Broj 34 - 5. februar 1996. - Udruženje dramskih umetnika Srbije

....

klub Dadova, odvrnu džez i proanali- ziraju predstavu koja je radena po motivima stripa/filma koji su zajedno čitali/gledali. Sledeće večeri (pe- tak) ponovo se nadu na istom mestu da bi jos jednom gledali predstavu Ci- ja si? (36 izvodenja), Torpedo (28), Betmen (18)... Dadov i njegova publika imaju, za beogradske uslove, ne- svakidašnji odnos. Ovo je jedina publika u gradu koja dolazi na predstavu potpuo upućena u to šta će gledati. Sem markentiških, postoje i čisto po- zorišni razlozi za takvu repertoarsku politiku. Glumci Dadova su mladi, najstarijem su dvadeset tri godine. Oni nemaju ni životno ni glumačko iskustvo koje bi im pomoglo da igraju složenije dramske uloge. „Biramo tekstove u kojima ima što manje starijih likova", kaže Darijan Mihajlović, reditelj predstave Krigerovgnev. ,,Na- stojimo da igramo tinejdžerske tekstove. Prle, Tihi, uopšte Otpisani, to je priča o omladinskom pokretu ot- pora. Tekst Bog iz automata pisao je student dramaturgije Vladislav Raiče- vić, a režirao student režije Predrag Štrbac. Maia, lepa stvar je američki tinejdžerski tekst kojim ćemo završiti ovu sezonu"№ Ш Dadovu predvidaju da će od « Ц četiri ovogodišnje premijere » Ц najviše uspeha imati upravo Ш № Kri$erov 8nev- Zasto mladi Ш Wsvoi pozorišni izraz radije $$ $$ traže u parodiranju kultnih Ж »domaćih filmova, nego u Жж'klasičnim, avangardnim ili

svojim pozorišnim komadi- ma? Praveći parodiju na te-

levizijsku seriju Otpisane, oni uspos- tavljaju svoj odnos prema vremenu u kome se radnja zbiva i prema vremenu u kome je serija nastala. To je za njih važno, jer je doba u kome su na- stali Otpisani vreme njihovog detinjstva. Aluzije na seriju sedamdesetih bude sećanje na bezbrizno, sigurno i relativno bogato detinjstvo. S druge strane, parodija u stilu Monti Pajtona i Mel Bruksa trenutno je in. Dadovci rado preuzimaju ovaj podžanr i stvaraju za svoju dušu „smeh koji osloba- da". Stoga se njihove predstave mogu posmatrati i kao opraštanje od detinjstva uz osmeh.Deca rastu.Matori gledaju nove predstave i neza- dovoljno cokću: ,,U naše vreme igrali smo najavangardnije komade! Učes- tvovali smo u svetskoj pozorišnoj re- voluciji! „Mi smo..." Oni su roditelji. Roditelji su sa Dadovom u svoje vreme putovali u Monte Karlo, Varšavu, Hag... Imali su direktan uvid u velike promene u svetskom pozorištu pa su i mogli učestvovati u njima. Bila su to zlatna vremena Dadova.Druga generacija Dadovaca do inos- tranih festivala ne može ni stići. Problem je danas prikazati predstavu u Lazarevcu. Ceo svet ove generacije nalazi se na video traci koja se u sa- moći'sobe može beskonačno vrteti. Zato ne treba da se čudimo što se op- redeljuju za neku vrstu prepisivačke škole u kojoj uče da naveliko pozaj- mljuju žanrove, scenarije, ideje. Za avangardna istraživanja potrebni su podsticaji. Gde ih naći? Kakvo pozo- rište će sutra stvarati oni koji danas pozorišni jezik otkrivaju preko videa i televizije?Jos zanimljivija pitanja otvara nared- na, treća generacija Dadovaca. To su takozvani Sega-mega klinci. Oni imaju manje od deset godina i vrlo su pa- metni. Sate i sate provode pred kom-

Dadov su preuzela decina deca, a na

putu da ga osvojije treća generacija,

takozvanih Sega-mega klinaca

Deca koja su pre 37 godina os- novala Dadov odavno vise nisu klinci. Neki od njih su sada ugledni (i uticajni) cla- novi društva. Dadov su preuzela decina deca, a u izgle- du je da će uskoro stasati i treća generacija Dadovaca. Deca rastu.

U februaru Dadov ima dve premijere: Bog iz automata i Krige- rovgnev. Letimičan pregled dosadaš- njeg repertoara pokazuje da u ovom omladinskom teatru najviše uspeha pmaju pozorišne obrade kultnih stripova i filmova (Davitelj protiv ciavi- telja, Torpedo, Betmen, Pad heroja, Čarli Braun), zatim predstave sa temom iz omladinskog života (Čija si?). Tu tendenciju započeo je nekadašnji umetnički direktor Dadova Goran Golokov, a nastavili je Kokan Mlade- nović i Darijan Mihajlović. Ovi mom- ci su zaključili da Dadov mora da igra ono što interesuje mlade. Današnji klinci imaju naviku da prate nekoliko televizijskih kanala uporedo, da vise puta na videu gledaju hit filmove, da omiljene sekvence vrte i desetak puta sve dok ne upamte i najsitniji detalj. Dadov na to odgovara pozorišnom interpretacijom filmskih hitova. Mla- di glumci rado igraju uloge svojih filmskih uzora. Publika pak, voli da sa scene oseti dah omiljenih junaka. Neki dolaze i vise puta da gledaju istu predstavu. Vremenom nauče tekst pa dobacuju giumcima replike, stvaraju- ći za Beograd jedinstvenu pozorišnu atmosferu. Posle predstave glumci i publika (drugari iz klupe) sednu u

Kuga: iz predstave trupeAIOWA

pjuterom. Kompjuteri (naročito oni tipa PS-486) zanimljive su igračke koje detetu omogućuju da stvori svoju slikovnicu i da onda iz slikovnice koju je sam stvorio ponešto i nauči. Današnji sedmogodišnjak ume da na- broji i tridesetak vrsta dinosaurusa. Oni iz prve generacije Dadovaca (tzv. avangardisti) u njihovom se društvu osećaju kao pterodaktili. Ta deca, bu- dući Dadovci, znaju mnogo toga o DOS-u i WINDOWS-u, ali gotovo ni- šta o Molijeru, Steriji i Jonesku. Kako Romea, Juliju, Tartifa, Hamleta uves- ti u svet Tiranosaurusa a da ne budu „pojedeni"?Odgovor se mora htino pronaći, jer klinci stvarno brzo rastu. 3

Marina Milivojević

imAIOWA — od Sente,

Subotice, Bite fa, Budimpešte, ponovo

do Beograda

Uokviru programa „Meduna- rodni forum sedam umetnosti", koji realizuje Bitef teatar u saradnji sa republickirn Zavodom za međuna- rodnu kulturu i prosvetnu saradnju i inostranim kul- turnim centrima u Beogra- du, na sceni ovog pozorišta su prošle godine gostovale uglavnom manje trupe iz Italije, Slo- venije, Nemačke, Makedonije, En- gleske i Danske. Ove godine, je taj

program započeo gostovanjem trupe AIOWA iz Budimpešte, a namera je da svakog meseca u Bitef teatru na-

„П11ГМКН... u Beogradu u knjižarama: Antikvarijat Matice srpske

(Knez Mihailova 40), Matica srpska (Studentski trg 5),

Plato (Akademski plato 1), Kulturni centar Beograda (Trg Republike 5), Tačka (Makedonska 22), „Pavle

Bihali" (Srpskih vladara 23), Orbis Bata (Srpskih vladara

50), „Geca Kon'fKnez Mihajlova 12),„Skoligrica"

(Gospodar Jevremova 33/1) ( u Novom Sadu: „Milos Crnjanski" (Sutjeska 2),

,,Most"(Zmaj Jovina),Muzicki instrumentarijum(Pozorisni

trgl); u Valjevu:Agencija ,,Valjevac"(Vuka KaradžićalO);

u Somboru:„Slogan"(Stepe Stepanovića 24);

u Vrscu:„Kibicfenster"(Sveto- savski trg 6);

u Prištini: Pokrajinski kulturni centar (Kosovskih

brigada 16b); u Mladenovcu: knjižare

Kultura, „Maks", „Luks", prodaini prostor časopisa

„Kultura Oil".

stupi po jedno inostrano pozorište koje stvara u duhu Bitefa.Trupu AIOWA bitefovska publika dobro poznaje. Pre četiri godine su, kao deo subotičkog Narodnog pozorišta, na 26. Bitefu izveli predstave Vocek i Hamlet u režiji Andraša Urbana koji je tada dobio specijalnu nagradu festivala. Urban je, u meduvremenu, prestao da se bavi režijom, trupa se podelila u frakcije. Jedna, pod okriljem i imenom KPGT-a, radi predstave na mađarskom jeziku. Druga je za- đržala ime AIOWA i nastavila da radi u Budimpešti. Na 28. Bitefu videli smo njihovu Amnestiju i performans Idemo u boj. Posle su, u kolektivnoj režiji, uradili Kugu po motivima romana Albera Kamija i teksta „Pozo-

rište i kuga“ Antonena Artoa, za nju dobili glavnu nagradu na novosadskom festivalu INFANT, a nedavno su u Segedinu imali premijeru. Pre- obražaja po motivima price pisca Se- eedi Sabo Bela. Te dve predstave izveli su polovinom januara na seem Bitef teatra. . . a tČlan trupe, glumac Vicaj Zolt pnea kako su otišli u Mađarsku iz jednos- tavnog razloga — ovde nisu imali prostor za rad. Subotičko Narodno pozorište bilo je u velikoj knzi, bez grejanja i sredstava za nove predstave. U Madarskoj su im ponudili uslove koje nisu imali, i otišli su. Nemaju nameru da promene jugoslovenske pasoše, jer njima je ova zemlja važni- ja od bilo koje druge, njihovi koreni su ovde, u Senti, Subotici, Apatinu. Predstave sada rade bez reditelja, uz pomoć video kamere. Snimaju sve probe, analiziraju urađeno, prave se- lekciju materijala, tražeći najtačnija stanja za iskazivanje njihovih oseća- nja u odnosu na ideju koju žele da iz- raze. Njihov izraz je istraživanje po sebi i mentalnim otpacima sveta, traganje za sopstvenim ludilom na- spram bolesti i ludila sveta. Izrazava- ju se bez reči, obraćajući se čulima, iskazujući tako svoje osećanje sadaš- njosti. „Radimo improvizaeije, cije su terne ti osećaji — kaže Žolt. Na primer, postavimo zadatak da iskažemo ljutnju. Sve je dozvoljeno da se uradi u improvizaeiji, ali se ne sme odstupi- ti od tog osećaja. Potrebna je samo koncentracija, ostalo dolazi samo po sebi." Za takav rad potrebno je i vise od tri meseca da bi stigli do predstave. Njihove predstave su pravi pozo- rišni rituali.Nekada su tutnjali scenom, brutalni i žestoki, disciplinovani u glumačkoj posvećenosti. Demonstrirali su snagu destrukeije i autoanalize iz čega je proizilazio svojevrstan generaeijski krik rodenih sedamdesetih godina ovog veka. U poslednjoj predstavi u Preobražaju, njihova brutalnost vise nema onu žestinu energičnog fizič- kog teatra, kojom su pre stvarali. Sada su sporiji, svedeniji.Kao da su sa Preobražajem i sami po- čeli da se menjaju. Dokle će ih to do- vesti, ostaje da se vidi u nekom na- rednom susretu sa trupom AIOWA. 8 O.M.

¥

Biti kongenijalan delu, to je muka kritičarskog stvaranja, ako tu uopšte ima muke. Stajati pred delom kao pred crkvom, onako kako ja stojim pred piščevim delom pre nego što mu pridem

I „Kritike umjetničkog nema.

Postoji umjetničko djelo." To kaže Slobodan Blagojević u tekstu Šta je kritika?. Ako, dakle, nema kritike umetnič- kog, a postoji delo, ostaje kritika dela. Blagojević nastavlja ovako: „Umjetničko djelo je po onome što je umjetnič- ko nedostupno kritici." I još:

Umjetničko ni u čemu ne posreduje. Posreduje djelo." 0 umetnosti se nema šta red, kao što Karl Kraus mje

imao šta da kaže o Adolfu Hitleru. Vratimo se delu. Delo, u našem sluča- ju pozorišna predstava, ono je što bi imalo zanimati pozorišnog knticara. Delo sazdano od skupa radnji i po- stupaka izvesnih zanata: glumačkog,

rediteljskog, scenografskog, kompozi- torskog. Svaka od tih kategorija ima egzaktne elemente, one koji se izuča- vaju na pozorišnim školama ili se uče od drugih u zajedničkom radu, dakle — praktičnim iskustvom. Ali, sta da se radi sa kritičarem koji o tome ne zna mnogo. Niti je glumio, niti su ga režirali, niti je — ili retko, a to je drugi problem — sam režirao. Obraća se ipak celini dela, celini uloge, autor- stvu dakle, o tome on hoće dati svoj sud, o tome on ima svoje misljenje, štaviše on ga kazuje ili ispisuje javno, za druge. Ima li veće arogancije! Ta naša je — umetnicka — arogancija tek mrvica pred tom velicanstvenom arogancijom parazita. Jer: da nije dela, ne bi bilo ni kritičara.

A Ko je kriticar?Neko ko je zainteresovan za teatar, ali nema šta početi sa

Ж |§tim svojim interesom. Proba- ma ne prisustvuje i to je u re-

$$ du: šta će on tu, njegova dis- tanca mogla bi biti njegova

,$^najveca prednost, kada bi ■ umeo đa je koristi. Ali je ne

koristi; on presuduje, izigrava i sudiju, i porotu, i tužioca, i brani- telja, uzima si pravo veće od bilo kog drugog prava na Zemlji, kritikuje umetnost, zaboga. Dela se ne laća, o njemu zna malo, a morao bi znati. Kada, na primer, napiše da je neka glavna uloga slaba zato i zato, a epi- zodne su baš odlične, ne primecuje, jer ne zna, da na sceni glavna uloga radi za sve druge, da čuveni Gavellin Mitspiel nije kerefeka nego suština teatra, da jedan lik ne postoji na sceni bez drugih. Morao bi, nadalje, znati da je predstava veliki zajednički Mitspiel izvođača i publike, ostvaren posredstvom igre koja ima svoja pravila, a ta pravila bi on morao barem poznavati, kao što se poznaju pravila fudbalske igre. Inace je gledanje sa-' mo sebi svrhom, kao kod običnog gledaoca, što je sasvim u redu, ali če- mu onda pisanje kritike.Ako je, pak, kriticar dlsident iz teatra, neko ko se okušao, onda mu ništa

ne verujem. Ili nije imao pojma dok je pisao, režirao, bio dramaturg (ne sećam se nijednog glumca-kritičara, jer takav bi na svojoj koži osetio sve i ne bi mu palo na pamet da kritikuje delanje, još manje umetnost), ili je nekakav verolomnik, nekakav kon- vertit, Poturica-gori-od-Turcina, neko ko zna tajnu zanata, a takav mi je jednostavno gadan i naću o tome ni- šta da kažem.

Gde se uči pisanje kritike?: ’ Nemam pojma. Na Fakultetu

svakako ne. Iz predmeta dra-Ж maturgija izučava se drama-

turgija teksta, ne predstave.$$Â predstava je delo o komeЦ|је ovde, valjda, rec. Kriticar

režije, recimo, ne poznaje rediteljsku dramsku analizu.

W" On je o tome nešto čitao, kod Stanislavskog ili Klajna, kod Tovstonogova ili Venstena, ali ništa nije shvatio. Jer da jeste, on bi se time i služio. Znao bi da je sukob ono što interesuje reditelja, da je radnja ono što zanima glumca, da je tema to sto obuhvata obojicu u zajedničkom radu, a da je ta tema rediteljev izbor, ne piščev, nešto sasvim drugo, dakle. Radnja je, pak, giumčevo oružjo. i nikad nije imenovana u tekstu. Imenu- je je reditelj i tim cinorn predstava postaje autorstvo. Onda se radnje la- ća glumac, pušta je kroz svoje telo i to je onda nešto drugo, novi autorski okretaj zavrtnja: glumac poseduje tajnu sopstva, samo njemu znanu. I evo sada našeg kritičara zatravljenog pred delom. On se vraća piscu jer od toga smo, kao, krenuli. Prvi stubac posvećuje njemu. Zašto njemu? Pa on je gledao glumca na sceni, ne pisca, jos manje reditelja (makar reditelj i glumac bili ista ličnost; ni tada se ne vidi prvo režija, nego uvek i samo — gluma). I otkud ideja. da smo krenuli od teksta. Prvo je bila tema, neka koja zaokuplja reditelja. Potom on kopa po kojekakvoj literaturi, nabasa na tekst, ima iluziju da je to tekst baš o tome. To je već prvi misreading, prvo krivo čitanje, jer režija nije drugo ne

go krivo čitanje: režija je kritika teksta. (Gavella je govorio o sebi najpre kao kritikusu, potom režiserui} Onda reditelj nagovori glumca da se poigra tom temom, da je napadne u sebi, ne da je brani. I tako bude.A kriticar pise svoj prvi stubac o tekstu, ubeden da je to prvo po važnosti u onom što je gledao.

Kome pise kriticar? I šta?: Ako pise prikaz, to je jedno.

Kritika je nešto drugo i o tome ovde trućam. Nipošto

$$$| tražeći objektivnost: objek- Ж-.Ж. ^vna m°ze biti samo ocenji- j^§^vacka kritika o pornograf- w^^skom filmu. Svaki bolji po-

Ц rno magazin, naime, po ugle- Ж du na cifveni Hustler Lary

Flinta, porno-video produkciju oce- njuje sa „sasvim erektiran, tričetvrt erektiran, poluerektiran, sasvim opušten", i to samo ako je, a uvek jeste, kriticar muškarac. Nemojmo, dakle, o objektivnosti.0 delu je reč, o predstavi. I o kritici za čitaoce, buduće gledaoce ili one koji su predstavu već odgledali. Ovi drugi bi da svoje misljenje uporede sa kritičarevim, makar podsvesno. Oni prvi hoće da znaju vredi li to gledati ili ne; to je onda preporuka, ne kritika. Ostanimo kod kritičarevog mišlje- nja. „Kritika je najčešće alibi svjedo- ka. Ona djeluje unutar povijesne in- stitucije ega i njegove egzistencijalne nerazriješenosti," kaže Blagojević, kriticar i autor inače. Subjektivnost, radikalna subjektivnost, čuči iza ove Blagojevićeve filozofeme, i nekaje, neka čuči, samo me ona i zanima. Sta sam napravio, to znam i sam, nisam tako neosvešten, ne radim u transu, nisam šaman. Ali šta vi mislite o tome, gledaoce, kažite mi aplauzom. (Ja se, sa svoje strane, obavezujein da aplauz neću režirati, a i ako to ura- dim, vi ćete me prozreti, zar ne? Ta ni vi niste do kraja opijeni, valjda.) I vaš subjektivni, a kakav bi drugi bio, stav me zanima, gospodine kritičaru. Ako ga imate.Samo, od vas ocekujem da govorite iz

„Talentiran kriticar usvojiće kao metodu pluralizam metoda. Biće otvoren pred dje- lom. Reagiraće onako kako mu nalaže djelo, kako ga ono obuzima, naravno ako u dje-

dela, ne iz sebe. Vi ste, naime> struč- njak.

■

^lu ima ičeg obuzimajućeg. U njegovoj kritici govoriće samo djelo. A kako su djela različita, različit je i nivo nji-

hove ostvarenosti kao umjetničkog djela, i njegova će kritika svaki put reagirati drugacije, po zahtjevu materijala s kojim je u kritičkom suodno- saju." (S. B. „Sta je kritika?", Poezija, mistika, povijest, Svjetlost, Sarajevo, 1986., str. 16-17).Biti kongenijalan delu, to je muka kritičarskog stvaranja, ako tu uopšte ima muke. Stajati pred delom kao pred crkvom, ako to i nije crkva vase vere, onako kako ja stojim pred piš- čevim delom pre nego sto mu pridem. Onako kako glumac stoji pred svetim praznim prostorom, pre nego sto ga osvoji, sasvim nevin, na prvoj mizanscenskoj probi, kada ni on ni reditelj ništa ne znaju o kulama u zraku koje će tek graditi, samo se ovaj drugi pravi da zna planove, da je video nacrte. Dekonstruisati delo, po- grešno ga čitati radikalnim sopstvom, kao što Bunjin čita Dostojevskog, pa kaže „Gospode, kako je to lose." Ne stupati u lokalističke paktove sa redi- tfljem, glumcima i gledaocima, prema ,,daj-šta-daš" kriterijumu.Ali zašto ja ovo kazuje? Pa, gospodine kritičaru, vi to sve znate. Citali ste Kišev Čas anatomije. A ipak radite tako kako radite.Ostao je, dakle, poslednji citat, is- trgnut iz svog konteksta jer mi se tako hoće; tu pričaju kriticar i pisac, kritičaru smeta piščevo opterećivanje teksta erudicijom, dijalog ide ovako:— Ne znam, ali to mi kod vas smeta.— A kod Tomasa Mana vam ne smeta?— Ne, ne! Kod Tomasa Mana mi ne smeta!— E, pa, jebite se, gospodine, rekao sam i odlučio da s kritičarima nikad ne razgovaram o knjizevnosti.Samo iz pristojnosti nisam ovako, poput Mirka Kovača u Evropskoj trule- ži, odgovorio onom kritičaru koji je rekao da moja predstava liči na fotografije iz časopisa Theater Heute. Uostalom, smatrao sam to kompli- mentom. □ Gorčin Stojanović

Pompejevo pozorištc, Rim

111Mirjana Karanović,

Živka ministarka: „Kad je vlast stvar

emocija, njen krajnji ishod jeste pucanj."

irjanu Karanović u pozo- rištu fascinira kada glumac igra najozbiljnije, dramski, a publika „umire" od smeha. I sama, tako, tragajući za suštinom, gradi svoje uloge u komedijama jer smatra da svaka komedija ima ozbiljnu i po

malo tragičnu podlogu. Tako je igrala u Mrešćenju šarana, Rodoljupcima,Pazarnom danu, Pozorišnim iluzija-ma, Buretu baruta, tako je nedavno pravila Gospodu ministarku. Nije ko- ristila rešenja iz ranijih svojih predstava, nije kopirala druge, temeljito je istraživala činjenice koje Nušić nudi kako bi se ministarka ticala vremena u kojem živimo.„Već decenijama ne važi to kako se nekada igralo. Ne znam zašto je ovaj tekst kultni u beogradskoj čarsiji, ali sam tek posle premijere shvatila da je svako imao svoju viziju predstave koju smo radili. Ja nisam imala nikakvu predrasudu. Znala sam samo kako to ne treba igrati i da reditelj Dejan Mi- jač neće dozvoliti da bude revija i pa- rada koja se nas danas neće ticati. Bi- lo mi je zanimljivo otkrivanje ko je ta žena na početku, i ko od nje postane na kraju price." Živku ministarku je shvatila kao osobu koja nema neku snažnu ideju o sebi, svojoj budućnos- ti, mestu u društvu. Da je njena ideja da bude neko i nešto vrlo naivna i svodi se na to da zauzme mesto u državnom fijakeru. A kada se to desi, ona doživi promenu posle koje vise ne rnoze da se vrati na ono staro. Za- to je onakav, neočekivani kraj predstave. „Ona ne postoji, u stvari, nema

nikakvu vlast, primenjuje je samo nad svojom rodbinom i najbližima. Kada je vlast stvar emocija, nj'en krajnji ishod jeste pucanj. Da li će to biti pucanj u drugoga ili u sebe, pitanje je genetskog sklopa. Mi smo vise skloni da pucamo jedni u druge, nego u sebe. I ona to čini. To je suštinska veza sa onim što se danas zbiva, ne banal- na. To je priča o ljudima koji su živeli neki svoj mali život, maštali da budu neko i nešto i na kraju postali mon- strumi." Mira ministarku igra svede- no, ne karikira je, ne ismeva. Od publike zahteva udubljivanje u jedan malo viši nivo razumevanja od puke za- bave i smeha.Kritičari su različito ocenili predstavu, ima misljenja za i protiv ovakvog tumačenja Nušića. „Veoma me je po- godilo to što su neki napisali, ne zato što ne trpim lošu kritiku. Imala sam uloge koje jednostavno nisu zasluži- vale dobre kritike, ali ova to nije. Trudila sam se da ne pravim karijeru od ove uloge, već da njome nešto zbilja kažem. Da izadem na scenu i da mi rezultat ne budu smeh i aplauz, već odgovorna glumačka kreacija. Kada neko vise ceni efekat od nasto- janja da se na pokriven način oživi jedan lik, onda me to neshvatanje po- gada. Kada ljudi, koji bi trebalo da budu stručni i da imaju odgovornost kao duhovni pratioci onoga što se de- šava u pozorištu, na predstave gledaju kao nekakve domaćice, to me vreda."Igrala je dosta u takozvanim avangardnim predstavama i uživala je, kaže, osećajući se .kao clan tajnog udruže- nja koje ima rituale za koje niko ne zna šta znače osim onih koji igraju. Sada je u pozorištu zanima čitanje poznatog na nov način, jer misli da je uloga umetnika da ono što svi vide is- tovetno dovede u pftanje pogledavši to ponovo iz drugog ugla. Razmišlja o tome kako pozorište nije generacij- ska stvar, kako postoje glumci koji imaju mnogo godina, a mladi su. I oni koji su mladi, ali svet oko sebe i pozorište doživljavaju kao starci. „Fantastično je kada ova 'banda' mladih u Jugoslovenskom dramskom po- zorištu krene da se prepliće sa iskustvom nas starijih, dovodeći ga u pitanje. I njihova mladost biva dovedena u pitanje našim iskustvom. Iskušava- mo jedni druge i to je dobro." Ša Ru- menkom u rimejku Radovana III, koju u Kult teatru priprema u režiji De- jana Mijača, veli da je spokojna, jer su izvrsna i podela i reditelj. Zna da

će se i ova predstava znatiželjno če- kati, uz pitanje da li će jos jedna le- genda biti prevaziđena. Igrace u Bitef teatru direktora cirkusa u predstavi Slučaj Hinkeman, u režiji Gorčina Stojanovića. To je lik o kojem se ne zna da li je muško ili žensko, da li je samo direktor cirkusa, ili još nešto. Poredi tu ulogu sa onom u Per Gintu, kada je igrala nepoznatog koji dolazi, a ne zna se da li je davo, Bog, andeo ili usud. ■ Olivera Milosevic

Tu poćuškivanu, zanemarivariu kći ministarkinu igra

Vesna Trivalić. Priglupa, površna,

spetljana, zaljubljena Dara

alo ljudi zna da je pravo ime Branislava Nušića Alkibijad Nuša. Ipak, dovoljno se zna o Bra- nislavu Nušiću Alkibija- da Nuše — i to da je podjednako aktuelan, ma šta nam se dešavalo, i to da je uvek zabavan, ma gde se i kako izvo-

dio... Ali, koliko se zna o Branislavu Nušiću Dejana Mijača? Mnogo se o tome priča, kad god nas Mijač podseti na Alkibijadovog Nušića, malo se o tome tačnog kaže. Opet, u naletima, po modi ili argumentima, stižu i op- tužbe na Nušićev račun; kako je svojim „amortizujućim svršetkom" uvek uspevao da ublaži pogrde na srpski mentalitet, da izgladi odnose sa jav- nošću, precrtavajući na samom kraju ogromnu nedotupavnost duhovnog miljea koju nam je prethodno prika- zao. Čim se Mijaču pruži prilika za to, on tu tvrdnju opovrgava, vraćajući svojim nušićijadama cinizam, sadi-

To me vreda: MirjanaKaranović kao Gospoda ministarka (Snimio Srda Mirković)

zam, otrovnost, surovost, grdnu po- hlepu, odvratnost i krvavi kraj. Posle Sumnjivog lica SNP-a u Novom Sa- du, na sličnom je putu u Gospodi ministarki Jugoslovenskog dramskog pozorista.Mnogo se zna i o Živki ministarki 1 svim pozorišnim zvezdama koje su je tumačile. Zna se i to da je Mijač jedan od (nažalost) retkih savremenih reditelja koji se najbolje izražavaju direktno kroz glumca. Iz predstave, napisa u štamgi i kritika već se dovoljno zna i o Zivki Mirjane Karano- vić. Na.nešto drugo se manje obraća pažnja; kakva je to Dara Vesne Triva- lić? Sigurno je da se Mijač dobro izrazio kroz Vesnu Trivalić, a ona kroz Daru Popovic, tu poćuškivanu i zane- marivanu kći Živkinu koja vise trpi radnju nego što dela, koja nikako da dode do izražaja. A jos manje glumica koja je tumači. Vesni Trivalić je to po- šlo za rukom. Pokazivala je Daru u

svetlu zrele, promišljene a neodoljivo šarmantne glumačke pojave.Trivalićkina Dara je ovovremenski- /ovoprostorno inferiorna devojka, lepa, inei tna, priglupa, pomodna, po- vršna, spetljana, iskreno i slepo zaljubljena u svog mačo Čedu, muškar- ca mahera, mangupa, crnoberzijanca i novobogataša. Dara Vesne Trivalić je bravurozna u tim koordinatama rastrgnuta između Cede i pohlepne surove, vitalne majke, plahovitog a lukavog Cede Branislava Lečića i gru- be, pohlepne Živke Mirjane Karanovic. Ipak, to nije Dara marioneta koju bacakaju amo-tamo, njena pojava dovoljno ispunjava scenski prostor, Tri- valićkina sarmantna spetljanost a vi- rtouznost kretnji ne puštaju ni Leči- ća, ni Karanovićevu, ni Vučkovićevu da je „uguse" svojim većim dramatur- škim značenjem. Oblak opasnosti glumačkog manira, koji se u jednom momenta, čini se, nadvio nad Vesnu Trivalić, Nušićevom i Mijačevom Da- rom raspršio se u trenu.

