Bumbari (Bombus sp.) Biologija domestifikacija i primenacoloss.bio.bg.ac.rs/nastava/bsc/BiologijaPcela/BPP_2012_seminarski/... · Bumbari (Bombus sp.) Biologija domestifikacija i

Bumbari (Bombus sp.)

Biologija domestifikacija i primena

Seminarski rad

Studenti:

Denid Filip b440/2010

Markovid Željko b437/2010

Mentor:

Prof. dr Ljubiša Stanisavljevid

2

Sadržaj

1. Uvod..............................................................................................4

2. Biologija.........................................................................................5

2.1. Anatomija i morfologija...........................................................5

2.1.1. Morfologija.......................................................................5

2.1.2. Anatomija.........................................................................6

2.2. Stanište....................................................................................7

2.3. Košnice bumbara.....................................................................8

2.4. Ciklus kolonije..........................................................................9

2.5. Ishrana...................................................................................10

3. Domestifikacija I primena…………............................................……..11

3.1. Uvod u domestifikaciju………............................................……..11

3.2. Rani pokušaji uzgoja….............................................................11

3.3. Tehnologija uzgoja u laboratoriji.............................................12

3

3.4. Počeci komercijalne primene bumbara u poljoprivredi...........14

3.5 Problemi na startu komercijalnog uzgoja.................................15

3.6. Međunarodni aspekti.............................................................16

3.7. Izgled košnice,primena, uspeh oprašivanja bumbara..............17

4.Zaključak.......................................................................................18

5. Literatura......................................................................................19

4

1. Uvod

Klasifikacija bumbara:

Phylum: Arthropoda

Classis: Insecta

Ordo: Hymenoptera

Division: Aculeata

Familia: Apidae

Subfamilia: Bombinae

Genus: Bombus sp.

Do sada je nauci poznato preko 250 vrsta bumbara od kojih se vedina nalazi na

severnoj hemisferi,naročito u Severnoj Americi, gde su njihove populacije

najbrojnije.

5

2. Biologija

2.1. Anatomija i morfologija

Slika 1. Adult bumbara

2.1.1. Morfologija

Kao i kod svih drugih insekata, telo bumbara se sastoji iz glave (caput), grudi (thorax), i trbuha

(abdomen) (slika 1.) . Glava i abdomen se sastoje iz 6 a grudi od 4 segmenta. Poslednji segment

nastaje stratanjem prvog abdominalnog segmenta (propodeum) za toraks, ova pojava se javlja

samo kod pripadnika podreda apocrita. Na glavi imaju par složenih očiju, tri ocele i jedan par

antena postavljenih između očiju. Antene su građene od osnovnog članka (scapus), na koji se

nastavlja drška (pedicellus) i višečlani bič (flagellum). Na pedicellus-u se nalazi Džonstonov organ

koji predstavlja čulo za prijem zvučnih signala i strujanje vazduha. Kao i vedina hymenoptera

bumbari se odlikuju usnim aparatom za srkanje. Mandibule su dobro razvijene, maksile I i

6

labijum (donja usna nastala srastanjem maksila II) su izduženi i obrazuju cevastu strukturu

kojom se srče nektar. (Brajkovid i Durčid, 2008.)

Svaki segment toraksa nosi po jedan par ekstremiteta koji se sastoje iz 5 segmenata: 1. Kuk

(coxa) 2. Butni valjak (trochanter) 3. But (Femur) 4. Golen (tibia) 5. Stopalo (tarsus). Bubbari na

tibijama tredeg para nogu imaju polenove kesice (korbikule) u kojima transportuju polen od

cveta do gnezda. Na drugom i tredem grudnom segmentu nalazi se po par opnastih krila, koja u

letu formiraju jedinstvenu letnu površinu. To je postignuto zahvaljujudi sistemu kukica (hamuli)

na prednjoj ivici zadnjih krila.

Bumbari na abdomenu imaju razvijenu žaoku koja u stvari predstavlja legalicu koja je kod

aculeata izgubila svoju ulogu u polaganju jaja i služi samo za napad/odbranu.

2.1.2. Anatomija

Telesni zid bumbara je grđen od jednoslojnog epidermisa koji spolja luči kutikulu složene građe.

