijateljima.

I takav socijalni reinforser moè doprineti kontinuitetu upotrebe sve dok efekti primarnog reinforseraili reinforsera koji neutrali{e apstinencijalni sindrom ne po~nu da igraju glavnu ulogu.

Tipi~no je da svaki put kada se koristi supstanca nastupa pozitivno potkrepljivanje. To moè biti ra{,euforija, eliminacija apstinencijalne krize ili kombinacija nekih od njih.

Uzimanje droge svakodnevno prouzrokuje takvo potkrepljivanje danima, formiraju}i poja~an obrazacnavike.

âk i pribor koji se koristi za konzumiranje (parafenalija) i uzbu|enje povezano sa uzimanjem mogupostati sekundarni reinforser, kao i signal da je droga u blizini. U njenom prisustvu ùdnja ili èlja za uzimanjem raste. Takva povezanost (asocijacija) izme|u uzimanja supstance i pona{anja vezanog za traènjei upotrebu ima ulogu u nastanku recidiva (sli~no Pavlovljevom refleksu).

Gledanje nekog drugog da koristi drogu ili kada nekom drogu ponudi „prijatelj“ vi{e pove}ava ùdnjunego uslovi (odnosno situacije) povezani s apstinencijalnim sindromom.

Zavisnost je hroni~no oboljenje koje moè biti tretirano jednako uspe{no kao i druga hroni~na oboljenja. Ova bolest je na vi{e na~ina sli~na drugim hroni~nim oboljenjima kao {to su dijabetes ili obol-jenje koronarnih arterija. Genetski, sredinski i bihejvioralni faktori uti~u i na njihov razvoj. Neko moè dapomisli da je zavisnost ne{to drugo jer je samoizazvana, u stvari, dobrovoljni izbor je samo prvi korak, ali,kada se zavisnost razvije, uzimanje supstance je prisilno (kompulsivno) a ne dobrovoljno.

Dobrovoljni izbor moè da doprinese razvoju mnogih oboljenja. Na primer, osoba koja bira da vodinezdrav ìvot (masna ishrana, pu{enje, neaktivnost) pove}ava rizik za nastanak koronarnog oboljenja.

Uspe{an tretman bilo kog hroni~nog oboljenja iziskuje pacijentovu saglasnost sa propisanim reìmomle~enja. Pridràvanje plana le~enja je te{ko za svakog hroni~nog bolesnika. Manje od 50 odsto dijabeti~araprati rutinski plan le~enja, a samo 30 procenata se pridràva dijetetskog reìma.

31

K R I L A N A D E

Problem nepridràvanja plana le~enja, dovodi do ponovnog le~enja u prvoj godini od uspostavljanjadijagnoze. Sli~na statistika vaì i za druga hroni~na oboljenja. Oko 40 odsto pacijenata sa hipertenzijomzahteva ponovni tretman u intenzivnoj nezi zbog epizode ekstremno visokog pritiska u toku prve godinele~enja, a samo 30 procenata odraslih astmati~ara uzima lekove kako je propisano.

Iako je tretman zavisnosti statisti~ki mnogo uspe{niji nego tretman drugih hroni~nih oboljenja, zavisnici neretko imaju povra}aj u bolest (relaps) tokom le~enja i oporavka i tada opet koriste supstancu.

Te}ko}e u sprovo|enju plana le~enja i prevazilaènje stresa zbog postojanja hroni~nog oboljenja,pokazuju koliko je te{ko menjati ljudsko pona{anje.

Da bi se promena na~ina pona{anja uspe{no odràla, neophodno je da osoba prona|e alternativni sistem samonagra|ivanja kao kompenzaciju za pogre{nu adaptaciju mozga na zavisni~ke stimuluse.

Osoba koja je u procesu le~enja treba da traì nova zna~enja (smisao) u ìvotu i da na neki na~inuspe da odràva novi sistem nagra|ivanja dok mozak ne po~ne da se readaptira ili dok se ne vrati na prirodan nivo funkcionisanja. Osobe koje su posrnule u poku{aju da se oporave i dalje imaju iste {ansekao i oni koji su postigli oporavak iz prve.

Nije iznena|uju}e da roditelji bezbroj puta poku{aju da le~e dete pre nego {to ono u|e u stabilanproces ozdravljenja, ali oni ne treba da gube nadu ako njihovi prvi poku{aji ne dovedu do duè apstinencije. Iako izle~enje ne nastupi u èljeno vreme, treba znati da svaki korak u le~enju vodi mladebliè zdravom ìvotu.

Na veliki broj zavisnosti uti~e porodica (npr. nasle|ivanje gena koji predisponiraju razvoj alkoholiz-ma), a na povoljan ishod le~enja uti~u strukturno izgra|ivanje novih veza (prijatelji, devojke), novi posao,nove aktivnosti, novi hobiji. Sve to unosi novo zna~enje u ìvot zavisnika i menja njegov pravac. Religijaje jako va`na u pronalaènju ìvotnog smisla.

U programima le~enja koriste se razni pristupi kako bi pomogli pacijenima da prevazi|u ùdnju i, ukoliko je mogu}e, da izbegnu recidive. Nau~na istraìvanja jasno pokazuju da je zavisnost izvesno izle~iva.Kroz tretman koji je prilago|en individualnim potrebama pacijent moè nau~iti da kontroli{e svoje stanje ida ìvi relativno normalnim ìvotom.

Le~enje ima mnogobrojne pozitivne efekte ne samo na pojedince (zavisnike) nego i na dru{tvenu zajed-nicu u smislu znatnog popravljanja njenog socijalnog i psihobiolo{kog funkcionisanja (smanjenje kriminala,nasilja i {irenja AIDS-a). Razumevanje zavisnosti tako|e pomaè u razumevanju njene prevencije(spre~avanje nastanka bolesti). Istraìvanja pokazuju da su dobri (sveobuhvatni, iscrpni) preventivni progra-mi efikasni u smanjenju kori{}enja droga.

Zavisnost ne nastaje ukoliko se ne preduzimaju aktivnost koje vode ka uzimanju droga. Prvi i osnovnipreventivni napor treba da bude usmeren na neangaòvanje u vrste pona{anja koje vode u zavisnost.

32

K R I L A N A D E

Mogu}e je opisati i faze u razvoju zavisnosti:

1. Eksperimentisanje - podsticaj nastaje iz radoznalosti;

2. O~ekivano uìvanje - podsticaj uslovljava se}anje na prethodna uìvanja (pozitivne posledice:biolo{ke, socijalne, psiholo{ke);

3. Prevazilaènje stresa - podsticaj je u odgovoru na pritisak, stres (uz pozitivne posledice po~inje iuni{tenje drugog dela ìvota - to je uzrok pritiska i stresa);

4. Preìvljavanje - podsticaji su ~esti, zavisnost je na~in ìvota, zavisnost pomaè narkomanu daodràva sigurnost (stabilnost) i normalnost (funkcionisanje). Neki zavisnici, u ovoj fazi dolaze doprelomne ta~ke. Nastupa kriza u njihovom ìvotu, uvi|aju sve vi{e negativnih posledica svogpona{anja i to je vreme kada po~inju da traè put promene;

5. Aktivni prestanak - zavisnici po~inju da mobili{u snage za promenu svog pona{anja, najkra}a fazau adikciji koja vodi u, mogu}e, najduù fazu oporavka a to je:

6. Prevencija recidiva ili odràvanje promene - nastojanje da u~ini sve da zadrì izmenjeno pona{anje.

Mnogi terapeuti ne prihvataju ili odbacuju narkomane, jer pru`ju male terapijske gratifikacije, ozle|uju terapeutovo samoljublje, njegov narcizam i njegovu omnipotenciju.Terapeut koji se opredeli da le~i narkomana mora postati svestan neophodnosti mo`da ~ak imazohisti~kog `rtvovanja. Jer, kao {to su strasno, samorazaraju}e uzimali drogu, oni }e vapi-ti za terapeutom, za melem re~ma ili nekom pilulom spasa.

Profesor Dr. Jovan Bukeli}

33

K R I L A N A D E

LEÊNJE BOLESTI ZAVISNOSTI

Studija Svetske zdravstvene organizacije (WHO), koja iznosi stavove o bolesti zavisnosti u 14 zemalja, pokazala je da je zavisnost u vrhu po terminima socijalnog neopravdavanja ili sramote, a da jealkoholizam malo niè na toj lestvici u ve}ini ispitivanjem obuhva}enih dru{tava. Sramota vezana uz termin „zavisnost“ moè spre~iti osobe da potraè pomo} i preduzmu odgovaraju}e akcije koje se ti~u prevencije i le~enja.

Istraìvanja iz oblasti neuronauke pokazala su da je zavisnost od supstance hroni~an poreme}aj, ~estopra}en recidivima, koji ima biolo{ku i genetsku osnovu i ~ije izle~enje ne zavisi samo od nedostatka voljeili èlje za prestankom. Efikasni tretmani i intervencije za bolesti zavisnosti postoje i obuhvataju farmakolo{ke i bihejvioralne intervencije.

Zavisnost je kompleksna bolest

Karakteri{e je kompulsivna, nekontrolisana ùdnja za drogom, traganje za njom i upotreba supstancekoja opstaje i pored ekstremno negativnih posledica. Za mnoge ljude zavisnost postaje hroni~na, sa mogu}imrecidivima ~ak i posle dugih perioda apstinencije.

Put u zavisnost po~inje ~inom uzimanja droge. Vremenom, sposobnost pojedinca da ne uzme drogupostaje ugroèna. Traganje za drogom postaje kompulsivno. Kao rezultat produène upotrebe droga de{avajuse promene u funkcionisanju mozga, koje uti~u na pona{anje. Prinuda za uzimanjem droge preuzima kontrolu nad ìvotom pojedinca.

Zavisnost ne obuhvata samo kompulsivno traganje za drogom, ve} i {irok raspon disfunkcionalnogpona{anja, koje moè ometati normalno funkcionisanje u porodici, na poslu i u {iroj zajednici. Zavisnostmoè pove}ati rizik od dobijanja {irokog spektra drugih bolesti, koje mogu nastati zbog toksi~nosti samihdroga ili kao posledica na~ina ìvota (siroma{tvo) i lo{ih zdravstvenih navika koje ~esto prate ìvot zavisnika.

Po{to zavisnost ima vi{e dimenzija i obuhvata poreme}aje mnogih aspekata ìvota pojedinca, le~enjeove bolesti nije jednostavno. Ono mora da pomogne pojedincu da prestane da uzima drogu, da odràvaapstinenciju i da istovremeno postigne produktivno funkcionisanje u porodici, na poslu i u dru{tvu. Efikasniprogrami le~enja zloupotreba droga i zavisnosti obuhvataju mnoge komponente, a svaka od njih usmerenaje na poseban aspekt bolesti i njenih posledica. Tri decenije nau~nog istraìvanja i klini~ke prakse doprinelesu razvoju mno{tva efikasnih pristupa u le~enju zavisnosti.

Najnoviji podaci istraìvanja pokazuju da je le~enje zavisnosti isto tako uspe{no kao i le~enje bilokoje druge hroni~ne bolesti.

Uprkos nau~nim dokazima da je le~enje bolesti zavisnosti uspe{no, mnogi ljudi u to i dalje ne veruju.

To je delom i zbog nerealnih o~ekivanja. Mnogi ljudi izjedna~avaju zavisnost sa jednostavnim uzimanjem droge i zbog toga o~ekuju da ona treba da se le~i brzo, a ako nije tako, onda je le~enjeneuspe{no. U stvarnosti, po{to je zavisnost hroni~an poreme}aj, kona~an cilj i uspeh dugotrajne apstinen-cije ~esto zahtevaju istrajne i ponovljene epizode le~enja.

Naravno, nije svako le~enje zavisnosti efikasno. Istraìvanja su pokazala niz principa koji karakteri{uefikasne programe le~enja zavisnosti i njihovu implementaciju.

34

K R I L A N A D E

Principi efikasnog le~enja

1. Zavisnost (adikcija) je te{ka, kompleksna, ali izle~iva bolest koja uti~e na mo`dane funkcije ipona{anje.Zloupotreba droga menja strukturu i funkciju mozga {to rezultira promenama koje ostaju dugo i nakonprestajanja kori{}enja droga. Ovo moè objasniti za{to su zavisnici u riziku za recidiv, ~ak i nakon dugihperioda apstinencije uprkos potencijalno razornim posledicama uzimanja istih.

2. Nijedna metoda le~enja nije po meri svih Pode{avanje tretmana, intervencija i usluga prema specifi~nim problemima i potrebama svakog pojedinca, neophodno je da bi se osoba uspe{no vratila na produktivno funkcionisanje u porodici, naradnom mestu i u dru{tvu.

3. Le~enje treba uvek da bude dostupno.Zato {to ovisnici mogu da se kolebaju oko pristupanja le~enju, te treba iskoristiti priliku kada oni èleda se le~e odnosno kada su spremni za le~enje. Uspeh u le~enju moè biti ponekad nepovratno izgubljenukoliko le~enje nije odmah otpo~eto ili ukoliko nije trenutno dostupno. Kao i kod drugih hroni~nih oboljenja, otpo~injanje le~enja u ranijem stadijumu predstavlja ve}u verovatno}u pozitivnog ishoda.

4. Efikasnije metode le~enja moraju biti prilago|ene vi{estrukim potrebama pojedinca, a ne samo njegovom problemu s drogom.Da bi bilo efikasno, le~enje mora da obuhvati, i medicinske, psihosocijalne, socijalne i profesionalneprobleme, kao i probleme sa zakonom. Tako|e je va`no da le~enje bude prilago|eno uzrastu, polu,etni~koj pripadnosti i kulturi pojedinca.

5. Ostajanje u procesu le~enja odre|eni vremenski period je veoma zna~ajno.Trajanje le~enja je individualno odre|eno, i zavisi od vrste i stepena njegove/njene zavisnosti i individ-ualnih potreba (kapaciteta). Istraìvanja pokazuju da se za ve}inu pacijenata prag zna~ajnog pobolj{anjapostiè u proseku za oko tri meseca. Nakon postizanja ovog praga, dalje le~enje moè da ima ve}i progres prema oporavku. Budu}i da pojedinci ~esto odustaju od le~enja prerano, programi le~enja trebada obuhvataju i strategije za privla~enje i odràvanje (ostajanje) pacijenata u le~enju. Kao i kod drugih hroni~nih oboljenja, recidivi se mogu javiti i oni signalizuju da le~enje treba obnoviti i prilagoditi pojedincu.

6. Savetodavne terapijske zajednice ili individulane terapije, kao i drugi oblici bihejvioralne terapije, sunaj~e{}i oblici le~enja zavisnosti. Bihejvioralne terapije se razlikuju po fokusu, te mogu da budu usmerene na pacijentovu motivaciju zapromenom, davanju podsticaja (inicijativa) da ostane u apstinenciji, izgradnji ve{tina odupiranjakori{tenju droga, zameniv{i droge konstruktivnim aktivnostima povezanim sa nagra|ivanjem,pobolj{avanje ve{tina za re{avanje I suo~avanje sa svakodnevnim problemima, te omogu}avanje boljihme|uljudskih odnosa.

7. Lekovi su zna~ajan element le~enja za ve}inu pacijenata, naro~ito kad su u kombinaciji sa savetodavn-im i drugim bihejvioralnim terapijama. Subokson (suboxone), naltrekson (naltrexone), antidepresivi,anksiolitici i psihostabilizatori su veoma efikasni kod pojedinih zavisnika od heroina i drugih supstanci jer im pomaù da stabilizuju svoje ìvote i da prekinu sa upotrebom zabranjenih droga.Naltrekson je tako|e efikasan lek za zavisnike od opijata koji su istovremeno zavisni i od alkohola. Zapacijente sa mentalnim poreme}ajima, bihejvioralne metode i medikamentozna terapija mogu da buduod presudnog zna~aja. Ostali lekovi za zavisnost od alkohola uklju~uju acamprosat, disulfiram i topiramat.

35

K R I L A N A D E

8. Plan i le~enje pojedinca mora se kontinuirano pratiti i modifikovati prema promenjivim potrebamapacijenta, da bi sigurno udovoljilo njegovim specifi~nim potrebama.Pacijent moè da zahteva razli~ite kombinacije usluga i tretmanskih komponenti za vreme le~enja i utoku oporavka. Osim savetovanja ili psihoterapije, pacijent povremeno moè da traì dodatne lekove idruge medicinske usluge, porodi~nu terapiju, roditeljsku edukaciju, profesionalnu rehabilitaciju, i/ili soci-jalne i pravne usluge. Za ve}inu pacijenata, kontinuiran I briàn pristup daje najbolje rezultate, i to ukombinaciji sa razli~itim intenzitetom tretmana le~enja u zavisnosti od promenjivih individualnih potreba pojedinca.

9. Mnogi zavisnici imaju i druge mentalne poreme}aje.Jer zloupotreba i zavisnosti o drogama – a oboje su mentalni poreme}aji- ~esto se pojavljuju zajednosa nekim drugim psihi~kim oboljenjima, te pacijente sa simptomatologijom jednog stanja treba posmatrati i sa aspekta drugog(ih). A kad se ovi problem zajedno pojave, le~enje treba usmeriti na oboje(sve) istovremeno, uklju~uju}i upotrebu adekvanih medikamenata.

10. Medicinska detoksikacija je samo prvi stepen le~enja zavisnosti i sama po sebi ~ini vrlo malo udugotrajnoj promeni zavisni~kog pona{anja.Medicinska detoksikacija bezbedno re{ava akutne fizi~ke simptome apstinencije, i za neke moè utrti putza efikasno dugoro~no le~enje, Iako je sama detoksikacija retko dovoljna da pomogne zavisnicima dapostignu dugotrajnu apstinenciju, ona je zna~ajan prvi korak za uspe{no le~enje zavisnosti. Dakle pacijente treba ohrabriti da nastave le~enje posle detoxikacije. Motivacija, podsticanje za le~enje uzpomo} inicijalnih strategija, kod pacijenata u procesu detoxikacije, moè pobolj{ati èlju za le~enjem.

11. Le~enje ne mora biti dobrovoljno da bi bilo efikasno. Sankcije i podsticaji u porodici, poslodavac ili pravosudni sistem mogu znatno da pove}aju mogu}nostza pristupanje le~enju, stepen zadràvanja na le~enju i kona~ni uspeh u izle~enju od bolesti zavisnosti.

12. Mogu}a upotreba droga za vreme le~enja mora da bude kontinuirano nadgledana, jer se recidivi u tokule~enja de{avaju.Znaju}i da se njihova upotreba droga kontinuirano kontroli{e, za pacijente moè biti snaàn podsticajkoji im pomaè da odolevaju ùdnji za drogama. Pra}enje tako|e obezbe|uje ranu indikaciju recidiva,a {to dalje signalizira mogu}u potrebu za prilago|avanjem plana programa le~enja individualnim potrebama pojedinca da bi se zadovoljile njegove/njene potrebe.

13. Programi le~enja treba da obuhvataju testiranje na HIV/AIDS, hepatitis B i C, tuberkolozu i drugezarazne bolesti, kao i pruànje ciljanih savetovanja za smanjenje rizika, koji pomaù pacijentima damodifikuju ili promene pona{anja od kojih im preti opasnost od dobijanja ili {irenja zaraznih bolesti.Uobi~ajeno da su pacijenti u toku le~enja upoznati sa nekim prate}im pojavama zavisni~kog pona{anjakoji ih dovode u rizik od odbijanja zaraznih bolesti. Ciljana savetovanja naro~ito usmerena na smanjen-je rizika od zaraznih bolesti, mogu pomo}i pacijentima da ubudu}e smanje ili izbegnu pona{anjapovezana sa zavisno{}u, a tako|e i druga visoko-rizi~na pona{anja. Savetovanja ovog tipa mogu tako|epomo}i zavisnicima koji su ve} zaraèni, kako da se nose sa ovim oboljenjima. Nadalje, pristupanje pro-gramu le~enja zavisnosti moè olak{ati pristupanje i drugim medicinskim tretmanima. Pacijenti se mogukolebati oko prihvatanja testiranja na HIV (i druge zarazne bolesti), te ih je stoga potrebno ohrabriti ipodsta}i na HIV testiranje i upoznati pacijenta da vrlo aktivna retroviralna terapija (HAART) je dokazanoefikasna u borbi protiv HIV-a, ~ak i me|u zavisni~kom populacijom.

36

K R I L A N A D E

Naj~e{}a pitanja

1. Za{to zavisnici sami ne mogu da prestanu da uzimaju drogu?

Skoro svi zavisnici u po~etku veruju da oni sami mogu da prestanu da uzimaju drogu i ve}ina njihto i poku{a pre odlaska na le~enje. Me|utim, ve}ina ovih poku{aja zavr{ava neuspehom u postizanju trajne apstinencije. Istraìvanja su pokazala da dugotrajna zloupotreba droga uzrokuje zna~ajne promene ufunkcionisanju mozga, koje ostaju i opstaju dugo nakon {to pojedinac prestane da upotrebljava drogu. Tepromene, imaju mnogo bihejvioralnih posledica, uklju~uju}i i prinudu za uzimanjem droge uprkos negativnim posledicama, {to je i osnovna karakteristika bolesti zavisnosti.

Shvatanje da zavisnost ima zna~ajnu biolo{ku komponentu moè pomo}i da se objasne te{ko}e sa kojima se pojedinac susre}e u poku{aju postizanja i odràvanja apstinencije bez le~enja.