^wîvaliceva je sposobna da na- B&ravi kontrapunkt izmedu Da- «№nog sporog shvatanja i večitogЖ mentalnog i emotivnog kašnje- Ж nja, sa jedne, i ubrzane, vrato- Ж lomne fizičke akcije, sa druge

strane, ne dozvoljavajući publi-Ц ci da predahne. Nema tu vise. Ц pomena o maniru, reklo bi se Ж da je to onaj pravi stil. A opet,

Trivalićkina Dara ne sukobljava se sa izvrsnom glumom svojih partnera, ona se samo bori i uspeva da se izbo- ri za svoj scenski prostor. Sigurno da iz Darine neinteligencije, inferiornos- ti (a to je najteže materijaiizvati na sceni) i Branislav Lečić crpe snagu za svog prepredenog i upornog, nasil- nog, ovovremenskog Cedu, Mirjana Karanovic za svoju vulgarnu, alavu Živku. Čak i nespretna zavodljivost Anke Tamare Vučković refleksija je trapavosti i aseksualnosti Dare. Tri- valićeva prilazi liku studiozno, Dara nije glupava, ona nije ni samo zbunje- na, ona je pre zatečena svim tim što huji oko nje. Ona shvata sa zakašnje- njem koje dolazi od neverice. Opet, ne daje ni malo prostora da zbog toga upadne u patetiku ili karikaturu žrtve, već se obraća svom šarmu, svojoj komediografskoj harizmi i nije

Majka, vidite koliko sam uzbudena: Vesna Trivalić kao Dara u „Gospodi ministarki"

Branislava Nušića, u Jugoslovenskom dramskom

pozorištu (Snimio Srda Mirković)

Dara koju žalimo. To je Dara za koju navijamo. To je Dara Vesne Trivalić, to je Dara Dejanovog Nušića. Pre svega, to je naša Dara, novopečena boga- tašica koja se jos nije ni snašla da sve novce potroši na garderobu, parfeme i kozmetičke maske — kad sjaja ne- stane. Malo ko će zaboraviti dijalog majke i kceri, kada Živka Mirjane Karanovic kaže „Daro, meni je čisto do- šlo da plačem... a ti, ti ništa?". na šta usporena, zatečena, beskrvna Dara Vesne Trivalić odvrati neubedljivo: Дако ništa, majka, vidite koliko sam uzbudena’". к Miomir Petrović

• V

Dvadeset osmog januara 1996, na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u predstavi Nušićeve Gospođe ministarke koju je režirao Dejan Mijač u ulozi Ujka Vase nastupio je Dejan Mijač. Bi- lo je to Mijačevo prvo glu- mačko pojavljivanje na pozornici posle odsustvovanja od četrdesetak godina. U Valjevu jos pamte njegovog Svetozara Ružićića u Sterijinoj Pokondirenoj tikvi.

Držtći se devize da predstave mora biti, Mijač je u ulogu Ujka Vase usko- čio u poslednji čas, zamenjujući obo- lelog Ljubu Tadića. Glumci iz Gospo- de ministarke, a bogme i gledaoci, čestitali su mu na hrabrosti i pokaza- nom glumačkom umeću.Fotografije Srđe Mirkovića pokazuju Mijača transformisanog u Nušićevog junaka.

Iza maske starog namćora: Ljuba Tadic kao Ujka Vasa (sa Brankom Cvejićem) u „ Gospođi ministarki" (Snimio Srđa Mirković)

Možda će nam Ljuba Tadić pokazati da nas je sue ove godine varao, da je zapravo komičar

Njegov ulazak na scenu deluje gotovo privatno: ležeran hod, ruka u džepu pantalo- na, blago nakrivljen sešir, štap koji se nosi vise iz ki- coštva nego iz nužde. Umorno seda u veliku fotelju, gotovo presto, koju do kraja predstave retko kad napušta. Slobodan kao kod svoje kuće, ubrzo počinje da se služi rakijom koju, kao i fotelju, do kraja predstave nerado ostavlja. Zaintere-

sovano posmatra sta se pred njim de- šava i očigledno se prijatno oseća u tom svom izdvojenom, povlašćenom položaju. Izgleda kao neki ostareli kralj koji je zaboravio da su klupe za povlašćene gledaoce uklonjene sa pozornice jos davne 1759. godine.Prva replika koju izgovara razbija nam iluziju, zapravo, paradoksalno, uvodi nas u iluziju. Pred nama se nalazi ujka Vasa, najblizi rod Živke ministarke, dobrodušni šićardžija i veliki kombinator, a ne, kao što nam se u prvom momentu učinilo, nas veliki tragicar, Ljuba Tadic, koji je na putu do pozorisnog salona svratio da svojim mladim kolegama pruži moralnu podršku. Utisak koji se javio u momentu njegovog ulaska suviše je jak, a tokom predstave ispostavlja se i su- više istinit, da bi se lako prevazišao. Iako se ne koristi deziluzinističkim glumačkim sredstvima didroovsko- -brehtovskog porekla, već je, naprotiv, najblizi psihološki realističkom oblikovanju lika, Ljuba Tadic tokom predstave ostaje apartna, „otudena", „začudna" pojava, koju je nemoguće sagledati samo u kontekstu Gospođe ministarke dramskogpozorišta. Pravo, duboko uzbudenje ova uloga stvara samo ako se neprestano ima u vidu ličnost njenog tuma- ča.

Ж e trudeći se da se takmiči sa $$ telesnim i govornim bravu-

$$$ rama Vesne Trivalić, Bran- Cvejića, Predraga Ejdusa

IO® ili Milana Gutovića, glumaca sklonih grotesknoj stili- zaciji lika, Ljuba Tadic obli-

Ц kuje svog ujka Vasu decen- « tnim, u okviru zamisli redi- в Ж telja Mijača možda i anah-

ronim, glumačkim sredstvima. Istra- javajući u postupku realističke inter- pretacije, on superiorno gradi preci- zan i psihološki relevantan lik specificnog, nenametljivog šarma i duho- vitosti. Suprotno koristoljubivom i beskrupuloznom ujka Vasi Danila Stojkovića iz 1982. godine, ovaj ujka Vasa nam se prikazuje kao umoran i ciničan starac koji se bez mnogo ža-

ra, vise iz osećanja dužnosti, zalaže za interese svoje brojne i pohlepne familije. Za sebe samog on ništa ne traži, osim flaše rakije i — da ga svi ostave na miru.Ovakva slika ujka Vase uzbudljivo i dirljivo se poklapa sa ličnošću njenog tvorca. Kao sto se njegov ujka Vasa izdvaja iz svoje bučne, koristoljubive i razuzdane familije, tako se i Ljuba Tadic odvaja od svojih mladih kolega ciji je stil glume tako različit od njegovog. Medutim, kao sto se u njego-. voj interpretaciji Živkin ujak, umorno, ali iskreno i bez ličnog interesa, zalaže za svoje rodake, tako i Ljuba Tadić već samim svojim prisustvom u predstavi koja mu ni po žanru ni po stilu ne može biti bliska, pruža drago- cenu podršku svojim mladim kolegama u traganju za jednim novim i dru- gačijim glumačkim izrazom. Ovakva pretpostavka ima potvrdu i u život- nim činjenicama: Ljuba Tadic je jedan od onih retkih iskusnih i po- tvrdenih profesionalaca koji iskreno i bez neprijatnog ulagivanja mladosti žele da prate ritam nove generacije i da zajedno sa njom eksperimentisu. Zaista, nemoguće je oteti se utisku da je uloga Ljube Tadića u ovoj predstavi mnogo šira, veća i značajnija od one konkretne i vidljive; njegova uloga ovde je prevashodno majeuticka. Ne namećući im svoj model, on blago, zaštitnički vodi svoje naslednike ka „porađanju" vlastitog glumačkog izraza. Pri tom nije patetičan, na- prtov: svoje plemenite namere krije iza maske starog namćora i cinika. Upravo onako kao što i njegov ujka Vasa pomaže svojoj familiji, naizgled preko volje, umorno i nerado. To je samo lukava metoda starog lisca, koji želi da pomogne, ali tako dase „Vlasi ne dosete".Tako na kraju ispada da je, paradok- slano, jednu od svojih najslojevitijih i najličnijih uloga naš najveći tragicar ostvario u „veseloj šali u četiri čina". Život zaista ume da se poigra — pri kraju velike i uspešne karijere, naj- dirljiviju kreaciju napravite u fahu koji vam nikad nije bio blizak. Ko zna, možda će nam Ljuba Tadic u svojim narednim ulogama pokazati da nas je sve ove godine varao i da je zapravo mnogo veći komičar nego tragicar! □ Ivan Medenica

Pozorište u Londonu,1596.

Prvo dvorsko pozorište,

Lična kartaNarodnoq pozorista u

Nisuozorište u Nisu starije je od veka. Počelo je u kafani .Knjaževac" sa putujućom ružinom „Sinđelić" 1887. Još

e Kraljica Draga 1900. poku-šala, bez aspeha, da daruje stalno pozorište Nisu ali zato Zakon o požorištu iz 1921. godine stvara Niško gradsko povlašćeno pozorište. Iz hote-

la „Evropa" ono se seli u Zanatski dom da bi 1929. postalo Pozorište Moravske banovine koje 1938. godine dobija zgradu. Ta zgrada, danas zgrada Narodnog pozorista, jedna je od retkih u nas koje su namenski zidane. Govor, koji je prilikom početka radova održao ondašnji gradonačelnik Ni- ša, potonji predsednik vlade Kraljevi- ne Jugoslavije Dragiša Cvetković, uzi- dan je u temelje ove skladne gradevine jednostavnih kontura, kopije ne- što starije Volksbiihne u Minhenu. Nažalost, doživljaj lepote u pogledu na ovu časnu i očuvanu arhitekton-sku starinu kvari čudo posleratnog urbanizma: soliter koji se kao senka natkrilio nad nju.Rekonstrukcije nisu zadirale u sušti- nu spoljasnjeg izgleda gradevine ko- motnih ulaza u foajea s pozorišnom atmosferom oplemenjenom klubom i knjižarom (tu su i čisti toaleti, vidno istaknut repertoar, nema fotografija glumaca), ali je sala, sa 516 sedišta u parteru i na balkonu, zahvaljujući „umeću" nabedenih stvaralaca „ple- menitih" savremenih enterijera, potpuno izgubila obeležja baroknog sti- la. Novi materijali, koji su uniformi- sali zidove, i spušteni plafon sa koga je uklonjen luster deluju sterilno u odnosu na ostatke nekadašnjeg izgleda oličene u ložama iznad orkestra koji je zatvoren i pretvoren u proscenijum. Ipak, to je sala izuzetne akus-

tičnosti, sa pogledom na pozornicu moćnih gabarita. Proscenijum u dva nivoa dubine 5,35 m, a sirine maksi- malnog otvora portala (maksimum 7,45, minimum 6,20 m). Portal visok 4,95, pozornica 11,70 m, a širina joj je 12 m. Dubina pozornice je 13 m, sa 22 cuga. Iza je hinterbina dubine pet metara sa četiri pomoćna cuga i dva ručna priručna magacina, a tu je i do- gradnja po dubini sa promenom otvora 4 x 5,35 m koja služi i kao pri- ručni magacin sa otvorom za unoše- nje kulisa spolja. Prostor hinterbine rnoze se malim ulaganjem pretvoriti u kamernu scenu, a da to ne ugrozi funkcionisanje velike scene.

.A, vetlosna i tonska kabina nalaze se na balkonu u sali, iz njih se kontroliše svetlosni park sa

‘ 40 reflektora rasporedenih na portalu i horizontalnom mestu, na kulama, ložama, džepo-

'■^vima i balkonu. Kvalitetna je 1 muzička kutija. Pod na pozornici je ravan i solidan. Sufler i inspicijent su levo od pozorni

ce, a razglas, povezan s njima, po- stavljen je u celoj zgradi. Garderoba je sedam — četiri muške i tri ženske — u njima ima tekuće vode ali ne i kupatila. Tu su i velika probna sala za čitače probe i probe sitnog mizan- scena, stolarska, bravarska, vlasuljar- ska i krojačka radionica te slikarnica i jedna garsonjera. Pozorište ima muškog i ženskog vlasuljara koji obavljaju poslove šminkera i frizera, i tri krojača. Magacinski prostor je kvalitetan, ali nedovoljan.U ansamblu je dvadeset četvoro glumaca, petnaest muškaraca i devet že- na, šestoro sa visokom glumačkom školom. Dobar ansambl koji uz nekoliko gostujućih glumaca, rnoze da od- govori svakom repertoarskom zahte- vu. Prvaci su Verica Jovanovic i Dra- goslav Žikić, oboje dobitnici Steriji- nih nagrada, baš kao i Živko Vukoje- vić. Treba jos napomenuti Mladena Nedeljkovića, Dragoljuba Markovića, Miodraga Pavlovića, Radomana Kon- tića, Simu Erčevića, Sanju Pavković i Vesnu Josipović. Ansamblu se priklju- čuju glumac u penziji Dušan Dorde- vić-Šonda i, kao gosti, Enver Petrovci i Gojko Šantić. Stalni reditelj je Ma- rislav Radisavljević, scenograf je Velj-

ko.Miljković a kostimograf Biljana Krstić. Sa pozorištem, izmedu ostalih, često saraduju Slavenko Saleto- vić, Branislav Mićunović, Velimir Mitrović, Jovica Pavić, Zoran Hristić, Milanka Berberović, Bojana Nikito- vić, Geroslav Zarić i doskorašnji clan kuće, sada penzioner, Boris Čerškov. Pozorište nema stlanog dramaturga, ali se rnoze naslutiti repertoarska politika, što je prava retkost u nasirn pozorištima: savremena domaća drama, novo čitanje klasike i laka komedija.

A ajstor svetla je Slobodan ■ B Bogić, ton majstori su $$ Sreten Cvetković, Hristo

Zarkov i Vladislav Do- rđević, šef tehnike je Ne-

ЖЖШ bojša Savić, a bine maj- W Ж S stor Slaviša Filipović. Ж Ж Ж Marketing pozorista či- II S ne devetoro ljudi, sa so- W w eciologom Slobodanom

Jovanovićem i urednikom izdanja i propagandnog materijala Predragom Nešovićem na celu. Nema školovanihpozorišnih producenata. Cena karte je 4-7 dinara.Pozorište na repertoaru ima deset predstava. Dve najbolje su, neospor- no, Zmaj od Srbije i Karađorđe, obe rađene po tekstovima Milađina Še- varlića i u režiji Slavenka Saletovića. Prva ima tri nagrade sa Sterijinog pozorja (Ševarlić za tekst, Vukojević i Petrovci za glumu) i tri nagrade na Susretima „Joakim Vujić" (Saletović za režiju, Pavković i Petrovci za glumu), nagradu za tekst na Festivalu praizvedbi u Paraćinu, a druga tri' priznanja na „Joakimu Vujiću" (Še- varlić, Santić i Milanka Berberović za kostime). Predstava sa najdužim sta- žom, igra se od 1991: Ukokaj moga muža Alda Nikolaja, u režiji Ljiljane Ivanovic Arsenov.Problem svih pozorišta, pa i ovog, jest novae. Četiri premijere u sezoni su male produkcija, utoliko pre što je niški teatar, posle godina stagnacije, uspeo da konsoliduje ansambl, po- vrati poverenje publike i stvori sve organizacione i umetničke uslove za vrhunske domete u jugoslovenskim okvirima. Zato grad Niš ima i razloga i interesa da ulaže u njega.

Narodno pozorište u Nišu nalazi se na Sinđelićevom trgu bb. Teleroni 018/22-700, 23-738,25-067.^pravnik je Miladin Ševarlić. ■ Željko Hubac

Kako bi to bilo, kad bi bilo, u našim

pozorištima vaka moderna država prirodno teži da zakonima reguliše sve oblasti ljudskog delovanja. Neki to nazivaju prinudom, neki spasom od anarhizma... Bilo kako bilo, živimo u državi koja teži da se iznova uredi (valjda!), a segment koji se dotice pozorišni zakon je zakon o pozorištu koji je odavno najav-

ljen ali ga nema na vidiku. Mnogi ga se pribojavaju, jer znaju da neće modi da ispune njegove odredbe. Da li teatar rnoze da se nazove teatrom ako nema ni petnaestoro glumaca, ni stal- nog reditelja, ni scenografa, ni kosti- mografa, ni dramaturga? Ako pri tom nema ni tehničkih uslova, nema ni pozorišta. Šta su potrebni a šta dovoljni tehnički uslovi da bi zgrada bila pozorišna? „Potrebni" bili bi, valjda, oni ubeleženi kao minimalni u tehničke upitnike. Da li su i dovoljni? Podsetimo se „potrebnih" uslova.1. GledaIiste:\J sali i na pozornici potrebno je obezbediti minimalnu tem- peraturu od 18 stepeni. Orkestarski prostor nije neophodan.2. Scena: Minimalni zahtevi su da ukupna dužina, od vrha prosceniju- ma do poslednjeg cuga, ne bude ma- nja od 11,5 m. Visina portala 4,9 m, širina portala 7,5 m, jedan cug (za- dnji) i dovoljno mesta u prolaz iza poslednjeg rikvanda, komplet zavesa

^Soros fond Jugoslavia

za dekovanje bilo koje boje, teretni ulaz minimalne širine 115 cm.3. Garderobe: Dve garderobe koje mogu da prime po cetin glumca. Za inspieijentsku signalizaeiju nema mi- nimalnih zahteva.4. Svetlo i ton: Minimalni zahtev jepriključak na trofaznu struju za svetlo i prikljucak za 220 V za ton. Ovako nabrojani minimalni zahtevi iž tehničkog upitnika kao da opisuju seoski dom kulture, spreman da primi putujuće trudbenike opremljene reflektorima, muzičkom kutijom i još necirn. Da li bi, onda, trebalo, u do- voljne uslove ubrojati dvadesetak pravilno rasporedenih cugova, ravan pod, tekuću vodu, tuševe u gardero- bama, interfonsku inspieijentsku signalizaeiju, bar trideset ispravnih reflektora i pojačalo sa dve zvučne kuti- je? Da li je to onda pozorišna zgrada? Sta sa operom, baeltom? Treba li na kraju dvadesetog veka organizovati jednodnevne ekskurzije da bi se vide- la baletska predstava? Danas u Srbiji ima pozorišta koja su bez ozvučenja, u kojima ne funkeionise vise od petnaest reflektora, u kojima pod škripi i na najmanji dodir, u kojima nema tople vode. I ta pozorista se zovu pro- fesionalnim! Šta raditi s njima, zatvo- riti ih? Ostaviti u zemlji koja ima vise od deset miliona ljudi, a manje od deset pozorista. Na svaki milion stanov- nika po jedno. Ili usvojiti zakon sa vi- sokim, u stvari normalnim, standar- dima, pa nastaviti po starom — izig- ravati zakon. Kad se izigrava ustav, što ne bi jedan zakon, i to pozorisni? ■ Ž H.

U senci soiitera: Procelje zgrade Narodnog pozorista u

Nisu

Prvo što je video bile su pozorišne kulise. Prvo što je omirisao bila je pozorišna prašina. Sergej Trifunović dan as, u dvadeset trećoj godini, misli da bi umeo da odigra Hamleta

Imam sasvim koukretan doživljaj ovog vremena: Sergej Trifunović (Snimila Vesna Pavlovic)

Kpže Sergej Trifunović: „Тек sada se pitam: šta ja hoću od pozorišta?" Dvadesettrogo- dišnjak koji pise pesme, a oduvek je znao da je „rođeni glumac". Uostalom, kao glu- mačko dete (otac Tomislav, clan užičkog pozorišta), prvo je ugledao kulise. Prvo sto je bmirisao bila je pozonsna prasina. Prvo što je javno izgovorio, i to iz pozorišne lože, bila je psovka

upućena publici. Derle se usudilo da usred predstave zaplače „kada je cika Duka hteo da ubije mog tatu". Pozo- rište mu nije bilo „tatin posao , niti mu je sada posao. San koji racional- no sniva javio se iz potrebe za „jakim dozivljajem". Iako veruje da je jos na- turščik koji traga za svojim izrazom POtovo iz prikrajka posmatra svoj put i deli ga na ono pre i ono posle. „Na Fakultet dramskih umetnosti došao sam takoreći gotov. Glumio sam dosta i znao sam, činilo mi se, sve. All, krenulojetek kada meje moj profesor razbio, u pravom trenu ku. Vec sam pomišljao da se vratim kuci, da upišem neki zanat, da zaboraWm sta

sam hteo i šta sam započeo. A onda... Bila je godišnjica Šekspirovog rođe- nja i u Britanskom savetu igrali smo scenu iz Hamleta, Danijela Kuzma- nović i ja. Ona — Majka, ja — Hamlet. Mislim da je to jedna od najlepsih scena u komadu. Od celog jada, od moje lične muke nešto se prelomilo u tom Hamletu i u meni. Struja mi je prošla kroz telo, pola sata sam se posle te scene tresao." Trifunović je još student, ali već glumac koga ozbiljno shvataju. Prvu ulogu dobio je kod De- jana Mijača, u Velikoj pljački. Zatim je igrao Petručija u Ukroćenoj goro- padi u Narodnom pozorištu (najdra- ža uloga), pa u Prosjačkoj operi u Bi- tef teatru, u Zlim dusima u Centru za kulturnu dekontaminaciju, u Srpskoj drami u Zvezdara teatru, u Buretu baruta u Jugoslovenskom dramskom, pa opet u Narodnom, u Idiotu. Sada sprema ulogu u Aritofanovom Miru u Teatru T. Filmska publika upoznala ga je preko Tude Amerike i Ubistva s predumišljajem. Glumu ne deli na pozorisnu, filmsku i televizijsku, sebe

ne vidi mnogo u onome što je do sada radio. Slobodana Unkovskog je 'upoznao još kao dete, kao vojnika koga je tata Tomislav „vadio" iz kru- ševačke kasarne. Nešto kasnije zare- kao se da će igrati kod njega, ne sa- njajući da će i zapevati. Scena u kojoj Sergej-Đorđe peva „Zajdi, zajdi" jedna je od najsnažnijih u Buretu baruta. Zbog nje se dobro pomučio. ,,Un- kovski uvodi glumca u lik, a da ovaj uopšte nije svestan toga. Pošto sam sumnjicav, stalno me je to bunilo, čak sam se prepirao s njim. Prvih trideset predstava igrao sam, bogami, potpuno nesvesno. Nešto se u meni i dalje bunilo. Izlazio sam na scenu, ni kao ja, ni kao Đorđe, i u tih petnaestak minuta nisam znao ni gde sam, ni da li je to što radim dobro... A onda sam uspeo da sve nekako spojim i da tač- no osetim kad sam želeo da se do- padnem publici. Osećaj stida javlja se posle. Strasan."

su mu ljubimci? Piter O'Tul j-4 Brando. „Njihov sistem je

1?' neuhvatljiv. Pogledajte Bran- da! Nema nikakvu dikciju.