Osnovu kutikule čini hitin. Spoljašnji deo kutikule čini epikutikula koja se sastoji iz više

podslojeva: Cementni, voštani, polifenolni, kutikulinski. Od posebnog značaja je voštani sloj koji

sprečava odavanje vode iz tela. Ispod epikutikule nalazi se prokutikula izgrađena od spoljašnje

egzokutikule i unutrašnje endokutikule. Na telesnom zidu celom površinom tela se javlja veliki

broj dlačica na kojima se skupljaju polenova zrna. Muskulatura je poprečno prugasta, posebno

dobro razvijena u glavi i toraksu. Respiratorni sistem je prestavljen sistemom trahejnih cevi koje

se u spoljašnju sredinu otvaraju stigmama. Kod bumbara kao i kod vedine Hymenoptera na

trahejnim stablima se diferenciraju vazdušne kese koje služe kao rezervoari kiseonika i

omogudavaju dugo letenje. (Brajkovid i Durčid, 2008.)

Transportni sistem je otvorenog tipa i hemolimfa se uglavnom krede kroz sinuse i lakune.

Osnovu sistema čini cevasto srce mezodermalnog porekla koje se nalazi u abdomenu. Cirkulacija

hemolimfe se odvija na slededi način. Kontrakcijama kružne muskulature srce potiskuje

hemolimfu u aortu iz koje se razliva u lakune glave. Iz glave hemolimfa prelazi u grudi,

7

ektremitete i krila. Potom hemolimfa prelazi u abdomen i razliva se u perineuralni sinus, iz njega

u perivisceralni odakle prelazi u perikardijalni sinus čime se tok hemolimfe zatvara. Glavni

ekskretorni organi su malpigijevi sudovi koji se nalaze na granici srednjeg i zadnjeg creva.

Čula su, kao i kod svih drugih insekata generalno dobro razvijena. Bumbari imaju jako dobro

razvijena čula za percepciju toplote koja su smeštena na antenama. Na glavi imaju tri ocele koje

registruju smenu dana i nodi (svetloszi i tame). Složene oči su izgrađene iz velikog broja

omatidija (7000 u svakom oku). Bumbari imaju razvijene otrovne žlezde ali otrov je slabog

intenziteta.

Polni dimorfizam je izgražen u maloj meri matica je nešto krupnija od trutova i radilica. Razlika

između trutova i radilica je u tome što trutovi imaju mogo svetlije dlake, toliko da su gotovo

sivo-crni. Ono što čini bumbare primitivnim socijalnim insektima je to što njihove radilice imaju

aktivan polni sistem, ali pošto one nisu oplođene mogu da polažu samo haploidna jaja iz kojih se

razvijaju mužjaci. Bumbari su holometabolni insekti. Njihove larve su apodne i hrane se polenom

i nektarom koji za njih skupljaju u početku matica a kasnije radilice. Larve se lutkavaju u istoj

deliji u okviru košnice u kojoj žive kao larve. Lutka bumbara su, ako i kod velike vedine

opnokrilaca slobodne (pupa libera). (Brajkovid i Durčid, 2008.)

Životni ciklus bumbara se odlikuje obligatornom dijapauzom na stadijumu adulta u koju pred

početak zime ulaze oplođene ženke koje de na prolede da osnuju novu koloniju. Bumbari se

smatraju polusocijalnim insektima iz više razloga. Pre svega zato što njihova društva ne opstaju

preko zime- svakog proleda se stvaraju nove kolonije, ali i zato što u okviru jedne kolonije postoji

reproduktivna kompeticija između radilica i matice.

2.2. Stanište

Najvedi broj vrsta živi na vedim nadmorskim visinama, mada postoji i nekoloko nizijskih, tropskih

vrsta. Ogromna vedina vrsta bumbara živi na severnoj hemisferi, posebno u Severnoj americi

(Kanada). Vrste Bombus polaris i Bombus alpinis žive u izuzetno hladnim staništima na kojima se

ne mogu nadi drugi opnokrilci. B.polaris živi na ostrvima krajnjeg severa Kanade i i nijedna druga

8

vrsta socijalnih/ polusocijalnih insekata nije nađena severnije od nje. Jedan od razloga za to je i

činjenica da ovi bumbari u određenoj meri mogu da regulišu svoju telesnu temperaturu

drhtanjem i heterotermijom. (http://en.wikipedia.org/wiki/Bumblebee)

2.3. Košnice bumbara

Gotovo sve vrste bumbara formiraju jednogodišnje kolonije. Postoji više razloga zbog kojih

kolonije ne mogu da opstanu duže. Košnica je mala jer je matica u prolede sama gradi, kolonija

na vrhuncu retko prelazi brojku od 50-60 odraslih jedinki. (Slika 2.) Najpogodnija mesta za

pravljenje košnica su podzemni tuneli koje su napravile druge životinje. Bumbari nekad

postavljaju involukrum preko košnice radi zaštite i izolacije. Neke tropske vrste ostaju u istoj

košnici nekoliko godina i njihove kolonije mogu da postanu jako brojne ako veličina košnice to

dozvoljava. U umerenom klimatu poslednja letnja generacija sadrži veliki broj matica koje

prezimljuju na skrovitim mestima. Životni vek matica je do jedne godine osim kod nekih tropskih

vrsta šije matice mogu da žive i po nekoliko godina. (http://en.wikipedia.org/wiki/Bumblebee)