Psiholo{ki stres na poslu ili problemi u porodici, dru{tveni podsticaji (kao {to je vi|anje osoba iznarkomanske pro{losti) ili okolina (kao {to su poznate ulice, mesta ili ~ak mirisi koji asociraju na upotrebu droge) mogu sadejstvovati sa biolo{kim faktorima i ometati odràvanje postignute apstinencije. Istraìvanja su pokazala da ~ak i najteì slu~ajevi zavisnika mogu aktivno da u~estvuju ule~enju i da je aktivno u~e{}e od su{tinske va`nosti za dobre rezultate.

2. [ta predstavlja le~enje bolesti zavisnosti?

Program le~enja ima za cilj da pomogne zavisniku da zaustavi kompulsivno traganje i upotrebu drogei da neutrali{e ùdnju. Le~enje moè da se izvede na mnogo na~ina, uz vi{e razli~itih metoda, i moè bitirazli~itog trajanja ali po{to se radi o hroni~nom poreme}aju koji je okarakterisan povremenim recidivima,kratkotrajan, jednom izveden tretman obi~no nije dovoljan. Za mnoge je le~enje dugotrajan proces kojiuklju~uje vi{estruke poku{aje apstinencije i intervencija. Postoji veliki broj nau~no potkrepljenih pristupale~enju zavisnosti. Le~enje bolesti zavisnosti mora obuhvatati psihoterapiju (savetovanje, kognitivna i bihejvioralna terapija) i lekove, odnosno kombinaciju ovih terapija. Le~enje varira i kada je re~ o specifi~nim karakteristikama pacijenta a po{to postoji vi{e zavisni~kih droga i programi le~enja zavisnostiza svaku od njih se moraju razlikovati.

Problemi vezani za zavisnost mogu u velikoj meri da variraju veoma zna~ajno od osobe do osobe.Zavisnici dolaze iz razli~itih sfera ìvota, mnogi pate od du{evnih bolesti, imaju profesionalne, porodi~ne,zdravstvene i socijalne probleme koji oteàvaju le~enje i uti~u na terapijski pristup i koji se morajure{avati istovremeno.. Najbolji programi le~enja nude kombinaciju terapija i usluga koje su kreirane individualno i u zavisnosti su od uzrasta, rase, kulture, seksualne orijentacije, pola, roditeljstva, sme{taja izaposlenja, kako bi udovoljili potrebama svakog pacijenta pojedina~no. Lekovi su zna~ajan element le~enjaza sve pacijente i obavezno moraju biti kombinovani sa savetovanjem i drugim bihejvioralnim terapijama.Subokson (suboxone), naltrekson (naltrexone), antidepresivi, anksiolitici i psihostabilizatori su veoma efikasni kod pojedinih zavisnika od heroina i drugih supstanci jer im pomaù da stabilizuju svoje ìvote ida prekinu sa upotrebom zabranjenih droga. Naltrekson je tako|e efikasan lek za zavisnike od opijata kojisu istovremeno zavisni i od alkohola. Campral i disulfiram su lekovi koji se uspe{no koriste u le~enju alkoholne zavisnosti. Lekovi kao {to su antidepresivi, stabilizatori raspoloènja ili neuroleptici mogu bitiklju~ni za uspeh le~enja kada zavisnici imaju istovremeno i mentalni poreme}aj kao {to je depresija,anksioznost, psihoza i sli~no.

37

K R I L A N A D E

Bihejvioralne terapije nude pacijentima strategije koje su zna~ajne za odràvanje u programu le~enja,za borbu (koping) sa ùdnjom, zatim ih u~e na~inima da izbegavaju droge i spre~e recidiv i pomaù imda se nose sa recidivom ukoliko do njega do|e. One tako|e mogu pomo}i ljudima da pobolj{aju me|usobnu komunikaciju, vezu, roditeljske ve{tine kao i porodi~ni ìvot. Kada pona{anje zavisnika dovedeu visok rizik za AIDS ili neke druge infektivne bolesti, bihejvioralne terapije mogu pomo}i u smanjenjurizika preno{enja i {irenja tih bolesti. Podr{ka i preporuka za medicinske, psiholo{ke i socijalne ustanovesu za mnoge pacijente veoma va`ne komponente le~enja.

3. Koliko je efikasan tretman bolesti zavisnosti?

Le~enje bolesti zavisnosti je isto tako uspe{no kao i le~enje drugih hroni~nih bolesti kao {to su dijabetes, hipertenzija ili astma. Osim uspostavljanja apstinencije cilj le~enja je da vrati pojedinca na produktivno funkcionisanje u porodici, na poslu i u dru{tvu. Rezultati le~enja pojedinca zavise od stepenai prirode postoje}ih problema, primerenosti komponenti le~enja tom pojedincu i od stepena aktivnogangaòvanja pojedinca u procesu le~enja. Mere efikasnosti obuhvataju i nivoe kriminalnog dosijea,funkcionisanje u porodici, sposobnost zapo{ljavanja i op{te zdravstveno stanje.

Pore|enje u~estalosti povra}aja u bolest (relaps, recidiv) izme|u zavisnosti i drugih hroni~nih oboljenja

4. Da li je le~enje bolesti zavisnosti vredno tih tro{kova?

Zloupotreba droga ko{ta na{u zajednicu na stotine miliona dolara godi{nje a dobri programi le~enjamogu znatno smanjiti ove tro{kove. Tro{kovi le~enja bolesti zavisnosti su u potpunosti opravdani, sobzirom na smanjenu upotrebu droga i za to vezane druge medicinske i dru{tvene tro{kove. Le~enje zav-isnika je jeftinije nego njegovo nele~enje ili hap{enje i izdràvanje kazne zatvora. Na primer, odnosprose~ne cene jednogodi{njeg tretmana i jednogodi{njeg sme{taja u zatvoru po osobi iznosi 1:4,5.

38

K R I L A N A D E

Na osnovu nekoliko umerenih procena, svaki utro{eni dinar za le~enje zavisnosti vra}a od ~etiri dosedam dinara na osnovu smanjenog kriminala, tro{kova sudskih parnica, advokata i kra|e. Kada se uzmuu obzir i u{tede zdravstvene za{tite, tada je odnos 12:1. Najve}e u{tede za pojedinca i dru{tvo su smanjenje interpersonalnih konflikata, pobolj{anje produktivnosti na poslu i smanjeno u~e{}e u nesre}amavezanim za upotrebu droge.

5. Koliko obi~no traje proces le~enja bolesti zavisnosti?

Pojedinci kroz proces le~enja bolesti prolaze razli~itom brzinom, pa se ne moè unapred odrediti duìnale~enja. Ipak, istraìvanja su nedvosmisleno pokazala da dobri rezultati zavise od adekvatne duìne tret-mana. Uop{teno, za bolni~ko ili vanbolni~ko le~enje tretman kra}i od 90 dana ne garantuje efikasnost, atretmani koji traju duè pokazuju znatnu efikasnost. Mnogi ljudi napuste le~enje rano, tj. pre nego {to osetesve prednosti koje im le~enje pruà. Trajno dobri rezultati mogu zahtevati vi{e od jednog poku{aja le~enja.Mnogi zavisnici su iskusili vi{estruke epizode le~enja koje su imale kumulativan pozitivan uticaj.

Op{te kategorije programa le~enja

Istraìva~ke studije o le~enju bolesti zavisnosti imaju tipi~no klasifikovane programe le~enja u nekoliko op{tih tipova ili modaliteta. Pristupi le~enju i individualni programi i dalje evoluiraju, a i mnogiprogrami koji danas postoje ne uklapaju se u tradicionalne klasifikacije le~enja bolesti zavisnosti.

Medicinska detoksikacija je proces u kom se pod nadzorom lekara zavisnik sistemati~no ~isti oddroga, u bolni~kom ili vanbolni~kom tretmanu. Detoksikacija se ponekad zove i distinktivni na~in le~enja,ali je bolje re}i da je to prete~a le~enja jer je zami{ljena da tretira akutne fiziolo{ke efekte koji se javljaju po prestanku upotrebe droge. Moè se vr{iti detoksikacija od opijata, nikotina, benzodiazepina,alkohola, barbiturata i drugih sedativa. U nekim slu~ajevima, naro~ito kad su u pitanju poslednje tri vrstedroga, detoksikacija je i medicinski neophodna, jer njeno nesprovo|enje moè biti zdravstveno opasno ili~ak fatalno. Detoksikacija ne moè da odredi i neutrali{e psiholo{ke, socijalne i bihejvioralne problemepovezane sa zavisno{}u i stoga ne donosi trajne promene u pona{anju neophodne za ozdravljenje.Detoksikacija je najuspe{nija kada objedinjuje i formalne procese uspostavljanja dijagnoze i upu}uje nadalje le~enje bolesti zavisnosti ili je preporuka za njega.

Kratkotrajni stacionarni programi le~enja obezbe|uju intenzivno, ali relativno kratko stacionarnole~enje, bazirano na modifikovanom pristupu „modelu 12 koraka“. Ovakvi programi su prvobitno bilizami{ljeni da le~e samo pacijente sa zavisno{}u od alkohola, ali za vreme kokainske epidemije sredinomosamdesetih, mnogi su pomo}u istog modela po~eli da le~e zavisnost od droga. Originalan program se sas-tojao od tri do {est nedelja bolni~kog tretmana posle kojeg bi usledila faza dnevne bolnice, a potom u~e{}eu produ`nim grupama ili grupama samopomo}i (kao {to su „Anonimni alkoholi~ari“).

Ovi programi le~enja nude kombinaciju terapija i usluga koje su kreirane individualno, kako bi udo-voljili potrebama svakog pacijenta pojedina~no. Lekovi (naltrekson, subokson, campral, antidepresivi, anksi-olitici i psihostabilizatori) su zna~ajan element le~enja i obavezno se kombinuju sa savetovanjem i drugimbihejvioralnim terapijama. Naltrekson je sinteti~ki opijatni antagonist produènog dejstva sa malim brojemsporednih efekata. Uzima se oralno svaki dan ili tri puta sedmi~no u odre|enom vremenskom periodu.Osobe moraju da budu medicinski detoksikovane i ~iste od opijata nekoliko dana pre upotrebe naltreksonakako bi se spre~ilo ubrzavanje apstinencijalnog sindroma. Ako se upotrebljava na ispravan na~in,

39

K R I L A N A D E

kompletno su blokirani svi efekti opijata, uklju~uju}i i euforiju. Naltrekson nema neèljenih efekata ilipotencijala za zloupotrebu i ne stvara zavisnost.

Bihejvioralne terapije nude pacijentima strategije koje su zna~ajne za odràvanje u programu le~enja,za borbu (koping) sa ùdnjom, zatim ih u~e na~inima da izbegavaju droge i spre~e recidiv i pomaù imda se nose sa recidivom ukoliko do njega do|e. Prevencija recidiva, kognitivno-bihejvioralna terapija,uspostavljena je najpre za le~enje alkoholizma i kasnije je adaptirana za le~enje zavisnosti od kokaina iheroina. Kognitivno-bihejvioralne strategije su bazirane na teoriji da procesi u~enja igraju presudnu uloguu razvoju {tetnih bihejvioralnih obrazaca. Osobe u~e da prepoznaju i promene problemati~na pona{anja.Prevencija recidiva obuhvata nekoliko kognitivno-bihejvioralnih strategija koje olak{avaju apstinenciju, alii obezbe|uju pomo} ljudima koji su imali recidiv. Prevencija recidiva u le~enju zavisnosti sastoji se od~itavog niza strategija koje imaju za cilj pove}anje samokontrole. Specifi~ne tehnike uklju~uju istraìvanjepozitivnih i negativnih posledica kontinuirane upotrebe supstance, samonadziranje kako bi se rano prepoz-nali momenti ùdnje i da bi se identifikovale visokorizi~ne situacije. Potom serazvijaju strategije za kop-ing i izbegavanje tih visokorizi~nih situacija i ùdnje za drogom. Centralni element ovog programa je antic-ipacija problema pacijenta sa kojima }e se verovatno suo~iti i pomaganje pacijentu da razvije efikasne strate-gije za borbu. Istraìvanja pokazuju da ve{tine koje pacijenti nau~e kroz terapiju prevencije recidiva osta-ju i nakon zavr{enog tretmana.

Ambulantni program i program dnevne bolnice , varira u skladu sa vrstama i intenzitetom ponu|enihusluga. Ovakav program le~enja je jeftiniji od bolni~kih programa i vi{e odgovara onima koji su zaposlenii imaju jaku podr{ku najbliìh srodnika i okoline. Programi slabijeg intenziteta mogu da ponude i ne{tovi{e od edukacije o drogama i opominju}ih saveta. Drugi modeli dnevne bolnice, kao {to je intenzivansvakodnevni tretman, mogu da se porede po uslugama i efikasnosti sa bolni~kim programima, ali u zavis-nosti od osobenih karakteristika pacijenta i njegovih potreba. U mnogim programima dnevne bolnicenagla{ena je grupna terapija ali se primenjuje i individualna terapija fokusirana direktno na prekidanjeupotrebe droga. Ona tako|e, identifikuje podru~ja pogor{anog funkcionisanja, kao {to su radni status, neza-konite aktivnosti, porodi~no-dru{tvene odnose, i sadràj i strukturu programa za oporavak pacijenta.Stavljanjem akcenta na kratkotrajne bihejvioralne ciljeve, individualna terapija pomaè pacijentima da razvi-ju koping strategije i oru`ja za apstiniranje i odràvanje apstinencije. Terapeut ga ohrabruje kroz u~e{}e u„modelu 12 koraka“ i daje mu preporuke za neophodne dodatne zdravstvene, psihijatrijske, profesionalnei druge usluge. Pojedincima se preporu~uje da ovakve individualne terapije upra`njavaju dva ili tri putasedmi~no. Dodatne individualne terapije znatno pobolj{avaju status pacijenta, a dodatna zdravstveno/psihi-jatrijska, profesionalna i porodi~na podr{ka daje jo{ bolje rezultate. Studija ra|ena sa kokainskim i heroin-skim zavisnicima pokazala je da individualna terapija u kombinaciji sa grupnom terapijom daje veoma dobrerezultate.

Dugotrajni programi le~enja pruàju 24-~asovnu brigu i negu u atmosferi zajednice. Najpoznatijiovakav program je program terapijske zajednice (komune), ali u okviru ovih programa mogu da se sprovodei drugi modeli kao {to je kognitivno-bihejvioralna terapija. Komune su rezidencijalni programi sa planira-nom duìnom boravka od {est do 12 meseci. Fokusiraju se na resocijalizaciji pojedinca i koriste program-sku celovitost zajednice, uklju~uju}i duhovnost i veru, druge pacijente, osoblje i socijalni kontekst kaoaktivne komponente tretmana. Zavisnost se posmatra u kontekstu socijalnih i psiholo{kih deficita pojedin-ca i le~enje se fokusira na razvoj li~ne ura~unljivosti i odgovornosti i socijalno produktivnog na~ina ìvl-jenja. Ovako le~enje bi trebalo da bude visoko strukturirano, a moè biti i konfrontiraju}e s aktivnostimakreiranim da pomognu pacijentima, koji imaju pogre{na verovanja, pogre{ne self-koncepte i pogre{neobrasce pona{anja, da usvoje nove, harmoni~nije i konstruktivnije na~ine komunikacije sa ostalim svetom.

40

K R I L A N A D E

Mnogi ovakvi programi su veoma moderni i mogu tako|e da obuhvate edukaciju za zapo{ljavanje i ostalevrste podr{ke na jednom mestu. Istraìvanja pokazuju da bi komune trebalo da se modifikuju, i to tako dase u okviru njih le~e samo osobe sa specijalnim potrebama, uklju~uju}i adolescente, ili samo ène ili samoosobe sa te{kim mentalnim poreme}ajima.

41

K R I L A N A D E

KONCEPT LEÊNJA SPECIJALNE BOLNICE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

Dokazani na~in za ozdravljenjeDosta je uznemiruju}ih informacija o samoj bolesti zavisnosti, sa sna`nom porukom da je ona te{ka

i uporna bolest. Pozitivno je to {to postoje nau~na obja{njenja za{to je to tako, kao i ~injenica da ima dostaraspoloìvih, dokazanih na~ina za ozdravljenje.

Obja{njenje o ulozi na{eg mozga u procesu zavisnosti bazira se na neurotransmiterima, hemijskimmaterijama koje uti~u na elektri~ne poruke koje se prenose u mozgu od jednog do drugog neurona. To suporuke koje odre|uju na{e misli i ose}anja. U poslednjih pet godina znanje o ovom procesu je znatno pro{ireno. Prednosti kori{}enja lekova koji pomaù u le~enju raznih vrsta mentalnih poreme}aja,kao {to su depresija, anksioznost, hiperaktivni sindrom i {izofrenija, podjednako po~ivaju na sve ve}emznanju o neurotransmiterima. Tako|e, nau~ili smo da ~ak i nemedicinski proces le~enja u psihoterapiji moèizmeniti hemijske procese u mozgu.

Nauka je posebno objasnila da, kada neko uzima drogu, mozak je preplavljen neurotransmiteromdopaminom, koji je jako povezan sa doìvljajem zadovoljstva. Tako, kada mi doìvimo ne{to {to pruà zadovoljstvo, mozak osloba|a vi{e dopamina. Uvreèno je mi{ljenje da je problem sa hroni~nom upotrebom droga to {to u mozgu ~esto ima previ{e dopamina, a {to uzrokuje to, da mozak po~inje da gaproizvodi manje u naporu da odrì neku vrstu hemijske ravnoteè. Tako hroni~an zavisnik gubi sposobnost doìvljavanja zadovoljstva pri normalnim ìvotnim iskustvima, uzimaju}i drogu da bi uop{tedoìveo zadovoljstvo. Kona~no, to uslovljava neprestanu ùdnju za drogom.

Stoga, bez obzira na to koji faktori dovode do po~etka upotrebe droga, ona preuzima ljudski ìvot usvoje ruke i dovodi do mnogih ve} vi|enih neuspeha zavisnika da izmene ili prekinu obrazac zavisnosti.

Ipak, uprkos visokoj stopi recidiva (budu le~eni, onda ponovo uzimaju drogu), postoje mnogi primeriljudi koji su uspe{no prekinuli zavisnost, neki posle decenija hroni~nog uìvanja narkotika. Mi se borimoda shvatimo {ta stvara ove uspehe, kako bi le~enje koje donosi dobre rezultate bilo razvijenije.

Ono {to treba da zapamtimo jeste to da je deo mozga pogo|en efektom zavisnosti i da je to, ipak,samo deo mozga. Drugim re~ima, moramo daradimo sa zdravim delom mozga zavisnika i da muomogu}imo da napravi snaàn, uporan zaokret, neophodan da bi dugotrajno bio „~ist“.

Zavisnik je ipak odgovoran za svoje postupke, iako znamo da su hemijski procesi u mozgu podstrekza odràvanje zavisnosti. Zavisnik ima opciju da traì pomo} i da poku{a da se bori sa ùdnjom i laganovra}a mo`dane hemijske procese u normalu.

Me|utim, poruka je da je to vanredno teàk proces i da pacijent moè imati mnogo neuspeha pre nego{to postigne kona~ni uspeh.

Da bi se uspe{no le~ila zavisnost, neophodno je najpre poznavati samu bolest odnosno sve njene karakteristike i sve faze u njenom razvoju. Mora se krenuti od po~etka, tj. od uzroka nastanka bolesti. Po{toje re~ o oboljenju u ~ijem nastanku u~estvuje vi{e faktora, nemogu}e je u procesu le~enja posti}i napredakako se ne primeni multidisciplinarni pristup.

Naj~e{}a gre{ka jeste le~enje samo fizi~kih posledica prekida upotrebe supstance odnosno neutralisan-je simptoma apstinencijalne krize. Ovaj vid le~enja naj~e{}e se primenjuje u psihijatrijskim ili drugimlekarskim ordinacijama, gde se zaboravlja da zavisnost nije somatsko oboljenje i da neutralisanje somatskihispoljavanja ove bolesti nije dovoljno za uspe{an oporavak.

Druga gre{ka koja se ~esto pravi jeste samo le~enje zavisni~kog pona{anja odnosno onih karakteristi-ka bolesti koje se sti~u tokom zavisni~kog staà (menjanje stila ìvota, usvajanje novih navika) i naj~e{}ese primenjuje u komunama.

42

K R I L A N A D E

Tre}a ~esta gre{ka je poku{aj le~enja zavisnosti bez ikakve stru~ne pomo}i, unutar porodice ilisamostalno, gde se zavisnost, kao i u prethodnom slu~aju, ne tretira kao bolest, nego kao lo{a navika odkoje se moè odustati ako to neko èli.

Nijedan od ovih vidova le~enja ne moè dovesti do potpunog oporavkaodnosno izle~enja iz prostograzloga {to nije uvaèn osnovni princip koji vaì za bolest zavisnosti, a to je da je to hroni~no oboljenjemozga koje ima sna`ne implikacije na samog pojedinca, njegovu porodicu i dru{tvo u celini i da u njegovoj osnovi leì biolo{ki supstrat sa psiholo{kim, somatskim i socijalnim karakteristikama.

Za{to se bavite le~enjem ako to {to tretirate nije bolest, osnovno je pitanje koje se postavlja svimaonima koji pogre{no pristupaju re{avanju problema zavisnosti.