•• - . Ne laže. Čak je spor. Ali je sve mane pretvorio u vrline i

„ - cele generacije su se odlcpile ’<• na tu istinu. Toliki su požele-

. li da budu kao on. Na tom Ш Wiiprimeru sam shvatio da

glumci ne treba mnogo da gledaju

jedni druge. Nemoguće je glumiti Branda."Od pozorišnih glumaca koje je gledao izdvaja Zijaha Sokolovića. „On me je stvarno uzdrmao. Glumac... je glumac... je glumac bio je najžešći pozo- rišni čin koji sam video. Sećam se i Ruženja naroda, i Miše Žutića i Tase Uzunovića. Pa Olivere Marković u Našim sinovima. Niko ne glumi tako!"Igrao bi Šekspira, Šekspira, i Šekspi- ra. Sve sto je napisao. „Sada znam da bi moj Hamlet bio težak, mučan. Ne umem da ga objasnim, ali bih umeo da ga igram." Kako doživljava ovo vreme? „I ja, kao i moja generacija, teško doživljavam okolnosti u kojima zivirno. Roden sam u Mostaru, majka mi je otuda, u Mostaru su ostali silna rodbina i prijatelji s kojima sam ras- tao. Danas su živa možda trojica, a ja znam gde je ko i kako poginuo. Prema tome, imam savim konkretan do- življaj. Moje stanje je neprekidno iz- među želje za osvetom i malodušnos-

Priča o Aleksandru Popoviću, treći deo

Jeste, AP prisno i duboko pripada svojim eksplicitnim temama i preobilnim sadržajima, još vise nadmoćnim, praštajućim po- znanjem naravi našeg mravljeg naroda, pa i ovlašćenim mora- lističkim razlikovanjem pome- šanih granica i nijansi vrlina i proroka, nasern svetu i narodu, jeziku, kulturnom obrascu i izboru, ali naš AP je, po mom dubo- kom uverenju, i jedan od nekoliko preokretnih vizionara novog evrop-

skog i svetskog teatra, onih neuroti- čara koji drhte, love, slute, misle, pate i rešavaju pozorištem (a ne računa-. rom) nejednačinu čoveka i sveta. Sav svet je, dabome, odavno potpuno razvaljen i fragmentizovan, razbijen u paramparcad. Svi su odustali od njegovog krpljenja i integrisanja: reli- gije, nauke, filozofije, ideologije, umetnosti, svi — osim teatra. Pozo- rište jos uvek oholo misli ne samo da može da da sliku sveg seta, pod sveta i nadsveta, nego i da ga, po svom hiru i volji, igrajući se, demijurški, i stvara. (Ako ne Volterov svet, bolji od svih svetova, makar nakazu sveta.) I AP, možda uzdrzano i stidljivo, jer i kad neće hoće i mora, izgraduje neku svoju metafiziku pozoristem.Pokušaću nešto od toga da iščeprkam rizičnom analkom komada Ružič- пјак koji sam, počastvovan prednoš- ću kumovskog poverenja, proletos pročitao pre svih.Badava me odvraća Sioran da ,,ras- članiti i analizovati pesmu onako kako se raščlanjuje neki sistem predstavlja prestup i svetogrde" - ja sam odlučio da, nekako ukratko, opisern sadržaj, oblik i način novog komada AP Ružičnjak, sve misleći da se na

ovom uzornom primeru može naslutiti onaj dublji, neistorijski, mitski, ar- hetipski model sveta. Moderna gro- teska, u stvari: tragedija del arte teatra AP.„Ružičnjak se mnogo razlikuje od pretposlednjih njegovih stvari, ali veoma liči na one nerazrešene enigme iz šezdesetih godina, sa kojima se, dok je mogao, najistrajnije bočio po- kojni NK*) a koje je, jednom, i sam AP pokušao da razreši, režirajući Ru- žičastu noć.U ovoj airljivoj, za mene nezaborav- noj, predstavi (ponosim se, pisao sam o njoj, mislim jedini, u Književnim novinama AP je bio zaigrao va banc, založio sebe i sve svoje, bez ostatka: ženu, decu, draganu. Predstava se igrala u Molerovoj, u autorovoj scenografiji: zgužvana plastična folija i celo- fan neke nekadašnje bombonjere. Pamtim: devojčicu sa krilima. Ne, svi su imali krila, bili krilati, umalo da uzlete.

SW'?. džičnjak, takode, ima naslov- ^Š^^nu stranicu, sasvim svoju, rit- jWwmiziranu, rimovanu na ne- $$ ^zgodan slog ak: Ružičnjak, ^^„trostruki scenski svlak",

„prvi svlak: Luda kuća — po- ljuljani brak, drugi svlak:

^^Gluva soba — večni mrak, Цј fj|treci svlak: Ćorava kutija — » Wiovokomponovani čarob-

njak", a lica nisu lica, po redu pojav- ljivanja, nego „duhova splet", i to: Le- pa Kata, zagubljena princeza, Lujka, njena podsvest, Vojvoda Milenko, ko- košar, Lenka, vojvodina milosnica i Konstantin, mastiljavi pretendent. A sve to „biva kad munja ljuljne sred kopriva" — opet rima, ali na va (to jest obrnuto, na ,,av! avl", na lavež pasa, i čoveka-pseto, koji napujdani dva-triput projure kroz scenu, lajući.) Za razliku od drugih u ovaj komad nas pisac uvodi podužim i preciznim opisom dekora: „Noć u vrtu osvetlje- nom s tri čkiljava kandelabra. Desno su šarena vrata, da u njih blene svako ko se i kad se oseti teletom. Do šare- nih vrata ulevo, u blagom luku, širi se rajski ružičnjak, na razvlačenje navi- še od jednog do tri metra visine. Levo od ružičnjaka je ribnjak u samom ug- lu, u sumaglici, napravljen od izguž- vane plastične folije i pramenova be- ličaste magle koja od njega neprestano tinja, ispred šarenih vrata, na baš- tenskoj stolici, spava Konstantin,

’odeven kao lakej u crno. Ispred ružič- njaka su još dve baštenske stolice i jedan baštenski stočić. Konstantin u snu srkuće i šišti. Iza sarenih vrata s vremena na vreme dopru nerazgovet- ni šumovi. S laganim gašenjem svetla • u salu odnekud mahnito dolazi prele- pa i zagonetna devojka Lujka, koja za svaku svoju pojavu menja kostim, šminku i frizuru i razbraja krećući se iseckano amo-tamo, amo-tamo: „Idem putom, rasputom. Nađem ža- bu, tresi-babu. Kao mrenu, oborenu. Skroz šarenu, rasporenu. Puna krvi, puna crvi. Vrvi".Sta očekujete u ovom dekoru? Novi komad AP? Ili možda neku, tek sad,naknadno pronadenu, skrivanu stvar Samjuela Beketa?Dok sam čitao ove redove AP, dabome kao koketnu literaturu, pala mi je na pamet srećna ideja: kako bi bilo da pročitam Ružičnjak čitajući samo autorske instrukcije i didaskalije, a da odložim za kasnije čitanje onaj sil- ni verbalni nanos koji unose sa so- bom u komad lica i persone, njihovih „duhova splet"? Dakle, ne da citarn šta oni kažu, nego da vidim sta oni cine, to jest šta se zbiva. Trebalo je samo da zamislim ovo novo pozorje AP onako kako bi ga doživeo neki gluho- nemi radoznali gledalac. (Dabome, pozorište je vise za gledanje, nego za

slušanje, kaže se: gledao sam, a ne slušao sam pozorište).Ova, na prvi pogled kapriciozna, ideja me obilato obradovala. Čini mi se: razumeo sam, pročitao sam Ružič- njak.Ж Wideli smo, na početku, ružič-

јЦпјак u punom cvatu, razapet $$ îzmeđu muklog i tamnog rib- Ц: njaka, s leva, i bučnih šare-

nih sarenih vrata, zdesna. Posle prvog čina, prvog svla-

$$$ ka, situacija se dramaticno izmenila, čita se već iz uvoda

« u drugi svlak: „Sumrak izme- w đu gašenja sunčevog sjaja i

bljeska meseca, na istom mestu u ru- žičnjaku između ribnjaka i šarenih vrata. Razlika je samo u tome sto su sve ruže i sve lisje popalo po tlu, osim jednog pupoljka i dva lista. Ostalo je samo golo trnje i na tlu čitave gomile buba — suncokretovog semena".Te bube su u prvom svlaku načele i pozobale ceo ružičnjak, osim one poslednje ruže i dva lista. Pozornica nam, zar ne, jos vise naliči na Beketo- vu, ali sad na njegov proslavljeni komad, onaj o čekanju. Ali da ne čeka- mo, požurimo li da vidimo šta je bilo sa ružičnjakom u trećem svlaku jer sad nam je bar jasno ko se sve svlači i oblači. Ružičnjak sam. „Ista noć u raj- skom vrtu kod velikog ružičnjaka, izmedu sarenih vrata i maglicastog ribnjaka. Bube su nestale kao da ih nikada nije ni bilo. Ružičnjak iznova procvao ružama, još lepsirn nego sto su pre bile. Na baštenskoj stolici ispred sarenih vrata spava Konstantin i pomalo u snu hrkuće i bruji, lepa Kata spava u sred ružičnjaka, ali, okova- na lancima i bukagijama. Lujka bane od nekud: Ljulja, ljulja, ljuske, pala vaška s kruške".Ova tri prizora su dovoljna da se, go- lim okom, ulovi ona glavna dramska radnja komada: bio jednom jedan ru- žičnjak, napale ga neke otrovne bube, pozobale ga, ali sve je, srećom-nesre- ćom, prošlo, pa je ružičnjak opet pun ruža.Zar je to malo za jednu dramu? Iz ovog scenarija bi, na primer, neki slikar-konceptualista sklepao zanimlji- vu instalaciju. (Triptih Luke Karna- ha) A možda je reč o godišnjim dobi- ma? Nešto za Vivaldija? Prvi svlak: jesen, drugi: zima, treći: proleće — opet! Ili je to m’ože biti dramatizacija rastužene starogradske pesme kako vene bela ruža? ■Slobodan Stojanović *)Nebojsa Komadina

Stari Burg tcatar u Beču, oko 1650.

Dvorsko pozorište u Bajrotu, 1748.

V

Pripadala je onom soju ljudi koji su

uspeli da sačuvaju veru u dragocenost

stvari koje se ne mogu ni kupiti ni

prodati o

Dvadeset petog januara, rano ujutru, u bolnici na Bežanij- skoj kosi, umrla je Olgica Poznatov. Nepuna dva meseca ranije, posle jednog te- lefonskog razgovora u kome mi se požalila na tegobe zbog kojih mora u bolnicu, dugo mi je još odzvanjao u usirna njen glas: „Oprosti sto te time opterećujem, ali želela sam da znaš..." Danas se pitam kojim to posebnim čulom čovek oseti nadola-

zeću opasnost i kojim to unutrašnjim nalogom odlučuje da to poveri neko- me s kirn se već godinama malo i retko druži, ali ko mu je u mladosti bio veoma blizak?Sa Olgicom Poznatov sam proveia, družeći se svakodnevno, najpre četiri godine na Pozorišnoj akademiji u klasi Viktora Starčića i Ognjenke Milicevic. Sećam se kako nas je Olgica već na prvim casovima glume osvoji- la svojom banaćanskom ležernošću i humorom. Njena Horistkinja iz Če- hovljeve price, ili Snaša koja priča kako su „kere zalajale", izazivale su

smeh ali i plenile nekom čudnom toplinom. Sećam se jednog celodnev- nog izleta provedenog u njenoj rod- noj kući u Crepaji gde nas je sve po- gostila bogatom trpezom kakva se valjda samo u jednoj takvoj domaćin- skoj banatskoj kući može spremiti. Zatim je Mostar bio naša velika za- jednička i pozorišna i životna avantu- ra. Zahvaljujući divnom upravniku mostarskog pozorišta, Safetu Ćišiću, Olgica Poznatov je, kao uostalom i svi mi „akademci", odigrala za dve godine niz velikih i značajnih uloga. Pomenuću samo dve, tako različite u žanru a jednako impresivne u glu- mačkom rezultatu: njenu Julisku u Nušićevom Putu oko sveta i njenu Anu Frank. Radeći mnogo i sa puno zanosa, živeli smo tada kao jedna po- rodica. Bez imalo surevnjivosti po- magali smo jedni drugima, i u pozo- rištu i u životu. Sećam se kako smo se u jednom danu nas-šestoro „došljaka" razboleli od iste bolesti, angine sa visokom temperaturom, i kako smo tako bolesni doturali jedni drugima hranu i lekove, grdeći jedni druge sto izlazimo napolje kada treba da leži- mo i da se lecirno, ali i radujući se zbog tih malih međusobnih pažnji.

53,

■Nije se predavala: Olga

Poznatov

osle dve godine vratili smo se zajedno u Beograd. Olgica

$$‘^gPoznatov možda nije imala dovoljno sreće da i ovde na

^^pravi način razvija svoj neos- ^^porni glumački talenat, ali se

.... nije predavala. Najpre je u Lutkarskom pozorištu na Te- razijama brzo naučila veštinu upravljanja lutkama kojima .......................................

bi, zatim, glasom davala osobenost i raznovrsnost. Istovremeno je prevo- dila i adaptirala tekstove za ovu scenu, tada jedinu u Beogradu namenje- nu najmladima. Nekoliko godina kasnije prešla je u Atelje 212 gde je, osim povremenih glumackih zadataka, radila mnoge poslove vezane za organi- zaciju rada u pozorištu. Vredna, po- uzdana i odgovorna, bila je dragoceni saradnik u mnogim predstavama

Ateljea 212 i Bitefa. Naravno, nailazi- li su periodi kriza kad se cinilo da sve to nije ono što se htelo i moglo, o tome vise slutim nego sto znam, prilikom naših povremenih susreta govo- rile smo o sinovima, rodenim nekako u isto vreme, o pozorištu smo malo pričale. Ipak, na osnovu nekih njenih glumackih minijatura, fino karakter- no iznijansiranih, koje je, zahvaljuju- ći pre svega reditelju Savi Mrmku, os- tvarila u TV dramama i serijama, moglo bi se zaključiti da je njen glu- mački dar bio silom prilika zatom- ljen. Ali, na sreću, ne i njena stvara- lačka energija.Poslednjih desetak godina Olgica Poznatov je posvetila značajnom i ple- menitom poslu: ekologiji. Počela je skromno, uvođenjem ekološke patrole na opštini Stari grad (gde je stano- vala). Patrola je ukazivala na sva prljava i zapuštena mesta, ulice i zgrade, a isticala i nagradivala svaki lepo i brižljivo urađeni kutak, svaku cvetnu terasu i prozor. Vremenom je Poznatova sticala sve vise privrženi- ka i to, sto je najlepše, medu mladi- ma i najmladima (kao da se opet nekom nevidljivom putanjom vratila onom lutkarskom pozorištu sa cve-

li

ćem i dživdžanima u- čijem se znaku odvijala cela ova akcija), a područje njenih delatnosti proširilo se na ceo Beograd. Dobila je i stalnu emisiju u Radio Novostima preko koje je, obra- ćajući se sugradanima sa neposred- nošću prvog komsije, pozivala sve, nenametljivo ali uporno, da vole, ču- vaju i čine lepšim svoj grad. Treba posebno istaći da je Olgica Poznatov sve to radila bez plate, kao ekološki volonter. Pripadala je onom soju Iju- di koji su i u ovom vremenu — kada je sve na prodaju — uspeli da sačuva- ju veru u.dragocenost upravo onih stvari koje se ne mogu ni kupiti ni prodati. Pa, podržimo je u toj veri time što nećemo dozvoliti da njenim odlaskom ova značajna i plemenita akcija zamre. Neka lete i neka se množe njeni dživdžani! (Dok ispisu- jem ove redove, pitam se: je li to ono, nedovršeno, što si u onom telefonskom razgovoru htela da kažeš? Pa i da sam pogrešno razumela, možda, ipak, nisam pogrešila, zar ne, Olgi- ce?) Tvoja

Olga Savić

O ж *

«

Otišao je u slavuSlavoljub Stefanović

Ravasi (1927 - 1996)ripala mi je nimalo željena cast da govorim nad odrom

lavoljuba Stefanovića Rava- ija. Mog grijatelja. I vašeg rijatelja. Cast na koju se

moglo čekati bar jos deset- -petnaest godina. No, kako život režira sa daleko manje talenta i mere od gospodina Ravasija, danas smo ovde.

Oko Slave. On, svakako, jednu og glavnih ličnost ne bi pre vremena iz- vodio sa scene. Gospodin Stefanović bi nekoga ko je talentovan, omiljen i neophodan proveo bar kroz jos jednu epizodu.Gospodina Ravasiaj upoznao sam pred snimanje serije Portretllije Pev- ca. Upoznao sam čoveka prepunog rafinmana, intelektualca šarmera, superiornog cinika spremnog na jetku opasku na tud ali i na svoj račun, upoznao sam autoritativnog lidera ali i omiljenog vodu. Upoznao sam Gospodina. Upoznao sam reditelja rutinera, čoveka iz enciklopedije koji iza sebe ima stotine sati najtežeg tele- vizijskog program, mnoge svetske i gotovo sve jugoslovenske nagrade, ali sam upoznao i zabrinutog i gotovo usplahirenog Slavu koji nad sudbi- nom novog projekta treperi poput diplomca sa Akademije. Upoznao sam rutinera u tehnici i zSnatu koji je na televiziji počeo peći još u vreme kada se televizija gledala u izlozima robnih kuća ili u zadružnim domovi- ma, ali i usplamtelog umetnika, istra- živača, modernog i savremenog izraza. Uvek savremenog izraza.Upoznao sam nežnog oca i supruga. Jos pamtim koliko je bio potresen preranom smrću gospođe Stefanović, koliko je bio uzdrman iznenadnom smrću svog prijatelja Stojana Arande- lovića. Pamtim koliko je voleo glumce i koliko je uiedu njima imao prijatelja i poštovalaca. Danas srpsko glu-

Gospodin: SlavoljubStefanović Ravasi (Snimio

Đanilo Cvetanović)

miše place. Place za čovekom do cijeg im je poverenja i prijateljstva bilo stalo, za covekom sa kojim se mogla probdeti nod u kafani ili u razgovoru o Euripidu, Šopenu, Majakovskom, Nišiću, Popoviću, Bramsu, o sportu.

Bn anas naše glumište place i zato što ga se sećaju i opraš- taju se od njega glumci iz gotovo svih srpskih pozorista u

............kojima je Gospodin režirao. Ж..............Pristine, Zajecara, Piro-» ta, Leskovca, Beograda, No-.

vog Sada, Zrenjanina, Vrsca, Užica, Kruševca, ponovo do

:WF’’ Pristine. Vise od pedeset re- žija. Od Nušićevog Pokojnika do Nu- šićevog Pokojnika. Prva i poslednja režija. Obe u Pristini. Samo je ovde režiser-život donekle sličan Slavi. Iro- ničan, nepredvidiv, duhovit. Bas da sam gospodin Ravasi potpisuje svoj životopis.Kada se večeras u svim srpskim pozo- rištima digne zavesa, glumci de igrati za svoga Slavu. A aplauz na kraju svake od ovih predstava, ma ko ih potpisivao, publika će nameniti njemu. Čoveku koga je volela i poštova- la četrdeset godina.Otišli ste u slavu, dragi moj gospodine Slavo. Ja ću se ponositi Vašim pri- jateljstvom, kao što se ponosim što danas ja stojim pored Vašeg odra. U dobrom ćete, gore, biti društvu. Po- zdravite ih sve. I Stoleta i Aliju, i Paju i Coleta, i Zorana i Taška, i Dušana i Rastka, i Nedu i Bobu. Imaćete bolje društvo nego mi koji ostajemo ovde. Neka Vam je večna slava i hvala, pri- jatelju i učitelju, i neka Vam Bog da rajsko naselje. □ Siniša Kovačević

Rečnad odrom Slavoljuba Stefanovi- ća Ravasija, na Novom groblju u Beogradu, 6. februara 1996.

Gluma joj je pomogla da razreši neke privatne dileme, ali joj nije olakšala život. Svejedno, Tamara Vučković oseća sreću u pozorištu

Postoji neka sila koja vodi giumca. Osećam da sve ovo isto mi se do sada dešavalo Ema nekog dubljeg smisla. Is- [postavilo se da je sve što je prošlo mimo mene bilo u moju korist. Zato, za sada, verujem u svoj put." Tako razrnis- Ija Tamara Vučković, glumica Jugoslovenskog dramskog po- zorišta, pripadnica generacije „mladih lavova" (i lavica).

Znala je da iskoristi i najmanju šansu (čitaj: ulogu). Odigrala je efektne epizode u Zločinu i kazni, u Kir Janji, u predstavi Tamna je nod, u Devojci modre kose, u Kneginji iz Foli Berže- ra, u Florentinskom šeširu, u Nizin- skom, u Buretu baruta i, nedavno, u Gospodi ministarki. Praveci od malih velike uloge, uspela je da pokaže po- tencijal za tumačenje složenih karak- ternih likova. Naučila je da prepozna uloge koje glumcu daju pravi prostor. „Najvažnije je da lik ima prostor za razvoj — pocetak, sredinu i kraj i da ulogu osetim po senzibilitetu. De- šava se da mala uloga nudi vise od glavne. Do sada sam samo jednom

napravila kompromis, i to me je mnogo koštalo. Vise neću."Dosta toga zavisi od dobrog reditelja, sposobnog ne samo da usmeri mladog čoveka već i da mu da nešto vise prostora od onog koji ima u tekstu. Tamara je postepeni napredak oseća- ia, kaže, radeći sa dobrim prijateljima, od Egona Savina do Unkovskog i Mijača. „Spremajuci ulogu Anke u Gospođi ministarki, shvatila sam kako se rezultat može postići minimal- nim sredstvima. Stalno sam nešto do- davala — 'kvarila', govorio je Dejan — da bih na kraju uvidela da je u pravu kada traži da u jednoj sceni samo pogledam Lečića, da je taj pogled dovoljan. Iskustvo iz Ministarke posle sam primenila u jednoj starijoj predstavi, u sceni koja me je mučila skoro dve godine. I Unkovski je za- čeprkao po nečemu čega kod sebe nisam bila svesna. Ma kako mala bila moja uloga u Buretu baruta, značila mi je mnogo, kao nova 'fioka', i zbog toga sam srećna."»Жатага Vučković značajnim j^^matra i uskakanja u uloge u

i u Garderoberu gde joj je glavni motiv bio taj

$$ što će se na sceni naći sa glumcima koji je fasciniraju — Lju-

$$ bom Tadićem i Petrom Kra- $£$ ljem. Glavna uloga u Tergovci- Ж ma (kao alternacija Vesni Tri- •w valid) pokazala je da ima pred-

ispozicija i za izrazito komične role, mada misli da vise naginje složenijim ulogama, nečemu što će je provocira- ti da čita, istražuje, da se menja. „Tru- dim se da budem različita. Do sada sam i igrala različite uloge — od ruz- nih devojčica, ludih, šizofreničnih pa s

NJNMKUiUU

sve do slatkih i erotizovanih ženića. Sećam se da sam u KirJanji insistira- la da budem onako ružna i odvratna, da se tome protivio šminker Nijaz Memiš, a da sam spoznala šta je zapravo mladalačka šizofrenija gradeći lik u Devojci modre kose. Mnogo mi znači što sam do sada imala odlične partnere od kojih sam dosta naučila: Seku Sabljić, Mikija, Mišu Janketića, Branku Petrić, Lečića, Vesnu Trivalić, Miru, Nikolu Simića, Pecu Ejdusa sa kojim sam, posle nekoliko zajednič- kih predstava, stvarno 'slučajni partner'."Na primedbu da je malo predstava koje mladoj glumici pružaju pravi izazov, Tamara odgovara da je u situaciji kada literatura ne nudi veliki izbor dela sa junakinjama, svako je pri- nuden da sebi krci put, ali i da se po- uzda u glumačku sreću. Priželjkuje projekte koji bi okupili njenu genera- ciju glumaca i glumica, koji bi iskoris- tili svu njihovu energiju, a rnozda ih odveli i, na toliko priželjki vana gosto- vanja po prostorima bivše Jugoslavije ili u inostranstvo. Od mladih glumaca najbliži su joj Mićanović i Glogo- vac sa kojima je prošla kroz iskustvo s predstavom Татпа je noć i čijem sudu najviše veruje. „Veoma mi je važno šta Mićko misli. Postujemo tra- diciju da dode na neku od poslednjih proba i kaže mi svoj utisak. Volim da čujem različita mišljenja, i pohvale i kritike, ali ako Mićko kaže 'ovako ili onako', to mi je najvažnije. On me odlično poznaje, jer se družimo još od prvih dana Akademije. Što se predstave Tamna je noć tiče, moram priznati da osećam izvesno zasićenje. Posle 280 predstava i svega što se oko njih dešavalo vise mi nije lako da igram. Trudim se da izdržim, dok predstava prirodno ne umre. Ali, ljudi i dalje dolaze da nas gledaju, to je za mene zaista iznenađujuće." Priznaje da joj je gluma pomogla da razreši neke privatne dileme, ali do- daje da joj nije olakšala život. „Shvatila sam da bavljenje glumom znači odricanje od mnogo čega. Ne mislim da joj sve podredim, ali je sasvim mo- guće da će se na kraju tako desiti. Osećam, već sada, sasvim jasno sreću u pozorištu i prepuštam se sa punim poverenjem toj sili da me vodi dalje." ■ Tanja Petrović

Iffl 0 И1Kako je nastala jedna lepa i vredna knjiga o našoj tragetkinji

Mariju Crnobori sam po- znavao pre nego sto smo počeli da saradujemo. Dešavalo se da porazgo- varamo u pauzi premijere u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, da se nademo u Savezu dramskih umetnika Sr- bije, ili da u Novom Sa- du, na Sterijinom pozorju, šetamo izmedu direkcije festivala i Srpskog narodnog pozorišta. U svim tim prilika-

ma bio sam balavac koji bi da izrazi poštovanje velikoj dramskoj umetni- ci.A onda smo počeli da „sklapamo" zbornik o Mariji Crnobori. (Pod jed- nostavnim naslovom, Marija Crnobori, knjiga je objavljena u izdanju Save- za dramskih umetnika Srbije, u po- čast dobitnici Dobričinog prstena). Tu cast ničim nisam zaslužio, aranži- rao je to slučaj, ali se ja nisam mnogo brinuo. U početku mi se činilo da će sve biti lako. Moj posao je, mislio sam, da od jednog broja pozorišta na- ručim tekstove o Mariji Crnobori, sastavim sto potpuniju bibliografiju kritika i novinskih clanaka, njenih in- tervjiia i da, tako, komponujem zbornik. Naivno sam verovao da će se knjiga sama od sebe sklopiti. Grdno sam se prevario.Za razliku od glumaca koji su u slič- nim situacijama u nedogled menjali već utvrdene koncepcije (pa ti zbor- nici jos nisu gotovi, ni posle nekoliko godina), Marija Crnobori je bila pre- cizna. Često smo se čuli, dogovarali se, ali velikih „lupinga" nije bilio. Po-

Trudim se da budem različita: Tamara Vučković (Snimila Vesna Pavlović)

štovala je dogovor. Žnala je šta hoće i to bi uvek rekla. Već na prvom sas- tanku htela je da čuje moje predloge, a kada bih ih iznosio, nije odmah rea- govala. Ponekad bi prošlo i nekoliko dana pre nego što bi telefonirala da kaže šta je odlučil a. 0 svemu je želela dobro da razmisli, pa i da se posave- tuje sa sinom i prijateljima, ali se u naš posao niko sa strane nije mešao. Kad bi mi saopštavala odluku koja bi bila u potpunoj suprotnosti sa mo- jom, gledala me je pravo u oci, a glas joj je postajao odsečen. Priklanjajući se, ipak, mom mišljenju, blago me je gledala, govoreći: „Vas mlade treba poslušati".U jednom sam bio uporan i nisam poslušao Mariju Crnobori. Da je bilo po njenom, knjiga ne bi bila zbornik o Mariji već bi pre ličila na Marijin zbornik o drugima. U njemu bi mesto nasli svi njeni partneri, drage kolege s kojima nikada nije igrala, svi njeni prijatelji, i oni kojih vise nema. „I ova fotografija mora da ide u starnpu. Važna je jer na njoj nisam sama", in- sistirala je birajući ilustracije. „Ništa čovek ne može sam", govorila je ne dozvoljavajući mi da, skraćujući in- tervju, izbacim neka imena ili „pre- skočim" nekog njenog partnera.Ono što je naizgled bilo jednostavno postalo je složeno. Marija Crnobori je radu na zborniku pristupila kao što je nekada spremala uloge u pozoriš- tu: studiozno, odgovorno, ulažući sebe celu, sve svoje emocije i svu svoju energiju. I zaista, u pozorištu čovek ništa ne postiže sam. □ Aleksandar Milosavljevic„Imala se rašta i roditi", kaže Mata Milosevic na prvim stranicama knjige o Mariji Crnobori, u kojoj o velikoj tragetkinji, između ostalih, pišu, Miroslav Belović, Vida Ognjenović, Branko Plesa, Milan Đoković, Jovan Ćirilov, Mira Stupica, Jara Ribnikar, Sonja Hlebš, Svetlana Bojković, Radi- voje Lola Đukić, Siniša Paunović, Ivo Mihailović, Marko Ristić, Eli Finci, Isidora Sekulić, Jovan Putnik, Roman Šidlovski. Sa Marijom Crnobori, za ovu priliku, razgovarali su Rada Du- ričin, Radoslav Lazić i Feliks Pašić. Objavljeni su tekstovi.glumice o njenoj „Ifigeniji" i odlomci iz pozorišnog dnevnika. Knjizi je priložena podrob- na, bogata bibliografija. □

„Petit teatre"u Versaju, 1749.