Slika 2. Košnica bumbara

9

2.4. Ciklus kolonije

Košnice bumbara grade matice koje su u dijapauzi provele zimu (u umerenom klimatu). Nakon

dijapauze matice prvo skupljaju polen i nektar i traže pogodno mesto za gnežđenje. Mesta na

kojima se izgrađuje kolonija variraju od vrste do vrste, neke prave košnice u rupama u zemlji,

meke u busenju trave ili direktno na zemlji. Kada matice odabere najpogodnije mesto za

košnicu, ona krede da pravi vošrane delije u koje polažu jaja. Sa razvidem jaja u larve delije se

šire i grade grumen zaobljenig delija .

Larvama su za razvide potrebni polen zbog proteina i nektar zbog ugljenih hidrata. Odrasle

jedinke hrane larve nektarom tako što buše malu rupu na deliji kroz koju ubacuju nektar tako što

ga povradaju iz svog mednog želudca. Ishrana polenom se može vršiti na dva načina:

1. Odrasle jedinke prave grumen polena koji postavljaju u

unutrašnjost delije tako da larva može sama da se hrani.

2. Polen se skladišti u voštanim delijama izvan delija larvi i ishrana se

odvija isto kao i ishrana nektarom.

Odrasle jedinke bumbara ne poseduju mogudnost direktnog međusobnog transfera polena i

nektara. Uz ispravnu negu larve napreduju kroz 4 stadijuma u kojima rastu. Na kraju četvrtog

stadijuma larva gradi svileni omotač (čauru) i postaje lutka u istoj deliji u kojoj je provela larvalni

stupanj čime ta delija postaje lutkarna. Nakon stadijuma lutke mladi adulti izlaze iz delije tako što

izgrizaju zid čaure. Maldi bumbari još uvek nemaju izraženu pigmentaciju dlake (dlake su sivo-

bele boje) i ne napuštaju košnicu prvih 24 sata adultnog života. Ceo proces razvida od jajeta do

adulta ni kod jedne vrste ne traje duže od pet nedelja. (http://en.wikipedia.org/wiki/Bumblebee)

Nakon sazrevanja prve ili druge generacije radilica matica prestaje da skuplja polen i koncentriše

se na polaganje jaja i brigu o larvama. Kolonija neprekidno raste i u jednom trenutku počede da

se pojavljuju mužjaci i nove matice. Trenutak u kome ovo počinje da se dešava varira od vrste do

vrste i u velikoj meri zavisi od dostupnosti resursa i faktora sredine. Za razliku od radilica

naprednijih socijalnih insekata radilice bumbara nisu fizički sterilne i mogu da polažu haploidna

10

jaja koja se razvijaju u mužjake. Samo oplođene matice polažu diploidna jaja iz kojih nastaju

radilice i nove matice.

Dok je kolonija još mlada matica primenom fizičke sile i feromonima ne dozvoljava radilicama da

polažu jaja. Matica je majka prvoj generaciji mužjaka. Vremenom, kako matica gubi sposobnosta

da ih zaustavi radilice uspevaju da polože svoja jaja. Reproduktivna kompeticija između radilica i

matice predstavlja još jedan razlog zašto se bumbari smatraju polu-socijalnim insektima. Nakon

sazrevanja mladi mužjaci i kraljice napuštaju košnicu. Deo mužjaka radilice moraju na silu da

izbace. Izvan kolonije mužjaci i kraljice se hrane nektarom i polenom a nodi provode na

cvetovima ili u zemlji. Posle parenja matice traže pogodnu lokaciju na kojoj de u dijapauzi

provesti zimu. (http://en.wikipedia.org/wiki/Bombus_terrestris)

2.5. Ishrana

Radijus u skupljanju hrane je 1-2 km od kolonije. Bumbari imaju naviku da poseduju iste cvetove

dok god u njima ima polena i nektara. Bumbari koriste boju i raspored cvetnih delova da bi

prepoznali cvet sa kog mogu da uzmu nektar. Pod dolasku na cvet jedinka “srče“ nektar svojim

usnim aparatom i skladišti ga u mednom želudcu. Mnoge vrste odlikuje ponašanje poznato kao

„krađa nektara“- Umesto normalnog srkanja nektara ovi bumbari buše rupu kroz osnovu

kruničnih listida tako da uzimaju isključivo polen izbegavajudi kontakt sa anterama. Ove vrste

uzimaju polen od drugih vrsta cvetova koje normalno poseduju.

