BIZLife magazin 05

BIZLIFExxx 1

Magazin za

uspešan biznis

i dobar život...

Sve na jednommestu!

broj 5 // oktobar 2013. // www.bizlife.rs // cena 149 RSDBusiness magazine

tema broja Lične karte državnih firmi // Privredni 'titani' na redovnoj infuziji

Istraživanje // 27 najznačajnijih svetskih gradova

Solidarno stezanje kaiša

Neophodne krupnije reforme

Gradovi budućnosti

Biznis komentarVladan Atanasijević član UO i direktor u Asseco SEE i predsednik UO NALED-a

ekonomSka polItIka

Sitna riba među ajkulama // Srbija i najmoćnije svetske ekonomijeBiznis i politika

RecIklažaNova industrijska grana

specijalno izdanje

Perspektivna industrijska grana

IntervjuDejan Novakovićdržavni sekretar, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine

BIZLIFExxx2

„FMCG SEKTOR DO 2020.”REGIONALNA BIZLife KONFERENCIJA

Hyatt Regency // Milentija Popovića 5, Beograd // 3. decembar, 2013. u 10h

Medijska kuća BIZLife organizuje regionalnu konferenciju sa temom „FMCG SEKTOR DO 2020.”u hotelu Hyatt Regency Beograd, u utorak, 03. decembra, 2013. godine. Skup će okupiti predstavnike nadležnih državnih organa iz regona, državnih institucija i organizacija,

predstavnike FMCG sektora: proizvođače, distributere i trgovce, kao i predstavnike medija.

INSTITUCIONALNI PARTNER:

Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekoMunikacija, republika srbija

Prvi panel

„FMCG sektor danas”

Teme:• Strani i domaći trgovački lanci u regionu• Položaj domaćih proizvođača i njihovo udruživanje

u regionu• Monopol i konkuretnost • Cenovna politika i standard potrošača

Drugi panel

„Regionalno povezivanje trgovaca, proizvođača i distributera”

Teme:• Mogući oblici regionalnog udruživanja: BENELUX, Jugosfera, AMANP...• Prednosti i mane regionalnog udruživanja• Udruživanje kao način opstanka na evropskoj i svetskoj sceni• Šta za običnog potrošača znači regionalno udruživanje?• Investiranje u nova tržišta, da ili ne?

BIZLIFEsadržaj04

Sadržaj10 Privredni 'titani'

na redovnoj infuziji Tema broja

14 Solidarno stezanje kaiša Nove mere Vlade Srbije

17 Neophodne krupnije reforme VladaN aTaNaSijeVić, član UO i direktor u asseco See i predsednik UO Naled-a

18 Sitna riba među ajkulama Srbija i najmoćnije svetske ekonomije

22 Godišnjica uspešne privatizacije British american Tobacco

24 Gradovi budućnosti istraživanje, PWC, rezultati istraživanja 27 najznačajnijih svetskih gradova

27 RECIKLAŽA - Nova industrijska grana BiZlife specijal

28 Perspektivna industrijska grana dejaN NOVakOVić, državni sekretar, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine

32 Država reciklira reciklažu BiZlife Conferences&events

35 Reciklaža na ’zdravim nogama’ iOSiF VaNGelaTOS, direktor kompanije inos-Balkan

36 Standardima do industrije budućnosti BRaNiSlaV PejOVić, generalni direktor kompanije Centar za reciklažu

38 Odgovorno i efikasno VUjadiN Šćekić, direktor kompanije jugo-impex

39 Očuvanje životne sredine – imperativ kompanija ’Božić i Sinovi’

40 'Plemeniti' Indijci U fokusu stranih medija

40 Engleske plastične kese U fokusu stranih medija

41 Ekološka motivacija aNdReaS GRaF, V. d. direktora, Vip Mobile

48 Milijarder koji donosi radost ShiNTaRO TSUji, Biografije uspešnih

50 Biznis zvezde 2013. Poslovni saveti

52 Prekinite neprijatnu tišinu Poslovna komunikacija

54 Sertifikacijom do investicija Poslovno udruživanje

55 Igrališta sa ukusom čokolade kompanija BaMBi, CSR akcije u Srbiji

60 Pratite svoje srce daNi kleiN, Vaya Con dios

63 Sebi bih poklonila mir Maja NikOlić

64 Marketing sa francuskim šarmom SRĐaN POPOVić, marketing direktor imleka

74 Ništa nije nemoguće iVaNa PeTROVić, direktorka direkcije za marketing i odnose sa javnošću dunav osiguranja

Strana

18

Strana

10Privredni 'titani'na redovnoj

infuziji

Sitna ribameđu ajkulama

lične karte državnih firmi

Srbija i najmoćnije svetske ekonomije

ImpresumDirektor, glavni i odgovorni

uredniktatjana ostojić

[email protected]

Art direktormaja Jovanović

[email protected]

IZVRŠNI UREDNIKIvana mihajlović

[email protected]

UREDNIKmilovan miličković

[email protected]

UREDNIK LIFESTYLEmirjana pašćan

[email protected]

[email protected]

Gorica [email protected]

Jovana Đurašković[email protected]

Ivana Čeković[email protected]

Saradnici marija Damjanović,

nikola pavlović, Rade Repija

FotoJelena Vučetić, marko Rupena,

Vladislav mitić, mihailo

milovanović, foto servis Beta

Asistent glavnog urednikaJelena Dević

[email protected]

ASISTENT KONFERENCIJA I DOGAĐAJA

Ivana mladenović[email protected]

Izvršni menadžer prodaje

nataša popović[email protected]

KEY ACCOUNTJelena Bulić

[email protected]

DISTRIBUCIJA I PRETPLATA

pepper Boostwww.pepperboost.rs

ŠtampaGrafiprof

Braće Krsmenovića 23, Beograd

distribucija centrosinergija

IzdavačDIGItal lifeKosovska 30

11000 Beograd+381 11 303 52 74+381 11 303 52 75

www.bizlife.rs

Business Magazine

Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja.

ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324broj 05 // oktobar

uvodnik

u beogradskim dnevnim novinama 26. oktobra 2000. poja-vio se oglas Pokreta ’Otpor’ sa crtežom bagera i porukom ’Samo vas gledamo’ – ’Otpor-bager’. „U našoj Srbiji ima 5.675 registrovanih bagera i više miliona potencijalnih

bagerista. Svaki od njih spreman je da odbrani narodnu volju, ako to zatreba. Posle 12 godina čekanja, strpljenje nam je na izmaku. Pazite šta radite, narod je otpor“, pisalo je u oglasu objavljenom u dnevnim listovima danas, Blic, Glas javnosti, Večernje novosti i Politika. aktivista ’Otpora’ Vukašin Petrović je tada rekao da je ta poruka upućena pripadnicima bivšeg režima, ali i sadašnje vlasti.

kao novinar beležila sam dešavanja nakon 5. oktobra i podra-zumevalo se da se ’samo vas gledamo’ odnosi i na novoformiranu vlast. Međutim, izgleda ne i za sve. da li je to bio jedini razlog ili ne, tek danas imamo ekonomsku situaciju u kakvoj jesmo.

a u kakvoj smo, dovoljno je pogledati retrospektivu izjava srpskih zvaničnika:

„U idućoj godini biće očuvana makroekonomska stabilnost, bez obzira na to što je ovogodišnja inflacija od oko deset odsto za 3,5 procenata veća nego što je planirana“, Mirko Cvetković, ministar finansija, Blic 20. decembar, 2007.

„Srbija na kratak rok ili nema nikakve ili nema uočljive posledice svetske ekonomske krize. ipak, kriza će imati srednjoročne efekte i realno je očekivati da će krediti koje Srbija ubuduće bude tražila biti nepovoljniji nego do sada. Trošimo više nego što zarađujemo i to će se iskazati kao veliki problem“, Mirko Cvetković, premijer, Beta, 10. oktobar 2008.

„Srbija ima šansu da na srednji rok iskoristi ovu svetsku ekonom-sku krizu i preokrene je u svoju korist. Građani ne treba preterano da brinu, bankarski sistem će ostati stabilan, ali moraćemo svi mno-go više da štedimo i radimo", Mlađan Dinkić, ministar ekonomije,

PReSS 27. oktobar 2008.„iako bih voleo da privredni rast bude tri, pa i pet odsto, treba biti

realan i reći da on neće biti skokovit, kao što je bio pad u 2009, tako da će ovo biti godina blagog privrednog rasta, procenjenog na 1,5 odsto bruto društvenog proizvoda, a pravi oporavak nas čeka tek u 2011“, Mirko Cvetković, premijer, Blic 1. januar, 2010.

„Negativne posledice svetske ekonomske krize manje su u Srbiji nego u drugim zemljama i u poređenju sa njima, Srbija je u predno-sti, jer je decenijama u krizi“, Ivica Dačić, premijer Srbije, Fonet, 9. januar 2011.

„U narednih deset godina, ako ne budemo pravili greške, i ako budemo smanjili troškove države i javni sektor predamo profesio-nalnom menadžmentu, što nas očekuje posle izbora, Srbija može da postane jedna veoma dinamična zemlja“, Boris Tadić, predsednik Srbije, Tanjug 8. novembar 2011.

„Situacija koju je zatekla ova vlada bila je katastrofalna. Privreda je bila na kolenima, budžet prazan, a javne finansije u haosu. Sve opasnosti od suno-vrata i bankrota smo izbegli. Sada se lakše diše“, Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, alo, 21. decembar, 2012.

„država je pred bankrotom u pravom smislu reči, ali ćemo uraditi sve što je potrebno da se to ne dogodi. Slede teške reforme koje će osetiti pola miliona građa-na“, Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije, BiZlife portal 6. oktobar 2013.

„Privatni sektor Srbije će boljitak osetiti već u drugoj polovini 2014, a u Srbiji će se bolje živeti već 2015“, Lazar Krstić, ministar finansija, BiZlife portal 16. oktobar 2013.

da ne živim u Srbiji, bila bih sklona da se pozovem na Benjamina Franklina, koji je rekao: „definicija ludila je kada stalno radite istu stvar, a očekujete drugačije rezultate“. U Srbiji je to potpuno nor-malno, pitanje je samo – dokle?!

da ne živim u Srbiji, bila bih sklona da se pozovem na Benjamina

franklina, koji je rekao: „definicija ludila je kada stalno radite istu

stvar, a očekujete drugačije rezultate“. U Srbiji je to potpuno

normalno, pitanje je samo - dokle?!

Samo vas gledamoAktivista ’Otpora’ Vukašin Petrović je oktobra 2000. rekao da je poruka upućena pripadnicima bivšeg režima, ali i sadašnje vlasti

Direktor, glavni i odgovorni uredniktatjana ostojić[email protected]

06 BIZLIFEuvodnik

BIZLIFExxx 7

BIZLIFEbiznis panorama08

BIZNIS PANORAMA

’POŠTA, TELEGRAF, TELEFON, KRKOBABIĆ’ - „Ovo je bila jedna od najuspešnijih godina u istoriji Pošte Srbije. Naše preduzeće je prepozna-to kao lider u izdavanju kvalifikovanih elektronskih sertifikata, budući da držimo 60 odsto tog tržišta“, izjavio je Milan krkobabić, generalni direktor tog javnog preduzeća, na obeležavanju svetskog dana pošte.

'NA NjIMA SRBIjA OSTAjE' – lazar krstić, ministar finansija i jovan krkobabić, potpredsednik vlade i ministar rada na sednici Vlade Srbije povodom novih mera vlade.

’PADNI MI NA GRUDI’ - ivica dačić, premijer Srbije i Bekir Bozdag, pot-predsednik turske vlade, na zajedničkoj konferenciji za novinare o daljem razvoju dobrih i prijateljskih odnosa Srbije sa Turskom na svim poljima.

’NEŠTO jE SMEŠNO?’ - Na stratištu u jajinci-ma kod Beograda obeležena je 69. godišnjica raspu-štanja nacističkog logora na Banjici. U jajincima je streljano više desetina hiljada ljudi, a među ubijenima bilo je i 120 dece, uglav-nom jevrejske.

’GREMO SRBI U EU!’ - Zajednička sednica Vlade Srbije i Vlade Slovenije, kojoj su predsedavali premijeri ivica dačić i alenka Bratušek.

„CCCC, ŠTA SI SAD URADIO?“ – Vladimir Putin, predsednik Rusije, Barack Obama, predsednik Sad i angela Merkel, kancelar Nemačke na Samitu G20.

09BIZLIFEbiznis panorama

’BOŽE, HVALA TI, MADA NISAM NI SUMNjALA’ – hrišćansko-demokratska unija (CdU), aktuelne kancelarke angele Merkel, pobednik je parlamentarnih izbora u Nemačkoj

’ČUDO MOjE’ - khaldoon al Mubaraom, generalni direktor kompa-nije Mubadala i aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije, na potpisivanju memoranduma o razumevanju sa kompanijom Mubadala za izgradnju fabrike čipova.

’NAS I AMERKANACA 300 MILIONA’ - Predsednik Tomislav Nikolić objavio je na Twitteru fotografiju na kojoj zajedno sa suprugom dragicom pozira sa predsednikom Sad, Barackom Obamom i prvom damom Michelle, na tradicionalnom prijemu koji je predsednik Sad Barack Obama priredio povodom 68. zasednja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.

’I NE MOGU DA PUTUjU?’ - ivica dačić, premijer Srbije i aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije, na sednici Vlade na kojoj su usvojene ekonomske mere za oporavak i umesto 21 službenog putovanja odobreno samo jedno.

’NE 'VAMO, TAMO’ - Ruski predsednik Vla-dimir Putin i vi-jetnamski kolega Truong Tan Sang u tradicionalnom ’endek’ kostimu sa ostrva Bali, na godišnjem samitu aPeC-a (azijsko-pacifič-ke ekonomske saradnje) u indoneziji.

10 BIZLIFEtema broja

uz rekonstrukciju, nove ministre, strane struč-njake, Srbija je, kako i dolikuje, ušla u novi

proces priča o reformama. kao jedan od najvećih dometa ovih promena najavljeno je prebroja-vanje onih kojima država svakog meseca isplaćuje platu, kao i uvid u poslovanje preduzeća kojima gazduje ista ta država. Ne samo što je samo po sebi apsurd, već

se kako se zahuktavala priča o ličnim kartama javnih preduzeća, ispostavilo da je 'razotkrivanje' dr-žave preteško i za nju samu, koja je stvorila svako od tih 550.000 radnih mesta sa koliko se licitira. Preduzeća pod državnom kapom (uključujući i ona na lokalu) imala su rok do kraja septembra da do-stave podatke o broju zaposlenih, profitabilnosti, dugovima i kredi-tima ali... Nijedna, ama baš nijedna

od oko 650 firmi (ne računajući lokal) kojima upravlja ili je vlasnik država, to nije učinila. Tačnije, nijedna nije dostavila precizne podatke, pa se tako poprilič-no izanđala povika o uvidima, izveštajima i kontroli u državnim firmama, pretvorila u istinsku tragikomediju. Za zainteresovanog posmatrača, a to bi trebalo da je svaki poreski obveznik ove zemlje, to je više tragedija, jer je konačno

Analiza BIZLife pokazuje da deset preduzeća pod državnom kapom zapošljava čak 114.000 ljudi, što je skoro polovina svih zaposlenih u državnim odnosno javnim firmama. Iste ove firme napravile su prošle godine gubitke od 52,5 milijardi dinara, što je 90 odsto svih gubitaka celokupne privrede. Njihovi dugogodišnji gubici stigli su do 2,5 milijardi evra, a to znači da je ovih deset državnih preduzeća 'pojelo' 40 odsto sopstvenog kapitala

privredni 'titani' na redovnoj infuziji

lične karte državnih firmi

tekst:Marija

Damjanović

TEMA BROJA

11BIZLIFEtema broja

obelodanjeno da je 'car go' i da država nema nikakvu kontrolu nad sopstve-nim firmama.

aleksandar Vučić, prvi potpredsed-nik Vlade i najjača politička figura u Srbiji, rekao je da se javna preduze-ća ponašaju kao 'država u državi', a slično je konstatovao i Saša Radulović, ministar privrede, koji je prvi u javnost izašao sa pričom o 'anamnezi državnih i javnih firmi', a retoriku je naročito za-oštrio posle isteka roka za dostavljanje ličnih karata, krajem septembra.

„Nisu dostavili podatke koje bi treba-lo da imaju u malom prstu. Objavićemo spisak onih koji nisu popunili lične karte, a potom će uslediti sankcije. Preduzeća su spremna da, kada gube, od države uzimaju novac, ali ne i da joj dostave podatke kako se taj novac troši, kakvi se ugovori i s kim sklapaju, kome su sponzori, koliki su bonusi i kome ih dele“, rekao je Radulović.

Na dan kada se ovaj broj BiZlife nađe na kioscima, ističe i drugi rok za dostavu traženih podataka, a tri dana ranije situacija je bila sledeća:

Nijedno od 803 preduze-ća od kojih su traženi po-daci nije dostavilo potpune informacije, deo nije dostavio ništa, dok, kako se izražavaju u Ministarstvu privrede, 'sa delom preduzeća ne postoji zadovoljavajuća saradnja'.

konačno, zaključak mladog ministra finansija lazara krstića nakon uvida u javne finansije, odnosno poslovanje državih i javnih preduzeča, prilično je slikovit:

„Ne kontrolišemo ni gde trošimo ni koliko trošimo, a godinama trošimo više nego što zarađujemo i javni dug, odnosno deficit je posledica toga. Ni-sam siguran da bismo u svojoj kući isto radili. Trenutno trećina budžeta odlazi na penzije, četvrtina na plate u javnom

sektoru, a deset odsto se troši na sub-vencije. To vam je kao motor koji radi da bi stajao u mestu, a sve manje novca se ima za rezervne delove. To je neodr-živo“, zaključio je nedavno krstić.

ako ovom Nišliji ništa ne može da se zameri zbog ovakvog stanja, jer zaista

nije kumovao niti jednom zapošljava-ju u javnom sektoru, ponašanje

'starih' predstavnika Vlade je u najmanju ruku cinično. Na čelu dva najveća javna preduzeća, elektroprivrede Srbije i Železnica Srbije su

kadrovi Srpske napredne stranke. Telekomom koji se ne

vodi kao javno preduzeće, ali je firma u državnom vlasništvu, takođe šefuje kadar koji je birao SNS. Na čelu Pošte Srbije je Milan krkobabić (PUPS), Socijalistička partija Srbije godinama je upravljala Galenikom, Srbijagasom, Putevima Srbije, dunav osiguranjem...

„inicijativa naprednjaka o departi-zaciji javnih funkcija u Srbiji činila je značajan deo predizborne kampanje najmoćnije političke partije, ali glasno najavljivana departizacija sada se tiho pretvara u svoju suprotnost“, rekao je nedavno Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija podsećajući

Konačno je obelodanjeno da država nema nikakvu

kontrolu nad sopstvenim

firmama

Najviše zapošljavaju, a da li najbolje posluju?

1. jP Elektroprivreda Srbije

Broj zaposlenih 33.000

Poslovni prihodi 128 milijardi dinara

Gubitak 2,4 milijarde dinara

Kumulirani gubitak 55,2 milijarde dinara

Kapital 270,6 milijardi dinara

2. Železnice Srbije


Poslovni prihodi 25,2 milijarde dinara

Gubitak 16,6 milijardi dinara

Kumulirani gubitak 135,5 milijardi dinara


3. jP PTT Srbija


Poslovni prihodi 21,8 milijardi dinara

Dobit 1,2 milijardi dinara

Kapital 24 milijarde dinara

4. Telekom Srbija



Dobit 11,2 milijarde dinara

Kapital 100 milijardi dinara

5. jP Kolubara






Procenjuje se da milijardu evra godišnje ostanu u gubitku javna republička preduzeća, preduzeća čiji je osnivač država, firme koje su u nadležnosti agencije za privatizaciju i lokalna javna preduzeća

„Glasno najavljivana departizacija sada se tiho pretvara u svoju suprotnost.”

nemanja nenadićTransparentnost Srbija

12 BIZLIFEtema broja

da se Zakon o izboru direktora preko konkursa ne poštuje, o čemu je BiZlife, takođe, pisao.

Njegov kolega Vladimir Goati, pred-sednik Transparentosti Srbija, kaže da se partijski kadrovi nalaze na svim funkcijama iznad izvršilačkih, 'iznad onih koji brišu pod i kuvaju kafu'.

Uostalom, posle promene vlasti u Beogradu, čija su lokalna preduzeća poslovala sa golemim gubicima, jedna od gorućih tema, pored izbora za novog gradonačelnika, jeste i izbor novih direktora u ovim firmama, iako je u međuvremenu usvojen zakon koji podrazumeva izbor direktora na kon-kursima. Bez zakona ili sa manipulisa-nim zakonom – za obične građane i za-poslene nema razlike. Procene govore da je više od 10.000 radnih mesta koja mogu da se dobiju isključivo uz člansku kartu partije.

Nenadić ide i dalje od ovog broja i tvrdi da je članska karta jedina šansa za uspeh u Srbiji, ali ipak vidi šansu za promenu i to u tragičnoj situaciji srpskih javnih finansija.

„hteli, ne hteli, moraće da štede. javna preduzeća se po-minju kao mesta koja će da budu na tapetu aktuelne vlade i videćemo da li će kroz te uštede doći do rešenja makar dela partijskog zapošljavanja.“

Za Nenadića, ključno je partijsko zapošljavanje, za građane poslovanje, a za samu državu ove dve pojave trebalo

bi da su neodvojive. Zbirno, teško je doći do podataka o poslovanju ovih kompanija, jer kako smo videli, nema pojedinačnih podataka, ali je Fiskalni savet sredinom prošle godine uradio analizu kojom ćemo se poslužiti.

Tako se procenjuje da milijardu evra godišnje ostanu u gubitku javna repu-blička preduzeća, preduzeća čiji je osni-vač država, firme koje su u nadležnosti agencije za privatizaciju i lokalna javna preduzeća. Ukupno, njih je oko 1.300 i to su zapravo firme u kojima država ima glavnu reč i čiji je na kraju krajeva ona glavni vlasnik, ali i 'donator' kad ustreba subvencija, novac za poveziva-nje radnog staža, tolerisanje neplaćanja obaveza, izdavanje garancija.

Samo su lani javna preduzeća ostala u gubitku od 570 miliona evra, što je manjak sedam puta veći nego godinu ranije i čini više od 85 odsto gubitaka cele privrede (privredna društva). Pri-tom su garancije na kraju 2011. izdate javnim i velikim državnim preduzeći-ma dostigle neverovatnih 1,7 milijardi evra, a samo u 2010. i 2011. država je otplatila 150 miliona evra duga ovih

preduzeća. U istom periodu samo su Železnice Srbije i

rudnik Resavica, koji prima-ju direktne subvencije od države, primili 435 miliona evra. Na kraju 2011. akumu-

lirani dug javnih preduzeća prema državi i drugim javnim

preduzećima procenjuje se na oko 360 miliona evra.

izjava Vladimira Goatija iz Transpa-rentnosti Srbija sada zvuči sasvim tač-na. „javna preduzeća su rupa bez dna. Tek posle nekoliko godina se saznaje

na čelu dva najveća javna preduzeća, elektroprivrede Srbije i železnica Srbije su

kadrovi Srpske napredne stranke

Više od 10.000

radnih mesta mogu da se dobiju isključivo uz

člansku kartu partije






Gubitak do visine kapitala 290,5 milijardi dinara

TOP 10, suma

6. jKP GSP Beograd



Gubitak 2 milijarde dinara



7. Železara Smederevo




Kumulirani gubitak 3,2 milijarda dinara

Kapital 16,4 milijarde dinara

8. RTB Bor



Dobit 224,8 miliona dinara

Kumulirani gubitak 943,8 miliona dinara


9. jP Resavica




Kumulirani gubitak 18,2 milijarde dinara Kumulirani gubitak iznad

visine kapitala 8 milijardi dinara

Kapital 0

10. jP Srbijagas




Kumulirani gubitak 55,7 milijardi dinaraKumulirani gubitak do

visine kapitala 55,7 milijardi dinara

Kapital 1,4 milijarde dinara

*Podaci za 2012. godinu

13BIZLIFEtema broja

da su sredstva koja dobijaju neproduk-tivno trošena, a država je tu zakazala i ponaša se kao 'neka dobrovoljna nepri-nudna organizacija'“, rekao je Goati kad se zahuktala priča o ličnim kartama.

Trebalo je iste da predaju i firme iz nadležnosti agencije za privatizaciju, gde je nešto manje od 600 preduzeća koja zapošljavaju oko 100.000 radnika. Godišnje, oni prave gubitke oko 400 miliona evra, a procenjuje se da njihovi dugovi prema državi i javnim preduze-ćima u republici i na lokalu iznose oko 1,5 milijardi evra, što je pet odsto bruto domaćeg proizvoda. To je skoro duplo više nego što Srbija odvaja godišnje za investicije. Ove firme dobijaju subven-cije preko Fonda za razvoj, a samo za povezivanje radnog staža država je u 2010. i 2011. dala 360 miliona evra.

kako su se pobrojane firme odnosile prema zahtevu države da dostave lične karte, najkonkretnije?

„Od 615 privrednih subjekata koji su u ingerenciji agencije za privatizaciju i od 35 javnih preduzeća, dobili smo veoma škrte podatke, nijedna lična karta nije potpuna, iako su se tražile informacije koje su inače zakonska oba-veza. Od 216 preduzeća nismo dobili nikakvu sliku, 114 je dalo nezadovolja-vajuće karte, 49 je kooperativno, ali su podaci loši, dok tek 46 ima približno potrebne podatke. Od 153 ostala pre-duzeća u agenciji, 17 ne želi nikakvu saradnju, osam je dalo nezadovoljava-juće informacije, jedno sarađuje, ali sa lošim podacima, dok je 127 približno ispunilo zahteve” , izvestio je do detalja

ministar privrede najavljujući da će 15. oktobra biti pozvani investitori za ulazak u kompanije u restrukturira-nju, kojih je 179 i takođe su u portfelju agencije za privatizaciju. Samo ove

firme državu koštaju godišnje oko 700 miliona evra.

Međutim, ni tu nije kraj. Poreski obveznici nadoknađuju i gubitke u lokalnim javnim preduzećima, kojih je oko 645, a u njima radi 70.000 ljudi. do podataka o njihovom poslovanju nije uspeo da dođe ni Fiskalni savet koji je prošle godine objavio analizu o radu svih pobrojanih firmi, a kojom smo se poslužili u tekstu. ipak, poznato je da im godišnje lokalne samouprave daju oko 225 miliona evra subvencija i da u zbiru ove firme rade sa gubicima. ●

Preduzeća pod državnom kapom (uključujući i ona na lokalu) imala su rok do kraja septembra da dostave podatke o broju zaposlenih, profitabilnosti, dugovima i kreditima

„Bez zakona ili sa manipulisanim zakonom – za obične građane i zaposlene nema razlike.”

Vladimir Goatipredsednik, Transparentost Srbija

„Objavićemo spisak onih koji nisu popunili lične karte, a potom će uslediti sankcije.”

Saša Radulovićministar privrede

Krvna slika države kao poslodavca

1.300 kompanija

280.000 zaposlenih

1 milijarda dinara godišnji gubici 2 milijarde evra dugovi prema državi i drugim

lokalnim javnim preduzećima800 miliona evra godišnje subvencije, garancije, otpis dugova

*procene, jer preciznih podataka još uvek nema

→ više informacija na www.BIZLIFE.RS

14 BIZLIFEekonomska politika

EKONOMSKA POLITIKA

Solidarno stezanje kaiša„Možda ćemo već u 2014. morati dodatno da konsolidujemo finansije, jer će se ovo pokazati kao nedovoljno“, rekao je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, komentarišući usvojene mere

i dobre i loše. i propuštena prilika i trenutni maksimum. kad se sumiraju utisci, dva dana nakon objavljivanja ekonomskih

mera Vlade, gotovo da nije bilo

komentara koji se nije mogao čuti, pa je teško presuditi jesu li zaista Vladine mere toliko dobre, kako ih predstavlja vlast ili su iznuđene i nužne, a dugoročno neefikasne,

kako tvde ozbiljne institucije poput Međunarodnog monetar-nog fonda ili Fiskalnog saveta. Generalna ocena mogla bi biti da Vlada nije imala mnogo izbora, ali da merama koje je usvojila neće postići zacrtani cilj, a to je smanjivanje deficita, javnog duga i u konačnici izbegavanje bankrota. javni dug Srbije prešao je 60 odsto BdP-a, sledeće godine stići će do 70 odsto, što je siguran put ka bankrotu, što je uostalom kon-statovao i ministar finansija lazar krstić najavljujući ga za dve godi-ne, ’ako se ništa ne preduzme’.

izvršna vlast zato je usvojila nekoliko mera koje će, ma kako se ekspresno najavljivala realizacija, sa primenom otpočeti verovat-no od sledeće godine. Naprosto, potrebno je vreme za izmene za-kona, usvajanje, a onda i primenu.

nove mere vlade srbije

1 // Solidarni porezPrema najnovijim procenama, u javnom sektoru radi gotovo 700.000 ljudi. Onima koji primaju plate veće od

60.000 dinara, sav iznos preko ovog limita biće oporezovan po stopi od 20 odsto, a iznosi preko 100.000 dinara sa 25 odsto. Ušteda u budžetu, ili prihod od novog poreza, zavisi kako se gleda, biće od 100 do 150 miliona evra godišnje. Krstić je najavio i neke druge promene kada su plate u pitanju: „Iako je jednokratno sniženje plata definitivno, reformom sistema stvoriće se uslovi da plate rastu, ali tamo gde je potrebno i gde ljudi te plate zarađuju.“.

