BROSURA

UPOZNAVANJE I UVAAVANJE KULTURNIH RAZLIKA

ISTRAIVANJEISTORIJE

DETINJSTVA

Ruica Rosandi

Projekat finansiraju Evropska komisija u okviru Evropske inicijative za demokratiju i ljudska prava i Cooperazione Internazionale - COOPI

Ovaj dokument je stvoren uz finansijsku pomo Evropske unije. Sadraj ovog dokumenta je potpuna odgovornost COOPI-a i Centar za mir i razvoj demokratije i nikako ne odraava stav Evropske unije.

Dr. Ruica Rosandi

ISTRAIVANJE ISTORIJE DETINJSTVAUpoznavanje i uvaavanje kulturnih razlika

Centar za mir i razvoj demokratijeBeograd, 2006.

Izdava

CENTAR ZA MIR I RAZVOJ DEMOKRATIJE

Za izdavaa

Vesna Pei

Dizajn i priprema za tampu

Maja Aleksi [email protected]

Tira 1500 primeraka

tampa

ATENEUM, Beograd

Dr. Ruica Rosandi

ISTRAIVANJE ISTORIJE DETINJSTVA

Upoznavanje i uvaavanje kulturnih razlika

O projektu................................................................6

Program UDI/EUROCLIO - Seminari za nastavnike..........8

Istraivaki radovi uenika - kolske izlobe.................13

SADRAJ

U leto 2002. godine gospoica Samuela Michilini je posetila na Centar za mir i razvoj demokratije (u daljem tekstu, skraeno, Centar) i u ime organizacije Cooperazione Internazionale (COOPI), iz Italije, ponudila je saradnju na akcionom projektu koji bi se bavio pojavom ksenofobije mladih iz multietnikih sredina u Srbiji. Veoma zainteresovana za tu problematiku, ponudila sam da Centar realizuje dva programa: istraivaki rad mladih u oblasti istorije detinjstva i dramsko uobliavanje tema koje mladi vezuju za meuetnike odnose. Gospoa Ljubica Beljanski i njeno kreativno korienje drame u obrazovanju (CEDEUM program) podstakli su me na razmiljanje o drugom programu. Neposredna inspiracija za prvi program bila je knjiga Dubravke Stojanovi i Milana Ristovia, Detinjstvo u prolosti: 19. i 20.

vek. Znatno ranije se pojavila Arijesova Istorija detinjstva2, ali knjiga Dubravke Stojanovi i Milana Ristovia bavila se istorijom detinjstva u naim krajevima. Ona je sadrala niz priloga o tome po emu su se u prolosti razlikovala deca u selima i gradovima, kakvo mesto su deca imala u porodici, kakve su u prolosti bile deje igre, o deci u koli, o deci u ratu, deci-herojima, deci-radnicima, o zdravstvenoj zatiti dece Toliko toga smo iz istorije nauili o dravama, kraljevima, ratovima u prolosti, a gotovo nita o tome kako su u razliitim istorijskim

Milan Ristovi i Dubravka Stojanovi (ur.), Detinjstvo u prolosti: 19. i 20. vek. Pomoni nastavni materijal.Beograd:Udruenje za drutvenu istoriju, 2001.

Aries Phillipe, Centuries of Childhood, A Social History of Family Life, New York,Knopf,1962

6

razdobljima ivela deca, iako iz naina na koje su podizana deca u prolosti moe mnogo da se naui i o samom drutvu u kojem su odrastala i o slinostima i razlikama meu pojedinim drutvenim zajednicama. Udruenje za drutvenu istoriju, UDI-EUROCLIO (u daljem tekstu, skraeno, Udruenje), prvo je kod nas poelo da se bavi istraivanjem drutvene istorije i istorije detinjstva. Njihova ambicija je bila ne samo da ukljue drutvenu istoriju u kolski program, ve da upute i ukljue same uenike u istorijska istraivanja. Pristup oba ova programa potpuno je odgovarao radu na pojavama ksenofobije mladih. Oba podrazumevaju aktiviranje mladih, njihovo istraivanje i voeno dolaenje do potrebnih uvida o odnosima meu razliitim kulturama, to su sve pretpostavke plodotvornog rada na pojavama ksenofobije. Ovde emo izloiti rezultate prvog programa, koji smo nazvali Istraivanje istorije detinjstva. Oekivali smo da e kroz ovaj program uenici moi: Da aktivno istrauju, uz struno usmeravanje nastavnika, istoriju detinjstva svog kraja u kome ive pripadnici razliitih kultura. Kroz razmenu tako prikupljenih slika i dokumenata o istoriji detinjstva u svojoj (multietnikoj) sredini moi e bolje da razumeju kulturne razlike i slinosti ispoljene u nainu odgajanja i odrastanja dece. Zahvaljujui ostvarenim rezultatima sopstvenih istraivanja moi e da bolje razumeju promenljivost pojedinih oblika drutvenog ivota, odnosno, da mnogi aspekti njihovog sadanjeg

ivota, koji im mogu izgledati nepromenljivi, normalni i dati, uveliko zavise od drutvenih i istorijskih promena u zajednici u kojoj ive i da su esto rezultat globalnih procesa a ne samo lokalnih dogaaja. Konano, bie u prilici da aktivno uestvuju u procesu stvaranja znanja i da naue kako se prikuplja i analizira istorijska graa.

