BOFOS info · 2019-10-26 · SS BOFOS 6 Ime i prezime: Sandro Dujaković Rođen: 24.12.1980 Obrazovanje: Sandro je 2006. godine di-plomirao na Fakultetu za poslovne stu-dije Megatrend

BOFOS infoELEKTRONSKI BILTEN SAMOSTALNOG SINDIKATA ZAPOSLENIH U BANKAMA,

OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE

OKTOBAR 2013. / IZDANJE BR 34

• SastanaksačlanovimaSOSSPBB

• Mladiosindikatu

• Dalićemopostatirobovirada?

• Portretičlanova:Mojhobi

• Pravnaklinika

• Vesti...vesti...vesti

2SS BOFOS

3SS BOFOS

Prvi u nizu sastanaka koji za cilj imaju detaljno upoznavanje članstva sa aktivnostima i planovima BOFOS-a održan je 21. septembra u Be-ogradu. Sastanci su zamišljeni kao vid neposredne komunikacije sa članovima određene sindikalne organizacije, koja bi za rezultat imala bolje sagledavanje potreba članova, pružanje savetodavne pomoći, ali i osnaživanje članstva. Ovog puta, sa radom BOFOS-a bliže su se upo-znali naši članovi zaposleni u Privrednoj banci Beograd.

Sastanku su pored predsednice BOFOS-a Mare Erdelj, prisustvovali i Stanica Šar-

čanski, potpredsednica BOFOS-a, Đorđe Ću-lum, predsednik SOSS NLB banke, Biljana Apostolović, predsednica SOSS Privredne banke Beograd i Jasmina Maričić Vukotić, inspektorka rada.

Mara Erdelj je objasnila da je predsednica Sin-dikata Privredne banke Beograd prva došla na ideju za organizovanje ovakvih sastanaka, koji će se u narednom periodu održati i sa članovi-ma ostalih sindikalnih organizacija BOFOS-a.Ona je napomenula da je ideja odlična, jer za cilj ima uspostavljanje komunikacije.

Sastanak sa članovima SOSS PBB

4SS BOFOS

Ako je komunikacija loša, ako nemate prave informacije, onda se nalazite na terenu

pogodnom za dezinformacije i manipulacije, istakla je predsednica BOFOS-a i dodala da bi se parola iz reklame za Next sokove: Nije svejedno mogla primeniti i na sindikat. - Nije svejedno da li u banci postoji sindikat ili ne, rekla je Erdeljeva i dodala da zaposleni nažalost to ne shvataju, jer nemaju pravu informaciju šta to sindikat može za njih da učini.- Zato BOFOS poklanja puno pažnje pravovremenom, objek-tivnom i potpunom informisanju članstva. Razvili smo efi kasan sistem informisanja članova putem internet prezentacije BOFOS-a, elektronskih novina i izvešta-ja, kazala je Mara Erdelj. Predsednica BOFOS-a up-

oznala je prisutne sa pojmom granskog sindikata.- Granski sindikat je ono što svaku

sindikalnu organizaciju čini jačom i daje joj dodatnu snagu u pregovorima

sa poslodavcem, kazala je Mara Erdelj i dodala da je BOFOS

uvek spreman da putem svo-je Pravne klinike pruži

svakom članu savet iz oblasti radnog prava. Ona je podvukla važnost edukacije i prezentovala

članovima Sindikata deo BOFOS-ovih aktivnosti: ul-ičnih akcija i različitih sem-

inara na kojima su prisustvovale i kolege iz Privredne banke Beograd. Mara Erdelj ukazala je na važnost antimobing zaštite i podsetila prisutne na način rada BOFOS-ovog Antimobing savetovališta.

Sastanak sa članovima SOSS PBB

Jasmina Maričić Vukotić upoznala je prisutne sa nekim od najavljenih izmena Zakona o radu i istak-

la neophodnost delovanja, odnosno udružene akcije zaposlenih protiv loših rešenja. - Mi ne znamo kako će izgledati Zakon o radu. Priča se o podeli radnih mesta, odnosno o radu sa nepunim radnim vremenom i uvođenju rada u paru, ispričala je inspektorka rada objasnivši da najavljeni

rad dva zaposlena na istom radnom mestu uz podelu radnog vremena dovodi do toga da se gubi puna zaposlenost.- Naš glas, glas radnika treba da se čuje. Što nas je više taj glas će se dalje čuti. Zadivljena sam i čast mi je što ste na sastanak došli subotom i to iz udaljenih mesta, to mnogo govori, naglasila je Maričićeva.