2 // Povećanje prihoda budžetaOjačavanje budžeta planirano je povećanjem poreza i boljom naplatom. Prvo: Niža poreska stopa PDV-a povećava se sa osam na deset odsto, s tim što će neki

'neegzistencijalni' proizvodi biti prebačeni na višu stopu od 20 odsto. Od ove mere očekuje se 200 miliona evra.

Drugo: Siva ekonomija, koja danas prema zvaničnim procenama u ukupnoj privredi učestvuje sa 31 odsto, biće ozbiljno napadnuta. To naročito važi za šverc duvana, kao i za sivo tržište pojedinih naftnih derivata. Uvešće se nove kase i nova online fiskalizacija od drugog kvartala 2014, što će zaposlenima u poreskoj upravi omogućiti da se posvete naplati poreza. Od suzbijanja sive ekonomije računa se na oko 150 miliona evra.

Mere Vlade

na hitnu primenu usvojenih mera pozivaju i domaća i inostrana stručna javnost, jer i jedni i drugi vide

nove nužne poteze koje će vlada morati da povlači dogodine, kako bi mogla da se okarakteriše

kao reformska

tekst: Nikola Pavlović

15BIZLIFEekonomska politika

Podsećamo u najkraćem šta je u Vladinom paketu (detalji u boksu 'Mere Vlade'). Uvodi se solidarni porez na plate u javnom sektoru veće od 60.000 dinara od 20 i 25 odsto. Povećava se niža poreska stopa PdV-a sa osam na deset odsto, a deo proizvoda biće opore-zovan i po višoj stopi, od 20 odsto. krenuće se u žestoku akciju protiv sive ekonomije, subvencije gubita-šima biće smanjene, štedeće se na nabavci robe i usluga. država će se zaduživati po nižim kamatama, a radiće se na promeni poslovnog ambijenta. Ministar krstić računa da će efekat ovih mera biti izme-đu 600 i 700 miliona evra, dok Fiskalni savet, koji je Vladinim merama dao ’uslovnu podršku’, ima drugačiju računicu.

„Možda ćemo već u 2014. morati dodatno da konsolidujemo finansije, jer će se ovo pokazati kao nedovoljno“, rekao je Pavle Petrović, predsednik Fiskal-nog saveta, komentari-šući usvojene mere.

Sličnog ako ne i istog uverenja je i Mi-lojko arsić, profesor na ekonomskom fakultetu, koji kaže da su mere dobro koncipirane, ali „uštede neće biti dovoljne“. On procenjuje da će rezultat mera biti smanjenje defi-cita od oko 1,5 odsto BdP-a, što je manje od planiranih 600 do 700 miliona evra.

„To je nedovoljno smanjenje jer će deficit i sledeće godine biti na vrlo visokom nivou, zbog re-dovnih i vanrednih rashoda usled sanacije gubitaka u državnim pre-

duzećima i bankama“, potkrepljuje svoje viđenje arsić procenjujući da će već u prvoj polovini sledeće godine biti potrebno dodatno smanjivanje budžetske rupe za oko jedan odsto BdP, a da bi takvo smanjenje od oko 2,5 odsto BdP bilo kredibilno i za investitore u državne hartije od vrednosti. Pre-vedeno na jezik brojki: potrebno je smanjiti budžetsku rupu za oko

milijardu evra kako bi investitori imali više poverenja u državu i obveznice koje ona izdaje, jer će država svakako nastaviti da se za-dužuje za pokriće deficita. U tom kontekstu, MMF traži sveobuhvat-

ne i dugotrajne reforme, a sve kako bi se zaustavio

rast i počelo smanjenje javnog duga.

„U tom smislu, dostupnost koncesio-

nog finansiranja trebalo bi iskoristiti u punoj meri

da bi se smanjili troškovi otplate dugova. Sveobuhvatne strukturne refome trebalo bi da podrže fiskal-no prilagođavanje, a potrebni su i koraci za poboljšanje poslovne klime i smanjenje državnog utica-ja u ekonomiji da bi se poboljšao priliv investicija, rast privatnog sektora i zapošljavanje“, smatraju stručnjaci ove institucije.

istog su mišljenja i arsić

i Petrović, a sva je prilika i privrednici Srbije, koji su ostali najnezadovoljniji Vladinim mera-ma. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, koja umnogome zastupa interese privrede, izdala je saopštenje u kome se navodi da je Vlada propustila priliku da, izmenama Zakona o radu u delu koji reguliše isplatu otpremnina, na vreme otvori sebi prostor za

Potrebno je

vreme za izmene zakona, usvajanje, a onda i

primenu

3 // Smanjenje subvencija javnim preduzećimaNivo subvencija koje se danas daju je dvostruko, a možda i tri

puta veći nego u evropskim zemljama. O subvencijama državnim firmama možete čitati u posebnom tekstu ovog broja BIZLife, ali je Vlada na umu imala ne samo te, već i subvencije za zapošljavanje. Biće nastavljene kroz kredite privredi i, u smanjenom obimu, za investicije i zapošljavanje.

Krstić nije želeo da prognozira budžetski efekat svih ovih mera, ali je rekao da će do kraja 2017. one imati 'strukturni' efekat od oko 400 miliona evra godišnje.

4 // Promena poslovnog ambijentaGovoreći o ovom setu mera, Krstić je istakao da se

do sada tu „nije mnogo uradilo“ i da „investitori ukazuju da nema makroekonomske stabilnosti“. U ovom kontekstu Krstić je obećao promenu regulative – zakona o radu, pojednostavljenje procedure za izdavanje građevinskih dozvola, zakona o naknadama, kao i drugih finansijskih zakona. Najavljena je i promena modela finansiranja infrastrukturnih investicija. Srbija više neće biti glavni finansijer. Alternativni modeli su javno-privatna partnerstva i koncesije.

ignorisanje poreske reforme posebno je iziritiralo Uniju poslodavaca, čiji predsednik dragoljub rajić podseća na istraživanje koje pokazuje da 90 odsto privrednika neće zapošljavati nove ljude dok se ne smanje porezi i doprinosi na plate

16 BIZLIFEekonomska politika

smanjivanje viška zaposlenih u jav-nom sektoru što bi donelo uštede kojima bi bila izbegnuta potreba za novim povećanjem PdV-a i udar na standard građana i privredu.

„izostala je razvojna komponen-ta u planu Vlade s obzirom na to da mere sugerišu da će zaduži-vanje i dalje biti osnovni način obezbeđivanja likvidnosti, a nije pomenuto za šta će taj novac tačno biti namenjen“, piše u saopštenju.

Zanimljivo je viđenje Naled-a da je zbog poslednjeg povećanja PdV-a Vlada „zatvorila jedna od vrata za smanjenje poreskog opte-

rećenja na zarade“. Oni se pozivaju na najavu ministra privrede Saše Radulovića da će biti smanjeno op-terećenje na zarade koje, međutim, nijednom rečju nije pomenuto u Vladinim merama. Pretpostavka je da u ovom trenutku, krstić nije imao čime da nadoknadi manjak u budžetu koji bi nastao kao posledica smanjivanja poreza, odnosno, dopri-nosa.

ignorisanje poreske reforme posebno je iziritiralo Uniju poslo-davaca čiji predsednik dragoljub Rajić podseća na istraživanje koje pokazuje da 90 odsto privrednika neće zapošlja-vati nove ljude dok se ne smanje porezi i doprinosi na plate.

Na ovu meru, sva je prilika,

privrednici će sačekati dok se ne stabilizuju javne finansije i ne pronađe prihod koji bi mogao da nadomesti manjak u budžetu zbog smanjivanja nameta na rad.

Na hitnu primenu usvojenih mera poziva i domaća i inostrana stručna javnost jer i jedni i drugi

vide nove nužne poteze koje će Vlada morati da povlači

dogodine, kako bi mogla da se okarakteriše kao reformska. Od izvršne vlasti se očekuje da

već od sledeće godine uđe u reformu javnog

sektora, što će podrazu-mevati i otpuštanja prekobroj-nih, penzionu reformu, konačni obračun sa birokratijom i sivom ekonomijom.

„Ovo je prvi korak na putu koji će trajati tri do četiri godine, a postoji mnogo načina da se sklizne sa tog puta. imam utisak da postoji želja političara da se mere spro-vedu, ali videćemo to u narednim mesecima kad bude jasno šta su od svega zaista uradili i da li su zapo-čeli neke reforme koje sada nisu predviđene“, zaključio je profesor Petrović svoju analizu o merama Vlade dodajući da je bio poslednji čas da se mere preduzmu. ●

Zaduživanje će i dalje biti

osnovni način

obezbeđivanja likvidnosti

5 // Uštede na robi i uslugama

U ovoj oblasti je do sada bilo najviše restrikcija. Ipak, Krstić predlaže da se u budžetu za 2014. ove stavke snize za deset odsto u odnosu na rebalans budžeta za 2013. Od toga se očekuje ušteda od 30-40 miliona evra.

6 // Korišćenje jeftinijih kredita

„Poslaćemo signal tržištima kapitala, ali i prijateljima gde se uzdamo u bilateralne odnose da ćemo doći do jeftinijih kredita. Svaka milijarda u roku od tri godine koju dobijemo po dva do tri odsto, znači uštedu od 150 miliona evra godišnje“, rekao je ministar finansija.

reforma javnog sektora

Od izvršne vlasti se očekuje da već od sledeće godine uđe u reformu javnog sektora, što će podrazumevati i otpuštanja prekobrojnih, penzionu reformu, konačni obračun sa birokratijom i sivom ekonomijom.

Javni dug Srbije prešao je 60 odsto BdP-a, sledeće godine

stići će do 70 odsto, što je siguran put ka bankrotu

17BIZLIFEbiznis komentar

biznis komentar

Srbiji je potreban plan koji će popraviti ekonomsku situaciju. Takav plan morao bi u sebi da sadrži mere za povećanje proizvodnje, smanjenje preobimne administracije i efikasniju lokalnu samoupravu

Piše: Vladan atanasijević, član UO i direktor integracionih sistema u kompaniji AssecoSEE i predsednik UO Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED)

aktuelnu ekonomsku situaciju u Srbiji možemo da ocenimo kao izazovnu. Nivo javnog duga približio se granici neodrživosti, a veliki budžetski deficit

smanjuje prostor za razmišljanje o podsticanju razvoja. U takvoj situaciji visoke kamate banaka ne dozvoljavaju privredi da napreduje i da pozi-tivno utiče na standard svih nas. Stope rasta koje poslednjih godina ostvarujemo pre bi se mogle nazvati stagnacijom.

Nedavno predložene ekonomske mere vidim kao početnu fazu sveobuhvatne reforme u kojoj je potrebno konsolidovati prihode i rashode. Međutim, nedostaje im razvojna komponenta. Ono što je Srbiji potrebno jeste plan koji će popraviti ekonomsku situaciju. Takav plan morao bi u sebi da sadrži mere za povećanje proizvodnje, smanje-nje preobimne administracije (svedoci smo da se ne zna koliko ima zaposlenih u javnom sektoru). Takođe, neophodno je da imamo i efikasnije lo-kalne samouprave koje znaju svoje komparativne prednosti i aktivno rade na poboljšanju privred-nog ambijenta.

Najave koje stižu iz Ministarstva privrede, a odnose se najpre na donošenje četiri važna zakona (o radu, planiranju i izgradnji, stečaju i privatiza-ciji), kao i na uspostavljanje kontrole nad dodelom podsticaja i subvencija predstavljaju ohrabrenje. izmene Zakona o radu su potrebne privredi kako bi na tržištu rada svi pronašli radnike kakvi su im potrebni. dudugotrajno izdavanje građevin-skih dozvola usporava investiranje, dok nerešeni slučajevi firmi u stečaju ili u ponovnoj privatizaciji onemogućavaju stavljanje njihovih pogona u funk-ciju oživljavanja proizvodnje.

Ono što trenutno nedostaje, a značajno bi uticalo na popravljanje ekonomske situacije, jeste snažnije suzbijanje sive ekonomije. To je nešto

na čemu Naled insistira i nastaviće da zagovara i u narednom periodu. Neophodno je doneti jedinstveni zakon o inspekcijama koji bi razrešio dileme oko nadležnosti i učinio nadzor efikasni-jim, smanjiti poresko opterećenje rada (što bi

podstaklo one koji rade u sivoj zoni da je konačno napuste), ali i insistirati na doslednoj primeni propisanih kazni.

Pomaci kao što je uvođenje elektronskih servisa prema građanima i privredi zaslužuju pohvale jer smanjuju prostor za korupciju, snižavaju troškove i olakšavaju svima život, ali oni ne donose stope rasta od pet i više odsto godišnje, koje su Srbiji potrebne. Za to su potrebne krupnije reforme, a to je mesto gde privreda i asocijacije poput Naled-a mnogo mogu da pomognu.

konkretni potezi za popravljanje ekonomske situacije iz domena sistemskih reformi morali bi da budu: reforma radnog zakonodavstva i smanjivanje poreskog opterećenja zarada, reforma inspekcija radi suzbijanja sive ekonomije, reforme poreskih postupaka i administracije, kao i reforma procesa izdavanja građevinskih dozvola i katastra nepokretnosti. Na to bi trebalo nadovezati ništa manje važna pitanja kao što je spuštanje većeg broja ovlašćenja na lokalni nivo, nastavak razvoja e-uprave, uvođenje principa „ćutanje administra-cije znači odobravanje“, jača kontrola budžeta i bolja analiza efekata zakona. Primećujete li da većina njih ne mora da košta? ●

Ono što trenutno nedostaje, a značajno bi uticalo na popravljanje ekonomske situacije, jeste snažnije suzbijanje sive ekonomije

Neophodne krupnije reforme

Giljotina propisa

Završetak giljotine propisa takođe je važan zadatak kako bismo se konačno oslobodili nepotrebnog administriranja i doprineli da privreda ne zazire od birokratskih i svih drugih zahteva države, koji su često vešto sakriveni ili neprimetni u šumi paragrafa, a što je poseban problem – puno koštaju.

18 BIZLIFEbiznis i politika

BIZNIS I POLITIKA

Sitna riba među ajkulamaIstraživanje BIZLife pokazuje da Srbija sa polovinom zemalja iz grupe dvadeset najmoćnijih država sveta ili nema nikakvu saradnju, ili je ona realno zanemarljiva

„naš glavni zada-tak je da vratimo svetsku ekono-miju na održiv

i uravnotežen rast, što dosad nije rešeno, zbog čega postoji sistem-ski rizik za ponavljanje akutne krize“, poručio je Vladimir Putin, predsednik Rusije, na septembar-skom samitu zemalja G 20, a onda se sa liderima ostalih zemalja BRikS-a (Brazil, Rusija, indija, kina i južna afrika) dogovorio o osnivanju rezervnog fonda od 100 milijardi dolara radi zaštite ovih ekonomija. istovremeno, šefovi dvadeset najmoćnijih zemalja

sveta dogovorili su se da će biti intenzivirana slobodna trgovina zaključujući da protekcionizam dovodi do opasnosti od usporava-nja ekonomskog rasta i slabljenja trgovine. jedno je sigurno, Srbija nikada neće biti član G 20, ali bi se politički i ekonomski mogla približiti grupi G 20, među kojima su zemlje najveći partneri Srbije, ali i one sa kojima Srbija nema

ama baš nikakvu saradnju. Činje-nica je da 'dvadesetorica' određuju sudbinu globalne, a time i lokalnih ekonomija, budući da se u njima stvara čak 90 odsto svetskog BdP-a, 80 odsto globalne trgo-vine, a u njima živi dve trećine stanovništva na Zemlji. Članovi G 20 su ministri finansija i guverneri nacionalnih banaka 19 zemalja: ar-gentina, australija, Brazil, Francu-

srbija i najmoćnije svetske ekonomije

Sa zemljama eU, Srbija ima najbolje odnose u poređenju sa svim ostalim članicama G 20, a posebno sa italijom, nemačkom i francuskom

tekst: Marija

Damjanović

19BIZLIFEbiznis i politika

ska, Nemačka, indija, indonezija, italija, japan, južna afrika, južna koreja, kanada, kina, Meksiko, Rusija, Saudijska arabija, Sjedi-njene američke države, Turska, Ujedinjeno kaljevstvo i guverner evropske centralne banke. Ova elita potčinila je svom uticaju i međunarodne organizacije, pre svega Svetsku banku i MMF, pre-ko kojih utiče na politiku i uprav-lja ekonomijom sveta. Pomoć ovih finansijskih moćnika siromašne i zadužene zemlje poput Srbije sve teže plaćaju, pa se jače političke i ekonomske veze sa zemlja-ma dvadeset najmoćnijih ispostavlja kao nužnost privrednog razvoja.

kao evropska zemlja sa težnjom pridruži-vanja evropskoj uniji, Srbija prirodno najveći uvoz i izvoz ostvaruje sa zemljama eU (60 odsto). analiza koju smo uradili pokazuje ne samo da sa pojedinim zemljama iz Grupe 20 Srbija nema nikakve odnose, nego je sa mnogima od njih pre tri decenije imala jače privredne veze nego danas. Takav primer je indija, koja se prošle godine našla na četvrtom mestu po snazi eko-nomije, iza Sad, kine i japana, a prema procenama OeCd-a u ovom veku biće među tri vodeće eko-nomske sile. Naprosto, od 1995. godine, BdP raste po stopi od 7,5 odsto i mada je životni standard još uvek nizak, ekonomija indije već sada je u rangu sa Rusijom, a tajna uspeha je jeftina radna snaga, jeftine inovacije, snažna softverska industrija i činjenica da za razliku od kine, recimo, indija ne zavisi od izvoza.

INDIJA PARTNER IZ DOBA NESVRSTANIHekonomista aleksandar Steva-

nović, u kratkom razgovoru za BiZlife, skreće pažnju upravo na indiju.

„Srbija ne bi trebalo da se fokusira samo na eU. Ona jeste naša kuća, ali postoje brojne

mogućnosti saradnje i sa drugim zemljama, poput indije. To je ogromno tržište čiji je značaj u Srbiji veoma potcenjen. imaju veoma razvijenu softversku i farmaceutsku industriju i siguran sam da bi naše kompanije mogle pronaći svoj interes. Međutim, prvi korak treba da učini država negujući dobre političke odnose kao što je nedavno započela saradnju sa Ujedinjenim arapskim emiratima.“

kao jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, indija je od sticanja

nezavisnosti (1947) bila među najznačajnijim

privrednim partne-rima SFRj. U indiju smo izvozili plastične mase, električne ma-

šine i opremu, hartiju i karton, a uvozili čaj, biber

i druge začine, proizvode od kože, svilu i tkanine. danas je ova sa-radnja u najmanju ruku skromna ili realno zanemarljiva. Naime,

najveći obim trgovinske razmene između Srbije i indije u poslednjoj deceniji zabeležen je 2011, kada je ukupna vrednost iznosila 168,4 miliona dolara (od toga, izvoz Srbije 7,7 miliona dolara, a uvoz iz indije 160,7 miliona dolara). jedino ulaganje pristiglo iz ove zemlje u

Srbiju od demokratskih promena do danas je dugo najavljivana investicija kompanije embassy Group u izgradnju informatič-ko-tehnološkog parka u inđiji. Ukupna vrednost ove investicije je oko 600 miliona evra, a čitav posao započet prošle godine biće završen tek za pet godina.

ZEMLJE AMERIČKOG KONTINENTAjoš lošije odnose Srbija ima

sa zemljama latinske ameri-ke poput argentine i Meksika. Prema poslednjim podacima, od ukupno 149 zemalja u koje Srbija izvozi, argentina je na 104.

Južne Koreje nema

na mapi privrednih

partnera naše zemlje

Sve analize pokazuju da će SAD, i pored turbulencija u ekonomiji, i u narednoj deceniji sačuvati svoje komparativne prednosti, čemu će pomagati dominantna američka valuta i jezik. Kina će nastaviti sa ekspanzijom u ekonomiji, a Rusija u ideologiji. Indija će sve uspešnije koristiti svoj potencijal rame uz rame s Brazilom, a Evropska unija, uz dominantan uticaj svojih vodećih članica, Nemačke, Francuske, V. Britanije, a uz podršku SAD, nastaviće grčevitu borbu da ojača i proširi organizaciju, stabilizuje političku i ekonomsku moć i očuva evro. Vojna premoć će i dalje biti od presudnog uticaja, a Amerika će i narednih godina biti najjača vojna sila na svetu. Rastuća vojna moć Rusije u kombinaciji sa ekonomijom u sferi gasa i energeneta omogućiće joj ograničeno širenje uticaja samo na neke zemlje istočne Evrope i Azije.Veliku, a možda i presudnu ulogu u ratnom hazarderstvu, i pored alternativnih izvora energije, i dalje će imati nafta.

Svet u narednoj deceniji

kao jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, indija je od sticanja nezavisnosti (1947) bila među najznačajnijim privrednim partnerima SfrJ

20 BIZLIFEbiznis i politika

mestu (0,01 odsto svog izvoza), a rekordni izvoz zabeležen je 2011. godine (488.000 dolara). iz ove zemlje u Srbiju nije stigla nijedna investicija, baš kao ni iz Meksika, niti iz Brazila, pete najveće zemlje na svetu i političkog i ekonomskog lidera latinske amerike.

Brazilska ekonomija je jedna od najbrže rastućih ekonomija na svetu. Po veličini BdP je trenutno osma, a po kupovnoj moći sedma. Stopa nezaposlenosti od svega pet odsto duplo je niža nego u evropskoj uniji i znatno manja nego u Sad (7,4 odsto) koje su i prošle godine bile prve na listi naj-jačih ekonomija sveta. Međutim, spoljnotrgovinska saradnja Srbije i Brazila je od 2008. godine sve manja i manja, a i tada je bila uku-pno 150 miliona dolara, od čega je deficit na strani Srbije bio čak 142 miliona dolara.

evo kako Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije,

objašnjava slabu saradnju sa pomenutim zemljama, kao i sa Rusijom i kinom sa kojima Srbija ima relativno razvijene odnose za razliku od južne koreje koje, na primer, uopšte nema na mapi privrednih partnera naše zemlje.

„Srbija trguje najviše sa susedima i sa većim zemljama članicama eU, kao što su Nemačka i italija. U suštini, Srbija nema baš šta da ponudi tim velikim i udaljenim privredama. Takođe, prednosti koje bi te zemlje imale ako bi ulagale u Srbiju su male, budući da je srpsko tržište malo, a ima mnogo drugih zemalja gde bi eventualno moglo da se ulaže kako bi se izvozilo na treća tržišta. Naravno, neke od tih zemalja imaju suficite u spoljnoj trgovini pa teže da taj novac ulažu u inostranstvo, ali rizik u Srbiji ne može da bude privlačan, tako da i to ograničava mogućnosti privred-

ne saradnje“, kaže naš sagovornik. U odnosu na saradnju sa

zemljama južne amerike, sa drža-vama Severne amerike Srbija ima neuporedivo bolje odnose. iz Sad je u Srbiju u poslednjoj deceniji stiglo nešto više od milijardu evra investicija, a američke kompanije u Srbiji zapošljavaju 8.000 ljudi. iako skromna, spoljnotrgovinska razmena konstantno raste, a samo u prvih šest meseci ove godine, izvoz iz Srbije u Sad je povećan čak tri puta, na 133 miliona dola-

ra, dok je uvoz ostao približno isti (159 miliona dolara).

Skoro je izvesno da će izvoz u drugoj polo-vini godine biti manji nego u prvoj polovini

godine, jer je 31. jula istekao status GSP Srbiji

(bescarinski izvoz za 4.650 proizvoda).

Primetno je da srpski političari sve više pažnje posvećuju i odno-sima sa kanadom, moguće i zbog toga što je nekoliko tamošnjih kompanija najavilo velika ulaganja u Srbiju do kraja ove godine. Trenutno, u Srbiji posluje oko 50 kanadskih kompanija, a od početka godine iz ove zemlje došlo je dva miliona dolara investicija.

Iz SAD je u Srbiju

stiglo više od milijardu

evra investicija

prednosti koje bi veLike UdaLJene ekOnOmiJe imaLe ULaGanJem u Srbiju su male, budući da je

srpsko tržište malo, a ima mnogo drugih zemalja gde bi eventualno moglo da se ulaže kako bi se

izvozilo na treća tržišta

odnosi sa kanadom

Primetno je da srpski političari sve više pažnje posvećuju i odnosima sa Kanadom, moguće i zbog toga što je nekoliko tamošnjih kompanija najavilo velika ulaganja u Srbiju do kraja ove godine.

21BIZLIFEbiznis i politika

PRIRODAN SARADNIK ZEMLJE EUSa zemljama eU, Srbija ima

najbolje odnose u poređenju sa svim ostalim članicama G 20, a posebno sa italijom, Nemačkom i Francuskom. italija je najveći investitor u Srbiju sa uložene dve milijarde evra, 400 kompanija koje prometuju oko dve milijarde evra godišnje i zapošljavaju čak 20.000 radnika. Nemačka je drugi po značaju evropski ulagač, odnosno, spoljnotrgovinski partner Srbije, dok ništa manje značajna nije saradnja sa Francuskom i Velikom Britanijom. Francuska ulaganja procenjuju se na nešto manje od milijardu evra, a britanska na oko 800 miliona evra. eU je od 2001. do

danas donirala blizu tri milijarde evra Srbiji, što je više nego što je naša zemlja zaradila od privatiza-cije (2,6 milijardi).

Od ovih izdvojenih zemalja, takoreći osnivača G 20 sa Starog

kontinenta, ubedljivo najlošije odnose Srbija ima sa Turskom. Tačnije, ona se uglavnom svodi na spoljnotrgovinsku razmenu koja konstantno raste od 2009. kada je potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini i 2011. godine dostiže rekordnih 588,4 miliona dolara.

Međutim, turske investicije u Srbiji su zanemarljive u odnosu na naj-bliže okruženje. Naime, Turska je u Srbiju investirala oko 100 miliona evra, a u Rumuniju i Bugarsku 9,5, odnosno 4,5 milijardi dolara.

Prema analizama Svetske banke i MMF, turska ekonomija je jedna od onih koje će obeležiti budućnost. U 2011. Turska je imala najbrži privredni rast (8,5 odsto) iza kine, a prošle godine šest odsto. ključni sektori pri-vrede su bankarstvo, turizam, poljoprivreda, građevinarstvo, elektronska, mašinska, automo-bilska industrija. Stopa nezaposle-nosti je 8,2 odsto.

kao ekonomije budućnosti me-đunarodni eksperti pored Turske vide nekoliko zemalja sa kojima Srbija ili nema nikakvu ili ima saradnju koja nije vredna pomena. Reč je o indoneziji, Nigeriji, Meksi-ku, Filipinima i iranu, Bangladešu, Poljskoj, Čileu, Ukrajini i kataru. ●

Prema podacima Svetske banke i MMF najveće svetske ekonomije 2012. bile su ekonomije: SAD, Kine, Japana, Indije, Nemačke, Rusije, Velike Britanije, Brazila, Francuske i Italije. Godinu dana ranije redosled najjačih ekonomija je bio isti s tim što su V. Britanija i Brazil zamenili mesta. Na jedanaestom mestu bila je ekonomija Meksika, a na dvanaestom Južne Koreje.

Vodeće ekonomije sveta

italija je najveći investitor u Srbiju. 400 kompanija koje prometuju oko dve milijarde evra godišnje zapošljavaju čak 20.000 radnika

turska ekonomija

Prema analizama Svetske banke i MMF, turska ekonomija je jedna od onih koje će obeležiti budućnost. U 2011. Turska je imala najbrži privredni rast (8,5 odsto) iza Kine, a prošle godine šest odsto.

22 BIZLIFEkorporativno

Godišnjica uspešne privatizacije

British American Tobacco je tokom proteklih deset godina uplatio 950 miliona evra u budžet Republike Srbije

kompanija British ame-rican Tobacco (BaT) obeležila je deset godina od uspešne privatizacije

duvanske industrije Vranje na svečanoj proslavi u svojoj fabrici u Vranju, kojoj je prisustvovao i ivica dačić, predsednik Vlade Republike Srbije. kompanija je

prisutna u Srbiji od 1996. godine, a privatizacijom duvanske indu-strije Vranje BaT je postao jedan od pionira stranih direktnih inve-sticija i najveći britanski investitor u Srbiji.