Bumbari skidaju polen sa cvetova namerno ili slučajno. Slučajno, kada bumbar dok skuplja

nektar dođe u kontakt sa anterama iz kojih ispadaju polenova zrna, lepe se za dlake na

bumbarovom telu i on ih zatim skuplja i skladišti u korbikulama. Ako je polen čvrsto pričvršden

za antere bumbari koristedi mišide koji pokredu krila tresu cvet kako bi polenova zrna ispala

(Buzz polination) . Ova pojava se javlja i kod nekih vrsta solitarnih pčela. To je način na koji

bumbari namerno skupljaju polen. (http://en.wikipedia.org/wiki/Bumblebee)

Kod nekih vrsta kada bumbar jednom poseti cvet na njemu ostavlja feromeone koji imaju ulogu

u sprečavanju drugih bumbara da posete taj cvet

11

Kada skupe dovoljno nektara i polena vradaju se u gnezdo gde ga koriste za ishranu larvi ili ga

skladište u delijama za skladištenje Skladišta bumbara su relativno mala i oni su jako osetljivi na

nedostatak hrane u staništu. (http://en.wikipedia.org/wiki/Bumblebee)

.

3. Domestifikacija i primena

3.1. Uvod u domestifikaciju

U diskusijama o održivom razvoju se kaže da u prirodi po postoji još mnogo vrsta koje su

izuzetno važne i potencijalno veoma korisne za čovečanstvo. Njihova upotreba je profitabilna

samo se čeka da otkrije njihov značaj kao i kako i način uzgoja. Na primer postoji preko 20000

vrsta pčela od kojih svaka ima učešde u opršivanju,jer se svaka vrsta specijalizovala za određene

vrste biljaka po svojim morfološkim karakteristikama.

U poljoprivrdi ovakava različitost nema nikavu ulogu. Osim nekoliko vrsta pčela,ostale nismo

kultivisali pa njihova gnezda nisu zaštidena i oprašivanje takivim divljim vrstama se koristi u

poljoprivredi sve dok je oprašivanje zadovoljavajude. U suprotnom se donosi u vodnjak novi

oprašivač najčešde medonosna pčela i tako se rešava problam oprašivanja. A pitanje zašto je

oprašivanje nije bilo uspešno sa divljim pčelama je nevažno.

Bududnost upotrebe novih nama još nepoznatih oprašivača zavisi od razvoja metoda kojim se

proizvodi dovoljna količina oprašivača.Vreme potrebno za razvoj je potcenjen. Osim toga uzgoj

je samo jedan deo u putu ka uspešnom korišdenju. U daljem tekstu du opisati domestifikaciju i

primenu bumbara, koji je posta značajan oprašivač u plastenicima i staklenicima Holandije i

Belgijie još od 1988.(Velthuis ,2002.)

3.2. Rani pokušaji uzgoja

Prva znanja o uzgoju bumbara obavezno uključuje hobiste koji su svoje vreme posvetili

posmatranju prirode. Jedna od prvih osoba koja se bavila uzgojom bumbara bio je F.W.L. Salden.

12

On je prikupljao kolonije ili usamljene kraljice posle zimskog sna,koje je zatim stavljao u kutije

različitog izgleda. On je primetio da interakacija među maticama ili radnika koji su u kutiji

zajedno sa kraljicom pre nego što je ona počela sa polaganjem jaja, povedava njenu uspešnost.

Оn је koristio radnike vrste koje zasnivaju kolonije u rano prolede da bi stimulisao kraljice vrsta

bumara koje svoju hibernaciju završavaju kasnije tokom sezone.On smatra da su glavin problemi

za domestifikaciju bumbara kontrola njihovog parenja i hibernacije.( Salden,1912)

Saldenova saznanja bila su pradenja od drugih naučnika koji su bili zaintersovani za ovu oblast.

Među njima su bili HH. von Hagen i E. von Hagen koji su opisali njihovo tridestogodinje iskustvo

u uzgoju više od 15 bumbara iz centralne Evrope.(HH. von Hagen,1975.;E. von Hagen,1986.)

Kratak rezime vezan za ranije primenjene studije o bumbaru dao je Bornous (Bornus,1975.); kao

i Free i Butler(Free i Butler ,1959.) koji pominju ranije eksperimente selekcije. Deo tih studija bio

je o dimenzijama i izgledu,sadržaju i lokalitetu gnezda,kao i o postavljanju kutija na terenu koje

su privlačile mlade kraljice koje su tržile pogodno gnezdo.