Jasmina Maričić Vukotić i Biljana Apostolović Stanica Šarčanski i Đorđe Ćulum

5SS BOFOS

Kolege iz Privredne banke Beograd pitale su Đorđa Ćuluma kako je za kratko vreme uspeo da motiviše veliki broj zaposlenih da se učlane u sindikat.- Pokazali smo da smo sindikat koji ne želi da se bavi kupovinom zimnice, kao primarnim zadatkom, a većina ljudi delila je naše mi-šljenje. Uz to, smo pre svakog poteza konsultovali naš granski sindikat BOFOS i to se pokazalo kao ispravno, ispričao je Ćulum.

Na pitanje članova Sindikata Pri-vredne banke Beograd da li je

u skladu sa propisima da posloda-vac duže od četiri godine produžava ugovor o radu na određeno vreme, uz prekide zaposlenja od po par dana, inspektorka rada je odgovorila da nije redak slučaj da poslodavci nađu način da izigraju zakon.

- Takva je situacija trenutno da je u opciji scenario da ni jedan ugovor koji se u budućnosti bude zaključio neće biti zaključen na neodređeno vreme. Postoje ustanove gde se i po 17 godi-na radi na određeno. Ipak, kvalitetnim kolektivnim ugovorom samovolja po-slodavaca može se ograničiti i mogu se ostvariti veća prava od onih zako-nom garantovanih.

Sastanak sa članovima SOSS PBB

6SS BOFOS

Ime i prezime:

Sandro Dujaković

Rođen: 24.12.1980

Obrazovanje: Sandro je 2006. godine di-plomirao na Fakultetu za poslovne stu-dije Megatrend Univerziteta u Beogra-du. Nakon završenih studija, zaposlio se u Erste banci na poslovima savetnika za građane. Od 2012. godine radi kao viši stručni saradnik za nabavku.

Učlanjenjeu sindikat...

Član sam sindikata od prvog radnog dana

u Erste banci. Razlog je poprilično jednostavan i iskren: sindikat je naš veliki oslonac, organiza-cija koja je uvek bila na strani zaposlenih u bor-bi za njihova ugovorom zajamčena prava. Ako je zaposleni predan i po-šten u obavljanju svojih radnih zadataka, nema sumnje da će sindikat biti uz njega.

ZATO SAM

ČLAN

SINDIKATA

Mišljenja prijatelja o sindikatu... Biti član sindikata nije u trendu, nije uopšte popularno, ali za mene je to i razlog zašto sam član. To predstavlja i dobar fi lter da se profi lišu ljudi koji stvarno i iskreno veruju u ideju sindikata.

ZATO SAM ČLAN SINDIKATA

O ulozi u sindikatu... Član sam sindikata i naravno aktivista kada god je to potrebno. Bez obzira na funkciju, čini mi se da se svi vodimo po-rukom koju sam pročitao u jednom planinarskom domu („Uvek ostavi više (potrebnih stvari) nego što zatekneš“).

Šta planira dalje... Plan mi je da se još više posvetim radu u sin-dikatu, jer se najviše očekuje od nas mlađih, koji bi trebali da u budućnosti zastupaju program i ideje sindikata. Veoma sam radostan i sretan što sam u sindikatu prepoznao ljude slične sebi.

ZATO SAM ČLAN SINDIKATA

7SS BOFOS

Da li ćemo postati robovi rada? Najavljene izmene Zakona o radu, sasvim sigurno pogodi-će zaposlene u celoj Srbiji. Prava zaposlenih biće uma-

njena, a mnogi čak smatraju da bi izmenjeni Zakon o radu postao svojevrsna legalizacija ropstva, a svi mi robovi rada.

