CARSTVO GLJIV A

UČENIK: Una Pejanović

Gljive spadaju u najrasprostranije žive organizme na Zemlji.Smatra se da ih ima između 70.000 i 100.000 tzv. nižih i viših vrsta gljiva .

Predpostavlja se da svaku od 500.000 viših biljnih vrsta prati jedna do dve vrste gljiva.

Nauka o gljivama-mikologija (od grčkog myko-sampinjon, gljiva logos –nauka) prošla je dug razvojni put.Njenim rodonačelnikom smatra se grčki filozof Aristotel,koji je dao prve opise gljiva.

Gljive su neobičan, raznovrstan i nedovoljno proučen svet.

Najveći broj ovih vrsta živi na kopnu,dok znatno manji broj nastanjuje slatke i slane vode.

Ne vrše osnovnu funkciju biljaka (fotosintezu ) jer ne poseduju hlorofila, a ne kreću se i ne razmnožavaju polno poput životinja , te predstavljaju carstvo za sebe.

Dakle, gljive su organizmi koji imaju neke osobine biljaka i neke osobine životinja, a nisu ni biljke ni životinje.

Carstvo gljiva obuhvata: plesni (buđi),kvasce i pečurke.

1.BuđiBuđi ili plesni su višećelijske gljivice koje se mogu

videti na hlebu, siru, limunu ili nekim drugim namirnicama.

Telo plesni se zove micelijum.Micelijum se sastoji od izduženih ćelija koje se zovu

hife.Iz micelijuma se naviše izdižu končići sa crnim

lopticama na vrhovima.To su sporangije.U sporangijama nastaju spore koje služe za bespolno

razmnožavanje.

Sir Alexander Fleming (Lochfield kod Darvela, 1881. - 1955.u Londonu), škotski biolog.

Otkrio je antibiotsku supstancu lisozim i izolirao je antibiotik penicilin iz gljivice Penicillium notatum, za šta je dobio 1945. godine Nobelovu nagradu.

Lek penicilin se dobija iz penicilijuma, gljivice koja pripada plesnima.

2.KvasciGljivama pripadaju i kvasci.Kvasci su jednoćelijske

gljivice.Razmnožavaju se bespolno, pupljunjem i sporama.Tako nastaju gasovi koji testo čine šupljikavim.

Pekarski kvasacPekarski kvasac predstavlja tehnički čistu kulturu kvasca Saccharomyces cerevisiae čiji je mikroskopski izgled prikazan na slici

Izgled ćelija Saccharomyces cerevisiae pod mikroskopom

Ludara

Šampinjoni

Međutim, postoje i pečurke koje su otrovne i nipošto se ne smeju koristiti u ishrani.

Otrovne pečurke su : panterovka, muhara, debelonoga gljiva, ludara, bljuvara, zelena pupavka i dr.

Amanita muharaNajmagičnija gljiva na svetu.

Panterova muhara