Velika studija za istaživanje bumbara billa je u Poljskom istraživačkom centru u Pulavi.Ovde su

kavezi parcele od 1m2 u kojima se nalaze kutije sa gnezdima. U svakom kavezu se nalazio

Lamium album koji je bio u cvetu i to je bila hrana za različite vrste bumbara. U prolede kada je

dan pogodan, mlade kraljice raznih vrsta bumbara koje su tek izašle iz hibernacije bile su

uhvadene i smeštene u kaveze. Prisustvo hrane u izobilju i pažljivo odabrno gnezdo za različite

vrste, što je omogudilo uzgoj .Metoda je bila uspešna ali veoma zahtevna.U ovom slučaju sve

kolonije su trebale da oprašuju lucerku i crvenu detelinu,ali je veliki problem bio da se

sinhronizuje proizvodnja zrelih kolonija sa periodom cvetanja ovih biljaka.(Bilinski,1976.)

3.3. Tеhnоlоgiја uzgoja u labaratoriji

Slededi korak u uzgојu buмbаra je njegov uzgoj u laboratorijskim uslovima, којi

uključuje i razvoj odgovarajudih metoda hranjenja. То је bilo nајuspеšniјe kod vrsta koje su

skladištile polen као štо su B. tеrrеsтris, B. lucоruм, B. hipnоrum, kao i kod nekih vrste sa

Američkog kontinenta.

13

Polen je uziman iz kolonija medonosnih pčela, koristedi zamke koje su postavljane na ulasku u

košnicu što bi se pokazalo odličnim pod uslovom da nije bio suv (Ribeiro i dr. 1996.).

Polen se čuvao u frižideru i davao se u malim količinama a da pri tom ne izgubi hranjljivu

vrednost. Šeder i voda u koncetraciji 50 % su se pokazali odlično kao zamena za nektar.

Međutim u laboratorijskim uslovima kraljica treba da bude stmulisana da bi uzgoj bio mogud.

Vrste koje u prirodnim uslovima počinju razmnožavanje na ambijentalnoj temperturi,

karaktristične za rano prolede,treba da budu smeštene u sobe sa temperaturom od 28 stepeni

celziusa i pored toga potrebno je da se stavljaju u parvima.

Današnje tehnike su razvijene ili u kombinaciji ili od strane P.F. Roseler . On je razvio tehniku

kojom su kraljice pare. U početku, kad je kraljica u odgovarajudem uzrastu on ih je puštao da

lete sa nekoliko trutova u svojoj sobi za uzgoj. Posle parenja stavio je svaku kraljicu u bočicu,

zajedno sa filter papirom, nakon čega ih je stavljao u frižider na temperaturu od 5 stepeni

celzuisa, da bi simulirao uslove hibernacije.( Roseler,1985.)

Za razliku od njih Ptaček koristi radilice medonosnih pčela da bi stimuliso polaganje jaja. Ptaček

takođe prati Zapletala koji daje parče sada kraljici, on je takođe ponudio šeder kao rešenje za

ishranu(Zapletala,1961.) . Ptaček je primetio da su matice bile uznemirene kada su bile same u

sadu,ali su postajale mirnije u pratnji radilica medonosne pčele. Kao posledica toga on je

započeo uzgoj. Pošto kraljica nastaje rano u prolede, pčele radilice su lakše dostupne nego

radnici bumbara ,što ovaj metod čini primamljivijim za uzgoj. Štaviše ako se dve kraljice

bumbara nađu u istoj prostoriji one de vremenom postati agresivnije jedna prema drugoj pa to

za posledicu ima smrt jedne jedinke. Pa je zbog toga u prednosti uzgoj sa pčelama radilicama.(

Ptaček,1990.)

Drugo važno otkride Roselera je da obavezan period hibernacije može biti zaobiđen tako što se

kraljici posle parenja daje CO2 koji indukuje narkozu. Metod je bio prihvaden u komercijalnom

uzgoju koji je posle toga usledio.( Roseler,1979.)

14

Ali je mnogi naučni su pokušali da proizvodu prirodnu hibernacija.Zapatela je pokušao je stavio

uparene kraljice u kutiju koja je delimično bila ispunjena rastresitim i vlažnim tresetom.(

Zapatela,1961.) Ptaček je pokušao da imitira prirodnu hibernaciju tako što je izbušio komad

drveta pa je u te rupe stavljao kraljice koje su deaktivirane niskom temperaturom.(V.