Comedie Francaise,(Odeon) oko 1770.

Mihajlo Janketić, glumac

Sagovornik FeliksPašić

Snimila Vesna Pavlović

Moj strah nije konkretan. On je,

tako, kao loši snovi.Imaš košmarnu noć,

imaš lose snove, sanjaš neki ružan

san, i onda se probudiš, i svane ti.

Zaigraš se, kao sa decom ujutro posle

sna. Tako se ti ružni snovi pobeđuju.

Moraćemo se naoići da pobeđujemo strah

i neizvesnost

Kfyd smo u јапиаги razgovarali u Herceg-Novom, pominjao si osećanje strepnje opisujući sadaš- nje stanje svoga diiha. Ili si govorio baš o strahu? Zapravo, zatečen tvojim pitanjem, ja na njega nisam imao odmah odgovor. Čini mi se da smo razgovarali o životu uop- šte, u ovom stanju u ko- ,me se sada nalazimo, pa Isam je izrazio strah poku- šavajući da opišem stanje svog duha. Zapravo, jesam izrazio strah da se moj život iz najranijeg detinjstva, da se moja osama ne dogode mojoj deci. Koliko god da se mi zavaravamo, a i

istina je, da se ovaj rat nije vodio na našoj teritoriji, on je u našoj psihi ostavio velikog traga, kod mene sigurno strah. I to jeste osnovno stanje moga duha. Što god da radim, što god da mislim, kako god da se ponašam, ja nažalost u sebi vise ne mogu da pro- nadem onaj optimizam koji sam imao pre ovoga što mi se desilo, što nam se desilo. Imao sam običaj da kažem kako sam oduvek čovek sa op- timizmom bez pokrića. Nikada moj život — ono što mi se dogadalo i ono sto sam imao — nije zaslužiovao neki

preterani optimizam, a bio je optimizam, i ja sam ga tako krstio. Ali je to bio veseo život. A ja sada sebe čestc uhvatim u psihozi koja je izraz nekog mog stanja koje, nažalost, nikako ne mogu da odagnam. To stanje nije samo strah. To stanje je neka vrsta ne- izvesnosti, stanje potpune istrošenos- ti nade da će se nešto promeniti. Uhvatim sebe kako nemam nikakvih ar- gumenata da će mi se nešto lepo i ve- liko dogoditi. Naizgled je sasvim u redu. Moja familija je dobro i zdravo, ja radim, uživam u svom poslu, mogu i da obezbedim skroman život svojoj porodici. Ali, neka strepnja je u meni, koja mi nikako ne dozvoljava da se sa radošću uputim u razmisljanje o vremenu koje će doći. Šta je to? Možda neki dugogodišnji otklon od stvarnos- ti, neki moj nesporazum sa vremenom. Ako ti iskreno govorim, a'hoću, nema razloga da drukčije govorim, prvih godina ovoga našeg stanja ja nisam imao svoj jasan stav, da se odre- dim kao čovek u odredenim okolnos- tima. Sad su me okolnosti u kojima živim primorale da imam svoj stav. I ja ga imam. Moj stav je vrlo jednosta- van. Ja pripadam svome narodu i, kako god bilo, ja ću uvek biti deo svoga naroda. Ako se ponosim onim što je u prošlosti bio moj narod, ako sam uživao kao potomak toga naroda, onda moram biti spreman da u svakom trenutku budem njegov deo, bez obzira šta se dogadalo. Dakle, ja sad imam neki svoj stav, a opet nisam optimista. Ne pristajem vise da budem optimista bez pokrića, hoću jednom u životu da budem optimista sa po- krićem.

Osim što si bio optimista bez pokrića, u nekom delu svog života, u pozoriš- tu pre svega, bio si buntovnik. Da li s razlogom ili bez razloga, kako ti se to sad čini?Kao sto je optimizam bez pokrića deo moje mladosti, tako je i to moje bun- tovništvo bilo bez razloga. Činilo mi se da u mladosti treba što vise toga naučiti, sto vise toga videti i buniti se protiv svega sto ne zadovoljava moje htenje da budem neki novi čovek, co- vek koji će stajati i iza sebe i iza svoga posla. Ta igra s „buntovništvom" verovatno nije pripadala samo meni, već velikom delu moje generacije.

Ko je u to vreme — govorimo o tvojim godinama — bio bliži tvojoj pri- rodi: da li Raskoljnikov ili Sartrov vernik partije, Igo?Moram ti priznati da je meni bio daleko bliži Igo Barin od Rodiona Ro- maniča. Prosto, Igo Barin je bio deo moga vaspitanja, moje vere. Ja sam se zapravo spremao da budem Igo Barin, da budem pošten, dobar, koris- tan čovek, da budem jak, da budem siguran, da budem obrazovan, ako imam neki talenat, da ga podarim na najbolji mogući način. Sve ono što je bio Igo Barin, čovek pun vere, zagle- dan u budućnost, to sam bio i ja. Cak mi tada nije smetala ni njegova naiv- nost. I ja sam bio naivan, bio sam co- vek vrlo čvrstih uverenja... A Rodion Romanic Raskoljnikov bio je uloga koja me je naterala da izidem iz sebe, da se priklonim teoriji koja mi je bila strana, teoriji o običnim i neobičnim ljudima, da se priklonim pogledu na svet u kome postoji vise kategorija ljudi, da neko, u ime ostvarenja svoje ideje, ima pravo i na zločin. A ja sam bio za pravdu, za jednakost, za do- brotu, za ljubav, za istinu. A to su sve bili atributi Igoa Barina, a ne Raskolj- nikova.U stvari si proveo mladost u zabluda- ma?Da ti pravo kažem, ako sa ove tačke gledam, ja sam i dalje vise Igo Barin nego Raskoljnikov. Ne bih ti istinu

rekao ako bih kazao da sam život proveo u zabludi. Do dana današnjeg nisam odstupio od osnovnih načela koja sam dosta rano osvojiio. Mislim da sam, što se toga tiče, sa trideset godina bio gotov čovek, i da od tada nisam odstupio, sem možda od neke naivnosti, od neke nepotrebne vere, od neke nepotrebne žrtve, od neke nepotrebne istine. Čovek se pomalo nauči da pravi kompromise, nauči se pomalo da laze... Prema tome, kad se sve sabere, u borbi izmedu ta dva stava ja sam i dalje ostao bliži Igou Bari- nu. I danas smatram da nisam bio u zabludi.

■WW os^ sveSa $t0 nam se de' silo i sto nam se desava,

!̂ ^^mmislis li da bi jedan glu- vrsnjak tebe neka-

wHâanJe8> m°gao danas sa tvojom verom da igra Igoa?Iskreno mislim da ne. Is- kreno mislim da ne bi. A

1ГЛ" jako bi me obradovalo, iskreno bi me obradovalo ako bih u današnjoj mladosti pronašao tu vrstu ideala. Medutim, duh se

materijalizovao. Zvuči malo blesavo, ali je tačno to što hoću da kažem. Čo- vek se’više ne troši za nešto što je ne-

isplativo. Brže se čovek opredeli za ono za šta se može izboriti. A ti na- porni putevi do ostvarenja cilja, ideje, ideala, nazovi to kako hoćeš, sada su veoma retki... Ja mislim da je to pitanje morala. I mislim da je to nešto sto je izuzetno devalviralo za ovih pede- setak godina koliko se ja nalazim u ovom životu. Tu materijalizaciju duha vidim u apsolutnom pomanjkanju morala.Kako se, onda, osećaš u tom svetu po- merenih moralnih normi?Kad se ne bih držao svoje vere, cim mi se da bih bio kao Holandanin 1U- talica. A ja ne smem da se izgubim. Imam mnogo obaveza i ne pada mi na pamet da napustam neke svoje stareJdeale. Čini mi se da bi to bilo malo kasno.

Kad se setiš tog vremena od pre tridesetak godina, možeš li da odrediš da li si vise verovao u ideje ili u ideologi- iu?U ideje. 'Ajde sad da se uporedim sa Igoom Barinom. Da kažemo da je Igo Barin bio komunista, pa da je svoje ideje imao iz nekih svojih komunis- tičkih pobuda. Ja mislim da nije tako. Kao što ni te moje ideje nisu pripada- le komunističkoj ideologiji. One su prosto imale zajednički imenitelj — u

pripremi samoga sebe, u samovaspi- tanju, u poštenju, u moralu, u stavu prema ljudima, u jednakosti. Ideolo- gija nije mene mnogo interesovala, niti sam ikada suštinski pripadao nekoj ideologiji. Ja sam formalno, recimo, bio clan Saveza komunista. Ali, u onom trenutku kada se ideologija, koja je bila bliska mojoj idealnoj predstavi života, umesala u moj stva- ralački čin, ja sam, jednostavno, iz te partije izišao, jer sam smatrao da niko nema prava da mi škraba po crte- žu moje mašte.To je bilo posle predstave „Kad su cvetale tikve"?Da, to je bilo posle Tikava... Nije meni bilo teško da raskrstim sa partij- nošću.Jesi li platio taj račun?Niko mi nije ni podnosio neki ceh. Niti mi je neko ceh za naplatu podnosio, niti sam ga ja potpisivao... Ali, osetio sam neku vrstu olakšanja, i nekako mi se potvrdio tada stav da, ako bih ikada pripadao nekoj partiji, mogao bih da pripadam samo partiji koju bih ja osnovao, a koja bi bila na istim načelima koja sam ja osvajao i os- vajam celoga života.Ti znaš da za tebe kažu da si ostao komunista?

LUDUS numTo mi nimalo ne smeta. Isto bi se tako za mene moglo reći da sam savrsen vernik, da sam savrsen pravosla- vac. A ja ne idem ni na partijske sas- tanke, a ne idem ni u crkvu.

se onom osećanju strepnje o kojem smo go-

; » vorili na početku. Kako S W usPevaa da se odbraniš

® w 0<^ t0? osećania?Da u je Ж ut0™te 11 pozoristu ili je ж® sklonište u porodici?

Upravo negde na putu iz-W® među pozorišta i moga

doma. Odavno me već, ali zaista, ništa drugo ne

»W interesuje osim te dve moje kuće, na Cvetnom trgu i ove ovde, u Sveto-

zara Markovića. I ljudi koji žive u mom pozoristu i u mojoj kući. Sve je na tom putu, između ta dva punkta. Ništa drugo ne postoji što bi me zani- malo, gde ne bih zevao, gde se ne bih dosađivao. Ništa.Za sve ove zle godine u pozorište su dolazili ljudi sa raznim oblicima strepnje. Kako ste se sporazumevali, vi sa scene i oni u gledalištu?To je dogovor koji traje od pamtive- ka. Taj najlepši dogovor koji se zove — pozorište... Odjedanput se u tom zajedništvu čovek oseća ugodno i do

bro, jer uvida da ti strahovi, te zeb- nje, ta neizvesnost nisu samo moje nego su zajedničke. I veoma lako se prepustimo igri, i iz te igre izademo kao pobednici. U tome je istina.

Set! se malo, recimo, onih večeri devedeset treće. I vi ste, na sceni, pret- postavljam, imali jedno osećanje prema poslu koji radite, iposebno oseća- nje imala je publika koja vas je gledala?Tada je, sećaš se, bilo nekih revoluci- onamih predloga se ne igraju predstave, što je koješta... Jedno vreme, dok se to nije prelomilo, i glumci i publika su strastveno ulazili u pozo- rišni čin. Govorilo se tada: Idem u pozorište da zaboravim tešku stvar- nost. A glumci su govorili: Idem iz uloge u ulogu da bih lakše podneo ovo vreme... A kad je ostrašćenost splasnula, onda je to postala jedna dobra navika. Ljubav je ostala.Možda bi bilo dobro da se setimo kojim si se sudbinama bavio u ovim zlim vremenima.Pa evo, uloge koje ti odmah mogu na- brojiti kao, možda, najdraže u svojoj karijeri. Bavio sam se likom koji obo- žavam, u Devojci modre kose Vide Ognjenović, Gazda Jevremom. Pa sam se bavio, u zanimljivom i boga

tom ambijentu, kraljem Nikolom, u predstavi prelepe dame, Radmile Voj- vodić, Princeza Ksenija od Cme Gore. Pa sam se bavio, isto tako prele- pim, tekstom Mome Kapora u predstavi Oil, pa sam se bavio Hasana- gom u Hasanaginici, pa sam se bavio Đedom Radom u Bašti sljezove boje, pa sam se bavio jednim Nemcem, NN Nemcem, u predstavi Đenral Milan Nedić, pa se, ovoga trenutka, bavim likom Staljina u televizijskoj drami.

E sad, da postavimo hamletovsko pitanje: šta si ti Staljinu, a šta je Staljin tebi?Znaš šta, ja sam igrao dosta istorij- skih ličnosti, i uvek kod mene pobedi zelja za igrom. Moja zelja je da to što ja igram bude jedan mogući Staljin, moj Staljin... U stvari, to je izazov. Čovek mora biti obazriv i vest da po- begne od klišea da se bavi likom, a ne nekim predubedenjem koje ima o njemu. To su stvari dosta jednostav- ne.

Video sam na Cetinju da se „Princeza Ksenija od Cme Gore" u publici prima kao nešto vise od pozorišta. Pret- postavljam da je i osećanje glumca drugačije, pogotovo ako igra kralja Nikolu. Na Cetinju tebe identifikuju sa kraljem Nikolom...Da, ali pre podne, dok šetam Ceti- njem. To vise nije samo pozorište, to je dobrim delom istorija, razgovor sa istorijom... A drugo, Cetinje je grad pametnih, obrazovanih ljudi. Ljudi su na Cetinju veoma obavešteni, naroči- to o svojoj istoriji i o vremenu u kome žive... Jednoga dana smo sedeli u jednoj prelepoj kafani, proleće je bilo već, na Cetinju, a jedan profesor mi je rekao: „Znate šta, Mihajlo, jako je dobro što vi igrate kralja Nikolu. Ne zbog toga sto ste vi dobar glumac, imamo mi i boljih glumaca, nego što ste vi. Mogao je neki dobar glumac kao sto ste vi, ili bolji glumac, da igra kralja. Ali je dobro što ga vi igrate za- to što ste blizu tom mentalitetu. Nije samo tekst nego i ono izmedu teksta što mi prepoznajemo. To odmah vašu ulogu čini autentičnom." Znači, u pitanju je neka vrsta nepovredivosti: i jezik, i manir, i način mišljenja, i na- čin kontakta, ne samo sa partnerima na sceni nego i sa publikom. Postoji protokol koji se ne sme narušiti. A možda glumac iz neke druge sredine to ne bi osetio.

к°Ј°Ј SV0J°J sredini govoriš?Ja govorim o svom crnogorskom poreklu.

w Ж

Roden sam u Novom Sadu, ceo život sam ži- veo u Beogradu, ali sam letnje i zimske raspuste provodio na imanju moga deda, koje je ostalo meni. Moj maternji jezik je ijekavski. Moja majka je ijekavka, moj otac je ijekavac... Posto

ji neka granica na Zlatiboru gde se, prosto po nekom automatizmu, moja ekavština menja i ijekavštinu, i moja ijekavština u ekavštinu... Tamo se drukčije hoda, pije se drugo pice, jede se druga hrana, drukčije se diše, vode se drugi razgovori. Ja tamo govorim o sijenu, o rakiji, o žitu, o konjima, o lo- vu, o ribolovu, o siru, o ovcama, o pčelama. Ja kao ptica selica: cirn do- đe projece, ja bih odmah išao na jug;čim dođe jesen, čim dode prelepi šareni oktobar, ja hoću da svisnem bez Beograda. I to je tako otkad znam za sebe. Ja nisam lociran. I verovatno zato, izvežban još iz detinjstva, lako menjam sredine. Čini mi se da bih mogao da živim gde me god

baciš — sa, naravno, nostalgijom za ta dva pondeblja.

Nisi lociran, ali si se locirao u jednom pozoristu.Imam jednu ženu, imam jednu kafa- nu i imam jedno pozorište. Ali, i gram i u drugim pozorištima, evo baš sad sedam uloga u pet pozorišta.

Osećaš li se prikraćenim sto si glumac jedne ipak male sredine, male zemlje...Iskreno da ti kazern: ne! Nikada nisam ni imao osećaj da sam glumac velike sredine. Ja sam celog svo^ ži- vota bio glumac male sredine. Istina, igrao sam i u Sarajevu, Ljubljani, Ma- riboru. Puli, Rijeci, Dubrovniku, Skoplju, Ohridu, ali sam mnogo manje igrao u Zrenjaninu, Novom Sadu, Kikindi, Kragujevcu, Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Nišu. A sad sam, za ovih pet-šest godina, igrao u svim tim po- zoristima ili gostovao u svim tim gradovima. Naravno, veoma mi nedostaje, recimo, ta neverovatna ljubav ma- riborske, ili ljubljanske publike kad igramo Običnu priču Gončarova. Sa mojim kolegom Žigonom doživeo sam aplauz kakav nikad u Beogradu nisam doživeo: aplauz od dvadeset minuta! Ili u Skoplju, to odusevljenje, te emocije koje se ne mogu porediti sa dosta uzdržanom i naviknutom publikom u Beogradu. Ne mogu reći da mi ne nedostaje izuzetna festival- ska publika Sarajeva, ljubav na koju sam nailazio, ne samo u pozoristu nego od Baščaršije preko Marindvora do stanice, ili do Ilidže, ako idem avi- onom. Sve mi to nedostaje. Ali, što se tiče mog igranja, to ne doživljavam kao osiromašenje. Imam izvesnu nostalgiju, žal za tim, ali... Ja sad igram pred svojim narodom, igram pred svojom publikom i osećam se dobro...Osim što strahuješ.Da, ali moj strah nije konkretan. On je, tako, kao loši snovi. Imaš košmar- nu noć, imaš lose snove, sanjaš neki ružan san, i onda odeš u pozorište, i svane ti. Zaigraš se, kao sa decom ujutro posle sna... Tako se ti ružni snovi pobeđuju. Moraćemo se navići da pobedujemo strah i neizvesnost.

Objavio si nedavno u novinama „Pis- mo sinu" koje je mnoge iznenadilo otvorenošću i iskrenošću.Ja, izgleda, ne umem drukčije ni da pišem ni da govorim. Nisam ja istino- ljubiv zato što hoću da budem pošten čovek. Jednostavno, ja tako zivrn da nemam potrebu da lažem. Izmedu ostalog i ne kradem.

Beležiš u tom pismu, kao pouku sinu, priču iz nekog filma. Zgodna priča.Da, o pauku i žabi. Priča je fantastič- na. Priča je o istini i ikrenosti, priča je zapravo o meni. Ili sam je ja tako protumačio... Škorpion mora da prede na drugu obalu, pitanje je živo- ta i smrti, a ne ume da pliva. Vidi na obali žabu, pride joj i kaže da će joj sve dati samo da ga ona prenese na drugu obalu. A žaba mu kaže: „Znam ja ko si ti, ti si škoripion, ubošćeš me, ubićeš me." Kaže škorpion: ,Jesi ža- ba, jesi glupa. Kako ću da te ubodem kad ću s tobOm i sam potonuti!" „Pa jest, logično je", zaključi žaba. Primi ga na leda i krene da pliva, a kad su bili nasred reke, oseti jedan žestoki ubod. I u samrtnom ropcu, tonući, pita: „Zašto, bre, budalo?" A škorpion kaže: „Izvini, nisam mogao da odo- lim." Svi smo mi onakvi kakvi jesmo. Ako si pauk, ti si pauk.’ Ako su žaba, ti si žaba. Ako znaš ko si, onda rnoras znati zašto si, ako znaš zašto si takav kakav jesi, onda ćeš tako i živeti, a sve drugo će biti laž. Zar ne vidiš da se sve ovo što nam se dogadalo dogodilo zato što smo bili takvi kakvi jes

mo? Da nismo bili takvi kakvi jesmo, ne bi nam se to ni dogodilo. I to je istina koju moramo prihvatiti.

Da je ostao živ, i da ima tvoje godine, šta bi danas bilo sa tvojim Igoom?Moj Igo, da ima danas moje godine, bio bi isti kao ja. Ja u to verujem. Samo, za razliku od mene, verovatno bi pisao memoare i možda uspeo da unovči pričv o svom životu.

A šta je danas sa Stoletom Apašem iz „Tikava"? Gdeje on?Pa evo, pun ih je Beograd. Pun je Beograd Stoleta Apaša. Otvori novine, upali televizor, prati hronike, videćeš da u Beogradu danas ima Apasa ve- ćih nego sto ih je bilo u vreme „Tikava". Apaši su Apaši, Igoi su Igoi. Ljuba Vrabac je Ljuba Vrabac, bio i ostao. Ima i njih. Oni su, uglavnom, u Kanadi, Švedskoj, u Australiji, Zelan- du... Svi smo mi tamo gde smo mora-* li biti. I upravo to, kakvi jesmo i kakvi bili, odredilo je naš život, pa i

ta ostane, u tebi, od svih tih P likova koje si tumacio?Ostane mi neki prepoznat- ljiv detalj, neka misao, osta-

v ’• ne mi neka reakcija pozaj- Wlk mljena od nekog lika, koju

sam prihvatio kao svoju, ne zato sto sam bio toliko ušao u taj lik pa se s njim poisto-

\ 1® veti°' ne8° Prosto zat0 sto mi se to dopalo kao razre- šenje odredene situcaije u životu, jer je efikasno i jednostavno, a proističe iz mo

je ličnosti, iz mog ubedenja, iz moje ideologije, ako hoćeš... Mnoge likove sam zaboravio, mnogih se ne sećam. Ali, bilo je veoma opasnih likova, onih koji su na neki način atakovali na moj privatni život, koji su pokuša- li da izmene moj život, koji su poku- šali da izmene način moga misljenja.Na primer?Na primer, Raskoljnikov... Odoleti argumentima likova koje igraš, koji su jaki, koji imaju svoj stav, svoju fi- lozofiju, koji su čvršći nego bilo koje ubeđenje, ponekad je vrlo teško. Nisu to baš tako bezazlene stvari. Ponekadje tako efektno i tako zgodno biti kao neki od odigranih likova. Ponekad je mnogo lakše biti takav. Međutim, šta je spas? Spas je zamena teze. Šta je zamena teze? Nova uloga. I ta uvek neverovatno potrebna vera: kad ula- ziš u sledeći lik, da ga prihvatiš kao da ništa nije bilo pre njega. To je kao sa decom. Hajde, kako ćeš reći koje dete vise voliš?... Od duga vremena se naučiš da strašno brzo ulaziš i izlaziš iz određenih situacija. I ponekad u

Pozorište La Fenice u Veneciji, 1789.