Najlošiji efekat na zaposlene moglo bi da ima produženje rada na određeno vreme s jedne na dve ili tri godine. Uz to, poslodavcu neće više biti potrebni posebni razlozi da za-ključi ugovor o radu na određeno vreme. Kao rezultat ova-kve izmene Zakona zaposlenom koji bi se “drznuo” da traži bilo kakvo ostvarenje svojih prava, poslodavac neće hteti da „produži“ ugovor. Nesigurnost zaposlenih biće svakako veća, jer će retko ko moći da razmišlja o podizanju kredita i zasnivanju porodice. O osnivanju sindikata kod poslodavca zaposleni neće moći ni da sanjaju.

Podsticanjem rada sa nepunim radnim vremenom i uvođenjem rada u paru, smanjuje se zarada zaposlenog, stvara se „privid“ zaposlenosti, uvodi se dodatna nesigurnost za zaposlene i gubi puna zaposlenost.

U koliko bi planirane izmene zaživele najveća novina svakako bi bila „fleksibilizacija” zapošljavanja, koja pored, pozajmljivanja

radnika drugom poslodavcu i rada na daljinu predviđa i rad u pa-rovima. To bi u praksi značilo rad dva zaposlena na istom radnom mestu uz podelu radnog vremena. Pored radnog vremena zapo-sleni bi delili i platu. Budući da su prosečna primanja u Srbiji niska, ovakva situacija vodila bi zaposlene u krajnje siromaštvo.Najavljenim izmenama Zakona o radu isplata otpremnine vezala bi se samo za godine rada provedene u radnom odnosu kod po-slednjeg poslodavca, a ne za celokupni radni staž, kako je sada propisano u članu 158. Zakona o radu. Suma novca koja se dobija na ime otpremnine je i sada mala. Pri-mera radi zaposleni koji je radio 30 godina, ima pravo na oko osam zarada. Budući da je prosečna zarada oko 40.000 dinara (u avgu-stu je iznosila 44.770 dinara) a u većem broju slučajeva i manja, otpremnina bi iznosila 320.000 dinara. To je suma novca koja zapo-slenom pripada za 30 godina života, koje je „ostavio“ poslodavcu.

Još jedna najavljena izmena tiče se proširenja kruga situacija u ko-jima se može ponuditi aneks ugovora o radu. Budući da i trenutno imamo situaciju da praktično, svaki aneks ugovora o radu zaposleni mora da potpiše, proširivanjem mogućnosti da se zaključi aneks ugovora o radu, dodatno se pojačava «vlast» poslodavca nad za-poslenim.

Ni kolektivana prava zaposlenih nisu ostala “netaknuta” najavljenim izmenama. Tako je planirano i povećanje broja zaposlenih za repre-zentativnost sindikata kod poslodavca, pa čak i ukidanje apsolutne zaštite za ovlašćenog predstavnika sindikata.

8SS BOFOS

Prenoseći zaključke sa sastanka Stanica Šarčanski kazala je da Hrvatsku “pritiska” Međunarodni monetarni fond i da su najveći problemi koji se tiču tamošnjeg Zakona o radu odredbe koje se odnose na fleksibiliza-

ciju radnog vremena, otpremnine kod viška zaposlenih i materijalna prava radnika. Potpredsednica BOFOS-a je prenela da u Hrvatskoj žele da uvedu austrijski model isplate otpremnina - da zaposleni može podići otpre-mninu, jer je tokom svog radnog veka svakog meseca izdvajao neki manji iznos i akumulirao ga. Potpredsednik Veća SSSS Zoran Mihajlović je izrazio očekivanje da će sindikat, znanjem i umećem, kao i insistiranjem na socijalnom dijalogu, uspeti da odbrani radnička prava. „Pripremamo se za tekst Zakona koji će, verovatno, doći brzo. Prema dosadašnjim najavama, novi Zakon neće biti nimalo ‘zlatan’ za radnike, pa ćemo, nažalost, morati prava da branimo na ulici. Ovo je ispit i za sindikat, jer će se, ukoliko ne uspemo da odbranimo prava zapo-slenih, postaviti i pitanje našeg postojanja”, naglasio je Mihajlović. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Hrvatske Mladen Novosel rekao je da je u toj zemlji Zakon o radu od 1996. godine menjan šest puta. Kako je rekao, 99 odsto odredbi usaglašeno je sa zakonodavstvom EU, ali se samo nekoliko meseci nakon formiranja sadašnje vlade započelo sa izmenama još nekih odredbi.

