BIZNIS - SERBIAN MIRRORaustrijski knji`evnik Peter Handke. Proslavljeni reditelj Emir Kusturica, direktor i organizator festivala, pre zavr{ne re~i uz zvuke truba~a, rezimirao osmod-nevno

11OgledaloFebruar 2008

B I Z N I S

12 Ogledalo

F I L M

Februar 2008

Na festivalu u

Drvengradu koji je sredi-

nom januara otvorio premi-

jer Srbije, Vojislav

Ko{tunica, premijerno je

prikazan poslednji film

Nikite Mihalkova “12”. To

je pri~a o sudbini

~e~enskog tinejd`era

osu|enog za prvostepeno

ubistvo o~uha, biv{eg ofici-

ra ruskih specijalnih jedini-

ca.

U okviru retro-

spektive filmova Nikite

Mihalkova, publika u

Drvengradu, osim filma

“12”, videla je i njegova rani-

ja ostvarenja: “Robinja

ljubavi”, “Nedovr{eni komad

za mehani~ki pianino” i

“Nekoliko dana iz `ivota

Oblomova”.

Mihalkov trenutno

snima nastavak filma “Varljivo

sunce”, koji }e, kako je istakao,

s bud`etom od 35 miliona evra,

uz film “Rat i mir”, biti najve}i

filmski projekat u Rusiji i

najavio da }e njegovo snimanje

trajati veoma dugo.

- Moj prijatelj

Kusturica je uspeo da atmos-

feru iz svojih filmova prenese u

`ivot i Drvengrad, pretvoriv{i ih u “umet-

ni~ko delo”. Kustendorf filmski festival je

veoma va`an doga|aj, jer je njegov osniva~

Emir Kusturica, „li~nost koja ~itav svoj

`ivot pretvara u umetni~ko delo”.

Kako vam se svi|a Drvengrad –

pitali smo.

- Fascinantno je to {to je Emir

naumio i umeo da osnuje naselje

Drvengrad i da tu prenese atmosferu svog

sveta. Bez prave atmosfere se ne mo`e ni

u umetnosti ni u `ivotu. Ube|en sam da je

u toj atmosferi budu}nost ovog festivala

BULDO@ER

CIVILIZACIJA

[ta mislite o srpskim problemi-

ma sa svetom oko Kosova i Metohije?

- U potpunosti podr`avam stav

Rusije u vezi sa problemom Kosova i

Metohije. Ja sam na poziciji koju dr`ava

Rusija ima u odnosu na Kosovo. Povodom

zahteva za nezavisnost Kosova, mogu da

uka`em na opasnost od lan~ane reakcije,

podsetiv{i na probleme Abhazije, Baskije,

Severne Irske...

Da li smatrate da su

MIKI MANOJLOVI]

Nakon projekcije filma “Irina Palm” Sema Garbarskog, glumac Miki

Manojlovi}, gost „Kustendrofa”, ispri~ao je novinarima za{to ne igra u

Holivudu, zbog ~ega „Klopka” ne}e dobiti Oskara. „Ima dosta pri~e da se

Oskar daje iz politi~kih razloga filmu koji ima kvaliteta. Ta povr{inska zain-

teresovanost Amerike za druge filmove vidljiva je i po komitetu koji se bavi

izborom, jer taj komitet je malen u odnosu na masu filmova van engleskog

govornog podru~ja. S

obzirom na trenutne

politi~ke odnose,

vidim da }e ove

godine Oskara dobiti

´Katinska {uma´

An`eja Vajde, pri~a o

tome kako Rusi u

Katinskoj {umi ubijaju 22.000 nevinih Poljaka”, rekao je Miki Manojlovi}. On u

„Klopci” igra jednu od glavnih uloga i ka`e da je scenario za taj film sjajan, a

da je ulogu prihvatio jo{ i zbog Srdana Golubovi}a i ~injenice da glavnu ulogu

u filmu igra Neboj{a Glogovac koga veoma ceni. Ina~e Manojlovi} je pesimista

i kada se povede pri~a o budu}nosti srpskog filma.