Svaka zdrava osoba ima sposobnosti da uìva u radostima ìvota, da ose}a prijatne i neprijatne senzacije kojima je svakodevno izloèna. Neke od tih senzacija javljaju se bez podsticaja od same osobekoja ih ose}a (bol kao simptom bolesti, radost izazvana ro|enjem deteta i sli~no).

A neke su samoizazvane (seksualna ekstaza, uìvanje u jelu, bol kod samopovre|ivanja…).Ono {to jezajedni~ko i spontanim i samoizazvanim senzacijama jeste da se i jedna i druga vrsta doìvljaja razvija-ju unutar centra u CNS-u koji je, prirodno, sastavni deo mozga i koji ima svoje zakonitosti i pravila(odnosno mehanizme) aktivacije, podràvanja i ga{enja. Zamislimo ovaj centar kao jo{ jedno JA u nama.Ovo JA moè da ose}a i prijatno i neprijatno, ali ne moè i jedno i drugo istovremeno. JA ne zanimaza{to i kako je ne{to prijatno ili neprijatno, jer ono samo ose}a, ono ne razmi{lja, ne{to drugo to ~iniumesto njega.

Vrlo ~esto se le~enje bolesti pojednostavljuje, neadekvatno se pristupa re{avanju jednog tako sloènogproblema kao {to je zavisnost, {to za posledicu ima statisti~ki visok procenat recidiva odnosno vra}anja ubolest. Vrlo ~esto se le~enjem naziva medikamentozno prevazilaènje apstinencijalne krize iza ~ega slediuvo|enje opioidnih antagonista (tzv. blokatora-naltrekson) i povremene kontrole kod nadle`nog lekara.Nijedan ozbiljan lekar koji poznaje ovu bolest to ne}e nazvati le~enjem nego }e koristiti termin koji koristei zavisnici, a to je „skidanje“. Tretiranje apstinencijalne krize, na bilo koji na~in, predstavlja samo uvodnideo svakog ozbiljnog le~enja, le~enja u pravom smislu te re~i. Uvo|enje antagonista se primenjuje u pro-cesu le~enja kod ve}ine zavisnika, ali samo kao medikamentozna podr{ka u tom procesu, a nikako kao jedi-ni i osnovni na~in da se problem re{i.

Da bi se uspe{no le~ila zavisnost i da bi se pove}ale {anse za uspe{an oporavak, mora da se primenikompletan program le~enja bolesti zavisnosti u kojem aktivno u~estvuju zavisnik, njegova porodica i ter-apijski tim koji moraju da sa~injavaju: psihijatri, klini~ki psiholozi, specijalni pedagozi, socijalni radnici, radni terapeuti i lekari somatske medicine.

Program mora da ima svoje ciljeve, mora da ima metodologiju i parametre za evaluaciju (ocenjivanje). Veliki broj pacijenata sa kojima smo se susretali u praksi, u anamnezi navodi da su bili le~eni vi{e

puta. Kada se detaljnije preispitaju ta prethodna le~enja, dolazi se do podatka da kod ve}ine pacijenata nika-da nije primenjen pravi program le~enja koji bi sveobuhvatno delovao na sve aspekte bolesti. Zato i ne~udi da su ti poku{aji le~enja bili neuspe{ni.

Koliko su bitni ispravan pristup problemu i primena adekvatnog programa {to ranije, najbolje znajuoni stru~ni timovi koji se ozbiljno i sa velikom odgovorno{}u trude da re{e ìvotni problem pojedinca injegove porodice.

Posle nekoliko neuspe{nih poku{aja, oni obi~no dobijaju unapred obeshrabrenog pacijenta i isto takvuporodicu, kojima adaptacija na sveobuhvatni program predstavlja dodatni problem.

Ozbiljan program postavlja odre|ene zahteve pred pacijenta i ne dozvoljava primenu njegovih pravilai ispunjenje njegovih èlja, {to se te{ko uklapa u zavisni~ki na~in razmi{ljanja i mnoge druge njegoveosobenosti. Takav program treba da kaè pacijentu:

43

K R I L A N A D E

Dobro, do sada si ti re{avao odre|ene probleme na svoj na~in i pravio izbor tebi svojstven, to sepokazalo pogre{no, {to dokazuje tvoje prisustvo u ovakvoj ustanovi, sada je vreme da neko drugi uti~e naodre|ene stvari koje se ti~u tebe samog.

Ovakav program postavlja odre|ene zahteve i pred porodicu pacijenta, a to su: njena potpunainformisanost (edukacija) o samoj bolesti i na~inu njenog le~enja, kao i aktivno u~e{}e porodice u pojedinim fazama le~enja i preuzimanje odgovornosti za gre{ke koje su u pro{losti pravljene svesno ilinesvesno i napor da se one isprave.

Nije mali broj porodica koje smatraju da je dovoljno da dovedu dete na le~enje u, po njihovommi{ljenju, pravu ustanovu, da ga predaju ljudima kojima je to posao, sa èljom da nakon nekog vremenado|u po zdravo dete. Kao da je u pitanju neispravan automobil ili televizor, ~iji }e kvar majstori uservisu uspe{no otkloniti.

Naàlost, ali nije ba{ tako jednostavno nositi se sa „kvarovima“ koji nastaju kao posledica uzimanjasupstance, pri ~emu se patogena porodica vrlo ~esto pominje kao jedan od mogu}ih uzroka nastanka oboljenja.

Porodica ima ulogu i u spre~avanju razvoja zavisnosti. Ukoliko roditelji zataje kao uzori, vaspita~i ilikao za{titnici svog deteta, deca }e odrastati neza{ti}ena, a ulogu vaspita~a i uzora preuze}e neko drugi unjihovom ìvotu. Potvr|eno kroz na{e iskustvo, naj~e{}e su to pogre{ne osobe.

Sprovo|enje tretmana zahteva razumevanje prirodnog puta oporavka od adikcije. To je dugotrajan proces koji ponekad zahteva vi{estruke poku{aje i mnogo promena u pona{anju obolele osobe. Mnogo zavisnika bezuspe{no poku{ava da se le~i nekoliko puta (recidiv) pre nego {to uspostavi dugotrajnu apstinenciju, bez obzira na to koju su supstancu koristili.

Zavisnici koji uspostave dugotrajnu apstinenciju mogu u stresnim situacijama da naprave recidiv ({tose naj~e{}e i de{ava), ~ak i nakon nekoliko godina uspe{ne apstinencije.

Dugotrajne veze terapeuta i pacijenata i njihovih porodica mogu da odigraju zna~ajnu ulogu u podr{ciuspe{nog oporavka pacijenta.

U po~etku le~enja lekar bi uvek trebalo da preporu~i sveobuhvatni plan terapijskog programa. Nekipacijenti iskazuju otpor prema takvim programima i odbijaju ih, ~esto preferiraju}i manje intenzivan i kra}ipristup. Drugi odbijaju stru~nu pomo}, insistiraju}i na tome da oni sami mogu da prekinu uzimanje supstance, {to predstavlja drugi oblik odbijanja.

U svakom slu~aju, pregovaranje s pacijentom o vrsti programa je mnogo korisnije nego dugotrajnadiskusija o motivima. Ponekad je mogu}e napraviti ugovor u kojem je pacijent saglasan sa intenzivnim pristupom u prvoj fazi tretmana.

Bez obzira na to koji oblik pristupa bira pacijent, lekar na kraju mora da ga podrì, jer je va`no daon u|e u proces le~enja.

Za razliku od tradicionalnih pristupa u le~enju bolesti zavisnosti u kojima terapeuti ~esto po~injule~enje koriste}i tehnike konfrontiranja kreiranim da „slome sistem poricanja“ i primoraju pacijenta da prihvati dijagnosti~ku etiketu kao {to je „alkoholi~ar“ ili „narkoman“, na{ pristup poku{ava da izgradi ose}aj objektivnosti ili nepristrasnosti pacijenta u odnosu na njegovu zavisnost. Obra}aju}i se pacijentu kao koterapeuti, èlimo da ohrabrimo njegov ose}aj saradnje i otvorenosti, u kojem on u~i da posmatra svoje zavisni~ko pona{anje kao ne{to {to oni rade, a ne kao pokazatelj onoga {to oni jesu.Usvajanjem ovog objektivnog i nepristrasnog pristupa, pacijent moè da se oslobodi ose}aja krivice iodbrambenog stava.

S druge strane, moè da se promeni njegovo gledanje na problem, kao i njegovo trenutno izve{tavan-je o podsticajima, ùdnji i recidivima. Tako|e, ovakav pristup ohrabruje pacijenta da preuzme aktivnu uloguu sprovo|enju terapijskog protokola i planiranju dnevnih aktivnosti u pojedinim fazama le~enja i da preuzima li~nu odgovornost na svakom stepenu programa.

44

K R I L A N A D E

Kona~an cilj je pove}ati pacijentovu svest i izbor koji se ti~e njegovog pona{anja, razviti ve{tinesavladavanja i kapacitete samokontrole i, uop{te, razviti ve}i ose}aj poverenja, gospodarenja svojim ìvotom ili samoefikasnost. Odanost programu }e biti uve}ana ako je pacijent u mogu}nosti da doìvi mali,ali progresivan uspeh kako vreme odmi~e. I samoefikasnost je pove}ana istovremeno sa pacijentovim postepenim progresom.

Svaki po~etak dobrog programa le~enja mora da podrazumeva kompletnu somatsku dijagnostiku kojatreba da nam da odgovore na pitanja o fizi~kom stanju pacijenta i eventualnom postojanju komplikacijakoje neretko prate svaku zavisnost.

Somatski status obolelog dobrim delom odre|uje kvalitet, vrstu i intenzitet terapijskog delovanja. Dobar prvi pregled obolelog ima zadatak i da utvrdi postojanje apstinencijalnog sindroma i njegovu

razvijenost, kao i da predvidi njegov razvoj, intenzitet i eventualne komplikacije, koje naj~e{}e uti~u namotivisanost za nastavak le~enja. S obzirom na to da ve}ina pacijenta u program ulazi ili pod dejstvomsupstance ili u stanju apstinencijalnog sindroma, mogu}nosti psihijatara da odgovore na va`no pitanjekomorbiditeta i motivacije za le~enje u ovoj fazi su vrlo male.

Svaki program le~enja po~inje detoksikacijom, tj. neutralisanjem simptoma apstinencijalnog sindroma.Apstinencijalni sindrom je posledica adaptacije pojedinih struktura CNS-a na supstancu i reakcija na njenoukidanje tj. na prestanak uzimanja.

Poznato je da adaptacija CNS-a na supstancu nastupa vrlo brzo. âk i nakon jednog uzimanja morfina, ~etiri sata nakon toga ve}im dozama naloksona moè se izazvati blagi oblik apstinencijalnog sindroma, {to zna~i da je neuroadaptacija ve} nastupila.

Ovde }emo opisati apstinencijalni sindrom i detoksikacioni proces kod heroinske (opijatne) zavisnos-ti, jer je on najizraèniji i najkompleksniji. Kod zavisnosti od drugih supstanci, mehanizam nastanka i razvo-ja apstinencijalnog sindroma je veoma sli~an, samo je razlika u intenzitetu i pojavi pojedinih simptoma, teih ne}emo posebno predstavljati.

Da bismo mogli uspe{no da re{avamo apstinencijalni sindrom, moramo da poznajemo mehanizam delovanja opijata na nivou CNS-a.

Nakon uzimanja opijata bilo koje vrste dolazi do stimulacije opijatnih receptora na pojedinim neuron-ima ventralne tegmentalne aree (VTA) ~ija je posledica, pove}ana produkcija i lu~enje dopamina na nivousinapse (veza izme|u dve nervne }elije), Do ovoga dolazi ili direktnom stimulacijom opijatnih receptoradopaminskih neurona ili indirektno, delovanjem na GABA neurone (koji ina~e inhibiraju, blokirajudopaminske neurone), {to rezultira prestankom inhibicije.

Posledica toga je otpu{tanje dopamina i aktiviranje dopaminskih receptora na susednom neuronu (stimulacija, prijatna senzacija). Istovremeno su inhibirani acetilholinski neuroni, {to direktno dejstvom opijata, {to indirektno dejstvom dopamina, te nivo acetilholina pada odnosno smanjuje se njegovo otpu{tanje.

Zatim dolazi do aktiviranja noradrenergi~kog sistema koji, ina~e, podràva dopaminski i telo po~injeda u~estvuje u procesu opijatne akcije (pove}anje krvnog pritiska, ubrzanje pulsa, porast temperature). Posleizvesnog vremena i serotoninski sistem se aktivira i on ima zadatak da pokrenute mehanizme drì uravnoteì i na kraju ih zaustavlja, kada i nastupa san kod opijatnih zavisnika.

Kod hroni~ne stimulacije CNS-a opijatima dolazi do smanjenja koncentracije dopamina i drugih neurotransmitera u rezervoarima nervnih }elija (zbog stalne i intenzivne potro{nje), a potom i do razvijanja drugih neuroadaptivnih mehanizama koji podrazumevaju smanjenje broja dopaminskih i noradrenergi~kih receptora i hiposenzibilnost (smanjena osetljivost).

Posledica toga je razvijanje tolerancije na unetu dozu, tj. neophodnost pove}anja unete koli~ine opijata da bi se doìvela po~etna senzacija. Istovremeno, dolazi do obrnutog procesa na nivou acetilholinskih receptora gde nastaje pove}anje njihovog broja i hipersenzibilnost (pove}ana osetljivost).

45

K R I L A N A D E

Po prestanku uzimanja opijata prestaje stimulacija produkcije i lu~enja dopamina i drugih neurotrans-mitera i nestaje prijatna senzacija, a istovremeno prestaje i inhibicija (blokada) acetilholina koji se sadaintenzivno osloba|a i deluje na hipersenzibilisane receptore u CNS-u i drugim organima tela, {to izazivapsihi~ke i fizi~ke znake apstinencijalnog sindroma. Nakon izvesnog vremena, kako se kriza produbljuje,organizam zapada u stanje stresa te se pove}ava produkcija i osloba|anje noradrenalina u neuronima.

Ukoliko je upotreba opijata duè trajala, odgovor organizma na stres je nepotpun i zbog deficita betaendorfina (prirodni opijat), koji prestaje da se proizvodi i lu~i pri uno{enju ve{ta~kih opijata (heroina, mor-fina i sl.). [to je, izme|u ostalog, i uzrok jakih bolova u stanju apstinencijalne krize, jer je u prirodnomstanju organizma ba{ beta endorfin odgovoran za ublaàvanje i neutralisanje bolnih senzacija.

Dakle, organizam je izloèn patnji bez prirodnih mehanizama za njeno ublaàvanje. Ovo stanje traje onoliko dugo koliko organizmu treba da se readaptira, odnosno sve dok se prvo acetil-

holinski, a potom i noradrenergi~ki sistemi ne vrate u normalu. Moramo uzeti u obzir da je usled dugotrajne stimulacije produkcije dopamina i hiposenzibilizacije nje-

govih receptora nastao dopaminski deficit koji }e tako|e doprineti da disfori~no (neprijatno) stanje trajeizvesno vreme.

Neutralisanje uzroka nastanka apstinencijalnog sindroma

Prate}i opisani razvoj intoksikacije i apstinencije i uvaàvaju}i nastale promene, u cilju uspe{nog pre-vazilaènja apstinencijalnog sindroma moraju se preduzeti mere koje ne}e dozvoliti da se sindrom razvijei da ide iz faze u fazu.

Te mere su u prvom redu neutralisanje holinergi~kih efekata, kako na centralnom tako i na perifer-nom nivou. Parenteralni ili oralni antiholinergici uspe{no neutrali{u sve simptome koji su posledica hiper-holinergi~kih efekata (muskarinski centralni i periferni efekti) i koji su najuo~ljivi pri prvom zapaànju paci-jenta (suzenje, kijanje, jeza, uznemirenost, curenje iz nosa, gr~evi u stomaku).

Istovremeno, treba zapo~eti i spre~avanje razvoja noradrenergi~kih efekata koji kasnije nastupaju. Tose moè ~initi dvojako; ili direktnim dejstvom alfa 2 adrenergi~kim agonistima ili indirektnim dejstvomGABA B agonistima, koji inhibiraju produkciju noradrenalina. Prednost im je da proizvode manje nuse-fekata poput hipotenzije (podiè se nivo GABA i indirektno se smanjuje nivo noradrenalina).

[to se ti~e bolnih senzacija koje prate ovaj sindrom, izme|u ostalog i zbog deficita beta endorfina,one se uspe{no mogu otkloniti analgeticima ili antireumaticima u kombinaciji s antiholinergicima.

A {to se ti~e nesanice, koja tako|e prati ovo stanje, najbolje je primenjivati antidepresive koji podiù nivoserotonina i koji imaju izraèn sedativni efekat, jer se tako re{ava i problem depresije i problem nesanice.

Anksioliti~ki efekat se najbolje ostvaruje malim dozama antiepileptika novije generacije. Ovi lekovi suobi~no dovoljni da se apstinencijalni sindrom uspe{no prebrodi i da nakon pet-{est dana pacijent po~neozbiljno i rastere}eno da re{ava problem zavisnosti u pravom smislu re~i.

Svaki drugi farmakolo{ki pristup koji ne prati biolo{ki razvoj apstinencijalnog sindroma, nego delujena simptome razvijenog sindroma, obavezno podrazumeva patnju pacijenta, {to znatno uti~e na njegovu motivaciju i pove}ava rizik za prekid le~enja.

I nakon detoksikacije medikamentozna terapija mora da prati izmene na nivou funkcionisanja iravnoteè neurotransmitera i da ih stabilizuje.

U nastavku le~enja smeju da se koriste samo medikamenti koji strogo selektivno deluju na suficite ilideficite pojedinih neurotransmitera i njihov me|usobni balans, pri ~emu se uzima u obzir hiper ili hipo sen-zibilizacija njihovih receptora, kako bi se izbegle depresija, anksioznost i pojava ùdnje, koje neminovnoprate period rane apstinencije.

46

K R I L A N A D E

Dijagnostika i edukacija kao sastavni deo uspe{nog programa le~enja

Slede}a faza uspe{nog programa je dijagnostika poreme}aja. Tek posle uspe{no sprovedene detoksikaci-je i potpune fizi~ke stabilizacije moè se pristupiti dijagnostici, i tek tada sprovedena dijagnostika moè dapruì kvalitetan nalaz.

U dijagnosti~kom procesu u~estvuje ~itav tim sa konkretnim zadacima, svaki od ~lanova tima mora das aspekta svoje struke utvrdi slede}e osobenosti:

• somatski status s aspekta posledica zavisnosti;• istoriju bolesti zavisnosti sa prethodnim poku{ajima le~enja;• eventualno postojanje komorbiditeta;• psiholo{ki profil zavisnika;• temperament i karakter zavisnika;• motivisanost za le~enje;• socijalni status;• eventualne probleme sa zakonom;• sastav i profil porodice sa eventualnim patogenostima unutar nje;• kapacitete pojedinih ~lanova porodice za ulogu saradnika.

Iz ciljeva dijagnosti~kog procesa moè se lako zaklju~iti da dijagnosti~ki tim moraju da sa~injavaju:lekari op{te medicine i specijalisti (konsultanti) pojedinih grana (internisti, ginekolozi, hirurzi i dr.), psihi-jatri, klini~ki psiholozi, specijalni pedagozi i socijalni radnici. Samo kompletan i objektivan dijagnosti~kinalaz, sa svim odgovorima na gore navedene zahteve, obezbe|uje uspe{nu primenu programa, koji, opet,mora da bude koncipiran prema dijagnosti~kim podacima odnosno prema osobenostima pacijenta. Uspe{anrad sa zavisnicima omogu}uje jedan individualizovani program, skrojen za svakog pacijenta ponaosob ili zagrupu pacijenata.

Izbor pojedina~nih tehnika programa treba da bude napravljen na osnovu pa`ljivo odre|ene procene.Da bi se pove}ao ukupan uticaj individualizovanog pristupa, na umu treba imati mnogo podataka.

Terapeuti moraju da izaberu interventne tehnike na osnovu njihove po~etne procene i ocene pacijen-tovog problema i njegovog stila ìvota uop{te.

Svaki drugi dijagnosti~ki pristup i prema njemu napravljen program le~enja je pogre{an.Nakon dijagnostike, slede}i korak u le~enju obavezno podrazumeva edukaciju pacijenta i njegove porodice

o svim psihoaktivnim supstancama, o nastanku, razvoju i negativnim posledicama oboljenja i o na~inu njegovogsaniranja, sa svim te{ko}ama tog procesa i sa jasno definisanim odgovornostima pojedinih u~esnika u procesu.

Ovaj korak je neophodan, jer ni pacijenti ni ~lanovi njihovih porodica uglavnom ne poznaju su{tinuzavisnosti, ne znaju da je zavisnost hroni~no oboljenje mozga koje je nastupilo kao posledica produèneupotrebe psihoaktivnih supstanci i njihovog uticaja na biohemijska i anatomska svojstva mozga.

Tek sa tim saznanjima i jedni i drugi formiraju ispravan stav prema problemu i trude se da oporavakuspe{no te~e.

Stvar je vrlo prosta, neko moè da èli da uzima ili da ne uzima supstancu, ali niko ne èli da budebolestan, a pogotovo ne da oboljenje izazove sam i da ga sam odràva.

