Bilten XXVII Press

Ministarstvo finansija Crne Gore

BILTEN XXVII

Mi­nis­tar­stvo­fi­nan­si­ja­Cr­ne­Go­reBil­ten­XXVII

jul­-­septembar­2012.

Oficijelni­kanal­Ministarstva­finansija­http://www.youtube.com/user/MinFinansijaCrneGore

https://www.facebook.com/pages/Ministarstvo-finansija

https://twitter.com/minifinme

http://minifin.wordpress.com

POtražIte­na­

UPRA VE

Po res ka uPra va: www.PoreskauPrava.gov.me

uPra va ca ri na: www.uPravacarina.gov.me

uPra va za an ti ko ruP cij sku ini ci ja ti vu: www.antikoruPcija.me

uPra va za sPre ča va nje Pra nja nov ca: www.asPn.gov.me

uPra va za ne kret ni ne: www.nekretnine.co.me

Direkcija za javne nabavke: www.Djn.gov.me

uPra va za imovinu www.uzi.gov.me

2

Ministarstvo finansija Crne Gore

SaDržaJ

Uvodnik: Ekonomski rast U Crnoj GorI ............................................................................ 4-5­-­dr­Milorad­Katnić,­ministar­finansija

Značaj iZvjEštaja o naprEtkU U kontEkstU proCEsa intEGraCija U EU ............. 6-8–­antonio­Krcalović,­šef­Odjeljenja­za­evropske­integracije­i­mr­Branka­rogošić,­samostalni­savjetnik

Finansijsko UpravljanjE i kontrola i UnUtrašnja rEviZija – sličnosti i raZlikE ..................................................................9-12–­Mila­Barjaktarović,­savjetnik­ministra

mjErE FiskalnE politikE i raZvoj institUCionalnoG okvira javnih Finansija U pEriodU janUar - sEptEmbar 2012. GodinE ............................................................ 13-15–­dr­Stanko­Jeknić,­samostalni­savjetnik­(Sektor­za­ekonomsku­politiku­i­razvoj)

rEaliZaCija javnE potrošnjE na lokalnom nivoU U drUGom kvartalU 2012. GodinE .................................................................................... 16-21–­Gordana­radović,­samostalni­savjetnik­(Sektor­za­poreski­i­carinski­sistem)­-­mr­Snežana­Mugoša,­samostalni­savjetnik­(Sektor­za­budžet)

makroEkonomskE projEkCijE Za CrnU GorU 2013-2015. ..................................... 22-29-­Sektor­za­ekonomsku­politiku­i­razvoj

stiCanjE mEđUnarodnoG sErtiFikata Za UnUtrašnjEG rEviZora U javnom sEktorU CrnE GorE ...........................................................................................30-31–­nina­Blečić,­ovlašćeno­službeno­lice­I

TržišTe lizinga u Crnoj gori, izvješTaj za i kvarTal 2012. godine .................. 32-38–­mr­Jelena­Jovetić,­samostalni­savjetnik­u­Sektoru­za­finansijski­sistem­i­unapređenje­poslovnog­ambijenta

aktivnosti ministra U iii kvartalU 2012. GodinE .................................................... 39-47–­Marija­radenović,­portparol­i­nikolina­radojičić,­asistent­portparola

3

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

Bil­ten­Mi­nis­tar­stva­fi­nan­si­ja­jul­-­septembar,­2012.­go­di­ne

BrOJ:­XXVII

Iz­la­zI:­kvar­tal­no

Iz­Da­Vač:­Mi­nis­tar­stvo­fi­nan­si­ja­Cr­ne­Go­re

za­Iz­Da­Va­ča:­Dr­Milorad­Katnić

UreD­nIK:­Marija­radenović

Ure­đI­Vač­KI­OD­BOr:­Dr­Mi­lo­rad­Kat­nić

Mr­Bojana­BoškovićMr­ana­KrsmanovićMr­nemanja­Pavličić­Mr­Biljana­Šćekić­

ana­Ivanović­Mr­tijana­Stanković­Mr­nataša­Kovačević­Mr­Boris­BuškovićDamir­rašketić

DI­zaJn:­adil­tu­zo­vić

KOn­taKt:­

Pr­SlUž­Ba­MI­nIS­tar­StVa­FI­nan­SI­Ja

tel:­+382­20­224­581

FaX:­+382­20­224­450

e-MaIl:­[email protected]

weB:­www.mf.gov.me

aDre­Sa:­Stan­ka­Dra­go­je­vi­ća­br­2,­Pod­go­ri­ca

Ministarstvo finansija Crne Gore

Značajni kapitalni projEkti Za pEriod 2003-2012. ................................................. 48-49–­Sektor­za­budžet

kriza kao izazov održivosTi i prilagođavanja ....................................................... 50-52–­Borislav­ratković,­savjetnik­ministra

analiza javnih finansija, iii kvarTal 2012. ............................................................... 53-59-­Iva­radovanović,­samostalni­savjetnik­u­Sektoru­za­ekonomsku­poltika­i­razvoj-­dr­Stanko­Jeknić,­samostalni­savjetnik­u­Sektoru­za­ekonomsku­poltika­i­razvoj-­radovan­živković,­samostalni­savjetnik­u­Sektoru­za­ekonomsku­poltika­i­razvoj-­Miloš­Popović,­saradnik­u­Sektoru­za­ekonomsku­poltika­i­razvoj-­mr­Snežana­Mugoša,­samostalni­savjetnik­u­Sektoru­za­budžet

iZaZovi U obavljanjU UnUtrašnjE rEviZijE ...................................................................60-61–­nataša­Simonović,­viši­unutrašnji­revizor

inFo wEb aktivnosti ministarstva Finansija U iii kvartalU 2012. GodinE ....62-70–­Ivona­Mihajlović,­asistent­portparola

4

Ministarstvo finansija Crne Gore

Spoljnje okruženje. Mjereno ekonomskom ak-tivnošću, 2012. godina će za globalnu, a po-sebno evropsku ekonomiju, biti jedna od naj-težih nakon velike krize 2008-2009. godine.

sada je već izvjesno da će globalni rast biti usporen, kako u brzorastućim tzv. BriC ekonomijama, tako i u najbogatijim državama, poput sad i njemačke. eu-rozona je već u reciesiji, a nekoliko država evropske periferije su na ivici bankrota.

države regiona - zapadnog Balkana, takođe, bilježe slabije performanse od očekivanih. visoka izloženost i tijesna ekonomska povezanost zapadnog Balkana sa širim okruženjem evropske unije (oko 75% robne razmjene, bankarski sektor čiji su vlasnici dominan-tno banke iz evropske unije i značajne investicije iz evropskih zemalja) čine ovaj region vrlo osjetljivim na negativna kretanja u eurozoni i opštem međuna-rodnom okruženju. svi rizici kojima su Crna gora i region zapadnog Balkana bili izloženi tokom 2012. godine su se, u većoj ili manjoj mjeri, materijalizo-vali kroz: manje dostupne kredite; niže investicije; smanjenje izvoza i pogoršanje uslova finansiranja.

i naredne godine pratiće rizik i neizvjesnost. nekon-solidovan bankarski sektor, usporavanje kine i zna-čajni fiskalni izazovi u sad i evropi podrivaju izglede za značajnije poboljšanje u srednjoročnom periodu. evropska komisija je, za sljedeću godinu, projekto-vala slab rast država evropske unije i eurozone, dok će ekonomije periferije ostati u dubokoj recesiji. projekcije evropske komisije predviđaju niske stope rasta država regiona, dok su za srbiju, hrvatsku i sloveniju projektovane negativne stope rasta.