Realizacija COOPI projekta3 i dela aktivnosti koje je preuzeo Centar, otpoela je 2003. godine. Sa Udruenjem za drutvenu istoriju dogovorili smo da njihov Vodi kroz istorijsko istraivanje i program obuke nastavnika istorije za ulogu mentora uenikih istraivanja budu osnova programa Istraivanje istorije detinjstva. Mi smo njihov program dopunili projektnim aktivnostima vezanim za organizaciju kolskih izlobi posveenih istoriji detinjstva.Realizacijom programa rukovodila je Dr Ruica Rosandi, uz asistenciju Jelene Mihailovi, saradnice Centra. Obuku nastavnika su koncipirali i realizovali Dr Goran Miloradovi i Jelena Popovi, a organizaciju kolskih izlobi ore Abramovi i Tanja Bjelanovi. Ueniki istraivaki rad pisanje eseja i prikupljanje istorijskih artefakata za kolske izlobe velikim delom je obavljen uz zalaganje njihovih nastavnika i profesora.

Makro projekat nosi naslov Promocija pozitivnih multietnikih odnosa prema izgradnji mira, razvoju i integraciji u multietnikim regionima Zapadne, Cen-tralne i Jugoistone Srbije. Projekat finansira Evropska unija. Pored Centra, u njegovoj realizaciji uestvuju Forum za etnike odnose i Grupa MOST, iz Beograda, i Dobro drvo iz Knjaevca.

7

Ovaj program ima za cilj da nastavnike obui metodama korienja istorijskih izvora u nastavi i da ih ohrabi da kod uenika razvijaju kritiku istorijsku svest. Takoe, program ima za cilj da podstakne meusobnu saradnju i razmenu iskustava meu nastavnicima. Oekuje se da, kroz afirmaciju drutvene i kulturne istorije, ovaj program doprinese unapreivanju i obogaivanju nastavne prakse i ukljuivanju takvog pristupa u redovnu nastavu istorije.

Karakteristine teme. U skladu sa osnovnom idejom programa najvie panje se posveuje metodologiji istorijskog istraivanja i radu sa istorijskim izvorima. S obzirom na uzrast uenika i njihove sposobnosti kao i na orijentaciju na teme iz drutvene i kulturne istorije savremenog doba, radi se na: - pisanim izvorima (pisma, periodika, memoari, istoriografska i knjievna dela, kao i arhivska graa) - usmenim izvorima, tzv. oral history (iskazi savremenika) -neuobiajenim izvorima (posteri, plakati, fotografije, dela likovne i muzike umetnosti, film dokumentarni i igrani).Uz to, posebna panja poklanja se motivisanju pre svega uenika ali i nastavnika, kao i novoj ulozi nastavnika koju mentorski rad zahteva. Program se realizuje u kolama i obuhvata intenzivni dvodnevni ili trodnevni seminar u trajanju od 16 sati. Nastavnici koji prou program, mogu da ga primenjuju u neposrednoj nastavi radei sa celim odeljenjem ili sa pojedincima ili manjim grupama uenika koje budu usmeravali u istraivakom radu. Voditelji programa su Goran Miloradovi (011-848-35-21; 063-876-88-17), [email protected] i Jelena Popovi (011-156-073; 064-212-86-23), [email protected]

Program obuke

U uvodnom delu seminara polaznicima se pruaju osnovne informacije o projektu EUSTORY History Network i o ideji nagradnog konkursa. Potom se detaljno obrauje samo podruje istraivanja, odnosno, u ovom sluaju, istorija detinjstva: ukazuje se na pravce istraivanja, na izbor moguih tema i njihovu definiciju, na pretpostavke s kojima se ulazi u istraivanje, na mogue pokazatelje, ili zamke u istraivakom radu i kako ih izbei. Polaznici se upoznaju i sa dosadanjim iskustvima u istraivanju datog podruja. Drugi deo seminara posveen je metodologiji istraivanja: karakteristikama istraivanja zasnovanih na usmenoj istoriji i na pisanim izvorima, kao i na potrebi i mogunosti korienja drugih artefakata (neuobiajenih izvora)

OBUKA NASTAVNIKA ISTORIJE

8

Svaki uesnik programa dobija komplet materijala iji su sadraji obraivani tokom programa: odabrane istorijske izvore razliitih provenijencija i kratki prirunik o metodologiji istorijskog istraivanja sa praktinim napomenama za budue mentore. Nakon prvih seminara za nastavnike, na nagradni konkurs je prispelo 10 radova: iz Leskovca 4 (nastavnica Ivana Dimi), Zajeara 3 (nastavnica Suzana Tomi), Priboja 1 (nastavnica amila Dizdarevi), Prijepolja 1 (nastavnica Vukosava Gojak) i iz Dimitrovgrada 1. Po jedan ueniki rad nastavnica Suzane Tomi i Ivane Dimi plasirao se meu najboljih 20, i ti radovi, odnosno, njihovi autori i mentori dobili su posebnu pohvalu. Rezultati nagradnog konkursa objavljeni su na sajtu Udruenja, a najbolji su tampani u zborniku Seanja na detinjstvo: Zbornik radova uenika srednjih kola, Novi Sad, 2004. Sledee godine na konkurs su prijavljena 24 rada iz sledeih mesta: iz Leskovca (9), Pirota (2), Priboja (2), Knjaevca (1), Zajeara (10), Kladova (1) i iz Tutina (1).