Na sastanku predsednika republičkih odbora samostalnih sindikata Srbije sa predsednikom

Saveza samostalnih sindikata Hrvatske, Mlade-nom Novoselom, koji je održan 24. septembra, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, ocenjeno je da su najavljene izmene “radničkog ustava” restriktivne i da idu isključivo u korist po-slodavaca. Sastanku je prisustvovala i potpredsed-nica BOFOS-a Stanica Šarčanski. Ona je prenela poruku Mladena Novosela da se Zakon o radu ne menja u kriznom periodu, jer time se ne privlače strani investitori, niti otvaraju nova radna mesta.

Da li ćemo postati robovi rada?

- U Nemačkoj od 1946. godine postoje radnička veća, ali su u bivšoj Jugoslaviji bila razvijenija u vreme važenja Zakona o udruženom radu, tako da su Nemci koristili i iskustva sa našeg podneblja. Danas u Zakonu o radu Hrvatske postoji mogućnost da neko može biti i u sindikatu i u radničkom veću. Radnička veća mogu biti dobra, ali treba biti oprezan sa njima, ne treba dozvoliti da dobiju pravo sklapanja kolektivnih ugovora, odnosno ne sme se dopustiti da preuzmu ulogu sindikata, ispričala je Stanica Šarčanski.

9SS BOFOS

10SS BOFOS

- Slučaj je hteo da se zaposlim u Vojvođanskoj banci. Nakon završenih studija, primljena sam prvo na određeno vreme i ostala sve do danas, punih 30 godina. Ne treba da pričam koliko sam sentimentalno vezana za Vojvođansku banku i koliko sam joj zahvalna za mnoge lepe trenutke, kazala je Danka Krstić. Ona je naglasila da ju je bavljenje sindikalnim radom podstaklo na sticanje novih znanja i veština, na stremljenje nečem boljem, uz stalan rad na sebi. Valjda je to i normalno, da se čovek, kako stari, sve više zanima za istoriju i tradiciju, pa smo pre nešto više od deset godina mi, nekadašnji članovi, osnovali sekciju Veteran pri Kulturnoumetničkom društvu Mladost iz Subotice. Na pitanja o članstvu u Mladosti, ja u šali kažem da sam doživotni član. Međutim, to i nije šala. Probe imamo tri puta nedeljno. Na njima se puno izmorimo, ali se isto toliko smejemo i šalimo, pa zato ne mogu da ocenim da li mi probe više prijaju fi zički ili psihički, ispričala je Danka. Ona je naglasila da su joj muzika i igra pružili sve što joj je u životu bilo potrebno: disciplinu, preciznost, organizo- vanost, istrajnost i stalno učenje. Na vreme sam shvatila da je život kra-tak, i da ga ne treba traćiti na beznačajne stvari. Trudim se zato da živim tako da uveče, pre nego što sklopim oči, mogu da se nasmešim danu koji je iza mene. Samo je malo truda potrebno da nam svima bude bolje i lepše, istakla je ova subotičanka.

O folkloru... Međunarodni festival u Gomelju, Belorusija, koji je trajao od 13. do 15. septembra okupio je 1600 učesnika iz 26 zemalja. Bilo je učesnika iz Meksika, Sjedinjenih Američkih Država, Francuske, Grčke, Poljske, Moldavije, Kazahstana… Mi smo bili jedini učesnici iz Srbije, i predstavili smo se igrama iz Šumadije i bačkim Šokačkim igrama. Naše nošnje zasenile su mnoge kostime na takmiče-nju, a koraci naših igara impresionirali su kako žiri, tako i druge učesnike Festivala, pa smo u kategoriji narodnih plesova osvojili prvo mesto, kao i prvo mesto za koreografi ju i očuvanje narodne tradicije. U okviru Festiva-la održan je i program na gradskom stadionu, u kome je učestvovalo svih 1600 igrača. Naravno, sve je to trebalo uvežbati kako bi se sve tačke stopile u jednu celinu. Vreme nas nije služilo, pa smo kisnuli, a noge su nam bile mokre u opancima... Ipak su sve te nedaće bile beznačajne pred veličanstvenim spektaklom, nalik sletu. Sam put do Gomelja koji je trajao preko 30 sati u jednom pravcu delovao nam je u početku obeshrabrujuće, ali sreću ne čini mesto na koje se stiže nego način na koji se putuje. A mi smo u svemu nalazili lepotu, istakla je Danka Krstić.