Pored premijera Srbije, cere-moniji su prisustvovali Thanos Trimis, generalni direktor British american Tobacco za Srbiju, Crnu Goru i Bugarsku, Rasmus Pagh, generalni direktor fabrike BaT Vranje a.d. i brojni relevantni predstavnici privrednog i javnog života Srbije.

„Srbija je pouzdana i sigurna destinacija za investitore, a jedan

od najboljih primera za to je i uspešna privatizacija duvanske in-dustrije Vranje pre deset godina“, istakao je ivica dačić, predsednik Vlade Republike Srbije, na sveča-noj ceremoniji. Premijer je dodao da će Vlada Srbije podržati strane investitore tako što će praviti uslove za regionalnu stabilnost i stvarati ekonomski sistem u kome će postojati stabilnost institucija. „Takođe, sve aktivnosti Vlade Republike Srbije u narednom periodu biće usmerene na to da obezbedimo što više direktnih in-vesticija, a kompanija British ame-rican Tobacco sigurno nam može

privatizacijom duvanske industrije vranje, Bat je postao

jedan od pionira stranih direktnih investicija i najveći britanski

investitor u Srbiji

kOrPOrativnO decenija poslovanja u srbiji

s leva na desno:

Thanos Trimisgeneralni direktor BaT

za Srbiju, crnu Goru i Bugarsku

Srđan Lazović direktor za korporativne i regulatorne poslove za

ceFTa region BaT South-east europe

Ivica Dačićpremijer Vlade Srbije

Rasmus Pagh generalni direktor

fabrike BaT Vranje

23BIZLIFEkorporativno

pomoći u tome da predstavimo Srbiju kao atraktivnu investicionu destinaciju. kao ozbiljan partner Vlade Srbije u protekloj deceniji, BaT predstavlja motor razvoja privrede, ne samo juga Srbije već i cele zemlje. Nadam se da će i druge vodeće svetske kompanije u drugim industrijama slediti primer BaT“, istakao je dačić.

Tržište Srbije je oduvek zau-zimalo veoma važan položaj u okviru naših poslovnih operacija u jugoistoč-noj evropi i upravo je to bio glavni razlog za kupovinu fabrike u Vranju pre deset godina, naveo je tom pri-likom Thanos Trimis, gene-ralni direktor BaT za Srbiju, Crnu Goru i Bugarsku. Tokom protekle decenije, BaT je u budžet Repu-blike Srbije uplatio 950 miliona evra, prvenstveno putem akciza i drugih poreza, a danas je jedan od vodećih poreskih obveznika u državi, sa prosečnim godišnjim

doprinosom srpskom budžetu od preko 100 miliona evra. Pored toga, BaT je jedan od pionira kor-porativne društvene odgovornosti u Srbiji, a tokom proteklih godina investirali su milion evra u druš-tveno odgovorne projekte.

„Okrenuti smo budućno-sti i očekujemo da će fa-

brika u Vranju jednog dana biti proizvodni centar ne samo za CeFTa region, već i za

mnoge zemlje evropske unije“, istakao je Trimis

ukazujući na dugoročne planove kompanije u Srbiji.

British american Tobacco je u Srbiji prisutan već 17 godina i od privatizacije 2003. godine kompa-nija je investirala više od 200 mi-liona evra, od čega je 115 miliona uloženo u kupovinu i moderniza-

ciju fabrike u Vranju. „To nas čini jednim od najznačajnijih stranih investitora i ujedno najvećim britanskim investitorom u zemlji. Želeo bih da čestitam celom BaT timu u Srbiji na vremenu i energiji koje su uložili tokom protekle de-cenije. Prvih deset godina u Srbiji je iza nas i unapred se radujemo narednoj, još uspešnijoj deceniji“, zaključio je Rasmus Pagh, general-ni direktor fabrike BaT Vranje. ●

„BAT predstavlja

motor razvoja privrede

ne samo juga Srbije već i cele zemlje“

- Ivica Dačić

„tokom proteklih godina, investirali smo milion evra u društveno odgovorne projekte“ – Thanos Trimis

Finansijska ulaganjaNa ime poreza i ostalih dažbina BAT je od svog dolaska do danas uplatio u budžet Srbije 950 miliona evra, dok je direktna investicija iznosila više od 200 miliona evra, od čega je 115 miliona investirano u kupovinu i modernizaciju same fabrike. Pored toga, u poslednjoj deceniji kompanija je uložila milion evra u društveno odgovorne projekte u Srbiji.

Premijer Dačić u obilasku BaT fabrike u Vranju Obraćanje premijera Dačića povodom jubileja BaT-a

24 BIZLIFEistraživanje

ISTRAŽIVANJE

Gradovi budućnostiDvadeset sedam gradova, koje je PwC analizirao, u 2012. godini je stvorilo ukupno osam odsto svetskog BDP-a, ali imaju samo 2,5 odsto svetskog stanovništva

kompanija Pricewater-houseCoopers (PwC) sa organizacijom Partner-stvo za New York City

po peti put je objavila rezultate istraživanja najznačajnijih svetskih gradova. analiziran je učinak i uticaj ovih gradova u 2012. na ekonomske i socijalne pokazatelje, ali i uticaj budućih ekonomskih tokova na ove gradove. Rezultati ostvareni 2012. i mogućnosti koje se mogu ostvariti 2025. su okvir za razmišljanje i delanje za 27 najznačajnijih svetskih gradova: Peking, Berlin, Buenos Ajres, Či-kago, Hongkong, Istanbul, Joha-nesburg, Kuala Lumpur, London, Los Anđeles, Madrid, Meksiko Siti, Milano, Moskva, Mumbaj, Njujork, Pariz, San Francisko,

Sao Paulo, Seul, Šangaj, Singapur, Stokholm, Sidnej, Tokio, Toronto.

ZAšTO BAš OVIH 27 GRADOVAkao centri finansija, trgovine i

kulture, ovi gradovi su i pokretači moderne svetske ekonomije, ali i stecište globalnih društvenih i kul-

turnih tokova. Šta je to što ovim gradovima pomaže da napreduju? kako bi u 2025. mogli da izgledaju njihova stopa zaposlenosti, obim proizvodnje i struktura stanovniš-tva? Pogled na sadašnju situaciju ovih gradova i smer u kome se

razvijaju će pomoći razumevanju urbanih problema koji mogu usko-ro predstojati (ili su već prisutni) i srpskom glavnom gradu i drugim velikim gradovima oko nas, kao i šta sve utiče na jedan veliki grad: zvaničnici i zakonodavci koji postavljaju temelje, kompanije koje investiraju za dobrobit grada (i svoj profit, svakako), kao i sta-novnici, bogati ili siromašni, koji grade život u gradskim naseljima.

šTA NAM STATISTIKA OTKRIVAGradovi koje smo analizirali

u 2012. su stvorili ukupno osam odsto svetskog BdP-a (bruto do-maćeg proizvoda), ali imaju samo 2,5 odsto svetskog stanovništva. do 2025. ukupan broj stanovnika ovih gradova će se povećati za 19 miliona, a stvoriće se 13,7 miliona dodatnih radnih mesta. Ukoliko se ispune projekcije UN i ostvari

skroman ekonomski napredak, ovi gradovi će stvarati 3,3 triliona USd dolara svetskog BdP-a.

Sa rastom ovih gradova nasta-viće se i proces simbioze između istoka i Zapada. Naime, gradovi u razvoju imaće ogroman porast

tekst: Veronika Tasić

Vušurovićmenadžer u pwc

Uspeh dolazi od volje i mogućnosti da se usklade želje i namere privrede, vlasti i društva

hongkong

London je u 2012. upadljivo napredovao i sada je globalno najprivlačniji grad. Njujork ostvaruje dobre rezultate u odnosu na ostale gradove i pokazuje snagu u različitim oblastima, ali ne prednjači ni u jednoj individualnoj kategoriji. Pariz je za četiri mesta bolji u 2012. u odnosu na prethodnu godinu, a u pogledu demografije i kvalitetu života zauzima prvo mesto. Pariz je odmah iza Londona po svojoj globalnoj

privlačnosti, što ukazuje da dugoročno investiranje u urbani centar pruža zaštitu od ekonomske nestabilnosti evrozone.

Peking i šangaj su među prvih pet po ekonomskoj snazi i globalnoj privlačnosti. Naredni koraci ova dva grada moraju obuhvatati uravnoteženi napredak po svim socijalnim i ekonomskim pokazateljima kako bi svoj sadašnji izuzetan rast pretvorili u stabilnu poziciju u samom vrhu svetskih finansijskih centara.

Najprivlačniji gradovi

london

25BIZLIFEistraživanje

broja stanovnika i radnih mesta, dok će razvijeni finansijski centri zadržati kupovnu moć, kao i visok nivo tražnje koji će podsticati rast. jedna strana će i dalje gurati drugu ka boljem sutra. istovremeno će svaki grad predstav-ljati zasebni ekonomski eko-sistem izgrađen oko međusobno povezanih ekonomskih i socijalnih snaga koje spaja veliki broj različitih radnih mesta. Ostvarivanje zdrave ravnoteže između ovih snaga je kamen teme-ljac urbane izdržljivosti.

Od američkog biologa i istraživača e. O. Wilsona pozajmljena je teza da zdravi rast grada i dugoroč-na održivost zavise od „pozitiv-nog jačanja mreže socijalnog i ekonomskog razvoja“. kada su činioci kvalitetnog života kao što su školstvo, zdravstvena zaštita, smeštaj i sigurnost u saglasnosti sa jakom infrastrukturom i uspešnim

kompanijama, postoje dobri uslovi da se put poploča optimizmom, ako ne i zlatom. loše vesti za gradove su iste kao i za nauku: „jedna od naj-težih stvari ponekad je pokretanje samog procesa“, te društveni razvoj ne možemo gledati odvojeno od ekonomskog. Pored toga, bez obzira na veličinu, bogatstvo, ili napredak

modernih gradova, fleksibilnost će postati ključna reč za projektante i regulatore u budućnosti.

Finansijske i poslovne usluge, pro-izvodnja, veleprodaja i maloprodaja

su osnova razvoja za mnoge gradove u 2012. Trećina

radnih mesta obuhva-ta poslove u sektoru finansijskih usluga i u proizvodnji. U Šangaju

je svaki treći zaposleni u proizvodnom sektoru, dok u

Milanu, Parizu, londonu, Pekin-gu, San Francisku i Stokolmu domi-niraju finansijske usluge. Veleprodaja i maloprodaja su odgovorne za svako peto radno mesto u hongkongu, kuala lumpuru, Moskvi, Mumbaju, Meksiko Sitiju i istanbulu. Svakako, gradovi u razvoju će prestati da se oslanjaju na proizvodne delatnosti te će biti neophodno da diversifikuju svoj profil radne snage i poslova.

istorija pokazuje sposobnost gradova da se stvore iz temelja, kao

što mnogi gradovi u razvoju upravo rade, ili da se izgrade na svojim ostacima, kao što je bio slučaj sa mnogim razvijenim gradovima posle rata. Uspeh dolazi od kolektivne vo-lje i mogućnosti da se usklade želje i namere privrede, vlasti i društva. Gde postoji zajednička dobra volja, postoji i put napred.●

Gradovi koje smo

analizirali u 2012. godini stvorili su

osam odsto svetskog

BDP-a

Kriterijumi po kojima su gradovi posmatrani1 // Intelektualni kapitalDonosi inovacije koje su pokretač socijalnog i ekonomskog razvoja gradova.

2 // Tehnološka spremnostza izazove koji su pred gradovima.

3 // Prevoz i infrastrukturaimaju ogromnu ulogu u povezivanju ljudi i utiču na iskustvo života u gradovima.

4 // Zdravlje, bezbednost i sigurnostsu možda i jedan od najvećih izazova za svaku gradsku upravu.

5 // Održivost i životna okolinasu pod uticajem globalnih fenomena, ali i efikasnosti i odlučnosti gradske uprave.

6 // Ekonomska snagagradova, ne samo na njihovoj teritoriji već i nacionalno, regionalno i globalno.

7 // Lakoća poslovanjase povezuje sa gostoprimljivim i odgovornim poslovnim okruženjem.

8 // Niski troškovi životakako stranih poslovnih ljudi, tako i domaćeg stanovništva, oduvek su posmatrani kao prednost.

9 // Demografska struktura i kvalitet životaprivlače kako nove stanovnike, tako i investitore.

10 // Globalna privlačnostmeri povezanost i dominaciju gradova u socijalnom, ekonomskom i kulturnom domenu.

Bez obzira na veličinu, bogatstvo, ili napredak modernih gradova,

fleksibilnost će postati ključna reč za projektante i regulatore u budućnosti

moscow new york

reciklažaNova industrijska grana

s p e c i j a l n o i Z d a n j e

28 BIZLIFEintervju

INTERVJU

Perspektivna industrijska grana

„u sadašnjim uslovi-ma kapaciteti za reciklažu u Srbiji se povećavaju i pro-

cenjuje se da se reciklira od deset do 15 odsto otpada. Od 2003. do danas, zabeležen je nagli rast broja preduzeća koja se bave reciklažom otpada. Strategijom upravljanja

otpadom, u okviru dugoročnih ciljeva koje RS treba da ispuni, zacrtan je cilj da je u periodu od 2015. do 2019. neophodno postići stopu iskorišćenja i reciklaže ambalažnog otpada: staklo, papir, karton, metal i plastika, na 25 odsto od njegove količine”, kaže u intervjuu za BiZlife dejan

Novaković, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

U evropi se, prema njegovim rečima, prosečno reciklira tri puta više otpada nego u Srbiji. U ekonomski razvijenim zemljama u evropi i svetu, procenat reciklaže je i veći od 80 odsto (japan).

„Potencijali u Srbiji su svakako prepoznatljivi i veoma značajni, kako u količini otpada, koji se stvara na teritoriji RS, tako i u infrastrukturnim kapacitetima koje poseduju postojeći i budući

DEjAN NOvAKOvIć, državni sekretar, ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine

tekst:Tatjana Ostojić

foto:Marko Rupena

U periodu od novembra 2009. do danas ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine je izdalo

1.278 dozvola za upravljanje otpadom, od kojih su oko 20 odsto integralne dozvole izdate reciklerima

Broj izdatih dozvola, oko 2.000, potvrđuje činjenicu da je u RS uspostavljen sistem reciklaže otpada uz formiranje jake sakupljačke mreže, koja predstavlja bitan element u uspostavljanju i unapređenju sistema upravljanja otpadom

29BIZLIFEintervju

operateri koji upravljaju otpadom, odnosno, koji se bave reciklažom otpada. U periodu od novembra 2009. do danas ministarstvo nad-ležno za poslove zaštite životne sredine je izdalo 1.278 dozvola za upravljanje otpadom, od kojih su oko 20 odsto integralne dozvole izdate reciklerima, dok ostatak predstavljaju dozvole za sakuplja-nje i transport opasnog i neopa-snog otpada na teritoriji RS. Uz ovaj broj svakako bi trebalo dodati i značajan broj izdatih rešenja o izmenama i dopunama postojećih dozvola, u skladu sa zahtevima operatera, njihovom reorgani-zacijom poslovanja, povećanim kapacitetima i slično.”

● Gde su potencijali reciklaž-ne industrije i kako ocenjujete trenutno stanje u industriji čiji se predstavnici žale na maćehinski odnos države prema čitavom sektoru? - Broj izdatih dozvola potvrđuje činjenicu da je u RS uspostavljen sistem reciklaže otpa-da uz formiranje jake sakupljačke mreže, koja predstavlja bitan element u uspostavljanju i unapređe-nju sistema upravljanja otpadom. Procena je da je na teritoriji RS, od 2009. do danas, izdato oko 2.000 dozvola. izdate dozvole predstav-ljanju samo prvi korak u stvaranju celovitog sistema u zaštiti životne sredine.

druga faza je sertifikacija, do-bijanje svih ekoloških standarda,

kako bismo mogli da garantujemo usluge industriji i podignemo ih na viši nivo. U proteklom periodu, izdavanjem dozvola i subvenci-ja, država je ozbiljno podstakla

zelenu i reciklažnu industriju, te omogućila jedna-

ke šanse svima. ali licenca, odnosno sam papir nije dovoljan. Za upravljanje otpadom

neophodne su investici-je u tehnologiju, kvalite-

tan menadžment i integrisani sistem kontrole i praćenja tokova otpada. država mora da proveri koliko kompanija koje su dobile dozvolu sada postoji, koliko ih je aktivno, na koji način posluju i šta bi trebalo menjati...

kroz izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom, koji se sada nalazi u proceduri, traži se

rešenje za novi okvir u toj oblasti, za njegovu ekološku i energet-sku upotrebu, a sve u skladu sa zakonodavstvom eU, koje je potrebno u potpunosti uklopiti u domaće zakonodavstvo. U skladu sa primerima dobre prakse u drugim zemljama eU, potrebno je revidirati procedure za izdavanje dozvola, jer je nekontrolisani tok otpada - podsticaj za kriminal.

Zato je potreban nadzor, kako poreske policije tako i ekološke inspekcije. Ministarstvo ener-getike, razvoja i zaštite životne sredine ulaže ogroman napor da, kroz izmene i dopune postojeće zakonske regulative, doprinese stvaranju uslova i osnova za zna-čajno unapređenje sistema uprav-ljanja otpadom, što će svakako doprineti zaštiti životne sredine, uz preduslov da se prihvate

Izdate dozvole

predstavljanju prvi korak

u stvaranju sistema u zaštiti životne

sredine

uspostavljen

sistem

Broj izdatih dozvola potvrđuje činjenicu da je u RS uspostavljen sistem reciklaže otpada uz formiranje jake sakupljačke mreže, koja predstavlja bitan element u uspostavljanju i unapređenju sistema upravljanja otpadom.

Kada govorimo o uspostavljanju i unapređenju sistema finansiranja u oblasti zaštite životne sredine, ali i upravljanja otpadom, prioritet Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine je, svakako, obezbeđivanje uslova za redovno punjenje budžeta. Ministarstvo energetike, razvoja

i zaštite životne sredine, rešenje punjenja budžeta vidi u osiguravanju naplate eko-taksa i formiranju budžetskog fonda za zaštitu životne sredine. Takse se moraju naplaćivati redovno i u punom iznosu, a predloženi model je da svi uvoznici proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, plaćaju taksu prilikom carinjenja navedene robe, a da svi proizvođači navedenih proizvoda plaćaju takse prilikom stavljanja istih na tržište Republike Srbije. Ukoliko Vlada prihvati predlog o formiranju bužetskog fonda, isti bi počeo da funkcioniše od 1. januara 2014. i kao takav će omogućiti realnije realizovanje projekata, s tim što će se u svakom trenutku znati koliko finansijskih sredstava u njemu ima.

Budžetski fond za zaštitu životne sredine

→ više informacija na www.BIZLIFE.RS

30 BIZLIFEintervju

međunarodni standardi i procesi sertifikacije u ovoj oblasti. To je, uostalom, i naša obaveza prema eU. Nakon 2020, sav otpad koji nastaje na našoj teritoriji moramo da zbrinemo.

Neće više biti prekograničnog kretanja otpada. Srbija nema

postrojenje za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada, što predstavlja problem vezan za ko-načno zbrinjavanje industrijskog neorganskog opasnog otpada. Mađarska ima oko 50 takvih po-strojenja, a mi još nismo odredili ni lokaciju, jer mnogi interesni lo-biji rade protiv toga. a, upravo je

suprotno. jedno takvo postrojenje bi, na ekološki način, uz primenu najsavremenije tehnologije, moglo zbrinuti neke vrste medicinskog otpada: boje, lakove, ulja, otpad iz procesa proizvodnje, dakle, sve ono što već zagađuje našu okolinu. izgradnja ovog postrojenja bi

koštala od 20 do 30 miliona evra, a država bi sredstva mogla da na-bavi kroz javno-privatno partner-stvo. Uostalom, prvenstveno zbog nas samih moramo da brinemo o zdravoj životnoj sredini. U tom sklopu, morali bismo da rešimo i pitanje industrijskog otpada iz preduzeća koja više ne rade, a

taj otpad predstavlja značajan rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Takođe, Srbija je jedna od retkih država koja nema deponiju industrijskog otpada, a što je nedopustivo.

● Često se govori o reciklaži kao perspektivnoj grani koja bi u relativno kratkom roku mogla da uposli 10.000 ljudi. - U Srbiji je u maju mesecu 2009. godine stupila na snagu nova zakonska regulativa u oblasti upravljanja otpadom, pre svega Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu. Tokom 2009. i 2010, usvojeni su brojni podzakonski akti koji proizlaze iz navedena dva krovna zakona, a usvojena je i Strategija upravljanja otpadom za period od 2010. do 2019. Na taj način su obezbeđeni osnovni zakonodavni i strateški preduslovi za uspostavljanje i unapređenje sistema upravljanja otpadom. Usa-glašavanje zakonske regulative sa propisima eU je proces koji stalno traje. Predstoji usaglašavanje Zakona o upravljanju otpadom, u potpunosti, sa novom direkti-vom eU o otpadu, kao i ostalih propisa koji proističu iz navedene direktive.

ako uzmemo u obzir da svaki operater koji je pribavio dozvolu, u proseku zapošljava od četiri do pet osoba, u odnosu na ukupan broj izdatih dozvola u prethod-nom periodu, može se reći da su obezbeđeni uslovi za rad i zapošljavanje za preko 8.000 ljudi, a verovatno i više, uzevši u obzir da oni koji se bave samom reciklažom zapošljavaju daleko veći broj ljudi, a što je jedan od veoma vidljivih i važnih rezultata uspostavljanja sistema upravljanja otpadom.

kategorizacija preduzeća će uslediti tek nakon prethodne revi-zije svih dozvola koje su izdali or-gani nadležni za izdavanje dozvola od 2009. do danas. Ona je neizbež-na zbog činjenice da svi recikleri

morali bismo da rešimo i pitanje industrijskog otpada iz preduzeća koja više ne rade, a taj otpad predstavlja

značajan rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine intenzivno radi na obradi predmeta, po zahtevu podnosioca zahteva - reciklera, za dodelu naknada. Prema podacima kojima raspolažemo za 2013, izdata su 183 rešenja za naplatu naknada od zagađivanja životne sredine. Ukoliko se primene mehanizmi koje predlaže Ministarstvo, biće uspostavljena nova i realnija politika isplate nadoknada.

Redovna isplata naknada

31BIZLIFEintervju

nemaju isti tehnološki postupak tretmana posebnih tokova otpada, nemaju iste kapacitete postrojenja za tretman odnosno reciklažu ot-pada, pa samim tim, svaki od njih, za svaki tok otpada, nema isti nivo prerade otpada, odnosno recikla-že. Mnogi od operatera obavljaju samo dve delatnosti, na primer sakupljanje i transport otpada, i takvi su najbrojniji. Neki od ope-ratera obavljaju samo skladištenje otpada, a manji broj preduzeća, u odnosu na sve prethodne, obavlja poslove upravljanja otpadom koji se odnose na tretman otpada, odnosno na reciklažu.

U skladu sa navedenim, nameće se i činjenica da, ukoliko Mini-starstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, odnosno Vlada RS, shodno izmenama i dopunama postojeće zakonske regulative, planira da opredelili podsticajna sredstva za rad svih subjekata ovog sistema, potrebno je propisa-ti iznose naknada za svaku od navedenih delatnosti. kako svi operateri nemaju isti tehnološki postupak tretmana, odnosno reciklaže posebnih tokova otpada, kategorizacija svakog od njih bi značajno umanjila dilemu da li su i kolika finansijska sredstva potrebna svakome od njih. Pribavljena finansijska sredstva, odnosno naknade za obavljanje delatnosti u oblasti upravljanja otpadom, operateri će morati da koriste namenski, u cilju unap-ređenja navedene delatnosti, te će morati Ministarstvu dostaviti dokaz o tome, a sve u skladu sa budućim izmenama u zakonskoj regulativi. Sama ta činjenica znat-no će smanjiti nivo zloupotreba u ovoj oblasti.

Buduća uredba o visini, kriteri-jumima, uslovima i načinu dodela podsticajnih sredstava, koju će usvojiti Vlada RS, sadržaće odred-be kojima će se jasno definisati i propisati neophodni ekonomski

instrumenti koji su osnov za unapređenje postojećeg sistema u oblasti upravljanja otpadom.

kada govorimo o upravlja-nju ambalažom i ambalažnim otpadom, propisani su nacionalni ciljevi koji se odnose na ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalaž-nog otpada za period za koji se plan donosi, ali su dati kao opšti i specifični ciljevi za reciklažu ambalažnog otpada.

● Zaštita životne sredine i reciklaža su značajan uslov pri-bližavanja Srbije Evropskoj uniji, ali se o tome malo govori, a još manje zna. - U procesu pridruživanja Srbije

eU neophodno je pre svega obezbediti uslove za

uspešno sprovođenje politike zaštite životne sredine, a samim tim i politike upravljanja

otpadom, a sve u cilju obezbeđenja uslova za

održivi razvoj Srbije. Prevashodni osnov za uspešno

vođenje politike u oblasti zaštite životne sredine i upravljanja otpadom je stvaranje uslova za sveobuhvatnu realizaciju inter-sektorske saradnje, koja je u ovom trenutku i više nego odlična, dok

je Vlada RS u potpunosti usmere-na ka unapređenju sveobuhvatnog sistema zaštite životne sredine. Sva resorna ministarstva moraju

da ulože napor za nastavak ko-ordinacije u radu, ispunjavanjem svih zadataka iz svoje nadležnosti, propisanih Zakonom o ministar-stvima.

Činjenica je da 30 odsto od svih propisa koje RS mora da donese u procesu pridruživanja predstavlja-ju propisi iz oblasti zaštite životne sredine.

do sada, od 2009. usvojeno je oko 150 propisa iz oblasti zaštite životne sredine, a više od 50 propisa je iz oblasti upravljanja otpadom. Nastavak harmonizacije procesa je naš osnovni zadatak koji, pre svega, podrazumeva usaglašavanje sa propisima eU. U narednom periodu, do 2015, očekuje se potpuna harmonizacija propisa i transpozicija direktiva eU u domaće zakonodavstvo. ●

činjenica je da 30 odsto od svih propisa koje rS mora da donese u procesu pridruživanja predstavljaju propisi iz oblasti zaštite životne sredine.

Srbija je jedna od

retkih država koja nema deponiju

industrijskog otpada

obezbeđeniuslovi

Svaki operater koji je pribavio dozvolu, u proseku zapošljava od četiri do pet osoba, u odnosu na ukupan broj izdatih dozvola u prethodnom periodu, može se reći da su obezbeđeni uslovi za rad i zapošljavanje za preko 8.000 ljudi.

32 BIZLIFEconferences&events

Država reciklira reciklažu

„industrija je na samrti, pa se, umesto novih postrojenja, može očekivati svečano zatvaranje fabrika“, istakla je ana Petrović Vukićević, predsednik

Udruženja reciklera Srbije, na samom početku okruglog stola ’Reciklaža - nova industrij-ska grana’, koji je organizovao BiZlife.

da je stanje loše, tokom okruglog stola potvrđivao je i dejan Novako-vić, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, ali je istovremeno najavio i krupne promene. „Novine su minimalne u odnosu na ono što očekujemo. kao država omogućavamo novu granu koja praktično nije razvijena u Srbiji“, ocenio je Novaković. Ponovo

će biti oformljen Fond za zaštitu životne sre-dine i to kao budžetski, što olakšava kontrolu priliva i potrošnje sredstava. Fond će zaživeti početkom 2014, a biće drastično pooštren rad republičkih inspektora u procesu pre dodele sredstava iz fonda.

Takođe, slede i izmene Zakona o upravljanju otpadom, kojim će se uvesti kategorizacija firmi koje se bave reciklažom, što će smanjiti korup-ciju i postaviti jasna pravila o tome ko može da bude operater čitavog sistema. Predviđaju se i novi oblici saradnje u okviru privrednih dru-štava, kao što su privatno-javna partnerstva. Novaković je najavio i skrining ove oblasti u procesu pristupanja Srbije evropskoj uniji, koji se očekuje u junu 2014, a za koji su već sada sa naše strane angažovani stručnjaci.

konstatujući da se u sektoru životne sredine kod nas dešavaju periodične velike promene, Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, zapitao se da li je takvo stanje

posledica otpora promenama ili namera? Za poslove reciklaže izdato je gotovo

2.500 dozvola, a pitanje je da li su sve one validne. Najavljena kate-gorizacija će i tu uvesti red, pa će se broj dozvola smanjiti bar za 50

odsto, a za nove investicije će se tra-žiti i bankarske garancije, ističe državni

sekretar.Mitrović se založio i za što brže uključivanje

u sistem individualnih sakupljača, jer u Srbiji

Za loše stanje u industriji prerade otpada kriv je niz faktora, a iza većine njih na neki način stoji država. Samovolja inspektora, zanemarivanje potreba industrije, neplaćanje nadoknada samo su neki od njih. Sve to bi već od početka sledeće godine trebalo da se promeni - nabolje

tekst:Rade Repija

foto:Marko Rupena

Kao država omogućavamo novu granu koja

nije razvijena

u Srbiji

BiZLife COnferenCeS&eventS

1 // Dejan Novakovićdržavni sekretar, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine

Kao država omogućavamo novu granu koja praktično nije razvijena u Srbiji.