Prvi seminar za nastavnike istorije u okviru COOPI projekta odran je u Novom Pazaru, 3-4. aprila 2004. Seminar je pohaala grupa nastavnika osnovnih i srednjih kola iz Novog Pazara i sedam okolnih optina. Za uee se prijavilo skoro trideset nastavnika istorije, ali je znatno manje uestvovalo u seminaru zbog zbrke koju je meu nastavnicima izazvala informacija objavljena u medijima da je novoizabrana ministarka prosvete

9

ukinula sve nove seminare za usavravanje nastavnika. Zalaganjem organizatora zabuna je donekle razjanjena, ali je ipak odziv nastavnika bio primetno manji od ispoljene zainteresovanosti. Cilj ovog seminara je da osposobi nastavnike istorije za mentorski rad sa uenicima. Ideja je da se nastava istorije pobolja uvoenjem istraivakog metoda koji uenike intelektualno i radno vie angauju (kao vid aktivnog uenja), da bi kao rezultat dobili bolje razumevanje istorijskog procesa, trajnije pamenje nekih injenica i sticanje osnovnih metodolokih znanja istorijske nauke. Najvea nedoumica nastavnika na ovom seminaru odnosila se na primenljivost takvog istraivakog metoda. Iskustvo im je govorilo da bi bilo problema da se taj metod primeni u redovnoj nastavi, ali da moe biti koristan pri izradi maturskih radova, kao novo polje za takmienja iz istorije ili kao novo podruje vannastavnih aktivnosti (na primer, u radu istorijske sekcije). to se sadraja seminara tie, polaznici seminara su ga ocenili visokom ocenom. Nain rada na seminaru bio je isti kao onaj koji je potom trebalo da primenjuju u radu sa uenicima: nain aktivnog uenja. Iako se do tada nisu sretali sa slinim nainom rada, lino im je godilo aktivno uee u radu, vee intelektualno angaovanje i praktino vebanje. Smatrali su da su tako osveili i obnovili svoja metodoloka znanja steena tokom osnovnih studija. Naroito im se svidela radionica, gde su imali priliku da praktino prou kroz sve glavne faze kritike istorijskih izvora i izvoenja zakljuaka na osnovu istorijske grae. Evaluacioni listovi su pokazali visok stepen zadovoljstva svih polaznika.

Drugi seminar odran je u Knjaevcu, 16.-17. maja 2004. godine. Na seminaru je uestvovalo osam nastavnika. Oigledno zadovoljni kvalitetom seminara, sve aspekte seminara ocenili su najviim moguim ocenama. Jednoglasni su bili u oceni da je seminar odlino zamiljen, zanimljiv, i da je sjajna prilika da se naue nove stvari. Posebno su cenili to to se kroz istraivaki nain rada uenici osposobljavaju da sami otkrivaju istorijske injenice umesto da ih usvajaju bubajui napamet. Visoko su ocenili (4,37) i primenljivost takvog pristupa u nastavi, a ne samo u vannastavnim aktivnostima (5,00).

Trei po redu seminar odran je u Leskovcu, 5-6. marta 2005. Devetnaest nastavnika uestvovalo je u radu seminara i svi su ga ocenili veoma visokom ocenom (4,85), kao sjajnu priliku da se zaboravljeno obnovi, ali i dosta novog naui. O meri u kojoj ih je ovaj seminar nadahnuo najbolje govori rezultat njihovog potonjeg mentorskog rada - broj uenikih radova prispelih na konkurs, kao i ogromno interesovanje za prikupljanje istorijske grae za kolske izlobe. Voditelji seminara posebno su bili zadovoljni radom lokalnog koordinatora, profesora Ivana Beia, inae regionalnog poverenika Udruenja EUROCLIO za Leskovac, koji se veoma savesno i pravovremeno pobrinuo oko pripreme seminara i time u najveoj meri omoguio njegovu uspenu realizaciju.

Seminar UDRUENJA ZA DRUTVENU ISTORIJU-EUROCLIO iz Beograda je akreditovan pri Ministarstvu prosvete i sporta Republike Srbije pod brojem 327/2003.

10

, 5-6. 2005.

, 5. 2005.

10:00-10:45 ( )- EUSTORY History Network- ( ) 10:45-11:15 () 11:15-13:30 (1945-1991) ( ) , , , , : ( ) 13:30-15:00 () 15:00-16:30 : - ( ) 16:30-17:00 () 17:00-19:00 - 1. : ( , )- ( , )- : - ( )

, 6. 2005.

09:00-10:45 ( )- : - : 10:45-11:15 () 11:15-13:00 ( ) 13:00-14:00 () 14:00-15:15 - 2. : ( , )- - : 15:15-15:30 () 15:30-16:30 ( ) 16:30-17:00

Konano, etvrti seminar za nastavnike istorije odran je u Zajearu, 1-2. aprila 2006. Osamnaest nastavnika iz Zajeara i okolnih optina pohaalo je ovaj seminar. Re je o nastavnicima istorije osnovnih i srednjih kola iz Gimnazje, Medicinske kole, Ekonomsko-trgovinske i Tehnike kole u Zajearu, iz zajearskih osnovnih kola ura Jaki i Hajduk Veljko, iz osnovne kole Vuk Karadi u Velikom Izvoru, i iz osnovne kole Vladislav Petkovi Dis u Grljanu. I ovom seminaru su prisutni nastavnici odali najvia priznanja.