Ptaček,1990.) Pouvare je ponudio kraljici let u stakleniku u kome je bilo puno treseta i prašine,

da bi kraljica u tome iskopala sklonište. U prirodnim uslovima kraljica traži skrovište samo

nekoliko dana posle parenja. Plastične kutije koje služe za parenje su ispunjene sa 10-15

cenimetara treseta u koje se kraljice ukopavaju i postaju neaktivne. Nekoliko dana kasnije kutije

mogu biti prekrivene folijom i mogu biti smeštene u hladnu prostoriju. Dva meseca nakon toga

one mogu da se aktiviraju ali je mogud i duži period hibernacije.( Pouvare,1970.)

Ova tehnika ima nekoliko prednosti u odnosuj na narkozu CO2 . Na prvom mestu kraljica u

prvom i drugom leglu može da daje samo maužjake, pa se investicija u početku ne isplati, jer od

muških jedinki se ne dobija nova kolonija. Ova tehnika može da ima uticaj na dalji razvoj

kolonije. Kao drugo, kraljice koje se drže u hladnoj sobi mogu da se aktiviraju kada je za

proizvođača to najbolje. Potrebno je da se kaže da još nisu poznati svi uslovi hibernacije pa je

smrtnost u hladnoj sobi velika. Smrtnost prirodne hibernacije nije poznata.( Velthuis,2002.)

3.4. Počeci komercijalne primene bumbara u

poljoprivredi

Iako se znalo da su bumbari dobri oprašivači niko nije komercijalno primenio bumbare sve do

1985. kada je Dr. R. de Jonghe, Belgijski veterinar koji se interesovao za taksonomiju bumbara i

iskusan odgajivač bumbara. On je stavio bumbare u staklenik sa paradajzom u južnom delu

Holandije. Njemu su poljoprivrednici verovali što je bilo ključno. Kasnije su bili zadovoljni i on i

proizvođači paradajza jer je kvaliteti paradajza bili veoma dobar i cena koja je bila postignuta na

tržištu je velika i to je trenutak kada su shvatili vrednost oprašivanja insektima. Kasnije je on

osnovao kompaniju za proizvodnju kolonija bumara koja i danas postoji. Od tog trenutka

15

komercijalno korišdenje bumbara je u usponu.Sada se ne koriste samo za paradajz ved i za

mnoge druge kulture koje se gaje u plastenicima i staklenicima.( Velthuis,2002.)

3.5 Problemi na startu komercijalnog uzgoja

Prvi problem: Rapidno povedanje potražnje za kolonijama bumbara dovodi do toga da

komercijalni proizvođači nisu bili u stanju da proizvedu dovoljan broj kolonija. U labaratoriji, gde

se proučavaju razna biološka pitanja o uzgoju kolonija bumbara, nije bio problem ako neka od

kraljica ne napravi koloniju, ali komercijalni proizvođači su se sreli sa tim problemom gde je ta

stopa veoma važna. Svi proizvođači su se trudili da je poboljšaju i ta poboljšanja čuvaju od svojih

protivnika.

Drugi problem je što kolonije bumbara najčešde proizvode mnogo više muških jedinki nego

mladih kraljica ( Duchateau and Velthuis 1988.; Bourke 1997.). Mnoge kolonije ne proizvode

kraljice uopšte, pa ovo prestavlja problem za novu generaciju bumbara. Da bi se to nadoknadilo

najčešde se u južnim delovima Evrope sakupljaju kraljice i to najčešde onih koje proizvode

kolonije u zimu kao što su B. Terrestris. Ovo sakupljanje ima ogromne razmere tako da se

najčešde ova aktivnost zabranjuje. Zašto se ova muško- pristrasna reprodukcija javlja? To se još

ne zna ali novija istraživanja kažu da je to verovatno zbog ekoloških uslova,jer neki ekološki

uslovi favorizuju razvoj jednog pola.

Najčešde su kraljice iz kolonija mnogo slabije nego one koje su skupljene sa polja. Jedno od

objašnjenja je da je ovo efekat inbridieedinga. Zato je započeto istraživanje o inbreedingu koji je

mogao da pokaže da se pol određuje kao i kod mnogih drugih Hymenoptera( Duchateau i

dr.,1994.) odnosno kroz niz alela u lokusu seks i da homozigoti za te gene vode do diploidnih

mužjaka umesto do diploidnih radnilica. Zato treba voditi računa da se u fazi parenja biraju

mužjaci i ženke iz različitih kolonija i samim tim se izbegava inbreeding.Na sredu diploidni

mužijaci nisu fertilni (Duchateau and Mariën, 1995.) i u slučaju da treba da uđu u uzgoj njihov

nizak reproduktivni uspeh de izbrisati njihov uticaj .

