BRIC countries presentation in Montenegrin

MODEL EKONOMSKOG RAZVOJA ZEMALJA BRIC

Muhadinović Milica

Termin BRIC i karakteristike zemalja

• Termin BRIC – Jim O’Neill (Goldman Sachs) 2001. godine

• B(razil)R(ussia)I(ndia)C(hina):• Veoma različite zemlje u pogledu:

GeografijeStanovništvaOrganizacije vlastiEkonomije

Trgovinski tokovi

Brazil Rusija Indija Kina

Trgovina robom

Izvoz roba

201.915

400.419

219.670

1.577.824

Uvoz roba

191.491

248.738

350.234

1.395.099

Udio u ukupnom svjetskom izvozu roba (u %)

1,32

2,63

1,44

10,34

Udio u ukupnom svjetskom uvozu roba (u %)

1,24

1,61

2,27

9,03

Trgovina uslugama

Izvoz usluga

30.294

44.605

123.277

170.248

Uvoz usluga

59.746

72.279

116.140

192.174

Udio u ukupnom svjetskom izvozu usluga (u %)

0,81

1,19

3,29

4,54

Udio u ukupnom svjetskom uvozu usluga (u %)

1,71

2,06

3,32

5,49

• Izvor: World Trade Organization

Izvozni i uvozni proizvodi i glavni trgovinski partneri (2010)• Brazil-izvozni proizvodi: poljoprivredni proizvodi (34%),

goriva i rude (27,9%), fabrički proizvodi (35,2%). • Glavna tržišta za izvoz:EU-27 (21,8%), Kina (15,6%),

SAD (9,7%), Argentina (9,3%), Japan (3,6%).• Uvoz:poljoprivredni proizvodi (5,9%), goriva i rude

(19,9%) i fabrički proizvodi (74,1%) • EU-27 (21,2%), SAD-a (15,1%), Kine (14,2%), Argentine

(8%) i Koreje (4,7%).• U izvozu usluga,transport (16,3%),turizam (19,5%), a

ostale usluge 64,2%.• Uvoz usluga je takođe bio sačinjen od transporta,

turizma i ostalih usluga, sa 19%, 27,5% i 53,5% respektivno.

• Rusija-Izvozni proizvodi:poljoprivredni proizvodi (5,2%), goriva i rude (70,4%) i fabrički proizvodi (20,2%).

• Glavna tržišta za izvoz su bila: EU-27 (52,2%), Ukrajina (5,8%), Turska i Kina (5,1%), Bjelorusija (4,5%) i neodređene destinacije (1,8%).

• Uvoz:poljoprivredni proizvodi (14,8%), goriva i rude (5,3%) i fabrički proizvodi (75,7%).

• EU-27 (38,3%), Kina(15,7%), Ukrajina (5,6%), SAD (4,5%) i Japan(4,1%).

• U izvozu usluga, transport je činio 33,4%, turizam 20,1%, a ostale usluge 46,5%.

• Uvoz usluga je takođe bio sačinjen od transporta, turizma i ostalih usluga, sa 16,7%, 36,7% i 46,6% respektivno.

• Indija-Izvozni proizvodi:poljoprivredni proizvodi (10,7%), goriva i rude (25,4%) i fabrički proizvodi (63,9%).

• Glavna tržišta za izvoz su bila: EU-27 (18,8%), Ujedinjeni Arapski Emirati-UAE (12,4%), SAD (10,7%), Kina (7,9%) i Hong Kong (4,3%).

• Uvoz:poljoprivredni proizvodi (5,4%), goriva i rude (38,8%) i fabrički proizvodi (44,5%),

• EU-27 (12,1%), Kina(11,8%), UAE (8,8%), Švajcarska (6,3%) i Saudijska Arabija (5,8%).

• U izvozu usluga, transport je činio 10,7%, turizam 11,5%, a ostale usluge 77,8%.

• Uvoz usluga je takođe bio sačinjen od transporta, turizma i ostalih usluga, sa 40%, 9,2% i 50,9% respektivno.