„Ovde vlada isto stanje kao u vreme mra~nog Slobe. Govorim o na~inu

pravljenja filmova, o novcu koji se odvaja, o bioskopima koji nestaju, o

}o{karskom uli~arskom duhu me|u producentima, o ~injenici da nema

sindikata koji bi {titili glumce i filmad`ije. Imamo darovite ljude, cenjenu film-

sku {kolu, talente, ali, svi }e se oni polako izgubiti. Ja zaista mislim da film

ovde nestaje”, ka`e Manojlovi}.

RAZUMEVANJE JE

POTREBNO EVROPI

Ruski reditelj Nikita Mihalkov, po~asni gost Kustendorf filmskog festivala u Drvengradu na Me}avniku, veoma je pozitivno ocenio festival ~iji

je osniva~ i selektor Emir Kusturica i podr`ao Srbiju u borbi za Kosovo i Metohiju.

UU ggoosstt iimmaa kkoodd EEmmiirraa KKuussttuurrriiccee

NAGRADE SA KSTENDORF

FILM FESTIVALA

Dodelom “Zlatnog”, “Sre-

brnog” i “Bronzanog jajeta” 21.

januara je na Me}avniku zavr{en

prvi “Kustendorf” festival. @irijem

koji je dodelio nagrade najdarovi-

tijim studentima, predsedavao je

austrijski knji`evnik Peter Handke.

Proslavljeni reditelj Emir

Kusturica, direktor i organizator

festivala, pre zavr{ne re~i uz

zvuke truba~a, rezimirao osmod-

nevno dru`enje filmskih radnika, a

tokom vikenda, odr`ao je jo{

jednu radionicu za studente -

kako se detaljno priprema, kako

oslu{kuje unutra{nje impulse,

samokriti~nosti.

- Na velikim festivalima kao {to su

“Berlin”, “Venecija” i “Kan” autori

su u drugom planu, za razliku od

starleta i manekenki - rekao je

Kusturica studentima posle projek-

cije “Zaveta”.

- `eleo sam da u Drvengradu

napravimo ambijent da autori s

budu}im ili mladim re`iserima

razmene iskustva. Kao kad se

okupi velika porodica. Svi smo

uvek zajedno, {to mo`e nekad da

bude naporno, ali istovremeno

vlada neki specifi~an duh.

Kusturica je najavio da }e

zavr{iti do leta snimanje filma o

Maradoni “Sedam smrtnih greho-

va boga”, film o Pan~u Vili i operu

koja bi se i filmski snimala po

Andri}evoj “Prokletoj avliji”.

Ina~e, nagrade su bile simboli~ne

i predstavljaju mladima podsticaj

za rad.

13OgledaloFebruar 2008

Amerikanci krivi za uru{avanje kulture

pravoslavnih zemalja?

- Amerikanci smatraju da je civi-

lizacija – buldo`er. Misle da ti, da bi imao

Rembranta, Gogena, trebaju samo pare. To je

velika zabluda. Kupio si Rembranta i oka~io

na zid, i misli{ da si pro{ao isti put kao i

~ovek koji ose}a Rembranta istorijski, kul-

turno, ~ak i genetski. Postoji velika pukotina

koju je nemogu}e popuniti samo ~itanjem

knjiga. Za to je potrebno da tvoja zemlja i

nacija imaju ne 200 godina nego 1000.

[ta je to u politici {to ugro`ava

i Srbe i Ruse?

- Su{tina je u tome da je re~ o

strate{kim interesima nacije. A ko vlada

Balkanom, taj ima prednost u

Evropi. Mnogo je jeftinije

dr`ati trupe u Srbiji, nego u

Nema~koj. Sve je to samo

veoma prakti~na kalkulacija.