12

Uputstva kako da se organizuju kolske izlobe dobijali su kako nastavnici-mentori, tokom svoje obuke, tako i svi uenici kola u kojima ti nastavnici predaju. Namera nam je bila da podstaknemo to vei broj uenika da se ukljue u akciju prikupljanja artefakata vezanih za istoriju detinjstva u njihovom kraju.

Uenicima je deljen liflet, Istorija detinjstva: Deca u prolosti, koji su osmislili Tanja Bjelanovi i ore Abramovi tako da na zanimljiv nain zainteresuju uenike za tu vrstu istraivanja:

PROGRAM KOLSKIH IZLOBI

Da li ste se ikada zapitali kako je izgledalo detinjstvo vaih predaka? Kako su iveli vai roditelji, babe i dede u tom, kau, najlepem dobu ivota? Ko bi to istraio ako ne vi sami? Stariji su vam verovatno mnogo toga ispriali o sebi, saznali ste neto i iz knjiga, filmova, sa fotografija, ali ako ste dovoljno radoznali, krenuete u avanturu da istraujete sami. ta? Jednostavno ono to vas najvie zanima. Da li je to poloaj deteta u porodici, deja moda u prolosti, detinjstvo u vaem gradu, kolovanje dece, deje igre, hobi ili neto sasvim drugo odluite sami! Izaberite oblast koja vas najvie interesuje, drite se svoga kraja i novije istorije, i uz pomo svog profesora definiite svoju temu. Gde? Svakog dana se susreete sa ovim dokazima, treba samo da obratite panju na njih. Neki su u vaoj najblioj okolini, u kui, na tavanu, u podrumu, kod suseda, prijatelja, a oko nekih se morate potruditi i posetiti biblioteku, galeriju, muzej, arhiv...

13

14

Kako? Istraujte! Pronaite pokazatelje na osnovu kojih moete izneti neku tvrdnju o predmetu svog istraivanja. O nainu ivota dece mogu govoriti predmeti koje su deca na razliite naine koristila (igrake, pribor za jelo, garderoba, nakit, kolski pribor, orua, slike, umetniki predmeti, fotografije...), pisani izvori (pisma, zapisi, razglednice, novine, knjige, asopisi...), usmena svedoanstva (seanja pojedinaca, anegdote, mitovi, legende, narodne pesme, obiaji...). Najvie se najzanimljivijih informacija moe dobiti od starijih ludi, kroz intervju ili razgovor, ali za to morate biti strpljivi i spremni da saraujete i sasluate sa sagovornikom. Moete kombinovati razliite metode, ali je ipak najbolje da izaberete one kojima ete obuhvatiti najvie podataka o pojavi koju prouavate. Zato? Otkriete zanimljivosti! Upoznavanjem ivota svojih predaka uvideete da li mi danas ivimo na slian nain ili potpuno drugaije. Doaraete prolost i sebi i drugima na veran i slikovit nain. Budite kreativni i oiveete istoriju! Zakljuak. Posle ove istraivake avanture eka vas jedna zajednika izloba u vaoj koli, na kojoj moete da predstavite svoj rad svojim vrnjacima i ostalim posetiocima, ali i da vidite ta su drugi uenici uradili. Vi ete biti tumai, oni koji nam otkrivaju jednu novu stranu istorije. Sve ono to ste prikupili fotografije, razglednice, predmete, pisana dokumenta ili pribeleene prie analizirajte, donesite svoj zakljuak i izloite svojim reima. Budite kritini, ali i zabavni, istaknite interesantne detalje. Svaki podatak nosi peat linog, a svi ljudi jednog vremena ne postupaju i ne misle na isti nain.Ako ste potpuno originalni, izloite lini zakljuak u svom radu: likovno (crteom, ilustracijama, stripom, kolaem...), tekstom ili fotografijama koje nainite u toku samog istraivanja... U izrazu nema ogranienja!

5

Nakon prvih seminara za nastavnike poelo je organizovanje kolskih izlobi na kojima su izlagane razliite vrste eksponata - artefakata iz oblasti istorije detinjstva. Prve izlobe otvorene su u maju 2005:

11. maja u Ekonomskoj koli u Pirotu12. maja u Domu kulture u Leskovac13. maja u Osnovnoj koli Svetozar Markovi u Sjenici14. maja u holu Gimnazije u Novom Pazaru13. novembra u Domu kulture u Kosjeriu.

A zatim su usledile i sledee izlobe u 2006:28. maja u Domu kulture u Kladovu26. maja u galeriji ZAART u Zajearu.

Sama izloba e biti prilika za razna zanimljiva poreenja: moi ete da vidite koliko slinosti ima u ivotu dece vaeg kraja roene u isto vreme, koja su odrastala u razliitim porodicama i razliitim kulturnim okruenjima, kao to ete moi da vidite i razlike u tome kako su, recimo, bila odevena ili ime su se bavila. Kao to ete moi da uoite i slinosti i razlike meu decom razliitih generacija.Za sve nedoumice i pomo u vaem istraivakom radu, na raspolaganju smo vam mi i vai profesori.