Dvorsko pozorište u Ermitažu (presek), 1784.

osami, igrajući se. Svaki čovek ima izuzetnu zabavu da sebi priča neke price. U trenucima kad si sam, kad razmišljaš, kad igraš neko svoje pozo- rište. Svi ljudi imaju neko svoje pozo- rište. A čovek izvežban u tom poisto- većivanju sa zamišljenom situacijom, kao što je glumac, on može da sebi priča neverovatno istinite price. Reci- mo, dogodi ti se nešto na pijaci, pa taj dogadaj od pijace do kuće dobije umetničku formu, naravno pod zna- cima navoda, a ti posle pet dana nisi siguran da li se to stvarno dogodilo. Valjda sam tebi pričao o dogadajima oko tih nesrećnih Tikava. Kad sam pokušao da vratim činjenično stanje, ја uopšte vise nisam bio siguran šta se sve desilo: da li sam ja to čuo, da li sam ja to video, da li sam bio tamo, ili mi je to neko pričao? Važno je da sam o svemu tome, želeći da zaboravim, stvorio neku priču koju ti sada apsolutno ne bih smeo potpisati. Ne samo tu, nego mnoge svoje price. Me- dutim, one pripadaju meni. One su moje. Secant se, jedanput sam u Pari- zu zatekao već jako, jako bolesnog Kiša, jedva je govorio. I nekoliko dana smo se vrlo družili, i ja sam njemu pričao neke price iz moga života. On je rekao: „Znaš šta, ako. ti ikad padne na pamet da pišeš o svom životu, onda odustani. Jer, tvoj život je čista konstrukcija. Moj život je bio nevero- vatan i jedva je prošao kao literatura. Za tvoj sam siguran da apsolutno ne- će proći, jer liči na čistu izmišljotinu."

Zarje moguće da nesreće u životu iz- gledaju kao konstrukcije?Da. Sve deluje kao konstrukcija. Ako nema neku uljudnost... onda je to spisak nesreća. Ili sreća. Sve što nije uljudno. Mnogim ljudima se dešava veoma neuljudan život. Ne produ ni tri dana da mi glumci, videvši neki događaj na ulici, u trolejbusu, u kafa-' ni, ne pomislimo: kad bismo ovo na- pravili u pozorištu, bilo bi koješta, ljudi bi rekli da to ne postoji. Jednos- tavno, ne spada u domen umetnosti. Jer, umetnost mora da ima neku vrstu rafinmana, neku uljudnost, neku lepotu...

Možeš li da zamisiis dramu o ovim vremenima koja smo preživeli?Kakva bi to bila drama i da li bi na- šao ulogu u njoj?Sećam se, ja sam doživeo Drugi svetski rat. Učestvovao sam u njemu od svoje pete do devete godine. Strašno intenzivno sam učestvovao. Strašno mnogo groznih stvari mi se podoga- dalo, koje su me za neko vreme obli- kovale u neku masu, u nešto što ja nisam uspeo da definišem, možda ne bih ni sad. Rat se završio, i onda sam

ja bio kod moje babe, jedne vrlo mudre starice, imala je stotinak godina. I bio sam zapanjen... Tamo je bilo i četnika, i partizana, mnoga zla su jedni drugima činili, a kad se rat za- vršio, odjedanput je život, na neki na- čin, počeo da teče normalno. Sećam se da sam nekoliko puta pitao moju babu, koja je kontaktirala sa nekom familijom koja je nama učinila neko zlo ili sa nekom familijom kojoj smo mi učinili neko zlo, sećam se da sam pitao: kako je to moguće? Ona je meni rekla: „Ćuti, sinko, mi o tome sad ne znamo ništa. Mi moramo da nastavimo život tamo gde smo ga prekinuli, kao da se ništa nije desilo. A ovo što nam se desilo, kad u nama sazri, sve će to doći na svoje mesto, i even- tualno će odrediti naš budući život." I sve je tako i bilo. I ja vidim da smo mi do juče živeli u želji da nastavimo ono što je bilo pre rata, ali nismo, izgleda, mogli mnoge stvari da prevazi- đemo. I vidi šta nam se dogodilo! Kad je sve leglo na svoje mesto, vrati- lo se tamo gde smo taj svoj ružni san prekinuli. Vratili smo se da ga dosa- njamo... Eto, u tom smislu ja danas ne bih bio u stanju da pravim umet- ničku predstavu ovog trenutka. Jer, ovaj trenutak je opterećen mnome, mojim gledanjem i njegovim uticajem na mene. Prema tome, to nije istina koja bi bila uljudna. Sva ova prebrza, preuranjena predstavljanja ove naše situacije, i u literaturi i u pozorištu, samo su razbuktavala strasti. Bilo je suviše lično, nije imalo tu mudrost, tu lepotu, tu uljudnost stvaralačkog či- na. To je bila propaganda, politika. To je bilo jedno zlo, jedna ružnoća, prenesena iz života na binu. Niko nema pravo da tu sirovu ružnoću života рг&а&и umetnost. To je koješta! Ni- je'tfiOržalo, i neće se ni održati.

ta rnishs, kom žanru pripada ovo naše pozorje poslcd- njih godina?Tragediji! Nema sumnje.

4 Ima u tome tragićne krivi- Ј' \ ce. Sve što nosi tragičnu Ш krivicu jeste tragedija. Pa i ST?'? ja se osećam kao lice trage-

'■JSST dije. Kako da se tako ne osećam kad je ta tragedija

' °d mene napravila čovekakome je osnovno stanje duha neka zebnja, ili nejasno-

WfijF ća, ili zbunjenost. Nazovi to kako god hoćeš. Tragedija! Poželeo bih da imam mudrost moje babe Sto- jane.Šta bi večeras voleo da vidiš u pozo- rištu?Voleo bih da vidim Gospodu ministarku. Nisam uspeo da vidim, bio sam s tobom na Hvaru... ne, u Herceg Novom. Što je babi miio... Voleo bih da vidim Gospođu ministarku, ako je moguće sa Dejanom Mijačem kao Uj- ka Vasom, zato što mislim da je to us- kakanje svojevrstan pozorišni dogadaj. U pozorištu uvek mora nešto da se događa. Što rekao Bojan Stupica, a svaka mu je bila zlatna: ,,U pozorištu uvek neštb mora da se dogada, pa makar lose, makar pogrešno!" Pozo- rište je zapravo to: mesto dogadanja, mesto mnogo intenzivnijeg dogadanja nego što je događanje u našem ži- votu. Ako nije intenzivnije nego u na- šem životu, onda to nije pozorište... Pozorište je incident, lep incident. Ako nije to, sedi kod kuće, gledaj do- sadnu televiziju!U nekim trenucima — neću reći strepnje — pdtištenosti, bez nade, da li ti je došlo da kažeš: neću vise s va- ma da se igram?Prvo bih morao da znam: s kirn to neću da se igram? Ja sam uvek znao ko je to s kirn ja neću da se igram. U životu nikad nisam igrao sa tim ljudi

ma, sa tom partijom... nikad! Nisam imao, jednostavno, vremena. Dugo već se ne družim i ne pričam s ljudima koji su mi dosadni, na primer. Znači, nikad mi nije došlo da se ne igram. Ja se ne igram zbog drugih, ja se igram zbog sebe. Poreklo svoje igre uvek sjm tražio u sebi, u svojoj želji da igram — od najranijeg detinjstva pa do dana današnjeg. Pošto se još nisam na sebe naljutio, nisam našao pametan razlog da se na sebe nalju- tim, da kažem „Neću sad da se igram", nikad mi nije palo na pamet da kažem „Neću da se igram''. Mada bih, ako bi mi neko ponudio igru druge vrste na koju ja nisam navikao...Recimo, da igraš narodnog poslani- ka...Recimo, da igram narodnog poslani- ka u skupštini.To si hteo jednom?Da, iz petnih žila. Sa velikim entuzi- jazmom i sa velikim osećanjem čas- ti... Pa, to je taj moj lgo Barin! Ja sam mislio da je to jedna vrsta počasti: biti u parlamentu, u jednom višepartij- skom, demokratskom parlamentu! Mislio sam da tu mogu mnogo da uči- nim za moje pozorište, za to čime se baVim...Pogotovo što te je predložila vladaju- ća partija?Pogotovo sto me je predložila vlada- juća partija i pogotovo što sam u to vreme imao istovetna mišljenja sa

vladajućom partijom. Nisam bio clan partije, ali sam potpuno isto mislio kao što misli ta partija. Tim pre... Me- dutim, ispostavilo se da su moja raz- mišljanja o tome bila vrlo naivna. Nije to pitanje one skojevske, upoštene angažovanosti za dobrobit svoga naroda, za ovo ili ono, to su konkretni neki poslovi.. A ja sam bio u božan- stvenoj situaciji: ili da budem narodni poslanik Nušićev u pozorištu, ili da budem poslanik u skupštini. Na- moju veliku sreću, ostao sam ono što jesam — narodni poslanik Nušićev, u pozorištu a ne u parlamentu.

Srećeš ii svog protivkandidata, po- bednika? 'Gospodin Simonović, jedan vrlo fini čovek... Sreli smo se na nekoj predstavi, ili izložbi, i on jednostavno nije mogao da shvati moje oduševljenje kada su saopšteni rezultati, kada sam ja njemu rekao: „Spasioče moj!" Mislio je da ja to nešto izvodim. Među- tim, izgleda da je kasnije shvatio. Kad smo se sledeći put sreli, on mi je to na izvestan naćin rekao: „Sad vidim da se niste šalili"... Imao sam ja sreće u životu. Evo tad, na primer, imao sam srćee. Bolje je biti uspešan narodni poslanik u pozoristu, nego ne- uspeo u skupštini.

Počeo sam razgovor poslednjim pitanjem iz čuvenog Prustovog upitnika- kakvo >e sadašnje stanje tvoga duha’’

Kada bih dopunjavao taj upitnik, povodom onoga što je rekao Kiš, pitao bih te: da h bi svoj život menjao za neki drugi vek?Ne! Bog nas je obdario tim nevero- vatnim darom — da nam je najlepsi naš život. Evo, uzmi najvećeg bednika, čoveka najnižeg duhom, pitaj ga da li bi se menjao sa Mopasanom ili Dostojevskim, nekim kraljevima. Ne! Bog nas je obdario tim divnim darom da nam je najdragoceniji naš život Cak i kad sam bio mlad i romantičan, nisam želeo da budem ni D’Artanjan, ni Romeo, ni Ajvanho, ni Vinetu... Ja sam sve to iživeo u svojim igrama. Ja se bavim pozorištem otkako znam za sebe. Ja sam se iživeo, čvrsto se držeći ovoga života, čvrsto verujući u njega. voleći samo njega i budući posvečen samo njemu. Meni se dopada ovaj ži- vot, u ovom vremenu sada.

1 sa strepnjom?I sa strepnjom. Ima tu nekog fantas- ticnog izazova. Treba sve to pobedi- 1... Moram se naućiti da počnem od

teia. u zdravom telu zdrav duh! Ako ne mogu da nadem neku duhovnu varijantu, ako ne mogu da nađem neku emotivnu varijantu, onda bi mož- aa postojaia mogućnost da je nadem ujaravlju. Prosto sam dao sebi zada- л ak da povratim, prvo, veru u sebe i|A

aa povratim svoju veru bez pokrica.|"l A tu je i proleće. Ja mislim da imalf sanse. Videćemo. s iJB

Postao je izgnanik i otišao je u društvene desperadose da bi sačuvao sopstvenu duhovnu slobodu

I ma među ljudima od рега ličnos- ti koje poseduju jak magnetizam u komunikaciji sa okolinom. Ne- ma sumnje da taj magnetizam ne generise samo njihovo pisanje, ma koiiko atraktivno, nego je tu jos mnogo činilaca koji su van literature, ali su svi, i uvek, u oblasti duha.

Tu je, pre svega, ono što zovemo govornom komunikacijom. Nema ni- šta privlačnije, ništa što vise očarava nego siušati velikog znalca koji je pri- tom zlatous, uman, duhovit, jos i sam zaijubljen u znanje, široko obrazova: i u sve upućen.To su, naravno, retki ljudi za koje nam se čini da su briljantni autori svega onoga što su naučili od drugih. Oni ne saopštavaju, oni interpretira- ju. Mada u čestim improvizacijama ponekad ratuju sa tačnošću, prilago- đavajući neke istine svojoj ideji, oni dodaju svom izlaganju onaj opojni sok kakav nikad nema suvo, bes- krvno znanje, ma koiiko savrseno, ali pusto i usamljeno u dubokoj izbi intime uma.Biti u prisustvu takvih ličnosti, razgo- varati sa njima, ali, pre svega, slušati ih - to je privilegija. Imao sam je i ja, osim mnogih drugih, kad je reč o Bo- rislavu Mihajloviću Mihizu.Najveći srpski književni kriticar novi- jeg vremena. Tako su ga oglasili. Savremeni peripateticar.Živa enciklopedija.

Demokrata duha &dbEsa,arak*™ihik"is-

USi8? ™zvati svaštar°m, nazovi- g eklekticarem, on zato nema onu

tmiirnu ograničenost „specijaliste", on zato ima širok, znalački izbor i [eva°SnU elokvenciiu koJ°j se ne odo-

Imati tu veselu drskost... pa reći audi- tonjumu: „Gospodo, dozvolite mi da vamjedan sat sa dobrim argumentima dokazujem da je francuska umetnost superiorna, visokih i nedostiž- nih vrednosti, a zatim ću vam jos jedan sat dokazivati suprotno, sa tako- đe valjanim argumentima".To reći, to i učiniti. I to dobro učiniti. Lakrdija, reći ćete. Medutim, to ima i ozbiljniju pretenziju: hoće da nam kaže da je sve na ovome svetu relativno, pa i najveće, davno utvrdene vrednosti.Ireba ga čuti, treba videti kako on fascinira auditorijum, bilo u bifeu ili u sali za predavanja.U tome je njegov magnetizam.Sa istom pažnjom slušaju ga svi, jer se on, ne praveći razlikuôbraća svima, od portira do profesora univerziteta.U tome je njegova demokratičnost. Što je misao dublja, to je veći mrak oko nje. Tacno je da se u tamnoj dubini, kao u rudniku, kopa energija za veliku svetlost duha, ali je takode tacno da nam je za život potrebna pri- rodna svetlost koje nema ni u velikim visinama ni u mračnim dubinama, nego se ona nalazi tamo gde je život jedino moguć — na površini.

јЖ ko nam ne donose ionako nedohvatne suštine bitisanja, ovakvi ljudi nam toplo osvet-

$$$$ ljavaju svakodnevicu koja, i $$$$ ona, kao što se uveravamo, W Ш može da bude itekako mrač- WWBna- j^^^žNemajući ni vremena ni pro- ®Mj^stora za n^ku svoju značajni- » ®ju misao, Mihiz će možda podstaći našu. On improvizuje, pose-

žući u onu bogatu eklektičku riznicu, on munjevito i duhovoto izvlači pred nas bizanre podatke iz raznoraznih oblasti znanja i, spajajući naizgled ne- spojivo, autorizuje te spojeve iz kojih često sevnu varnice koje nam donesu niz ličih asocijacija, da bi nas one uputile u sopstvene misaone tokove. Mnogi su, slušajući njega, korigovali poneko svoje uverenje poverovavši da su sami došli do njega. Skačući di- jabolično s terne na temu, on nam os- vetljava po koju skrivenu vezu koja ukazuje ne novu mogućnost gledanja. To je enciklopedijsko misionarstvo. Kao kakva živa ambulantna bibliote- ka, Mihiz će saopštavati, citirati, pre- listavati sažeto i jezgrovito čitava ce- lokupna dela, komentarisati pri torn i sve to u vrcavom vatrometu elokven- cije koja pleni.Često me je njegova inteligencija, puna temperature i naboja, podsećala na đavolsku Paganinijevu violinu. Uostalom, svakom vrstom vatre, pa i bengalskom, efektno barata i sam Mefisto. Pri svemu tome Mihizova užurbana reč ne buti ništa od jasno- će. Sve je jezgrovito i razumljivo, uz to leporeko.I tako, kao kakav moderni Aristotel, Mihiz uvek ima oko sebe pobožr^ slušaoce. Njegova Akademija je u sva- koj kafani, za svakom katedrom, na svim privatnim seansama.Njemu mnogi pisci donose svoje ra- dove na proveru, skribomani ga pre- trpavaju svojim dramama, pozorišta ga zovu na svaku premijeru, svuda ga pitaju za mišljenje o bilo čemu i čeka- ju njegov sud.Arbiter in rebus litteraturae, on ima vitešku osobinu: beskompromisan prema jakima, prema slabima pokazuje nežnu obazrivost. Ličan je, ali njegova pristrasnost nije egoistična. Služi mu da, po svom nahodenju, iza- bere koga i šta će da voli. Animoz- nost mu ne odgovara, pošto ona uzima celog čoveka. Ljubav ga, naprotiv, daje, a Mihiz vrlo dobro zna koiiko je potreban drugima.

Ж lazeći u istoriju književnosti, Mihiz je otkrio i poveo sa so-

Ж $$ bom mnoge danas značajne Ш O pisce. Sam je jedan od retkih

.............................Цј koje tud uspeh nesumnjivo i W $$ iskreno raduje. Po cenu za- "A postavljanja sopstvenog de-

la, on je samopregorno učes- tvovao u tudim. Mnogi su ga pisci od imena zvali na mo-

bu i on je žnjeo i povezivao razbaca- ne plodove u uredne literarne krsti- ne. Majstor da uoči i briše slabo, umeo je da podstakne i unapredi dobro mesto u nečijem pisanju. Neupo- redivo korisniji drugima nego sebi, on kaže kako za sopstveno pisanje nema sitzfleisch. Pre bih rekao da mu njegova mnogostruka angažova- nost u javnom životu ne obezbeduje- onu usmerenu usamljenost andrićev- skog tipa, tako potrebnu dubokoj koncentraciji za književni rad. Pripa- dajući sve vise drugima, on je poste- peno gubio sebe. Njegovo književno- -kritičarsko đeio ostavićemo kompe- tentnima. Jedan od njih, Liubiša Jeremie, piše u predgovoru za Mizizovu knjigu Književnih razgovora: „Njegova zavidna kritičarska imaginacija nasluti nešto što ćet koju godinu kasnije, postati polazište književne kritike". Ocena koja mnogo govori, pa će, čini mise, biti dovoljna za ovu svrhu. Postoji snažna interakcija između lič- nosti isudbine čoveka, pa se to može reći i za Mihiza. Svojevremeni otpad-

Živa eniciklopedija: Borislav Mihajlović Mihiz u biblioteci Malice srpske u Novom Sadu

ĐUNAV PAPIRđ-o-o.

IIIHilllM

Varaju vas kada kažu da papir trpi sve. Papir, trpi, ali vo/i lepe reči.Lepe reči Ludusa čitate na lepom papiru Dunav papira.Ludus\e pismo koje vam šalje Dunav papir.Adresu znate:DPDUNAV PAPIR11010 Beograd Voždovački kružni put 6 Tel/Faks 011/473-016

nik establišmenta (ako se apostazom može nazvati nepristajanje na neslo- bodnu misao, na duhovnu zavisnost, na sve što je moralno dubiozno), Mihiz je postao izgnanik i otišao u druš- tvene desparadose da bi sačuvao sopstvenu duhovnu slobodu.Savremeni vitez od La Mance iuta sa jednim ciljem — da stigne tamo gde se prijateljski rukuju sloboda i zakon. □ Ljubiša Bačić

Reč-dve o knjizi „Reč, due o sebi"

Na kraju knjige Reč, dve o sebi Vojislav Kostić objavljuje statistiku iz koje se jasno vide najmanje dve stvari: kompozitorova izuzetna pe- dantnost, ali i njegova svest da u ovoj sredini važi zlatno pravilo: ,,U se i u svoje klju- se". Ko bi na ovim prostorima mogao da se pohvali da je prikupio svu silu podataka o Voki- ju Kostiću, koja to ovdašnja institucija poseduje toliko preciznih činjenica

o Vokijevim muzičkim delima, posebno onim za pozorište, film i televiziju, o pločama s njegovim kompozici- jama, o naučnim radovima ciji je Kos- tić autor, o odlikovanjima, nagrada- ma i priznanjima, ali i o kritickim na- pisima o Kostićevim delima, pa čak i o intervjuima koje je dao.Samo one koji nisu čitali ili makar prelistavali Kostićevo kapitalno delo, kuvar Kako sam pojeo sebe (Nolit, 1986), zbunjuje naslov ove monografije, pa im knjiga sa vise od 300 stra- nica može delovati pretenciozno. Va- lja znati da Voki Kostić nije čovek kompromisa. I kada je u pitanju os- novni posao kojim se bavi, kompono- vanje, on ne pristaje na uvijanje i okolišanja, već odmah pošteno nagla-

šava da pripada kategoriji ljudi koji vole da pričaju o sebi, kojima prijaju priznanja, lepa reč i pohvala. Kostić zna i to da je od onih koji i ne poku- šavaju da nešto o sebi prikriju. Svo- jevremeno je u svom kuvaru, kroz nekoliko stotina recepata i niz duhovit- nih, zanimljivih i poučnih priča, otkrio kako se na umetnički način do- seže cifra 130. Naravno, rec je o ki- logramima. Tada je priča bila gotovo naučno odredena gramima i decilitri- ma, bogatom zivotnom praksom pro- verena je i „overena" ne malim brojem fotografija zgotovljenih jela. Pro- tivno očekivanjima, sada će prica Vo- jislava Kostića, barem njen najveći deo, biti sagledana iz sasvim subjek- tivnog ugla, iz perspektive intimno intoniranog, šarmantnog pripoveda- nja o životu i karijeri, o slavnim rodi- teljima, autorovim susretima sa zna- čajnim umetničkim ličnostima ovog veka, o dogadajima karakteristicnim za epohu...I taman kad pomislimo da Kostićeva priča u neobaveznosti počinje da gubi meru, pisac nas duhovitošću, ponekad blagom samoironijom, opomene na svoj šarm i specifičnu iskrenost. A tu je i ona već pominjana, statistika.

egzakfni podaci podsetiće da ^jê Kostić, izmedu ostalog, autor ^BRnuzike za 309 pozorišnih pred- Ж stava, da je u teatru saradivao

sa 77 reditelja. Obaška se raču- na muzika za film (igrani, ani-

I

kestarska, kamerna, horska), pa nje-

na muzika za film (igrani, ani- mirani, dokumentarni), radio, televiziju (serije, drame, emisi- je), zatim Kostićeva samostalna dela (vokalno-orkestarska, or-

gove pesme, balade, songovi... Tu već nema laži, nema prevare. Kao, uostalom, ni kada su u pitanju kulinarski recepti. Objektivan pogled na ličnost i delo Vokija Kostića obezbeduje predgovor Enrika Josifa, te prilozi Bora Draškovića, dr Petra Volka, Đo-rđa Kadijevića, Ljubomira Draškića i Milenka Maričića, kao i izuzetno pre- cizna i zadivljujuće bogata dokumen- taeija o svim aspektima Kostićevog stvaralaštva.Monografija Red, dve o sebi prvi je iz- davački projekat Ateljea 212 (ne raču- najući programe i, svojevremeno, dramske tekstove igrane na sceni ovog pozorišta). U oskudici knjiga posvećenih pozorišnoj literaturi, treba se nadati da novopečena izdavač- ka kuća posle ove monografije objavi nove pozorišne knjige. ■ A. M.___

Baljšoj teatar u Moskvi, 1856.