Zadaci ove faze terapijskog programa su: distanciranje od supstance, edukacija pacijenta o bolestimazavisnosti, pove}anje motivacije za kompletno prihvatanje programa, korekcija pona{anja pacijenta u uslovi-ma terapijske zajednice, uklju~ivanje, edukacija i motivisanje porodice za u~e{}e u programu.

A oblici terapijskog delovanja, pored terapijske zajednice kao osnovnog oblika, jo{ jesu i psihoeduka-tivna terapijska grupa, socioterapijske grupe za rekreativne i okupacione aktivnosti, individualne terapijskeseanse i sastanci sa porodicom.

47

K R I L A N A D E

Edukacija mora da se sprovodi svakodnevno u kontinuitetu i da se prati uspeh procesa. U dobrimprogramima i pacijenti i ~lanovi porodice tokom edukacije polaù kolokvijume i samo pozitivan rezultat imomogu}ava napredovanje, dok negativan ishod zahteva ve}e angaòvanje svih.

Tako|e u~e se i usvajaju mehanizmi borbe sa ùdnjom, koja se povremeno javlja u ranoj fazi procesa, i po potrebi se sprovode akcije s istim ciljem. Radi se i na ja~anju motivacije za prihvatanje kompletnog i sveobuhvatnog programa. Samo u~e{}e u programu podrazumeva i usvajanje odre|enih pravila (ustajanje na vreme, redovna higijena, uredno ispunjavanje dnevnih obaveza, disciplina) i pridràvanje tih pravila tokom celog procesa, ~ime se menjaju lo{e navike ste~ene dok je trajala zavisnosti ostvaruje bitan preduslov za uspe{an oporavak.

Sve to ne bi bilo mogu}e uraditi ukoliko bi aktivnosti programa koje se sprovode bile jednostrano orijentisane odnosno ukoliko program le~enja ne bi podrazumevao i neke aktivnosti koje prijaju mladimljudima. Dobar program, uz usko specijalizovane sadràje edukacije, ja~anja motivacije i psihoterapijskepodr{ke, mora da nudi i sadràje druge vrste, koji razbijaju monotoniju i omogu}avaju u~esnicima kori{}enjenjihovih zdravih kapaciteta. Takav program podrazumeva sportske i rekreativne aktivnosti, uz kulturne izabavne sadràje.

Po zavr{etku edukativnog procesa, pacijenti su u potpunosti spremni za nastavak le~enja i, {to jenajva`nije, osposobljeni su za ispravan odnos prema njemu. Od tog trenutka, ako je edukacija uspe{nozavr{ena, oni se bore sa bole{}u u pravom smislu te re~i i na samu bolest gledaju kao na ne{to {to moraju da pobede. Supstanca i sve ono {to je za nju vezano (senzacija i sli~no) potisnuti su u drugi plan.To se zove objektivno sagledavanje problema i subjektivno distanciranje od uzro~nika bolesti (psihoaktivnesupstance) i predstavlja prvi cilj u procesu le~enja. Optimalno vreme da se on ispuni je ~etiri do {est nedelja za ve}inu pacijenata.

Procenu toka le~enja i procenu stanja pacijenta na kraju ove faze daje terapijski tim koji i donosi odluku o obliku daljeg le~enja. Ukoliko je ocena terapijskog tima pozitivna,zna~i da su se stvorili uslovi da se krene u slede}u fazu le~enja, odnosno u ostvarenje drugog cilja koji jemnogo teì i predstavlja su{tinu borbe za uspe{an oporavak.

Dnevna bolnica kao sastavni deo uspe{nog programa le~enja

U drugoj fazi le~enja koja se odvija u dnevnoj bolnici, zna~ajnu ulogu igra porodica odnosno sarad-nici u le~enju. Prelazak u ovu fazu le~enja zahteva:

1. Potpisivanje terapijskog sporazuma izme|u stru~nog tima i pacijenta i njegove porodice.Terapijskim sporazumom su regulisane sve obaveze i odgovornosti pojedinih u~esnika procesa, a tako|e isankcije za eventualno nesprovo|enje ili izbegavanje tih obaveza.

2. Prihvatanje pacijenta da svakodnevno uzima tzv. blokatore opijatnih receptora (naltrekson), a popotrebi i disulfiram (blokator za alkohol).

Bolest zavisnosti je ~esto pra}ena mistifikacijama i predrasudama. ^lanovi porodice vrlo ~esto ose}ajusramotu zbog same bolesti, te zbog toga i izbegavaju le~enje. Nekada iz neznanja ili ose}anja nelagodnos-ti porodica traì kra}u varijantu le~enja, svode}i pri tom le~enje samo na detoksikaciju.

Najja~i razlozi zbog kojih se odugovla~i sa po~etkom le~enja su sramota i poniènje. To je posledicapredrasuda ukorenjenih u dru{tvu koje smatra da zavisnost nije bolest, ve} bezobrazluk i nevaspitanje.Samim tim, porodici je te{ko da prizna da je „to“ zadesilo ba{ nju.

Zavisnost je bolest savremenog doba i nje se ne treba stideti. Za saradnike je neophodno da prihvatestvarnost onakvom kakva ona jeste i da se upuste u teàk i dug proces promena. Neki se povla~e i odus-taju uz izgovor: „sve sam poku{ao i stvarno nema pomo}i“.

48

K R I L A N A D E

Saradnici su i ~esto u otporu ako im se kaè: „ovde smo da nau~imo kako da menjamo i sebe, a nesamo ~lanove na{e porodice“. Tada obi~no usledi otpor tipa: „za{to ja da se menjam, pa nisam ja taj kojipije ili se drogira“.

Zato je neophodna dobra i potpuna edukacija ~lanova porodice, kroz koju }e im se objasniti ulogakoju oni imaju u terapijskom procesu.

^lanovi porodice, saradnici i pacijent na le~enju, imaju razli~ite potrebe u pojedinim fazama procesa,zato je vrlo va`no koristiti preporuke iz edukativnog procesa kako bi se uskladile aktivnosti u po~etnoj ilisrednjoj fazi terapijskog procesa. Kona~an produkt treba da bude zajedni~ki i obostranom aktivno{}u formiran korektan i konkretan odnos saradnika i pacijenta u procesu oporavka. Le~enje bolesti zavisnostije kompleksno i traje dosta dugo, te saradnik treba da bude pripremljen na sve te{ko}e s kojima }e se susretati tokom ovog procesa. Prvo se moraju postaviti granice u odnosu na zavisnost, to zna~i da le~enjenema alternativu i da porodica nema nameru da podràva zavisnost ve} isklju~ivo oporavak. Saradnik jeduàn da to saop{ti obolelom i da stalno na tome insistira.

Potrebno je stalno razgovarati i raditi na pobolj{anju komunikacije. Najva`nija stvar je ne prekidatikomunikaciju ve} ve`bati razgovor o problemu. Tokom razgovora saradnik stalno treba da isti~e da je ljutne na zavisnika kao osobu, ve} na njegovo zavisni~ko pona{anje koje nije adekvatno i da }e biti ljut svedok on ne uloì napor da to pona{anje promeni.

Kada pro|e apstinencijalni sindrom, tj. fizi~ka kriza, ostaju psihi~ki problemi, psihi~ke krize, kojemogu biti zatvorene i otvorene.

Otvorena kriza se lako prepoznaje, jer zavisnik ose}a èlju da uzmesupstancu. Zatvorena kriza je sloènija i ni sam zavisnik je ne prepoznaje. Ona je maskirana nervozom, napeto{}u

ili nekim drugim stanjem. U takvim trenucima saradnik mora da bude spreman da razgovara sa pacijentom o tome, i da

zajedno analiziraju takvo stanje. Tako|e, saradnik treba da insistira da mu pacijent to uvek saop{ti na vreme.Nema potrebe za panikom kada zavisnik saop{ti da ima psihi~ku krizu, takvo stanje treba odmah analizirati i na}i re{enje.

Saradnik ne sme da izbegava razgovore sa pacijentom o bilo ~emu {to je bitno za le~enje. U svakodoba treba da bude spreman na razgovor i pacijentu mora dati do znanja da moè uvek da ra~una na njegovu pomo}. Saradnik treba da pomogne zavisniku da izbegava okida~e za uzimanje supstance. Okida~isu rizi~ne situacije u kojima moè do}i do recidiva odnosno do ponovnog uzimanja supstance.

Iz razgovora saradnik saznaje koji su to okida~i i zajedno sa pacijentom pronalazi re{enje kako da ihizbegnu ili prevazi|u.

Bolesti zavisnosti se ne treba stideti niti je treba kriti, najbolje je da se saradnik i pacijent dogovoreoko toga ko iz njihovog okruènja treba da zna za problem i da zajedno odlu~e kada }e mu to saop{titi.

Uloga saradnika je, izme|u ostalog, i da podse}a pacijenta na razloge zbog kojih treba da prekine dauzima supstancu, kao i na razloge zbog kojih su do{li na le~enje u trenucima kada pacijenti to zaborave.

Podse}anje na posledice i razgovori o tome dokle je dovelo njegovo drogiranje ili opijanje pove}avajumotivaciju za le~enjem. Mnogi roditelji poku{avaju da razgovaraju i o uzrocima bolesti, pa se ~esto pita-ju: za{to i ko je kriv.

Takvi razgovori su nepotrebni i ne treba traìti krivca. Problem postoji i njega treba re{iti. Traènjemkrivca ne dobija se ni{ta sem ponovne rasprave i sva|e. Saradnik mora tokom le~enja da analizira sam sebei svoje postupke u pro{losti i kroz tu analizu do}i }e do saznanja o tome {ta je bilo pogre{no i {ta trebapromeniti. Ako cela porodica razmi{lja na taj na~in, svi mogu}i uzroci }e biti otklonjeni. Gre{ka je o~eki-vati samo da se pacijent promeni. Ukoliko saradnici ni{ta ne promene i ukoliko ne prevazi|u otpore, le~enjene}e biti uspe{no.

49

K R I L A N A D E

Bolest zavisnosti kod ~oveka izaziva promene karaktera. Tako zavisnici tokom razvoja bolesti postaju manipulanti, spremni da prevare, slaù i jo{ mnogo toga. Te promene ostaju i u fazi rane apstinencije, ali se tokom vremena koriguju. Zbog toga je pogre{no nekriti~ki verovati pacijentu i odmahmu ukazivati potpuno poverenje. On to moè da iskoristi manipulativno i le~enje u tom slu~aju ne}e bitiuspe{no.

Nije dobro pokazivati ni trajno nepoverenje, niti stalno sprovoditi „policijsku“ kontrolu, ve} trebaprona}i na~in da se stvari prate. Najbolje kroz dogovore i pravljenje plana. Ako se saradnici pona{aju pravilno, imaju pravo i da kritikuju pacijenta, ali ukoliko i oni gre{e, onda dolazi do toga da i pacijenti i saradnici reaguju na stari na~in, {to nije dobro.

Kada po~ne le~enje u ovoj fazi, kao problem se javlja nemogu}nost nekih od saradnika da dolazesvakodnevno na terapiju. Terapija nije uspe{na ako se ne sprovodi po programu. Razumljivo je da ~lanoviporodice imaju obaveze, ali ne bi trebalo da zaborave da im je ovaj problem najva`niji i da je potrebno prvo njega re{iti. Zna~i, le~enje je prioritet i potrebno je uloìti sav trud da se sprovede do kraja.To uklju~uje i redovno dolaènje na grupe.

Ukoliko su saradnici spre~eni da prisustvuju grupi, obavezno se mora obavestiti terapeut, jer se svakinedolazak koji nije planiran smatra otporom prema le~enju.

Zadaci ove faze terapijskog programa su dalje distanciranje od supstance, produbljivanje znanja obolestima zavisnosti, planiranje zajedni~kih aktivnosti sa porodicom, planiranje slobodnog vremena, daljakorekcija pona{anja pacijenta, stvaranje uvida u bolest zavisnosti i njene posledice, korigovanje ìvotnogstila i intenziviranje rekreativnih i okupacionih aktivnosti.

A oblici terapijskih aktivnosti su psihoterapijske grupe, grupe za prevenciju recidiva, grupe za psihoe-dukaciju, socioterapijske grupe za rekreativne i okupacione aktivnosti, grupne seanse sa porodicom i individualne psihoterapijske seanse.

U fazi dnevne bolnice radi se po principima porodi~ne terapije. Porodi~na terapija ima za cilj dapobolj{a komunikaciju i da na neki na~in pomogne svim ~lanovima porodice da uvide svoje gre{ke i da ihisprave.

Svaki ozbiljan program dnevne bolnice podrazumeva da ~lanovi porodice, saradnici, borave sa paci-jentima u bolnici, da su zajedno uklju~eni u terapiju i u rad grupe, da aktivno u~estvuju u celom progra-mu, daju svoje komentare i menjaju ono {to je lo{e kod njih samih.

Program se sprovodi pre podne radnim danima dok popodne i vikend nisu slobodno ve} terapijskovreme i provode ga po planu koji prethodno naprave na jednoj od grupa. Svakodnevno se radi analizaprethodnog dana i na taj na~in se prati stanje pacijenta i saradnika. Razgovara se o problemima u komu-nikaciji, pomaè se saradnicima i pacijentima da prihvate nu`nost promena.

Ukoliko do|e do nepo{tovanja plana, pravi se analiza pona{anja koja se ti~e konkretne situacije ina~ina razmi{ljanja.

Zatim se zahteva od pacijenta da prepozna oblike starog pona{anja i da prona|e ispravnu alternativuza slede}i put. Analiza se radi pismeno.

Ukoliko je do izmene plana do{lo u dogovoru sa saradnikom i iz objektivnih razloga, analiza se pri-hvata. Tokom prve nedelje boravka u dnevnoj bolnici, pacijent i njegov saradnik iz porodice polaù pis-meni test iz poznavanja bolesti zavisnosti, a u drugoj nedelji polaù usmeni ispit iz iste oblasti. U tokutre}e i ~etvrte nedelje pacijent i saradnik uz pomo} terapeuta rade na stvaranju „uvida u bolest“, koji sepi{e uz pomo} terapeuta, a potom iznosi pred grupom u ~etvrtoj nedelji boravka u dnevnoj bolnici. Peta i{esta nedelja su odre|ene za rezimiranje postignutih rezultata i planiranje slede}e faze le~enja.

Na kraju {este nedelje rezime i plan rehabilitacije se tako|e saop{tavaju pred grupom. U ovoj fazile~enja, {to se moè videti iz ve}ine zadataka, akcenat se stavlja na porodicu i porodi~ne odnose. Porodicase u~i i priprema da bude saveznik obolelog u njegovoj te{koj borbi, a on se usmerava na porodicu kao

50

K R I L A N A D E

jedinog vernog i pouzdanog za{titnika i saveznika. Na ovakav na~in odnos u borbi koja predstoji je jedan plus dva ili tri saveznika naspram jednog

neprijatelja, {to pobedu ~ini izvesnom, za razliku od borbe „jedan na jedan“, koja je u ve}ini slu~ajevaunapred izgubljena. Saradnici tokom dnevne bolnice moraju da se osnaè i nau~e da uspe{no vode borbudo kona~ne pobede, kao i pacijent koji ne sme da prelazi na stranu neprijatelja dok borba traje. Da bi pacijenti stigli do toga, radi se takozvana prevencija recidiva, u sklopu bihejvioralno-kognitivne psihoterapijske procedure, {to je posebna tehnika u spre~avanju nastanka i razvoja recidiva.

Prevencija recidiva kao sastavni deo uspe{nog programa le~enja

Uspeh svakog programa le~enja zavisi od raznih ~inilaca, kao {to su temperament mlade li~nosti ivolja za promenom, duìna i u~estalost uzimanja supstance. Zavisnost je danas shva}ena kao hroni~na bolestsa recidivima, a zadatak je spre~iti njegov nastanak. To se postiè:

a) menjanjem kognitivnih procesa koji uzrokuju {tetna pona{anja kod uìvalaca supstance;b) intervenisanjem u bihejvioralnom lancu doga|aja koji dovode do upotrebe supstance;c) pomaganjem pacijentu da se uspe{no izbori s akutnom i hroni~nom ùdnjom za supstancom;d) promovisanjem i poja~avanjem razvoja socijalnih ve{tina i pona{anja u skladu s odràvanjem

apstinencije.

Osnova bihejvioralno-kognitivne terapije jeste verovanje da identifikacijom i, shodno tome, modifikovanjem {tetnih procesa mi{ljenja pacijenti mogu smanjiti ili eliminisati negativna ose}anja ipona{anja. U prevenciji recidiva koriste se kognitivno-bihejvioralne tehnike s ciljem da se pomogne pacijentima da razviju ve}u samokontrolu kako bi izbegli recidiv. Odre|ene strategije prevencije recidivaidentifikuju emotivne i sredinske okida~e za razvoj ùdnje i upotrebu supstance i razvijaju odbrambene mehanizme za borbu sa unutra{njim i spolja{njim izaziva~ima stresa.

U periodu bolesti zavisnici uzimaju supstancu ne samo zbog senzacije koju ona proizvodi ve} i da biprevazi{li odre|ena stanja koja su za njih optere}uju}a.

U stanjima frustracije, depresije (tuge), bola, radosti i veselja ili u situacijama koje proizvode takvastanja, zavisnici uzimaju supstancu ili da bi prevazi{li po njih optere}uju}e stanje (beg od realnosti) ili dabi pove}ali intenzitet prijatnog doìvljaja. Nakon izvesnog vremena i posle ~estih ponavljanja ovo pona{anje se u~i i pamti i postaje patogeni mehanizam koji se kasnije razvija po automatizmu. Njegovo postojanje u budu}nosti je ozbiljna pretnja uspe{nom odràvanju apstinencije.

Predstavljen u fazama, ovaj mehanizam izgleda ovako:

1. Odre|eno stanje (neprijatno ili prijatno) -> 2. Misao da se uzme supstanca da bi se ono prevazi{lo odnosno poja~alo -> 3. Pona{anje koje vodi ka njenom uzimanju(obezbe|ivanje sredstava i nabavka supstance) -> 4. Uzimanje supstance i negativne posledice.

U periodu oporavka oboleli }e se na}i u situaciji koja je sli~na nekoj od situacija iz pro{losti. Zbogpostojanja usvojenog, patogenog pona{anja ponovo }e se aktivirati isti mehanizam, {to }e izazvati ùdnjukoja vodi ka recidivu.

Recidiv je uvek proces koji prolazi kroz faze i koji traje odre|eno vreme, od nekoliko sati do nekoliko dana, nikad nije trenutak i, {to je najva`nije, moè se uticati na njegov razvoj.

Prevencija recidiva to uzima u obzir i priprema pacijenta na situacije ili stanja koja su za njega potencijalno destabilizuju}a i u~i ga kako da ih prevazi|e, koriste}i zdrav mehanizam odnosno alternativu.

51

K R I L A N A D E

Nastavak le~enja

Posle uspe{no odbranjenog uvida i zavr{etka faze u dnevnoj bolnici pacijenti prelaze u produ`ne grupe,koje su obi~no jednom nedeljno. Na grupe pacijenti dolaze sa saradnicima i rade na realizaciji godi{njegplana, koji su prethodno napravili. U stvari, na tim grupama se re{avaju problemi iz svakodnevnog ìvota.

Na primer: kako provoditi slobodno vreme, {ta raditi pre i posle {kole, kako provesti vikend, kakorazvijati i uspostavljati odnose u porodici i sa drugim ljudima, kako izbe}i gre{ke.

To su problemi sa kojima se susre}u i svi drugi ljudi. Ove produ`ne terapijske grupe korisne su dabi se na{ao bolji put za funkcionisanje u novoj ìvotnoj ulozi. Na ove grupe se dolazi narednih godinudana, a nekada i duè ako za tim postoji potreba.

Za{to je potrebno nastaviti le~enje?

U prvoj fazi le~enja koja traje ~etiri nedelje, osim {to apstinencijalni sindrom biva saniran, biv{i zavisnici u~e da ìve bez supstance i u ovoj fazi zapo~inje izgradnja novog ìvotnog stila. Roditelji odnosno ~lanovi porodice su jednim delom odgovorni za razvijanje same bolesti i za njeno odràvanje uporodici, tako da su i oni neophodni u procesu le~enja.

Na sastancima saradnika, koji se odràvaju jednom sedmi~no, roditelji se pripremaju za drugu fazule~enja u kojoj uzimaju aktivno u~e{}e u terapijskom programu. Kroz grupno iskustvo i zajedni~ki rad saporodicom obavljen je veliki deo posla ve} u prvoj fazi le~enja. Nakon toga roditelji se aktivno uklju~ujuu drugu, rehabilitacionu fazu le~enja, u kojoj sa biv{im zavisnicima u~e nove modele pona{anja. Kroz terapijsku praksu se pokazalo da uklju~iva-nje cele porodice u proces le~enja pove}ava {ansu za uspe{anoporavak.

Doga|a se da se pacijentu u ranoj fazi le~enja u~ini da je jak i „izle~en“ i da vi{e nikada u ìvotune bi uzeo supstancu. Poznato je da je potrebno devet meseci do godinu dana da se CNS fiziolo{ki opo-ravi od supstance, a za neke pacijente neophodno je i nekoliko godina da promene staro pona{anje, takoda dva ili tri meseca le~enja nije dovoljno da bi neko bio izle~en.

Na tu zamku o izle~enosti roditelji ne smeju da nasedaju i upravo kada su najsigurniji treba pove}atioprez i zahtevati nastavak le~enja, sve dok stru~njaci ne procene da je vreme za primenu neke druge,naprednije faze le~enja.