16

7

PIRoT

Na izlobi u Pirotu, izloeni su bili svi ueniki pisani sastavi zajedno sa 500 fotografija i dokumenata i 70 raznovrsnih predmeta karakteristinih za ivot i odrastanje dece tog kraja igrake, deje knjige i asopisi, udbenici, upotrebni predmeti i slino. Veliki broj uenika Ekonomske kole je uz pomo mentorke, Vladice Toi, uestvovao u prikupljanju eksponata i u organizovanju same izlobe. Na veem broju mesta u gradu postavljeni su plakati koji su pozivali graane da posete izlobu postavljenu u prostorijama same

Jo od malena deca su vaspitavana u partizanskom duhu. Obino su se okupljali u krugu porodice gde su sluali ratne prie koje su im priali stariji. U to vreme u naoj kui nije bilo televizora niti radija. Malo ljudi je imalo radio i deci su jedino kroz prie starijih bile doaravane borbe protiv okupatora, kao i prie onih koji su u vreme rata bili kod kue. U gradu je postojao bioskop. Prvi put je otiao u bioskop sa 13 godina i gledao film Ne okrei se sine.

18

ivelo se u mnogolanim porodicama. Obino bi u jednoj porodici ivelo po 3 ili 4 generacija. Svi su iveli u jednoj kui i stariji i mladji. Kue su bile sa malo prostorija tako da su deca spavala po dva u krevetu. Krevete, odnosno drvene ramove kreveta su izradjivali stolari, a ljudi su punili dakove slamom, postavljali na ram, i tu spavali. Nazivali su ih slamaricama. Dok je iveo na selu, deda i njegova braa nisu imali krevete ve su spavali na podu. Na zemljani pod su postavljali rogoze (umest dananjih tepiha), i deca su tu spavala. to se tie beba, za njih su pravili ljuljake od platna koja su okaivali na eksere na zidu. I tu su ih smetali da spavaju.

kole. Svi znaajniji lokalni mediji TV PI-kanal, TV Pirot, TV Tanuki i nedeljnik Sloboda najavili su ili propratili ovaj dogaaj. Otvaranje izlobe bilo je vrlo sveano. Preko stotinu posetilaca koji su se okupili tom prilikom, mogli su da razgledaju lepo organizovane eksponate, pa ak i da proitaju eseje uenika koji su, za tu priliku, bili projektovani na video-bimu. Izloba je bila otvorena itavih mesec dana.

19

Izloba u Leskovcu nastala je kao rezultat saradnje etiri lokalne kole: Medicinske kole i njenog nastavnika istorije-mentora Ivana Beia, Prve tekstilne kole i mentorke Lidije Trajkovi, i dveju osnovnih kola, Svetozar Markovi (mentor Vujica Stojkovi) i Vasa Pelagi (mentor Miroslav Karanfilovi). Uenici su, oigledno, bili izuzetno motivisani da sami obave istorijsko istraivanje i napiu izvetaj o tome, ili da prikupljaju eksponate i organizuju izlobu. U raznim oblicima tog rada uestvovalo je skoro dve stotine (189) uenika. Pored uenikih eseja i zapisa razgovora o razliitim temama vezanim za detinjstvo, koje su uenici obavili sa starijim sugraanima, izloene su bile slike, fotografije, razliiti predmeti, nonja i druga odea iz prve polovine XX veka, kao i jedan model kue iz turskog doba. I ovu izlobu najavljivali su plakati, polepljeni po celom gradu, kao i lokalni mediji (TV K1 i Radio Leskovac).

Na samom otvaranju okupilo se oko 150 veoma zainteresovanih i punih hvale posetilaca, uprkos injenici da je iste veeri izbio poar u Medicinskoj koli, jednoj od suorganizatora ove izlobe. Posebnu atrakciju na otvaranju izlobe predstavljalo je odigravanje nekoliko scena iz ivota dece ovog kraja.

Izloba je bila otvorena do 18. maja i, prema evidenciji osoblja Doma kulture, gde je organizovana, izlobu je videlo oko 3000 posetilaca. Video-snimak otvaranja izlobe nalazi se u dokumentaciji COOPI-ja.

LESKOVAC

20

U maloj sandakoj varoici, Sjenici, profesor Tehnike kole, Sedat Vrci, podstakao je, kao mentor, trinaest uenika da se ukljue u istraivanje istorije detinjstva tog kraja.

aci su svoje eseje na temu Deca u prolosti, zapise sa obavljenih intervjua i razne objekte odevne predmete, knjige, fotografije i druge stvari vezane za negu i odrastanje dece ovog kraja izloili najpre u osnovnoj koli 12. decembar, a potom i u holu Osnovne kole Svetozar Markovi. Na oba mesta izloba je bila otvorena po sedam dana i ukupno je imala oko 300 posetilaca. Sa ovom izlobom su njeni autori uenici i mentor gostovali naredne godine u Kosjeriu.

SJENICA

21

Seminar za nastavnike budue mentore, odran u Novom Pazaru aprila 2004. godine, pobudio je veliko interesovanje. Vie nastavnika je prihvatilo da upuuju uenike u nain obavljanja istorijskih istraivanja: Bisera Spasovi, iz lokalne Gimnazije, Indira Hadisalihovi i Zuhra Drekovi, iz osnovne kole Mea Selimovi, Nazlija Hajdaragi iz Ekonomske kole, Air Rebronja iz Osnovne kole Rastko Nemanji, Vezira orovi iz Osnovne kole Bratstvo. Saradnja sa direktorima kola, bibliotekarima i kolskim pedagozima bila je izuzetno dobra.