dostignuća i izazovi ekonomske politike. objavljiva-nje podataka i projekcija ekonomskog rasta u Crnoj

gori izazvalo je brojne komentare - od priznanja i pohvala sa važnih međunarodnih adresa do nepo-vjerenja u tačnost statistike i mogućnost crnogorske ekonomije da bude dinamičnija. nesporna je činje-nica da je crnogorska ekonomija u 2011. rasla brže od većine evropskih, kao što je nesporno da, po prvi put objavljeni, kvartalni podaci o kretanju Bdp-a upozoravaju da je obnovljeni rast nestabilan i ranjiv.

realnim ekonomskim rastom u Crnoj gori koji je 2011. godine iznosio 3,2%, zajedno sa rastom od 2,5% iz 2010. godine, kompenzovan je pad iz 2009. godine. Tako je, nakon dvije godine, ekonomska ak-tivnost, u realnim veličinama, premašila predkrizni nivo, a prema izvještaju MMf-a, Crna gora je jedna od država u evropi sa nominalno najbržim oporav-kom.

pri tome je važno imati u vidu dostignuća ekonom-ske politike u prošlom periodu koja definišu sadašnji kontekst za budući privredni rast. prvo, mnogo veće i jače privrede od crnogorske u evropi su u ozbiljnoj recesiji i teškoćama. Mi smo ovakve probleme uspjeli da amortizujemo, prije svega stabilizacijom bankar-skog sistema, značajnom fiskalnom konsolidacijom i strukturnim reformama sprovedenim u prethodne tri godine. kao rezultat toga, Crna gora primenjuje značajno fiskalno prilagođavanje sa ciljem da obez-bijedi budžetske viškove i fiskalne rezerve na sred-nji rok, što bi dalje poboljšalo njen rejting, pristup spoljnjem kapitalu i uslove njegovog dobijanja. Crna gora je i aktivan partner međunarodnih finan-sijskih institucija, ima pristup spoljnjem finansira-nju i uredno servisira svoje eksterne obaveze. ove godine otvorili smo formalan proces pregovora za članstvo u eu i postali članica svjetske trgovinske organizacije. naše reforme se prepoznaju u regionu i

UVODnIK

ekonomski­rast­(u­Crnoj­Gori)Dr­Milorad­Katnić

5

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

od strane međunarodnih analitičkih agencija. u no-vom doing Business izvještaju, Crna gora ja napre-dovala 5 mjesta i sada zauzima 51. poziciju u svijetu po povoljnosti opšte poslovne klime, što je svrstava u prvih 25% privreda u svijetu, koje uključuju mno-ge razvijene zemlje. izvještaj evropske komisije o Crnoj gori je eksplicitan o ovom i drugom progresu učinjenom u prošlom periodu.

istovremeno, treba prepoznati izazove koji se ogle-daju u visokoj nezaposlenosti, sporom rastu kreditne aktivnosti i potrebi daljeg jačanja institucija i sna-ženja domaće, preduzetničke i izvozne, aktivnosti i investicija iz svih izvora. ekonomska politika u na-rednom periodu biće fokusirana na ove izazove.

kratkoročna perspektiva privrednog rasta. shodno projekcijama Ministarstva finansija, ove godine cr-nogorska ekonomija zabilježiće realni rast od 0,5%. na usporavanje rasta, osim pogoršanog međuna-rodnog okruženja, uticale su vremenske nepogode početkom godine (koje su donijele manju trgovinu, saobraćaj, investicije i poljoprivrednu proizvodnju), remont Termoelektrane pljevlja i manja proizvodnja hidroelektrana, te smanjena proizvodnja i niže cije-ne aluminijuma.

nestabilno međunarodno okruženje negativno će uticati na crnogorsku ekonomiju i u narednom pe-riodu. uzimajući u obzir i unutrašnje slabosti crno-gorske ekonomije, zavisnost od kreditiranja i stranih direktnih investicija, Ministarstvo finansija je zadr-žalo konzervativan pristup u projektovanju i razvilo dva makorekonomska scenarija. projekcije Ministar-stva finansija pokazuju da će doći do ubrzanja eko-nomskog rasta, ali značajno ispod potencijalnog.

prema osnovnom scenariju, projektovan je realni rast Bdp-a: 2,5% u 2013, 3,0% u 2014. i 3,5% u 2015. godini. stopa rasta Bdp-a od 2,5% u 2013. podrazumijeva da će se prirodni (klimatski) uslovi kretati u granicama normale (ovaj rast uključuje efekat normalizacije klimatskih prilika, što bi po sebi obezbijedilo rast od 1,3%, koliko je procijenjen negativan uticaj ekstremnih vremenskih nepogoda u 2012). u 2014. i 2015 godini predviđeno je blago ubrzanje rasta crnogorske ekonomije, uz pretpo-stavku dodatnog angažovanja domaćih potencijala, prvenstveno turističkih i energetskih, i umjereno povećanje kreditne aktivnosti i izvoza. strane direk-tne investicije su u sve tri godine planirane kon-zervativno, ali na nivou stabilnog učešća od 10%, koliko je iznosio prosjek posljednjih godina.

scenario nižeg rasta baziran je na pretpostavci o produbljivanju negativnih trendova u eurozoni: produžena recesija, smanjenje kreditne aktivnosti

i povećanje nezaposlenosti. Takav razvoj događaja u eurozoni odrazio bi se na crnogorsku ekonomiju kroz nižu potrošnju, koja bi imala direktan uticaj na izvoz, sdi i turizam. pri ovim okolnostima, stope re-alnog rasta Bdp-a u Crnoj gori bi iznosile: 1,0% u 2013, 1,5% u 2014. i 2% u 2015.

u oba scenarija procijenjenog ekonomskog rasta dvije komponente su najvažnije: investicije (javne, domaće i strane) i novo kreditiranje. one će bitno determinisati makroekonomski okvir. zato je prevas-hodni zadatak ekonomske politike da se, nastavkom fiskalne konsolidacije i restrukturiranjem bankar-skog sektora, obezbijedi neophodna stabilnost za investicije i novu kreditnu aktivnost. istovremeno, strukturnim reformama, investicijama u infrastruk-turu, unapređenjem poslovnog ambijenta, znanja, institucija i administracije, rast treba da bude pod-staknut i ubrzan. pospješivanje domaćeg predu-zetnistva i malog i srednjeg biznisa će, takođe, biti važno za apsorbovanje dijela visoke nezaposlenosti.

zahtjevi dinamičnog dugoročnog rasta. ukupan cilj ekonomske politike u dugom roku treba da bude ostvarivanje potencijalnih stopa rasta koje za crno-gorsku ekonomiju iznose preko 5%, što je najefi-kasniji put da se rješavaju pitanja nezaposlenosti, deficita i duga. u postojećim ekonomskim okolno-stima, ekonomski rast od 5% uz ispravnu ekonom-sku politiku, nije nedostižan na duži rok.

narednih nekoliko godina koje će odlikovati teška situaciju u okruženju bi, stoga, trebalo iskoristiti za dalje snaženje budžetske stabilnosti, unapređenje investicione klime i jačanje efikasnosti javnog sek-tora. istovremeno, biće važno da Crna gora aktivno učestvuje u regionalnim inicijativama za jačanje in-frastrukturnog povezivanja sa susjedima i svijetom, putem transportne, lučke, željezničke i energetske infrastrukture.

konačno, u skladu sa progresom u pregovorima sa eu, Crna gora će imati progresivno veći (i po povolj-nijim uslovima) pristup raznim oblicima finansijske, tehničke i analitičke podrške eu - daleko više nego što je to bio slučaj u prošlosti. kombinacija jačanja kapaciteta, institucija, znanja i vještina, uz kvalitet-ne ekonomske politike, može obezbijediti osnovu za daleko dinamičniji rast i porast zaposlenosti.

dr Milorad katnić, ministar finansija

6

Ministarstvo finansija Crne Gore

Evropska komisija je 10. oktobra objavila izvještaje o napretku za 2012. godinu za države kandidate i potencijalne kandidate za članstvo. Ocjene date u ovim izvještajima se pažljivo prate, kako u upravama država obuhvaćenim izvještajima, tako i u široj javnosti, i samim tim predstavljaju osnovu za planiranje aktivnosti za narednu godinu.