3 // Ana Petrović vukićevićpredsednik Udruženja reciklera Srbije

Nema govora o dostizanju standarda EU u ovoj industriji. Treba hitno postaviti nove ljude u Ministarstvu i povećati procenat naplate

naknada, koji sada iznosi 20 odsto.`

4 // jovica Božićvlasnik kompanije Božić i sinovi

Reciklaža u Srbiji može da ostvari rast od 100 odsto, jer

mi sada krećemo od nule.

2 // Radmila Šerovićv. d. načelnika Odeljenja za upravljanje otpadom, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine

Prednost pre otvaranja novih kapaciteta za preradu treba dati iskorišćenju postojećih.

Izjave učesnika

BIZLIFExxx 33

postoji milijardu evra vredno tržište sekundarnih sirovina, a procenjuje se da u sivoj zoni postoji još 500 miliona evra. Plan države je da individualnim sakupljačima predloži udruživanje i da sva plaćanja idu preko računa, što će povećati i prihode budžeta.

Uvođenje sistema u ovu oblast trebalo bi da prati i poboljšanje korišćenja iT tehnologija, kao i uvođenje ekološke berze za trgovinu sekundarnim sirovinama. kako 90 odsto otpada prave komu-nalna preduzeća, Mitrović je istakao neophodnost

pojednostavljivanja prodaje otpada, a reciklažna industrija trebalo bi da prati potencijalnu privati-zaciju javnih komunalnih preduzeća. Založio se i za bolju kontrolu naplate ekološke takse jer je

„U Srbiji postoji milijardu evra vredno tržište sekundarnih sirovina, a procenjuje se da u

sivoj zoni postoji još 500 miliona evra.”Siniša mitrović

„Umesto novih postrojenja, može se očekivati svečano zatvaranje fabrika.”

ana petrović Vukićević

u Srbiji postoji milijardu evra vredno tržište sekundarnih sirovina, a procenjuje se da u sivoj zoni postoji još 500 miliona evra

34 BIZLIFEconferences&events

prošle godine uvezeno 4.400 tona bele tehnike, za koju ekološka taksa vredi 16 miliona evra. Taksa će se, po rečima Novakovića, od sada pla-ćati na carini za uvoznike, odnosno po fakturi za prodavce, a u planu je uvođenje jedinstvenog informacionog sistema, koji bi povezao sve državne organe, od carine preko ministarstva, inspekcije i agencije za reciklažu.

Ni dosadašnji zakoni nisu bili loši, ali se po mišljenju Branislava Pejovića, direktora Centra za raciklažu, nisu primenjivali - nije postojao sistem praćenja otpada, pa se tako mogu naći i gomile starih frižidera u luci Beograd gde se prodaju kao staro gvož-đe. Sa većom preradom otpada i takse bi, po njemu, mogle biti niže.

Ni u Grčkoj stanje u oblasti reciklaže nije sjajno, mada se uz pomoć eU dosta popravilo, ističe Geo-rios Papadakis, direktor firme inos-Balkan. Ukoli-ko bi same kompanije imale veći uticaj, mogao bi se izbeći primer Makedonije koja je zbog proble-ma ugasila ovu delatnost, smatra Papadakis.

konstatujući da će, ukoliko se ništa ne pro-meni, maksimalno izdržati mesec dana, Vujadin

Šćekić, direktor kompanije jugo impex, pred-ložio je uvođenje zakona o imovini kako bi se sprečile krađe sekundarnih sirovina iz firmi.

jasmina Milutinović, članica menadžmen-ta Farmakom koncerna, smatra da se mora dozvoliti uvoz opasnog otpada kako bi se upo-slili postojeći kapaciteti. „Fabrika za preradu

akumulatora Zajača ima kapacitet od 35.000 tona na godišnjem nivou, a Srbija pro-

izvede 20.000 tona.“ Ogorčenje zbog lošeg stanja u

reciklaži i maćehinskog odnosa države najmanje je krio jovica Božić,

vlasnik kompanije Božić i sinovi. Po njegovom mišljenju, reciklaža ne

napreduje zbog državne administracije i nedostatka kompetentnih ljudi u resornom mi-nistarstvu. loš primer rada pokazuje i činjenica da je kompanija dobila dozvolu za izvoz pepela, koja je posle pet dana ukinuta. inače, vrednost pepela u Srbiji procenjuje se na oko 3,5 milijardi evra, a prerađuje se svega pet odsto, naspram 90 odsto u eU, ili 45 odsto u Sad, a većom prera-dom pepela Srbija bi mogla da smanji vrednost izgradnje auto-puteva i za 30 odsto. „Reciklaža u Srbiji može da ostvari rast od 100 odsto, jer mi sada krećemo od nule“, smatra Božić.

Odgovarajući na ove primedbe, Novaković je istakao da su ljudi koji su dovedeni u mini-starstvo poznati reciklerima, poput Radmile Šerović, novopostavljene načelnice za uprav-ljanje otpadom pri Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, o kojoj je većina reciklera iznela pozitivno mišljenje. Ona je predstavnike prerađivačke industrije uputila da svoje predloge daju napismeno, a mišljenja je da prednost treba dati postojećim firmama, pre otvaranja novih kapaciteta.

Boško Palkovljević iz kompanije eco Re-cycling ponovio je pitanje koje interesuje sve reciklere - kada će biti raspisani novi konkursi i kada će dobiti novac koji im pripada, na šta je državni sekretar ponovio uveravanja da će u oktobru inspektori biti na terenu, a za novac se čekaju ministarstva privrede i finansija. ●

neophodno Je pojednostavljivanje prodaje otpada, a reciklažna industrija bi

trebalo da prati potencijalnu privatizaciju javnih komunalnih preduzeća

Dosadašnji zakoni nisu

bili loši, ali se nisu

primenjivali

5 // Siniša Mitrovićsavetnik predsednika Privredne komore Srbije

Srbija može biti centar reciklaže za ceo region koji bi uključio Makedoniju, Crnu Goru i BiH.

6 // vujadin Šćekićdirektor kompanije Jugo Impex

Ako se sve najavljeno ostvari, firma ima gotovo završene dve investicije koje će zaposliti 200 ljudi.

7 // jasmina Milutinovićmenadžment članica, Koncern FARMAKOM MB

Mora se dozvoliti uvoz opasnog otpada u Srbiju kako bi postojeći kapaciteti prerade bili iskorišćeni.

35BIZLIFEkorporativni intervju

korporativni intervju IOSIF vANGELATOS, direktor kompanije inos-balkan

Reciklaža na ’zdravim nogama’„Država bi trebalo da osmisli i sprovede odgovarajući pravni okvir koji će podsticati na reciklažu”

procene su da Srbija re-ciklira deset puta manje od zemalja evropske unije. kako bi se dostigli

standardi eU neophodna je ko-hezija učešća građana u reciklaži i dugoročno planiranje države, smatra iosif Vangelatos, direktor kompanije inos-Balkan koja već šest decenija uspešno posluje u ovoj industrijskoj oblasti i jedna je od pet najvećih kompanija u Srbiji kada je u pitanju reci-klaža metala.

„izgradnja ekološke svesti zahteva vreme i trud, a u većini slučajeva snažno je povezana sa životnim standardom. kako se resursi sirovina smanjuju, a potreba za uštedom energije dolazi u prvi plan, obrazovanje treba da istakne održivost kao ključnu reč za pros-peritetnu budućnost“, objašnjava Vangelatos u intervjuu za BiZlife i ističe da je edukaciju građana neophodno započeti još u ranim fazama obrazovanja. „Takođe, građani bi trebalo da postanu deo reciklažnog lanca, direktno ili indirektno, kroz pozitivne efekte razvoja lokalne industrije, jer re-ciklaža podrazumeva i finansijsku vrednost.”

● Koje mere bi trebalo da preduz-me država kako bismo dostigli standarde EU?- Trebalo bi da osmisli i sprovede odgovarajući pravni okvir koji će podsticati na reciklažu i da usta-

novi odgovarajuće tehničke stan-darde za njeno obavljanje. društvo proizvodi otpad koji bi trebalo da bude klasifikovan i tretiran u različitim tokovima. Neophodne su posebne tehničke specifikacije za reciklažu plastike, vozila van upotrebe, infektivnog i opasnog otpada, ili elektronske i električne opreme. Moramo imati na umu da

standardi evropske unije imaju kako kvantitativ-

nu, tako i kvalitativnu dimenziju.

● šta za vas konkret-no znače najavljene iz-

mene zakonske regulative?- izgleda da se zakonodavstvo Srbije usaglašava sa praksom eU, a odluka o ukidanju PdV stvara jasno poslovno okruženje. Najav-ljene izmene zakona i njegovo beskompromisno sprovođenje postepeno će izgraditi zdravu konkurenciju i omogućiti reciklaž-nom tržištu da posluje u skladu sa pravilima slobodne trgovine.

● Gde vidite šansu reciklažne industrije u Srbiji?- Na putu Srbije ka evropskoj uniji

reciklaža može biti jedan od nje-nih motora. Podrška lokalnoj indu-striji u vidu sirovina, kao i snažna izvozna orijentisanost, samo su neke od mogućih finansijskih koristi koje bi srpska ekonomija mogla da ima. lokacija Srbije, kao i dobra železnička mreža i sistem

rečnog transporta, uz neophodne investicije, mogu da obezbede adekvatnu infrastrukturu za razvoj reciklažnih kompanija. Uko-liko država nastavi da obezbeđuje ujednačen tržišni prostor za sve učesnike, reciklažnu industriju očekuju značajne investicije. ●

Najbolji izvoznikInos-Balkan proglašen je za najboljeg izvoznika regiona Kolubare u 2012. Za postizanje uspeha ne postoji velika tajna, navodi Vangelatos.

„Vodimo se strogim korporativnim vrednostima i etikom. Izlazimo u susret potrebama klijenata i nastojimo da im ponudimo visokokvalitetne usluge”, ističe dorektor Inos-Balkana i navodi

da su nedavno dobili i sertifikat Asocijacije tehničke kontrole (TUV) Hesena u skladu sa ISO 9001, ISO 14001 i OHSAS 18001 standardima kvaliteta, zaštite životne sredine i bezbednosti.

„Zaposlene smatramo najvrednijim resursom, volimo ono što radimo, a nagrade nam ukazuju na to da se nalazimo na pravom putu i podstiču nas da nastavimo dalje“, zaključuje Vangelatos.

Na putu Srbije

ka Evropskoj uniji

reciklaža može biti jedan od

njenih motora

Obrazovanje treba da istakne održivost kao ključnu reč za prosperitetnu budućnost

tekst: Ivana Mihajlović

36 BIZLIFEkorporativni intervju

Standardima do industrije budućnosti

“Reciklaža i te kako ima svoju perspektivu i ekonomsku opravdanost, zakonodavci su ti koji imaju ključnu ulogu za njenu budućnost, jer će ekonomski subjekti uvek naći sredstva ukoliko imaju profit“

skromnim počecima i velikim trudom tokom desetak godina, koliko Centar za reciklažu

aktivno učestvuje u ovoj industriji, razvili su se u veliku kompaniju koja danas pokriva celu Srbiju - od Subotice na severu do Vranja na jugu i od loznice na zapadu do Bora i Zaječara na istoku.

Uvek su pokušavali da postave standarde u Srbiji kada je recikla-ža u pitanju. „Među prvima smo napravili pravilnike o zaštiti na radu i zaštiti životne sredine i mi-slim da smo jedina kompanija koja ima sva tri sertifikata koja jedno preduzeće u ovom domenu može da poseduje“, naglašava Branislav Pejović, generalni direktor Centra

za reciklažu, koji u intervjuu za BiZlife govori o potencijalima, ali i o teškoćama sa kojima se susreće reciklažna industrija.

● Koliko je sakupljanje i razvrsta-vanje otpada ekološko, a koliko ekonomsko pitanje?- ekološko je u mnogo manjoj meri jer danas imamo mnogo fir-

mi koje se bave ovom delatnošću, a koje ne ispunjavaju osnovne uslove neophodne za obavljanje posla onako kako se to radi svuda u svetu. U saradnji sa Privrednom komorom pokušavamo da utičemo na pravilnike i Ministarstvo za zaštitu životne sredine ne bismo li doveli te standarde do prihvat-ljivih. Tu govorimo o nekom

minimumu uslova iako bi nama, kao velikoj firmi, odgovaralo da ti uslovi budu što čvršći i rigorozniji kako bi druge firme teško mogle da ih dostignu.

Male firme nemaju kapacitete da se posebno bave samostalnom zaštitom na radu ili zaštitom životne sredine, kako je to predvi-đeno zakonom, ali mogu da anga-

U Srbiji poseban problem predstavlja nedostatak tačnih podataka o broju starih vozila van upotrebe, a ovaj se problem još uvek ne rešava, ističe Branislav Pejović.

„MUP ima tačan broj registrovanih vozila, po gruboj proceni to je oko dva i po miliona. Ako bi neko zatražio od osiguravajućih društava podatak koliko je njih u ovoj godini osigurano, video bi da postoji razlika od bar 600.000-700.000 automobila koji se vode kao registrovani u MUP-u. Ako se izuzme jedan mali broj oldtajmera ili ljudi koji iz nekih razloga nisu želeli da produže registraciju, shvatićete da je barem pet-šest stotina hiljada automobila završilo u nelegalnim tokovima. To je ono protiv čega se mi borimo, i pokušavamo da vlastima otvorimo prostor ne bi li što pre te zakone doneli i uneli red u ceo sistem“, objašnjava direktor Centra za reciklažu.

Gde završe stara vozila?

korporativni intervju BRANISLAv PEjOvIć, generalni direktor kompanije centar za reciklažu

„mislim da smo jedina kompanija koja ima sva tri sertifikata koja jedno preduzeće u ovom domenu može da poseduje“

tekst: Gorica Bilal

foto:Vladislav Mitić


žuju druge firme koje će to raditi za njih o zajedničkom trošku. Sve je to predviđeno zakonom, i po mom mišljenju najveći problem je to što imamo zakonsku regu-lativu i pravilnike koji su dobri, ali ne postoji instrument kojim zakonodavac primorava građane da ih poštuju.

Naročito bih skrenuo pažnju na sekundarne sirovine koje imaju poseban tretman, kao što je opasni otpad koji može ozbilj-no da naruši životnu sredinu. imamo situaciju da je mnogo tog otpada sakupljeno, ali nije doneto na otpade koji za to imaju dozvo-lu, već na one manje koji nemaju minimum uslova za bavljenje tom delatnošću.

● Da li se reciklaža u Srbiji može posmatrati kao industrijska grana u usponu?- Reciklaža u Srbiji jeste grana u usponu i bila bi još više ukoliko bi uslovi bili precizniji, i ukoliko bi ih se svi pridržavali - na taj način bismo uspeli da je uvedemo u određene tokove i red. Centar za reciklažu je aktivni učesnik u indu-striji od 2004. godine, kada smo počeli kao malo stovarište, a uspeli smo da dođemo do jednog velikog centra koji je raspore-đen u 25 gradova sa ukupno 400 zaposlenih. Sarađujemo sa železa-rama u Srbiji koje i te kako koriste sirovine koje pravimo od onog što naizgled nije korisno. Reciklaža ima svoju perspektivu i ekonom-sku opravdanost, zakonodavci su ti koji imaju ključnu ulogu za njenu budućnost jer će ekonomski subjekti uvek naći sredstva ukoli-ko imaju profit.

● Sa kojim još poteškoćama se susrećete?- Naš najveći problem su ilegalni otpadi. ljudi koji nemaju posao a od nečega, naravno, moraju da žive, vrlo često se odlučuju na prikupljanje otpada. Zakono-

davac je na neki način prešao preko toga u nemogućnosti da im obezbedi posao i to je ono što re-ciklerima stvara velike probleme. Sad ih već ima veoma mnogo, kao i manjih neregistrovanih firmi, a oni su nam praktično najveća konkurencija. imamo situaciju da kao firma plaćamo poreze i doprinose na zemljište, zatim na platu, dajemo opremu i radna odela radnicima, vodimo računa o bezbednosti i zaštiti svojih radni-ka i okoline. Mesečno izdvajamo i 100.000 evra samo za ono što nije direktno vezano za posao, dakle bez plata, bez amortizacija, kamata, materijala i energije.

● Od kolikog značaja za reciklere može biti ekološka berza za trgo-vinu sekundarnim sirovinama?- ekološka berza je stara ideja

proistekla od ljudi koji se ovim poslom i bave. dok

smo još bili Srbija i Crna Gora pokušali su da zabrane izvoz kako bi domaće železare do-

bile sirovinu. još tada smo pokušali da ukažemo

na činjenicu da postoji određe-na roba koju ove železare ne žele da kupuju.

Solomonsko rešenje je bilo da sa jedne strane imamo korisni-ke sekundarnih sirovina, što su uglavnom domaće železare i livnice, kojima bismo po nekim

ekonomskim cenama ponudili sirovine, a da sa druge strane imamo mogućnost da izvezemo u inostranstvo sve ono što ne mogu da otkupe, kako bismo došli do zarade i pokrili svoje troškove.

ideja kao ideja nije loša, ali samo ako bi ponuda i tražnja bile približne poštenoj ceni, odnosno ceni po kojoj sirovine možemo da prodamo u inostranstvu, uma-njenoj za troškove prevoza koje bismo imali. kada bi se sistem tako postavio, to bi bilo veoma dobro, kako za domaće železare i livnice, jer će imati sigurnost re-promaterijala za svoje proizvode, tako i za reciklere, jer ćemo imati dobru kuću gde ćemo moći da plasiramo sirovine. ●

Mnogo sekundarnog

otpada je sakupljeno, ali

nije doneto na otpade koji

za to imaju dozvolu

„Mnogi od nas danas ne razvrstavaju đubre ni u kući, ali deponije imaju opremu koja iz tog otpada izdvoji čak 85 odsto korisnog materijala za reciklažu, kod nas u kompaniji taj procenat je i do 100 odsto. Zato je ova industrija ’novog od starog’ branša u usponu“, objašnjava Pejović.

Od starog do novog

„imamo zakonsku regulativu i pravilnike koji su dobri, ali ne postoji instrument kojim zakonodavac primorava građane da ih poštuju“

38 BIZLIFEkorporativni intervju

korporativni intervju vUjADIN ŠćEKIć, direktor kompanije jugo-impex

Odgovorno i efikasno„Reciklaža može biti izuzetno profitabilna industrijska grana, ali je ujedno i društveno odgovorna za budućnost. Ako ovu industriju sada ugušimo, imaćemo veliki problem“

najveća poteškoća sa kojom se susreće reciklažna industrija je konstantan pad indu-

strijske porizvodnje, koji se beleži otkad je jugo-impex osnovan, objašnjava Vujadin Šćekić, direktor kompanije koja je već 20 godina u ovoj industriji, u intervjuu za Bi-Zlife. „konstantno smo investirali u poslovanje, sve do pretprošle godine kada je došlo do zastoja, ne samo u Srbiji, već i celoj evropi“, ističe Šćekić situaciju u kojoj se na-lazi ova industrijska grana.

● Kako vidite izlazak iz krize?- Osnovni problem je nestabilnost poslovnog okruženja i obezbeđi-vanje finansijskih sredstava neop-hodnih za unapređenje poslovanja. Najavljene mere države su prvi znak da će nešto krenuti nabolje, ali neophodno je pokrenuti proces industrijalizacije koji treba strateš-ki podržati. Uradili smo projekte na temu viška CRT televizora do

kojih će doći ako država krene sa digitalizacijom, ali još uvek nije oformljeno ministarstvo ekologije koje će primiti predloge reciklažne industrije i zaista ih razmotriti. Ne treba da izvozimo i placamo zbrinjavanje otpada koji se izvozi u holan-diju, mozemo i mi to da radimo?

● Kako se uspešno baviti reciklažom u državi čiji građani nemaju dovoljno razvijenu svest o neophodnosti pravilnog odla-ganja otpada?- jedan od sistema koje je naša država uradila jeste obezbedila naknade za reciklažu kojom su prikupljena namenska sredstva od svih proizvođača električnih i elektronskih uređaja kao i svih uvoznika istih u vidu eko takse. kako ne možete da utičete brzo na svest građana o opasnom otpadu, mi pored cena sakupljanja i transporta moramo da platimo i opasan otpad po kilogramu jer je to jedini način sakupiti ga.

● Kakvi su rezultati nakon godinu dana od otvaranja najsavreme-nije linije za reciklažu frižidera i rashladnih uređaja?- Ukoliko se loše reciklira, jedan frižider zagadi atmosferu isto koliko i jedan automobil za tri godine. Rezultati su jasni - saku-pljeno je od 15 do 18 tona freona, a jedan frižider ima do 170 gra-ma ove opasne materije. Problem

postoji kada sklopite ugovor na godinu dana, od kojih više od šest meseci utrošite na dobijanje dozvola za izvoz. Treba imati na

umu da pristup evropskoj uniji nije moguć bez

uređenja ekološkog sektora. agencija za ozon određuje kvotu freona koji možete

da koristite u zemlji, a ako određenu količinu

ne uništite, doći ćete u situ-aciju da nećete moći da prodate nijedan frižider.

● Gde vidite potencijal reciklažne industrije u Srbiji?- Reciklaža može biti izuzetno pro-fitabilna industrijska grana, koja je ujedno i društveno odgovorna. ako ovu industriju sada ugušimo, imaćemo veliki problem. Treba razmišljati dugoročno. Reciklaž-ni materijal može se vratiti na tržište u vidu gotovog proizvoda. država mora da krene sa podstica-jima u tom segmentu, jer tu leži potencijal reciklažne industrije. ćerke-firme jugo-impexa već proizvode čitavu paletu horizon-talne saobraćajne signalizacije od reciklirane plastike. Planiramo i dalji razvoj u ovom smeru, ali ne-ophodni su novac i vreme. Novac bismo i našli, ali vremena nemamo jer se bavimo stvarima koje nisu u našoj nadležnosti. Sada se bavimo državnim aparatom i njegovim radom, umesto proizvodnjom. Svako mora da radi svoj posao odgovorno, brzo i efikasno. ●

Pristup Evropskoj uniji

nije moguć bez uređenja

ekološkog sektora

Ukoliko se loše reciklira, jedan frižider zagadi

atmosferu isto koliko i jedan automobil za tri godine

dobarznak

Najavljene mere države su prvi znak da će nešto krenuti nabolje, ali neophodno je pokrenuti proces industrijalizacije koji treba strateški podržati.

tekst: Ivana

Mihajlović

39

kOrPOrativnO

Očuvanje životne sredine – imperativKompanija ’Božić i sinovi’ je prvo srpsko preduzeće za reciklažu električnog i elektronskog otpada. Trostruki je dobitnik nacionalnog priznanja za Društveno odgovorno poslovanje od strane Privredne komore Srbije, kao i nagrade za korporativnu filantropiju Virtus, ali i članica Globalnog dogovora UN

„naša korporativna politika zasniva se na maksimalnoj zaštiti radnih i ljudskih prava zaposlenih. Očuvanje životne

sredine u kompaniji ’Božić i sinovi’ je impera-tiv. Podstičemo i edukujemo pojedince i druge firme da vode računa o životnoj sredini kroz reciklažu električnog i elektronskog, kao i sija-ličnog otpada, a za njihove potrebe konsultant-ski definišemo tokove svih otpada. Naš cilj je i osvajanje novih tehnologija kako bi iz otpada valorizovali korisne materijale koji mogu da budu sirovine u novoj proizvodnji. Perma-

nentno podižemo standarde u procesnoj proizvodnji. 2012. godine smo proširili de-latnost na reciklažu svih vrsta sijalica nabavkom postrojenja ’Balcan total lamp recycling system’ koje služi za totalnu reciklažu fluorescentnih cevi i svih vrsta sijalica i kao takvo ono je jedino na ovim prostorima. iz sijaličnog otpada izdvajamo opa-sne materije poput žive, bezbedno ih skladištimo i zatim izvozimo firmama koje su ovlašćene za zbrinjavanje opasnog otpada.

Redovono organizujemo ekološke akcije u

Srbiji i na taj način kod najmlađih razvija-mo svest o čuvanju životne sredine. Našu

participaciju u obliku korporativne filantropije definisali smo pre

svega čvrstom i jasnom namerom da pomognemo zajednici onoliko koliko mogućnosti dozvoljavaju. izgradili smo kulturu preduzeća

koje se pozitivno odnosi prema društvenoj i ekološkoj sredini.

Trudimo se da kompanija doprinosi kva-litetnijem životu sa verom da se dobro dobrim vraća”, kažu u kompaniji ’Božić i sinovi’. ●

NIKOLA EGIĆ, GENERALNI DIREKTOR KOMPANIjE BOŽIĆ I SINOVI I jOVICA BOŽIĆ, VLASNIK KOMPANIjE

Trudimo se da doprinesemo

kvalitetnijem životu sa verom

da se dobro dobrim vraća

kompanija božić i sinovi

40 BIZLIFEu fokusu stranih medija

'Plemeniti' Indijci

Engleske plastične kese

FORBES16. septembar 2013.www.forbes.com

amerikanci će ove godine kupiti 130 miliona novih pametnih telefona, 116 miliona tablet i 26

miliona laptop uređaja, pokazuju podaci Consumer elestronics association (www.ce.org). Pravo pitanje je šta se dešava sa starim elektronskim uređajima?

Reciklaža ovih uređaja u Sad, ali i global-no, u povoju je, ali se suočava sa nekoliko prepreka - usled neefikasnosti sakupljanje aparata nije dovoljno, a regulatorne mere variraju od države do države. dodatni pro-blem je to što jedan telefon može da ’prođe’ i četiri ruke pre poslednjeg koraka u procesu. Takođe, tehnički je još uvek teško izvući plemenite metale iz elektronskih uređaja, što je glavna prepreka za njihovu reciklažu.

Podsticaj i malim i velikim sakupljačima u

ovoj oblasti može biti inovacija koja stiže iz indije. kompanije attero (www.

attero.in) osnovana je 2008. i nakon što je demonstrirala po-tencijal u matičnoj zemlji, zapo-čela je sa osvajanjem američkog

tržišta. attero ima lokalni pristup rešavanju problema reciklaže elek-

tronskih uređaja i pojednostavljuje tok od sakupljanja do finalne obrade u svojim

pogonima koji se nalaze svuda. Specijalizo-vani su za izvlačenje plemenitih metala iz elektronskog otpada, koje potom distribuiraju krajnjim korisnicima i prodavcima. Sam pro-ces reciklaže ne umanjuje kvalitet plemenitih metala, što omogućava krajnju održivost jer materijal može iznova da se koristi. attero omogućava reciklažu više od deset vrsta ple-menitih metala, poput zlata i paladijuma, koji se koriste u elektronskim uređajima. ●

THE GUARDIAN,RECYCLING TODAY

septembar/ oktobar 2013.www.theguardian.comwww.recyclingtoday.com

od jeseni 2015. kupci u engleskoj moraće da plaćaju pet pe-nija za jednu

plastičnu kesu, predlog je potpredsednika Vla-de Nicka Clegga, koji će uskladiti propise engleske sa drugim delovima Ujedinjenog kraljevstva. Uredba se neće odnositi na male trgovce, a prihod

će ići u dobrotvorne svrhe u cilju otklanjanja štete koju plastične kese nanose životnoj sredini.

kako državnici navode, uspeh ove inicijative biće ako skupi što manje novca. Cilj svojevrsnog poreza je da podstakne ljude da smanje ili potpuno ukinu upotre-

bu plastičnih kesa. S druge strane, eko-lozi pozdravljaju na-javljeni korak vlade, ali ističu da je suviše mali i zahtevaju oštri-

ju akciju i ambicioznije ciljeve kako bi se smanjila

količina otpada i povećala njegova reciklaža. ●

Attero omogućava

reciklažu više od deset vrsta

plemenitih metala

Cilj poreza je da

podstakne ljude da smanje ili

ukinu upotrebu plastičnih

kesa

recikliranje kesa

Ujedinjeno Kraljevstvo dobilo je prvo postrojenje za reciklažu plastičnih kesa. Fabrika na godišnjem nivou može da preradi oko 20.000 tona kesa u granulat pogodan za proizvodnju novih kesa i drugih proizvoda. U izgradnju objekta kompanije PlasRecycle (www.plasrecycle.com) uloženo je više od 10,7 miliona funti, a već u 2014. planirano je proširenje kapaciteta.