Na organizovanju izlobe neposredno je saraivalo 25 uenika i tri nastavnika (Vekoslav Jovanovi, Nazlija Aljuevi i Demo Hot, nastavnici novopazarske Gimnazije). Izloba je sadrala veliki broj zanimljivih eksponata i privukla je panju velikog broja sugraana.

Izloba je otvorena 14. maja i tokom narednih pet dana videlo ju je vie od pet stotina posetilaca. Autori su, zajedno sa autorima izlobe u Sjenici, gostovali idue godine u Kosjeriu.

NoVI PAZAR

22

Nakon to je prvi deo projekta Istorija detinjstva uspeno realizovan u Sandaku, lokalna organizacija Flores, iz Sjenice, pomogla je uenicima i nastavnicima - autorima izlobi u Sjenici i Novom Pazaru da gostuju sa svojim radovima u Kosjeriu. Flores i njihov partner iz Zlatiborskog okruga, organizacija K-Town Group iz Kosjeria, organizovali su zajedniku izlobu uenika iz ova tri mesta i omoguili uenicima da se drue i razmene iskustva steena tokom istraivanja. Glavna ideja je bila da se na jednom mestu nau slike kulture i iskustava ivota u jednoj multietnikoj sredini, kakva je sandaka, sa slikama jedne veoma specifine, etniki homogene sredine, kakva je Kosjeri. Uenicima to nije bila samo nagrada za uloeni

trud, ve i prilika da na eksponatima i kroz razgovore koje su vodili tokom boravka uoe ta ih sve razlikuje kao pripadnike razliitih kultura i koliko toga ima to im je zajedniko. U septembru je uspostavljena saradnja sa Tehnikom kolom u Kosjeriu i profesorkom Slavicom Jovanovi, koja je u toku naredna dva meseca bila mentor kosjerikim uenicima pri izradi radova za izlobu. Upravo je predstojei dolazak njihovih vrnjaka iz Sjenice i Novog Pazara snano motivisao kosjerike uesnike da prionu na posao.

Ukljuivanje u projekat prevazilo je sva oekivanja, podjednako kao i koliina i

KOSJERI

23

kvalitet nastalih radova. Rukovodstvo kole svesrdno je podralo ovu inicijativu i pomoglo njenu realizaciju ustupanjem prostorija i pomonog osoblja.Poseta je trajala dva dana, 12. i 13. novembra 2005. U celom ovom poduhvatu uestvovalo je etrdeset uenika iz Novog Pazara i

Sjenice, i isto toliko njih iz Kosjeria. Uesnike-goste pratili su njihovi profesori koji su im bili i mentori u pripremi izlobe - Nazlija Aljuevi, Demo Hot i Vekoslav Jovanovi iz Novog Pazara, i Sedat Vrci iz Sjenice. Pored saradnje tokom postavljanja izlobe, uesnici su skupa obili Kosjeri, zajedno se hranili i druili.

U holu Narodne biblioteke u Kosjeriu, 12. novembra u 18h, sveano je otvorena izloba objedinjenih eksponata iz sva tri grada. Primetan je bio razliit duh u svakom od gradova, koji je itav ambijent samo inio ivopisnijim.

Bile su tu nove fotografije sa starim motivima, kao meu eksponatima iz Sjenice, ali i obraene stare fotografije, mahom iz druga dva grada. Bilo je predmeta za igru, odevnih predmeta, raznih sprava za praktinu upotrebu, kolaa, intervjua, literarnih radova, muzikih zapisa. Na samom otvaranju izlobe uenici su izveli nekoliko igrokaza i prikazali svoje video zapise.

24

IGR

U vreme kada su nai baba i deda bili deca, u vreme ratova, nije bilo puno igraaka, ali je bilo puno dece. I pored svih obaveza, ipak su nalazili vreme za igru, ali sami su izmiljali igre i pravili igrake. Upotrebljavali su svoju matu i kreativnost da ih naprave. To je bilo vreme kriza i ratova kada se igrake nisu proizvodile, i nisu mogle da se kupe.U slobodno vreme pravili su drvena kolica, lopte od krpa i vune. A njihova zajednika igra je bila kolica - igra koja je opstala i do danasIgra koja se moe izdvojiti po svojoj zanimljivosti je klis i palja. Na poetku igre uzmu koi i pobodu u zemlju. Igraju dve ekipe. U svakoj mora da bude paran broj igraa. Igrai jedne ekipe stoje kod koia, a drugi nekoliko metara dalje. Ekipa koja stoji kraj koia imala je palju, neto poput

dananje bejzbol palice. Zapoinju igru bacajui klis suprotnoj ekipi. Klis im je bio kao lopta. Bio je od drveta. Suprotna ekipa je hvatala klis rukama. Ako suprotan ekipa uhvati klis, osvaja poene i dobija pravo da baci klip prvoj ekipi. Oni klis moraju da odbrane paljom, a ako im to ne uspe, lan ekipe koji je branio ispada iz igre. Ona ekipa koja pre osvoji dovoljan broj poena baca klis to dalje, a gubitnika ekipa mora da nosi pobedniku sve do mesta gde je klis pao. Ova igra je ostala u seanju naih dedova i rado je prepriavaju i nama. Nekada, deca su se mnogo vie igrala nego dananja deca koja vreme provode pored televizora i kompjutera.

Gordana Lazi i Milena MiliIV2, sjeri

25

Za umetniku stilizaciju fotografija iz Kosjeria pobrinula se Anabela Jevtovi-dizajnerka. Ona je bila zaduena i za postavku svih statinih eksponata, dok je ostali deo programa uredila profesorka Slavica Jovanovi.