EE

Na mariborskom buvljaku, pre rata

ubaznošću gospođe Olge Jančar, supruge Dragana Jančara, godinama smo Svejk i ja bili gosti na ma- riborskum Borštnikovim srecanjima, sve do pred početak „bratstvo-jedin- stva" rata. A kada je po- čelo balkansko ludilo, i sami smo uvideli da je

tačno u podne na Kramarskom trgu na obali Drave, to jest buvljaku koji ima oblik amfiteatra. Oko deset sati pre podne krenula je mariborskim ulicama čudna procesija. Priredbu su organizovali mariborski studenti, vi- devši prethodni dan moju predstavu u Studentskom gradu u Mariboru. Najpre su me pitali da li pristajem da učestvujem u neobičnoj najavi koja će uslediti pre početka predstave na buvljaku. Pristao sam, kako ne bih, kada sam video kakav kalambur za- mišljaju.Procesija je krenula od Univerziteta. Jedan student, besprekorno obučen u frak, košulju sa krutom kragnom i leptir mašnom, cilindrom na glavi, podignutom obrvom i strogim izrazom lica, gurao je velika oštračka kolica sa ogromnim točkom, kakva pamtim iz detinjstva sa pančevačkog sokaka. Na prednjem delu kolica bio

i je „Švejkov" plakat, a na kolicima jedan pravi majmun čiju rasu do danas nisam ustanovio. Pamtim da je bio 8neiskazano ofucan ko papudžijski

mačak. Sa jedne i sa druge strane ko-lica, takođe u cilindrima i frakovima, išla je „mrtva straža", grupa studenata u kostimima iznajmljenim za tu priliku. A iza ove neobične skupine skakutao sam ja u uniformi moga junaka, pućkajući na dugačkoj fruli i uživajući u neobičnom prizoru. Pede- setak studenata krenulo je za nama ka centru Maribora. Kako se skupina kretala mariborskim sokacima, tako je gomila znatiželjnika rasla. Već kod hotela „Orel" iza nas je bilo vise od hiljadu osoba. Trgovci, frizeri istrca- vali su iz svojih radnji, na trotoar, misled da su nekakve demonstracije, da je „stvar počela". Malo su bili ura- nili. Počela je nekoliko godina kasnije.$$$>. red podne stigli smo na mari- ^^borski buvljak, praćeni kolo- У$$пот od nekoliko hiljada lju-

|$di. Pozornica je bila ispred ^y^kancelarije buvljaka. Noge su fefemi se oduzele kada sam vi- !P

Ss®

deo toliku svetinu, a uz to sve sam go Slovenac. Posle su ini rekli da je bilo oko 3.500 Ma- riborčana. Ni pre ni kasnije

nisam igrao pred većim brojem gle-dalaca. Sutradan je u mariborskom Večeru pisalo: „Vsak teden bi se mo- ralo dogajati kaj takega. Žužiču je pri- sluhnilo tudi precej Avstrijsev ki so prišli v Maribor. I so takšno kulturno

-ar tajja dobrotvor „Ludusa"

manifestacijo zelo 'živo' pohvalili"... Daleki, dragi dani veseli... Možda će se... a do tada ... Prav za prav, lep pozdrav, moji veseli Štajerci! ■

Miroslav Žužić

(Tri glumice u jednoj

glavnoj ulozi ehov je na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu bio velika radost za glumce i svekoliku pozorišnu javnost. Posebno su mu se radovale glumice, tri sestre: , Gordana Đurđević — Dimić (Olga), Jasna Đuričić — Jankov (Irina) i Gordana Jošić — Gajin (Maša). Trio, u režiji

Ljuboslava Majere, kao da je dovoljan sam sebi. Od premijere, 29. apri- la prošle godine.Priča o Tri sestre zapravo je priča o tri sjajne glumice novosadske, već bo- gatih biografija. Gordanu Đurđević — Dimić (bila student Branka Pleše) pamtimo po ulogama u predstavama Bela kafa, Srpska Atina, Ljubinko i Desanka. Ulogu Olge naročito voli, voli taj njen zaštitnički sestrinski odnos, bez obzira na to što mlađe sestre

žele da odbace život kojim je ona krenula, a to je put samoodricanja, osa- me. Olga jedina na kraju ostaje us- pravna, jer se na vreme odrekla iluzija, nerealnih ambicija. Ipak... „Taj sestrinski odnos ljubavi ali i muke ži- vota u istoj kući, u kojoj su po nuždi a ne po volji svojoj, te treperave tisi- ne, mislim da nismo dosegli. Preobič- je je emocija koje se ni glasom, ni reč- ju ne mogu oblikovati".Za Jasnu Đuričić — Jankov (takođe studentkinja Branka Pleše) Čehov — to su treptaji, vanvremenski prostor između neba i zemije. Dok igra Čeho- va, lebdi. Veruje da je sve u predstavi moglo biti mnogo bolje, ali je svejedno srećna što se makar i toliko bavila Cehovom, utoliko vise sto je dobrih ženskih dramskih uloga malo. Čini joj se da je uspostavila bliži kontakt sa Olgom nego sa Mašom, možda za- to što i sama ima stariju sestru. U stvari, slučajnost je da sve tri glumice imaju sestre, i to bas onim božjim redom kao u komadu. „Irini se ne dopada ono što se dešava sa Mašom, ta njena promašenost, ali to isto dogada se i njoj".Jasna Đuričić — Jankov želi da nagla- si da, dok su pripremale predstavu, među njima nisu radile glumačke su- jete. U komadu nema glavne uloge. Glavna uloga, to su tri sestre.

lumci kažu da se Čehov naj- strasnije prima dok se radi

j^na tekstu, dok se otkriva ■' njegov svet. Bas to je bio Če-

W h°v za G°rdanu Jošić — Ga- 5 darovitu glumicu koja jeЖ 'Âkademiju umetnosti u No- ШчЖуот Sadu završila u klasi

profesora Bore Draškovića.'■•W Radovala se dok su tražili

zajednička rešenja za istim stolom, radovale su je, posle, zajedničke scena na pozornici. „I kad su na sceni samo Irina i Olga, ja virim negde iza zavese i zrnarci me podilaze od siline glume mojih sestara". Kroz zajednič- ke scene uspela je da uradi sve ostale. Glumci se vežu za predstavu onoliko koliko ih partner inspiriše, a Gordanu Josie — Gajin su druga Gordana i Jasna snažno inspirisale svojom igrom. Šteta je, reći će u jednom trenutku, sto su radile Čehova a to vrlo malo sveta izvan Novog Sada zna. Neka- ko kao da to nikoga ne zanima, kao da nikoga nije briga — da se njihov Čehov pokaže i drugim sredina- ma. и Snežana Miletic

Pozorište „Bora Stanković" a Vranju ušlo je u drug! oek.

Želje su lepe, ambieije velike, još da je para

Vranju je 1892. Janca Jova- nović — Balčija podigao „salu za zabavu i razonodu". U istoj zgradi je 30. januara 1896. pisac Radoje Domano- vić (po kazni prebačen na službovanje u vranjansku gimnaziju) pripremio prvu pozorišnu predstavu. Tride- setog januara 1996. pozoriš-

te „Bora Stanković" predstavom Ne- čiste krvi proslavilo je stogodišnjicu kontinuiranog rada.Nova kultuma moda nalaže proslav- ljanje svih „okruglih" godina. Slavlja stvaraju prijatnu sliku svetle tradieije i kulturnog kontinuiteta. No, dok je za goste zabavno slaviti stogodišnjice, za domaćine, u ovom slučaju pozoriš- te „Bora Stanković", mnogo je važnije pitanje: kako preživeti stotu?Radoslav Radivojević je direktor po- zorišta već dvađeset četiri godine. Po potrebi je i reditelj, i organizator, i dramaturg, i glumac. Godine rada urodile su plodovima. U 1995. odigra- no je devedeset predstava. Na repertoaru je trenutno četrnaest komada. Neki glumci su dobili laskava priznanja (Tamara Stošić dobila je Zlatnu masku na saveznom takmičenju ama- tera). Adaptirani su sala i pozorišni klub. Pozorište ima vernu publiku. Kuda dalje? Da li uploviti u profesionalne vode? Tehnički, sala ispunjava profesionalne uslove. Profesionaliza- cija pozorišta bi, verovatno, podstak- la najbolje među amaterima na usav- ršavanje, doškolovavanje. U Vranje bi, verovatno, došli i mlađi, škoiovani i ambiciozni glumci. Koliko bi bar neki elementi profesionalizma bili od koristi pozorištu, pokazuje predstava Nečiste krvi kojom su otvoreni Bori- ni pozorisni dani. Od 1981. to je treće izvođenje dramatizaeije Stankoviće- vog romana. Dramatizaciju za drugo napravio je Radoslav Radivojević. iz druge u treću verziju prešlo je jedana- estoro glumaca, a priključilo se šes- naestoro novih. Neke od glavnih uloga preuzeli su novi glumci koji su s deset proba uspeli da se uklope u ansambl. Rezultat, naravno, nije mogao biti naročito visok. Profesionalni status pozorišta omogućio bi temeljnije pripremanje predstava.

Hiazak u profesionalne vode, iako priželjkivan, sprečavaju Ж Ж ekonomski raziozi. Valjalo je

•ж ж mn°go napora i da se smog- Ж Шnu ,sređstva za održavanje Ж » Borinih dana u okviru kojih Ш Ж Се' °d januara do 3. mar- •w ta' 8°stovati sedamnaest po- WW zorišta iz cele zemije.

"Bora Stanković" ulazi u drugi vek čekajući nekog novog Jancu Jovanwica — Balčiju. Potencijalnim Bdicijama neka je na nauk to sto je

jihov prethodnik podigao „salu za zabavu i razonodu" unaesto da dove-11

e prestoničko pozoriste „zarad zaba- hL e * 1 razonode" na mesec dana. ■ MB

besmisleno izvoditi naše veselo pozorje. Neke druge priredbe su se u meduvremenu davale po „pozornica- ma" bivše Jugoslavije, surovije od ikad videnih bitefovskih predstava. Odložili smo kostim i lutke, spakova- li ih u kofere i još uvek čekamo vreme kada ćemo ponovo jezditi balkan- skim prostorima, kao nekad.0 tim nekadašnjim slovenačkim da- nima hoću da vam pripovedam: kako sam sa mojim Der brave soldatom Švejkom jezdio Štajerskom, igrajući u Partizanskom gledališču, vukući se po alpskim planinčinama, TAM-ovim halama i zabitim selima duž državne granice sa Rakouskom, kako bi moj Jozef Svejk kazao, misled pri tom na mrsku mu Austriju. Kako su se fantjei deklice radovale Švejkovim kalam- burima u kojima se sprda sa austrij- skom soldateskom i krutom birokra- tijom! Kako im je tada to bilo smes- no! Nikada neću zaboraviti predstavu na mariborskom buvljaku, sada već daleke 1986. godine. Predstava je imala neobičan tok. Zakazana je bila

Prav za prav, lep pozdrav: Miroslav Žužić kao Svejk,

u Mariboru 1985.MMAl

3

Шз

шиPitanje je, naoko, izlišno, ali naš zakonodavac ne misli tako. I u nacrtu novog Zakona o autorskom pravu pozorišni reditelj nema status autora

skoro će se na stolu savezne vlade naći nacrt Zakona o autorskom pravu i srodnim pravima, koji bi, ako bude usvojen, trebalo da zameni važeći. Ni u njemu pozorišni reditelji nemaju status autora, već interpretatora. Taj status ođavno već imaju filmski reditelji.

Nacrtom se precizira da je delo origi- nalno ako je „duhovna tvorevina autora izražena u odredenoj formi", a da je delo autorsko ukoliko je origi- nalno. Poznavaoci pozorišta znaju da je režija kreativni proces koji rezulti- ra originalnim delom, to jest pozoriš- nom predstavom, dakle duhovna tvorevina uobličena u odredenoj formi. Reditenj scenskog dela autorski pri- stupa pisanom delu, ima pravo da ga skraćuje, zahteva odredenu scenogra- fiju, kostime, svetlo. Pozorišnoj predstavi prethodi idejni koncept reditelja uobličen u rediteljsku knjigu, koja je materijalni dokaz autorstva. U poslednje vreme gotovo svaka predstava zapisuje se i na video traci. Slede novi dokazi: reditelj često preraduje izvorno delo adaptirajuci ga, a ima slučajeva da se predstava stvara bez literarnog predloška. Za složen i kre- ativan posao pozorišnog reditelja potrebna su i šira znanja osim stručnog, priprema predstave traži višemeseč- no istraživanje. Oni koji pišu nacrt Zakona o autorskom pravu ne poznaju, izgleda, dovoljno proces rada pozorišnih reditelja, pa na primer autorstvo priznaju koreografima, a zna se da u mnogim predstavama koreograf tek jednim delom doprinosi reali- zaciji, i to u skladu sa idejnom zamis- ii reditelja.

f redftelji vide ovaj pro-

I. Ж Vida Ognjenovic, koja je kao • pisac i kao prevodilac zašti-

ćena autorskim pravom, smatra da reditelj jeste autor predstave, jer je predstava

Пnenarušiva celina. „Ukoliko-------- ----------

^držaj, podelu, pojedine scene pred-

Gorćin Stojanović po važećem zako- nn i nacrtu novoga nije autor svojih

8režija u pozorištu, ali jeste autor filma toistvo spredumišljajem, bez ob- Zlra na to sto on misli da je autorstvo

pozorištu veće nego ono na filmu. lta se zašto tri svedoka, učesnika u

predstavi, ne bi mogla da dokažu da je ona autorsko delo reditelja, zašto rediteljska i inspicijentska knjiga ili video zapis predstave nisu dovoljni materijalni dokazi autorstva. „Zbog takve rupe u zakonu, u slučaju spora reditelj nema pravo da dokazuje da mu je neko ukrao ideju, a to se deša- va", napominje Stojanović.Alisa Stojanović misli da su pozorišni reditelji degradirani tretmanom u zakonu i da je priznanje prava autorstva pitanje časti.„Kada sprema predstavu, reditelj sklapa ugovor sa pozo- rištem i na osnovu tog ugovora u mo- gućnosti je da ostvari prava koja mu ne pruža zakon", kaže Dejan Mijač koji takode smatra da je priznanje autorstva pitanje načela. ,,U savreme- nom pozorištu reditelj je autor broj jedan i to je činjenica koju zakon mora da uvaži, pogotovo ako je pravo autorstva priznao filmskim reditelji- ma.мж isci nacrta tvrde da ni jedno

zakonodavstvo u svetu ne jg^gjpriznê autorstvo pozoriš- $$ дагпот reditelju. Primer britan- ||y$$skog reditelja Trevora Nana

govori suprotno. Nan je zašti- tio autorstvo rezije cuvenog

kakve intervencije u njegovu autor- sku koncepciju kod postavljanja dela na svetske scene. U beogradskom Kult teatru reditelj je, kao i pisac po- zorišnog dela, tretiran kao autor. Kada radi u ovom pozorištu, reditelj potpisuje ugovor kao autor, i na osnovu tog ugovora dobija tantijeme. Očigledno je da neke odredbe posto- jećeg zakona nisu u skladu sa praksom. Zato se Predsedništvo Saveza dramskih umetnika Srbije obratilo Saveznom zavodu za intelektualnu svojinu, koji priprema nacrt Zakona o autorskom pravu i srodnim pravima, tražeći — s valjanim dokazima — da i pozorišni reditelji dobiju status autora. Dokaze je, u tom smislu, izneo i Vladimir Vučković, sudija Vrhovnog suda Srbije, u tekstu ,,Au- torska prava reproduktivnih umetni-

tio autorstvo rezije cuvenog mjuzikla Mačke, po literar- nom predlošku T. S. Eliota, tako da nisu dozvoljene ni-

reditelju ne prizna to pra- wo, svako može da promeni

stave."

0о

ka", objavljenom u časopisu Pravni život 11/1995. Da li će primedbe biti prihvaćene, a pozorišni reditelji dobiti prava koja im pripadaju, saznaće- mo uskoro. ■ O, M.

Pouke godine 1995. u niškom Narodnom pozorištu

Đok se uveliko priprema nova predstava, prva u 1996, Kralj i njegov komediograf Milo- vana Vitezovića (režija Slo- ibodana Ž. Jovanovića), u Narodnom pozorištu u Nišu svode repertoarski račun godine)Ta, 1995, počela je s Kara- đorđem Miladina Ševarlića

Slavenka Saletovića)** Proje-(režija Г' ‘kat, glamurozno najavljivan, okupio je odabrane umetnike. Naslovnu ulogu tumačio je Gojko Šantić, scenogra- fiju je radio Geroslav Zarić, kostime Milanka Berberović, a muziku pisao Žoran Hristić. U domaćem glumač- kom ansamblu nastupio je i Enver Petrovci, pa je sve nagoveštavalo do- gađaj. Nije ga, nažalost, bilo, možda ponajviše zbog toga što nije plastični- je ispričana priča o događajima u Sr- biji od 1804. do 1817. godine. To nije promaklo selektoru prošlogodišnjeg Pozorja Aleksandru Milosavljeviću, pa Karađorđa nije bilo na Sterijinom pozorju. Tako je izostao svojevrsni, sportski rečeno, het trik Nišlija na novosadskom festivalu gde su u dve godine (1993,1994) dobili, izmedu ostalih, dve glumačke nagrade.

Karađorđa nije bilo u Pozorju, ali je prikazan u Novom Sadu nekoliko dana pre velike pozorišne fešte. U znak bunta i protesta. Videli su ga Paraćin- ct Beogradani, Somborci, prikazan je u Trsiću na Vukovom saboru... Gojko

I Santić je za ulogu Karađorđa dobio najviše glumačko priznanje sa Susre-

| ta profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić", održanom upravo u

I Nišu. Nagrađena je i Milanka Berbe- rović za sjajne kostime. Ispostaviće se kasnije da Karadorde, iako nije dose- gao visine Koštane i, takođe Sevarli- ćevog, Zmaja od Srbije, ipak ima pri- mat u odnosu na te projekte. Četvrta predstava, Sterijina Laža i paralaža (zbog bolesti Radoslava Lazića režiju je preuzeo Velimir Mitrović) nije, očigledno, imala velike ambicije.

■jnver Petrovci, koji već drugu $ godinu sarađuje sa niškim po- ■' zorištem, latio se i rediteljskog Ж.... Posla' Pa Je u oktobru postavio na scenu Vajdinu Nastasju Fi- lipovnu, predstavu za dva O glumca i balerinu, i pokazao da je, osim što je odličan glu- hmac, i darovit reditelj. Posle

tromesečnih proba izvedena je Dama s kamelijama Aleksandra Dime Sina, u režiji Dejana Krstovića ciji je otac Sima ostavio trajan glumački i

rediteljski trag u Nišu. Viđena je ža- nrovski neopredeljena predstava sa šljaštećim kostimima, uspelom sce- nografijom, dobrim glumačkim krea- cijama (Dragiša Veljković, Snežana Petković, Dragoljub Marković), redi- teljskim inovacijama, ali i preteriva- njem u želji da se vreme 1848. godine iz Pariza prenese u Srbiju i Jugoslavi- ju ovih meseci i dana.Na takozvanoj „noćnoj sceni" prika- zana je predstava Bluz osmeh glumca i tekstopisca Miroljuba Nedovića, koja može i ne mora da bude svrstana u produkciju pozorišta, jer je bez većeg umetničkog domasaja.

Soros fond Jugoslavia

Prošla godina značila je izvestan pad u kvalitetu predstava, pa i u izboru dela, u odnosu na ono što je viđeno 1993, a posebno 1994, kada su, osim Zmaja od Srbije, na sceni bili i Oko- vani Prometej, i Antigona... Možda uzroke ipak treba tražiti u preambici- oznim htenjima da Karađorđe pozo- rištu i gradu Nišu donese sijaset nagrada, pre svega sa Pozorja. Nauk za budućnost! Karađorđe je usud Srba i

. usud niškog pozorišta u minuloj godini- ■ Slobodan Krstić

Ш SI

FAM 0 SVHU UBICAČuveni belgijski reditelj i koreograf Jan Fabr (Fabre), laureat Bitefa 1984. (Moć pozorišnih ludosti), ove sezone se evropskoj publici predstavlja novom pozorišnom produkcijom pod naslovom Universal Copyrights. Predstava se zasniva na Fabrovim tekstovima i drugim raznovrsnim materijalima, a u poredenju sa pre- thodnom, umilnom i umivenom Fab- rovom produkcijom, Sweet Temptations, predstavlja oštar zaokret ka mračnoj strani sveta. Kao polazište je poslužila Fabrova fascinancija novim pretpostavkama teorije katastrofe, a tu je i parafraza filma Dona Zigela Invazija kradljivaca leseva (film se smatra klasikom „sajns-fikšn parano- je", monti-pajtonovski apsurd, igra s novinskim citatima i kičom, kao i muzika Bitlsa. Pesme sa „Belog albu- ma" ove grupe uokviruju igru asocijacija: „Helter Skelter" (omiljena pes- ma ozloglašenog sektaša i ubice Car- Isa Mejsona) i ostale numere uvode nas u samo srce predstave koje čini dijalog dvojice ubica. Iz njih progova- ra žudnja za smrću.Fabr i njegova antverpenska kompa- nija Troubleyn (koji važe za ambasa- dore kulture flamanske oblasti) uradili su ovu predstavu u koprodukciji sa čitavom mrežom renomiranih za- padnoevropskih kulturnih centara koji neguju pies i avangardni teatar (f rankf urtski TAT, briselski Kaaithea- ter, berlinski Hebbel-Theater, pariski Theatre de la Ville).

Novosadsko pozorište Dunderskog, 1895

*

Narodno pozorište u Beogradu pre 1911.

POD

„Sa najvećima je najlakše, daju se,

iskreni su kao deca", kaže Alisa Stojanović

koja u Ateljeu priprema novu

komediju Majkla Frejna i rimejk

predstave „Ranjeni orao"

rošlogodišnjom premijerom Laguma Alisa Stojanović pre- kinula je nešto dužu pauzu ' ojoj su, opet, prethodila dva lita — Zapali me! i Iza kuli-

sa. Kako je posle dve savremene komedije bila željna promena, prihvatila je da re- žira dramatizaciju romana Svetlane Velmar Janković,

uprkos izvesnoj rezervi prema ideji transponovanja ovog bestselera na pozorišnu scenu. Sve dileme, pa i ona vezana za mogućnost postavljanja iz- beglice Zore u centar zbivanja, otklo- njene su tokom proba i u stalnim konsultacijama sa spisateljicom. I dramatizacija Gordane Goncić i izbor glumaca izazvali su posle premijere različite komentare. „Svetlanu Bojko- vić i Petra Kralja od početka sam imala kao okosnicu komada, a logic- no je bilo da Feđa Stojanović i Tiho- mir Tanić 'drže' centralni deo predstave. Smatrala sam da u tako jakom rasporedu i neko mlađi može dobitišansu u nevelikoj ali značajnoj ulozi. Odlučila sam da rizikujem i Srdanu Miletiću, glumcu čije kvalitete dobro

U stamenoj pozi, kao spomenik: Alisa Stojanović

(Snimila Vesna Pavlović)

znam ali koji nije dovoljno ppznat ši- roj javnosti, dam ulogu Pavla Zeca. Prija da u predstavi sa velikim glumcima i neko mlad uspe: Milica Mihaj- lović, Danijela Mihajlović, Dragana Đukić odigrale su odlične epizode". Naglašavajući da u svakom projektu voli da promovise kvalitetne, nepoznate glumce, Alisa podseća da je tako i u njenoj novoj predstavi, Pod okriljem zvezda, na Maloj sceni Beograd- skog dramskog pozorišta. U jednoj varijaciji drame apsurda tri glavne uloge tumače Milena Pavlović, Ne- bojša Ilic i Mara Radulovć. „Kako sam vezana za svoj rani rediteljski rad, a s druge Strane volim dramu apsurda — Joneska, Beketa, Žarija, od- lučila sam da prihvatim poziv Beog- radskog dramskog i adaptiram i reži- ram jedinu dramu Manuela Puiga, autora čuvenog Poljupca žene-pauka. Pod okriljem zvezda je eksperimen- talni triler koji za osnovu ima običnu ljudsku priču o odnosu roditelja i de- ce".дШ ticajem okohiosti, u ovoj sezo-

ni Alisa Stojanović radi isklju- čivo na malim scenama. Posle

x Zvezda, u podrumu Ateljea 212 priprema novu komediju

*$$$■ Majkla Frejna, autora komada , w Iza kulisa. „Naslov je Ovdelô ^||je komedija o naizgled bezaz-

lenoj prepirci mladog para koji W će, raspravljajući o rasporedu nameštaja u novom stanu, zbog glu- pih stvari definitivno upropastiti bračni život. Duhovito je, iako je kraj tragičan. Biće predstava interesantna i zbog činjenice da u njoj igraju glumci iz Kulisa. Probe pocinjemo 15. februara, a premijera će biti kada zavrsi- mo. Ne zurimo. Naizgled lak, a zapravo izuzetno komplikovan dijalog sjajno je preveo Novica Petrović, ver- no prenevši njegove dvosmislenosti. Paralelno s Frejnovim komadom, ra- diću diplomsku predstavu glumaca iz klase profesora Predraga Bajčetića (Isidora Minić, Aleksandar Srećković, Milica Mihajlović, Ivan Zarić i Jelena Ivanisevic). Pridružiće im se Nenad Jezdić i Rastko Lupulović. Spremiće- mo rimejk predstave Ranjeni orao od Mir-Jam, u Mihizovoj dramatizaciji. Sećam se šoka koji sam doživela kada sam, kao mala, na jednoj probi te predstave ugledala svog strica, Fedu Stojanovića, u krevetu sa Sekom Sab- Ijić. Istrčala sam iz pozorišta i dugo nisu uspeli da me nateraju da ponovo dodem. Za mene je to bilo strašno: moj stric, koji ima ženu a dete mu je na putu, grli se sa drugom ženom u krevetu!"Bez ambicija da definišemo „žensko rediteljsko pismo", pitamo Alisu kakva je dok režira. „Nikad ni na koga nisam viknula. Sa svima normalno, ljudski razgovaram. Iako sam tačna i poslovna, nikad nisam bila stroga prema glumcima koji kasne na probe. Pristala sam na sve sto je u glu- mačkom svetu neizbežno. Osećam ritam rada na predstavi. Kako iz iskus- tva znam da će se sve nekako sklopiti desetak dana pre premijere, ne uzbu- dujem se preterano. Dakle, nemam problems formalne prirode. Nije me posebno interesantno gledati dok re- žiram. Ne foršpilujem, jer to ne znam. Uverila sam se, iskreno rece- no, da delujem krajnje nezanimljivo dok režiram, jer me je Petar Kralj,

dok smo spremali Lagum, non-stop fotografisao. Na fotografijama sam uvek ista, u stamenoj pozi, kao spomenik. Sto se glumaca tide, sa najve- ćima je uvek najlakše, daju se, iskreni su kao deca. Mnogo mi znači kada veliki glumci, kao Dara Džokić, Petar Kralj ili Svetlana Bojković, pokažu poverenje u moj izbor teksta i koncepciju." ■ T.P.

№ BRAN* Glum I anKrajem prošle godine u Britaniji je održana premijera novog filma Kene- tas Brane (Kenneth Branagh), Usred ljute zime (In the Bleak Midwinter). Posle razlaza sa dugogodišnjom ži- votnom i profesionalnom saputni- com Emom Tompson (Emma Thompson) i neuspeha njegovog prošlogo- dišnjeg holivudskog poduhvata (ekra- nizacije Frankenstajna, sa De Nirom u ulozi čudovišta), Brana se okrenuo niskobudžetnoj i nepretencioznoj ko- mediji sa dosta autobiografskih ele- menata. Film govori o skupini ma- hom propalih glumaca koji pred Bo- žić, u prostoru jedne crkve, postavlja- ju (ono što se kaže-, ,,od štapa i kana- pa", ali i za „džabaka") predstavu Hamleta i problematizuje njihove borbe, slabe tačke, neuroze i traume, ljubavi, žudnje i trijumfe. Film je na- stao u slavii glume i glumaca za koje Brana kaže da su „ljudi koji ne spaša- vaju druge od raka, ali su svejedno hrabri jer su pristali da uvek budu na meti tudeg oka". „Da bi u svom poslu išli dalje — napominje Brana — nema im druge do da budu osetljive prirode i da se neštedimice javno ogolju- ju". Film je sniman u crno-beloj tehnici, jer su, po Braninom mišljenju, velike price o životu u zakulisju uvek jednobojne.Posle Henrija V (1988) i Mnogo vike ni oko čega (1992), Brana, „zakleti Šekspirov apostol", nastavlja da velikog barda postavlja na velikom ekra- nu. Igra Jaga u novoj filmskoj ektra- nizaciji Otela, a sledeći film koji će snimiti biće njegova verzija Hamleta radi koje će ponovo stati sa obe Strane kamere: „Poslednji put da ću u is- to vreme biti i glumac i reditelj jer osećam da je to jedinstveni projekat, troipočasovni film u kome će se naći sve ono sto sam do sada naučio". U pozoristu planira Magbeta i Ivanova, a njegov komad Javni neprijatelj (Public Enemy) upravo se sa uspehom (i posebnom aktuelošću usled primirja Britanaca s Irskom) prikazuje na Of Brodveju i Vest Endu. Zvuči danas pomalo neverovatno da

je, sa svojom nekadašnjom trupom, Renaissance Theatre Company, Ke- net Brana pre svega šest godina (pre rata i onda kada se, ruku na srce, fama o Novom Olivijeu" jos uvek samo nazirala), gostovao u beogradskom Narodnom pozoristu (sa predstavama Kralj Lir i San letnje nodi).