@elja za prekidanjem le~enja u ranim fazama ili za smanjenjem njegovog intenziteta obi~no je manipulativnog karaktera i ukazuje na otpor ili elemente krize kod pacijenta.

Resocijalizacija kao zavr{na faza uspe{nog programa le~enja

Resocijalizacija podrazumeva ponovnu socijalizaciju, vra}anje osobe koja je bila na le~enju u porod-icu, dru{tvo i uklju~ivanje u normalne ìvotne tokove. Da bi se resocijalizacija dobro sprovela, potrebno jeda se obezbede neki osnovni uslovi:

1. Sre|ivanje porodi~nih prilika;2. Prekid kontakta sa starim dru{tvom (osobama koje imaju bilo kakvu vezu sa supstancom);3. Zavr{etak {kolovanja ili zaposlenje;4. Pravilno kori{}enje slobodnog vremena.

Sre|ivanje porodi~nih prilika. Bez obzira na to da li su porodi~ni problemi bili jedan od uzroka ulaska osobe u problem ili ne, pri samom prijemu pacijenta na le~enje otpo~inje rad sa ~lanovima njegoveporodice u smislu pruànja osnovnih informacija vezanih za bolest njihovog ~lana, kao i davanja

52

K R I L A N A D E

instrukcija za njihovu budu}u saradnju sa osobljem ustanove tokom le~enja. Kada pacijent zavr{i intenzivnu fazu le~enja, ~lanovi porodice kao

saradnici u~estvuju u daljem le~enju pacijenta. Njihov ~lan je ve} tada druga~ija osoba od one na kakvusu oni navikli i veoma je bitno da je prihvate na pravilan na~in i da pokaù spremnost za saradnju tokomdaljeg le~enja.

Ukoliko su ranije u porodici postojali konflikti, oni se moraju polako re{avati, jer je veoma opasnoako se pacijent vrati u nepromenjenu porodi~nu situaciju koja je na neki na~in i doprinela njegovom ulaskuu problem. Bez obzira na to da li su roditelji samo uz manjak kontrole doprineli tome da osoba u|e uproblem ili su postojali i neki drugi krupniji razlozi, oni dobijaju uputstva kako da se pona{aju ubudu}e iprema pacijentu i jedni prema drugima.

Prekid kontakta sa starim dru{tvom. Na pona{anje jedne osobe veliki uticaj imaju obrasci pona{anjakoje usvoji u porodici. Pored toga, od velikog zna~aja je i pona{anje osoba sa kojima je ~ovek u kontak-tu van ku}e.

U zavisnosti od stavova i usmerenosti grupa sa kojima ~ovek dolazi u kontakt u ovom periodu, njegovo budu}e pona{anje moè biti lo{e ili dobro.

Ako se na|e u dru{tvu korisnika psihoaktivnih supstanci, verovatno }e se i on ponovo na}i na istomputu. Distanciranje od osoba koje su bile deo pacijentove pro{losti, a koje i dalje opstaju u problemu,pokazalo se kao jedan od najteìh zadataka.

U pro{losti, ulaskom u takvo dru{tvo, obi~no su prekidani svi kontakti sa prijateljima kojima su takvapona{anja bila strana. Po izlasku iz bolesnih dru{tava, odnosno ulaskom u proces le~enja, pacijent se pla{ida je ostao sam, ako se uz to ose}a i dovoljno jakim, te{ko moè da uvidi {tetnost takvih kontakata iopasnosti koje sa njima idu. Povratak u takvo dru{tvo neminovno vra}a osobu u problem. Potrebno joj jeobjasniti {tetnost takvih kontakta (okida~i) i ista}i mogu}nost i zna~aj obnove starih i uspostavljanja novihzdravih socijalnih relacija.

Zavr{etak {kolovanja ili pronalaènje posla. Zbog bolesti zavisnosti mnogi pacijenti nisu zavr{ili {kolu,izgubili su posao ili nisu nikada bili zaposleni. Veoma je zna~ajan zavr{etak {kole ili pronalaènje poslada bi se oporavljena osoba uspe{no vratila u dru{tvo i bila njegov poèljan i ravnopravan ~lan. Posao trebada zadovolji vi{e potreba te osobe, egzistencijalne potrebe su na prvom mestu, a zatim i njena interesovan-ja. Pomo}u rada ~ovek se ose}a korisnim ~lanom dru{tva i zadovoljava potrebu za stvarala{tvom. êsto sede{ava da se kod oporavljenih pacijenata pojave neka nova interesovanja, stvarala~ki afiniteti ili èlja zanekom novom vrstom posla. Tokom le~enja treba pomo}i svakom od njih da prepozna svoje afinitete ipotencijale, kojih mnogi nisu ni svesni ili na koje su zaboravili tokom problema. Pacijenti treba na osnovunjih da postave realne ciljeve, a terapeuti treba da im pomognu na pronalaènju puteva i na~ina za njihovurealizaciju.

Pravilno kori{tenje slobodnog vremena. Vreme u toku dana deli se na radno i slobodno vreme.Dosada{nja praksa je pokazala da najve}i broj zavisnika pre ulaska u problem nije znao da konstruktivnokoristi slobodno vreme, a i ako je to vreme ranije koristio pravilno, ulaskom u problem svi njegovi kvalitetni sadràji su se izgubili. Pravilno kori{}enje slobodnog vremena je veoma bitno za dalje odràvanje apstinencije.

Osnovni sadràji slobodnog vremena treba da budu:1. Odmor (fizi~ki i psihi~ki);2. Zabava i razonoda (bioskop, sport, hobi...);3. Razvoj i usavr{avanje li~nosti (aktivnosti usmerene na sticanje novih znanja).

53

K R I L A N A D E

Tokom rada s pacijentima razgovara se o na~inu kori{}enja slobodnog vremena u pro{losti, trude}i se da, tokom saop{tavanja njegovih sadràja, pacijenti sami uvide gre{ke una~inu njegovog sprovo|enja i da je neophodno da prona|u nove, korisne sadràje.

Potrebno im je naglasiti da je korisnost pravog na~ina ispunjavanja slobodnog vremena vi{estruka, alida je najve}a u borbi protiv dosade, koja moè biti jedan od najja~ih okida~a za ponovni ulazak u prob-lem.

Veliki je broj osoba ènskog pola koje se le~e od bolesti zavisnosti, a koje su se godinama bavileprostitucijom. Kod njih je za uspe{nu resocijalizaciju neophodno raditi na korekciji pona{anja, kao i na neutralisanju posledica bavljenja prostitucijom

54

K R I L A N A D E

PREVENCIJA NASTANKA BOLESTI ZAVISNOSTI

Dragi roditelji

Ako imate decu starosti od 12 i vi{e godina, onda moète da budete suo~eni sa uobi~ajenim proble-mom puberteta ili adolescencije, alkoholom ili drogama. Alkohol i droge igraju danas zna~ajnu ulogu uìvotu prose~nog tinejdèra. Vi{e od 85 odsto cele tin (teen) populacije }e biti suo~eno sa drogom i/ili alkoholom pre svoje 16. godine. Neki }e odmah re}i „ne“ drogama, dok }e neki upasti u klopku pod prvim ve}im pritiskom.

Dokazana je ~injenica da alkohol i marihuana idu zajedno i ~esto vode u zloupotrebu drugih drogakao {to su amfetamini, heroin i kokain. Ne treba mnogo vremena pa da se razvije zavisnost od tih droga.Neki postanu zavisni i nakon prvog uzimanja. Smrt onda moè da nastupi vrlo brzo.

Svedoci smo raznih tragedija za koje ~ujemo ili o kojima ~itamo u novinama, a koje su na neki na~invezane sa drogama, a i sami znate koliko je to ozbiljan problem.

Za mene ovo nisu samo neki brojevi ba~eni na papir. Ja sam jedan od onih koji pripada ovim statistikama. Moje ime je Kristofer, imam 19 godina, ja sam i alkoholi~ar i narkoman.

Zloupotrebljavao sam vi{e supstanci istovremeno, {to zna~i da sam uzimao {to god mi je palo u ruke.Nekad sam mislio da ne mogu da postanem zavisnik. Dozvolio sam sebi da uzmem prvi put i od tada stalno uzimam. Trenutno sam na le~enju, po drugi put, o~ajni~ki poku{avam da promenim svoj ìvot i dapobedim bolest zavisnosti.

55

K R I L A N A D E

Mislio sam da je ìvot igra, ali sad vi{e ne mogu da se igram sa sobom. Suo~avam se sa zavisno{}usvaki dan i to jo{ dugo ne}e prestati, jednog dana }u ipak uspeti da pobedim izazove i potrebu za drogom. Jo{ dosta meseci svog ìvota moram da posvetim tome da ostanem ~ist ili }u pasti.

Neki od vas jo{ veruju svojoj deci da umeju da naprave dobar izbor, neki od vas fanati~no traère{enje za problem koji imaju sa detetom, to je svrha ovog mog pisma. Nadam se da }e ovo moje kratkopismo pomo}i da na|ete na~in da spasite ìvot svom detetu.

Ako mogu da pomognem jednoj osobi na svetu, onda sam napravio promenu. Ovo pismo je tako|edeo mog oporavka. Ovde u le~enju postoji izreka: „Da bi sa~uvao, mora{ da da{“. Ve}ina zavisnika smatra da im je lak{e da ostanu ~isti ako pomognu drugim ljudima; to je i moj cilj.

Ne postoji na~in da budete sigurni da se va{e dete ne}e drogirati. Ne moète ga stalno nadgledati,dakle, izbor je u njegovim rukama. Me|utim, postoje stvari koje moète u~initi i uticati na njegov izbor.

Ako èlite da se efikasno borite sa ovim problemom i da za{titite svoje dete, prvo se dobro eduku-jte. Ne moète o~ekivati da }e vas dete poslu{ati ukoliko ne znate ni{ta o drogama ili alkoholu. Nemojtei}i u borbu nepripremljeni, ako slepac vodi slepca, moè ga samo odvesti u provaliju. Ima na hiljade knjiga u kojima moète nau~iti sve o ovoj temi. Ovakve knjige moète na}i u lokalnoj biblioteci, knjiàriili istraìva~kom centru. Tek obrazovanjem vi imate mo}. Kada vi nau~ite, onda morate da po~nete dapodu~avate svoju decu. U~inite to kroz razgovor. Upoznajte decu sa opasnostima. Objasnite im kako jekratak put od prvog uzimanja do zavisnosti i smrti. Nemojte samo da im govorite da ne uzimaju. Decaobi~no ne}e poslu{ati ako ne{to zahtevate od njih.

Umesto toga, recite im svoje mi{ljenje o drogama i za{to ste toliko protiv njih. Tako|e morate da ihu~ite na primerima. Deca vas ne}e ozbiljno shvatiti ako ste i vi zavisnik. Nemojte minimizirati ni svojuupotrebu alkohola, kao ni de~ju upotrebu. Iako uzimate samo sporadi~no, ipak uzimate. Alkohol i droge suproblem.

Deca traè pa`nju, prihvatanje, ljubav i prepoznavanje. To su potrebe koje morate da im ispunite.Budite sigurni da u~estvujete u ìvotu deteta. Organizujte aktivnosti gde }ete zajedno provoditi vreme, vii va{a deca. Radite stvari koje deca vole, idite u bioskop sa njima, zoolo{ki vrt ili u zabavne parkove.Rade}i to, pobolj{a}ete odnose sa decom i to }e vam pomo}i da izgradite me|usobno poverenje. Drugikoristan savet je da detetu date odre|ene odgovornosti. Zadajte im neke poslove da urade i nagradite ih naadekvatan na~in. To ne mora da bude ekstra nagrada, dobra re~ ili kompliment ~uda ~ine. Na isti na~inmoète tako|e i razviti ose}aj za {tednju kod deteta. Zajedni~ki treba da odredite nov~anu nadoknadu zaposlove koje on odra|uje, a onda mu otvorite ra~un u banci gde }ete da mu ostavljate novac. Oboje trebada imate uvid u to koliko dugujete detetu za ura|eni posao i koliko ste uplatili na ra~un. Kad oni poèlene{to da kupe, mogu zajedno sa vama da podignu odre|enu sumu novca sa ra~una. Ovako }ete izbe}i damu dajete nepotreban ke{, a i kod njih }e se razviti bolje matemati~ke ve{tine. Kad osetite da vam je detedovoljno staro da ima svoj bankovni ra~un, otvorite mu ga, to }e ga nau~iti odgovornosti i pripremiti gaza budu}nost.

Dosada je ose}aj da nemate {ta da radite. Suvi{e ~esto ovo moè dovesti radoznalu decu da ekperimenti{u sa novim stvarima, uklju~uju}i droge i kriminal. U~inite ne{to da vam deca budu zauzeta.Moète da ih u~lanite u neke omladinske organizacije koje imaju pozitivan uticaj na mlade. Uti~ite na njihda se bave nekim sportom ili drugim aktivnostima u okviru {kole. Ako je osoba sre}na kada radi ne{topozitivno, onda ne}e tragati za drugim oblicima uzbu|enja.

Jedna od najva`nijih stvari koje moète u~initi za svoje dete je da obezbedite autoritet i nadzor.Odgajajte svoju decu disciplinovano i vodite ih u pravilnom smeru. Postavite pravila i recite detetu kojesu posledice ukoliko ih prekr{i. Nemojte popu{tati, budite jaki i dosledni. Nemojte popu{tati pred pla~emili manipulativnim moljakanjima.

56

K R I L A N A D E

Tako|e, morate biti u toku i sa {kolom. Redovno je pose}ujte. Direktor ili razredni stare{ina treba daznaju va{e ime, ne zato {to je va{e dete problemati~no, ve} zato {to brinete o svom detetu.

Zadajte sebi zadatak da razgovarate sa nastavnicima redovno. Tako|e, morate poznavati drugove svogdeteta. Ako va{e dete izlazi sa dru{tvom, upoznajte ih i ako je mogu}e upoznajte i njihove roditelje. Tako}ete malo bolje znati s kim va{e dete provodi vreme. Tako|e, pratite sve de~je aktivnosti. Ako va{e dete èli da ide na ùrku kod nekoga u stan, proverite da li }e tamo biti i roditeljitog deteta.

Neka vam dete ostavi broj telefona tog stana, da moète da ga nazovete i nemojte oklevati da to iu~inite.

Kontrolisanje de~jih aktivnosti pomo}i }e vam da znate {ta oni rade kad vam nisu na oku. Me|utim,ako sa pritiscima odete predaleko, va{e dete se moè osetiti napadnutim i moè da vam pruì jak otpor.Zato je poverenje neophodno u odnosima izme|u vas i va{eg deteta.

Ako je va{e dete ipak zloupotrebljavalo droge, onda nemate drugog izbora nego da budete strogi.Odvedite dete u neki centar za le~enje zavisnika. Da, to moè biti skupo, ali koliko vam vredi ìvot va{egdeteta? Ako ne moète sebi ovo da priu{tite, onda moète da pose}ujete klubove le~enih zavisnika zajedno sa svojim detetom. Ovo su vrlo korisne i potpuno besplatne usluge.

Povremeno testiranje na droge je tako|e efikasan na~in da obeshrabrite dete da ih zloupotrebljava.Neki od vas jo{ uvek mogu biti izgubljeni u mraku. Va{ tinejdèr verovatno ne komunicira sa vama

kao {to je to pre radio. Znate da postoji mogu}nost da zloupotrebljava droge, ali niste potpuno sigurni. Zatakve zbunjene roditelje pripremio sam nekoliko znakova upozorenja. Ako sumnjate da se va{e dete drogira, proverite slede}e indikatore koji moraju biti prisutni:

• @estoka glad;• Crvene o~i, pro{irene ili jako suène zenice;• Dete je po~elo da radi neobi~ne stvari;• Njegovo pona{anje i stavovi po~inju da se menjaju;• Po~inje da skriva svoje li~ne stvari;• Po~inje da se izoluje;• Ostaje vani do kasno;• Koristi razne kapi za o~i da izbistri vid ili da promeni veli~inu zenica;• Ode}a mu postaje ili ekstravagantnija ili neurednija;• Ima nove prijatelje;• Slu{a drugu vrstu muzike.

Ako ste opazili ove znakove kod svog deteta, molim vas, u~inite sve da mu pomognete. Nemojtedopustiti da va{e dete besmisleno upropasti svoj ìvot i da se oda alkoholu i drogama. Sa~uvajte mu osmeh.

S po{tovanjem, Kristofer

57

K R I L A N A D E

Po najnovijim anketama u Srbiji, 6.7 odsto ispitivanih {esnaestogodi{njaka probalo je marihuanu dosada, 15,1 odsto je navelo da je bar jednom upotrebilo neku od droga (marihuana, ha{i{, amfetamine,

krek, kokain ili druga halucinogena sredstva). Ova ista anketa pokazuje da se 42.2 odsto svih{esnaestogodi{njaka bar jednom opilo do sada pri ~emu je prvo opijanje sa 13 godina prijavilo 8.4

odsto u~enika tog uzrasta.

Uobi~ajene zablude adolescenata

„[ta je tako stra{no ako pu{im marihuanu? Ali, to je samo marihuana“ ili „To je samo alkohol,“ obi~nokaù. „To je prolazan period.“ „To rade svi, od tinejdèra se o~ekuje sve da proba!“

Ne vi{e, svet se promenio, a tako isto i droge. Zapravo, marihuana je danas ja~a nego ikada pre.Droga i alkohol dovode do mnogih negativnih posledica, i {to je najva`nije, mozak i telo adolescenata sejo{ razvijaju i zloupotreba supstance moè poremetiti razvoj nezavisne li~nosti i osujetiti napore zauspostavljanje sopstvenog identiteta.

Droga i alkohol mogu da promene pravac razvoja ìvota mlade osobe, fizi~ki, emocionalno i karakterno. Mogu da oslabe sposobnost koncentracije i zadràvanja informacija kada je mlado bi}e navrhuncu u~enja i da oslabe rasu|ivanje koje tada dovodi do opasnih odluka, tako se moè desiti da adolescent vodi ljubav ili se vozi u autu sa nekim ko je drogiran.

Eksperimentisanje samo s marihuanom, moè tako|e dovesti do zavisnosti. Ne}e svako postati zavisnik, ali to je vrlo opasan put i ne postoji na~in da saznamo ko }e postati zavisnik a ko ne}e. Za odre|eniprocenat adolescenata eksperimentisanje sa supstancama je samo prolazna epizoda u odrastanju, dok je kod drugih eksperimentalna faza - uvod u bolest.

58

K R I L A N A D E

Nau~ni podaci o rizicima eksperimentisanja

• Ima vi{e omladine koja se le~i sa dijagnozom prvog stepena zavisnosti od marihuane nego od svihostalih kombinovanih droga.

• Istraìvanje Ameri~kog nacionalnog instituta za zloupotrebu droga i alkohola iz 1998. pokazalo jeda ako dete sa 15 godina po~ne da pije, ono ima vi{e od 40 odsto {ansi da postane zavisnik kad odraste.

• Deca po~inju da pu{e marihuana mnogo ranije nego pre. Kasnih 60-tih godina pro{log veka samo30 odsto onih koji su probali marihuanu imalo je manje od 18 godina, a 2001. ~ak dve tre}ine (oko 67odsto) onih koji su probali marihuanu bilo je mla|e od 18 godina.

• Marihuana uti~e na budnost, koncentraciju, opaànje, koordinaciju i brzinu reakcije, a te ve{tine suzna~ajne za u~enike i studente, voza~e i druge profesije. Ti efekti marihuane mogu trajati i do 24 satanakon uzimanja ove supstance.

Upotreba marihuane oteàva procenu udaljenosti u prostoru, a samim tim je sporije i reagovanje naignale i znakove na putu.

• Pu{enje marihuane dovodi do promena u mozgu, koje su sli~ne onima izazvanim kokainom,heroinom ili alkoholom.

• Kako i kada }e uìvalac narkotika postati zavisnik, zavisi od individue. Istraìvanja pokazuju da }edeca koja koriste alkohol i duvan verovatnije koristiti marihuanu od dece koja ne koriste ove supstance, ave}a je verovatno}a da }e deca koja koriste marihuanu upotrebljavati i druge narkotike.

Rano obrazovanje i svesnost o problemu je jako mo}no sredstvo u borbi protiv zloupotreba droge.Stavovi i verovanja mogu da budu ustanovljeni i utvr|eni vrlo rano. Ve{tine nau~ene u detinjstvu detetu}e pomo}i da ne na~ini gre{ku u kriti~nom momentu.

Nau~ite dete {to pre o {tetnosti droga i ne dozvolite da ga dezinformi{u druge mlade osobe koje seve} drogiraju, jer }e mu one sigurno ponuditi drogu!

Sve vi{e istraìvanja pokazuje da roditelji imaju presudnu ulogu u prevenciji zavisnosti kod adolesce-nata. Roditelji imaju presudan uticaj na ìvot deteta i va{i roditeljski postupci su jako va`ni. Sve vi{eistraìvanja dokazuje da }e deca koja imaju jake, bliske veze sa svojim roditeljima, mnogo re|e zloupotrebljavati droge.

Vezanost proizlazi iz pronalaènja na~ina da uìvate u bliskim kontaktima sa svojim detetom, od igranja do tihih razgovora pred spavanje, i da budete sigurni da uvek pa`ljivo slu{ate kad dete ima ne{toda vam kaè.