16

Sa aspekta očuvanja prirode danas proizvođači najviše mužjaka i kraljica sami proizvode za

budude generacije pa je izbegnut veliki nesporazum oko sakupljanja kraljica na polju.(

Velthuis,2012.)

3.6. Međunarodni aspekti

Uspeh oprašivanja bumbara nije ostala tajna Holandije, ved se veliki broj kolonija izvozi i u

zemlje Evrope i druge delove sveta, što donosi novi problem. U idelnom slučaju svaka bi zemlja

trebalo da proizvede onoliki broj kolonija koliki je potreban pri tom koristedi lokalno

stanovništo .Samim tim bi se izbeglo širenje jedne populacije u druge geografske oblasti.

Populacije na različitim geografskim područijima su verovatno genetski različite pa bi se izbegle

negativne posledice hibridizacije. Takođe premeštanje bumbara može dovesti do napada

parazita i bolesti pošto nove populacije bumbara nisu prilagođenje na nove uslove. Vlada je

strogo stimulisala kompanije da ugојu na lokalnom nivou, kao u Irealu odakle je B. Terrestris

poreklom, u Severnoj Americi vrste sa tog kontinenta B. imptiens i B. occidentalis(za korišdenje

na istočnoj i zapadnoj strani Stenotivih planina). Međutim u Turskoj koja je imala veliki broj

uzgajivača sa velikim brojem ranih kraljica, vladine restrikcije su sprečile revoluciju njihove

industrije paradajza.

Međutim postoji nekolliko razloga zašto proizvodnja na lokalnom nivo nije idealna sa tačke

industrije koja se bavi uzgojem jer su to male oblasti naročito u Evropi. Na prvom mestu je to da

se paprika i pradajz ne uzgajaju tokom cele godine pa bi proizvođači na lokalnom nivo bili

nezaposleni tokom dela godine. Na primer centralna proizvodnja ima neke bolje karakteristike

jer u različitim zemljama je različito vreme opraživanja pa proizvođači imaju ekonomske koristi i

ne sredu se sa nezapožlenošdu tokom dela godine pa uzgajivači mogu da se usavršavaju.

Međunarodno tržište za poljoprivredne proizvode zahteva jednake šanse, i stoga uzgajivači

kojima prirodno nisu dostpni, traže uvoz ovog oprašivača. Ovo je slučaj u Australiji i nekim

latinoameričkim zemljama. U Japanu vlada podstiče uzgoj lokalnih vrsti, ali u međuvremenu

dopušta uvoz B. Terrestris iz Evrope. ( Velthuis,2002.)

17

3.7. Izgled košnice,primena, uspeh oprašivanja

bumbara

Slika 3. Veštačka košnica za bumbare

1. Standardni otvor (ulaz – izlaz );

2. Otvor kroz koji bumbari mogu samo ući;

3. Plasticna košnica;

4. Kartonska kutija sa gornjim poklopcem koji se može otvoriti;

5. mesto ishrane bumbara;

6. Nivo hrane u košnici vidljiv spolja;

7. zalihe hrane;

8. Košnica sa rojem;

9. Polistiren (karton) - izolacioni materijal izmedu plastične kutije sa rojem i kartonske kutije.

Bumbari se najčešće koriste za oprašivanje sledećih kultura:slatka paprika,paradjz,sivi

paradajz,krastavac,dinja,jagoda.

Bumbari ostavljaju posebne marker na poseđenim cvetovima pa se lako prati oprašivanja.Postoje

nekoliko različiti vrsta markera koje ukazuju na uspešnost oprašivanja.Ovo su marrkeri:vrlo

tamni do skoro crni markeri (visoku aktivnost bumbara pa čak i njihovu prekomernu aktivnost jer

18

oni mogu oštetiti tučak),brankasti markeri(odlično oprašivnje),slabo vidljivi markeri(dobro

oprašivanje),nemaju marker svi cvetovi(slabo oprašivanje),nema vidljivih markera. Markeri su

slabije vidljivi za vreme toplijih dana i pri manjoj vlažnosti, nego u danima koji su hladniji i

vlažniji.