Prilikom čitanja izvještaja treba uzeti u obzir nijanse u rječniku koje Evropska komisija koristi u ocjenjivanju stanja u određenoj oblasti, ali se istovremeno mora imati u vidu i da se Izvještaj odnosi na ograničen vremenski period i da obuhvata aktivnosti koje su se mogle zaokružiti tokom prethodnih dvanaest mjeseci. Samim tim, da bi se stekla potpuna slika ostvarenog napretka, moraju se uzimati u obzir i ocjene iz prethodnih izvještaja, a posebno iz Analitičkog izvještaja koji je objavljen uporedo sa pozitivnim Mišljenjem Evropske komisije. Kao primjer se može navesti oblast slobodnog kretanja kapitala, gdje se ne registruju aktivnosti u prethodnoj godini, ali se naglašava da je već u prethodnom periodu ostvarena liberalizacija. Takođe, treba imati u vidu da u izvještajima EK može navesti činjenica da usklađenost u određenom poglavlju nije ostvarena u poređenju sa pravnom tekovinom koja je na snazi u EU. To, međutim, ne znači i da je usklađenost realna i sprovodiva u ovom ili čak srednjeročnom periodu, imajući u vidu da pregovori za članstvo traju godinama. Primjera ovakve situacije može biti puno, a kao ilustracija može poslužiti nivo akciza na određene proizvode.

Sa druge strane, u poglavljima koja nijesu regulisana direktivama, ocjena Evropske komisije se može bazirati na posrednoj ocjeni spremnosti administracije da sprovodi pravnu tekovine koja je za državu relevantna tek nakon ulaska države u EU. Primjer je poglavlje koje se odnosi na regionalnu politiku, gdje spremnost za korištenje pretpristupnih fondova jeste ključan pokazatelj spremnosti, ali ne i konačan dokaz da će se korištenje strukturnih fondova odvijati nesmetano. Za ova poglavlja se podrazumijeva da će se ispunjavanje kriterijuma nastaviti sve do samog datuma članstva i da administrativne kapacitete treba pažljivo planirati u skladu sa opštim napretkom u drugim poglavljima, odnosno u

značaj­izvještaja­o­napretku­u­kontekstu­procesa­integracija­u­eU

antionio­Krcalović Mr­Branka­rogošić

7

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

skladu sa tempom pridruživanja. Samim tim, izvještajni period od jedne godine, može da posluži samo kao orjentacija da li se izgradnja sistema i obuka kadrova kreće potrebnom i/ili mogućom dinamikom. Važno je navesti i da neka poglavlja dobijaju na značaju u kasnijim fazama pristupanja, kao što je riječ o finansijskim i budžetskim odredbama, koje se dominantno tiču sopstvenih sredstava EU. Dodatno, EK u izvještajima može konstatovati da zakonodavstvo nije usklađeno, ali i da istovremeno određene direktive ili regulative mogu biti primjenjive samo kada država uđe u EU. Ovakav primjer je postojao u poglavlju finansijskih usluga. Konačno, mora se imati u vidu konstantni razvoj pravne tekovine EU, što može dovesti do situacije da neka, sa stanovišta usklađivanja zakonodavstva manje zahtjevna poglavlja, evoluiraju u poglavlja koja će zahtijvati značajnu zakonodavnu aktivnost. U svijetlu tekuće krize i mjera koje EU preduzima, kao primjer se mogu navesti poglavlja vezana za ekonomsku i monetarnu uniju.

Kada je konkretno riječ o Ministarstvu finansija, mora se naglasiti da će naredni period analitičkog pregleda usklađenosti zakonodavstva zahtjevati značajne administrativne napore imajući u vidu veliki broj poglavlja kojima će ovo ministarstvo koordinirati. Istovremeno, službenici Ministarstva finansija će biti uključeni u rad radnih grupa u velikom broju drugih poglavlja, imajući u vidu klasifikaciju pravne tekovine po poglavljima, finansijske implikacije procesa pristupanja i činjenicu da priroda Acquis-a zahtjeva blisku međusektorsku saradnju u velikom broju oblasti.

Prezentacija ostvarenog u prethodnom periodu, ali i vizija dalje dinamike napretka po sektorima, će biti od ključnog značaja za dinamiku procesa pregovora. U tom kontekstu, EK je u ovogodišnjem Izvještaju o napretku već nagovijestila koja su ključna pitanja o kojima će se razgovarati tokom pregleda usklađenosti zakonodavstva i dala svoju ocjenu situacije u svakom od poglavlja kojima će ministarstvo koordinirati:

U oblasti slobodnog kretanja kapitala, zabilježen je izvjestan napredak po pitanju borbe protiv pranja novca. Konstatovano je i unapeđenje saradnje između crnogorskih institucija.

Javne nabavke su jedno od poglavlja za koje je u Izvještaju prepoznat najveći napredak u protekloj godini. Ostvaren je značajan napredak po pitanju opštih principa koji se primjenjuju na javne

8

Ministarstvo finansija Crne Gore

nabavke u Crnoj Gori. Administrativni kapaciteti za javne nabavke nastavljaju da se poboljšavaju. Kada je u pitanju sistem pravnih sredstava, ostvaren je dobar napredak time što je sistem pokriven novim Zakonom o javnim nabavkama. Prepoznato je donošenje Strategije razvoja javnih nabavki, uspostavljanje Državne komisije za kontrolu postupaka javnih nabavki u novom sastavu, kao i Koordinacionog tijela za sprovođenje navedene Strategije. Svakako ostaje naglasak na daljoj implementaciji zakona, kao i jasnijem definisanju funkcije i načina sprovođenja inspekcijskog nadzora.

Što se tiče poglavlja finansijske usluge, došlo je do određenog napretka u oblasti banaka i finansijskih konglomerata, kao i u oblasti tržišta hartija od vrijednosti i investicionih usluga. Napredak je ostvaren u usvajanju propisa o javnom objelodanjivanju informacija i podataka od strane banaka, izračunavanju velikih izloženosti i u transponovanju direktiva.

U oblasti oporezivanja, određeni napredak je postignut u pogledu operativnih kapaciteta i kompjuterizacije Poreske uprave, koja je prošla kroz krupne organizacione i strukturne promjene, uz jačanje informaciono-komunikacionog sektora i osnivanje jedinice za velike poreske obveznike. Ostvaren je napredak u razvoju sistema unutrašnjih kontrola kroz osnivanje sektora za unutrašnju kontrolu, s jasno definisanim procedurama za unutrašnju kontrolu i borbu protiv korupcije.

Ostvaren je određeni napredak u oblasti ekonomske i monetarne politike. Crna Gora je dostavila prvi Pretpristupni ekonomski program (PEP) Evropskoj komisiji u januaru, za period 2012-2014. PEP je preuzeo ulogu nekadašnjeg EFP-a kao instrument koordinacije politika i doprinio je pripremi glavnih nacionalnih fiskalnih dokumenata.