Tako|e, dobri roditelji su spremni da nau~e ne{to o tinejdèrskom svetu svog deteta sa minimumomprosu|ivanja, davanja lekcija i zakeranja. To se postiè ako ste roditelj s autoritetom, ako postavljate pravila zajedni~ki i na fleksibilan na~in, umesto da ste roditelj, pristalica poslu{nosti bez pogovora, akoname}ete krute, stroge propozicije i na~in ìvota.

Deca koja po~inju da eksperiment{ui sa drogama pre navr{enih 16 godina u znatno ve}em procentupostaju zavisnici, nego oni koji probaju drogu sa 25 ili vi{e godina. Upravo je takav trend i u na{em dru{tvuda „adolescenti“ po~inju da eksperimenti{u sve ranije i ranije.

To treba da bude alarm za bu|enje roditelja dece tog uzrasta, da budu vi{e svesni gde su im deca i{ta rade, i da im pomognu u borbi sa dru{tvenim pritiscima da prebrzo odrastaju...

Nekoliko saveta roditeljima

1. Ako vi sami imate problem s alkoholom ili drogama, potraìte stru~nu pomo}.2. Isti~ite ~e{}e stvari koje va{a deca rade dobro, a retko one stvari koje su lo{e.3. Razgovarajte svaki dan sa svojim detetom o onome {to je va`no za njega.4. Zaista slu{ajte {ta vam dete govori.

59

K R I L A N A D E

5. Redovno planirajte aktivnosti u kojima }ete zajedno uìvati.6. Ru~ajte ili ve~erajte zajedno sa svojim detetom bar jednom nedeljno. Za to vreme razgovarajte sa

njim, nemojte da jedete i gledate TV istovremeno.7. Volite svoje dete. Hvalite ga kada je vredan, kada ima jak karakter i kada pokazuje individualnost. 8. Podsti~ite otvorene razgovore sa svojim detetom o njegovim doìv lja jima. Uverite svoje dete da moè

da vam postavi pitanje o svemu i da }ete mu iskreno odgovoriti.9. Budite spremni da ~ujete sve {to mu~i va{e dete.

10. Napravite i forsirajte jasna pravila. Ne treba vam mno{tvo pravila, ali stalno insistirajte na manjembroju sa pravednim i ne drasti~nim posledicama ukoliko se dete njih ne pridràva.

11. Budite uklju~eni u ìvot svog deteta i budite sigurni da deca uìvaju u vremenu koje provode savama. Nemojte se truditi da budete najboljiprijatelj svom detetu, deca mogu imati mnogo dobrih prijatelja, ali samo jednog ili dva roditelja. Ako mu vi niste roditelj, ko je?

12. Dajte mu do znanja da ga dovoljno volite i da ste spremni da uradite {ta god treba da ga za{tite.[tititi ga zna~i i postaviti mu granice. Te{ko je re}i „ne“ onome koga volite, ipak, i to morateponekad da u~inite.Va{e dete }e protestovati, gun|ati i opirati se, ali jednog dana, kada iza|e iz puberteta i bezbednopro|e period adolescencije, re}i }e vam da shvata za{to ste to ~inili i postavljali mu granice. Bi}evam zahvalno {to ste ga za{titili i sa~uvali od te{kih izazova s kojima se danas u svetu sva decasusre}u.

Prvi zadatak koji se postavlja pred roditelje jeste upoznavanje sa svim karakteristikama perioda adolescencije kroz koji deca neminovno prolaze, zatim upoznavanje sa svim svojstvima droga koje se decidanas nude i njihovim negativnim efektima, a potom i sa okolnostima u kojima se to naj~e{}e de{ava.

Slede}i nimalo lak, ali svakako ostvariv zadatak jeste da znanja vezana za droge i njihove negativneefekte roditelj prenese na svoju decu i da svojim autoritetom pomogne deci da izgrade sopstveni negativanstav prema drogama i, {to je jako va`no, zajedni~ki negativan stav prema osobama koje ih koriste.

Deca od roditelja moraju da nau~e kako da u situaciji kada im se droga nudi naprave pravilan izborodnosno kako da odbiju drogu i onoga koji je nudi.

Ovde je vrlo va`no da deca znaju za{to to ~ine, {to pretpostavlja da su dobro edukovana i da imajuizgra|en negativan stav prema drogama i svemu onome {to je za njih vezano. Najjasnija poruka koju roditeljtreba da prenese detetu jeste da je droga izuzetno opasna, da izaziva te{ku i te{ko le~ivu bolest i da kaotakva ne moè i ne sme da bude predmet njegovog intereso vanja.

Nekoliko sugestija roditeljima

1. Obrazujte se, nau~ite ~injenice o drogama i alkoholu i prenesite to znanje na svoje dete.2. Nau~ite sve o {tetnim posledicama zloupotrebe droga. Edukujte svoje dete o {tetnim posledicama

drogiranja, naro~ito adolescenta, koji mora da stekne li~ni, dru{tveni, akademski i profesionalni status da bi postao produktivan i odgovoran odrastao ~ovek. Drogiranje }e ga sigurno spre~iti da topostigne.

3. Razgovarajte ~esto i po~nite odmalena da mu govorite o {tetnosti droga, pogotovo o {tetnim posledicama.

4. Iskoristite povremene edukativne emisije da o njima prodiskutujete sa svojim detetom.5. Shvatite da }e se va{e dete sresti sa drogom kod svojih vr{njaka. Pomozite mu da se pripremi na to

i ohrabrujte otvoren dijalog o tome.6. Zapo~nite razgovor o drogama i alkoholu. Iznesite jasnu i saètu poruku svom detetu o va{em stavu

o drogama i alkoholu.

60

K R I L A N A D E

7. Zapamtite da dela govore vi{e od re~i. Pokaìte svoj autoritet i stav u momentu kada kod druge osobedo|e do prekomerne upotrebe lekova, alkohola ili droga, vo`nje u pripitom stanju i sli~no. Krozsvoje postupke {aljete detetu poruku. Budite pozitivan i ispravan model.

Edukacijom o adolescenciji i drogama ne zavr{ava se uloga roditelja u sloènom procesu odgajanjazdravog deteta. Edukacija je samo po~etni korak, svakako neophodan, ali ne i dovoljan.

Slede}e {to roditelji moraju da ~ine jeste to da budno prate period adolescencije deteta, da su dobroupu}eni u njegov odnos prema {koli, sportu, uspeh i vladanje, na~in na koji provodi slobodno vreme i dru{tvosa kojim to ~ini i, {to je jako bitno, da znaju {to vi{e o devojci odnosno mladi}u sa kojim se vi|a ili izlazi.

Nekoliko preporuka roditeljima

1. Postavite detetu zabranu za kori{}enje alkohola i drugih droga.2. Uklju~ite svoje dete u {kolske aktivnosti koje su pod nadzorom starijih. Saznajte koja su mu

interesovanja, a onda se raspitajte kod {kolskog pedagoga da li postoji takva aktivnost u {koli.Ponekad je potrebno malo vi{e napora da bi se prona{lo ono {to najvi{e odgovara va{em detetu, aliverujte da se isplati, ose}anje kompetentnosti ga sigurno ne}e dovesti do problema sa drogama.

3. Pomozite svom detetu da razvije mehanizme izbegavanja situacija pove zanih sa upotrebom alkohola ili droga. Recite mu da uvek moè kao izgovor navesti vas: „Moja mama bi me ubila akobi ~ula da sam popio pivo!“

4. Shvatite da je prijateljstvo u njegovim godinama jako va`no, potrudite se da upoznate njegove prijatelje. Recite detetu da slobodno pozove drugove ku}i.

5. Upoznajte i roditelje drugova va{eg deteta. Na|ite se s njima i proverite da li se njihovi stavovislaù sa va{im o alkoholu i drogama. Drìte dete podalje od dru{tva koje se opija ili drogira ili kojepodràva takvo pona{anje.

6. Pozovite roditelje druga va{eg deteta ako se u njihovom stanu prave ~esto ùrke i proverite da liim dozvoljavaju da piju alkohol.

7. Utvrdite vremenski ograni~ene izlaske i zahtevajte od deteta da ih se pridràva. Recite detetu kakvesu posledice ako se kr{i vreme dolaska.

8. Budite sigurni da vam je dete pod nadzorom ili u aktivnostima od 15 do 18 ~asova, jer je to vremekada se de{ava najvi{e nevolja.

9. Obezbedite da va{e dete bude pod kontrolom kada je samo u ku}i, tako da ose}a va{e prisustvokroz poruke koje mu ostavljate i redovno ga pozivajte telefonom.

10. Olak{ajte detetu da ne bude u blizini mesta gde se koristi alkohol ili droga tako {to }ete mu ponuditi da do|ete po njega bilo gde i bilo kad.

11. Pokaìte detetu da vam je jako stalo da napravi pravilan izbor vezan za pitanje droge.12. Shvatite da deca imaju potrebu da ispolje sebe i svoju nezavisnost, naro~ito u doba adolescencije.

Potrudite se da mu stavite do znanja koliko slobode moète prihvatiti vezano za stil odevanja, frizuru, muziku, aktivnosti itd. Ponovo razmotrite te stavove kako dete stari i menja se i, u skladus tim u~ite ga da preuzima vi{e odgovornosti.

13. Upoznajte roditelje tri ili ~etiri najbolja druga va{eg deteta. Oni su va{i najve}i saveznici. Zajednosa njima moète ustanoviti pravila pona{anja sa kojima se svi slaète. Moète pomo}i jedni drugima da se drìte zajedno i ne dozvolite kr{enje tih pravila kada vas deca pritisnu da im dozvo-lite ne{to {to smatrate opasnim ili rizi~nim, kao {to su npr. ùrke po ku}ama kada nema roditelja.

Zatim je jako va`no, ukoliko ipak do|e do kontakta deteta sa drogom, iz bilo kojih razloga i pod bilokojim okolnostima (odnosno ako je proba), da dete {to pre oseti negativne posledice tog ~ina.

61

K R I L A N A D E

U ovom slu~aju jedna od negativnih posledica je kazna budu}i da su roditelji detetu u procesu edukacije jasno stavili do znanja da je to za njih krajnje neprihvatljivo i veoma ozbiljno kr{enje porodi~nogsklada, koje se ne}e i ne sme tolerisati. Dete mora biti ka`njeno jer }e se, kroz kaznu i razgovor koji sledi,uveriti da je uzimanje supstance lo{e i neprihvatljivo.

Kada sumnjate ili znate da je va{e dete probalo drogu, preduzmite {to hitnije akcije da to zaustavite.To moè biti najva`niji korak u celom va{em budu}em ìvotu.

Sledi spisak nekih naj~e{}ih promena koje se mogu manifestovati kod mlade osobe koja se drogira.Primeti}ete da se neke od ovih promena manifestuju i pri normalnom razvoju u periodu adolescencije, va`noje da ne donosite prebrze zaklju~ke.

Promene u raspoloènju:• Dete po~inje da gubi interesovanje za porodi~ne aktivnosti, moè da postane nezainteresovano,mrzovoljno i odsutno.

• Dete moè postati namrgo|eno, }utljivo i povu~eno.

Promene u fizi~kom izgledu:• Dete moè da izgubi na teìni.• Drugi fizi~ki znaci obuhvataju crvenilo o~iju, curenje nosa, pro{irene ili jako suène zenice.• Dete moè da ima problema sa spavanjem (nesanica) ili da previ{e spava.• Mogu}e su i promene u na~inu obla~enja.

Promene u pona{anju:• Mogu da se odraze na ocene u {koli. Slab uspeh i neopravdani izostanci su naj~e{}i primeri.

• Finansijski momenat postaje jako vaàn. Dete traì vi{e novca, novac u ku}i moè biti razme{tenili nestajati.

• Dete ima nove nepoznate prijatelje. Telefon po~inje da zvoni ili kasno no}u ili rano ujutro.• Dete po~inje da se izoluje. Obi~no provodi vreme u svojoj sobi ili van ku}e.

• Dete gubi interesovanje za stare hobije ili aktivnosti.

Pribor povezan sa upotrebom droge:• Smotani cigaret papir;• Pikavci od cigarete marihuane;• Skra}ene lule;• Lule sa vodom;• [pricevi;• Male vage;• Tablete, pra{kovi i druge nepoznate supstance i hemikalije;• Skrivene boce sa rupama na dnu;• Skrivene limenke sa izbu{enim rupama;• Sprèni noèvi i ka{ike.

Sredstva koja se koriste da se priikrije zloupotreba droge:• Kapi za o~i;• Osveìva~i daha;

62

K R I L A N A D E

• Osveìva~i prostorija, tamjan, miri{ljave sve}e i {tapi}i.

Nagle promene raspoloènja i nepredvidivo pona{anje te{ko nam mogu re}i da se na{e dete drogira,ali to su, ipak, znaci koji mogu da nas upozore na to. Da sumiramo, ako kod svog deteta prime}ujete jednuili vi{e slede}ih promena u raspoloènju ili pona{anju, droge su mo`da ve} u{le u njegov ìvot:

• Dete je povu~eno, poti{teno, umorno ili ne vodi ra~una o svom izgledu.• Nekooperativno je, drsko i ~esto kasno dolazi ku}i.• Njegovi odnosi sa ostalim ~lanovima porodice su se pogor{ali.• Skita sa nekim novim prijateljima.• Ocene u {koli su slabe i ima dosta neopravdanih izostanaka.• Dete je izgubilo interesovanje za hobije, sportove i druge aktivnosti koje je nekad upra`njavalo.• Njegov apetit i potreba za spavanjem su se izmenili; spava danju, a celu no} je budno.• Ne moè vi{e da se koncentri{e.• Njegove o~i su crvene i curi mu nos, a nema ni alergiju niti je napolju hladno.• Novac iz ku}e nestaje.• Prona{li ste bilo koju od slede}ih stvari: mu{tikle, smotuljke papira, male medicinske fla{ice, kapiza o~i, butan upalja~, ru~no izra|ene mu{tikle ili lule (mu{tikle koje koriste vodu kao filter) odlimenki ili plasti~ne ambalaè.

Neki od ovih indikatora mogu da budu uzrokovani emotivnim problemima ili fizi~kom bole{}u. Testkoji sledi }e vam pomo}i da budete precizniji.

Ukoliko je test negativan, porazgovarajte o tome sa svojim doktorom i obavezno odvedite dete na pregled, a ukoliko je test pozitivan, odnosno ukoliko druga bolest nije problem, vreme je da preduzmeteozbiljnije korake.

Nemojte se kockati sa budu}no{}u svoje dece. Odgovorite na 22 pitanja za svako dete u va{oj porodici starosti od 12 ili vi{e godina. Neka i va{ supru`nik odgovara posebno, ali nemojte diskutovati nitise konsultovati pre davanja odgovora. Uporedite svoje rezultate sa rezultatima va{eg partnera, tako }eteimati konsolidovanu, ujedinjenu vrstu informacija. Pitajte jedno drugog koliko ste bili objektivni pri davanju svakog odgovora.

Mnogi roditelji nisu prepoznali krike nad ponorima, nad prazninom, nad usamljeno{}u svoje dece. Deca su bila „radosna do neba “, ,,smrtno ozbiljna“, strasnouljuljkana rasko{nim vizijama ili pobedni~kim monomanijama. Za to vreme roditelji su boravili u tunelima, sa sumnjom kao jedinom svetlo{}u. Mladi narkomani drogom poku{avajuda okupe svoje porodice. To, neretko ima simboliku okupljanja oko odra. Stoga, knjiga je iporuka roditeljima da oslu{nu da li „ njihova deca pevaju ili se sva|aju sa odjecima svojihdu{a“.

Profesor Dr. Jovan Bukeli}

63

K R I L A N A D E

TEST

1. Da li je va{e dete sklono naglim, iznenadnim promenama raspoloènja (razdra`ljivost, ni~im ne izazvanadrskost ili smu{enost)?

DA NE

2. Da li se va{e dete druì sa mnogo starijom, punoletnom decom?

DA NE

3. Da li va{e dete provodi vreme sa grupama dece za koju je evidentno da se drogiraju ili piju?

DA NE

4. Da li ima problema u {koli – lo{ije ocene, neopravdani izostanci, neobja{njivo len~arenje, naro~itoponedeljkom i petkom?

DA NE

5. Da li alkoholna pi}a iz ku}e nestaju? [ta je sa va{im lekovima koje drìte u ku}noj apoteci? Da li pijevi{e lekova (lekovi za prehladu, analgetici, preparati za alergiju) nego {to smatrate da je razumno?

DA NE

6. Da li je iko iz va{e okoline (brat ili sestra, kom{ije, zvani~nici iz {kole) poku{avao da vam kaè dava{e dete pije previ{e ili se drogira, a da im vi niste poverovali?

DA NE 7. Da li je va{e dete bilo u sukobu sa zakonom, iz bilo kog razloga? Da li je izba~eno iz {kole, bez obzira na to {ta ono kaè pod kakvim okolnostima se to desilo?

DA NE

8. Da li va{e dete kritikuje, ili se podsmeva edukativnim TV emisijama o zloupotrebi droge ili literaturi otom problemu?

DA NE

64

K R I L A N A D E

9. Postoje li znaci medicinskih ili emotivnih problema (problemi sa èlucem, iznenadni gubitak ili dobitak na teìni, depresija, prete`na zabrinutost), pri~e o samoubistvu ili postupci kojiukazuju na to?

DA NE

10. Da li va{e dete po~inje da laè, krije tragove, govori da ide na jedno mesto, a odlazi na drugo, molibrata, sestru ili kom{ije da ne kaù vama za to?

DA NE

11. Da li nalazite o~igledne znakove kao {to su skladi{te fla{a, limenki piva ili narkoti~kog pribora u njegovoj sobi, podrumu ili garaì?

DA NE

12. Da li opaàte fizi~ke znakove kao {to su zadah alkohola, promenjene zenice, crvenilo oko o~iju, nejasangovor ili mucanje, nekontrolisano cerekanje ili pri~anje bez prestanka i preterana energija?

DA NE

13. Da li va{e dete pu{i i/ili koristi previ{e osveìva~a daha?

DA NE

14. Da li va{e dete ima slaba (providna) opravdanja kada se utvrdi da nije bilo tamo gde je reklo da }ebiti, za kasne dolaske ili nedolaske ku}i, za novonastale probleme u {koli?

DA NE 15. Da li je va{e dete eksperimentisalo s alkoholom i/ili drogama, mo`da priznaju}i samo za „jednom ilidvaput“ ili tvrdi da se na ùrkama i drugim izlascima kloni takvog dru{tva i zapravo poku{ava da ubedisvoje prijatelje da prekinu sa tim?

DA NE

16. Da li va{e dete ima naro~ito lo{ stav, koji nije ni~im izazvan, prema bilo kojem tipu autoriteta kao {toste vi, policija, {kolski zvani~nici?

DA NE

65

K R I L A N A D E

17. Da li ismeva programe prevencije ili TV emisije o zloupotrebama droga i alkohola kod tinejdèra?

DA NE

18. Da li je va{e dete zabrinuto zbog svog opijanja ili drogiranja, uklju~uju}i i marihuanu?

DA NE

19. Da li va{e dete krije svoje postupke, stvari u sobi i da li zabranjuje da mu se ulazi u sobu? Zaklju~avali vrata svoje sobe, svoje ladice ili torbe sa knjigama?

DA NE

20. Da li nosi nao~are za sunce i u ku}i, pa ~ak i uve~e?

DA NE

21. Da li se razbacuje novcem (svojim ili va{im), a vi ne moète da shvatite na {ta ga je potro{io?

DA NE

22. Da li va{e dete odbija porodicu i aktivnosti kao {to su sportovi, grupne diskusije ili druge kontrolisaneaktivnosti, u kojima je pre uìvalo (a to ne moè ako se drogira ili pije)? Ukoliko se drogiraju ili piju,deca mogu nastaviti aktivnosti u kojima ima manje nadzora i sa kojih mogu da zbri{u da bi pili alkoholili pu{ili marihuanu.

DA NE

Rezultat:

Ako ima vi{e od ~etiri odgovora sa DA, onda postoje ozbiljne indikacije da va{e dete ima problem salkoholom, marihuanom ili drugim drogama.

Ako je va{ odgovor DA na neko od pitanja ozna~enih podebljanim slovima, vi definitivno treba dapotraìte profesionalnu pomo}.

Pomisao da se va{e dete drogira moè vas upla{iti ili iznervirati. Prirodne reakcije nisu uvek najproduktivnije.

66

K R I L A N A D E

Nekoliko sugestija roditeljima

Ako sumnjate da se va{e dete drogira, treba da iznesete svoje sumnje otvoreno, izbegavaju}i direktneoptu`be.

Izaberite pravo vreme i mesto da porazgovarate sa svojim detetom, probajte da razgovarate nasamo iu vreme kada vas niko ne}e uznemiravati ili prekidati i kada je ono trezno ili ~isto (kada je prestao efekatsupstance), a vi smireni. Ako je dete do{lo ku}i pijano sa ùrke ili ako se u njegovoj sobi ose}a dim imiris marihuane, to moè zna~iti da }ete ~ekati do sutra. Treba ih pitati {ta ima novo u {koli i van nje,fokusirajte razgovor na de~je pona{anje,iznesite sumnje i ukaìte na promene koje ste primetili kod njega.