U FOKUSU STRANIH MEDIJA

Strategija kompanije je u postojanju mreže manjih postrojenja koja će biti što bliže izvoru prikupljanja. Postrojenje od devet hiljada kvadratnih metara ima kapacitet obrade 2.000 tona matičnih ploča, a neophodno je uložiti dva miliona dolara. Attero u Indiji sarađuje sa velikim imenima poput kompanija Xerox i Epson. Procenjuje se da će ove godine ostvariti prihod od 27 miliona dolara, koji će se uvećavati i do 100 odsto iz godine u godinu.

Potencijal

tehnički je još uvek teško izvući plemenite metale iz elektronskih uređaja, što je glavna prepreka za njihovu reciklažu


korporativni intervju ANDREAS GRAF, v. d. direktora, vip mobile

Ekološka motivacijaKao kompanija koja pruža usluge mobilne telefonije, Vip mobile ne spada u kategoriju velikih zagađivača. Ipak, zaštita životne sredine predstavlja bitnu odrednicu poslovanja ove kompanije

u samom Vipu, ali i na nivou Telekom austria Grupe čiji je deo, ciljevi, procesi i programi

upravljanja zaštitom životne sredi-ne stalno se preispituju kako bi se minimizirali negativni uticaji poslo-vanja. andreas Graf, v.d. direktora u kompaniji Vip, u intervjuu za BiZlife ističe da se ova kompanija „sistematski fokusira na smanjenje potrošnje energije, pravilno ruko-vanje materijalima i otpadom i pita-nja bezbednosti iCT opreme“.

● šta je Vip konkretno preduzeo kako bi zaštitu životne sredine inkorporirao u sve aspekte poslovanja?- Uveli smo dugoročni program Vip ekomotivacija koji je namenjen kako zapo-slenima, tako i našim korisnicima i široj javnosti. Zaposlene konstantno podseća-mo na brigu o životnoj sredini kroz poruke o uštedi energije, vode, resursa, reciklaži i drugim važnim pitanji-ma. kako bismo smanjili količinu

komunalnog otpada, postavljene su kante za reciklažu papira, plastike, stakla i metala. električni otpad se prikuplja odvojeno i reciklira u skladu sa zakonskom regulativom. Težimo i smanjenju broja službenih putovanja kako bismo smanjili emisiju gasova i pojavu efekta staklene bašte, pa često koristimo video-konferen-cijske sale za sastanke. Naš vozni park čini i 27 hibridnih vozila koja smanjuju emisiju CO2 za čak 45 tona godišnje.

● Vip je postavio predajnik koji se napaja alternativnim izvorima energije. Na koji način funkcioniše?- Na lokaciji Rajčevo brdo kod Begaljice, postavili smo hibridnu baznu stanicu koja signalom pokriva kompletno područje na potezu Vrčin - Mali Požarevac. Napaja se pomoću sistema vetro-

generatora i solarnih panela, a korišćenjem obnov-

ljivih izvora energije proizvodi se električna energija neophodna za rad svakog predajni-

ka mobilne telefonije bez negativnog uticaja na

životnu sredinu.● Na koje sve načine ’ekomotivi-šete’ građane?

- drugu godinu za redom podrža-vamo festival zelene kulture Green Fest u okviru kojeg je organizovan konkurs za najbolji film snimljen mobilnim telefonom ’Pronađi inspiraciju za ekomotivaciju’ na kome svako može da napravi kra-tak video zapis i iznese svoje viđe-

nje problema ili rešenja problema životne sredine. konkurs traje do 8. novembra 2013 godine.

Takođe smo omogućili reciklažu plastičnih flaša na autobuskim stajalištima u Beogradu, na kojima smo i prikazali kako bi Beograd trebalo da izgleda kada bi svi učestvovali u ekomotivaciji. Or-ganizovali smo i akciju u kojoj su leteći baštovani ulepšavali fasade cvećem i zelenilom i tako ekomo-tivisali sugrađane da ulepšaju i svoje balkone. ●

Edukacija najmlađih

U okviru Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu otvorena je Terapeutska bašta koja će osim mesta za igru biti i mesto na kome će najmlađi učiti o važnostima reciklaže i zaštite životne sredine.

Reciklaža telefona„Mobilni telefoni, kada izgube svoju upotrebnu funkciju, postaju opasan otpad i kao takvi često dospevaju na deponiju ili, u još gorem slučaju, u prirodu. Time zagađuju životnu sredinu i imaju negativan uticaj na zdravlje ljudi. Od prošle godine, kada smo započeli akciju prikupljanja starih telefona, sakupljeno je više od 100.000 telefona koji su predati reciklažnom centru na zbrinjavanje.“

Zaposlene konstantno

podsećamo na

brigu o životnoj

sredini

težimo i smanjenju broja službenih putovanja kako bismo smanjili emisiju gasova i pojavu efekta staklene bašte

BIZLIFExxx42

43BIZLIFEportal / vesti srbija

vesti srbija BIZLIFE PORTAL

Prvi vetropark u Srbiji

Zemljište za fabriku Johnson Electric

Siemens gradi Koridor 10

Jagodina dobija aerodrom

Fabrika medicinske opreme u Vršcu

U opštini Plandište Naftna industrija Srbije po-

čela je izgradnju prvog vetroparka u Srbiji u koji

će, prema rečima kirila kravčenka, generalnog

direktora NiS-a, biti uloženo 160 miliona evra.

Realizacijom projekta Plandište baviće se zajed-

ničko preduzeće NiS elektrovind, u kome NiS

ima 50 odsto vlasničkog udela, dok je ostatak u

vlasništvu privatnih investitora. Planirana je iz-

gradnja 34 vetrogeneraciona uređaja, čiji će uku-

pni kapacitet biti 102 megavata. izvor: Tanjug

Zoran Perišić, gradonačelnik Niša i direktori kompa-

nije johnson electric potpisali su ugovor kojim se toj

kompaniji iz hongkonga bez naknade ustupa građe-

vinsko zemljište u javnoj svojini za izgradnju fabrike,

što je investicija vredna između 15 i 20 miliona evra.

kompanija će u Nišu proizvoditi motore za auto-indu-

striju koji su namenjeni tržištu zapadne evrope.

izvor: RTC/Tanjug

Železnice Srbije i kompanija

Siemens potpisale su ugovor

vredan 11,85 miliona evra za

nabavku opreme i izvođenje

radova na rekonstrukciji i

modernizaciji elektrotehničkih

postrojenja na koridoru 10 od

Gilja do Paraćina, a prvi radovi

planirani su u oktobru. Proje-

kat se finansira sredstvima iz

kredita evropske investicione

banke. izvor: RTC/Tanjug

dragan Marković Palma, predsednik

Skupštine grada jagodine, najavio je da će

ovaj grad za dve do dve i po godine dobiti

aerodrom za avione do 80 putnika, koji će

imati izuzetno važnu ulogu u privrednom

i turističkom razvoju ovog dela Srbije.

Budući aerodrom planiran je na mestu

sadašnje piste za sportske i školske avione

aero-kluba, a projekti za poslovnu i

upravnu zgradu, pistu, toranj, dve benzin-

ske pumpe, već su u procesu izrade. izvor: RTC/Tanjug

U Vršcu je počela izgradnja fabrike nemačke

kompanije Fresenius Medical Care, proizvođača

opreme za hemodijalizu, koja će zaposliti 429

novih radnika. Vrednost investicije je preko 16

miliona evra, a pored snabdevanja srpskog trži-

šta, fabrika će uglavnom biti posvećena izvozu

u evropu. izvor: BiZlife

1 // wolfgang Zettldirektor sektora Adhezivi Tehnologije u Henkel Srbija

Wolfgang Zettl, izvršni direktor Henkela za centralnu i istočnu Evropu, preuzeo je i funkciju direktora sektora Adhezivi Tehnologije u Henkel Srbija. Zettl je svoju karijeru u Henkelu započeo u sektoru Adhezivi Tehnologije još 1999. godine u

Austriji, odakle je 2000. prešao u Rumuniju. Na poziciji je zamenio Jovana Šarenca koji je preuzeo nove dužnosti u Henkel Dubai na poziciji direktora građevinskih lepkova za IMEA regiju i prodaje za zemlje Zaliva.

3 // Martin Knappdirektor Delegacije nemačke privrede u Srbiji

Martin Knapp novi je direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji, kao i rukovodeći direktor Nemačko-srpskog privrednog udruženja. Knapp je bio aktivan na

istoj funkciji od 2001. do 2005. u tadašnjem Nemačkom privrednom udruženju u Beogradu, koje je i osnovano na njegovu inicijativu.

2 // Andreas Hartlv. d. generalnog direktora Microsoft Srbija

Za vršioca dužnosti generalnog direktora Microsofta u Srbiji imenovan je Andreas Hartl, koji u kompaniji radi već 15 godina. Na poziciji je nasledio Jugoslava

Pirića, koji je preuzeo dužnost direktora za pozicioniranje strateških rešenja za region Evrope, Bliskog istoka i Afrike.

Nove pozicije

Viši profit banaka

Bankarski sektor Srbije je do kraja drugog

kvartala 2013. ostvario neto-prihod od 15,9

milijardi dinara, što je 58,8 odsto više nego

u istiom periodu prošle godine. U izveštaju

NBS se ističe da je ključni razlog takve

promene oduzimanje dozvole za rad Ra-

zvojnoj banci Vojvodine koja je u istom pe-

riodu prošle godine poslovala s gubitkom

od 6,9 milijardi dinara. Sa dobitkom od

ukupno 20,6 milijardi dinara poslovalo je

ukupno 18 banaka, a 13 banaka s gubitkom

od ukupno 4,7 milijardi dinara. NBS navodi

da pokazatelji profitabilnosti rastu, ali su i

dalje manji nego pre krize. izvor: Beta

44 BIZLIFEportal / vesti srbija

Najčitanije izjave dana sa portala BIZLife1 // Milan ćulibrk v. d. glavnog urednika NIN-a o tome kada će nam biti bolje„Biće nam bolje kad nam prvo bude bilo gore.“

2 // Ivica Dačić o Crnogorcima direktorima u Srbiji„Kazao sam Đukanoviću da nećemo insistirati na reciprocitetu, jer kad bismo tražili da Srbi imaju direktorskih mesta u Crnoj Gori koliko Crnogorci imaju u Srbiji, ne znam šta bi vama ostalo.“

3 // Ministar saobraćaja Aleksandar Antić o toaletima na Aerodromu ’Nikola Tesla’„Nedopustivo je da mi čekamo određeno vreme da nam neko otključa most, da toaleti na aerodromu budu u ovakvom stanju i imaću već koliko sutra najozbiljniji razgovor sa rukovodstvom aerodroma... Ne što to lično smeta nama, nego ako se takve stvari događaju kada dolazi jedna zvanična državna delegacija, mogu tek da zamislim kako izgleda u nekim regularnim i uobičajnim situacijama.“

4 // Stanko Subotić Cane o jasnom izgovaranju cifara „Dušan Mihajlović u više navrata tražio mi je novac kako bi navodno zaustavio istragu protiv mene, počeo je sa 200.000, pa 500.000 evra, da bi završio sa sumom od 20 i kusur miliona. Ništa ga nisam razumeo pošto nerazgovetno priča, zbog čega sam mislio da se radi o halucinacijama, ali je cifre vrlo jasno izgovarao.”

5 // Ivica Dačić, premijer Srbije, na prijemu brucoša na Megatrend univerzitetu čiji je rektor Mića jovanović„Došli smo do toga da u Srbiji može da se leči ili školuje samo onaj ko ima para. To nije pravedno. Znam da je ovo privatni univerzitet. Znam i da Mića mora nešto da zaradi... (smeh i aplauz studenata – prim. aut), ali ja sam od njega tada tražio da bar dozvoli besplatan upis. Zato mi je drago što je Mića to tada prihvatio i što je to nastavio i ove godine, a nadam se da će možda i naredne.“

Veći nameti ne pomažu ekonomijiRamon Weidinger, generalni direktor kompanije

Coca-Cola u Srbiji, smatra da proizvođači danas nose

najveći teret ekonomske krize u Srbiji i da država ne

treba dodatnim obavezama i nametima da opterećuje

one koji već donose prihod.

kako bi se pomoglo kompanijama u krizi, kao jedno

od rešenja pominje se dodatno opterećivanje uspešnih

kompanija, a Weidinger kaže da to nije dobra ideja, jer

kriza ostavlja trag na poslovanje svih proizvođača.

„Očekivati od onih koji uprkos svim teškoćama

pozitivno posluju da pomažu onima koji su u krizi, nije

produktivno i ne rešava problem“, kaže Weidinger.

On navodi da je u njihovom sistemu zaposleno

1.300 ljudi, a da svako radno mesto indirektno utiče na

posao još 13 ljudi. Preciznije, od sistema Coca-Cola u

Srbiji živi 18.500 ljudi, i svakim dodatnim optereće-

njem ugrožava se njihova egzistencija. Studija koju

je Coca-Cola uradila kako bi predstavila uticaj svog

poslovanja na privredu zemlje, pokazuje da kad bi se

proizvodi kompanije samo uvozili u Srbiju, ekonomija

bi trpela gubitak od 51 milion evra.

Weidinger kao predlog za ozdravljenje sistema,

iznosi da su neophodni regulatorni okvir i zakoni koji

su precizni kako zbog njihove nedorečenosti ne bi

nastajali problemi u poslovanju. izvor: Blic

Malina strateški proizvod?Poslovni voz Beograd-Skoplje?Malinari smatraju da bi ovo koštunjavo voće trebalo da dobije status

strateškog proizvoda, jer Srbiji godišnje donese 200 miliona evra deviznog

priliva. Srbija je ove godine proizvela 52.000, lane 37.000, a 2011. godine

rekordnih 83.600 tona malina i svi se slažu da su srpske maline izuzetnog

kvaliteta, ali država, osim subvencija, odbija da ih proglasi za strateški

proizvod. Perma rečima Nenada katanića, pomoćnika ministra poljo-

privrede, za strateške proizvode smatraju se samo oni koji obezbeđuju

preživljavanje, poput pšenice i kukuruza. izvor: Večernje novosti

Železnice Srbije i Makedonije razmatraju uvođenje poslovnog voza između

Beograda i Skoplja, kojim bi putovanje trajalo između šest i sedam sati. Voz

bi mogao da počne da saobraća već od 14. decembra, a ako se ispostavi da je

rentabilan, Železnice Srbije i Makedonske železnice su saglasne da produže

trasu do Grčke. izvor: Beta

vesti srbijaBIZLIFE PORTAL

45BIZLIFEportal / vesti region

KAP zvanično bankrotirao

Viši PDV

Četvrti mobilni operater?

Jednostavno do start-up biznisa

Uspeh Fructala pod srpskim vođstvom

CRNA GORA - Privredni sud Crne Gore

proglasio je bankrot kombinata aluminijuma

Podgorica (kaP) nakon što je istekao rok

za dostavljanje plana reorganizacije. Zbog

dugova od 460 miliona evra, neće biti spro-

veden plan reorganizacije kroz programirani

stečaj, već će fabrika biti likvidirana. izvor: Vijesti

HRVATSKA - Vlada hrvatske

odlučila se na niz mera čiji je

cilj smanjenje deficita, a jedna

od njih je podizanje srednje

stope PdV sa 10 na 13 odsto.

Podizanje međustope odnosi

se prvenstveno na turizam i

ugostiteljsku delatnost, a tu

spadaju i namirnice kao što

su ulje, šećer, dečja hrana...

Prema rečima Slavka linića,

ministra finansija, najveća stopa PdV-a od 25 odsto neće biti poveća-

vana, ali se razmišlja o korekciji najniže stope koja iznosi pet odsto.

izvor: RTC/Tanjug

CRNA GORA - Za licencu četvrtog mobilnog operatera u

Crnoj Gori zainteresovani su Telekom italije i jedna kompa-

nija iz Rusije. agencija za elektronske komunikacije najavila

je izdavanje licence i četvrtom operateru, a u julu je Ratka

Strugar, pomoćnica ministra za elektronske komunikacije

i poštansku delatnost Vlade Crne Gore, najavila formiranje

državnog operatera. izvor: Beta

MAKEDONIjA - Od 185 zemalja sveta, Makedonija

je peta u pogledu povoljnosti za start-up biznis,

objavio je američki CNN ’Going global’, pozivajući

se na najnoviji izveštaj Međunarodne finansijske

korporacije i Svetske banke. Pozicija je ostvarena

zahvaljujući pojednostavljenim procedurama za

osnivanje kompanije, snižen je iznos minimalnog

kapitala potrebnog pri osnivanju, smanjene admini-

strativne procedure i vreme potrebno za apliciranje,

i uspostavljen je elektronski sistem za podnošenje

dokumenata. izvor: RTC/Tanjug

SLOVENIjA - Proizvođač voćnih so-

kova Fructal iz ajdovščine predstavio

je novu proizvodnu liniju, vrednosti

tri miliona evra, a direktor srpskog

Nectara, koji je vlasnik Fructala,

Bojan Radun, rekao je da je u pitanju

„sasvim nova, automatizovana linija

za punjenje, među prvim takvim u

evropi, koja će omogućiti sasvim nove proizvode“. Novi proizvodi će biti zapa-

kovani u inovativnu ambalažu Tetra edge multinacionalne kompanije Tetra Pak.

izvor: Business.hr

vesti region BIZLIFE PORTAL

1 // Katarina Šarić Cipiritana čelu poslovanja s građanstvom Hypo banke

Novi izvršni direktor prodaje poslovanja s građanstvom Hypo Alpe-Adria-Bank u Zagrebu je Katarina

Šarić Cipirita. Prethodno je bila na poziciji direktora naplate potraživanja Zagrebačke banke, a poseduje petnaestogodišnje iskustvo u bankarskoj industriji.

3 // Dubravko Tomemenadžer logistike u Zagrebačkoj pivovari

Dubravko Tome imenovan je za direktora logistike Zagrebačke pivovare, a na toj poziciji biće

odgovoran za primarnu i sekundarnu logistiku. U komapniju je došao 2007. na poziciju menadžera logistike za sekundarnu distribuciju, na kojoj se nalazio do novog imenovanja.

2 // Tauno Oljuizvršni direktor Ernst & Young u Hrvatskoj

Tauno Olju, vodeći stručnjak za programiranje, planiranje i povlačenje sredstava Evropske unije, novi je izvršni direktor hrvatske

kancelarije Ernst&Young. Olju je bio savetnik estonske vlade za sprovođenje EU fondova i reorganizaciju državnih institucija i preduzeća. Takođe je bio savetnik turske vlade za pitanja uloge malih i srednjih preduzeća.

4 // Goran Brajdićpredsednik uprave Dalekovoda

Za novog predsednika uprave Dalekovoda d.d. imenovan je Goran Bajdić, dosadašnji član

uprave za finansije. Pre dolaska u Dalekovod, radio je u vodećim hrvatskim kompanijama među kojima su Agrokor, Zagrebačka banka, Privredna banka, Hrvatski telekom.

Nove pozicije

46 BIZLIFEportal / vesti svet

Borba titana

Toshiba ulaže u energiju vetra

Američka vlada prodala udeo u GM

Povlačenje države iz banke

Dubai - centar islamske ekonomije

MEKSIKO - Richard Branson ulazi u borbu

sa najbogatijim čovekom sveta Carlosom

Slimom i to na meksičkom tržištu mobilne

telefonije. Branson je već prisutan u latinskoj

americi sa brendom Virgin mobile, ipak neke

zakonske odredbe su ga ograničile samo na

Čile i kolumbiju. Ove godine je došlo do zna-

čajne izmene zakona o telekomunikacijama u

Meksiku, pa se mogućnost pojedinačnog uče-

šća na tržištu ograničava na 50 odsto, čime

će Slim biti prinuđen na prodaju dela svoje

aktive. Vlast je procenila da izostanak ozbiljne

konkurencije na ovom tržištu državu godišnje

košta više od 25 milijardi dolara. izvor: B92

jAPAN - japanski kon-

glomerat Toshiba počinje

s proizvodnjom struje

na bazi energije vetra,

zahvaljujući preuzimanju

kompanije Sigma Power

janex koja eksploatiše

vetroturbine u prefektura-

ma kagošima i Nagasaki,

na ostrvu kjušu. Cena

akvizicije nije saopštena, a

tržišna vrednost Sigma Po-

wer procenjuje se na oko

490 miliona jena, odnosno

gotovo četiri miliona evra.

izvor: RTC/Tanjug

SAD - američka vlada prodala je još jedan

paket akcija General motors (GM) u vrednosti

570 miliona dolara i tako zadržala udeo u

najvećem američkom proizvođaču automobi-

la od oko sedam odsto. U 2009. vlada je preu-

zela 60,8 odsto udela u GM u okviru zaštite

kompanije od bankrota i u to je uložila 49,5

milijardi dolara novca poreskih obveznika.

Preostali udeo u GM vlada namerava da

proda do kraja marta 2014. izvor: RTC/Tanjug

ŠVEDSKA - Preostalih

sedam odsto državnog udela

u najvećoj švedskoj banci

Nordea prodato je za 21,6

milijardi kruna (2,5 milijardi

evra), a prihodi od prodaje

biće upotrebljeni za sma-

njenje javnog duga. Prodaja

akcija jedan je od konačnih

koraka u okviru obimnog

restrukturiranja švedskog

bankarskog sektora, pokre-

nutog početkom 1990-ih,

kada je nordijsku zemlju

potresala ozbiljna finansijska

kriza. izvor: RTC/Tanjug

UAE - dubai je najavio ambiciozni plan prema kom

će u roku od tri godine grad pretvoriti u glavni

centar za poslove koji slede islamske principe.

Značaj islamske ekonomije nije ograničen samo

na veliki rast koji je ostvaren u proteklih nekoliko

godina, već i na činjenicu da je to jedan od sektora

za koji se očekuje da će u narednih nekoliko godina

ostvariti najbrži rast. izvor: RTC/Tanjug

vesti svetBIZLIFE PORTAL

1 // Christian Kernpredsednik Evropskih železnica

Šef austrijskih železnica (OeBB), Christian Kern, izabran je za novog predsednika

Zajednice evropskih železnica (CER). Kern će od 1. januara 2014. u naredne dve godine zastupati interese više od 80 evropskih železnica i infra-strukturnih firmi na evropskom nivou.

3 // Nino Benetageneralni menadžer u Molson Coorsu

Nino Beneta imenovan je za generalnog menadžera za licencne

proizvode Molson Coorsa za Rusiju i Ukrajinu i biće odgovoran za celokupan portfelj licencnih Molson Coorsovih brendova koji se pune putem kompanije partnera Anheuser-Busch InBeva.

2 // Marco Settembriizvršni direktor Nestle Waters

Za novog direktora sektora proizvodnje flaširane vode kompanije Nestle imenovan je Marco Settembri. Dolazi

na mesto Johna Harrisa koji se povlači u penziju. Settembri je svoj rad u kompaniji Nestle započeo pre 26 godina. Od 2007. godine bio je rukovodilac evropskog sektora za proizvode za kućne ljubimce, a Harrisa će zvanično zameniti 1. decembra.

4 // Mikael Ohlssonprelazi u Volvo

Volvo Car korporacija imenovala je Mikaela Ohlssona za novog člana odbora direktora. Ohlsson je bivši predsednik i izvršni direktor

grupacije IKEA, a na upražnjenom mestu člana Odbora zamenio je Hakana Samuelssona, aktuelnog predsednika i izvršnog direktora Volvo Car grupacije. Ohlsson poseduje obimno znanje u prodajnom segmentu poslovanja usmerenom prema krajnjim kupcima, te će biti neprocenjivo pojačanje odbora direktora Volvo Car korporacije.

Nove pozicije

47

Trendoviekonomska istraživanja // poslovni saveti // edukacija…

Poslovni saveti// Biznis zvezde 2013. Warren Buffett, marissamayer i elon musk

Biografije uspešnih// Milijarder koji donosi radost Shintaro tsuji osnivač i izvršni direktor kompanije Sanrio

Poslovna komunikacija// Prekinite neprijatnu tišinu

Gadgeti// Mobilna ’utičnica’

s50s48 s52 s58

48 BIZLIFEbiografije uspešnih

BIOGRAFIJE USPEŠNIH

Milijarder koji donosi radost

svet je dobio novog mili-jardera. Shintaro Tsuji, 85-godišnji osnivač i iz-vršni direktor kompanije

Sanrio (www.sanrio.com) koja ima ugovore sa Walmartom, Zarom i Swarovski kompanijom, posle pedeset godina uspešnog poslo-vanja uspeo je da svoje bogatstvo zaokruži na devet nula. i to sve zahvaljujući čuvenoj ’maci’.

hello kitty (www.hellokitty.com), jedna od najprepoznatlji-

vijih franšiza na svetu, doprinela je da se ak-cije Sanrija ove godine

udvostruče. kompanija koja prodaje poklone sa motivima čuvene bele mace, poseduje temat-ske parkove i proizvodi i distribuira filmove, u

poslednjoj fiskalnoj go-dini imala je zaradu

od 74,25 milijardi jena - skoro 900 miliona dolara.

Tsuji se ne šali kada otkriva svoje

ambicije i želju da od hello kitty napravi

brend koji donosi milione,

poput Guccija ili hermesa. kako kaže, tržište u japanu preplav-ljeno je francuskim i američkim kompanijama, a domaćih firmi kao i da nema. Upravo tu Tsuji vidi svoju prednost. Ovaj novopečeni milijarder ističe da mu je od svake dobiti važnije da usreći radnike, odličnom platom i beneficijama. „Naš cilj je dobra reputacija, ne stvaranje profita”, kaže ovaj aktivni osamdesetpetogodišnji japanac koji na spavanje ne odlazi

pre četiri ujutru, a u devet je već budan i informisan o kretanju Sanrio akcija na berzi.

BIZNISMEN TOPLOG SRcA da biste razumeli kako je

Shintaro Tsuji danas jedan od najbogatijih japanaca, morate se vratiti daleko u njegovu prošlost. iako je rođen u imućnoj porodici, koja se bavila ugostiteljstvom, Tsuji kaže da je imao usamljeno i teško detinjstvo. Majka mu je umrla kad je imao trinaest godina, a brigu o njemu preuzimaju rođaci siledžijskog ponašanja. Odrasta-nje bez podrške i razumevanja stvorilo je od njega poslovnog čo-veka kome je u biznisu najbitnija komunikacija.

Pohađao je hrišćansku školu zajedno sa decom stranih iselje-nika. Uspomena iz tog perioda odavno nema, ali jedno pamti, rođendane. „Bila je 1933. godina i svi su nosili kimono. Niko tada

tekst: Jovana

Đurašković

Saradnja sa Wallmartom, Zarom i Swarowski kompanijom u 2011. godini donela mu je zaradu od 21,1

milijardu jena, najveću u poslednjih deset godina

Tsuji se pod stare dane odlučio da ostvari svoj san i uplovi u književne vode. Kao plodan pisac bajki, 2006. godine objavljuje knjigu pod nazivom ’Fairy Tales of the Deep’, priču o dečaku koji je zbog fatalne bolesti izgubio najveću ljubav u detinjstvu. A koji kasnije, pomoću duhovnog vodiča – morske kornjače, uspeva ponovo da stupi u kontakt sa njom. Ali Tsuji nije samo poslovni genije i pisac fantazija, već i filmski producent. Finansirao je film o deci koja su ostala siročad u Vijetnamskom ratu – ’Who are the DeBolts? And where did they get 19 kids?’. Film je 1978. godine osvojio Oskara u kategoriji najboljeg dokumentarno-igranog filma.

Pisac i filmski producent

Shintaro Tsuji je biznismen koji sebe smatra srećnim čovekom, ne zbog računa u banci, već zbog toga što ume da usreći druge

49BIZLIFEbiografije uspešnih

nije ni pamtio rođendane svoje dece, japanci nisu imali običaj da ih slave i obeležavaju“, kaže Tsuji, tada duboko dirnut ovim događajem. Zajedno sa nastavnicima svake nedelje su nosili pro-sjacima pirinač, voće i povrće, staru odeću i ćebad. kaže da sreću i radost na licu slavljenika i prosjaka nikad nije zaboravio. To je kasnije kreiralo njegov život. danas veruje da kultura darivanja i prenošenja lepih osećanja pre-vazilazi nacionalne granice, to je postalo norma svuda u svetu.