U pariskom pozoristu Odeon januar i februar protiču u znaku Franciske (Franziska), poslednje i retko izvode- ne drame Franka Vedekinda (1868-1918) koju je pisac, jedan od otaca nemačkog ekspresionizma, napisao 1913. i posvetio svojoj ženi, mladoj glumici Tili Neves (Tilly Ne- wes), pre Vedekinda udatoj i za drugog velikana dramskog ekspresionizma, Augusta Strindberga. Ovoj mo- dernoj misteriji u pet činova — kako stoji u podnaslovu — svojstveno je to sto je svaka scena napisana na druga- čiji način i zapravo je Vedekindova odiseja po svim pozorisnim (proznim i poetskim) žanrovima sa kojim je u životu eksperimetisao.U središtu radnje nalaze se unesreće- na devojka Franciska i misteriozni lik Fajt Kune koji, kao Faust i Mefisto, sklapaju ortakluk kakav se ne da zamisliti u predstavama Vedekindu mrskog naturalizma: uz pomoć gospodina Kunca, Franciska će postati muškarac i doživeti niz čudnih du- hovnih i fizičkih metamorfoza (oper- ski pevač, glumica, slikar), kako bi zauzvrat, nakon sto produ dve godine, ponovo postala žena, ali i Kunco- va robinja i majka njegovog sina. Ve- dekind je, dakle,- dve godine pred iz- bijanje Prvog svetskog rata, u haotič- nom svetu kojim su harale individu- alne neuroze, pokušao da razbije dramsku formu, a na sadržajnom planu da porniri polove (neki ga smatraju pretečom feminizma u drami).Kako je ova predstava bila povod da se u Francuskoj stampaju i do sada neobjavljena Vedekindova dela, prilika je da se podsetimo koliko je malo ovaj pisac (nekadašnji cirkuzant i ka- baretista, Brehtov veliki uzor i, uop- šte, jedan od najzabranjivanijih dramskih pisaca u istoriji pozorišta) prevođen i igran na srpskom jeziku. U sećanju beogradskih pozorišnih hroničara stoje svega dve predstave* Milena Dravić je pre četvrt veka bila Lulu u predstavi Ateljea 212, a jedan od najgledanijih i najboljih beogradskih predstava osamdesetjh bilo je Buđenje proleća (Jugoslovenskog

dramskog pozorišta) u režiji Harisa Pašovića. Nama je i dalje nepoznat jedan od najuspelijih Vedekindovih komada Markiz od Kaita (Der Marquis Von Keith, 1900.) koji se završava po- znatom krilaticom „Život je tobo- ganl", u trenutku kada avanturista i hohštapler Kait odluči da, iako ras- krinkan, ipak odustane od namerava- nog samoubistva.

№NMMEHUU američkom pozoristu se u poslednje vreme nametnufa jedna sredovec- na erninja (doduše prilično svetle pu- ti). Ana Divir Smit (Anna Deavere Smith), i to zanimljivim konceptom dokumentarnog (da, zbog omraže- nosti i sintagme, ne kažemo politič- kog) pozorišta. Već vise od deceniju, solilstičke predstave koje stvara i izvodi u okviru ciklusa Na drumu ~ traganje za američkim karakterom (On the Road: A Serach for American Character), iznose na scenu verodos- tojne iskaze ljudi koji se obično ne čuju: svedoka, očevidaca i slučajnih učesnika gorućih društvenih drama savremene Amerike. U eri u kojoj ljudi sve manje gledaju žive predstave, a sve vise vesti, Smitova je upravo vesti preobratila u umetnost visokog ranga i na taj način daia vrednost glasovi- ma koje tradicinalni mediji obično odbacuju kao marginalne (omiljena deviza ove umetnice je jedna rečeni- ca borca za crnačka prava Malkolma Iksa: „Istina ne postoji sve dok se ne izgovori").Od četrnaest predstava ovog ciklusa, dve najpoznatije nagrađene su Obi- jem (zvaničnom nagradom Of Brod- veja): Vatre u ogledalu (Fires in the Mirror: Crown Heights, Brooklyn and Other Identities) istražuju sudar crnaca i hasidskih Jevreja, koji se do- godio u Njujorku 1991 godine, a Sumrak (Twilight: Los Angeles, 1992) razotkriva dušu kalifornijskog mega- lopolisa u vreme poznatih rasnih ne- mira koji su izbili pošto su beli poli- cajci pretukli jednog ernog momka. Vrednost ovih predstava minimalnog dekora i rekvizite pre svega leži u in- tertekstualnosti njihove dramaturgi- 1е' S7* koje Smitova tumači su- celjeni su tako sto se na incident kojim se predstava bavi gleda kroz kale- idoskop različitih perspektiva. Na primer, u jednoj sceni predstave Vatre u ogledalu, Smitova daje iskaz nekog Jamajčanina skitnice, očevica sa- obraćajne nesreće u kojoj je pregažen erni dečak, u sledećem prizoru ona je ortodoksni rabin koji jadikuje na po- vike mladih crnaca da „Hitler nije za- vršio posao", zatim postaje otac ernog dečaka koji u šekspirovskim zamasima govori o svom ubijenom detetu... i na taj način ulazi pod kožu ukupno devetnaestoro ljudi različitih rasa, naeija i pola.Uskoro .gospođa Smit nastavlja cik- lus, ovoga puta lociran u Vašingtonu. Njeno oštro oko biće upereno na ured američkog predsedništva i na ljude koji se kreću u bliskim krugovi- ma moći. U godini predsedničkih iz- bora ova žena нпа nameru da inter- vjuiše osoblje predizbornih kampa nja, novinare i političare, kao i one koji trenutno zuzimaju pozieije u Be- loj^ kući. Ono sto u institueiji predsed- mstva i izborne kampanje vise od svega fascinira ovu umetnicu jeste javni spektakl koji ih prati, kao i na- cm na koji se kroz njih ispoljava naci- onalni karakter. „Već je dva veka kako svake cetiri godine živimo s ovim pompeznim ceremonijama. U ovoj zemlji ne postoji pozoriste staro 206 gociina, ali veze političara sa javnosću postojale su od samog pocetka. čak je i Dzordž Vasington imao svog atašea za stampu". a I

Šekspir je „Mletačkog trgovca" napisao oko 1596. Po mnogim izueštajima, to je u 1995. bio, ako ne najigraniji, onda svakako najaktuelniji Šekspirov komad

Iiće da se najveći izazov price o onome što je sam Šekspir na naslovnoj strani prvoga izdanja komada nazvao ех- treame crueltie of Shylocke the Jew (zapanjujuća surovost Šajloka Jevrejina), te price o konačnom porazu jednog Jevrejina u hrišćan- skoj' zajedniGi, nalazi u tome sto ona vise ne sme da bude uvredlji- va ni po jednog pripadnika društva u

kojem se predstava izvodi. Zdravo- -razumsko poimanje stvari zahteva od reditelja (osim, naravno, ako nije neonacista) da se kloni otvoreno an- tisemitskog čitanja teksta koje bi Saj- lokovu ćovečnost olako moglo da dovede u pitanje. Sa druge strane, reditelj mora da ostane veran tumačenju Sajloka kao zlikovca (i to uzbudlji- vog, psihološki složenog zlikovca), inače če njegova predstava biti jalova i slaba. Reditelj mora da pronade na- čin da u vremenu posle nacističkog hoiokausta plasira jednu čisto antise- mitsku temu, a da pri tom ne ispadne kako poručuje „mi smo antisemiti" ili „Sekspir je bio antisemit", premda u ovoj drugoj tvrdnji i ima neke istine. Tematika ugnjetavanja Jevreja i po- sledica hoiokausta ponovo je prodrla u umetničke tokove i popularnu kulturu pretprošle godine, ponajviše za- hvaljujući Šindlerovoj listi Stivena Spilberga, a zatim i otvaranju velikog Memorijalnog muzeja hoiokausta u Vasingtonu, obeležavanju pedeseto- godišnjice završetka drugog svetskog rata, kao i sve većim strahovima od porasta neonacizma u ujedinjenoj Nemačkoj. Kao pečurke posle kiše, od tada — naročito u Americi — niču nove postavke Mletačkog trgovca, pri čemu reditelji njima ne razmatraju ЗДо kontroverznu temu antisemi-

već javno ispituju i svekolike oredrasude čovečanstva vezane za

■

rasnu, klasnu, polnu i seksualnu pri- padnost čoveka.Ako, posmatrajući ovaj komad i njegovu opštu pometnju prijateljstva, ijubavi i trgovine, ovaploćenu kroz raznovrsne pokušaje likova da za sebe kupe ljubav (kao i kroz varljivu lutriju smišljenu kako bi se za bogatu Porciju našao muž), imamo na umu neskriveni etnocentrizam svih Mleta- ka u komadu, postaje nam jasno u če- mu se krije opasnost kada se medu- Ijudskim odnosima pripišu novčane vrednosti i kako takvi slučajevi mogu da se zloupotrebe s ciljem da se op- ravda sopstveno rasističko osećanje. Današnja čitanja komada, stoga, ne smeju prenebregavati činjenicu da su Venecijanci, koji na kraju poraze Saj- loka, ipak potpuno istovetni nekoj savremenoj hate group (xwtexan an- glosaksonski termin za udruženja čije pripadnike vezuje mržnja prema nekoj drugoj skupini ljudi, recimo Kju- -kluks-klan)./||| SY^ amer^kih Trgovaca

prošle je godine najviše bure izazvala predstava Pitera

Ж ||SeIarsa (Peter Sellars) koji Ж iz mletačke Venecije rad-

^nju izmestio u današnjicu, i || Ift0 baš u grad Venis („ame-

ričku Veneciju", u Kaliforni- |||| Naravno, ne slučajno.■W Kako je i sam iskusio medu-

rasne nerede, koji su se svojevremeno odigrali u Los Andelesu, svog Trgovca u čikaškom Goodman teatru doveo je u vezu sa poznatim slučajem crnog mladića Rodnija Kinga koga je losandeleska policija brutalno pre- tukla (podignute tužbe su zatim os- porene, što je izazvalo bunt crnačke zajednice). U Selarsovoj predstavi je, shodno tome, Sajloka igrao jedan crni glumac, dok su, njemu supros- tavljene, mletačke vlasteline (Antoni- ja i Basanija, kao i njihove prijatelje) igrali Hispanosi, a Porciju glumica azijatskog porekla. Kao da je Selers osećao neku vrstu krivice sto se ovaj Sekspirov komad smatra komedijom, pa je dopustio da politički kontekst predstave prevagne i nad humorom kojeg u tekstu nesumnjivo ima. Predstava se igrala u haj-tek scenografiji Džordža Cajpina (George Tsypin): bio je to svet televizijskih monitora, metalnih kancelarijskih stolova, mik- rofona i ručnih kamera, pred ogromnim belim rikvandom koji asocira plaže zajedničke obema Venecijama. Antisemitizam je daleke 1596. godine pripadao opštem stanju duha, o čemu svedoči kudikamo nemilosrdniji komad Kristofera Marloua Malteški Jevrejin (na kraju komada, junak iz naslova biva skuvan u ulju), kao i podaci o davljenju i čerečenju izvesnog Jevrejina Rodriga Lopeza, lekara kraljice Elizabete I, optuženog za poku- šaj njenog trovanja. S obzirom na na- vedene gnusobe, čini se da je Šekspi- rova namera bila da Trgovac ipak bu

de samo satirična komedija iz savremenog života.U Britaniji je sam zakon primoravao Jevreje da se bave zajmodavstvom, zbog čega oni koji su ih ugnjetali nisu prestali da ih se gnu- šaju zbog tobožnjeg lihvarenja. Ima- jući ovo u vidu, shvatamo da je Šek- spiru pošlo za rukom da od Sajloka ne napravi puko cudoviste u ljud- skom obličju samo zato što je i sam pripadao srednjem staležu a i sam učestvovao u poverilackim transakci- jama (ima i šespirologa koji smatraju da Šekspir u životu nije video Jevrejina, pošto su Jevreji bili proterani iz Britanije, od tzv. Jorškog masakra (XII vek) pa sve do dozvole Olivera Kromvela (XVII vek) da se na ostrvo useli grupa holandskih Jevreja).Šekspir je, dakle, pisao komediju, ali je problem u tome što, okreni — ob- rni, njegova šala danas vise nije smeš- na. Za današnje reditelje, komedijski pristup uglavnom ne pristaje slože- nim protivrečnostima koje postoje medu glavnim likovima i nasilju koje provejava iz komada. Pa opet, ovo nije pravilo.Ж ajglasovitiji evropski Mle-

tački trgovac prošle je godi- || ne stigao iz pozorista Berli-

ner Ensemble. Reč je, za- 11^^: pravo, o obnovi predstave

. (premijerno prikazane još Hill 1988. u Beču) koja već sada I I; slovi za klasično ostvarenje

Ц savremenog evropskog teat- Ш ra (uostalom, šta drugo

osim velike predstave očekivati od jednog berlinskog pozorista koje izvodi komad u kome se zahteva da jedan Jevrejin postane hrišćanin?). Šaj- lok se može igrati ili kao okoreli zli- kovac ili kao žrtva hrišćana fariseja- ca, a reditelj Peter Cadek (Zadek) iz- begava zamke i jedne i druge varijante. Kod njega se Sajlok (igra ga veliki glumac Gert Fos) jednostavno ne da razlučiti od ostalih hrišćana. On je tek jos jedan biznismen u Armanije- vom odelu, sa mobilnim telefonom u ruci i primerkom Fajnenšel Tajmsa u džepu. Kada Židov postane Arijevac, onda zbilja i ne čudi da u sceni sudenja Porcija (Eva Mates) pobrka njega i osudenog Antonija (dakle, dok veći- na predstava pokušava da antisemitizam komada iskupi, ublaži ili prosto zataška, Cadekova pokušava da ga preobrazi u komično). Cadek (i sam Jevrejin roden u Berlinu, a odrastao u jednom velskom selu kao dete jev- rejskih izbeglica) vrlo dobro zna da zaslužena kazna nastupa tek sa drugom generacijom: u ovoj predstavi, Džesika izdaje oca Sajloka ne zbog zabranjene Ijubavi, već upravo zbog očeve nacionalne i kulturoloske de- zoriientacije. Stoga, na kraju predstave Sajlok i nije žrtva hrišćanske pa- kosti, već činjenice da mu hrišćani poriču njegov sopstveni jevrejski identitet. I rasna asimilacija danas je zločin ravan rasizmu.

KONSALTlNO»PROJEKTOVANJE*!NZENJERINGNarodno pozorište Atelje 212, Bitef teatar,

Jugoslovensko dramsko pozorište, Narodno pozorište u Zemunu... Gotooo

soa beogradska pozorista soetle zahoaljujući „Svetlost teatru". Ništa prirodnije: umešnost strucnjaka i

majstora „Soetlost teatra" u svojoj orsti ravna je umetnosti.

Od mnogih nedavno izvedenih Trgovaca verzija koju je u njujorškom po- zorištu Public Theatre postavio reditelj Beri Ejdelstejn (Barry Edelstein) jedna je od retkih koja se lišava sen- zacionalnih sloboda u interpretaciji: igra se u istorijskoj epohi koju nalaže komad i u raskosnim stilskim kostimima. Ejdelstejnovo čitanje Antonije- vog i Basanijevog prijateljstva kao lju- bavne afere postalo je skoro opšte prihvaćeno u svim savremenim po- stavkama (Selars ide i korak dalje, tu- mačeći Basanija kao Antonijevu mla- du mušku kurvu). Poverivši ulogu Sajloka glumcu Ronu Libmanu (koga još prati fama njegove prethodne velike uloge, Roja Kona, jednog drugog jevrejskog zlikovca iz najbolje ame- ričke drame ovog desetleća, Anđela u Americi Tonija Kušnera), Ejdelstejn je automatski (glumčevim već odo- maćenim posebnim dijalektom i ges- tovima) stvorio kontrast izmedu Jevrejina i ostatka podele.Ж Ж Postavc* reditelja Denija Sei- Ц ja (Danny Scheie), u Sekspi-

Ц rovom pozorištu grada San- Il Ц ta Kruz u Kaliforniji, svega

’’ šestoro glumaca igra dvade- Ц ^setak likova komada. Kada

, isti glumac tumači i Sajloka i IHH Lorenca (dakle i Džesikinog |j||| oca Jevrejina i njenog ljubav-

n.ika hrišćanina), suprotstav- ljenost dvojice likova dobija nove vrednosti i gledalac uviđa sličnost u njihovim motivacijama. Kada čujete kako Lorenco opanjkava Sajloka, ne rnozete a da se ne zapitate: „Ma Boga mu poljubim, nije li taj tip i sam Sajlok?"Nova tumacenja komada podvlače pitanje duševnog zdravlja Sajloka, čo- veka koji, pošto je Antoniju najpre bez interesa poverio menicu na 3.000 dukata, bezuslovno pokušava da od- strani funtu mesa sa njegovog tela, čak i uprkos novcu koji mu je kao duh vraćen. Tačno je da se Sajlokovo nepopustljivo insistiranje na jezivoj obveznici graniči sa opsesivnim ludilom, ali i sam Antonio, i to uz prosto neverovatnu pomirljivost, pristaje da svojim mesom isplati dug Sajloku. Kako to? Antonio, naime, živi u gradu koji je celog sebe posvetio trgovi- ni. U beskrupuloznom svetu kapita- lizma čiji je Venecija mikrokosmos, ljudska bića rizikuju da sama posta- nu roba za kojom žude.

U američkoj Veneciji: Iz predstave „Mletačkog trgovca" Pitera Selarsa

Kao da od nedavno postaje jasnije da ni jedan lik Mletačkog trgovca, ne krasi besprekorna pravičnost. Svaki od njih ima svoje trenutke proniclji- vosti, ali, poput Porcije, lakše im je da kazne druge, nego da do kraja is- poštuju sopstvena načela. U jednom od najpoznatijih govora komada Sajlok se zalaže za humani tretman svoga naroda („Zar Jevrejin nema ruke, organe, udove, cula, naklonosti, strasti?"), pa opet, u nastavku izjav- ljuje da jedna rđava usluga zaslužuje odmazdu sebi ravnu („Opačinu, kojoj me učite, izvršiću, i to sa svirepošću, jer hoću da usavršim ono čemu ste me naučili."). Jevrejin ne uvida da os- vetoljubivo poravnanje računa ustoli- čava razdor medu drustvenim zajed- nicama, iako samog pojedinca i može da zadovolji.Venecijanci znaju da Sajlok u suštini ima pravo. Ali, dok je elizabetanska publika trebalo da se raduje kraju u kome običnom začkoljicom Venecijanci ipak pomrse račune jednom Jevrejinu, scena sudenja pokazuje danas da se pravda itekako može iz- vrdavati u korist većine (u Selarsovoj predstavi se na televizorima vrte snimci losandeleske policije koja tuče Crnca Rodnija Kinga). I zato, po Pite- ru Selarsu, Mletački trgovac i nije komedija. Šekspir je, ciljajući na koloni- jalizam i na kapitalistički sistem u doba dok su oni jo uvek bili u povoju, upozoravao svoju publiku da, ako se stvar zahukta pogrešnim tokom, kasnije niko neće biti srećan. □

Pripremio Ljubiša Matić

Narodno pozorište u Beogradu posle rekonstrukcije, 1922.

Berliner Ensemble je bio pre- kriven cvećem i svećama. Od smrti Hajnera Milera 30. decembra prošle godine, mnogi ožalošćeni poklonici ovog najvećeg savremenog nemač- kog dramskog pisca (a medu njima i dosta mladoga sveta) svakoga su se dana okupljali u nekada Brehtovom, a od 1990. godine i Mllerovom pozorištu. Sve do 9. januara, dana u kojem bi

Miler proslavio 67. rodendan, glumci su na ovom mestu iščitavali njegova dela, a noć izmedu 15. i 16. januara, poslednja pred sahranu, probdevena je uz dokumentarce snimljene o piscu, toplu kafu, viski i Mileru omiljene, meksičke „Hoyo" cigare.Sahranjen je na groblju koje se nalazi nadomak pozorista i na kome će mu „društvo za sva vremena" praviti Fih- te, Hegel, Hajnrih Man, Ana Zegers i, razume se, Bertold Breht, čovek koji mu je čitavog života bio uzor. Opreč- nost posmrtnih reakcija pokazuje da će Miler jos dugo predstavljati utvaru nemačke savesti. Nije ni čudo ako se ima na umu paradoksalni životopis ovoga pisca. Pod oreolom disidenta s istoka, u pozorištima Savezne Repub-

Narodno pozorište u Banjaluci, 1935. like Miler je od sedamdesetih godina

Pisan za Istočnu, pnkazan u Zapadnoj Nemackoj: Iz

predstave Milerovog komada „Germanija — Smrt u

Berlinu" u Minhenu 1978.

Sahranjen je na groblju nadomak

pozorista, gde počivaju, između

ostalih, Fihte, Hegel, Hajnrih Man, Ana Zegers i Breht koji

mu je čitavog života bio uzor

bio veoma igran pisac, da bi se posle ujedinjenja našao na mestu upravnika pozorista koje važi za svojevrsni muzej pesništva Nemačke Demokrat- ske Republike. Istočnonemački mediji ističu danas da delo Hajnera Milera dokazuje kako NDR nije bila samo puka i beskorisna epizoda nemacke istorije: za istok (kome je do kraja ži- vota ostao veran) ovaj pisac simboli- še „ostalgiju", što će reci, nostalgiju za nekadašnjom Istočnom Nemačkom i nadu da ona neće postati žrtveno jag- nje ponovnog nemačkog ujedinjenja.Sa druge Strane, kancelar Koi koga je Miler svojevremeno nazvao likom iz dečije bojanke koja se po volji da bo- jiti, povodom piščeve smrti nije se javno oglasio. Ali, recimo, Gerhard Stadelmajer, pozorišni kriticar kon- zervativnog dnevnika Frankfurter Al- lgemeine Zeitung, nije izdrzao a da pisca ne nazove „paunom koji se ko- čoperio Berlinskim zidom i krupije- om apokalipse ciji komadi napisani posle ujedinjenja podsećaju na nad- grobne spomenike". Stadelmajer pri-

mećuje da su, posle ujedinjenja, Mileru presahnuli svi izvori inspiracije.Poznato je da je Miler na sav glas iz- ražavao svoj prezir prema rušenju Berlinskog zida. Izjavljivao je da je za jednog umetnika diktatura zanimljivija od demokratije i objašnjavao za- što se jedan Šekspir ne može zamisliti u demokratskom društvu i zašto Breht ne bi ostao Breht da nije bilo Hitlera. Štaviše, 1993. priznao je (do- duše, tek pošto je otkriveno da je bio agent tajne policije) da za vreme ko- munističke diktature ni njegovo drža- nje nije bilo besprekorno: ,,U prlja- vom svetu, čovek nema prava da bude primeran. Ja nisam heroj — to nije moj posao. Ja sam, pre svega, pisac."

■ ilo kako bilo, Miler je svo- .... v | jom ličnošću do te mere obe- WWlezio Berliner Ensemble da ® Ж је imenovanje njegovog na-

slednika na čelu ove kuće postalo delikatno pitanje.

« ®Najvise se govori o Rolfu ЖЖ Hohutu ciji je komad Vesis u

Vajmaru (Wessis in Weimar) »Ж bio jedan od najvećih uspeha pozorista u poslednje vreme, ali i o drugim kandidatima, pre svih redite-

ljima: Peteru Cadeku (jedno vreme sa

Milerom rukovodio je ovim teatrom), Franku Kastorfu (aktuelnom upravniku pozorista Volksbuhne), Klausu Pajmanu (iako je on sve do 1999. godine na čelu bečkog Burg-teatra), pa čak i o Peteru Štajnu (mada je neka- dašnjeg upravnika — sve samo ne brehtovski orijentisanog — pozorista Schaubiihne teško i zamisliti u ulozi Brehtovog naslednika). Možda će ne- doumica biti razjašnjena uskoro kada se konačno sazna ko će u martu na scenu ovog pozorista postaviti poslednji Milerov komad Germania 3 i u njemu željno očekivani dijalog Hitlera i Staljina. н Ij. M.

IM I WflMil

Nepoznati Tenesi Vilijams: dožiDOtni

hipohondar koga su opsedali demon!.