Mo`e da se isproba i novo

oru`je, modernizovano. To je

rat gde je civilizacija bila

daleko od humanizma. Jer,

re~ rat, za ljude koji su

uvu~eni u njega - ima sasvim druga~ije

zna~enje. Za jednu stranu, to je bila kom-

pjuterska igra na visini od 12 hiljada

metara, kad si apsolutno nedodirljiv i neuh-

vatljiv, u lepo opremljenoj kabini. Sve se

radi automatizovano, kompjuterom, uzle}e{

iz baze u Italiji, za 20 minuta kompjuter ti

pokazuje cilj, toplo ti je, visoko, niko ne

mo`e da te obori - samo pritisne{ dugme,

ne{to odleti iz tvog aviona, i ti si za 14

minuta ve} na aerodromu i ve} se odmara{.

A za one dole, rat su otkinute ruke, noge,

po`ari, nastradale `ene i deca... To je bio

rat za pare. Za njih Kosovo je bio kom-

pjuterski cilj. Rat mrtvog srca - nije rat.

Da li mislite da takvi piloti mogu

da napadnu i Rusiju?

- Mo`e pilot da pogodi i Atinu, i

Grozni, i Moskvu ili London. Zato taj rat

nije pravi~an. Kako pilot koji sa visine pri-

tiska dugme kao u elektronskoj igrici mo`e

da shvati {ta se desilo dole, u`as i krv i

de~je suze ispod njega. Ne govorim o

Amerikancima ili Srbima, ve} o globalnom

problemu. To nije stvar ideologije, nego

morala savremenog sveta.

PREDAVANJE

STUDENTIMA

Proslavljeni ruski re`iser i glumac

Nikita Mihalkov odr`ao je na Pravnom

fakultetu u Beogradu predavanje na vi{e

tema, me|u kojima su Kosovo i Metohija,

pravoslavna duhovnost, kultura i umetnost

i srpsko-ruski odnosi.

- @ivimo u te{kim vremenima,

pravoslavni Rusi to zovu „toplo-hladno”.

Na{i osmesi postali su samo formalna

ljubaznost, komunikacija se svodi na „kako

si - dobro sam” bez pravog interesovanja za

drugog ~oveka. To stanje je kao „intelektu-

alni Mekdonalds - brzo, jeftino i neukusno”.

Slavni reditelj je dobitnik mnogih

filmskih nagrada (Oskara, Zlatne palme,

Zlatnog lava) do~ekao ga je u Beogradu i

ansambl dece s Kosova “Kosovski bo`uri”

pod rukovodstvom Ivane @igon,

koji u~estvuje u programu, a

~ijem radu Mihalkov pru`a

punu podr{ku.

Na pitanje studenata o

dugoj pauzi izme|u njegovog

filma „Sibirski berberin” i

najnovijeg „12”, koji je

prikazan na Kusturi~inom festi-

valu, odgovorio je:

- Mogao sam da snimam, uvek se

mogu na}i teme i iz `ivota i iz

literature, ali ako vas se one su{tinski ne

doti~u, to }e biti samo profesionalno dobro

ura|en posao, a ne pravi, li~ni film. Sasvim

je jasno da je ~e~enski de~ko kriv za zlo~in

za koji ga optu`uju, ali hajde da razgovaramo

o tome, uvek je neophodno razgovarati i

razumeti ~oveka. To je veoma potrebno i

ljudima u Rusiji, ali i u Srbiji, na Balkanu, u

celom svetu - naglasio je Mihalkov.

Film „12” prikazuje 12 porotnika

iz razli~itih slojeva dru{tva koji odlu~uju o

sudbini ~e~enskog tinejd`era optu`enog za

ubistvo o~uha, biv{eg oficira ruskih speci-

jalnih jedinica i pokre}e pitanja zakona,

emocija, li~no pro`ivljenih neda}a, slobode.

- To je tipi~no ruski film i zato

me je iznenadila nagrada Zlatni lav pro{le

jeseni u Veneciji. Nemam iluzije da ovaj

film mo`e biti shva}en na pravi na~in u

Evropi, ali je on veoma va`an za Rusiju -

rekao je Nikita Mihalkov.