Ako vi razgovarate drsko, potraìte pomo} od {kolskog pedagoga ili porodi~nog lekara, oni }e mo`dadobiti bolje odgovore. Tako|e, razmislite {ta je moglo da se desi u emotivnom ili dru{tvenom ìvotu va{egdeteta {to bi moglo podsta}i zloupotrebu supstance. Nemojte pribe}i prozivanju, grdnji, optuìvanjima i pretnjama. To stvara barijere, koje mogu da spre~e eventualnu pomo} u budu}nosti.

Strpljiv i otvoren razgovor o problemu, jeste vaàn prvi korak. Time pokazujete da vam je de~jeblagostanje najbitnije i da ga jo{ uvek volite, mada mrzite to {to je on od sebe napravio. Nemojte oklevati da postavite granice i izrazite o~ekivanja vezana za njegovo pona{anje ubudu}e.

Upozorite ga na mogu}e posledice, morate biti ~vrsti i morate ga primorati da bude disciplinovano ida po{tuje pravila u ku}i. Dete treba da se potrudi da povrati roditeljsku ljubav i poverenje, da se redovnojavlja, da provodi ve~eri u ku}i i da popravi ocene.

Nemojte pitati „za{to“, jer }e va{e dete verovatno na}i neki izgovor, u stvari ono prosto i ne znaza{to. Ako va{e dete ne priznaje da se drogira, iskoristite ovaj razgovor da iznesete svoje stavove vezaneza taj problem, kao i o~ekivanja i posledice zloupotrebe droga, i potraìte pomo} profesionalca koji }e sasigurno{}u utvrditi pravu istinu. Nemojte oklevati da traìte pomo} u ovakvim situacijama.

êsto i pred mno{tvom vidljivih dokaza roditelji te{ko priznaju da njihovo dete ima problem s alkoholom ili drogom.

Gnev, jed, krivica i ose}aj neuspeha su op{te reakcije. Va`no je izbe}i samooptuìvanje, uìvanjenarkotika pojavljuje se u porodicama svih ekonomskih i dru{tvenih slojeva, tako|e i u sre}nim i u razorenim poro dicama. Najva`nije je da vi {to brè odreagujete.

[to pre to u~inite, to }e va{e dete pre biti bolje.

67

K R I L A N A D E

Moja deca su bila dobra i dobri |aci, ali, kada je moj sin imao skoro 16 godina, njegovo pona{anje se izmenilo. Imao je problema u {koli, beào je sa ~asova, dobijao lo{e ocene,po~eo je da se druì sa novim prijateljima i fizi~ki je propao. Spavao je po ceo dan, a bio sasvim budancele no}i. Mislila sam da je to mladala~ki, pubertetski hir i da }e pro}i. Po~eli su neki telefonski pozivikasno no}u i moj novac je nestajao. U njegovoj sobi sam nalazila razne mu{tikle, smotuljke papira, malemedicinske boce i kapi za o~i.

Mu` i ja smo se sva|ali oko toga {ta se de{ava i {ta nam je ~initi, i tako ne u~inismo ni{ta. Najzad,pre oko godinu dana, moj sin i njegov prijatelj su zajedno uhva}eni u poku{aju da prodaju opojne tabletenekim osobama koje su bile preru{eni policajci. Obojica su dobili po dve godine uslovno, {to je po zakonuu na{oj dràvi. Moj mu` je tada odlu~io da dete odmah odvedemo u Centar za bolesti zavisnosti, koji senalazio nedaleko od nas. Bili smo {okirani kada smo ~uli da je na{e dete ve} dugo koristilo vi{e vrstadroga - marihuanu, ekstazi i heroin. Sada, nakon godinu dana le~enja, zajedno sa sinom odlazimo jednomsedmi~no na grupne terapije posle {kole.

Majka Andrea

68

K R I L A N A D E

NEUROBIOLOGIJA ZAVISNOSTI

Poruka koju treba upamtiti

Ovim slikama bi}e predstavljene uo~ljive promene u strukturi i funkcionisanju mozga koje nastaju prizloupotrebi droga. Vide}emo da se mozak zavisnika razlikuje od mozga zdrave osobe. Veoma je te{ko, unekim slu~ajevima nemogu}e, da se mozak vrati u normalu, le~enje je vrlo sloèno kao i sama zavisnost.

69

K R I L A N A D E

Zavisnost je bolest mozga

Kada neka osoba odlu~i, po prvi put, da proba drogu, to je obi~no dobrovoljna odluka. „Mo`da bitrebalo da vidim kako to izgleda..., samo jednom.“ Ili je drug izaziva. Ili samo èli da se ose}a dobro, ilida zaboravi svoje probleme.

Ve}ina droga, uklju~uju}i nikotin, alkohol, marihuanu, kokain i heroin, aktivira deo mozga koji sezove sistem nagrade ~ija aktivacija uti~e da se osoba ose}a dobro. Ali, samo nakratko.

Zloupotreba droge ima ozbiljne posledice. Najozbiljnija posledica je {to produèna upotreba drogemenja mozak dugoro~no. U isto vreme ona oteàva osobi da oseti druga zadovoljstva.

Posle ponovljene upotrebe droga, osoba dolazi do stadijuma kad odluka o uzimanju droge vi{e nijedobrovoljna. Nauka ima dokaze da droge bukvalno menjaju mozak. Tada onaj koji zloupotrebljava drogupostaje zavisnik.

Zavisnost je hroni~na povratna bolest, karakterisana kompulzivnim, ~esto nekontrolisanim traènjem ikori{}enjem droge, uprkos negativnim posledicama.

Zavisnicima je potrebna profesionalna pomo} i le~enje da bi prevazi{li ove promene i da bi se mozakvratio u normalu.

70

K R I L A N A D E

A sada da zavirimo u na{ um…! Jedno od sredstava koje nauka koristi da vidi efekte droga na mozakje tzv. pozitrona emisiona tomografija, ili PET. Sli~na je rendgenskom snimanju, ali mnogo sofisticiranija.PET skenovi daju informaciju o metaboli~koj aktivnosti u odre|enoj mo`danoj regiji. Pacijentu se prethodno ubrizgava radioaktivni preparat ~ije se kretanje prati kroz krvotok do mozga. Ovo se moè videtiu dvo ili trodimenzionalnim slikama, u razli~itim bojama PET skena koje pokazuju razli~ite nivoe mo`daneaktivnosti (plava i zelena polja pokazuju malu aktivnost, a ùta i crvena polja pokazuju ve}u aktivnost).Koriste}i razli~ite preparate, PET skenovi se mogu koristiti da pokaù krvotok, metabolizam oksigena iglukoze i koncentraciju droge u mo`danom tkivu ìvog ~oveka. Pozitronskom emisionom tomografijom snimali su se nekada razli~iti organi, uklju~uju}i srce, jetru, plu}a, kosti, a tako|e i mozak. PET snimanjeprikazuje mnogo vi{e od fizi~ke strukture kosti ili tkiva. PET snimak pokazuje koliko dobro (ili kolikolo{e) neki organ funkcioni{e.

Kori{}enjem PET snimka doktor ili nau~nik moè videti {ta se ustvari de{ava u mozgu neke osobe,a i da vidi efekte droga na mozak. PET snimak razlikuje podru~ja mozga koja su aktivna, manje aktivnaili neaktivna, kao i ona koja ne funkcioni{u uop{te. Za PET snimanje je potrebno da osoba leì 1-2 sata potpuno mirna.

71

K R I L A N A D E

Ovo je bukvalno mozak na drogama

Ovaj PET snimak prikazuje mozak osobe na kokainu kao i delove mozga gde se kokain vezuje. Onprikazuje {ta se de{ava u mozgu iz minuta u minut i koliko brzo kokain napada odre|ena podru~ja u mozgu.Posle jednog minuta skoro da se ni{ta ne de{ava. Sva podru~ja u mozgu funkcioni{u normalno. Ali posle 3-4 minuta kokain se vezuje za striatum u mozgu i aktivira ga.

Nakon 5-8 minuta kokain napada veliki deo mozga. Posle toga efekat droge nestaje. Nakon 9-10minuta ose}aj zadovoljstva skoro da ne postoji. âk i ako se uzme vi{e kokaina, zadovoljstvo nestaje posle20-30 minuta.

72

K R I L A N A D E

Pozitrona emisiona tomografija PET snimak osobe koja koristi kokain

Nauka ima mogu}nost da vidi kako kokain stvarno deluje na mo`dane funkcije kod ljudi. Pozitronaemisiona tomografija - PET omogu}ava da se vidi kako mozak koristi glukozu. Glukoza daje energijusvakom neuronu za njegov rad.

Snimci pokazuju gde kokain interferira sa upotrebom glukoze u mozgu, to jest njegovom metaboli~komaktivno{}u. Levi snimak je PET- snimak mozga normalne, budne osobe. Crvena boja na snimku pokazujenajvi{i nivo iskori{}enja glukoze (najve}a metaboli~ka aktivnost), ùti deo predstavlja manji nivoiskori{}enje (manja metaboli~ka aktivnost), a plavi deo predstavljanajmanji nivo iskori{}enja glukoze odnosno najmanju metaboli~ku aktivnost.

Desni snimak je PET- snimak mozga kokainskog zavisnika dok uzima kokain. On pokazuje da mozakne moè koristiti glukozu ni pribli`noefikasno kao kod normalne osobe (vidljivo smanjenje crvene boje upore|enju sa levim snimkom), mnogi regioni mozga pokazuju smanjenu metaboli~ku aktivnost. Kontinuiranaredukcija neuronske sposobnosti da koristi glukozu (energiju) odnosno kontinuirana redukcija metaboli~keaktivnosti mozgarezultuje o{te}enjem mnogih mo`danih funkcija.

73

K R I L A N A D E

Dopaminska neurotransmisija prikazana PET-om

Dugoro~ni efekti zloupotrebe droga

74

K R I L A N A D E

Efekat kokaina na dopaminske receptore (dugoro~ni efekti zloupotrebe droga)

Ovaj PET snimak dokazuje da kod zavisnika od kokaina dolazi do odre|enih promena u mozgu kojetraju duè vreme. Promena se odnosi na smanjenje broja dopaminskih receptora. Zloupotreba droga dramati~no uti~e na mozak pa se mozak brani odnosno adaptira se. Jedan od na~ina adaptacije je smanjenje broja dopaminskih receptora u sinapsi ({to za posledicu ima razvoj tolerancije). i druge drogekao {to su alkohol, heroin, marihuana i metamfetamini, imaju isti efekat. Mozak zavisnika se bukvalnomenja.

Na ovom slajdu, prisustvo receptora je prikazano crvenom bojom. Prvi red prikazuje normalnu funkciju mozga bez droga. Vidi se puna mo`dana aktivnost sa normalnim brojem receptora tj. ima punocrvene boje.

Srednji red prikazuje mozak zavisnika od kokaina posle mesec dana apstinencije. Manje crvene bojezna~i manji broj receptora.

Tre}i red prikazuje mozak zavisnika posle 4 meseca bez kokaina. Postoji vi{e crvene boje nego pre,{to zna~i da je do{lo do odre|enog oporavka, ali se mozak zavisnika jo{ uvek nije vratio u normalu, niposle ~etiri meseca.

75

K R I L A N A D E

Dugoro~ni efekti zloupotrebe droga II

Ovaj PET snimak dokazuje da kod zavisnika od kokaina dolazi do odre|enih promena u mozgu kojetraju duè vreme. Mozak zavisnika je promenjen.

Na ovom slajdu, nivo normalne mo`dane aktivnosti je prikazan ùtom bojom. Prvi red prikazuje normalnu funkciju mozga bez droga. Vidi se puna mo`dana aktivnost, tj. ima puno ùte boje.

Srednji red prikazuje mozak zavisnika od kokaina posle 10 dana apstinencije. Manje ùte boje zna~imanje normalne mo`dane aktivnosti, iako je zavisnik apstinirao 10 dana.

Tre}i red prikazuje mozak zavisnika posle 100 dana bez kokaina. Postoji malo vi{e ùte boje negopre, {to zna~i da je do{lo do pobolj{anja mo`danih funkcija i da ima vi{e mo`dane aktivnosti, ali se mozakzavisnika jo{ uvek nije vratio u normalu, ni posle vi{e od tri meseca.

76

K R I L A N A D E

Zavisnost od droga kao bolest mozga

Snimak prikazuje slike mozga (a) zdrave kontrolne osobe i osobe zavisne od droge i paralelno slikesrca (b) zdrave kontrolne osobe i osobe sa infarktom miokarda. Slike su dobijene pozitronom emisionomtomografijom (PET) i fluoro-deoksiglukozom (fluoro-2-deoxyglykosis, FDG-PET), koji je osetljivi indikatoro{te}enja tkiva mozga i srca i pomo}u kog se meri metabolizam glukoze. Prime}uje se smanjenje metabolizma glukoze u orbitofrontalnom korteksu kod zavisnika i smanjenje metabolizma glukoze u miokar-du kod osobe sa infarktom miokarda. O{te}enje u orbitofrontalnom korteksu }e rezultirati (neadekvatnominhibitornom kontrolom, a o{te}enje miokarda }e rezultirati neadekvatnom cirkulacijom.

Iako su abnormalnosti u orbitofrontalnom korteksu jedan od najdoslednijih nalaza na PET slikamamozga zavisnih osoba u mnogim studijiama (uklju~uju}i i studije na alkoholi~arima), one nisu na|ene. Ovosugeri{e da o{te}enje frontalnog regiona nije jedini mehanizam koji izaziva zavisnost.

77

K R I L A N A D E

Pam}enje droga

Ova slika prikazuje ne{to veoma neobi~no. Kako samo pominjanje nekih stvari u vezi sa drogommoè kod zavisnika da izazove èlju ili ùdnju za drogom. Ovaj PET snimak je deo studije koja upore|ujeoporavljene zavisnike koji su prestali da koriste kokain, sa ljudima koji ga nikada nisu koristili. Studija jeistraìla koji delovi mozga su aktivirani u toku ùdnje.

U ovoj studiji prikazani su snimci mozga za vreme gledanja dva filma. U prvom filmu nije bilo re~io drogi, ve} se prikazivala priroda – planine, reke, ìvotinje, cve}e, drve}e. Drugi film je bio o kokainu,luli, iglama, {ibicama i drugim predmetima u vezi sa drogom.

Evo kako pam}enje droga izgleda:@uto podru~je u gornjem delu na drugoj slici su amigdala, deo limbi~kog sistema mozga koji je

odgovoran za pam}enje i za izazivanje emocija. Kada se javi ùdnja kod zavisnika, amigdala postaju aktivna (svetle na snimku). @udnja za kokainom je izazvana.

Tako da iako je sredina no}i, ili pada ki{a ili je sneg, to nema veze. @udnja zahteva drogu odmah.Nekontrolisana èlja za drogama odbacuje razum. Osoba se vi{e ne kontroli{e. Zbog promenjenog mozga,zavisniku je nemogu}e da funkcioni{e bez droge.

Zato {to je zavisnost bolest mozga, bez profesionalne pomo}i nema uspe{nog oporavka !

78

K R I L A N A D E

Droge redukuju mo`danu aktivnost

Snimak sa leve strane je snimak mozga osobe koja nikad nije koristila kokain. Sa velikom koli~inomcrvene boje koja predstavlja mo`danu aktivnost, vidi se da je ovaj mozak vi{e aktivan i zdraviji u odnosuna drugi snimak. Snimak sa desne strane je snimak mozga kokainskog zavisnika na kome je primetnaredukcija mo`dane aktivnosti (manjak crvene boje).

Sa vrlo malo znanja o tome {ta je u stvari zavisnost od droga, bilo ko (ne samo nau~nici i neurobiolozi) mogu videti promene u mo`danoj aktivnosti izazvane zloupotrebom droga. Ovi PET snimcito dokazuju.

Ovo su nau~ne ~injenice. Nauka pravi ogromne korake u razvoju le~enja zavisnosti. Ne postoji magi~naamajlija koja }e da u~ini da zavisnost nestane. Ali dobro informisani i edukovani nau~nim ~injenicama otome kakve {tete droge mogu u~initi mozgu mi smo u boljoj poziciji da odlu~imo: da li uzeti, ili ne uzetidrogu?.

79

K R I L A N A D E

Dugoro~ne posledice i mogu}nost oporavka

Smanjenje nivoa dopaminskih nosa~a kod metamfetaminskih zavisnika pokazuje oporavak posleproduène apstinencije. Na ovim snimcima mozga, visoki nivoi dopaminskog transporta se pojavljuju kaocrveni, dok se niski nivoi pojavljuju kao ùti ili zeleni.

Porast nivoa dopaminskih nosa~a sa produènom apstinencijom nagove{tava da su zavr{eci dopamin-sekretuju}ih }elija, za koje se misli da se o{te}uju zloupotrebom metamfetamina, sposobni da seregeneri{u.

Dugoro~ni efekti zloupotrebe marihuane

80

K R I L A N A D E

Dugoro~ni efekti ekstazija u mozgu majmuna

Veoma vaàn eksperiment je ra|en na majmunima da bi se odredilo da li ova droga moè stvarno dao{teti neurone. Majmunima je davan ekstazi dva puta dnevno, ~etiri dana. Na jednoj grupi majmuna ra|enaje analiza mozga posle dve nedelje, a na drugoj posle 7 godina. Nau~nici su traìli prisustvo serotonina.Ova slika pokazuje prisustvo serotonina u neuronima neokorteksa tri tipi~na majmuna.

Majmun koji nije dobijao ekstazi imao je mnogo serotonina u neokorteksu (snimak levo).Kod eksperimentalnog majmuna, dve nedelje posle uzimanja droge ve}i deo serotonina je nestao (sred-

nji snimak), {to zna~i da su zavr{eci serotoninskog neurona uni{teni.Kod drugog eksperimentalnog majmuna, nakon sedam godina do{lo je do nekog oporavka, ali nepot-

puno (desni snimak) te se o{te}enje smatra dugotrajnim. Nau~nici su otkrili sli~ne promene i u limbi~kimzonama mozga (hipokampus i amigdala).

Sli~ne promene se de{avaju i na mozgu ~oveka ali je u cilju eksperimenta kori{ten majmun. Ekstazi jeklasi~an primer droge koja stvara toksine u mozgu, a to je nemogu}e prou~avati na ljudima.

81

K R I L A N A D E

Da li je vredno rizika?

Koji procenat ljudi koji eksperimenti{e s drogama, postaje zavisan?

Nauka jo{ uvek nema odgovor na ovo pitanje. Efektidroga na mozak se jo{ uvek prou~avaju i istraùju. Kadapri~amo o drogama, mi ne pri~amo samo o heroinu, kokainu,marihuani i amfetaminima, mnoge supstance stvaraju z a v -isnost.

Zaboravite stereotip o zavisniku od droge koji spava pozaba~enim ulicama ili mra~nim haustorima. Svako moè postati zavisan od droge, va{i prijatelji, ~lanovi porodice,kom{ije.

Zloupotreba droga i zavisnost uti~u na svaki segmentdru{tva u celini. Na sve nas i na svakog pojedina~no. Nijednaosoba nije imuna na bolest zavisnosti.