Evropska komisija je zabilježila značajan napredak u oblasti statistike i to posebno u pogledu statističke infrastrukture, kao i sektorske statistike. Kada su u pitanju klasifikacije i registri, ostvaren je takođe određeni napredak. NACE Rev. 2 klasifikacija se primjenjuje u nekoliko područja, uključujući poljoprivrednu, finansijsku i kratkoročnu statistiku. Što se tiče kratkoročne statistike i Harmonizovanog indeksa potrošačkih cijena, postignuta su dodatna poboljšanja.

Određen napredak je postignut u poglavlju carinska unija, i to kada je riječ o carinskom zakonodavstvu. Novim zakonom o carinskoj tarifi postiže se dalje usklađivanje zakonodavstva sa Zajedničkom carinskom tarifom. Napredak u pripremama u oblasti carinske unije je umjeren.

Što se tiče poglavlja finansijska kontrola, ostvaren je određeni napredak u oblasti unutrašnje finansijske kontrole u javnom sektoru (PIFC). Nakon završetka zakonskog okvira 2011. nastavljeni su napori da se integrišu odgovornosti menadžmenta u sisteme upravljanja crnogorske javne uprave. Unaprijeđen je finansijski menadžment i kontrola (FMC) u javnim organima kroz imenovanje FMC menadžera na nacionalnom nivou i u opštinama, kroz pilot projekte uspostavljanja FMC sistema u izabranim ministarstvima i kroz različite aktivnosti obuke. Završena je i aktivnost samoprocjena kao podrška monitoringu napretka u FMC oblasti.

U dosadašnjem procesu integracija godišnji izvještaji Evropske komisije su se u većoj mjeri fokusirali na političke kriterijume i na prioritete definisane u Mišljenju. U procesu pregovora fokus će se sve više pomjerati na sektorske politike, a resorni generalni direktorati EK će se, nakon što su okončani pregovori sa Hrvatskom, u potpunosti posvetiti analizi situacije u Crnoj Gori. Taj proces dinamiziranja saradnje i razmjene informacija će rezultirati definisanjem mjerila za otvaranje pregovora u svakom od poglavlja, čiji će broj i zahtjevnost najbolje definisati napredak koji je Crna Gora ostvarila u svakom od poglavlja pojedinačno.

Antonio Krcalović, šef Odjeljenja za evropske integracije

Mr Branka Rogošić, samostalni savjetnik II

9

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

Uvod

Jedna­od­reformi­koju­sprovodi­Vlada­Crne­Gore­u­procesu­evropskih­integracija­je,­između­ostalih,­i­uspostav-ljanje­i­razvoj­stabilnog­i­efikasnog­sistema­unutrašnjih­finansijskih­kontrola­u­javnom­sektoru­(PIFC).­Pri­tome­je­važno­istaknuti­da­je­cilj­reformi­ne­samo­ispuniti­uslove­za­dobijanje­članstva,­nego­i­unaprijediti­sisteme­upravljanja­­i­kontrola­nad­javnim­sredstvima­kako­bismo­se,­kao­zemlja­članica,­spremno­nosili­sa­izazovima­koje­donosi­članstvo­i­mogućnostima­korišćenja­sredstava­eU.­­

U­skladu­sa­prihvaćenim­konceptom­evropske­komisije,­unutrašnja­finansijska­kontrola­u­javnom­sektoru­uk-ljučuje­sveobuhvatan­sistem­procesa­i­principa­finansijskog­upravljanja­i­kontrole­i­funkcije­unutrašnje­revizije,­koji­su­integrisani­u­sve­finansijske­i­nefinansijske­sisteme­organizacija­javnog­sektora.­Ovaj­sistem­ima­za­cilj­da­obezbijedi­odgovarajuće­i­transparentne­metode­i­strukture­koje­će­osigurati­razumno­uvjeravanje­da­se­javna­sredstva­koriste­za­finansiranje­prioritetnih­ciljeva­svake­organizacije.­

Danas,­kada­se­sve­više­naglašava­ograničenost­budžetskih­sredstva,­disciplinovano,­odgovorno­ i­dugoročno­fiskalno­održivo­upravljanje­naprosto­je­imperativ.­U­takvim­okolnostima­još­više­dolazi­do­izražaja­potreba­za­punom­implementacijom­efektivnog­sistema­unutrašnjih­finansijskih­kontrola­u­javnom­sektoru.

Između­finansijskog­upravljanja­i­kontrole­i­unutrašnje­revizije­postoje­sličnosti­i­razlike,­pa­se­u­nastavku­teksta­daje­njihov­prikaz.

Finansijsko­upravljanje­i­kontrola­i­unutrašnja­revizija­-­sličnosti­i­razlike

Mila­Barjaktarević

10

Ministarstvo finansija Crne Gore

sličnosti i raZlikE iZmEđU FinansijskoG Upravljanja i kontrola i UnUtrašnjE rEviZijE

šta je finansijsko upravljanje i kontrola, a šta unutrašnja revizija?

Finansijsko­upravljanje­i­kontrola­(u­daljem­tekstu:­sistem­FMC)­je­sveobuhvatan­sistem­unutrašnjih­kontrola­koji­uspostavljaju­i­za­koji­su­odgovorni­rukovodioci­organizacija,­a­kojim­se,­upravljajući­rizicima,­pruža­razumno­uvjeravanje­da­ se­budžetska­ i­ druga­ sredstva­ koriste­ zakonito,­ pravilno,­ ekonomično,­ efektivno­ i­ efikasno­u­svrhu­ostvarivanja­ciljeva­organizacije.­

FMC­sistem­obuhvata­cjelokupno­poslovanje­i­prožima­cijelu­organizacionu­strukturu,­međutim­u­fokusu­finan-sijskog­upravljanja­i­kontrola­je­upravljanje­prihodima,­rashodima,­imovinom,­obavezama,­procedurama­javnih­nabavki­i­ugovaranjem.­razlog­tome­je­što­su­upravo­u­tim­područjima­vidljive­krajnje­posljedice­finansijskih­učinaka­poslovanja,­odnosno­preduzetih­ili­nepreduzetih­aktivnosti,­realizovanih­odluka,­sprovedenih­investici-onih­projekata­i­slično.

Osnovni­ciljevi­sistema­FMC-a­su­osiguranje:­uspješnog­ostvarivanja­zadataka­organizacije,­pouzdanosti­i­cjelovitosti­informacija,­posebno­finansijskih,­usklađenosti­sa­politikama,­planovima,­procedurama,­zakonima­i­propisima,­ekonomične,­efikasne­i­efektivne­upotrebe­sredstava.

Unutrašnja­revizija­je­nezavisna,­objektivna­aktivnost­koja­utvrđuje­efikasnost­i­ostvarenje­svih­zadataka­orga-nizacije­i­funkcija­u­poslovnim­procesima.­Unutrašnja­revizija­upozorava­na­nepravilnosti­i­neusklađenosti­sa­zakonima­i­drugim­propisima­kojima­se­uređuje­poslovanje­organizacije,­predlaže­mjere­za­otklanjanje­nepra-vilnosti­ i­za­unapređenje­poslovanja.­Dakle,­to­je­nezavisna,­objektivna­aktivnost­davanja­stručnog­mišljenja,­oblikovana­na­način­da­pridodaje­vrijednost­i­poboljšava­poslovanje­organizacije.­Unutrašnja­revizija­pomaže­organizaciji­u­ostvarenju­njenih­ciljeva­uvođenjem­sistematičnog,­discipliniranog­pristupa­procjenjivanju­i­po-većanju­efikasnosti­procesa­upravljanja­rizikom,­kontrolama­i­procesima­odlučivanja.­

Jednostavnim­jezikom­rečeno,­unutrašnja­revizija­ je­„alat“­rukovodstva­koji,­vršeći­kontrolu­nad­unutrašnjim­kontrolama­ i­ ocjenjujući­ rizike­ prisutne­ u­ organizaciji,­ pomaže­ rukovodstvu­ da­ uspješnije­ upravlja­ čitavom­organizacijom.