Ruski reditelj namerava da snimi

i 12 epizoda televizijske serije “Varljivo

sunce”, s posebnim scenama kojih ne}e biti

u filmu. Paralelno sa igranim filmom sni-

maju se i scene za 12 epizoda TV serije,

sa bud`etom od 35 miliona evra, {to ovaj

projekat ~ini najve}om ruskom produkci-

jom posle „Rata i mira”.

Kustendorf filmski festival je tra-

jao do 21. januara, me|u gostima u

Drvengradu su bili i izraelski reditelj Eran

Kolirin, nema~ki reditelj turskog porekla

Fatih Akin, francuska filmska zvezda Odri

Totu, glumac Miki Manojlovi} i drugi

istaknuti filmski stvaraoci. U takmi~arskom

programu festivala u~estvvovali su mladi

autori iz 12 zemalja, ~ija je ostvarenja ocen-

jivao tro~lani `iri, na ~elu s austrijskim

knji`evnikom Peterom Handkeom.

M.L.

Prvu nagadu „Zlatno jaje” dobio

je film „Izme|u” Hosea E. Iglesijasa

iz [panije koji studira u Poljskoj.

„Srebrno jaje” osvojio je film

„Opsednuti” mladog britanskog

autora Martina Hemptona, a

„Bronzano jaje” film „Kao i svi

drugi” Franka Loljija iz Kolumbije

,koji studira u Francuskoj. Nagrade -

figure jajeta iz kojeg izlazi filmska

traka, uru~io im je osniva~ i direktor

festivala Emir Kusturica.

Na kraju festivala autori 33 filma

iz studentskog takmi~arskog pro-

grama primili su diplome - zahval-

nice za u~e{}e, uz muziku truba~a.

Novinari akreditovani na festivalu

dodelili su specijalno priznanje

filmu „Misterije i strast D`ina

Pa~ina”, reditelja Edoarda De

Angelisa.

F I L M

14 Ogledalo

P R O [ E T A J M O S R B I J O M

Februar 2008

[aba~ka tvr|ava datira iz 1470.

godine, kada su je sagradili Turci da bi

utvrdili svoje granice prema Bosni i

Beogradu. Jo{ stariji izvori ka`u da je na

ovim prostorima, oko 395. godine bio pove}i

rimski centar, ali traganje za prvim sloven-

skim naseobinama je i dalje u pretpostavka-

ma. Turski naziv {aba~ke tvr|ave bio je

Zaslon, a kasnije se menjao u Savacium,

Savac, [abac, verovatno pod uticajem Save,

koja proti~e neposredno pored gra|evine.

Tvr|ava, na granici dva carstva i

tri religije, razvila se u naselje, iako je bilo

mnogih razaranja i te{kih dana pod turskim

ropstvom. Grad je dostigao svoj procvat u

vreme gospodara Jevrema, najmla|eg brata

knjaza Milo{a Obrenovi}a. I tako je [abac

postao druga varo{ u Srbiji, rame uz rame

nadmetao se sa Beogradom i Evropa mu je

postala tesna. Izvozile su se {ljive, pekmez

i rakija, a u {krinje kujund`ija i trgovaca

slivao se veliki kapital. Za mnoge strance,

Nemce, Ma|are, Jevreje, Slovence, {aba~ko

tr`i{te postalo je izazov. [aba~ka luka bila

je tre}a u Srbiji i Savom se na splavovima

uvozila gra|a. Proradio je u to vreme prvi

telegraf, sagra|eni su: bolnica, biblioteka,

~itali{te, osnivaju se {kole „po ukusu evrop-

skom“. ^uju se zvuci prvog klavira, evrop-

ska moda se ugnezdila u varo{i, ljudi se

voze u fijakerima, a pojavljuje se i razbib-

riga u vidu prvih karata i bilijara. Daleke

1840. [abac ima puno muzi~kih dru`ina,

prvi teatar i ~ak dve scene. Mnogi ka`u da

se [ap~anima „teatar uvukao u du{u“, {to

do dana dana{njeg potvr|uje bogatstvo

repertoara i brojna priznanja pozori{tu koje

je opstalo uprkos burnim vremenima, jer je

uvek `ivelo svojim originalnim i avantur-

isti~kim duhom.