Jednome nije uspeo da umakne

Nedavno je u Americi izašla knjiga Tom — Nepoznati Tenesi Vilijams (Tom: The Unknown Tennessee Williams, izd. Hodder and Stoughton), prvi deo dvotomne biografije * velikog američ- kog dramskog pisca iz pera Lajla Leverica (Lyle Leve- rich), jedinog spisatelja ko-

ga je Vilijams sam izabrao za svog bi- ografa i stavio mu na raspolaganje svoje dnevničke zapise i pisma, kao i neobjavljena dela. Ispostavilo se da Vilijams u izboru nije omanuo, pa je janost dobila za sada najsadržajniji portret umetnika iz njegovih mladih dana, od rodenja 1911. — Vilijams je često lažno navodio 1914. godinu — do trijumfalne brodvejske premijere njegovog prvog velikog komada, Staklene menažerije iz 1945.Iako se kloni senzacionalizma, nova biografija otkriva nepoznate pojedi- nosti piščevog života. Posle jednog (skoro fatalnog) napada difterije u petoj godini, danas popularno zvani Ten (a po krstenici Tomas), koji je najpre bio robusno čeljade, postao je slabašno, razmazeno i nervozno dete i već tada beše posejano seme njegove doživotne hipohondrije. Posle ne- uspešnih studija žurnalistike svojoj porodici i prijateljima upućivao je ra- dosne beleške, a svoj dnevnik je ispi- sivao tamnim i ocajničkim mislima: „Kad bih samo mogao da napišem

nešto snažno i valjano! Ali oko mene je sve tako slabo i glupavo. Gospode Bože, kako sam samo jadan i usam- ljen i zašto, zašto toliko zazirem od ljudi!". I jos: „Nije li užasno kad neko mrzi sve oko sebe, kao sto ponekad meni dođe? A opet, u meni je toliko neostvarene ljubavi i sreće... Drugi svetski rat je doneo dah uzbuđenja večerima koje smo provodili u Americi. Holokaust u Evropi me, naravna stvar, zgražava. Pa opet, moje reakci- je su sebične prirode: bojim se da rat ne uništi pozorište."Njegov strah od ludila, pojačan ose ćanjem krivice (koje ga je tištilo pošto je njegova sestra Rouz skrenula s pa- meću) i beskonačnim razmiricama njegovih roditelja (trgovačkog putni- ka i južnjačke lepotice), doveo je do toga da ga neprestano opsedaju de- moni koje je u svojim dnevnicima na- zivao „plavim đavoiima". Jednom od demona nije uspeo da umakne: sek- suaino su ga privlačili muskarci. Nje- govi dnevnici svedoče o ranim žud- njama i jakim naporima da se one potisnu, o flertovima pa čak i romansama sa ponekom ženom, ali, po svemu sudeći, Vilijams nije poznao lju- bavni život do svoje dvadeset sedme godine. Po Leveriču, njegovo seksuai-

no budenje pratilo je i cvetanje njegovog talenta i usvajanje novog identi- teta: postao je Tenesi Vilijams, pesnik i dramatičar. Lek svojim jadima na- pokon je pronašao u priči o Amandi Vingfild, njenom sinu piscu, Tomu, i poremećenoj i slabašnoj Lori.

islio je da će glumci sa scene uzvratiti udarac plavim davolima koji mu u životu nisu davali mira... Prvi tom biografije zavrsava se uspehom Staklene menazerije, ilt ako hoćete, poćetkom

W W ^katastrofe uspeha", ka- ® W » ko bi to sam Vilijams rekao. Posle drugog toma Levericove biografije biće poznato i kako je do- šlo do svima znanog kraja koji kao da je prepisan iz nekog Tenesijevog komada: Vilijams je umro 1983. godine. u samotinji jedne njujorške hotelske-, sobe. U njegovom je stomaku ргопа-И đena ogromna količina sekonala, a u И dušniku ostao je zaglavljen zatvarać I ispražnjene bočice. s Ij. M.

Moskovski dnevnik (I)

Odlazim u Ljermontovljevu ulicu po vizu „Rusija službeno". Ne može vise da ti posao završi kurir. Mora se ići lično. Kaznili mi taksistu što je ušao u trag ispostave. Pitam da li bar mladi kolega rnoze da dođe po pasoš kad bude za koji sat viziran. „Ne rnoze". Odlazim ljut i pitam načelnika telefonom: „Što me mučite da dolazim lič- no?" „Mora. Nisam ja to izmislio. Putnu ispravu ne može da ima u ru- kama strano lice/'. I — tras slušali- com.

Na Surčinu šmrkovima odleduju avi- onska krila da bismo poleteli. Na putu prepisujem svoj adresar — ruske teiefone. Izostavljam one koji vise nisu među živima — Zavadski, Anisimova-Vuljf, Livanov, Efros, Visocki... Đa li je. Bože, živa Tamara Vladimirovna Ivanova?Na aerodromu me dočekuje operativ- ni Taganke Boris Aleksejevič Glago- ljin. Očajan je što je Ljubimov samo no dva meseca u Moskvi. Sada je u Bonu. Postavlja neku operu. Rade na ^taroj sceni, a novo krilo je zaposeo Gubenko sa svojim ansamblom pod imenom Društvo glumaca Taganke. Л mi moramo da drzimo dekor po

hodnicima".Posle smestaja u Hotelu „Moskva" krećemo pozorišnim kolima u Tagan- ku. Nešto između ručka i večere u Giagoljinovoj kancelariji. Kad smo stigli, supa se ohladila, a mineralna ugrejala. Prica da je Klaustrofobija gostovaia kod njih. Rusi svi redom smatraju da je to neka izmišljena da- našnja Rusija za eksport.Ljubimovljeva Medeja. Dekor Davida Borovskog: naređani džakovi kao u rovu do samog stropa. Savremena ratna priča. Žene, i solisti i hor, bolji od muškog dela ansambla. Nije htela da igra Demidova, te Medeju igra

Ljubov Saljutina. Nenad Prokić mi na početku predstave skreće pažnju da Medeja ima masku Majkla Džeksona. Toliko je u pravu da ne mogu da se oslobodim tog utiska. Veoma dobro i sigurno igra. Sreo sam je pred predstavu u hodniku i upoznao. „Imam tremu od vas", kaže mlada glumica, skoro devojčica, ali na sceni izgleda sasvim zrelo. Kažem Nenadu: „Vide- ćeš, na kraju predstave će srušiti dža- kove". Bio sam samo delimično u pravu, jer su ih samo delimično sruši- li.U pauzi gledam knjige po improvizo- vanim tezgama. Jedna prodavačica otkriva mi da je zapravo ona knjigo- voda Taganke, a i ostale su isto tako iz administracije pozorišta: „Pre podne radimo u pozorištu, a odobrili su nam da uveče malo zaradimo".Iz hotelske sobe posmatram pod sne- gom kremaljsku Spasku kulu, bivsi Muzej Lenjina od cigala, a u daljini oblakoder u stilu staljinske gotike. Neko mi reče da tu žive Jeftušenko i Voznesenski.

И, jonunrIdem pešice do Saveza dramskih umetnika na Strasnom bulevaru. U maloj kancelariji ovog uticajnog Saveza pričam sa Tatjanom Kasatki- nom. Saznajem da Moskva pravi me- đunarodni pozorišni festival imenom Čehova. Ne znači da daju samo Čeho- va. Naprotiv, tu je Bruk sa Beketom (Ah, ti lepi dani), Streler sa Marivo- om (Ostrvo robova). Trajaće tri meseca. Ako ga uopšte bude, zbog nevolje

Ministarstvo za kulturu Srbije možda može bez „Ludusa", ali „Ludus" ne rnoze bez priložništva Ministarstva za kulturu Srbije. „Vrednost dara nije mera dara; njegova mera vrednosti je vrednost koju ima za darivanoga", kale stara tamilska mudrost.

sa sredstvima. Ministarstvo kulture nema para. Dva meseca ni sami nisu dobili pare.U pozorišnoj knjižari u parteru kupu- jem knjige. Nema mnogo naslova, ali nađe se. Kažem da mi nabave nekako, makar polovnu, knjigu Anisomo- va o arhitekturi moskovskih pozoriš- ta. Prodavac odlazi negde iza tezge i poklanja mi knjigu. Samo sto ga nisam poljubio. Šef knjižare je poznati pozorišni kritičar, sada omiljen medu pozorištnicima.Nataša Vagapova mi priča da su stare bakice garderoberke rekle kako su uvek mislile da su stranci bogati. Kako to da ja imam kaput u traljama? Ona im je objasnila da je to veoma modni kaput od sukna sašiven u Lon- donu. Zapanjene su. Htele su iz saža- ljenja da mu poseku froncle i da ga zakrpe.Stižem u redakciju Moskovskog na- bludatelja na Starom Arbatu. Ja i Za- slavska u grozničavoj brzini razme- njujemo podatke. Njen muž, glavni urednik Valerij Semjonovski, i Nenad, mirni. „Što si tako usplahire- na?", „Pa ti si rekao da nemamo vremena!". „Ipak nemoj biti usplahire- na...Zaslavska fni jedva nabavila ulaznice za premijeru Karamazovih i ad, u adaptacji Nikolaja Klimontoviča. Re- žija moskovskog danas cenjenog reditelja Fokina zbunjujuća. Pre svega monolozi, sa nekakvim satanama u mundirima čiji širiti naivno asociraju skelet. Sve je u stilu one Tolstojeve opaske kada je gledao neki komad Leonida Andrejeva:,,Oni nas plaše, a mi se ne bojimo". Dekor poljskog scenografa Voldema- ra Zavodzinskog vema zanimljiv. Od vlage propala buržoaska trpezarija sa zastrašujućim presekom slojeva te makabrične kućerine.Nalazim na engleskom neki list koji propagira turističku Moskvu. Na naslovnoj strani napis „Gay Moscow". Medu noćnim barovima, kao bezbe- dan preporučuje se, noćni bar „Sansa" sa atrakcijom — bazen sa nagim plivačima.

30. јапигU telefonskom razgovoru sa Novi- com Antićem saznajem da je Ljuba: Tadić morao u bolnicu zbog šećera. U ulogu Ujka Vase uskočio reditelj Dejan Mijač. Mira Radošević napala taj; gest. Sve je to deo gubitka raznih ba- zičnih tradicionalnih normi u nas. Jedna od njih je svetska norma da se predstava spasava po svaku cenu. Ta-, ko je to na Zapadu i na Istoku. Tako

S maskom Majkla Dzeksona: Ljubov Saljutina kao Medeja, na Taganki

je to bilo i kod nas. Ali mi uvek izmiš- ljamo nešto ispočetka i mučimo se kako postupiti u davno definisanim situacijama. I naravno da se onda greši.Popodne kod Miše Svidkoja, zameni- ka ministra kulture, starog prijatelja Bitefa. „Nismo dtigo imali razmenu sa Srbijom. Mi smo veoma zaintere- sovani za tu saradnju". Dakle, u smislu moskovskih razgovora ministarke kulture Nade Popović — Perišić, biće. ruske predstave na XXX Bitefu (možei jedna velika i jedna mala), a i gosto- vanja JDP u Moskvi (razmena sa Ta- gankom za gostovanje u JDP u maju). Velika razlika od prošle godine, za vreme sankcija.Kralj Z/rNa maloj Bronoj. Režija Že- novača o kome slušam već nekoliko sezona. Očigledno nova rediteljska zvezda. Jednostavni pozorišni prostor, kao što je bio za Pozorišne iluzi- je u Teatru Čelovek. Ovoga puta je to drvena konstrukcija za koju se vezuju konji, izrezbarena u stilu ruske rusti- ke. Glumci hodaju po uskim brvnima u zimskom krznu. Relativno mladi Lir, rođeni komičar kao Luda, koji je tako ubedljiv da mi se čini da mu je uloga proširena.Na predstavi se iznenada pojavljuju Galina Kožiihova i Andrej Petrenko. Iznenadeni su da se nisam javio. „Da li si savest ostavio u Beogradu?" Ide- mo kući po moskovskoj oštroj zimi. Hladnoća kljuje uši. Taksija nema, to je već poznata činjenica, kao i to da sam ne smeš zaustaviti bilo koja neo- beležena kola (koja sva voze kao tak- si, sa cenom po dogovoru. To je u Moskvi jos notornije.Negde pred ponoć neko mi lupa na vrata hotelske sobe. Lupa baš uporno. Odmah se setim upozorenja da je Hotel „Moskva"jedan od opasnijih u gradu. „Ko je?" Zenski glas: „Otvaraj- te!" „Ne pada mi na pamet!" Posle pola sata ista lupnjava, isti glas i isti dijalog. Samo što sad pokusavam da se javim dežurnoj na spratu, koja je na četiri metra od sobe. Telefon je za- uzet. Znači spustila je slušalicu da mogu da je dozovem. Znači, poseta neznanke je dogovorena sa njom. Po- stoje samo dve varijante. Hotelska prostitucija ili žena kao mamac, a momak sa njom te opljačka. Rešavam se da se ne plašim nego spavam. Pre- poručili su mi da na vrata stavim noćni sto, ali noćnog stola nema.

31.jonuarU Kozickom pereulku na Institutu istorije umetnosti. Moje uobičajeno predavanje clanovima Instituta. To- kom predavanja stiže Nenad Prokić. Ja pričam o reportoaru JDP u vreme krize — o antiratnom ciklusu (Kraus — Tabori Mein Kampf, zatim Troil i Kresida, Bure baruta. Govorim o Pet- ruševskoj i Gospodi ministarki. Svi znaju, naravno, za Nušića. Predstav- ljam Nenada kao jednog od naših najznačajnijih dramskih pisaca. Jednog od retkih koji je radio posle ras- pada Juge u Sloveniji. On podrobnije prica o Krausu („Poslednji dani čove- čanstva") o kome ne znaju ništa. „Ono što zaveže jedan vek, razveže tek drugi.Ručam kod Natalije Vagapove. To- kom ručka zagoreo pilav. Dim. Otva- ram fortočku. Daje mi tri knjige clanaka i dnevnika Stanislavskog za Og-

-njenku Milićević'.

Sretam se sa Ivanom Popovskim iz Skoplja. On je u Moskvi postao jedan od najpoznatijih mladih reditelja. Kod Dukovskih na videu gledamo njegovu predstavu u Hodniku — Avanturu (Kozanove) Marine Cveta- jeve. „Najuža predstava u istoriji po- zorišta" igra se u koridoru dva i po metara širine. Zatim gledamo Bloko- vog Balagancika, predstavu koju je Popovski napravio po porudžbini Francuza posle uspeha prve predstave u Parizu. Kao i obično, na videu se vidi samo karakter predstave, ali ne i njene realne scenske vrednosti, koje su, po odjecima, nesumnjive.Stižemo u poslednjem trenutku u Po- zorište „Vahtangov" na jednu od naj- popularnijih predstava Moskve, Kra- ljevske igre. Zaharov je režirao adap- taciju drame 1000 dana Ane Bolejn, kao mjuzikl. Visoko profesionalni spektakl. Oseća se da je pozorište vo- ljeno, glumci popularni. Predstava se ne plaši erosa, golih tela prvakinja i pomalo obnaženih muškaraca.Strogo sudeći, to je predstava za nvou gra- dansku klasu Moskve. U njoj upozna- jemo surovog Henrija VIII, koji se li- šava ljubljene Ane kada mu ne rodi naslednika, ali pri tom pati. Dakle, kao i novi bogataši u dvorani. „Mi smo surovi", ali pri tom patimo, jer smo ipak ljudi."Odlično se peva, piece i glumi. Sa mnom je i Ivan Popovski. Ostao je da vidi ovu popularnu predstavu za koju se ne može dobiti ulaznica. Čak ni profesionalci ne mogu da vide sve predstave Moskve. Ima blizu 200 po- zorišta, što državnih, što gradskih, što privatnih. Većina ih je repertoarska, tako da tokom meseca imaju po dvadesetak naslova. Znači da se u jednom mesecu u Moskvi može videti oko 4.000 komada, najviše na svetu. U velikim gradovima sveta, ako i ima nekoliko repertoarskih pozoriš- ta, sva ostala daju samo po jedan komad en suite.Posle predstave me dočekuje na ulici, po dogovoru, mladi reditelj (po obra- zovanju inženjer) Saša Jacko. Po pre- poruci Kožuhove prikazuje mi (u ma- lom bistrou u zgradi „Vahtangova") rečima i fotosima svoju predstavu Ri- čard II u kojoj on igra naslovnu ulogu. Nije egoista, jer takode preporu- čuje, po njegovom mišljenju, najbolju predstavu i u Moskvi. Smrtni broj re- žisera Volode Maskova koja se igra u MHAT-u.Pred ponoć idem pešice od „Vahtangova" do hotela „Moskva". И Jovan Ćirilov

Narodno pozorište u Nišu, 1939.

Prilozi uzeti iz knjige arh. Žorza Popovića,

Istorija arhitekture pozorišta, kazališta, gledališčta i teatra

Jugoslavije i Evrope. Izdanje: Gradevinski fakultet

u Beogradu, 1986.

CrtežJugoslavs Vlahovića

¥

¥

¥

Ovim putem obaveštavam Savez dramskih umetnika Sr- bije da sam napustila Dra- mu Narodnog pozorista u Beogradu 5. decembra 1995. Od 1980. radim u NP, a u stalnom angažmanu sam je- danaest godina. Postala sam prvakinja Drame ulogom Kraljice Elizabete u Ričardu Trećem. Sticajem loših okolnosti, to je poslednja predstava koju sam igrala na toj sceni. Od februara 1993 —

ništa. Zašto? Drama Narodnog pozorista u Beogradu, uz časne izuzetke (predstave mladog reditelja Nikite Milivojevića), pretvorila se u kulturno — umetničko društvo. Ko to želi da proven, neka vidi repertoar u poslednje tri godine. Paradoks, valjda primeren vremenu srozavanja u kome zivirno, u tome je da u zgradi pozorista sa najboljim uslovima, uslovima vrhunskih evropskih pozorista, imamo najlošiju produkciju. Šta se dogodilo?U pozorištima sve uvek potiče od ljudskih sposobnosti i nesposobnosti, rečju od ljudi.Prvi, i jedini, susret sa upravnikom AB (Aleksandar Berček) beše povodom učešća u žiriju za dodelu godiš- nje nagrade NP 1993 (automatski se postaje clan žirija kad si dobitnik prethodne nagrade). Na moj ulazak na vrata kancelarije, 125 godina name- njene upravnicima NP, u kojoj je AB zanemarljivo kratko vreme, AB me nije udostojio da ustane, da me po- zdravi, bilo šta, da da od sebe glasa bar po činovničkoj dužnosti na koju se sam poziva, da me ponudi da sed- nem. Stajala sam levo, ukoso od njega, nije me pogledao pa se nismo ni gledali. U prisustvu RP (Redomir Putnik) i BB (Bora Balać) prenela

sam predlog, s kojim se složio ceo ži- ri, da te, 125. svoje godine, Narodno požoriste uz sedam nagrada, koje do- deljuje, da još dve. Na to je AB, ne gledajući nikud, najmanje u sagovor- nika, šireći ruke preko stola i spušta- jući glavu skoro do stola, zamrmorio: „Kakav žiri, kakve nagrade! Dajte da vidim pa da dogodine ja sam to pode- lim. „Propratio je svoju eurekuffmn- kim smehom. Sta se sledeće godine desilo, ne znam. (Institucija godišnje nagrade u NP postoji od 1968. i o njoj odlučuju predstavnici svih sektora.) Pokušala sam da se dogovorimo, ali je AB — kao činovnik — insistirao, prilično strogo (to mi se već nije dopalo) da se uklopimo (mi — žiri) u zakon. Tim recirna: „Uklopite se u zakon!" Objašnjavala sam zašto jos dve nagrade (a samo je 125. godišnjica pozorista) i, gle čuda, AB izgovori: ,,Na- pravite spisak prvih sedam, a ispod crte stavite još to dvoje. Zbog finansi- ja, pre svega, potrebno je konsultova- ti Upravni odbor. „Nisam do tada znala da ima prvih sedam nagrada i ovih ispod crte. Ali, sto je — tu je. Predsednik Upravnog odbora, Miodrag Đukić, upoznat sa predlogom, izneo ga je pri kraju sastanka, mada je to bila dužnost AB i RP koji su bili prisutni. Međutim, na Đukićeve reči oni su se samo zagledali (kako im je to samo izgledalo!) i rekli da o tome ništa ne znaju.

ledi nastavak. Napisala sam da izlazim iz žirija i htela sam da obavestim kolege stavljajući

■ „papir" na oglasnu tablu. Na to je RP sa smeškom otvorio ladicu svoga stola i rekao: „Ko

'Ц bude hteo da zna, doći će pa će ^WPročitati!w U trenutku nisam

znala da li sam u sobi ra Drame iliu

policijskoj stanici.

Jos jednim osmehom me udostojio direktor Drame kad sam mu pružila hartiju sa otkazom. Nije ni pročitao (nije opšimo, tri reda samo). Stajalo je da su razlozi umetnicke prirode, što njega nije interesovalo, јег se očig- ledno obradovao mome dolasku, pa1 se greškom odmah potpisao i, prateći me (sve je obavljeno za jedan dva minuta), upitao: Jeste li vratili haljine tehničkoj direkciji?" Odgovorila sam: „Nije haljine, nego haljinu. I srediću to." Da vam sada poverim: predomis- lila sam se. Neću je vratiti. Imam le* pu uspomena na NP, odličan kostim Ljiljane Dragović iz predstave Anfisa (u prevodu prozvana). Čini mi se ma- njom krivicom da taj „moj kostim" neko vreme bude kod mene od krivice koju nosi uprava NP od februara 1993.Što se tiče renomea kuće, koju svi proglašavaju ogledalom duhovnosti naroda, pitam: da li je umetnicka tra- dicija u pozorišnom stvaralaštvu u stanju da formira kritičko mišljenje koje će odlučiti da je ovo višegodišnje „vežbanje" neuspešno i razarajuće i da bi trebalo nekom drugom da se poveri ovaj ozbiljan i značajan rad. Vodenje NP ima nesagledive posledice, lose vođenje vidljive posledice. Ako je to vođenje tri godine ispod proseka, onda takva uprava vise nema prava na šansu. Tolerancija ima granice kad su u pitanju poslovi od opšteg značaja. Vreme traži da se najboljim ljudima daju najbolji uslovi. I jednih i drugih je malo. I jedno i drugo se mora negovati. ®

Stel/a Ćetković

C£ICN Галеника--------- *

Pre 215 godina Petnaestog februara 1781. umro je u 63. godini, u gradu Braunšvajgu ne- mački dramski pisac i teoretičar Efra- im Gothold Losing (Ephraim Gotthold Lessing). Poznate su njegove drame Mis Sara Samson, Mina od Bamhelma, Emilija Galoti i Natan Mudri. Iako mu se drame prikazuju u Nemačkoj, posle njegove popularnos- ti u nas u proslom veku Lesing nije na repertoarima naših pozorista. Od Lesinga potice pojam dramaturge ličnosti u pozorištu zadužene za dramska dela.

Pre 125 godina Održan prvi štajk glumara u Narod- nom pozorištu u Beogradu, 20. februara 1871.

Pre 100 godinaOsamnaestog februara 1896. u Ten- šebreju (Normandija, Francuska) roden je Andre Breton, osnivač nadrea- lizma. Pokret je teorijski zasnovan Bretonovim „Prvim manifestom nad- realizma", 1924. Breton je umro u Pa- rizu 28. septembra 1966. Nije pisao drame, ali je nadrealizam uticao na avangardne pokrete u pozorištu tokom celog našeg stoleća. Aragon je povodom predstave Pogled gluvone- mog Boba Vilsona u otvorenom pismu Bretonu napisao da su tom predstavom ostvareni njegovi najlepsi nadrealistički snovi.Dvadeset osmog februara 1896. ro- đen je u Zvorniku prozaik i istoričar pozorista Marko Marković. Neko vreme, između dva rata, bio je direktor Drame Narodnog pozorista u Beogradu. Umpro je na Palama 1966.

Pre 70 godinaTrećeg februara 1926. u Narodnom pozorištu u Beogradu obeležena je

■stogodišnjica nacionalne drame predstavom komada Smrt Uroša Petog Stefana Stefanovića. Režirao je Mi- hajlo Isailović. naslovnu ulogu tuma- čio je Toša Jovanovic, Jelisavetu Nada Riznić, a Kraljevića Marka Dobrica Milutinović. Učestvovali su, u velikom ansamblu, i Mara Taborska, Pavle Bogatinčević, Nikola Gošić i Milan Ajvaz.Osmog februara 1926. rođen je u Ljubljani Stevo Žigon koji je celu svoju gliimačku i rediteljsku karijeru ostvario u Beogradu. Studirao je glumu u Lenjingradu i u Beogradu, a od 1948. godine do penzionisanja clan je Jugoslovenskog dramskog pozorista. Tumačio je, između ostalih, Meluzova (Ostrovski Talenti i obožavaoci), Marčbenksa (Soova (Candida), Hemo- na (Sofokle, Andgona), Hipolita (Ra- sin, Fedra), Don Jera (Marinković, Glorija), Franca (Sartr, Zatočenici iz Altone), Robespjera (Bihner, Danto- nova smrt), Ivanova (Cehov), Higinsa (So, Pigmaliori), Hamleta, Jaga. Reži- rao je u Beogradu (Hamlet, Otelo, Pigmalion, Mladić, Idiot...) i, često, u unutrašnjosti.

Pre 90 godina Trećeg februara 1906. izabran je u Srpsku akademiju nauka i umetnosti

Lav Nikolajevič Tolstoj, ruski pisac velikog uticaja, omiljen među srpskim čitaocima.

Pre 45 godinaDevetnaestog februara 1951. umro je u rodnom Parizu Andre Žid (Andre Gide), u 82. godini. Napisao je vise drama koje se vise ne prikazuju u po- zorištu (Kralj Kandoi, 1901; Saul, 1903; Edip, 1931; Persefona, muzička drama sa muzikom Stravinskog, Tre- će drvo, 1942). Dramatizovao je svoj roman Podrumi Vatikana i Kafkin Proces.

Pre 25 godinaDvadeset sedmog februara 1971. umro je popularni francuski filmski glumac Fernandel, u 68. godini života (pravo ime Fernand Joseph Desire Constandin).

Pre dve godineDvanaestog februara 1994. umrla je u Beogradu Rahela Ferari (83), počas- na doživotna članica Jugoslovenskog dramskog pozorista. ■

Sastavio J. Ć.

1И1ИЖGodišnja pretplata 30 dinara

(deset brojeva)

Čitko popunjenu uplatnicu pošaljite na adresu:

Savez dramskih umetnika Srbije, 11000 Beograd, Terazije 26/1 Žiro račun 40806-678-2-10628

(sa naznakom: Ludus-pretplata)

YU ISSN 0354-3137 Pozorisne novine izlaze jednom mesecno (osim u julu i avgustu)

IzdajeSavez dramskih umetnika Srbije,

Beograd, Terazije 26/1 Telefoni: 686-879 i 683-848

Telefaks 011/687-264 Žiro-račun: 40806-678-2-10628

Glavni i odgovorni urednik Feliks Pašić Urednistvo

Dragana Bošković, Nebojša Bra die, Jovan Ćirilov, Dejan Đurović (zamenik glavnog i odgovornog urednika), Maša Jeremić, Aleksandar Milosavljević i Branisiava I

Stefanović(tehnički urednik) Art direktorĐorđe Ristić

Štampa DP Štamparija Borba, Beograd, Trg Nikole Pasića 7

Na osnovu mišljenja Ministarstva | kulture Republike Srbije

(413-1218/93) pozorisne novine „Ludus" osiobodene su poreza na

prometResenjem minidtarstva za

informaeije Republike Srbije „Ludus" je upisan u Registar

sredstava javnog informisanja pod broiem 1459

Broj 34 - 5. februar 1996. - Udruženje dramskih umetnika Srbije

Documents