Unutrašnja­revizija­obuhvata­sljedeće­poslove­i­zadatke:­razmatranje­sistema­FMC­i­njegovu­usglašenost­sa­zakonima,­propisima,­politikama­i­procedurama,­utvrđivanje­postojanja­imovine­i­njenu­adekvatnu­zaštitu,­ utvrđivanje­ ekonomičnosti,­ efikasnosti­ i­ efektivnosti­ koršćenja­ svih­ resursa­organizacije,­ uključujući­ i­

ljudske­resurse,­razmatranje­ostvarivanja­ciljeva­organizacije.

Dakle,­oba­sistema,­i­sistem­FMC­i­unutrašnja­revizija­osnovana­su­sa­ciljem­zakonitog­i­pravilnog,­kao­i­ekonomičnog,­ efikasnog­ i­ efektivnog­ korišćenja­ budžetskih­ sredstava.­ Sistem­ FMC­uspostavlja­ pravila­ i­procedure­čija­implementacija­i­razvoj­treba­da­osiguraju­zakonitost­i­efektivnost­ostvarivanja­i­korišćenja­budžetskih­sredstava.­Unutrašnja­revizija­procjenjuje­sistem­unutrašnjih­kontrola­i­daje­preporuke­za­nji-hovo­poboljšanje.­Preporuke­unutrašnje­revizije­sprovode­se­kroz­sistem­finansijskog­upravljanja­i­kontrole­(FMC).

koja je osnovna razlika između unutrašnjeg revizora i finansijskog kontrolora?

Unutrašnji­revizor­je­osoba­koja­provjerava­funkcionisanje­sistema­unutrašnjih­kontrola,­odnosno­sistema­FMC,­daje­preporuke­za­poboljšanje­poslovanja­i­prati­sprovođenje­preporuka.­On­obavlja­naknadnu­kontrolu­(ex­post)­jer,­po­pravilu,­provjerava­poslovne­transakcije­nakon­njihovog­završetka.

11

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

Ono­na­što­se,­prije­svega,­unutrašnji­revizor­mora­usredsrediti­je­postojanje­sistema­i­procedura­koje­osigurava-ju­da­se­resursi­koriste­u­skladu­sa­odgovarajućim­pravilima­i­propisima.­Sve­u­svemu,­unutrašnji­revizor­uvijek­traži­dokaze­o­tome­da­li­su­u­okviru­programa­i­aktivnosti­postignuti­očekivani­rezultati.­Unutrašnji­revizor­obavlja­ isključivo­poslove­unutrašnje­ revizije­ i­direktno­ je­odgovoran­rukovodiocu­organizacije.­O­obavljenoj­reviziji­sastavlja­izvještaj­koji­dostavlja­rukovodiocu­organizacije.

Finansijski­kontrolor­je­osoba­koja­provjerava­predložene­transakcije,­kontrolišući­je­li­svaki­učesnik­u­procesu­obavio­očekivane,­odnosno­potrebne­kontrole,­odnosno­potvrdio­da­je­svaka­radnja­zakonita­i­pravilna­i­da­se­u­predmetu­nalaze­svi­potrebni­dokazi.­On­provjerava­zakonitost,­ekonomičnost,­efektivnost­ i­efikasnost­po-slovne­transakcije­prije­sprovođenja­odluke,­zaključenja­ugovora­ili­izvršenja­neke­poslovne­transakcije.­Dakle,­finansijski­ kontrolor­ sprovodi­predhodnu­ (ex­ante)­ kontrolu­ jer­provjerava­poslovnu­ transakciju­prije­njenog­sprovođenja,­sa­ciljem­sprečavanja­nezakonitih­ili­neefektivnih­poslovnih­transakcija.

koja je razlika u metodologiji rada unutrašnje revizije, odnosno uspostavljanja sistema fMC?

Unutrašnja­revizija­obavlja­se­u­skladu­sa­Međunarodnim­standardima­za­profesionalnu­praksu­unutrašnje­re-vizije,­zakonom­o­sistemu­unutrašnjih­finansijskih­kontrola­u­javnom­sektoru,­donijetim­podzakonskim­aktima­i­Priručnikom­koji­je­namijenjen­unutrašnjim­revizorima­u­javnom­sektoru­Crne­Gore.

Međunarodni­standardi­unutrašnje­revizije­podrazumijevaju­kriterijume­za­obavljanje,­procjenjivanje­i­mjere-nje­ rada­unutrašnje­ revizije.­namijenjeni­ su­predstavljanju­prakse­unutrašnje­ revizije­onakvom­kakva­bi­ona­trebalo­da­bude.­Standardi­unutrašnje­revizije­oblikovani­su­tako­da­ih­cjelokupna­profesija­unutrašnje­revizije­može­koristiti­u­svim­vrstama­organizacija­u­kojima­rade­unutrašnji­revizori.­Međunarodni­standardi­sastoje­se­od­standarda­karakteristika­i­standarda­izvođenja.­Standardi­karakteristika­opisuju­karakteristike­organizacija­i­pojedinaca­koji­obavljaju­unutrašnju­reviziju.­Standardi­izvođenja­opisuju­prirodu­poslova­unutrašnje­revizije­i­određuju­kriterijume­na­osnovu­kojih­se­ocjenjuje­kvalitet­rada­unutrašnje­revizije.­

zakon­o­sistemu­unutrašnjih­finansijskih­kontrola­u­javnom­sektoru­i­svi­akti­donijeti­na­osnovu­njega,­daju­dovoljan­okvir­za­rad­unutrašnjim­revizorima­u­javnom­sektoru­da­mogu,­u­skladu­sa­međunarodno­prihvaćenim­standardima,­vršiti­ispitivanje­svih­procesa­unutar­organizacije,­vrednovati­ih­i­dati­odgovarajuće­preporuke­i­savjete,­kako­da­se­aktivnosti­organizacije­poboljšaju­i­postavljeni­ciljevi­ispune.­

Sistem­FMC­uspostavlja­se­u­skladu­sa­zakonom­o­sistemu­unutrašnjih­finansijskih­kontrola­u­javnom­sektoru,­donijetim­podzakonskim­aktima,­priručnikom­za­FMC­i­međunarodno­prihvaćenim­standardima­za­unutrašnju­kontrolu.­

Standardi­unutrašnje­kontrole­ struktuirani­ su­ tako­da­uključuju­pet­međusobno­povezanih­elemenata:­kon-trolno­okruženje,­upravljanje­ rizicima,­kontrolne­aktivnosti,­ informacije­ i­ komunikacije­ i­praćenje­ i­procjenu.­Sprovođenje­finansijskog­upravljanja­ i­ kontrola­bazirano­na­navedenim­elementima­ zahtijeva­ razumijevanje­njihovih­značenja­i­međusobne­povezanosti,­kao­i­sinergijskog­učinka­na­kvalitet­finansijskog­upravljanja­kada­uspostavljeni­sistem­kontrola­funkcioniše.