Tsuji sebe smatra srećnim čovekom, ne zato što je milijarder, već zbog toga što ume da usreći druge i gaji prijateljstva od kojih neka traju još iz perioda vrtića, skoro 80 godina. Njegovi proi-zvodi imaju za cilj da dele osmeh među ljudima, jer ’niko nije ostr-vo’, kako Tsuji često kaže. (www.japantimes.co.jp)

HEMIČAR I BIROKRATAiako je bio književno orijen-

tisan, od književnosti odustaje jer je u doba militarizma značila odlazak u rat, a kako je bio dobar u matematici upisuje hemijski fakultet. „U hemiji možete da ek-sperimentišete, spajate hemijske elemente i bum - nešto novo se rađa. Zar ne zvuči romantično?“, kaže Tsuji koji tokom studija ne sedi skrštenih ruku. kao budući

hemičar znao je kako se prave sapun i veštački zaslađivači - to znanje odlučuje da unovči. Prodaja

ovih potrepština mu je do-nosila veliki priliv novca,

nešto čime se većina japanaca u posle-ratnom periodu nije mogla pohvaliti. Nakon studija postaje

birokrata u japanskoj vla-di i savetnik guvernera. kada

je nakon 11 godina radnog staža dao otkaz kako bi postao predu-zetnik, svi su mislili da je poludeo,

jer se time automatski odrekao penzije, koja je u to vreme bila privilegija samo učitelja i birokra-ta. Guverner nije pokušavao da

ga odvrati, baš naprotiv, dao mu je 50.000 jena. i ne samo on. isti iznos dobio je i od viceguvernera, od šefa privredne komore, direk-tora tekstilne industrije i drugih. Na kraju, zajedno sa otpremninom imao je kapital od ukupno milion jena. imao je novac, ali ne i ideju šta sa njim.

a onda se setio detinjstva, rođendanskih proslava i darivanja. Zanimalo ga je da li tadašnja deca slave rođendane ili se kao i on ne-kada čude istima? Nakon ćaskanja sa školskim drugovima svog sina,

saznaje da se malo toga promenilo od njegove mladosti, od 35 đaka niko nikada nije slavio rođendan. Tada kreće hello kitty avantura.

BIZNIS KROZ DARIVANJEPrvo se 1962. godine pojavio

znak jagode, a deset godina kasni-je, početkom sedamdestih, nastaje čuvena maca i njen prepoznatljiv logo. Preko dvadeset dizajnera je učestvovalo u osmišljavanju njenog lika, koji je popularan već tri decenije i može se videti svuda. Na majicama, nakitu, piću, tehnici, pa čak i na hrani, njen lik rado nose i stariji i mlađi. Osmišljena je da donese radost i usreći svakoga. Upravo kao i životni moto samog Shintura Tsujija. ●

kultura darivanja

Zajedno sa nastavnicima svake nedelje je nosio prosjacima pirinač, voće i povrće, staru odeću i ćebad. Kaže da sreću i radost na licu slavljenika i prosjaka nikad nije zaboravio. To je kasnije kreiralo njegov život.

Shinturo Tshuji, milijarder koji se nikada nije pojavio na međunarodnom rangiranju bogatstva, kontroliše 1,8 miliona deonica Sanrija direktno, a još više ima njegova supruga Jasuko. Matthew G. Miller, urednik Bloomberg Billionaires kaže da je globalno licenciranje ključ i da tu leži uspeh ovog Japanca. „Sanrio je bila prva kompanija koja je imala tako slatke likove, a postarala se da ih učini intelektualnim vlasništvom i naplati ih kroz licenciranje”, kaže Miller i dodaje da se Tsuji potpuno saživeo sa svojim poslom, pa čak povremeno koristi potpis ’kralj jagoda’, prema prvom liku koji se pojavio, jagodi. www.bloomberg.com

Kralj jagoda

„U hemiji možete da eksperimentišete, spajate hemijske elemente i bum - nešto novo se rađa. Zar ne zvuči romantično?“ - Shintaro tsuji

U 33. godini daje otkaz

japanskoj vladi i odlučuje

da postane preduzetnik

50 BIZLIFEposlovni saveti

POSLOVNI SAVETI

Biznis zvezde 2013.Tri ličnosti koje su svaka na svoj način uspešne u onom što rade (biznismen, menadžer i inovator) ove godine bile su svakodnevno nezaobilazni deo novinskih izveštaja u poslovnim medijima. Njihove izjave postale su ’lektira’ za sve buduće preduzetnike

u 2013. godini teško da ste otvorili bilo koje izdanje poslovnih novina ili posetili bilo koji inter-

net-portal kojem je glavni zadatak da prenese vesti iz biznisa, a da niste videli neku od sledeće tri lič-nosti: Warrena Buffetta, Marissu Mayer i elona Muska.

dugogodišnja fascinacija uspesima Facebooka i njegovim

vlasnikom Markom Zuckerbergom ili Googlea sa koosnivačima Ser-geyom Brinom i larryjem Pageom, izgleda da je prošla. Poslednjih godinu dana izgleda da se sve vrti oko pomenuta tri uspešna

’poslovna radnika’ koja praktično ne silaze sa naslovnih strana.

dobro, Warren Buffett će ljude uvek zanimati, jer se ipak radi o jednom od najvećih investitora, koji i dalje neumorno radi. Nje-

Najčitanijičlanci

Saveti Warrena Buffetta o tome u šta i koliko investirati, biće sigurno najčitaniji članci, jer njegov Berkshire Hathaway uvek ’pogodi metu’.

tekst: Milovan Miličković

Ove godine Buffett nije bio naročito ’raspoložen’. Odlučio se za veći broj manjih akvizicija

O RIZIKU: „I neuspeh je opcija. Ako određene stvari ne uspeju, to znači da se ne bavite mnogo inovacijama.“O IDEJAMA: „Fizika je dobar osnov za razmišljanje. Dovedite stvari do fundamentalnih istina, a onda krenite odatle.“O ZAPOšLJAVANJU: „Moja najveća greška je u tome što sam mnogo pažnje obraćao na talenat kandidata, a ne na njegovu ličnost. Mislim da je važno kada neko ima dobro srce.“O ISTRAJNOSTI: „Ako je nešto dovoljno važno, potrebno je to uraditi iako su sve opklade protiv vas.“O PROGRESU: „Došao sam do zaključka da treba da težimo

da povećamo obim i razmere ljudske svesti kako bismo bolje razumeli koja pitanja sebi da postavimo. Jedina stvar koja ima smisla je zalaganje za veće kolektivno prosvetljenje.“O PONAVLJANJU: „Kada nešto radite morate biti ekstra rigorozni ako hoćete da to bude ono najbolje što želite da napravite. Pronađite sve što je pogrešno i popravite. Tražite negativne komentare, posebno od prijatelja.“O MOTIVU: „Kada sam napuštao PayPal, nisam se zapitao koji je najbolji način da zaradim novac, već koji su to problemi koji će uskoro uticati na budućnost čovečanstva.“

Elon Musk

Marissa Mayer

51BIZLIFEposlovni saveti

govi saveti o tome u šta i koliko investirati, biće sigurno najčitaniji članci, jer njegov Berkshire hat-haway (www.berkshirehathaway.com) uvek ’pogodi metu’. Čak i kad se Buffett pritaji, mediji se pitaju zašto se pritajio. istina, ove godine Buffett nije bio naročito ’raspoložen’. Odlučio se za veći broj manjih akvizicija, a jedina veća kupovina bila je ona čuvenog brenda heinz kečap, za koju je dao pola sume od ukupnih 23,6 milijardi dolara. drugu polovinu platila je kompanija 3G Capital u vlasništvu trojice brazilskih biznismena o kojoj smo pisali u prethodnom broju magazina.

Marissa Mayer postala je prošle godine nova izvršna direktor-ka kompanije Yahoo (www.yahoo.com), a prvih nekoliko meseci proteklo je uglavnom u izveštajima medija o tome koje prve korake preduzima u novoj kompaniji. a prvi koraci bili su interne prirode. Serija otpuštanja i uvođenje novih pravila rada. ali 2013. promenila je sve. Uz nekoliko manjih akvizicija start-up kompanija, Yahoo je us-peo da poveća broj svojih usluga, a nedavno je saopšteno da je kompanija zabeležila rast od 20 odsto i prešla broj od 800

miliona aktivnih korisnika. Yahoo stranice prestigle su ovog leta po poseti čak i Google. i šta mislite koga mediji povodom ovog uspe-ha stavljaju u prvi plan?

elon Musk je posebna priča koju smo ispričali u drugom

broju našeg magazi-na. jedan od tvoraca PayPala, danas živi svoj san. Njegova firma Tesla Motors

(www.teslamotors.com) ove godine prvi put

posluje sa dobitkom, a druge dve kompanije, SpaceX i SolarCity, beleže sjajne rezultate. drugi

deo godine obeležila je još jedna ideja iz arsenala elona Muska. Novo prevozno sredstvo nazvano hyperloop. Predstavlja prevo-zno sredstvo na solarni pogon, vazdušni tranzitni međugradski sistem, transport koji, na primer, prebacuje putnike i automobile od los anđelesa do San Franciska za 30 minuta, sistem koji, po rečima Muska, transportuje ljude uz po-moć aluminijumskih čaura, odno-sno kapsula smeštenih u čeličnim cevima. Budući da je u pitanju elon Musk, mnogi su rezervisani, jer za neku njegovu ideju reći da je nemoguća, bilo bi suludo. ●

Yahoo stranice

prestigle su ovog leta po

poseti čak i Google

sjajnirezultati

Firma Tesla Motors ove godine prvi put posluje sa dobitkom, a druge dve kompanije, SpaceX i SolarCity, beleže sjajne rezultate.

kada je u pitanju elon musk, mnogi su rezervisani, jer za neku njegovu ideju reći da je nemoguća, bilo bi suludo

O PRAVILIMA: „Ovo su najvažnije stvari na svetu. Pravilo br. 1: Nikad nemoj izgubiti novac. Pravilo br. 2: Nemoj zaboraviti na pravilo br. 1.“O TOME KAKO KUPITI: „Kompanija je važnija od cene - bolje je kupiti odličnu kompaniju po poštenoj ceni nego poštenu kompaniju po odličnoj ceni.“O cENI I VREDNOSTI: „Cena i vrednosti nisu isto. Cena je ono što platite, a vrednost je ono što ste za to dobili.“O LOšIM STVARIMA: „Loše se stvari ne vide u dobrim vremenima. Nakon svega, tek ćete nakon povlačenja plime

shvatiti ko se kupao go.“O VREMENU: „Vreme je prijatelj uspešnog biznisa, ali neprijatelj osrednjeg biznisa.“O PROFITU: „Obećao sam vama, rejting agencijama i sebi samom da ću uvek poslovati u plusu. Ne želim da zavisim od ljubaznosti nekih neznanaca kako bih mogao da ispunim dospele obaveze. Ako sam prisiljen, neću menjati čak ni noćni san za mogućnost ostvarivanja dodatnih profita.“O DEONIcAMA: „Nastojao sam da kupujem deonice onih kompanija koje su toliko dobrostojeće da bi mogao da ih vodi čak i idiot, jer pre ili kasnije i hoće.“

O ŽIVOTU: „Vince Lombardi (čuveni igrač američkog fudbala - prim. aut) jednom je rekao da u njegovom životu postoje tri stvari: Bog, porodica i Green Bay Packersi, tim redom. Za mene to je Bog, porodica i Yahoo, tim redom.“O ODLUKAMA: „Shvatila sam da su se u trenucima kada sam donosila vrlo pametne odluke, poklapala dva trenda: bila sam okružena veoma pametnim ljudima koji te teraju da misliš o stvarima iz nekih novih uglova i uradila sam nešto što tada nisam bila spremna da uradim. Tako sam mnogo naučila.“O ŽENAMA U TEHNOLOGIJI: „Sada je sjajno biti žena koja se bavi

tehnologijama, ali nema dovoljno žena u toj industriji. Zabrinuta sam kada se u nekim razgovorima dotaknemo teme koliko procenata žena radi u tom sektoru. Istina je da ih nema mnogo.“O šTREBERIMA: „Smatram sebe veoma srećnom osobom koja živi u vreme kada internet, taj predivni i moćni medijum, osnažuje štrebere, posebno žene štrebere. Ljudi me pitaju „Kako je biti žena u Googleu?“ Ja im kažem da nisam žena u Googleu, već štreber u Googleu. A biti štreber je sjajno.“O INOVATORIMA: „U tehnologiji je najvažnije imati najbolje ljude, zadržati ih, obezbediti im kreativno okruženje i pomoći im da dođu do inovacija.“

Warren Buffett

52 BIZLIFEposlovna komunikacija

POSLOVNA KOMUNIKACIJA

Prekinite neprijatnu tišinu„Razgovor... umetnost da kažete nešto na zanimljiv način, da zabavite bez obzira na sve, da budete šarmantni čak i kada nemate šta da kažete“ Guy de Maupassant, francuski pisac

ako je današnji svet bo-gat nečim, može se reći da su to teme za razgo-vor. Čini se nemogućim

da neko danas ostane nem i suoči se sa neprijatnom tišinom. Samo prelistana štampa nameće bar ne-koliko potencijalnih tema. Možda je širok izbor dešavanja razlog zašto sve češće ostajemo bez reči u ključnom trenutku, kad treba razmeniti tek nekoliko kurtoaznih fraza i preskočiti priču o poslu.

ćaskanje predstavlja čak 90 odsto poslovnih razgovora. Neop-hodno je ’probiti led’, opustiti sa-

govornika i napraviti uvertiru za ozbiljne teme. japanski nedeljnik Shukan Post je kao anegdotu na-veo primer jednog direktora koji je na sastanak sa klijentom poveo zaposlenog mlađih godina. Tih i povučen dok je direktor navodio klijenta na raz-govor, mladi menadžer ostao je potpuno nem i tokom deset minuta koliko je direktoru tre-balo da obavi telefonski poziv. Na pitanje zašto nije progovorio ni reč, jednostavno je odgovorio: „Nisam znao šta da kažem” (www.japantimes.co.jp).

Neobavezan razgovor nekada je bio glavna odlika poslovnih ljudi. Šta se danas izmenilo? Razlog za drastičnu promenu moguće je da leži u zavisnosti od tehnoloških

uređaja, koji nam otvaraju prozor u svet, ali sa sobom nose jedan nedostatak. komunikacija se sve više odvija u uslovima elektronske prepiske, umesto licem u lice, pa

se komunkacijske veštine sve manje neguju.

Razgovor je umet-nost, jedno od najvećih zadovoljstava, osnova civilizovanog društva.

Tema komunikacije intrigirala je vekovima.

Prvi saveti sežu i 500 godina u istoriju, a upečatljivo je kako su tokom vremena ostali otporni i na godine i na kulturološke razlike. Pravilo da je prekinuti sagovorni-ka nepristojno pominje još Ciceron 44. godine pre nove ere, navodeći da dobar razgovor podrazumeva ’smenu’ učesnika. Rimski književ-

Ćaskanje predstavlja čak

90 odsto poslovnih razgovora

razgovor je umetnost, jedno od najvećih zadovoljstava, osnova civilizovanog društva


53BIZLIFEposlovna komunikacija

nik i besednik uči nas da treba govoriti jasno, da ne treba govoriti previše, niti kritikovati ljude iza leđa, da ozbiljnim temama treba tako i pristupiti. Ciceron savetuje da bi se trebalo držati opštih tema koje sve interesuju, da ne treba pričati previše o sebi i iznad svega nikada ne treba izgubiti strpljenje. Svako od ovih pravila i te kako je primenljivo i preporučljivo i danas, a eventualno treba dodati - zapamtite imena sagovornika i obratite pažnju na ono što govore.

Bez obzira na to da li otpo-činjete razgovor sa poslovnim sagovornikom ili ste na nekom korporativnom događaju - ćaska-nje je bitno. ako imate problem da se opustite i krenete sa pričom, postoje saveti kako da prebrodite neprijatnu tišinu. istina je da ne

postoji tip ličnosti kojoj ćaskanje ’više leži’. Sve je pitanje prakse.

POSAO NIJE TEMA ćaskanje je način unapređi-

vanja razgovora, ali na izuzetno uzdržan način. Sa sagovornikom ne razmenjujete vaše ideje, već samo nudite najjednostavnija zapažanja. ljudi uglavnom ne vole ovakvu vrstu razgovora jer je dosadna, ali sva veličina ćaskanja je u banalnosti. To je tek signal, a reči su irelevantne. Neobavezni razgovori i moraju da ostanu na banalnom nivou. Trebalo bi izbeći važne teme, uključujući i najbitni-ju - posao. „Ovakve vrste razgovo-ra nisu ciljno orijentisane. Glavni zadatak je da pokažete ljudima da niste usmereni isključivo ka poslu, već da ste ujedno i ljudsko biće sa kojim je moguće naći zajednički jezik“, ističe daniel Menaker, au-tor knjige ’a good talk’ koja govori o pravilima konverzacije (www.entrepreneur.com).

SLUšAJTE VIšE NEGO šTO GOVORITE ključ umetnosti razgovora

nije u priči već u slušanju. ljudi vole da govore o sebi. Nakon što nekoga pitate čime se bavi, kre-nite dalje – upitajte šta je najteži deo njihovog posla, kako izgleda budućnost njihove profesije. Pokušajte da saznate više detalja, a sve to propratite odgovarajućim govorom tela koji će odati sliku zainteresovanog sagovornika.

PRILAGODITE RAZGOVOR SAGOVORNIcIMANaoružajte se temama za razgo-

vor. Razmislite o ljudima koje ćete sresti na određenom događaju i pripremite se. Biće vam lakše da postavite pitanje ukoliko ste

upoznati sa temom. lako je reći izbegavajte teme poput politike i religije. jednostavnije je prilagodi-ti temu razgovora sagovornicima.

SAČEKAJTE SVOJ RED Razgovor je grupna aktivnost

kojoj doprinosi svaki učesnik, a ne vreme za monologe. Ukoliko vam niko nije postavio pitanje ili pro-komentarisao vaše reči nekoliko minuta - vreme je da se zaustavite i ustupite reč nekom drugom.

KADA JE KRAJU određenom trenutku morate

da odlučite da li je razgovor vredno nastavljati. Na zaključak ne upućuju reči, već oči. ako sagovornik luta pogledom - došlo je vreme za odlazak.

ZABORAVITE PRAVILAjednom kada shvatite osnovna

pravila - zaboravite ih. Prestanite da mislite o svakoj pojedinosti i pustite stvari da idu svojim to-kom. Možete primeniti svaki savet svih priručnika, ali ako drugima delujete izveštačeno, ne možete postići uspeh. Ono što govorite i način na koji to činite odaju vaš karakter, ali još više vas odaje ako drugi primete da glumite. Nikada ne treba da se predstavljate dru-gačijim od onoga što zaista jeste. ako je u vašem maniru da kažete da je ’večera prokleto dobra’ nema razloga da kažete da je ’izvrsna’. ●

Umetnost ćaskanja

Neobavezni razgovori i moraju da ostanu na banalnom nivou. Glavni zadatak je da pokažete ljudima da niste usmereni isključivo ka poslu, već da ste ujedno i ljudsko biće sa kojim je moguće naći zajednički jezik“,

Muzika se sastoji iz tri komponente: melodije koju čine note, harmonije koju čine akordi i ritma. Kada komunicirate sa drugima, treba povući paralelu između muzike i poruke koju treba da prenesete.

Neka vaša poruka bude nezaboravna. Melodija su note, a omiljene ostaju duboko u svesti dugo nakon što ste je prvi put čuli. Baš kao i u muzici, glavna tačka vaše poruke mora da bude vredna pamćenja i dovoljno jasna kako bi se bez problema mogla ponoviti.

Harmonija podržava melodiju i ističe je. Ojačajte svoju poruku pratećim elementima.

Razmislite o ritmu svoje poruke. Neke zahtevaju brzo delovanje, dok druge traže vreme za razmišljanje. Uspostavite ritam svoje poruke. Kao što članovi orkestra čekaju signal od dirigenta, tako će i osobe kojima se obraćate delovati u skladu sa ritmom poruke koju želite da prenesete.

’Muzika’ komunikacije

treba govoriti jasno, ne treba govoriti previše, niti kritikovati ljude iza leđa, a ozbiljnim temama treba tako i pristupiti

54 BIZLIFEposlovno udruživanje

veliki broj kompanija investirao je u region Zapadnog Balkana prihvatajući rizik ulaska

ukoštac sa komplikovanom biro-kratijom i drugim potencijalnim barijerama, u nameri da se brzo po-zicioniraju na tržištu sa značajnim potencijalom, ali i radi smanjivanja troškova proizvodnje i izmeštanja pogona blizu evropske unije.

S obzirom na sličnosti u poslovnom ambijentu na ovim prostorima primetno je da su pri donošenju investicionih odluka posmatrali region, a ne pojedinač-ne države, što se ovde nije dovolj-no uzimalo u obzir. Zato će jačanje atraktivnosti regiona i zajednički

nastup prema ulagačima biti jedna od osnovnih misija nedavno formiranog Regionalnog saveta za povoljno poslovno okruženje.

Taj savet u septembru su osnovale institucije hrvatske, Srbije, Makedonije i Bih i svoju misiju ostvarivaće uključivanjem lokalnih samouprava u program Sertifikacija opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u jugoi-stočnoj evropi (BFC See). Tako će lokalne samouprave prolaziti kroz

obimne reforme administracije u cilju unapređenja procedura, jača-nja transparentnosti, smanjivanja birokratije i obezbeđivanja svih dokumenata i podataka neophod-nih privrednicima i potencijalnim ulagačima u planiranju poslovanja

i donošenju odluka o investiranju. kako objašnjavaju u Nacionalnoj

alijansi za lokalni ekonomski ra-zvoj (Naled), gradovi i opštine u četiri države moraće da zadovolje identičnih 12 kriterijuma kako bi stekle regionalni sertifikat o povoljnom poslovnom okruženju. ispunjavanjem zajed-ničkog standarda te samouprave biće prepo-znatljivije kao investicione destinacije u odnosu na druge, međusobno uporedive i investitori će unapred znati šta od njih mogu da očekuju, a to će im značajno

uštedeti vreme i troškove.U Naled-u dodaju da je Savet

prvo regionalno telo ove vrste i predstavljaće značajnu pomoć op-štinama da se osposobe za samo-stalno privlačenje investitora. do sada je regionalni sertifikat dobilo osam gradova i opština - Bjelovar, ivanec, Sanski Most, Prijedor, Ruma, Pirot, Veles i Strumica, a u postupku je još deset.

Sistem je osmišljen tako da će sve četiri države imati nacionalne organizacije za sertifikaciju, ali ni-jedna opština neće moći da ponese priznanje da je razvila povoljno poslovno okruženje dok ne dobije potvrdu Regionalnog saveta. To će predstavljati garanciju investi-torima da su opštine na jednak način ispunile regionalni standard. Savet će imati pet predstavnika iz četiri države i predstavnika GiZ otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga (preko kojeg je Vlada Nemačke podržala osnivanje saveta), u svoj-stvu posmatrača.

U izgradnju povoljnog po-

slovnog ambijenta u pojedinim zemljama uključila su se i najviša državna tela poput ministarstava. To, nažalost, nije slučaj u Srbiji u kojoj je i osmišljen proces sertifi-

kacije i kao jedan od retkih know-how proizvoda

izvezen van granica. iako je izgradnja kvalitetnog ambijenta za postojeću privredu i

potencijalne investitore posao države, izostaje in-

teresovanje resornih institucija da podrže ovaj proces. U Naled-u ističu da se i dalje nadaju skoroj promeni takvog odnosa. ●

do sada je regionalni sertifikat dobilo osam gradova i opština - Bjelovar, ivanec, Sanski most, Prijedor, ruma, Pirot, veles i Strumica, a u postupku je još deset

Sertifikacijom do investicija

Institucije četiri zemlje

formirale Regionalni

savet za povoljno

poslovno okruženje

Savet će

pomagati opštinama da samostalno

privlače investitore

POSLOvnO UdrUživanJe

Regionalni savet činiće NALED (ispred Srbije), Centar za lokalni ekonomski razvoj Ekonomskog fakulteta u Rijeci (Hrvatska), Mreža za lokalni ekonomski razvoj Federacije BiH (u kojoj je, između ostalih, Ministarstvo razvoja, preduzetništva i obrta), Mreža za lokalni ekonomski razvoj Republike Srpske (u kojoj su, između ostalih, Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju i Ministarstvo uprave i lokalne samouprave), kao i Zajednica jedinica lokalnih samouprava i Savez privrednih komora Makedonije.

Sastav saveta

55BIZLIFEkorporativno

tokom dva meseca ove godine, kompanija Bambi izdvajala je po jedan di-nar od prodaje svog proi-

zvoda, čokoladice juhu plazma, a prikupljena sredstva uložena su u sređivanje odabranih igrališta na teritoriji Srbije.

akcijom je obezbeđen iznos neophodan za uređenje šest dečjih igrališta i terena, od kojih su pet direktno izabrali posetioci zvanične Bambi juhu! Facebook stranice. U glasanju je učestvo-valo više od 60.000 građana, a najveći broj glasova, 18.666, osvojio je grad leskovac. Sme-derevo je dobilo 11.776 glasova, a trećeplasirana Bukulja 9.203 glasa. Na četvrtom mestu našao se Vršac

sa 7.188 glasova, dok je 6.478 gra-đana izabralo Goč.

Poseban segment projekta juhu! igrališta predstavljalo je ure-đenje igrališta dečjeg odmarališta Mitrovac na Tari, koje se realizo-

valo u saradnji sa ustanovom Centar dečjih letovališta

i oporavilišta grada Beograda, namenski specijalizovanom usta-novom za organizovanje

odmora i rekreacije dece, čiji je osnivač grad Beograd.

Pored toga, još 13 gradova i opšti-na na teritoriji Republike Srbije uzelo je učešće u ovom projektu.

„Nedostatak sportskih terena i igrališta gde bi deca i najmlađi bili u prilici da se bave sportskim i rekreativnim aktivnostima je pri-metan. Pokretanjem projekta juhu! igrališta želeli smo da podignemo svest o neophodnosti podrške mla-dim generacijama u našoj zemlji i obezbedimo im što bolje uslove za odrastanje i bavljenje sportom. kompanija Bambi i ovom prilikom zahvaljuje svim građanima što su uzeli učešće u ovoj humanoj akciji, i time dali doprinos u svojim lokalnim zajednicama“, izjavio je za BiZlife Nemanja Brković, menadžer za odnose sa javnošću kompanije Bambi.

Pored igrališta koja su gla-sovima posetilaca izabrana, u ovom projektu učetvovala su još i igrališta iz Beograda, Niša, Poža-revca, kruševca, Vranja, Subotice, Rudnika i kraljeva. ●

U glasanju je učestvovalo

više od 60.000

građanasređivanje igrališta

Kompanija Bambi izdvajala je po jedan dinar od prodaje izabranog proizvoda, a prikupljena sredstva uložena su u sređivanje odabranih igrališta na teritoriji Srbije

Akcija 'Juhu! Igrališta' samo je jedna u nizu društveno odgovornih aktivnosti koje sprovodi kompanija Bambi. Prema rečima Nemanje Brkovića, menadžera za odnose s javnošću kompanije Bambi, uspeh je tim bolji što su i mnoge druge kompanije preuzele ovakav model pomaganja lokalnim zajednicama, te je na taj način Bambi delovao i edukativno na korporativni sektor.

Primer drugima

akcijom je obezbeđen iznos neophodan za uređenje šest dečjih igrališta i terena

Sa željom da podrži svoje najvernije potrošače - decu, i ulepša njihova omiljena mesta za igru kako bi imali što bolje uslove za odrastanje i bavljenje sportom, kompanija Bambi je uspešno završila CSR akciju ’Juhu! Igrališta’

Igrališta sa ukusom čokolade

kOrPOrativnO csr akcije u srbiji

56 BIZLIFEbeležimo

BELEŽIMO

Nove sale u Kliničkom centru

Uređenje carske bare

Predstavnici kompanije Victoria Group i Ur-

gentnog centra svečano su otvorili renovirano

Odeljenje urgentne urologije kliničkog centra

Srbije. donacijom kompanije Victoria Group, u

iznosu od 200.000 evra, obezbeđena je izgradnja

dve najsavremenije operacione sale, gde će se

obavljati transplantacije jetre i bubrega, kao i

odeljenja intenzivne nege.

kompletnom renoviranju ovih prostorija,

prethodila je još jedna donacija ove kompanije,

ukupne vrednosti 50.000 evra, kojom su nabav-

ljena dva aparata, od čega se pomoću jednog

od njih - Pathfast aparata, određuju biomarkeri

sepse, jednog od vodećih uzroka smrti kod paci-

jenata u jedinicama intenzivne nege.

Banca intesa organizovala je volontersku akciju

uređenja zaštićenog prirodnog rezervata Carska

bara nadomak Zrenjanina, koja je označila početak

programa korporativnog volonterstva ’intesa od

srca’ u okviru kojeg će zaposleni banke svoje vre-

me, energiju i znanje ulagati u dobrobit zajednice i

očuvanje životne sredine.

Blizu 40 predstavnika rukovodstva Banca

intesa, podeljenih u četiri grupe, učestvovalo je

u čišćenju priobalja od invanzivne biljne vrste,

farbanju dečjeg igrališta, drvenih klupa i stolova na

izletištu, kao i obeležavanju sadnica na eko-stazi,

koji predstavljaju glavna mesta okupljanja posetila-

ca rezervata.