Kao i mnogi gradovi, tokom Prvog

svetskog rata, [abac je do`iveo velika

razaranja, pa su ga nazivali srpskim

Verdenom, a i tokom Drugog svetskog rata

nije pro{ao bolje. Dao je i daje mnoge

velike ljude, iako su ga neki prerano

napustili, jer su njihove savremene vizije

daleko prevazilazile granice vremena i

palana~ki duh. Poznata

imena kao Laza

Lazarevi}, Stojan

Novakovi}, Ljubi{a

Jovanovi}, Jovan

Cviji}, Oskar Davi~o,

Jovan Ili}, Milorad

Popovi} [ap~anin,

Janko Veselinovi},

Mileva Mari} –

Ajn{tajn, @ika

Popovi}, Stanislav

Vinaver, Mili}

Stankovi} od Ma~ve,

Branislav Le~i},

Milenko Zabla}anski i

mnogi drugi,

obele`avaju na{e ulice,

ustanove i traju u vre-

menu sa novim gen-

eracijama.

[abac danas ima svoja tu`na i

vesela lica, jer podse}a na ve}inu gradova

posle velike krize tokom devedesetih god-

ina. Nekada{nji „Mali Pariz“, poznat po

svom no}nom `ivotu, po muzici Cicvari}a,

smehu uvek vedrih „~ivija{a“, u novom

veku pritisnut je pomalo u~malom atmos-

ferom i nostalgijom se}anja na bolja vre-

mena. Iako je doba savremene tehnike ve}

odavno zauzelo mesta u svim `ivotnim

segmentima [apca, svuda ni~u moderne

gra|evine, najopremljeniji marketi koji

pru`aju sve {to ~oveku mo`e pasti na

pamet, blista novo klizali{te u centru

grada, `ivi se sve br`im tempom, izgubi-

la se ona doza optimizma i energije, koja

je karakterisala pro{la vremena.

U {aba~koj glavnoj ulici, nepe{a~koj

zoni, defiluju tinejd`eri na rolerima u ritmu

rep-muzike, mo`e se ~uti u`ivo latinoameri~ka

muzika, jauk gusala i zapevanje novih narod-

nih pesama, videti ples Indijanaca - prvi uti-

sak je da grad `ivi po svim savremenim stan-

dardima. Na `alost, moderno vreme je done-

lo i mnoge ki~-trendove, gubitak merila za

prave vrednosti i mnogo kriminala, koji je sve

prisutniji u {kolama kod mlade populacije.

Ohrabrije ~injenica da se, i

pored mnogih potresnih pojava

devedesetih godina, dolaska izbeglica,

pada `ivotnog standarda do golog

pre`ivljavanja i gubitka srednje klase,

[abac ipak narasta, gradi i zahvaljuju}i

svojoj vekovnoj `ilavosti, podi`e se

ponosno kao Feniks. U njemu se i dalje

ra|aju i {koluju velika budu}a imena, tal-

entovani pisci, glumci, nau~nici, sportisti,

koji }e ponovo udahnuti `ivot gradu –

vratiti mu sjaj, {arm i polet, jer prave

vrednosti ne mogu da „}ute“.

Zato se nadam da je [abac u

dvadeset prvom veku ponovo na po~etku

pri~e o „Malom Parizu“, spolja umiven,

sve ure|eniji, sa najlep{om glavnom uli-

com u Srbiji i perspektivan. Ali, grad ne

~ine nove i restaurirane fasade, fontane,

parkovi, ve} duhovni pokreta~ znanja,

iskustva i mladosti, koji }e doprineti kul-

turnom, nau~nom i privrednom napretku,

bez kojeg [abac nikada ne bi od turske

kasabe postao ovo {to jeste.