P

OR

TRET

I ČLA

NO

VA: M

OJ

HO

BI

Danka Krstić je predsednica Sindikalne orga-nizacije Vojvođanske banke Filijala Subo-

tica, član Pokrajinskog odbora BOFOS-a i “doži-votni član” Kulturnoumetničkog društva Mladost iz Subotice. Danka je folklorom počela da se bavi kao srednjoškolka, da bi zbog odlaska na studi-je i zasnivanja porodice napravila dužu pauzu.

da su joj muzika i igra pružili vanost,

više prijaju fi zički ili psihički, ispričala je Danka. Ona je naglasila sve što joj je u životu bilo potrebno: disciplinu, preciznost, organizo-istrajnost i stalno učenje. Na vreme sam shvatila da je život kra-tak, i da ga ne treba traćiti na beznačajne stvari. Trudim se zato da živim tako da uveče, pre nego što sklopim oči, mogu da se nasmešim danu koji je iza mene. Samo je malo truda potrebno

Država, Francuske, Grčke, Poljske, Moldavije, Kazahstana… Mi smo bili jedini učesnici iz Srbije, i predstavili smo se igrama iz Šumadije i bačkim

10

la održan je i program na gradskom stadionu, u kome je učestvovalo svih 1600 igrača. Naravno, sve je to trebalo uvežbati kako bi se sve tačke

se stiže nego način na koji se putuje. A mi smo u svemu nalazili

11SS BOFOS

PRAVNAKLINIKA

Interesujemedaliposlodavacmožeda prekovremeni rad koji je posle-dicavelikogobimaposlaubanci,amalogbrojaizvršilacaproglasisvo-jevoljnimostajanjemduženaposlu?

Da li postoji deo zakonske regula-tive koja se bavi samoinicijativnimostajanjemzaposlenogduženapo-sluodnosnodalijeiutomslučajuposlodavacdužandadoneseodgo-varajućuOdluku(danebudedaseprekovremeni rad neevidentira akojeproglašensamoinicijativnim)?

Štakonkretnoznači“korišćenjepa-uzetakodaseradneprekida”dalijetouskladusapropisima?

Članom 65. Zakona o radu utvrđeno je da se od-mor u toku dnevnog rada organizuje na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama. Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac. Znači, to jeste u skladu sa propisi-ma, ali je i činjenica da je to pravo zaposlenog, jer član 64. Zakona o radu propisuje da zaposle-ni koji radi puno radno vreme ima pravo na od-mor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta.

Zakon o radu ne poznaje termin samoinicijativnog ostajanja na poslu, te ne može da se donese bilo kakva odluka koja bi to podržavala. Članom 53. stav 1. Zakona o radu utvrđeno je da je na zah-tev poslodavca zaposle-ni dužan da radi duže od

punog radnog vremena u slučajevima kad je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (a to je prekovreme-

ni rad). U ovom slučaju donosi se posebna Odluka ili Rešenje, a zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu. U ovoj banci sigurno dolazi do kršenja prava zaposlenih po ovom pita-nju, s obzirom da se zaposlenima daje veliki obim posla (naravno, sa namerom), tako da oni nisu u stanju da u redovno radno vreme posao završe. Poslodavac u ovom slučaju „izigrava zakon“ na taj način što ostajanje na poslu duže od redovnog radnog vremena pravda samoinicijativom zaposlenih da odra-de taj posao. Na taj način, izbegava da to svr-sta pod terminom „prekovremeni rad“.