Telenor je zvanično otvorio prvi kontakt

centar koji će na jednom mestu pružati

telefonsku podršku korisnicima Telenorovih

usluga u dve zemlje - Srbiji i Mađarskoj. Na

taj način je i praktično počela da se sprovodi

Telenorova dugoročna strategija razvoja

korisničkog servisa za centralnu i istočnu

evropu, čime će kompanija korisnicima u re-

gionu omogućiti najbolje korisničko iskustvo.

Tokom proteklih deset

godina, čak i u otežanim

ekonomskim uslovima,

kompanije S-leasing i

S-Rent aktivno su radile

da privrednicima i kli-

jentima pruže svu neop-

hodnu podršku pri što

jednostavnijoj nabavci

osnovnih sredstava za

poslovanje. Takođe, kroz niz aktivnosti u domenu društveno

odgovornog poslovanja, kompanije se zalažu za aktivni

doprinos razvoju i dobrobiti društva, što su pokazale brojnim

akcijama. U znak podrške zajednici, kompanija S-leasing je

povodom svoje desetogodišnjice donirala dva automobila

školama za učenike sa posebnim potrebama, ’Milan Petrović’

iz Novog Sada i ’Bubanj’ iz Niša.

Na prestižnom takmičenju Mundus

Vini, na kome međunarodni žiri od

250 sudija-degustatora bira najbolje

od 6.000 vina, makedonska vinarija

Tikveš osvojila je zlatnu medalju za

belo Terroir vino ’Barovo’, berba 2012,

kao i srebrnu medalju za vino ’Temja-

nika Special Selection’ iz iste berbe.

„Sve nagrade koje smo dobili na

svetskim takmičenjima značajne su

jer predstavljaju odličnu preporuku

za vrhunski kvalitet naših vina. ali,

nagrade na Mundus Vini takmičenju,

imaju dodatnu težinu, posebno za

izvoz na tržište Nemačke“, izjavio je

ovim povodom igor ilievski, generalni

direktor VV Tikveš.

Obeležavajući dan dobre volje kom-

panija dhl u saradnji sa komitetom

za bezbednost saobraćaja sprovela je

dve akcije. Volonteri dhl-a u krugu

kBC Zemun pospešili su bezbednost

saobraćaja u okviru bolnice tako što su

ofarbali signalizaciju koja vodi do hitnog

prijema. U drugoj akciji volonteri dhl-a izašli su na pešačke prelaze koji predstavljaju neke od najugroženijih

tačaka, sa željom da sugrađane upozore na značaj i važnost bezbednog ponašanja u saobraćaju.

Kontakt centar za Srbiju i Mađarsku

S-Leasing u Srbiji

Zlato za Tikveš u Nemačkoj

Dan dobre volje

Osvetljenjem protiv raka dojkePovodom obeležavanja meseca borbe protiv

raka dojke, kompanija Philips lighting Srbija

osvetlila je u roze boju zgradu Palate albanija

i kupolu Narodne skupštine Republike Srbije,

kako bi građanima skrenula pažnju na važnost

ranog otkrivanja i prevencije raka dojke.

Na globalnom nivou Philips drugu godinu

zaredom organizuje kampanju za prevenciju

raka dojke. Cilj ovogodišnje akcije je da se

ukaže na važnost prevencije raka dojke

osvetljenjem više od 100 repernih objekata

širom sveta, kao i da se obezbedi 10.000

mamografskih pregleda u zemljama gde

testiranje nije besplatno.

57BIZLIFEbeležimo

Zvezda posebnog sjajaBeograd dobio KomBank Art hol

’Četiri mačora’ u sigurnim rukama

Teniski centar Novak ugostio je rekordan

broj poznatih ličnosti na jubilarnom desetom

’hugo Boss challenger teniskom turniru

poznatih’. izuzetni teniski doživljaj, sjajna

zabava i druženje, razna iznenađenja i ovoga

puta su dočekali brojne posetioce turnira.

Poznati su još jednom pokazali visok

nivo fer-pleja, ali i napredak u igri između

dva turnira, pa su ljubitelji belog sporta imali priliku da uživaju u atraktivnim i neizvesnim mečevima. Posebno važan

sadržaj programa turnira je i održavanje turnira u imlek mini-tenisu za decu do 10 godina, koju je organizator priredio

u saradnji sa asocijacijom Tennis 10 S.

Trofej pobednicima, Ceci danilović u ženskoj i ivanu Tomiću u muškoj konkurenciji, kao i svim finalistima, uručio

je Bogdan Obradović, selektor davis kup reprezentacije Srbije. humanitarni fond turnira posvećen je udruženju grada

Beograda ’Plavi krug’ za borbu protiv dijabetesa.

U elitnom prostoru jugoslovenskog dramskog pozorišta,

kompanija Mercedes-Benz Srbija i Crna Gora predstavila

je novu S-klasu. Nesporni lider tehnoloških inovaci-

ja u svetskom automobilizmu zasenio je goste kako

automobilom koji je došao ’pravo iz budućnosti’, tako

i ekskluzivnom premijerom koja je dala umetničku

notu visokom nivou luksuza i estetike. Nesvakidašnji

ples najboljih umetnika, savršeni muzički i svetlosni

performans, sjajni kostimi i neverovatni specijalni efekti

predstavili su standarde koje Mercedes-Benz postavlja u

svetskom automobilizmu.

Saradnjom komercijalne banke i Fakulteta primenjenih umetnosti, Beograd je dobio

novi, jedinstven prostor namenjen prvenstveno mladim autorima čije vreme tek do-

lazi - komBank art hol. Galerija će omogućiti studentima da postave svoje prve izlož-

be, a izložba grafičkog dizajna studenata FPU tek je prva u nizu planiranih postavki.

„Otvaranjem vrata komBank art hola, studentima Fakulteta primenjenih umetno-

sti, mladim, neafirmisanim umetnicima želimo da pomognemo da steknu neophodnu

sigurnost i iskustvo, da dobiju priliku da svoje radove izlože i da budu korak bliži

prvim profesionalnim angažmanima“, poručio je Goran Milićević, izvršni direktor za

marketing komercijalne banke. do februara će biti postavljeno još pet izložbi stude-

nata, a prostor će biti korišćen i za druge interesantne umetničke sadržaje.

ljubitelji likovnih umetnosti mogli su da uživaju u izložbi grafika najvećih španskih majsto-

ra: Pabla Picassa, Salvadora dalija, joana Miroa i antonia Tapiesa u umetničkoj galeriji New

Moment. S obzirom na izuzetnu vrednost ove interesantne postavke, organizatori su mislili

i na bezbednost izloženih grafika, te su ih, prateći svetske trendove u domenu osiguranja

umetničkih dela, obezbedili od svih potencijalnih oštećenja.

„kao kompanija koja podržava kulturne manifestacije od velikog značaja, ponosni smo što

je UNiQa podržala jedan ovakav događaj i pomogla da retka umetnička dela velikana špan-

ske umetnosti budu osigurana. još veće je zadovoljstvo što je interesovanje Beograđana za

izložbu izuzetno veliko i što je samo u prvoj nedelji ova fantastična dela videlo više od 5.000

ljubitelja likovne umetnosti“, izjavila je Sonja Marić, direktor marketinga UNiQa osiguranja.

Proslavljeni jubilej i humanost

58 BIZLIFEgadgeti

GADGETI

Mobilna ’utičnica’Koliko puta ste morali da zaustavite određene aplikacije na telefonu kako biste sačuvali bateriju za važan poziv? i

ako živimo u bežičnom svetu, čini se da nikako ne možemo da se otarasimo kablova. lap-top i tablet uređaji, pametni

telefoni, wireless konekcija... ali svaki uređaj traži neku ’pup-čanu vrpcu’ do izvora energije. U potrazi za utičnicom najveći problem je statičnost, odnosno to što morate da pronađete neki zid na kome se ona nalazi.

Ovu sliku može da promeni Nectar (www.nectarpo-wer.com) - prenosni si-stem napajanja zasno-van na silicijumskoj bateriji, koji će vam obezbediti mobilnost. Veličine nešto manje od klasične baterije od devet volti, Nectar obezbeđuje napajanje u rasponu od dve nedelje do mesec dana. Poseduje

55.000 milivati energije, ali koliko će trajati zavisi isključivo od potreba korisnika. ako telefon punite pomoću Nectara jednom mesečno, silicijumska baterija potrajaće i do dve godine. ipak, ako želite da obezbedite energiju

za tablet uređaj, potom telefon, ali i

foto-aparat odjednom, ’mobilnu utičnicu’ možete iscr-peti i za 12 časova.

Nectar je malih dimenzija,

pa ga zaista možete poneti bilo gde sa sobom, a jedna od najboljih karakteristika je najavljena cena od 9,99 dolara. Može se koristiti za sve uređaje koji imaju USB port. Prva verzija Nectara poseduje

samo jedan USB ulaz, ali se kori-šćenjem razdelnika istovremeno može puniti i više uređaja, dok proizvođač navodi da je opti-malan broj uređaja koji mogu istovremeno da se pune - dva. iako još nije potvrđeno kada će

dospeti na tržište, radi se na dizajnu sledećeg modela koji će imati dva USB porta. ●

Nectar, prenosni sistem napajanja

zasnovan na silicijumskoj bateriji,

obezbediće vam mobilnost

ako telefon punite pomoću nectara jednom mesečno, silicijumska baterija potrajaće i do dve godine

Silicijumska baterija predstavlja mešavinu gasa, konkretno butana, (ali može se koristiti bilo koji ugljovodonik), vazduha i još jedne komponente koju proizvođač drži u tajnosti. Proizvodi se snaga koja je idealna za uređaje poput mobilnih telefona, digitalnih kamera, laptop i tablet uređaja.

Tvorci Nectara, nekadašnji istraživači renomiranog Massachusetts Institute of Technology, smatraju da će proizvod ostvariti značajan uticaj u industriji elektronskih uređaja. Prema njihovim rečima, poboljšanja na uređajima ove vrste vidljiva su već neko vreme - ekrani veći i osetljivi na dodir, povećana brzina interneta, veći broj aplikacija na pametnim telefonima... Svaka karakteristika mobilnih uređaja dodatno troši bateriju, a značajan napredak jedino nije ostvaren kada je u pitanju napajanje.

Silicijumska baterija prema rečima proizvođača i izumitelja, kompanije Lilliputian Systems, i do deset puta je bolje rešenje od postojećih, a već su i u pregovorima sa proizvođaćima elektronskih uređaja kako bi inovativna baterija postala sastavni deo sledeće generacije gadgeta.

1 // Mart 2013

Magazin Popular Science predstavio je Nectar kao jedan od najboljih tehnoloških uređaja.

2 // jul 2013

Prva nagrada na CTIA 2013 - the Wireless Association u kategoriji Mobile Consumer Electronics Accessories.

3 // Septembar 2013

Nectar je proglašen za najinovativnije tehnološko rešenje godine od strane Massachusetts Technology Leadership Councila.

Nagrade i priznanja

Revolucija


59BIZLIFEafter hour

After Hourbusiness lifestyle // hrana&piće // kultura // zabava...

Na poslovnom ručku// Marketing safrancuskim šarmomSrđan popovićMarketing direktor Imleka

Intervju// Pratite svoje srce Dani kleinVaya Con Dios

Putovanje// Skratite zimu na Karibima krstarenje

Leksikon poslovne žene// Ništa nije nemoguće Ivana petrović, direktorka Direkcije za marketing i odnose sa javnošću Dunav osiguranja

s64s60 s72 s74

60 BIZLIFEintervju

INTERVJU

Pratite svoje srceVelika pevačica, kompozitor i producent, koju je svet zavoleo i uživo čuo u 50 zemalja, oprašta se od muzike u godini u kojoj puni 60. Vaya Con Dios se koncertom oprostila i od beogradske publike, a našim čitaocima Dani Klein otkriva put svog uspeha i daje mali savet, ali vredan

ako neko zna za reč ’muzika’, onda zna i za pesme don’t Cry For louie i Nah Neh Nah.

Verovatno zna i za Puerto Rico i just a Friend of Mine. a, onda, zna i da iza ovih prelepih melodija i tekstova stoje žena - dani klein, i tri reči - Vaya Con dios (u prevodu ’idi s bogom’). ali, malo ljudi zna da iza ove žene, poreklom Belgijanke, stoji život, koji traje 60 godina, pun pokušaja, traženja, mnogo uspona i isto toliko padova i još više muzike.

da bi oživela svoj san, dani klein je čekala 17 godina. Ovo ’čekanje’ bila je borba da postane priznata pevačica i kompozitor, da živi od umetnosti, bez tuđe po-moći, da se izbori sa nomadskim životom, drogom i alkoholom, da uspe kao samohrana majka nakon neslavno završene veze sa narko-dilerom. i, dočekala je, tek

1984. godine, da joj pesma just a Friend of Mine otvori vrata popu-larnosti i slave.

„U životu sam radila mnogo po-slova - bila sam čistačica, proda-vačica, sekretarica u advokatskoj kancelariji. Nisam imala fakultet-sku diplomu, pa su svi poslovi koje sam tada mogla da radim bili slabije plaćeni. Naravno, bilo

DANI KLEIN, vaya con dios

tekst: Mirjana Pašćan

foto:Mihailo Milovanović

U životu sam radila mnogo poslova - bila sam čistačica, prodavačica, sekretarica u advokatskoj kancelariji

61BIZLIFEintervju

je trenutaka kada sam mislila da sve to ne vodi ničemu. imala sam 31 godinu kada smo objavili just a Friend of Mine. Tada sam živela veoma teško i bilo je trenutaka kada sam mislila kako me to neće odvesti nikuda. ali nešto u meni

je govorilo da ne bih mogla da se bavim ničim drugim u životu. Na kraju, morate... Zapravo, ne morate ništa u životu. ali, ja sam pratila to što sam osećala unutra, htela sam da probam i mislila da će, ako to ne uspe, naići nešto drugo. Na kraju se ispostavilo da je to bilo to”, dani klein se vraća na početak svoje karijere.

DANAK SLAVIkada je konačno oživela svoj

san i kad su se njeni glas i muzika pojavljivali na svim svetskim muzičkim listama, život je dobio novu dimenziju - pevala je u 50 zemalja sveta, prodavala milione albuma, živela muzičku avanturu, istraživala svet i - letela je, ’dok

su drugi išli autobusom’. Udarci, sa druge strane, nisu izostali – član grupe Vaya Con dios, dirk Schoufs, sa kojim je dani bila u vezi, umro je od smrtonosne kombinacije lekova i alkohola. Grupa je nastavila da radi i stvara

tempom koji je dani i te kako osećala na svom telu. Gubitak

kose i umor koji je prešao u hroničnu fazu presudili

su i pevačica, svetska zvezda, povlači se iz sveta muzike. Tada je bila sigurna da će joj

život majke, domaćice i studenta doneti svu sreću

i ispunjenje. Tri godine je provela polažući preostale ispite iz škole, studirajući filozofiju i učeći za psihoanalitičara. ipak, 1999. dani klein se vraća na scenu sa novom postavom Purple Rose, a 2004. ponovo je vratila u život Vaya

Con dios albumom The Promise

(www.vayacondios.info).

ZA KRAJ…Ove godine dani klein je na-

punila 60 godina i odlučila je da se sa muzikom oprosti. Trenutno je na poslednjoj turneji u kojoj je posetila i Beograd. Mnogo je toga preživela i mogla bi da da poneki savet, ali kaže:

„O, ne. Ne delim ja nikome save-te. Mislim da savete možete pro-naći u knjigama. Možete ih dobiti i od vaših taksista. Ti ljudi vam nekada kažu stvari koje su neve-rovatne. Meni su moji prijatelji veoma važni, kao i ljudi sa kojima radim, moji muzičari, asistenti, porodica, sin, unuka. Postoji mno-go ljudi čije savete slušam.”

a, šta bi ipak poručila mladim umetnicima? da li da čekaju baš kao što je ona čekala?

„ako su strpljivi po prirodi, onda će čekati. ako nisu, neće. ljudi nikada ne slušaju savete. Mi-slim da je bolje da donosimo sami zaključke, iz svojih iskustava, nego da pratimo tuđe savete.”

DANAS dani klein ima vredan recept

za dobru formu i zdrav život, koji vodi nakon godina provedenih u iscrpljujućem radu kombinovanom sa porocima i životom u pokretu.

„imam šezdeset godina i mislim da sam sa drogama i alkoholom prestala u pravi čas. Počela sam da idem na spavanje ranije i da se hranim bolje. Prestala sam da pušim. Moram da kažem da je divan ovaj zakon koji zabranjuje pušenje na javnom mestu, jer ne morate da udišete duvanski dim od drugih ljudi. Mada, mislim da u mom slučaju ima dosta i genetike. Nije da imam recept za izgled. Samo pratite svoje srce…” ●

Bolje je da donosimo sami

zaključke, iz svojih

iskustava, nego da pratimo

tuđe savete

poslednja turneja

Ove godine Dani Klein je napunila 60 godina i odlučila je da se sa muzikom oprosti. Trenutno je na poslednjoj turneji u kojoj je posetila i Beograd.

„Pesme koje sam napisala uvek su kombinacija mog iskustva i priča drugih ljudi. To jesu moje lične priče i emocije, ali takođe su i priče drugih ljudi, koje sam videla oko sebe, kojima sam svedočila.”

Kako su nastale pesme Vaya Con Dios?

pevala je u 50 zemalja sveta, prodavala milione albuma, živela muzičku avanturu, istraživala svet i - letela je, ’dok su drugi išli autobusom

Zapravo, ne morate ništa u životu. ja sam pratila to što sam osećala unutra, htela sam da probam i mislila da će, ako to ne uspe, naići nešto drugo. na kraju se ispostavilo da je to bilo to

62 BIZLIFEhrana za dušu

HRANA ZA DUŠU

Oktobar ne odstupa od tradicije i nalaže sledeće: Sajam knjiga - obavezno, veliki koncerti još većih zvezda - obavezno i Oktobarski salon - obavezno. Tako će i ovaj oktobar ispoštovati tradiciju, sa Natalie Cole i Gibonnijem na čelu

Oktobarska tradicija

1

4 5

32// Film Led u bioskopima10. oktobar

// Sajam knjiga20 - 27. oktobar

// Gibonni u Kombank areni 25. oktobar

// Incognito, muzika verna Beogradu19. oktobar

// Oktobarski salon po 54. put11. okt – 17. nov

Rediteljski debi Jelene Bajič Jočić opisan je kao ’...elegija o ljudima razapetim između neba i zemlje, film stanja, unutrašnjih nemira i najtananijih strepnji, film atmosfere, nostalgije i sete...’. U glavnim ulogama su Velimir Bata Živojinović, Olga Odanović, Nela Mihailović i Momčilo Otašević, a pojavljuju se i Nenad Jezdić i Dubravko Jovanović. www.filmled.com

Skup domaćih i stranih izdavača, tematski razgovori i izložbe, najbolja kupovina knjiga na jednom mestu - događaj koji se u prestonici ne propušta. U četiri hale Beogradskog sajma po 58. put slaviće se knjige i pisana reč. Počasni gost ovogodišnjeg Sajma knjiga je Poljska. www.beogradskisajamknjiga.com

Zlatan Stipišić Gibonni je posle dugih pregovora zakazao koncert u Beogradu. Jedan od popularnijih kantautora regiona zaslužuje pažnju publike koja uživa u lirskim tekstovima i posebnom muzičkom identitetu. Gibonni će na koncertu promovisati nov album ’20th Century Man’, ali na repertoaru su i Mirakul, Ne odustajem, Tempera, Oprosti, Libar... www.kombankarena.com, www.gibboni.com

Bez rezerve se može reći da je britanski acid jazz sastav miljenik srpske publike. I, obratno - muzičari Incognito grupe često sviraju u Beogradu i rado se odazivaju. Koncert je za svaku preporuku - ne samo zato što ih tokom 32 godine karijere bije glas da odlično zvuče uživo, već zato što na svakom nastupu dokažu da su neprikosnoveni zabavljači. Ako volite Always There, Don’t You Worry ’bout a Thing ili Positivity i Still A Friend Of Mine, morate prisustvovati Incognito koncertu u Domu sindikata. www.dds.co.rs, www.incognito.org.uk

’Niko ne pripada tu više nego ti’ ime je ovogodišnjeg Oktobarskog salona, koji je više od pola veka svetla tačka srpske kulture, tačnije njene vizuelne umetnosti. Sada ovaj festival ima međunarodni karakter, što je veliki izazov i poklon svima koji prate rad slikara, dizajnera, primenjenih umetnika, filmskih stvaralaca. Mesto dešavanja je robna kuća Kluz u Beogradu, na Terazijama. www.oktobarskisalon.org

63BIZLIFEhrana za dušu

kako bi vas uverila da Beograd ne sme da se propusti, Maja Nikolić, poznato televizijsko lice, povela bi

vas u par restorana i šetnje uz reku da osetite atmosferu grada. Ponosna je na svoje 17 godina dugo iskustvo u radu na te-leviziji, što je za nju privilegija jer je imala priliku da upozna mnogo zanimljivih ljudi. Najbolja hrana za njenu dušu je ljubav njenih najdražih.

● Čiji koncert nikako ne biste propustili?- Neću propustiti Gibonnijev koncert u oktobru u Beogradu. Ne propuštam Parni valjak i sve one čije pesme volim.

● Kad kažu ’knjiga’, na šta pomislite?- Na opsesiju. ja uvek čitam. To je navika koju imam još od detinjstva. Sada to svakako nije tako jednostavno, mnogo je obaveza i malo momenata za opuštanje, ali

je knjiga uvek prisutna u mom životu.

● Da li čuvate tradiciju odlaska u bioskop uz kokice?- Sada u bioskop odlazim sa decom i najče-šće gledam crtaće. kokice su obavezne.

● šta to u Beogradu ne sme da se pro-pusti?- Par dobrih restorana, šetnje uz reku, atmosfera ovog grada...

● Koju biste lekciju voleli da nauče vaša deca?- da budu dobri ljudi, da ne pokleknu pred nekim izazovima, da brane slabije i da uvek pomisle kako se neko drugi oseća.

● Zbog čega ste posebno srećni ovih dana?- Zbog ovo još malo lepih dana. Pružaju mi mogućnost da idem u brze šetnje, što

mi neizmerno prija. Sve izgleda drugačije nakon deset kilometara brzim tempom. Srećna sam nakon prijatnog ručka sa prija-teljicom. Srećna sam posle dobre emisije.

● Gostovanje u vašoj emisiji koje nikada nećete zaboraviti...- Sada ih već ima mnogo. Radim i vodim intervjue već 17 godina i držim za svoju privilegiju priliku što sam upoznala mnogo zanimljivih ljudi.

● Vaša tri velika NE- Ne zanemarivanju prijatelja, Ne preska-kanju treninga, Ne slatkišima ovih dana...

● Da nema televizije...?- ko zna.

● Vaš savršen dan...- Na moru sa decom ili u italiji sa suprugom.

● šta biste sami sebi poklonili?- Mir.

● Najbolja hrana za vašu dušu...- ljubav mojih najdražih. Za to živim, to me hrani. ●

gost MAjA NIKOLIć

6 7 8// Spoj tradicije i plesa26. oktobar

// Holivudska zvezda na beogradskoj sceni5. novembar

// Glas Kaliopi u Sava centru10. novembar

Projekat ’Igre i zvuci Balkana’ (Una Saga Serbica) okuplja mlade plesače i umetnike. Modernizovane izvorne igre, etno-muzika i vizuelna estetika u ovom su projektu predstavljene sa potpuno novim scenskim efektima, a učestvuju i prvaci našeg nacionalnog baleta. 3D mapirane kulise i akrobatski pristup koreografiji praćeni su modernim muzičkim aranžmanima u živom izvođenju sa akcentom na udaraljke. Ovo je velika prilika za neafirmisane plesače, ali i srpski folklor u novom ruhu. www.savacentar.net, www.unasagaserbica.rs

Natalie Cole je veliko ime sveta muzike sa ugledom još iz sedamdesetih godina prošlog veka. Dobitnica više Grammy nagrada, vlasnica zvezde na holivudskom Bulevaru slavnih, više puta proglašavana za najbolju R&B pevačicu i ćerka legendarnog Net King Colea pustiće glas i za srpsku publiku i publiku regiona. Ove godine izdala je novi album inspirisana očevim pesmama na španskom. Koncert će se održati u Kombank areni. www.kombankarena.com, www.nataliecole.com

Specifična i posebna makedonska pevačica Kaliopi održaće koncert u Sava centru u okviru turneje Melem. Izdala je devet albuma i s pravom je nazivaju jednom od - jugoslovenskih diva. Poznata je i po humanitarnom radu i dobitnica je statue Majke Tereze, počasni je ambasador UNHCR-a u Makedoniji i počasni ambasador makedonske ekonomije u svetu. www.savacentar.net, www.kaliopi.com.mk

Sebi bih poklonila mir

64 BIZLIFEna poslovnom ručku

zaista se ne može reći da se Srđan Popović, direktor marketinga imleka i ja znamo dugo,

ali igra slučaja je verovatno tako htela. imali priliku da sedimo na

poslovnom ručku jedno pored drugog, a odmah smo našli i zajedničku temu – deca. Srđan je u to vreme bio novopečeni tata, sa puno pitanja i nedoumica, a ja iskusna majka dve devojke.

Srdačnost tadašnjeg razgovora nastavila se i ovom prilikom u restoranu iguana, uz omiljenu Srđanovu hranu – sve iz mora.

„i dalje ne voli da spava, ni danju ni noću. Često u toku dana

Marketing sa francuskim šarmom„Ulaganje u poljoprivredu, a posebno u navodnjavanje, i te kako ima smisla. Međutim, to ne može da bude kratkoročno, već dugoročno ulaganje“

naš gostSRđAN POPOvIć,

marketing direktor imleka

tekst: Tatjana Ostojić

foto:Jelena Vučinić

NA POSLOVNOM RUčKU

● Voćni kolač, ili čokoladni?- Voćni, uvek.● Kafa sa mlekom ili bez njega?- Bez. Jogurt rado pijem, ali mleko ne pijem, tako da mi je sam ukus kafe dovoljan. ● Da li brojite kalorije?- Ne. Ali uvek obraćam pažnju na to šta jedem i trudim se da jedem što zdravije moguće. Mada to nije sasvim lako, jer ukoliko jedeš mnogo povrća, na kraju ti je organizam pun pesticida, a hteo si

da se hraniš zdravo!● Koje jelo znate da pripremate?- E, sad... Baš nijedno. Davno sam napustio roditeljski dom, tada sam nešto i znao, ali sada ne bih ništa mogao da izdvojim.● Gde biste otputovali na jednu dobru večeru?- Pre svega bih putovao zbog dobre večere. Nemam sada konkretno neku ideju, ali negde gde su ekskluzivni recepti sa morskim plodovima, ribljim

specijalitetima, možda na Kubu, na jastoge.● Kako odabirate restoran za poslovni ručak?- Za poslovni ručak treba da bude dobar restoran, pravi ambijent, i naravno da postoji dobar izbor u hrani, jer ne jedu svi ljudi sve.● Da li preskačete doručak?- Dugo sam preskakao, ali se u poslednje vreme trudim da ga uvedem u ishranu i sada ga ne preskačem. Nemam neki

standardan doručak. Ponekad mi prija nešto slano, ponekad slatko. Ne obraćam pažnju na ono što se jede za doručak, već na ono što ima i što mi prija u tom trenutku i trudim se da nešto obavezno pojedem uz kafu, jogurt, ili voće.● Brza hrana, da ili ne?- Uglavnom ne, ali sa zadovoljstvom je ponekad pojedem, kada nemam vremena da ručam, a to je možda jednom,

Brzo i kratko

Srđan je sa pet godina sa roditeljima otišao

u Francusku, gde se školovao

i zaposlio

65BIZLIFEna poslovnom ručku

odbija da spava, a i noću dok zaspi je prava muka. Ono što ga uspav-ljuje je vožnja autom u bilo koje doba dana. jedan poznanik mi je pričao kako jednom nije mogao da uspava dete, pa je uključio veš-mašinu“, kroz smeh mi priča najnovije dogodovštine sa sinom.

Naše sledeće zajedničke teme, Francuske, dotakli smo se i ovog puta. kada je imao pet godina, Srđan je sa roditeljima otišao u Francusku, gde se školovao i zapo-slio, ali su ga ljubav i želja da dođe u Beograd, doveli u Srbiju.

„dobio sam ponudu Coca-Cole u Srbiji i upoznao sam se sa devoj-kom koja je živela ovde, tako da su se okolnosti poklopile. Nisam tada bio siguran da ću živeti u Srbiji, ali hteo sam da neko vreme provedem u Beogradu“, iskren je Srđan.

kao neko ko je u imleku još od 2006. godine, prirodno se namet-nulo pitanje da li je, prema njego-vom mišljenju, industrija mleka u tom periodu napredovala ili ne?