Postoje velikih broj faktora koji utiču na ponašnje bumbara i na kvlitet njihovog oprašivanja.To

su sledeći faktori:kvalitet košnice,nedostatak polena(treba proveravati da li cvetovi imaju polena

jel bumbari ne sleću na takve cvetove),korov u plastenicima odnosno njihovi cvetovi mogu biti

priblačnija za bumbar,kvalitet cvetova(jarko žuti cvetovi koji se lako otvaraju,čašični listić 1.5

put duži od čašičnih,stubić je kraći od prašnika,temperarur(utiče omaljujuće na bumbare pa pri

njenom povećanju oni ostaju u košnici),primena pesticide(bumbari su vrlo osetljivi da dejstvo

pesticaida ,prema uticaju na bumbare pesticide se dele na tri grupe;bezopasni za bumbare,toksični

za bumbare,opasni za bumbare pa pri unošenju košnice u plastenik treba voditi računa o

tome),hormone i inhibitori(utiču na proizvodnju polena),CO2(ima omamljujući karakter ),UV

zračenje(ometa orijentaciju bumbara) i fiziologija biljaka(svi poremećaji u fiziologiji mogu imati

uticaj na poremećnju proizvodnju polena).Tkođe pri unošenju košnica moramo paziti na broj

košnica koji zavisi od kulture koja je u plasteniku da bi oprašivanja bilo uspešno(npr. za slatku

paprika to je 1 košnica na 3000 do 5000 m2 .

(www.virginia.rs,4.5.2012.)

4. Zaključak

Bumbari imaju krupno telo prekriveno dlačicama upadljivih boja. Gnezda prave uglavnom u

zemlji gde se razvijaju kolonije od nekoliko desetina jedinki. Gnezda formiraju oplođene ženke

(matice) na proleće. U njima se tokom godine razvija potomstvo u nepravilno formiranom saću.

Bumbari su značajni oprašivači nekih biljaka. Bumbari su izuzetno zahvalni kao komercijalni

oprašivači jer se mnogo bolje snalaze u zatvorenom prostoru za razliku od pčela(efekat

prozora). Takođe umanjuju rad koji bi trebao da uloži proizvođač jer pre pojave bumbara

oprašivanje se obavljalo ručno. Takođe se poboljšava kvalitet ploda.

19

5. Literatura

Brajkovid, M. Durčid, S. (2008) Opšta entomologija, Biološki fakultetUniverziteta u Beogradu, 1-

311

Bornus L. Hummelzuchtversuche haben eine Reiche. Tradition. Bull. Tech. Apicol.

1975; 2: 279-90.

Bourke AFG. Sex ratios in bumblebees. Philosophical Transactions of the Royal Society B

1997; 352: 1921-33.

Duchateau MJ, Hoshiba H, Velthuis HHW. Diploid males in the bumble bee

Bombus terrestris. Entomologia Experimentalis Applicata 1994; 71: 263-9.

Duchateau MJ, Mariën J. Sexual biology of haploid and diploid males in the bumble bee

Bombus terrestris . Insectes Sociaux 1995; 42: 255-66.

Duchateau MJ, Velthuis HHW. Development and reproductive strategies in

Bombus terrestris colonies. Behaviour 1988; 107: 186-207.

Free JB, Butler CG. Bumblebees. London: Collins; 1959.

Pouvreau A. Données ecologiques sur l'hibernation controlée des reines de

bourdons (Hymenoptera, Apoidea, Bombinae, Bombus Latr.). Apidologie 1970; 1: 73-95.

Ptacek V. Trials to rear bumble bees. Acta Horticulturae 1990; 288: 144-8.

Ribeiro MF, Duchateau MJ, Velthuis HHW. Comparison of the effects of two

kinds of commercially available pollen on colony development and queen

production in the bumble bee Bombus terrestris (Hymenoptera, Apidae). Apidologie 1996;

27: 133-44.

Röseler PF. A technique for year-round rearing of Bombus terrestris (Apidae, Bombini)

colonies in captivity. Apidologie 1985; 16: 165-70.

Röseler PF. Hummelzucht für den Erwerbsobstbau? Erwerbsobstbau 1979; 21: 177-8.

Sladen FWL. The humble-bee. London: MacMillan; 1912.

20

Velthuis HHW . 2002 The Historical Background of the Domestication of the Bumble-Bee,

Bombus Terrestris, and its Introduction in Agriculture. IN: Kevan P & Imperatriz Fonseca

VL (eds) - Pollinating Bees - The Conservation Link Between Agriculture and Nature -

Ministry of Environment / Brasília. p.177- 184.

Bilinski M. Chow trzmieli w izolatorach. Pszczelnicze Zeszyty Naukowe 1976; 20: 41-67.

Von Hagen E. Hummeln. Melsungen: Neumann-Neudamm; 1986.

Von Hagen HH. Zur Einbürgerung und Haltung von Hummeln in nistkästen.

Praxis der Naturwissenshafte; 1975.

Zapletal F. Über die domestikation der Hummeln. Arch. Geflügelz. Kleintierkde 1961; 10:

256-62.

Sajtovi:

-http://en.wikipedia.org/wiki/Bumblebee

-http://en.wikipedia.org/wiki/Bombus_terrestris

-www.google.com

- www.sciencephoto.com

21