Otvaranju izlobe prisustvovalo je oko sto posetilaca, a sam dogaaj su propratili Radio Kosjeri, TV Poega i Blic. Na lokalnom radiju emitovana je specijalna emisija u trajanju od pola sata. Dogaaj je najavljen kao veoma znaajan za grad: Sinonji dogaaj bio je retka prilika koja je okupila podjednako nae starije i mlae sugraane oko iste teme istorije detinjstva. Posetioci su bili prijatno iznenaeni sklonou mladih da se posvete dalekim vremenima i svoju kreativnost ispolje i na ovaj nain. Ovakvi sadraji oivljavaju kulturu naeg grada otvarajui ga i ka drugim sredinama. Narodna biblioteka Kosjeria omoguila je da izloba bude dostupna graanima tokom sedam dana. Izjave brojnih posetilaca govore o pozitivnom i jakom utisku koji izloba ostavlja. Stariji sugraani bili su dirnuti podseanjem na svoje detinjstvo. Na osnovu komentara vidi se da je posebno interesantno bilo videti istoriju onog drugog kraja i uporediti je sa svojom.

Uz muziku i mini urku, u nedelju, 13. novembra, u Tehnikoj koli u Kosjeriu, organizovano je druenje vrnjaka iz tri grada. Rukovodstvo kole zvanino je doekalo goste i upoznalo ih sa radom svoje kole. Na ovaj nain, i u neposrednom dogovoru profesora iz sva tri mesta, ostvarena je trajnija saradnja meu kolama. Dogovoreno je da uestvuju u nekim zajednikim projektima za koje su svi akteri bili

26

veoma zainteresovani.Mentori - profesori i organizatori procenili su da se zajednika izloba i pratee aktivnost u velikoj meri ispunili ciljeve projekta, a sami uenici izali su veoma zadovoljni i zainteresovani za sline poduhvate. Svi su oni pokazali izuzetnu kreativnost i veliki angaman. Veini uesnika iz Kosjeria ovo je bila prva prilika da se drue sa vrnjacima iz drugih gradova, a oni iz Novog Pazara i Sjenice izuzetno su zadovoljni ovom nagradnom ekskurzijom i pruenom prilikom za dalju afirmaciju svojih rezultata. Interesantno je da su direktori kola na zajednikoj sednici istakli ovaj program kao pozitivan primer vannastavnih aktivnosti.

27

KLADoVo

Izloba akih istraivakih radova na temu Istorija detinjstva, u Kladovu, otvorena je 28. maja 2006. godine. U prikupljanju grae i postavljanju izlobe uestvovali su Tehnika kola iz Kladova i osnovna kola Vuk Stefanovi Karadi iz Kostola. Istraivai su bili osam uenika i uenica osnovne kole iz sela Kostol - Marija Gruji, Andjela Bosni-Kalin, Tijana Zlatkovi, Djurdjina Marinovi, Marina Jovanovi, Danilo Petri, Ranko Buni, Jovan Jordaevi, i deset uenika i uenica prvog i drugog razreda Tehnike kole - Goran Usturojevi, Nenad Tei, Aleksandar Djurdjanovi, eljko Petrovi, Dragana Markovi, Dragia Svikovi, Saa Petrovi, Bojan Uroevi, Nikola Janoevi, Tijana Stanisavljevi. Mentorka im je bila profesorka istorije u Tehnikoj koli, Ivana Nikoli. Uiteljica osnovne kole Vuk Stefanovi Karadi, Ruica Nikoli, bila je mentorka svojim uenicima koji su uestvovali u dogaaju. Ovom timu pridruili su se i mnogi roditelji i metani iz oblinjih sela Kostol i Sip, koji su ustupili predmete iz svojih kunih arhiva i pomogli prilikom njihovog transporta i postavljanja u izlobeni prostor. Pomo prilikom postavke izlobe, posluenja publike i deurstva u galeriji pruilo je osoblje Doma kulture Kladovo, kao i jedna osoba iz kulturno-umetnikog drutva Polet. Polet je usupio je nekoliko dejih narodnih nonji srpskih i vlakih.

28

U samom programu otvaranja re je uzela direktorka Doma kulture Kladovo, aklina Nikoli, a muziki deo programa izvela je lanica KUD Polet aklina Gui. Solistkinja KUD Polet izvela je dve izvorne pesme jednu srpsku i jednu vlaku. Uvodni govor odrala je direktorka Doma kulture Kladovo, o projektu je govorila ekspert koordinator, a izlobu otvorila Tanja Bjelanovi. Otvaranju je prisustvovao i zamenik predsednika optine Kladovo, Dejan Nikoli, koji je u ime optine dao povodom ovog dogaaja izjavu za TV Kladovo. Na otvaranju izlobe bilo je sedamdesetak zvanica. Prethodno sakupljeni i obraeni eksponati koji prikazuju ivot dece Kladova i okoline u poslednjih devedesetak godina bili su tematski sreeni prema raznim oblastima ivota. Uglavnom su to bile stare fotografije,