„konkretno imlek je značajno napredovao, jer je dosta uložio i u opremu i u proizvode, kao i u stočarsku proizvodnju Srbije.

Naime, napravljen je odabir far-mera koji proizvode kvalitetno mleko, a mi smo im pomogli kreditima i pozajmicama, kako bi unapredili proizvodnju. iako poljoprivreda i mlekarstvo u Srbiji imaju veliki potencijal i mogućnosti, prinosi su loši, jer se u poljoprivredu nije ulagalo, tako

da mlekarstvo i poljoprivreda u Srbiji nisu konkurentni. Procena je da Srbija ima preko 60 odsto poljoprivrednog zemljišta, ali ujedno ima i najveći procenat zemlje koja se ne navodnjava. To je velika propuštena šansa, jer zavisimo od spoljnih uslova. Ova proizvodnja zahteva dugoročna

evropska unija je 2006. smanjila nivo aflatoksina sa 0,5 na 0,05 i to ne zbog zdravstvenih razloga, već da bi se zaštitila od jeftinog uvoza žitarica iz Južne amerike

dva puta mesečno, onda mi prija i nije problem.● Da li ste nekada bili na dijeti?- Ne, nikada.● Da li ste nekada probali specijalitete sa crvima, insektima i žabama?- Da, sve to sam probao. Kada sam bio na Tajlandu, baš sam se potrudio da probam sve od ovoga što ste naveli, a probao sam i karamelizovane skakavce, a bubašvabe nisam, iako je i to bilo moguće, dok žabe nisu ništa ekstravagantne. Skakavac, pošto je

bio karamelizovan i krckav, uopšte nije bio loš. ● Da li je to nešto najneobičnije što ste probali u životu?- Pa, ja mislim da to spada u tu grupu.● Da li postoji hrana koju ne volite?- Da. Ne prija mi hleb i to sam primetio veoma davno, još u vreme studentskih dana, kada su se jeli sendviči u pekari. Primetio sam da se loše osećam zbog te velike količine hleba, tako da sam ga 90 odsto izbacio iz ishrane.● Kada ste poslednji put kuvali za

drugog, ili za dragu? (smeh)- Za dragu, ali ne mogu da kažem da sam kuvao, više pripremio i to nedavno. ● Kada kažemo hrana, na šta prvo pomislite?- Na sve stvari koje volim, a najviše volim ribu, morske plodove, suši... Mada ne jedem to često, a bilo bi dobro da jedem što češće.● Kinesku hranu jedete štapićima?- Da, da. Hteo je i moj sin od tri godine da pokuša, pa se nervirao, ali je odustao na kraju.

● Da li se dešava da ste nekada nezadovoljni porcijom hrane u restoranu?- Pa ne, porcijom, ne.● Kada biste imali priliku da večerate sa Donaldom Trumpom, šta bi bilo na meniju?- Sa njim? Ne znam, čovek je uspeo velike stvari, a s druge strane mnogi ga osuđuju. Ne znam detaljno njegovu biografiju, tako da, ne znam... Postoji jedan kolač u Francuskoj, ’biljoner’, to mi sada pada na pamet.

Tuna filet sa kremom od votke i wasabijaSastojci: Svež filet tune, rukola i potočarka, mileram, votka, wasabi ren u prahu, Togarasi miks japanskih začina, cvekla, puter, crveno vino, vlašac, lajmPriprema: Napraviti pire od cvekle sa crvenim vinom. Filet tune začiniti Togarasi miksom i ispeći na grilu, a potom preliti sosom od milerama, wasabi rena i votke.

Filet brancina na spajsi sambal spanaćuSastojci: Filet brancina, lešnik, prezle, maslinovo ulje, mladi peršun ’cervil’, beli luk, đumbir, limunov sok, spanać, indijska paprika sambal, pasta od račićaPriprema: Filete ispeći na roštilju, preliti proprženim lešnicima i limunovim sokom i kratko zapeći u pećnici.

Preporuka restorana Iguana

66 BIZLIFEna poslovnom ručku

ulaganja i investicije, a to mora da bude državni projekat, jer nijedna privatna kompanija ne može sve to da sprovede“, sigu-ran je naš gost.

„Ulaganje u poljoprivredu, a posebno u navodnjavanje, i te kako ima smisla. Međutim, to ne može da bude kratkoročno, već dugoroč-no ulaganje“, ističe Srđan.

Bilo je nemoguće ne dotaći se teme - koliko je priča o aflatoksinu štetila imleku?

„Zaista je štetila, jer se di-rektno odrazila na pad prodaje. kako je imlek velika kompanija, to je nadomestila i povratila se. Tadašnji podaci su ukazali na to da je od deset do petnaest odsto potrošača prestalo da pije mleko potpuno ili u velikoj meri. Toliki pad je imao i imlek u februaru, martu i aprilu. Promet smo od juna vratili i sada prodajemo približno iste količine kao istih meseci prošle godine. Verujem da su ostali mlekari imali i veći pad prometa“, objašnjava Srđan.

koliko je zlonamerna kampanja bila efikasna, ističe naš gost, pokazuje podatak iz ankete među potrošačima da je na pita-nje da li su čuli za aferu ’aflatoksin’ i da li znaju šta je ’aflatoksin’, pre-ko 99 odsto potrošača odgovorilo da zna, što govori o medijskoj ispra-ćenosti priče. „Podaci po-kazuju da bi količina aflatoksina, bilo 0,5 ili 0,05, bila štetna ukoliko bi se pila ogromna količina mleka svakodnevno i to godinama, što je totalno virtuelna situacija, jer

niko ne pije 20, 30 litara mleka na dan i tako 20 godina. U proseku se pije do dve čaše na dan. evrop-ska unija je 2006. smanjila nivo aflatoksina sa 0,5 na 0,05 i to ne zbog zdravstvenih razloga, već da bi se zaštitila od jeftinog uvoza žitarica iz južne amerike. i Srbija je bez ikakve potrebe usaglasila taj propis, nemajući načina da ga sprovede. Naime, nemamo ni nacionalnu laboratoriju za me-renje nivoa aflatoksina. Često se govorilo u medijima da veliki deo planete i dan-danas funkcioni-še sa većim nivoom aflatoksina, kao što su amerika, Rusija, kina i mnoge druge zemlje. Prirodno je da u ovom podneblju, zbog klimatskih uslova, nivo aflatoksi-na bude nešto viši nego u nekim drugim podnebljima. Recimo, u Švedskoj treba da bude niži“, naglašava naš gost.

Vraćajući se na ’lakše’ teme, Srđan ističe da je marketinški tim imleka dobro istreniran i uvežban i da brzo urade sve zadatke, a da možda čak i prednjače u nekim planovima i razvojima novih pro-

izvoda. „Budućnost je neizvesna, pa mora da se razmišlja

o više stvari istovre-meno. kao individue su različiti, tako da se nadopunjujemo“, priča Srđan.i dok je nekad radio

u farmaceutskoj industriji, Srđan kaže da mu je veoma stalo do promocije hrane koja je dobra za ljude i njihovo zdravlje i da je vrlo zadovoljan činjenicom što radi u industriji hrane. ●

„Da, za mene je Beograd bio pametan izbor. I dalje imam francusko državljanstvo, roditelji mi tamo žive, ali život je ovde mnogo jednostavniji. Na primer, vozim se do posla 20 minuta, dok bih se u Parizu vozio dva sata…“

Pariz ili Beograd

štetnakoličina

Količina aflatoksina, bilo 0,5 ili 0,05, štetna je ukoliko bi se pila ogromna količina mleka svakodnevno i to godinama, što je totalno virtuelna asocijacija, jer niko ne pije 20, 30 litara mleka na dan i tako 20 godina.

Srbija ima preko

60 odsto poljoprivrednog

zemljišta

iako poljoprivreda i mlekarstvo u Srbiji imaju veliki potencijal i mogućnosti, prinosi su loši, jer se u

poljoprivredu nije ulagalo

BIZLIFExxx 67

HRANA I PIĆE

„jedite vodu i ne morate da brojite vaše čaše!“, savet je iskusnog doktora Murada, profesora i vlasnika kompa-

nije koja se bavi negom kože. „ako bar jednu čašu vode tokom dana zamenite čašom ceđe-nog i pasiranog svežeg voća i povrća, bićete pravilno hidrirani i daleko duže i bolje“, jedna je od istina kojih se ovaj lekar pridržava u svojoj praksi.

KAD MNOGO VODE šKODINemojte da se iznenadite kada vam analiza

krvi pokaže da imate nizak nivo elektroli-ta, a mislili ste da radite najbolje – pili ste litre vode dnevno. ako ste bili još i izloženi fizičkom naporu, moguće je da ćete osetiti i lupanje srca. Nešto, dakle, u ovakvom načinu unošenja vode nije u redu. „Treba da pijete vodu. Naravno da je to dobro za vaše telo, samo vama treba ’strukturalna voda’, ona

koju sveže namirnice imaju u sebi. Takva voda dolazi do ćelija i to je suština zdravlja i dugovečnosti. Starimo zato što naše ćelije gube vodu, nisu dovoljno hidrirane, a hidrira-ti ih ne može voda iz čaše. Zato, svakog dana je obavezno da jedete sveže voće i povrće i za zdravlje ne morate da brinete. Pre svega će vaša koža biti prezadovoljna, sjajna i jedra i to ne samo zbog ’struktruralne vode’, već i zbog vitamina, antioksidanasa, vlakana i drugih hranljivih i zaštitnih sastojaka“, prvo je i osnovno što bi vas dr Murad naučio ako biste ga pitali za savet.

šTA NAJBOLJE HIDRIRA?da biste svoje ćelije častili pravom dozom

vode, trudite se da redovno jedete namirnice koje su vodom najbogatije. Na obaveznoj listi su i spanać, kajsije, lešnik, jaja, susamovo i sincokretovo ulje, a ovo su četiri namirnice koje su pravi dobavljači vode. ●

2 // Narsledeća na listi hidrirajućih namirnica dr Murada. Pun vode i ukusan, nar ima još bogatstava – antioksidansi, polifenoli, vitamini, materije koje štite kožu od sunca. Ne izbegavajte da jedete i one žućkaste opne oko zrnevlja.

4 // Brokoliomiljena namirnica dr Murada, ali ne kuvana, već sveža. Brokoli je kralj povrća – ne samo zato što je bogat strukturalnom vodom, već je pun vitamina, antioksidanasa, materija koje pomažu mršavljenju.

3 // Avokadonije hrana sa ovog podneblja, ali zbog neverovatne dobrobiti treba ga uvesti u ishranu. Možda ne deluje tako sočno i hidrantno, ali avokado ima i materije koje pomažu da vaše ćelije ne gube vodu i pomoći će da skinete kilograme. Jedite ga svežeg, u salati ili sendviču.

1 // Krastavachrskav i osvežavajući krastavac je prvi među povrćem koji hidrira. Pun je vode i ne samo vode – u sebi ima materije koje jačaju vezivna tkiva, kao i vitamine, pa će vas dr Murad savetovati i da ga ne ljuštite.

Bar jedanput dnevno mediji vam poručuju: osam čaša dnevno za zdravlje i hidrataciju. Savremena nauka je otišla korak dalje – dobro je što pijete vodu, ali vodu morate pre svega jesti

Jedite vodu

ww

w.a

ltern

ativ

emed

icin

e.co

m /

/ w

ww

.mur

ad.c

om

BIZLIFEhrana i piće 67

FASHION&BEAUTY

I visoka i etno

Šta se novo a drugačije dešava u svetu visoke mode? Etno. Pokret world music ili etno-filmovi dobili

su očekivan nastavak - visoku etno-modu

neke od definicija visoke mode kažu da je ona privile-gija poznatih ili ViP osoba. Tako bi etno-moda istom logikom pripadala ’narodu’. ali, trend koji trese svet stvaranja već čitavu dekadu u prvi plan stavlja pečat

nacionalnog, jedinstvenog ili etno. Od muzike do filma, traže se obeležja naroda, tradicije, ono nešto što svaka nacija nosi.

Zato je spoj visoke etno-mode posebno privukao pažnju i popeo se na visoko mesto u svetu modnih kreatora. Verica Planić je srpska kreatorka sa zavidnim brojem revija na svim

meridijanima sveta. Uživa ugled žene koja modom povezuje ljude i narode širom sveta. Njene kreacije se svode pod visoku etno-modu, za koju kaže da je „inspirisana tradicijom, visoko stilizovana, uz upotrebu najkvalitetnijih materijala i vrhunsku izradu“. Verica Planić okuplja kreatore koji visoku modu ’oblače’ u etno-ruho. Valentina Vidrascu iz Rumunije, Slavomira Vlasova iz Slovačke i eszter Cselenyi iz Mađarske, predstavnice su vredne pažnje. i ugledni Valentino je nedav-no slavio etno-motive u svojoj novoj kolekciji. ●

2 // 3 //

4 // 5 // 6 //

fOtO 2

fOtO 3

verica

Planić

tekst: Mirjana

Pašćan

verica Planić, akvarel Milića od Mačve

BIZLIFEfashion&beauty68

fOtO 4 fOtO 5fOtO 6valentina vidrascu

7 // 8 // 9 // 10 //

11 //12 //

13 // 14 // 15 //

fOtO 7fOtO 8fOtO 9fOtO 10Slavomira vlasova

fOtO 11fOtO 12Eszter Cselenyi

fOtO 13fOtO 14fOtO 15valentino

BIZLIFEfashion&beauty 69

70 BIZLIFEwellness

WELLNESS

Prva farma,ali lepoteAko niste znali da postoji farma lepote, mnogo ste propustili. Postoji jedna, raskošna, prva u Evropi, smeštena u podnožju planina bavarske Nemačke. Ko je imao zadovoljstvo da u Gertraud Gruber raju provede bar jedan dan, zna za pravo značenje reči ’idila’ i ’mir’

bliska povezanost spo-ljašnjeg izgleda i stanja duha stara je koliko i ljudska misao, a danas

je, čini se, važnija nego ikad. To je znala i Gertraud Gruber, pionirka holističke kozmetike i osnivač prve farme lepote u evropi. Njen jedinstveni spa u Nemačkoj već 55

godina neguje i ulepšava klijente širom sveta.

Smešten u bavarskom delu Nemačke, u Tegernseeu, ovaj spa

kompleks sastoji se od glavne kuće i nekoliko manjih vila okruženih gustom šumom i zelenilom. Spa je podjednako popularan kako u sun-

čanom letnjem periodu, tako i zimi kada je prekriven snegom. Vila je letos renovirana, a karakterišu je seoski stil i ogromna terasa sa koje se pruža pogled na Walberg plani-nu. Prostrane livade, jezero u pod-nožju planine, čist vazduh, toplina domaćina, čine boravak na farmi savršenim. Golf, skijanje, nordijsko pešačenje samo su neke od moguć-nosti koje ova idila pruža.

Svaka soba je drugačije diza-jnirana, a doručak u krevetu je usluga koju svaki gost dobija. Ručak i večera služe se u glavnoj kući do koje vodi predivan vrt.

Od brojnih usluga koje spa Gruber pruža, najpopularnija je zvučna masaža poreklom iz Indije i sa Tibeta. U ovoj se masaži koriste zvučne posude koje se pažljivo polažu na telo i lagano se svira malom palicom pri čemu se čuje blag i skladan zvuk. Telo tako ulazi u stanje duboke relaksacije. Tokom zvučne masaže nastaje polje sigurnosti i zaštite u kojem se lako oslobađate stresa, briga, sumnji i svih osećaja koji imaju negativan uticaj na zdravlje.

Čari zvučne masaže

tekst: Jovana

Đurašković

Spa je podjednako popularan kako u sunčanom letnjem periodu, tako i zimi kada je prekriven snegom

ww

w.g

ertr

aud-

grub

er.d

ew

ww

.sch

oenh

eits

farm

-gru

ber.d

e

71BIZLIFEwellness

Posebna pažnja pridaje se zdravoj ishrani kao bitnom faktoru vital-nosti. Zato gost na raspolaganju pored kuvara ima i stručne savete nutricioniste.

Usluge prve farme lepote uklju-čuju prvoklasne aktivnosti - aero-bik, joga i meditacija, gimnastika, masaža, sauna i bazen, šijacu, ples i prisustvo lične kozmetičarke i kondicionog trenera.

„lepota dolazi iz unutrašnje harmonije, sklada uma i duše,

a u kombinaciji sa spoljašnjom negom daje najbolje rezultate”, moto je kojim se vodila i koji i danas sledi Gertraud Gruber, vitalna dama rođena pre 92 godine. Zato danas njen spa

predstavlja oazu za mnoge koji žele da razmišljaju pozitivno, koji žele samopouzdanje radeći na duhovnoj i fizičkoj ravnoteži.

kreme koje kozmetičari u Gertraud Gruber spa centru

koriste, danas su dostu-pne širom sveta i mogu se nabaviti odnedav-no i u Srbiji. To je prirodna kozmetika

koja ne nalazi mesto na policama parfimerija - do

nje moraju naći put oni koji su izbirljivi kada se posvećuju nezi svog tela. ●

info

Gertraud Gruber kozmetika u SrbijiBeauty HouseBraničevska 9,

011/ 3449-482, 011/ 3449-477www.beautyhouse.rs

Njeno ime sinonim je za lepotu i zdrav život više od pet decenija. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja koje potvrđuju kvalitet usluga koje Gertraud Gruber spa pruža. Rođena 1921. u Minhenu, želela je da se ostvari kao plesačica, ali rat prekida te snove i Gertraud Gruber napušta čuvenu plesnu školu Isidore Duncan. Okreće se korektivnoj gimnastici i specijalizuje se u lečenju facijalne muskulature i oštećenih nerava. Posle rata, završava studije na Friedl Groh Munchen kozmetičkoj školi i posvećuje se budućem pozivu. Počinje da pravi kreme na bazi prirodnih sastojaka, a klijentima svoje preparate dostavlja na biciklu. Ali to joj nije bilo dovoljno - želela je da ulepšava žene, kako spolja tako i iznutra. Tako dolazi na ideju da kuću koju je sa suprugom kupila opremi i napravi od nje mesto za relaksaciju tela, uma i duha.

Vizija Gertraud Gruber

„Lepota dolazi iz unutrašnje harmonije, sklada uma i duše, a u kombinaciji sa spoljašnjom negom daje najbolje rezultate”, moto je kojim se vodila i koji i danas sledi Gertraud Gruber

Godišnje više od

25.000 zadovoljnih

gostiju

72 BIZLIFEputovanje

PUTOVANJE

Skratite zimu na KaribimaDominikanska Republika - Antigua & Barbuda - Martinique - Guadeloupe - St. Maarten - Tortola, ali i Madeira i Kanari - zar ne zvuči kao najlepši način da skratite zimu i pobegnete od ’baba Marte’

dolazak zime svima donosi nove impresije, emocije, maštanja i promene u svakodnev-

nim navikama koje smo ustalili u toplim danima. Prvo se pojave opojni mirisi tek sa vatre skinutog ajvara, pa ulični mirisi pečenog kestenja, kuvanog vina ili ’šuma-dijskog čaja’, božićne pečenice i

slatkiša. dolaze slave i preslave, dečji raspusti i sankanja, odlasci na skijanje i ostale zimske čaroli-je. Međutim, kada sneg počinje da tamni a ne kopni, kad počnu višednevne košave i ostali zimski vetrovi, komplikacije sa grejanjem i kada se setimo zaboravljenih rupa u stanu koje smo planirali da saniramo preko leta, maštarije sa početka zime polako nestaju i ustupaju mesto hladnoći, vlazi, nesnosnom gripu i

kad već pomislimo da su topliji dani na dohvatu, dolazi ’baba Marta’. e, makar nju treba da pre-

varimo. a kako nego odlaskom na krstarenje.

Predlažem da to učinite na ekskluzivan način, da sebi priuštite uživanje i kupanje na rajskim plažama karip-

skih ostrva i da se posle 24 dana vratite u svoj dom, u

tek probuđeno proleće.Zašto baš krstarenje? ima bez-

broj razloga, a podsetiću vas na

krstarenje

tekst: Nebojša Mićić

savetnik za krstarenja

foto: MSC Krstarenja

www.supernovatravel.rs www.krstarenje.org

www.supernovatravel.rs www.krstarenje.org

’Baba Martu’ je

najbolje prevariti odlaskom

na krstarenje

73BIZLIFEputovanje

samo na neke:- spavaćete uvek u istom krevetu- raspakovaćete svoje stvari samo

jednom i isto tako jednom spako-vati

- svakog dana posetićete drugo karipsko ostrvo i kupati se i opu-štati na drugim rajskim plažama, koje su bile inspiracija mnogim svetskim umetnicima

- svakog dana upoznavaćete novi svet

- uveče i tokom noći imaćete bo-gatu zabavu na velikom kruzeru gde vam stoji na raspolaganju: pozorište-varijete, delikatese u restoranima tokom celog dana i noći, veliki izbor barova sa raznim muzičkim žanrovima među koji-ma je sigurno i muzika po vašoj želji, karaoke, disko klub, opu-štanje u Wellness tretmanima ili možete potražiti sreću u kazinu.Posle krstarenja po najlepšim

karipskim ostrvima kruzer će vas

dovesti i na kanare i Maderu gde je večiti maj. Na kraju, posetićete andaluziju i otići ćete, ako vas interesuje, na izlet u Sevilju i na kraju vaše krstarenje zalićete

čašom šampanjca u Marselju.kad dođe vreme za povratak,

čeka vas avion u Milanu, koji će vas vratiti kući gde više nema ’baba Marte’. ●

Plovidba nije više privilegija bogatihNekada je plovidba kruzerima bila privilegija samo bogatih ljudi. Tadašnji brodovi bili su, iz tehničkih razloga, ograničeni po svojoj veličini i mogli su da ugoste relativno mali broj putnika.

U isto vreme, sa tehničkim razvojem brodogradnje došlo je i do znatno povećane turističke tražnje za krstarenjima od strane srednje klase koja je finansijski ojačala i želela luksuznim krstarenjem da ostvari svoje snove o toplim morima i zemaljskom raju. Savremenim tehničkim rešenjima otvorio se put novom vidu izgradnje brodova koji su postali praktično neograničeni u dimenzijama i kapacitetu i mogli su da primaju do tada neslućen broj putnika. Budući da su kruzeri mogli, iz navedenih razloga, da ugoste veliki

broj putnika, a da se fiksni troškovi plovidbe neznatno povećaju, logično je da dolazi do velikog pada cena krstarenja. Prirodno, brodarske firme su odmah reagovale i pružile su tržištu, u kratkom roku, povećanu ponudu u broju dostupnih kabina, kako bi udovoljile porastu tražnje kod novih putnika koji su maštali o kupovini ostvarenja snova.

Istovremeno sa pojavom enormnog povećanja broja kreveta dolazi i do utakmice brodara u inovacijama ponude, pa se tako pojavljuju, pored standardnih, i kabine i apartmani sa balkonima, uvode se na brod klasični aqua-parkovi, SPA i Wellness usluge, velika pozorišta srazmerna broju putnika, sportski tereni, pa čak i ono što nikad nije bilo moguće zamisliti, kao što su bilijar ili kuglane.

priuštite sebi uživanje i kupanje na rajskim plažama karipskih ostrva i posle 24 dana vratite se u svoj dom, u tek probuđeno proleće

BIZLIFExxx74

● Savet koji pamtite...- imam životnu devizu ’U borbi za op-stanak nema sentimentalnosti već treba preživeti’ (Mark Twain).

● Kada ste poslednji put ušli u patike i trenerku?- U drugom razredu srednje škole.

● Koliko često posećujete frizera?- jednom do dva puta nedeljno. Nemam mnogo vremena ni strpljenja da obilazim salone i sedim satima. Često frizeru otmem četku i fen da bih ga ubrzala jer kasnim pa mu pokažem da ja to mogu brže.

● šta prvo primetite kod sagovornika?- Sve. Obraćam pažnju na svaku sitnicu, a pošto se godinama bavim poslovima koji uglavnom zahtevaju neposrednu komunika-ciju sa ljudima, naučila sam da čitam govor tela. Procenu sagovornika pravim u prvih pet minuta na osnovu stava i gestikulacije.

● šta vas nervira kod poslovnih saradnika?- kod svih ljudi me nervira inertnost. Ne prihvatam malodušnost i odustajanje. Nema cilja do kojeg se ne može doći, pi-tanje je samo na koji način. Nekad je teže, nekad lakše, ali ništa nije nemoguće.

● Ravne cipele ili na štiklu?- Štikle. Uvek i u svim varijantama.

● Čime bi se vaš poslovni tim mogao pohvaliti?- Verujem da bi i oni rekli isto što i ja, kada biste ih pitali svakog ponaosob. Naš najveći uspeh je što smo ubrzo po mom dolasku na čelo direkcije za marketing i odnose sa javnošću postali pravi tim. Razumemo se, ne treba nam mnogo diskusije i objašnjava-nja, znaju šta očekujem od njih, a s druge

strane ja nisam zahtevna i nerealna. Mislim da kod mene cene to što uvek znaju na čemu su, bilo crno ili belo.

● Imate li skriveno utočište od obaveza?- da, moj kutak ispred televizora, udobna fotelja i ćebence dok gledam filmove. To je vreme kada pobegnem od svega i svih.

● Da li majstorišete u kući?- ako me pitate da li umem da popravim frižider ili veš-mašinu, naravno da ne, ali da zamenim osigurače, sijalice, to znam i radim sama. Pa, ne očekujete valjda da kada mi pregori osigurač sednem i plačem ili da pozovem elektrodistribuciju?! Od alata u kući imam šrafciger, klešta i čekić.

● Koga biste sa sobom poveli u šetnju?- Zavisi od vremena, raspoloženja i od toga gde šetam. U laganu opuštenu šetnju košutnjakom otišla bih možda sa nekim poput Vanje Udovičića. Svakako sa nekim ko je vaspitan, pametan, ko je završio ozbiljan fakultet, da možemo da pričamo o mnogim stvarima, da budemo sličnih godina i interesovanja.

● šta je savršen završetak dana?- kada krenem kući, umorna i iscrpljena posle sastanaka i napornog rada pa mi jedan telefonski poziv promeni planove i umesto u krevetu sa knjigom završim sa drugaricama na večeri.

● šta ne propuštate na televiziji?- informativne emisije. U stanju sam da sače-kam ponoćne vesti ako nisam ispratila pret-hodne bez obzira na to koliko sam umorna.

● šta je za vas poslovni uspeh?- Sve što isplaniram i ostvarim je poslovni uspeh, nebitno da li je to na dnevnom,

nedeljnom ili mesečnom nivou. Moji uspesi su sve moje ostvarne zamisli.

● Kako je obučena poslovna žena sa stilom?- kao ja. Šalim se, ali se i ne šalim. Svaka ozbiljna poslovna žena u svom ormaru mora da ima nekoliko koktel haljina, ’chanel’ suknji i sakoa, belih košulja i ešarpi raznih boja i dezena koje će razbiti mono-toniju poslovne odeće i koje će uskladiti sa cipelama, torbom ili nakitom. Sve više je mladih žena na visokim pozicijama, koje na važne poslovne sastanke odlaze u cipelama sa otvorenim prstima ili u sandalama sa čarapama, a kad još vidim cirkone na nok-tima i dekolte do pupka, reakcija je takva da mi je potreban kalcijum protiv alergije.

● Kako danas od dinara napraviti tri?- Bolje je pitanje kako mi u Srbiji uspevamo da zaradimo dinar, a potrošimo tri. kada su moje privatne finansije u pitanju, tu se ne razlikujem od većine Srba: kartice, čekovi, dozvoljeni minus, krediti, sve su to reči koje su mi bliže od reči štednja. U poslu sam već drugačija, umerena i štedljiva, vodim računa o svakom dinaru.

● šta je najviše doprinelo vašem uspehu?- Moja upornost, to što nikada nisam zadovoljna do kraja ni sobom ni drugima. kada kažem nisam zadovoljna mislim to u najpozitivnijem mogućem smislu. Uvek može bolje, više.

● Poklon koji nikada nećete zaboraviti?- Trenutak kada sam mnogo izgubljenog vremena u internet kafeu zamenila radom na sopstvenom računaru koji mi je mama kupila na drugoj godini fakulteta. konačno sam mogla da kuckam seminarske radove, a da mi niko ne meri vreme. Mojoj sreći nije bilo kraja. ●

Ništa nije nemogućeIvana Petrović je direktorka Direkcije za marketing i odnose sa javnošću Dunav osiguranja, koja pod uspeh svodi sve svoje ostvarene zamisli. Ume i da frizeru otme četku i fen kako bi mu pokazala da ona to može brže, od alata u kući ima šrafciger, klešta i čekić, a kalcijum protiv alergije joj je potreban kada poslovnu ženu vidi u cipelama sa otvorenim prstima, sandalama sa čarapama ili sa cirkonima na noktima i dekolteom do pupka

leksikon poslovne žene

BIZLIFExxx 75

BIZLIFExxx76

BIZLife magazin 05

Documents