Kontrolno­okruženje­je­osnov­čitavog­sistema­unutrašnje­kontrole.­Ono­osigurava­disciplinu­i­organizaciju,­kao­i­klimu­koja­utiče­na­opšti­kvalitet­unutrašnje­kontrole.­Utiče­na­utvrđivanje­strategije­i­ciljeva­i­na­organizaciju­kontrolnih­aktivnosti.­Kontrolno­okruženje­daje­ton­organizaciji,­utičući­na­svijest­o­kontroli­kod­zaposlenih

Upravljanje­rizicima­je­proces­utvrđivanja­i­analiziranja­relevantnih­rizika­koji­prijete­ostvarivanju­ciljeva­organiza-cije­i­utvrđivanja­odgovarajućih­protivmjera,­odnosno­odgovora­na­rizike.­Upravljanje­rizicima­uključuje:­utvrđiva-nje/identifikaciju­rizika,­vrednovanje­rizika,­rangiranje­rizika­i­donošenje­protivmjera,­odnosno­odgovora­na­rizike.

Kontrolne­aktivnosti­su­politike­i­procedure­koje­se­uvode­i­sprovode­za­osiguranje­ostvarenja­ciljeva,­odnosno­upravljanja­rizicima.­za­postizanje­efektivnosti,­kontrolne­aktivnosti­treba­da­budu­adekvatne,­funkcionišu­kon-

12

Ministarstvo finansija Crne Gore

zistentno­prema­planu­sve­vrijeme­i­treba­da­budu­troškovno­efektivne,­sveobuhvatne,­razumne­i­povezane­sa­opštim­ciljevima­organizacije.­Kontrolne­aktivnosti­se­sprovode­u­čitavoj­organizaciji,­na­svim­nivoima­i­u­svim­funkcijama.

efektivne­ informacije­ i­ komunikacije­ su­neophodne­ za­ vođenje­ i­ kontrolu­poslovanja.­rukovodioci­ treba­da­osiguraju­relevantnu,­pouzdanu­i­pravovremenu­komunikaciju­vezanu­za­unutrašnje­i­spoljne­događaje.­Spo-sobnost­donošenja­odgovarajućih­odluka­zavisi­od­kvaliteta­informacija,­što­podrazumijeva­da­informacije­treba­da­budu­adekvatne,­pravovremene,­važeće,­tačne­i­dostupne.

S­obzirom­da­je­unutrašnja­kontrola­dinamičan­proces­koji­treba­stalno­da­se­prilagođava­rizicima­i­promjenama­sa­kojima­se­suočava­subjekat,­praćenje­i­procjena­sistema­unutrašnjih­kontrola­su­nužni­kako­bi­se­osigurala­njegova­usklađenost­sa­promijenjenim­ciljevima,­okruženjem,­resursima­i­rizicima.­

elementi­(standardi)­unutrašnje­kontrole­određuju­preporučljiv­pristup­za­razvoj­unutrašnje­kontrole­u­javnom­sektoru­i­pružaju­osnove­prema­kojima­se­unutrašnje­kontrole­mogu­procjenjivati.­način­na­koji­će­se­primijeniti­zavisi­od­specifičnosti­svake­organizacije,­rizika­i­odluka­rukovodilaca.

zaKlJUčaK

Unutrašnja­revizija­i­sistem­FMC­su­dvije­nezavisne­funkcije­koje­su­međusobno­usko­povezane.­I­jedna­i­druga­predstavljaju­oblik­unutrašnjeg­nadzora,­odnosno­„alat“­u­rukama­rukovodioca­organizacije,­čije­uspostavljanje­treba­da­omogući­zakonito­i­efektivno­korišćenje­javnih­sredstava.­­

Sistem­FMC­uspostavlja­pravila­i­procedure­čija­implementacija­i­razvoj­treba­da­osiguraju­zakonitost­i­efektiv-nost­ostvarivanja­i­korišćenja­budžetskih­sredstava.­Unutrašnja­revizija­procjenjuje­sistem­unutrašnjih­kontrola­i­daje­preporuke­za­njihovo­poboljšanje.

Unutrašnju­kontrolu­(FMC­i­unutrašnju­reviziju)­rukovodstvo­organizacije­treba­da­usmjeri­na­sve­oblasti,­a­po-sebno­na­najrizičnije,­u­kojima­su­mogući­najveći­problemi­u­smislu­potencijalnih­grešaka,­pronevjera­i­gubitaka,­kao­i­najveća­povećanja­prihoda­i­priliva­ili­najveća­ušteda­troškova,­što­treba­značajno­da­utiče­na­ostvarivanje­optimalnih­rezultata­poslovanja­svake­organizacije­javnog­sektora.­

Mila­BarjaktarovićSavjetnik­ministra

13

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

Fiskalna­politika­u­periodu­finansijske­krize­koncipirana­je­i­usmjerena­na­smanjenje­makroekonomskih­i­fiskal-nih­rizika,­kao­i­na­nastavak­usklađivanja­javnih­finansija­sa­regulativom­i­praksom­u­eU.­tokom­2012.­godine­nastavljene­su­reforme­u­oblasti­upravljanja­javnim­finansijama­i­budžetiranja,­kao­i­primjena­fiskalne­politike­usmjerene­na­ jačanje­fiskalne­ stabilnosti­ (uvođenje­pravila­fiskalne­odgovornosti,­ limita­potrošnje­ i­ fiskalna­strategija,­unapređenje­budžetske­discipline­i­jačanje­unutrašnje­finansijske­kontrole,­suzbijanje­sive­ekonomije).­Obezbijeđeni­su­stabilni­prihodi­po­osnovu­osnovnih­poreskih­oblika.­Unaprijeđena­je­budžetska­disciplina­uz­primjenu­mjera­štednje­i­racionalizacije.­

U­prvoj­polovini­2012.­godine,­usljed­izrazito­nepovoljnih­vremenskih­uslova,­kao­i­aktiviranja­dijela­garancija­za­kredite­KaP-a,­došlo­je­do­dodatnih­budžetskih­pritisaka­i­značajnog­smanjenja­budžetskih­prihoda­i­stvaranja­novih­obaveza.­Usljed­­toga­je­sredinom­2012.­godine­izvršen­rebalans­budžeta­i­donešen­set­fiskalnih­mjera­u­cilju­konsolidacije­budžeta.­Smanjeni­su­neproduktivni­rashodi,­visoke­zarade,­penzije,­naknade­i­dnevnice.­na­prihodnoj­strani­budžeta­uvedene­su­dodatne­naknade­za­SIM­kartice,­priključak­kablovske­tV,­električna­brojila­i­ugostiteljske­objekte­u­kojima­se­mogu­konzumirati­duvanski­proizvodi.­Pri­tome­treba­istaći­da­nijesu­povećane­osnovne­poreske­stope­niti­smanjene­plate,­penzije­i­socijalna­davanja.­

Unapređenje­poreskog­sistema­i­ostvarenje­većih­poreskih­prihoda,­kao­prioriteta­Ministarstva­finansija­u­2012.­godini,­realizovano­je­izmjenama­poreskih­zakona­(zakona­o­porezu­na­dohodak­­fizičkih­lica,­zakona­o­doprino-sima­za­obavezno­socijalno­osiguranje­i­zakona­o­porezu­na­dobit­pravnih­lica).­Izmjenama­ovih­zakona­uvedene­su­maksimalne­osnovice­za­doprinose­obaveznog­socijalnog­osiguranja,­čime­je­poreski­sistem­postao­dodatno­atraktivan­za­nove­poreske­obveznike,­kao­i­povećanje­praga­na­koji­se­obračunavaju­doprinosi­sa­43.000­na­50.000­eura­čime­se­proširuje­poreska­osnovica.­Produžen­je­rok­za­korišćenje­olakšice­za­pravna­lica­u­nedo-voljno­razvijenim­opštinama.­naime,­pravna­lica­koja­obavljaju­proizvodnu­djelatnost­u­nedovoljno­razvijenim­opštinama­oslobađaju­se­plaćanja­poreza­na­dobit­i­dohodak­za­prvih­osam­godina­poslovanja­(do­sada­je­oslo-

Mjere­fiskalne­politike­i­razvoj­institucionalnog­okvira­javnih­finansija­u­periodu­januar-septembar­2012.­godine

Dr­Stanko­Jeknić

14

Ministarstvo finansija Crne Gore

bođenje­važilo­za­prve­3­godine­poslovanja);­Omogućeno­je­podnošenje­poreskih­prijava­elektronskim­putem­(porez­na­dobit,­PDV,­akcize,­i­porez­na­dohodak­fizičkih­lica).