• Kina-Izvozni proizvodi:poljoprivredni proizvodi (3,3%), goriva i rude (3%) i fabrički proizvodi (93,6%).

• Glavna tržišta za izvoz su bila: EU-27 (19,7%), SAD (18%), Hong Kong (13,8%), Japan (7,7%) i Koreja (4,4%).

• Uvoz:poljoprivredni proizvodi (7,8%), goriva i rude (26,7%) i fabrički proizvodi (64,1%)

• Japan (12,7%), EU-27 (12,1%), Koreja(9,9%), Taipei (8,3%).

• U izvozu usluga, transport je činio 20,1%, turizam 26,9%, a ostale usluge 53%.

• Uvoz usluga je takođe bio sačinjen od transporta, turizma i ostalih usluga, sa 32,9%, 28,6% i 38,5% respektivno.

Industrijska politika• Brazil:

Drugi najveći industrijski sektor u Americi (28,5% BDP)

Industrija automobila, čelika, petrohemikalija, kompjutera, letjelica i trajnih potrošnih dobara,

Industrija usluga

• Rusija:Izvoz prirodnog gasa i nafte,Automobilska,Hemijska i farmaceutska industrija

Industrijska politika• Indija:

Prošla kroz velike reforme od 1991.g. (28% BDPa),

Tekstilna industrija,Industrija IT-a i outsource-ingaRudarstvoTurizam

• Kina:Industrija i građevinarstvo (46,8%BDPa),Rudarstvo,Petrohemijska industrijaTekstilna industrija

Strane direktne investicije

• Brazil (2010): 10-ti najveći primalac SDI-preko $30 milijardi,

• Rusija (2011):povećanje SDI priliva od 39% na $27 mlrd., što je skoro nivo prije krize kada su bile $29 mlrd.

• Kina:prije pristupanja WTO-u oko 66% plasirano u industrijski sektor, nakon pristupanja preko 70%,

• Indija:$2 mlrd. u 1991., više od $ 45 milijardi u 2005. godini.

SDI za BRIC kao cjelinu• Od 2005. god. BRIC su primile skoro

polovinu svih neto priliva kapitala u zemlje u razvoju tj. od $1,130 milijardi neto priliva kapitala u zemlje u razvoju u 2010. god., skoro 60% je otišlo u BRIC.

• U 2010. god.,ukupni neto tokovi kapitala ka BRIC zemljama porasli su za otprilike 75% u odnosu na porast od 58% za ostalih 125 zemalja u razvoju.

• SDI obezbjeđuju BRICu prijeko potreban finansijski kapital,naprednu tehnologiju i najbolji sistem marketinga i korporativnog upravljanja,zapošljavanja, a na globalnom nivou,ojačavaju BRIC TNK, koje su od velikog značaja za intra- i inter-BRIC strane direktne investicije.

Osnovne odrednice tržišta rada

• Izvor: Svjetska banka (WB)

1990 2000 2009 2010

Brazil Labor force, female (% of total labor force) 35.04 41.17 43.35 43.67Brazil Labor force, total 62,668,103 83,713,964 99,958,637 101,586,446

BrazilPoverty headcount ratio at $2 a day (PPP) (% of population) 30.03 10.82

China Labor force, female (% of total labor force) 44.62 45.01 44.64 44.61China Labor force, total 643,079,644 724,480,293 793,880,407 799,825,294

ChinaPoverty headcount ratio at $2 a day (PPP) (% of population) 84.64

India Labor force, female (% of total labor force) 27.37 27.83 26.16 25.33India Labor force, total 330,697,388 409,427,198 471,872,607 472,615,193

IndiaPoverty headcount ratio at $2 a day (PPP) (% of population) 68.72

Russian Federation Labor force, female (% of total labor force) 48.35 48.59 49.10 48.87Russian Federation Labor force, total 77,349,543 73,252,488 75,725,602 75,510,473Russian Federation

Poverty headcount ratio at $2 a day (PPP) (% of population)