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

82

K R I L A N A D E

Poruke uspe{no le~enih zavisnika tinejdèrima

„Uzimanje bilo koje droge je najsigurniji na~in da izgubi{ sebe, sve {to si ikad voleo i sve koji su teikad voleli. Posle nekog vremena eksperimentisanja, u tebi se stvara crna rupa koju bezuspe{no poku{ava{da popuni{. Umesto sre}e ispolji}e se u tebi uàs najgore vrste. Pretvori}e{ se u hodaju}eg zombija bezikakvih emocija. Vremenom }e se gubiti sve {to je vredelo u tebi, iako }e ti sopstvena (pogre{na) slikao tebi govoriti suprotno. I na kraju, kad do|e{ do dna i kad po~ne{ da se le~i{, prvo {to }e{ da se upita{je „Gde mi je bila pamet?“. Kad se bude{ osvrnuo oko sebe, na protra}ene godine samodestrukcije,poèle}e{ da nikad u ìvotu nisi uzeo taj dòint, a kamoli ne{to drugo. “

Kristina E., 24 godine, Beograd

„Moj prvi kontakt sa supstancom bio je kada sam imao 16 godina. Pou~en iskustvima {to mojih vr{njaka,{to starijih sa kojima sam se druìo probao sam marihuanu ispod {kole, u jednom prolazu. Govorili sumi da je to ne{to mnogo dobro, kul, ~ovek leti, sve mu je lepo. Prvi put ni{ta, malo sam bio zbunjen, alizato drugi put moja o~ekivanja su se delom ispunila. Naravno, nisam leteo, ali sve mi je bilo sme{no i,naravno, ko je tad konzumirao marihuanu bio je shva}en kao neko ko radi pravu stvar. Ekipa se ubrzopro{irila, duvali smo svaki dan. Mo`da se presko~i dan ili dva, ali tre}i nikako. Tada sam i u kraju na{aodru{tvo za to, ali to su, tada mi se tako ~inilo, svi radili. O marihuani do tada ni{ta nisam znao, vremenom~ovek ~uje pone{to, ali ne shvata ozbiljno, razlog za sve je dru{tvo i taj neki la`ni poloàj, kao ti si „lik“,a strejteri su kr{. Dok smo mi duvali, momci su igrali fudbal, mnogo vi{e nego mi, jurili devojke, ìvelinormalno, vi{e izlazili, nama je marihuana bila zamena za sve to. Bilo je i devojaka i izlazaka, ali manje.Gubi se interesovanje i volja za sve drugo. Voleo bih da su moji roditelji ranije primetili da se ne{to sa

83

K R I L A N A D E

mnom de{ava, jer ja nisam imao snage da im kaèm. Znao sam mnogo devojaka ili mladi}a koji su zbogdroge propali, umrli ili su po zatvorima. Deca treba da se edukuju od malih nogu, da nau~e da je drogazlo, da ne postoje lake i te{ke droge, da je to sve isto sranje, jer jedno vu~e drugo, drugo vu~e tre}e itako u krug. Sa 18 godina sam po~eo da uzimam heroin.“

Dragan P.. 21 godina, Beograd

„Moj prvi kontakt sa supstancom bio je u 16. godini. U pitanju jebila marihuana. Bio je kraj {kolske godine i cela {kola je bila u dimumarihuane. Cele godine sam gledao starije momke i devojke kakoduvaju. Slu{ao lepe pri~e, ose}ao miris i pasivno udisao dim. Hteosam da probam marihuanu i pre toga, ali bilo me je strah, a nisamsmeo ni da pitam. Sve do tog dana. Ja i drug smo popili po par pivasa ~etvrtacima, slu{ali muziku, zezali se, potom su oni izvadili kesui po~eli da rolaju i pu{e jedan za drugim. Do{lo je do mene i ja samuzeo. Svideo mi se taj ose}aj i znao sam da }u nastaviti. Moje predz-nanje o marihuani bilo je uglavnom pogre{no, prete`no sam slu{aolepe stvari: kako je lep ose}aj, da si smiren, da ti je sve sme{no, daje nemogu}e navu}i se. Uglavnom nisam ~uo ni{ta ru`no NIKAD.âk je i jedan profesor duvao sa nama u drugoj godini. Sa 18 godi-na sam po~eo da uzimam heroin. “

Miroslav N., 19 godina, Sarajevo

84

K R I L A N A D E

„Zabluda je da je marihuana laka droga.Ona je u ve}ini slu~ajeva odsko~na daskaza eksperimentisanje i stvaranje zavisnostiod nekih takozvanih te{kih droga. Akoproba{ jednom, poèle}e{ da proba{ i drugiput, a svaki korak vi{e te vodi ka dnu.@ivot je lep i bez saznanja o dejstvunarkotika, a ti si tek po~eo da ìvi{.Razmi{ljaj o tome {ta te sve lepo ~eka uìvotu za razliku od onog {ta te ~eka sadrogom koja moè da ti donese samo strahi smrt. Pobedi svoju radoznalost i usmeri jeu konstruktivne stvari van sveta droge kojisamo uni{tava i tebe i one koji te vole.

“ Sanja M., 22 godine, Kragujevac

„Zajedno sa pubertetom do{loje i vreme kada po~injem daeksperimenti{em sa drogama. Doksam po~injao, razmi{ljao sam osvemu, sem o posledicama.Razmi{ljao sam da li }e da mibude lepo, kako izgleda ose}ajprobati sve to, kako se ose}a{ kadadroga prestane da deluje, da limoè{ da se navu~e{ posle jednogili dva uzimanja. To su uglavnombile moje misli pri uzimanju bilokoje supstance. U mom slu~ajunije bilo potrebno dokazivati se nipred kim, tako da je ta solucijaodba~ena. Probao sam islju~ivo izsopstvene radoznalosti i zato {to sumi droge bile dostupne. Bilo ih jena svakom koraku. [ta sam o~eki-vao? Pa ne znam ni sam, o~ekivao

sam neki èljeni efekat koji do tada nisam spoznao, o~ekivao sam da mi bude onako lepo i haj kao DìmuMorisonu dok peva ili onim likovima iz filmova o drogama koje sam u tom periodu gledao. Da sam znaoono {to sad znam, ne bih nikad nijednu cigaru marihuane popu{io! “

Petar K., 21 godina, Novi Sad

85

K R I L A N A D E

„Imam 23 godine i narkomanka sam ve} sedam godina. Sa 16 godina sam po~ela da u{mrkavam hero-in, a sa 17 da ga unosim intravenozno. Sada èlim da se izle~im. Imam cilj, èlim da se ponovo rodim...“

Nema sportskog drogiranja

Po~ela sam da se drogiram iz ~iste radoznalosti, zezanja. Kao, bila sam neka faca u gradu. ]ale ikeva intelektualci, zauzeti, malo vremena kod ku}e. Ja puna para, prepu{tena sama sebi, malo obaveza, apuno slobode. Tako sam se i okruìla „prijateljima“. Misli{ da je dru{tvo oko tebe zato {to te vole, zato{to te gotive, a tek kada bude kasno shvati{ da su u stvari bili pored tebe samo zbog para, da su sve tonajobi~niji prevaranti. Po~ela sam da se drogiram ve} sa 14 godina. U mom gradu je tada bilo u modi„duvanje“ lepka i bronze, i ja sam po~ela sa „duvanjem“.

Tokom {kolovanja u srednjoj {koli najlonske kese pune „tigra“ zamenile su druge droge: marihuana,ha{i{, razne tablete za smirenje koje se piju uz pivo ili neko drugo alkoholno pi}e.

Onda sam sa 16 godina probala heroin i svideo mi se. Kaèm sebi: „Dosadno vi{e, ajde i ja da gaprobam.“ Kada ga proba{, gotovo, nema{ pojma {ta te ~eka... Vidi, mnogo je lako da se neko navu~e.Jasno, niko ti na po~etku ne traì novac za drogu, sve je besplatno. Sedite u nekom kafi}u ili na nekojùrci i onda ti kaù: „Hajde da proba{, dobro je, malo se zezamo.“ Jo{ se uvrede ako im kaè{ da ho}e{da plati{. Ali... uvek posle do|e jedno „ali“... Posle, da bi je dobio, daje{ sve ìvo.

Prvih godinu dana heroin sam isklju~ivo u{mrkivala. Prvo u{mrkava{, kao „sportski“, opu{teno.Uverava{ sebe: „Sve je O.K, nema {anse da se navu~em.“ Ali, nema sportskog drogiranja, to je la`. Jer,svaki slede}i put treba ti sve vi{e i vi{e i ~e{}e i ~e{}e, i onda krene{ na „autoput“, onda provali{ intra-venozno. Na taj „autoput“ krenula sam po{to mi je za dnevnu upotrebu bilo potrebno izme|u tri i ~etirigrama heroina. Pre{la sam na iglu, jer vi{e nisam imala para za {mrkanje. Vidi{, pre tog prvog puta i jasam se pla{ila igle. Kada su mi ranije o tome govorili, razmi{ljala sam: „Nema {anse i ja da se rokam,gde }u ja, igla je to.“ Ali, svakome od nas do|e taj dan. Jasno, taj prvi put nikada sam ne bode{ iglu uvenu. Uvek se na|e neko ko }e da ubode umesto tebe.

86

K R I L A N A D E

Tako bude i drugi put, ali ve} tre}eg ispostavi se da nema nikoga pored tebe. Sam si i u krizi si.Nau~i{ i to.

U po~etku sam uredno i{la u {kolu, da bih je potom napustila i tada po~inje totalno ludilo. Kada neko po~ne da se drogira, on to uvek uradi jo{ sa nekim, obi~no najboljim prijateljem. Ubrzo

oboje po~injete da gledate kako vas napu{taju svi, drugovi iz {kole, mladi}i i kako je sve manje para zadrogu. Jedino razmi{ljate kako da do|ete do kinte, tj. do heroina. Prvo po~nete da prodajete iz ku}e stvariza koje mislite da roditelji ne}e primetiti da nedostaju, onda tehniku, pa po~nete da kradete.

Ali, kako vreme prolazi, i vas dvoje zbog droge od najboljih prijatelja postajete najve}i neprijatelji.Samo gledate kako jedno drugo da zavrnete.

Najteè su krize. Prva po~inje za otprilike 12 sati od kako si poslednji put uzeo dozu. Po~inje stra-hom, panikom, suze ti idu na o~i, znoji{ se, stalno zeva{, pa onda po~inje jeza, topli-hladni talasi. Ne{to{to ne moè{ da objasni{. Ose}a{ se slabo, ne razmi{lja{ ni o ~emu, samo o njoj, o drogi. Onda polako,pa sve ja~e i ja~e po~inju bolovi, stomak, mi{i}i, kosti. Kost kao da je prazna, a neko iz nje lupa ~eki}em.Svaki mi{i} ti se ko~i. Ne moè{ da leì{, da sedi{, da stoji{, ni{ta ti ne odgovara, a pri tom ne moè{ daspava{. Od bolova jednostavno vi{e ne zna{ {ta }e{ i kako }e{. Ta prva 24 sata ti izgledaju kao mesecdana. Vreme tako sporo prolazi. Ali, pakao nastaje tek drugog dana, tada je najstra{nije, bolovi sve ja~i ija~i, srce lupa, ho}e da isko~i, muka ti je, povra}a{, svako malo si u toaletu. Zatim dolaze crne misli.Kaè{ sebi: „Ovo je kraj. @elim da me nema.“ Pita{ se zbog ~ega si se rodio, {ta si zgre{io Bogu, poku{ava{da se vra}a{ u pro{lost, da se se}a{ lepih stvari koje su ti nekada bile drage, da zaboravi{ patnju, ali neide, ose}a{ da su |avoli ve} do{li po tebe.

Kako su godine prolazile, od devoj~ice, koja zbog imu}nih roditelja nije imala mnogo problema okopara, po~ela sam da se „snalazim.“ U narkomanskom àrgonu to „snalaènje“, po pravilu, ozna~ava kra|e.

Svaki moj dan je bio isti, godinama je sve bilo isto. Budim se, a nema pravila da li je to jutro ilive~e, i odmah po~nem da mislim na nju, na drogu. Odmah. Ako je nema{ kod sebe, onda je neverovatnapanika. Ako nema{ novac, ili ako zna{ da nema{ ni{ta {to moè{ da proda{ i uzme{ pare, panika. Ako jeneko kod ku}e, po~ne{ da histeri{e{... Vidi, prvo uzima{ od }aleta i keve, a posle, kada to presu{i, po~ne{da prodaje{ stvari iz ku}e. Kada sam iz ku}e prodala svu tehniku, po~ela sam da se snalazim. De{avalo seda, kada nemam para, uletim u stan kod neke babe, oplja~kam je i kupim heroin. Nekoliko puta samosu|ivana kao maloletnik, a iskreno priznajem da ne znam ta~no koliko sam puta bila u policiji. Neprestanote privode, hapse, tuku, maltretiraju. Valjda misle da }e tim batinama da te opamete, ali jok. Od toga nemani{ta. Samo ~eka{ priliku da se ponovo uroka{.

Do sada sam se le~ila desetak puta, vidi, uvek sam se le~ila zbog drugih, zbog keve i }aleta, okoline,nikada zbog sebe, „skinem“ se mesec-dva, iza|em napolje i kaèm sebi: „Uze}u samo jo{ ovaj put, vi{ene}u.“ Ali, to je prevara. îm uzme{ „ovaj put“, uzme{ i slede}i i slede}i, a non-stop razmi{lja{: „Ma,skinu}u se ja, samo jo{ malo, pa jo{ malo...“ I tako sve dok ~ovek ne do|e do dna, do granice kada vidida je do{ao kraj.

Do{lo je do kraja, trebalo je samo malo i da se ubijem. Poslednjih nekoliko meseci sam dnevno tro{ilaizme|u 50 i 100 evra samo da bih mogla da funkcioni{em. Onda je i majka oti{la od ku}e, nije vi{e moglada izdrì. Ostala sam sama, napu{tena od svih, tek tada sam re{ila da prekinem s tim sranjem.

Cilj mi je da se ponovo rodim. @elim da ìvim, da volim, da ose}am. Ne mogu da nabrojim na prstesve svoje prijatelje koji su stradali od heroina. Svi oni su bili moji vr{njaci ili stariji od mene tri-~etirigodine, a meni je tek 23.

Eh, da je neko mogao da mi kaè... da sam mogla da ~ujem: „Droga je kao atomska bomba. Jeste,prvih nekoliko meseci }e ti biti lepo, ali posle... posle ti se ìvot pretvara u pakao.“

Ne nasedaj na pri~e da iz tog kruga posle moè{ sam da iza|e{, ne moè{, ja to znam.

Danijela M., 23 godine, Poàrevac

87

K R I L A N A D E

„Kada sam pre godinu dana saznao da se moj sin drogira, jednostavno nisam znao {ta da uradim i komeda se obratim. Pitao sam se za{to se ovo doga|a ba{ meni i mom detetu. Analizirao sam danima sve ono{to sam uloìo u njegov razvoj. Pitao sam se gde sam pogre{io da moj sin izabere tako fatalan put.Odgovora nije bilo iako sam razgovarao i sa njim, dok se to jo{ moglo. On je ~esto izbegavao razgovoreili bi govorio stvari za koje je znao da }e me umiriti. Najpre je negirao da je zavisnik, pri~ao je kako jesamo par puta uzeo marihuanu i kako nikada ne bi pomislio na heroin. êsto sam bio na granici da mupoverujem i neverovatno je kako ljudski o~aj pronalazi na~in da se ute{i. Bio sam o~ajan i èleo sam takvuistinu kakvu mi je on plasirao. Kasnije nije hteo ni da razgovara, gledao sam kako propada na moje o~i.Postajao je sve mr{aviji i sve odsutniji. To vi{e nije bilo moje dete, nije bio ni ìv ni mrtav. U me|uvre-menu je moja èna, a njegova majka, imala dva sloma ìvaca. Ona je to preìvljavala na svoj na~in, neèle}i da povredi ni mene ni sina. Nismo bili dobri prema njoj, on nije mogao, ja nisam znao. Sada, kadarazmi{ljam o tome, ~ini mi se da sam dugo pravio jednu gre{ku, koja se ponavlja i kod drugih. Bilo mije te{ko da narkomaniju prihvatim kao bolest, da je moj sin te{ko bolestan i da sam gubio dragoceno vremeoptuùju}i ga, a ne pruàju}i mu adekvatnu pomo}. Jedno vreme sam i{ao tako daleko u svom sebi~lukuda bih bio najsre}niji da mi neko javi da je moj sin mrtav. Sada shvatam da je, u stvari, narkoman teàkbolesnik, ~ije je izle~enje te{ko, ali izvesno, i dok mi, roditelji, to ne shvatimo - nema pomo}i. Mi, roditelji,krijemo takvu bolest kao sramotu, ne zbog dece nego zbog sebe... Niko ne vidi sramotu u tome {to deteima astmu ili {e}ernu bolest, pa za{to bi bilo sramota priznati da je neko bolestan i kada je zavisnik. Kadasam toga postao svestan, doveo sam sina na le~enje i tek kada sam se aktivno uklju~io u program i nau~iokakva je ovo bolest, stvari su krenule nabolje. Sada je moj sin u produ`noj fazi le~enja, imamo komu-nikaciju kao nikada do sada, druìmo se i sre}ni smo {to uspevamo da se nosimo sa ovom bole{}u.“

Milo{ K., Beograd, decembar 2004

88

K R I L A N A D E

Mrska jesenja ki{aSpra{}e moj trag

Dok se polako gasimNegde u daljini nepostoje}ih ulica.

Za{to me sledi{?Ime moje nikada ne}e{ sti}iJer mene ve} odavno nema

Samo moja senka ponekad promine ukletaDok nebo para crni krst oluje

Mogu da budem tvojaSamo do prve zore.

U svitanju dana grli}e{Prazninu mrtva~ke odore.

Ja nemam {ta da poklanjamKako izgleda ljubiti se sa aveti, moj de~a~e?

Pratiti ih iz toplih posteljaDo otvorenih im grobova

Gledati kako iz o~iju koje no}u ispija{Raste trava.

Jer danju sam le{Potom strasna ljubavnica

Providna neznalicaI tvoja nesanica.

Pusti me da mirno po~ivamNa prokazanom groblju samoubica,

Nesre}nom polju koje i psi zaobilaze.Na mojoj krsta~i ni{ta ne pi{e

Ne}e{ saznati ni moje ime niti zlo~inDrì{ mi glavu me|u rukama

Poku{ava{ da sagleda{ lice svoje voljeneDok ti se izme|u drhtavih rukuCere opusto{ena usta bez lobanje

Kako izgleda s bezimenim mrtvima se voleti, moj de~a~e?

Ivana

89

K R I L A N A D E

„Sada znamo da se na zloupotrebu droga moè preventivno uticati i da je zavisnost uosnovi, hroni~na recidivantna bolest mozga, ali izle~iva …”

Dr. Nora D. Volkow, direktor Ameri~ki Nacionalni Institut za borbu protiv narkomanije

Knjiga "To moè biti i Va{e dete" je namenjena prvenstveno roditeljima i deci, sa ciljem pre-vencije i le~enja bolesti zavisnosti. Naslov knjige u potpunosti odgovara su{tini nastanka i razvojabolesti. Sva~ije dete sutra moè da postane zavisnik, bolest ne bira, a izazovi sa kojima se dana{njadeca suo~avaju podrazumevaju i droge.

Knjiga je edukativni ud`benik od 423. strane, koji sadrì ispovesti le~enih zavisnika, zatim sva savremena nau~na saznanja vezana za droge i bolest zavisnosti, kao i ilustracije i slike koje ova saz-nanja potvr|uju.

Na nastanak bolesti se moè uticati, odnosno, ona se moè spre~iti. To se moè posti}i jedino profesionalnom i ispravnom edukacijom dece i njihovih roditelja. Samo ispravan stav deteta prema drogama, koji je formiran unutar porodice, daje detetu snagu da u presudnom trenutku kaè Nedrogama.

Ovo je zna~ajna knjiga i preporu~ujem je svim roditeljima, zdravstvenim profesionalcima,politi~arima, nau~nicima, |acima i studentima.

CALL CENTAR

SPECIJALNE BOLNICE ZA BOLESTI ZAVISNOSTI

Telefonsko savetovali{te za decu i roditelje

Savetovali{te vode uspe{no le~eni pacijenti Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti,Miklo{i}eva ulica br. 9, Beograd

Telefon +381 11 744 62 37

Savetovali{te vode roditelji uspe{no le~enih pacijenata Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, Miklo{i}eva ulica br. 9, Beograd

Telefon +381 11 644 39 68

Savetovali{te vode stru~njaci Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, Miklo{i}eva ulica br. 9, Beograd

Telefon +381 11 744 62 38

Na ovim telefonima moète dobiti informacije o svim drogama koje postoje, zatim sve informacije o nastanku i razvoju bolesti

zavisnosti i na~inu prepoznavanja njenih simptoma (dijagnostika), kao i informacije koje su bitne za spre~avanje njenog nastanka (prevencija).

Na ovim telefonima tako|e moète dobiti informacije o na~inu le~enja bolesti zavisnosti i vrstama programa le~enja koje uspe{no primenjuje Specijalna bolnica za bolesti

zavisnosti u Beogradu., Novom Sadu i Ni{u

+381 11 744 62 37 +381 21 419 122 +381 18 565 444 +381 11 744 62 38 +381 21 641 16 65 +381 18 574 542

http://www.spec-clinic.org e-mail: [email protected]

K R I L A N A D E

“Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti“

Who dares, wins!

Stalni stru~ni tim Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti broji 25 visoko obrazovanih i usko specijalizovanih stru~njaka me|u kojima su ~etiri psihijatra, ~etiri psihologa, ~etiri specijalna pedagoga,~etiri socijalna radnika, jedan anesteziolog, dva lekara na specijalizaciji iz psihijatrije i {est lekara op{temedicine. Saradnici bolnice su i dva profesora psihijatrije, jedan profesor hirurgije i jedan specijalista urgentne mediicne, sa posebnom ulogom u nadzoru, evaluaciji rada bolnice i usmeravanjuistraìvanja i stru~nih usavr{avanja.

Mi smo, kao institucija, u potpunosti sposobni da primenimo sve principe koji karakteri{u efikasneprograme le~enja zavisnosti i njihovu implementaciju. Nau~no potkrepljeni pristup le~enju zavisnostiod droga i alkohola, koji primenjujemo je uvek prilago|en uzrastu, polu, etni~koj pripadnosti i kulturipojedinca. Tokom trajanja programa vr{i se stalno pode{avanje tretmana, intervencija i usluga premaspecifi~nim problemima i potrebama svakog pojedinca.

Program le~enja Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti nudi kombinaciju terapija i usluga koje sukreirane individualno kako bi udovoljili potrebama svakog pacijenta pojedina~no. Medicinski deo programa obuhvata edukaciju, savetovanje, kognitivno-bihejvioralnu psihoterapiju i lekove, odnosnokombinaciju ovih terapija. Za sve pacijente je obezbe|en kontinuiran i briàn pristup koji dajenajbolje rezultate, uz porodi~nu terapiju, edukaciju roditelja, profesionalnu rehabilitaciju te socijalne ipravne usluge.

Na{ program le~enja obuhvata mnoge komponente, a svaka od njih usmerena je na poseban aspektbolesti i njenih posledica.

Beograd Novi Sad Ni{ Ul. Miklo{i}eva br. 9 Ul. Pere Popadi}a br. 33 Ul. Branka ]opi}a br. 15

Telefoni +381 11 744 62 37 +381 21 419 122 +381 18 565 444 +381 11 744 62 38 +381 21 641 16 65 +381 18 574 542 Fax+381 11 744 62 39 +381 21 641 19 62 +381 18 574 592

http://www.spec-clinic.org e-mail: [email protected]

Casopis-To Moze Biti i Vase Dete

Documents