29

odevni predmeti, posue, alati, predmeti za kunu upotrebu, delovi namestaja, jedno prevozno sredstvo (eze), dokumenta, novac. Pored toga, uenici niih razreda su dali opise i objanjenja koja ilustruju stare igre, i izveli performanse koji demonstriraju rune i poljske radove. Kao i u ostalim

mestima, i ovde je uenicima pruena prilika da drutvenu istoriju upoznaju kroz sopstveni istraivaki rad i na taj nain uoe slinosti i razlike odrastanja danas i tokom prethodnih devedesetak godina i izmeu razliitih kulturnih grupa. Uenici su bili veoma aktivni i kreativni tokom itavog procesa i pokazali su veliku zainteresovanost za istraivaki rad. Odline ocene i pohvale koje su dobili od roditelja, publike, predstavnika lokalne vlasti i medija, bile su samo deo njihovog zadovoljstva, a ostalo su doivljavali tokom samog rada. Radio erdap je nekoliko dana pred otvaranje izlobe na svakih dva sata putao najavu, emitovan je intervju sa Tanjom Bjelanovi pre izlobe, a snimci uivo sa otvaranja putani su u narednim danima. TV MJ u nekoliko navrata je pre otvaranja prikazala intervju sa lokalnim koordinatorom.RTV Kladovo je u subotu, 27. maja, dala najavu dogaaja, u nedelju je pratila postavljanje izlobe kao i sam program otvaranja, i napravila DVD snimak koji sledi tok pripreme i realizacije. Radom na izlobi u Kladovu rukovodila je saradnica Centra za mir i razvoj demokratije Tanja Bjelanovi.

30

ZAJEAR

Izlobu u Zajearu priredili su uenici i njihovi profesori iz: Gimnazije, Medicinske kole, osnovnih kola Hajduk Veljko, Lj. R. Nada i ura Jaki iz Zajeara, i Osnovnh kola Jovan Jovanovi Zmaj iz Salaa, Vuk Karadi iz Velikog Izvora i Vladislav Petkovi Dis iz Grljana. Za uspeh izlobe neposredno su zasluni uenici - Dina orevi, Duan Lili, Aleksandra Petrunovi, Julijana Stanimirovi, Ivana Vasi, Nevena Ranelovi, Maja Nikoli i Mirjana Milosavljevi, i njihovi nastavnici Suzana Tomi, Violeta Jovanovi, Jelena orevi, Milan Velikovi, Jelena Miti, Tanja Stojanovi, Boban Niculovi i Miljan Milovanovi. Prostor galerije likovnog udruenja ZAART, u kom je organizovana izloba, donekle je uslovio izbor izloenih eksponata: preteno su bile zastupljene fotografije i pisani izvetaji, ali je ipak bilo i neto predmeta, meu kojima je posebnu panju privlaila jedna stara kolska klupa (skamija).

Svi eksponati su bili tematski organizovani na sledei nain: bebe, porodini portreti, igrake, kolske zajednike fotografije, kolske priredbe, pionirske organizacije, uenike radne akcije, mature i ekskurzije. Izloba je najavljena posterima i lifletima, i otvorena 26. maja u lokalnoj galeriji ZAART. Na otvaranju je bilo oko sto posetilaca. U ime Centra posetioce je pozdravio ore Abramovi, a Biljana Koi ih je pozdravila u ime kolskog odbora optine Zajear. kolski hor Felix Romuliana izveo je svoj program, a lokalna televizija i tampa propratile su ceo dogaaj.

31

Intervju sa bakom

Razgovor vodi Suzana Tasi, uenica V1 Osnovne kole ura Jaki sa svojom bakom, Jelisavetom Krsti, koja ima 60 godina.Kako su aci u tvoje vreme stizali do kole?Kad smo mi ili u kolu nije bilo prevoza, pa smo ili peice bez obzira na daljinuKako su izgledale kole?Bile su male. Nastava se odvijala do etvrtog razreda, a svi aci su imali samo jednog uitelja.ta ste koristili od pribora?Umesto svezaka koristili smo tablicu i kriulju, a uz tablicu je postojao i suner.Kako su se aci u to vreme odevali?Od odee smo imali suknje, pletene bluze i vunene arape, a od obue gumene opanke.Kako su vas kanjavali u koli?uali smo na kukuruzu u oku i udarali su nas prutom po skupljenim prstima.Da li su aci bili vaspitani?Bez obzira na uslove ivota i kolovanja, bili smo jako posluni. Znali smo da cenimo i potujemo starije od sebe, U kolu nismo smeli bez domaeg zadatka.

32

Interesovanje i uenika i nastavnika za ovakav nain rada bilo je mnogo vee od mogunosti koje je pruao sam COOPI projekat. Lepo je zamisliti kako bi uz mali trud i neznatna sredstva to poetno interesovanje moglo da preraste u pravi pokret za izuavanje istorije detinjstva u Srbiji, sa takmienjima za najbolju izlobu i gostovanjima nagraenih izlobi u raznim mestima. Tako prikupljana i probrana graa m ogla bi da poslui i kao osnova za formiranje jedne institucije koja naem drutvu mnogo nedostaje, MUZEJA DETINJSTVA.

33

CIP - ,

371.12:94(497.11)

, Istraivanje istorije detinjstva :upoznavanje i uvaavanje kulturnih razlika / Ruica Rosandi. - Beograd :Centar za mir i razvoj demokratije, 2006 (Beograd : Ateneum). - 32 str. : ilustr. ; 21 cm

Tira 1.500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.

ISBN 86-82297-82-5

) - -

COBISS.SR-ID 134233612

ISTRAIVANJE ISTORIJE DETINJSTVA