Kretanje BDP-a 2001-2010

• izvor: The World Bank Group

Izazovi razvoja u budućem periodu

• SNAGE: Industrijska i agrikulturna velesila, bogatstvo prirodnim resursima, Bolsa Familia - program koji je osigurao minimalni prihod svakom Brazilcu, stabilna finansijska politika u zadnjih 10 godina,

• SLABOSTI: Neefikasan poreski sistem, nedostatak ulaganja u infrastrukturu, jak sektor sive ekonomije i nedostatak obrazovanih profesionalaca, visok stepen nejednakosti i visoka stopa kriminala,

• PRILIKE: Turizam, ljetne OI 2016, svjetsko prvenstvo u fudbalu 2014, razvoj infrastrukture (tvrde i meke), poljoprivredni sektor, sektor malog preduzetništva,

• PRIJETNJE: Visoke kamatne stope - prijetnja apresijacije, valutna kriza kao posljedica velikog priliva kratkoročnog kapitala, veliki broj HIV pozitivnih.

• SNAGE: Velike devizne rezerve i konstantan suficit u robnoj razmjeni, stabilan politički sistem s osloncem na moćan vojni aparat, bogatstvo prirodnim resursima, stabilno socijalno okruženje,

• SLABOSTI: Loša demografska slika, sistem socijalne sigurnosti, koncentracija većine ekonomske aktivnosti u Moskvi, gradu s budžetom većim od 60 mlrd. USD, zastarijevanje infrastrukture i ekološka degradacija,

• PRILIKE: Program podizanja energetske efikasnosti i zaštite okoline, privlačenje direktnih stranih ulaganja sa svrhom diversifikacije ekonomske strukture, modernizacija ekonomije, visok stepen obrazovanja,

• PRIJETNJE: Terorističke prijetnje, spor transfer tehnologije i razvoj proizvoda s visokom dodatom vrijednošću, socijalni nemiri, raslojavanje i degradacija okoline, kolebanje cijena sirovina.

• SNAGE: Najveća svjetska demokratija, ogromno tržište i relativno slobodni mediji, ljudski kapital, biodiverzitet i bogatstvo tradicionalnog znanja, IT i sofware industrija, stabilan bankarski sektor,

• SLABOSTI: Velik broj apsolutno siromašnih s manje od 1 i 2 USD dnevno, nedostatak trgovinske otvorenosti, nedostatak kvalifikovanih profesionalaca, nedovoljan protok znanja i spremnosti na rizik (posljedica sistema kasti),

• PRILIKE: Turizam, demografska dividenda, razvoj infrastrukture (tvrde i meke), urbanizacija, direktna strana ulaganja i transfer tehnologije,

• PRIJETNJE: Osjećaj inertne vlade s nedovoljnom upućenošću u stanje na terenu, sukobi na temelju različite religijske i regionalne pripadnosti, loše pravosuđe i prevelika birokratizovanost administracije. 

• SNAGE: Najveće devizne rezerve na svijetu i konstantan suficit u robnoj razmjeni, stabilan politički sistem s osloncem na moćan vojni aparat, demografska dividenda, visoka stopa ekonomskog rasta i povoljna struktura radno sposobnih i radno aktivnih,

• SLABOSTI: "Zemlja sa sedam lica"- veliko socijalno i teritorijalno raslojavanje, loš sistem socijalne sigurnosti (samo 82 mlrd. na sve Kineze), izražena zavisnost od izvoza kao generatora ekonomskog rasta uz mali udio potrošnje u BDP-u, slaba infrastruktura i ekološka degradacija,

• PRILIKE: Program podizanja energetske efikasnosti i zaštite okoline, urbanizacija, razvoj infrastrukture (tvrde i meke) i uslužnog sektora, porast lične potrošnje koja sad čini 35% BDP-a,

• PRIJETNJE: Tolerisanje koruptivnih i nepotističkih aranžmana radi održavanja monolitnosti komunističke partije, pregrijavanje na tržištu nekretnina, Tibet, Xinjiang, Tajvan- porast broja nezaposlenih.

HVALA NA PAŽNJI!