PREKOVREMENI RAD

12SS BOFOS

VEST:Hiposespremazaprodajubanaka VEST:Vučić-IstragaoZagrebačkojbanci

Vatikanska banka odlučila je da zatvori oko 900 ra-čuna uključujući i račune tri ambasadora iz Irana, Indonezije i Iraka, piše italijanski Korijere dela sera. Prema pisanju tog lista, Institut za verske poslove (IOR) poznat kao Vatikanska banka poslao je juče pi-sma na 900 adresa svojih klijenata od kojih traži da zatvore račun zbog “sumnji u pranje novca, čak i u fi nansiranje terorizma”. U izjavi agenciji Frans pres, jedan portparol Vatikanske banke nije “ni potvrdio ni demantovao” pisanje Korijere dela sera, ali je napo-menuo da zatvaranje računa ne mora biti povezano isključivo sa sumnjama u kriminalne aktivnosti. Prema pisanju Korijere dela sera, IOR je odlučio da zatvori račune diplomatskih misija Irana, Iraka i Indonezije nakon što je otkriveno “ubacivanje i povlačenje velikih suma novca”, čak do pola miliona evra prilikom samo jedne transakcije. Vatikanska banka ima 18.900 raču-na, odnosno 6,3 milijardi evra aktive.

Izvor: Beta

VEST:Vatikanskabankazatvara900računa

Holding za jugoistočnu Evropu austrijske banke Hypo internacional polako dobija oblik i treba do kra-ja ovog meseca da bude uspostavljen, piše Virtšaft-sblat. List dodaje da holding treba da objedini sve ono što je najbolje na Balkanu. Organizacija, u kojoj će se naći sestrinske banke u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji, kao i zdravi poslovni sektori, poput lizinga, treba da olakša njiho-vu prodaju. Evropska komisija je početkom meseca produžila rok za prodaju sestrinskih banaka Hypo grupe na istoku do kraja 2015, a model holdinga, koji je Austrija predložila Briselu, naišao je na odobrava-nje, navodi list. Narodne banke i fi nansijske ustano-ve u Sloveniji i Hrvatskoj već su dale “zeleno svetlo” za prelazak banaka u holding, što je čisto tehnički postupak. U Hypo banci u Klagenfurtu naglašavaju da uspostavljanje holdinga ne znači nikakvo odvaja-nje, i da je rukovodstvo banke i holdinga identično. Prema planu, u četvrtom kvartalu ove godine će biti obavljeni prvi razgovori o prodaji.

Izvor: Tanjug

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se vodi istraga o slučaju Zagrebačke banke i da će javnost biti obaveštena o rezulta-tima. Novosti podsećaju da je veza Zagrebačke banke i Srbije nastala još 1977. godine. Tada su se Kreditna banka Zagreb i Jugobanka udružile u Zagrebačku banku, a srpsko vlasništvo volšebno je nestalo u vakuumu od 1989. do 1990. godine, kada je ova banka pretvarana u akcionarsko druš-tvo. To se jasno vidi iz osnivačkog Samouprav-nog sporazuma o udruživanju iz 1977. godine, i Samoupravnog sporazuma o osnivanju iz 1986. godine, navodi list. Ova dva dokumenta nalaze se među predatom dokumentacijom i, kako na-vode Novosti, tu je jasno istaknuto da Jugobanka ima vlasnički udeo u Zagrebačkoj banci. Sigurno je da taj paket akcija ima pozamašnu vrednost, a pojedine procene idu i do dve milijarde evra, koje će Srbija imati pravo da potražuje, navodi list.

Izvor: Novosti

SAMOSTALNI SINDIKAT ZAPOSLENIH U BANKAMA, OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE; SS BOFOS; Trg Nikole Pašića 5/III, 11000 Beograd, Srbija; Telefon: 381 (0) 11 33 35 192 +381 (0) 25 420 2 96; Međunarodno odeljenje +381 11 3335180; Fax: +381 11 3241322; www.bofos.org.rs, e-mail: [email protected]; Bofos info- uređuje Uređivački kolegijum