Mirjana Jevti},

knji`evnica i profesorka

knji`evnosti u [aba~koj gimnaziji

[ABAC NEKAD I SADNekada tvr|ava, branik i evropska kapija, zatim druga varo{ u Srbiji, rasadnik kulture, trgovine i velika

re~na luka, [abac je danas moderan grad sa oko osamdeset hiljada stanovnika, razvijen i napredan

[abac, nekad i sad

^itav dana{nji svet se povezuje,

stvara udru`enja i saveze, samo kod nas se

niko ne udru`uje, samo kod nas se svaki

dan neko sa nekim posvadja, samo kod

nas, svaki dan neko nekoga opljuje ili jed-

nostavno formira novu politi~ku partiju.

Nekako u isto vreme kod nas su

izbori za predsednika Srbije, a ovde u

Americi izbori za nominaciju predsedni~kih

kandidata Demokratske i Republikanske

stranke za predsednika Amerike. Kod nas

imamo preko ~etiri stotine partija, a ovde u

Americi, uglavnom samo dve.

Kod nas na ovim izborima bilo

je devet kandidata za predsednika Srbije.

Ovde u Americi za predsednika Amerike

bori}e se samo dva kandidata – jedan iz

Demokratske, a drugi iz Republikanske

stranke. Istini za volju mo`e se pojaviti i

neki nezavisan kandidat, naravno ako ima

dovoljno novca za sopstvenu kampanju i

razvijenu strukturu za po-dr{ku.

Ovde u Americi svaka stranka

pla}a svoju predizbornu kampanju, a kod

nas dr`ava nadoknadjuje tro{kove svima, a

najvi{e pobedniku.

Dakle, ovde pare za kampanju

daju samo oni koji ho}e i to daju onoliko

koliko ho}e i kome ho}e, a kod nas na kraju

sve ipak padne na slabi dr`avni bud`et.

E, sad se ne{to pitam mo`e li poli-

ti~ki sitem sa vi{e od ~etiri stotine partija da

iznedri bar jednu zajedni~ku ideju, bar jedan

zajedni~ki cilj, bar ne{to sveto, ne{to od ~ega

ne sme i ne mo`e da se odstupi?

Ovde u Americi Demokrate i

Republikanci svadja}e se oko svega, a

najvi{e oko unutra{njih stvari, kao {to su

socijalna za{tita, {kolstvo ili pitanja ilegal-

nih radnika, ali glavni ili osnovni ciljevi

Amerike kao dr`ave ostaju isti, nepromen-

jeni stotinama godina.

Svim partijama i svim aktivistima

Amerika je najva`nija, za sve njih Amerika je

najprosperitetnija i najdemokrati~nija zemlja

na svetu i niko od njih ne}e ni za korak

odtupiti od parole - jedan narod, jedna nacija

jedna dr`ava…

I onda kad je interes isti, nije ~udo

{to je Bu{ nastavio na Kosovu tamo gde je

Klinton stao i sto je oti{ao i dalje,

obe}avaju}i u Tirani da }e Kosovo i

Metohija biti usko-

ro nezavisni. Sva je

sre}a {to su mu tom

prilikom ukrali sat,

pa se merenje vre-

mena malo

poremetilo.

[alu na

stranu, izbori u

Srbiji pokazuju da

smo duboko politizovani i podeljeni i da se

na{e shvatanje demokratije svelo na obi~no

stran~arenje i politi~ku trgovinu, u kojoj se

~esto zaboravlja najva`nije – narod, dr`ava,

ekonomija, sloboda, dostojanstvo…

O D N A [ E G D O P I S N I K A

OgledaloFebruar 2008 15

U Savetu Bezbednosti UN nas-

tavljaju se pregovori o Kosovu i Metohiji

i nekako sti~em utisak da se stvari malo,

po malo odvijaju bolje po nas. Na posled-

njoj sednici Saveta 8 ~lanica bilo je protiv

nezavisnosti i zaista se nadam da }e

ubudu}e biti i bolje, uostalom vide}emo za

tri meseca na novoj sednici, a dotle ostaje

status kvo..