Suzbijanje­sive­ekonomije­najefikasnije­je­putem­preventivnih­mjera,­odnosno­koncipiranjem­i­implementacijom­odgovarajuće­poreske­politike­kojom­se­eliminiše­prostor­za­neregularno­poslovanje,­uz­primjenu­oštre­kaznene­politike.­U­tom­cilju,­Ministarstvo­finansija­formiralo­je­Koordinacioni­tim­za­praćenje­realizacije­mjera­protiv­sive­ekonomije,­kojim­rukovodi­ministar­finansija,­a­njegovi­članovi­su­predstavnici­Ministarstava­finansija,­Mi-nistarstva­rada­i­socijalnog­staranja,­Poreske­uprave,­Uprave­carina,­Uprave­policije­i­Uprave­za­inspekcijske­po-slove.­Pojačane­su­mjere­kontole­posebno­u­oblasti­prometa­akciznim­proizvodima,­tržišta­rada­i­zapošljavanja­nerezidenata,­izdavanja­fiskalnih­računa­i­registrovanja­pravnih­i­fizičkih­lica­koja­obavljaju­djelatnost.­U­okviru­zakonodavnih­mjera­usmjerenih­na­smanjenje­sive­ekonomije,­izvršene­su­izmjene­zakona­o­akcizama,­kojima­se­unapređuju­postojeća­rješenja­koja­se­odnose­na­upotrebu­gasnih­ulja­i­tečnog­naftnog­gasa­koji­se­koriste­za­grijanje­za­korisnike­od­javnog­interesa­(npr.­škole,­bolnice­itd.)­i­uspostavljanje­sistema­plaćanja­i­refundiranja­akcize,­kako­bi­se­uvela­efikasnija­kontrola­i­smanjio­prostor­za­zloupotrebe.

Jedan­od­prioriteta­Ministarstva­finansija­u­2012.­godini­je­i­obezbjeđivanje­sredstava­za­finansiranje­budžetskih­potreba.­zbog­nestabilne­situacije­na­finansijskim­tržištima­i­trenutno­visokih­kamatnih­stopa,­emitovanje­obve-znica­nije­predstavljalo­prvu­opciju­zaduživanja­države,­tako­da­su­korišćeni­alternativni­modeli­zaduživanja­na­domaćem­i­inostranom­tržištu.­U­tom­cilju,­Vlada­Crne­Gore­je­sklopila­Ugovor­o­kreditnom­aranžmanu­sa­Credit­Suisse­i­Svjetskom­bankom­u­iznosu­od­100­miliona­eura,­od­čega­će­60%­biti­pokriveno­garancijom­Svjetske­banke.­rok­kredita­je­7­godina,­uz­efektivnu­kamatnu­stopu­od­5,5%.­navedeni­uslovi­povoljniji­su­u­odnosu­na­kreditne­uslove­koji­su­postignuti­emisijom­euroobveznica­u­2010.­i­2011­godini,­kada­je­rok­bio­5­godina­i­kamatna­stopa­7,85%­i­7,25%­respektivno.­Ova­sredstva­koristiće­se­za­finansiranje­tekuće­budžetske­potrošnje,­kapitalnih­investicija,­otplatu­nepovoljnih­kredita­i­za­fiskalnu­rezervu.­Ovim­aranžmanom­obezbijeđeno­je­85%­sredstava­potrebnih­za­finansiranje­fiskalnih­potreba­u­2012.­godini.

U­okviru­regulatorne­reforme­i­unapređenja­poslovnog­ambijenta­u­2012.­godini,­Vlada­je­donijela­Uredbu­o­registru­licenci­za­obavljanje­privrednih­djelatnosti,­kojom­se­uspostavlja­e-registar­licenci­koji­će­se­voditi­na­internet­stranici,­portalu­registra­licenci.­Proces­reforme­biznis­licenciranja­u­Crnoj­Gori­započet­je­­2011.­godi-ne,­a­glavni­cilj­uspostavljanja­e-registra­licenci­je­povećanje­transparentnosti­i­smanjenje­regulatornog­rizika­za­privredne­subjekte.­to­će­se­ostvariti­na­način­što­će­se­sve­informacije­o­biznis­licenciranju­i­dokumenta­koje­ je­potrebno­dostaviti­prilikom­apliciranja­za­ licencu­učiniti­dostupnim­u­on-line­ formi.­Uspostavaljanje­e-registra­omogućiće­jednostavnije,­jeftinije­i­kraće­procedure,­a­u­cilju­obezbjeđivanja­povoljnog­ambijenta­za­što­efikasnije­obavljanje­biznisa­i­stvaranja­većeg­povjerenja­u­državne­organe.­takođe,­izmjenom­zakona­o­platnom­prometu­u­zemlji­omogućeno­je­objavljivanje­liste­pravnih­lica­i­preduzetnika­čiji­su­računi­u­blokadi.­time­se­postiže­veći­stepen­informisanosti­i­zaštite­povjerilaca,­smanjenje­troškova­pribavljanja­informacija,­bla-govremeno­pokretanje­stečajnog­postupka,­kao­i­stvaranje­podsticaja­za­redovno­izmirenje­dospjelih­obaveza,­u­cilju­prevazilaženja­problema­nelikvidnosti­i­insolventnosti­privrednih­subjekata,­a­samim­tim­i­unapređenju­poslovnog­ambijenta.

U­2012.­godini­Sektor­za­ekonomsku­politiku­i­razvoj­u­okviru­Ministarstva­finansija­realizovao­je­planirane­ak-tivnosti­i­započeo­sa­redovnom­izradom­proljećne­i­jesenje­analize,­u­kojima­su­date­analize­makroekonomskih­kretanja­za­protekli­period,­kao­i­makroekonomske­i­fiskalne­projekcije­za­naredni­trogodišnji­period.­One­su­analitički­okvir­u­procesu­budžetkog­planiranja,­kako­za­pripremanje­budžeta­za­narednu­godinu,­tako­i­za­pri-premu­drugih­srednjeročnih­dokumenata­(PeP).­takođe,­Crna­Gora­je­pristupila­Opštem­sistemu­za­diseminaciju­podataka­(General­Data­Dissemination­System,­GDDS)­u­okviru­Međunarodnog­monetarnog­fonda­(MMF)­i­ovaj­sektor­redovno­(mjesečno,­kvartalno)­objavljuje­GDDS­tabele­sa­fiskalnim­i­podacima­o­javnom­dugu.­na­taj­način­unaprijeđen­je­kvalitet­i­ažurnost­podataka.