I u Njujorku, ali i u celoj

Americi, slika o Srbima i Srbiji se

p o l a k o

m e n j a .

N o v a k

D j o k o v i }

osvojio je

srca svih lju-

bitelja tenisa

krajem pro{le

godine, ba{ na

US Oopen, a

od po~etka ove

godine srpsku

u m e t n o s t ,

knji`evnost i

kulturu sve vi{ afirmi{u na{i stvaraoci i

izvodja~i.

U Muzeju Moderne umetnosti,

MOMA, odr`ava se retrospektiva filmova

Gorana Pskaljevi}a i zasigurno se mo`e

re}i da je na{ reditelj filmski obele`io

po~etak ove godine. Goran je ovde

do~ekan kao jedan od najznamenitijih

reditelja iz Evrope, a njegovi filmovi

podse}aju gladaoce da je film umetnost, a

ne samo zabava i industrija za lako i brzo

zaradjivanje para.

Muze j

moderne umet-

nosti otkupio je

tri Goranova

filma za svoju

s t a l n u

p o s t a v k u

filmske umet-

n o s t i .

D o d a j m o

ovome da su

Goranovi fil-

movi “Ne{to

i z m e d j u ” ,

“Bure baruta” i “Optimisti” otvorili nove

perspektive gledanja na nasu srpku i

evropsku stvarnost.

Operski peva~ Zoran Lu~I},

poreklom iz Zrenjanina, solista Beogradske

opera, krajem pro{le godine toliko je

odu{evio Njujor~ane da su ga i na pocetku

ove anga`ovali u Madison Skver Gardenu,

iako je stalni ~lan Frankfurtske opere.

Ovaj bariton, koji se {kolovao

kod Biserke Cveji}, postao je jedan od

najtra`enijih pevaca dana{njice i sigurno

je da }emo ga ~esto vidjati u

Metropolitenu.

U Njujor{koj biblioteci pred-

stavljen je pesnik Labud Dragi}, a u

na{oj crkvi na Menhetnu gostovao je

Mima Karad`i} sa predstavom Prva

bra~na no}.

Srpska televizija u Njujorku

prikazala je pro{le godine seriju dokumen-

tarnih filmova sa Kosova i Metohije, a ove

godine nastavila je sa programima koji afir-

mi{u na{u umetnost i kulturu, podse}aju}i

na vizantijsko doba i srpsku srednjovekovnu

umetnost. Ovi programi emituju se na kanal-

ima Time Worner TV i to ba{ na onima na

kojima se emituju programi Ujedinjenih

nacija, pa im je efekat znatno uve}an.

Posebnu pa`nju muzi~ke javnosti

Njujorka izazvao je multimedijalni koncert

Milo{a Rai~kovi}a, na{eg kompozitora,

pijaniste i dirigenta pod nazivom “Bagdad”.

Koncert je odr`an na poznatom Mannes

Koled`u na Menhetnu, a u programu su

ucestvovali na{a violinistkinja Ana

Milosavljevic i na{a koreografkinja Valerija

Grin, kao i veoma poznata multinacionalna

umetni~ka ekipa na ~elu sa Ninom

Keleman - harfa, glumicom Dalijom

Basiony i String kvartetom.

NJUJORK U ZNAKU

SRPSKE UMETNOSTI I KULTURE

U Njujorku po~etak nove 2008. godine proti~e u znaku Srba i Srbije.Iz Njujorka M. Lu~i}

IZ NJUJORKA

IZBORI I BIRANJE

Na{ saradnik Milan Lu~i} u Njujorku