Ministarstvo­finansija­je,­u­proteklom­periodu,­radilo­na­izgradnji­pravnog­okvira,­kao­i­izradi­neophodne­doku-mentacije­i­procedura­za­efikasno­korišćenje­IPa­sredstava,­u­skladu­sa­zahtjevima­evropske­komisije.­Početkom­2012.­godine­donešen­je­zakon­o­reviziji­sredstava­iz­fondova­eU,­kojim­se­formira­nezavisno­revizorsko­tijelo­

15

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

odgovorno­za­reviziju­eU­fondova­(IPa­fondova,­strukturnih­fondova­nakon­pristupanja­Crne­Gore­evropskoj­uniji­ i­drugih­eU­fondova).­ ­ Formirane­su­neophodne­strukture­koje­će,­nakon­dobijanja­odobrenja­od­stra-ne­evropske­komisije,­samostalno­sprovoditi­aktivnosti­koje­se­odnose­na­programiranje­i­implementaciju­eU­pretpristupnih­ fondova.­nakon­dobijanja­ pozitivnog­ Izvještaja­ od­ strane­KPMG-a­ i­ dodjeljivanja­nacionalne­akreditacije­ strukturama­uspostavljenim­za­buduće­ samostalno­programiranje­ i­ implementaciju­ IPa­kompo-nenti­I­i­IIb,­Ministarstvo­finansija­je­proslijedilo­dokumentaciju­Generalnom­direktoratu­za­proširenje,­čime­su­stvoreni­uslovi­za­dolazak­revizora­evropske­komisije­i­procjenu­uspostavljenog­finansijskog­sistema­kontrole­i­upravljanja­pretpristupnim­fondovima­eU.­nakon­uvida­i­pregleda­dokumentacije,­evropska­komisija­će­uputiti­revizora­Generalnog­direktorata­za­proširenje,­koji­će­izvršiti­reviziju­na­licu­mjesta­i­procijeniti­uspostavljeni­institucionalni­i­pravni­okvir,­tj.­donijeti­odluku­o­prenošenju­odgovornosti­sa­evropske­komisije­na­crnogorske­institucije­uključene­u­programiranje­i­implementaciju­eU­fondova.­

U­cilju­unapređenja­fiskalne­odgovornosti­i­jačanja­funkcije­i­kapaciteta­unutrašnje­finansijske­kontrole­u­jav-nom­sektoru,­izvršene­su­izmjene­i­dopune­zakona­o­sistemu­unutrašnjih­finansijkih­kontrola­u­javnom­sektoru,­kojima­se­uvodi­podnošenje­godišnjih­izvještaja­o­sprovođenju­planiranih­aktivnosti­finansijskog­upravljanja­i­kontrole­i­revizije,­kao­i­ocjena­kvaliteta­sistema­finansijskog­upravljanja­i­kontrola­i­unutrašnje­revizije.­time­je­poboljšana­efikasnost­sistema­unutrašnjih­kontrola­u­javnom­sektoru.

U­cilju­unaprijeđenja­budžetske­prakse­i­njenog­usklađivanja­sa­praksom­i­principima­u­evropskoj­uniji,­pred-ložene­su­izmjene­organskog­zakona­o­budžetu.­Ovim­izmjenama­predviđa­se­uvođenje­principa­fiskalne­od-govornost­koji­će­se­primjenjivati­prilikom­planiranja­budžeta,­zatim­limita­potrošnje­(ukupan­nivo­potrošnje­Vlade­utvrđen­godišnjim­zakonom­o­budžetu)­za­period­od­3­godine,­kao­i­­Fiskalne­strategije­kao­strateškog­dokumenta­u­procesu­definisanja­fiskalne­politike,­koja­sadrži­strateške­ciljeve­ekonomske­i­fiskalne­politike,­kao­i­osnovne­makroekonomske­i­fiskalne­projekcije­(limite­potrošnje,­izdatke­za­bruto­zarade,­penzije­i­druge­vidove­socijalne­zaštite).

Crna­Gora­kao­zemlja­sa­statusom­kandidata­za­članstvo­u­eU,­ima­obavezu­da­utvrdi­nacionalni­okvir­socio-ekonomskih­prioriteta.­U­tom­cilju,­u­2011.­je­započeta­priprema­nacionalnog­plana­razvoja­za­Crnu­Goru­2013-2016,­koji­obuhvata­detaljnu­analizu­svih­postojećih­strategija­i­projekata­u­cilju­definisnja­strateških­prioriteta,­dinamike­njihove­ realizacije­kao­ i­njihovog­fiskalnog­uticaja.­Struktura­nacionalnog­plana­ razvoja­odgovara­strukturi­Strategije­razvoja­eU­do­2020­godine­(Pametan­rast,­Održivi­rast,­Inkluzivni­rast)­i­sadrži­odgovarajuće­oblasti­politika­i­potpolitika,­koje­su­identifikovane­u­postupku­ocjene­strateških­razvojnih­dokumenata.

Dr­Stanko­Jeknić,­samostalni­savjetnik­I

16

Ministarstvo finansija Crne Gore

realizacija­javne­potrošnje­na­lokalnom­nivouU­drugom­kvartalu­2012.­godine

i - ostvarEni prihodi Ukupno­ostvareni­prihodi­budžeta­opština­(21)­za­period­januar-jun­2012.­godine­iznose­88,28­miliona­eura­(prosječno­mjesečno­14,71­miliona­eura),­što­čini­59,29%­planiranih­prihoda­za­navedeni­period­(148,89­miliona­eura).

Mr­Snežana­MugošaGordana­radović

17

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

U­narednoj­tabeli­daje­se­pregled­planiranih­i­ostvarenih­prihoda­budžeta­opština­za­period­I-VI­2012.­godine:

u­milionima­eura

OpštinaPrihodi­opština­za­period­januar­-­jun­2012.­godine

Plan Ostvarenje %­ostvarenja

andrijevica 1,64 1,40 85,37

Bar 8,43 5,05 59,91

Berane 4,14 3,84 92,75

Bijelo­Polje 5,33 5,12 96,06

Budva 18,97 12,52 66,00

Danilovgrad 2,30 1,68 73,04

žabljak 0,55 0,39 70,91

Kolašin 2,29 0,99 43,23

Kotor 7,56 4,65 61,51

Mojkovac 1,58 1,04 65,82

nikšić 11,69 5,98 51,15

Plav 0,90 1,11 123,33

Plužine 2,00 2,41 120,50

Pljevlja 8,20 3,75 45,73

Podgorica 49,71 20,12 40,47

rožaje 2,19 1,70 77,63

Tivat 6,18 6,42 103,88

Ulcinj 3,68 1,84 50,00

Herceg­novi 6,94 3,96 57,06

Cetinje 3,70 3,42 92,43

Šavnik 0,91 0,89 97,80

UKUPnO 148,89 88,28 59,29

18

Ministarstvo finansija Crne Gore

Od­ukupno­ostvarenih­prihoda,­na­tekuće­prihode­(poreze,­takse,­naknade,­ostale­prihode­–­prihode­od­kapitala,­novčane­kazne,­prihode­koje­lokalni­organi­ostvaruju­vršenjem­svoje­djelatnosti)­odnosi­se­58,39­miliona­eura,­na­primitke­od­prodaje­imovine­5,11­miliona­eura,­na­primitke­od­otplate­kredita­i­sredstva­prenesena­iz­pret-hodne­godine­10,67­miliona­eura,­donacije­i­transfere­10,2­miliona­eura­i­na­pozajmice­i­kredite­3,91­miliona­eura.­

U­narednoj­tabeli­daje­se­pregled­ostvarenih­prihoda­budžeta­opština­za­period­januar-jun­2012.­godine,­po­izvorima­(u­hiljadama­eura):­

r.B Opštinetekući­prihodi

Primici­od­prodaje­imovine

Primici­od­otplate­kredita­i­sredstva­pren.­iz­pret.god.

Donacije­i­transferi

Pozajmice­i­krediti ­­­Ukupno %

1 2 3 4 5 6 7 8 9

1. andrijevica 127,03 891,48 377,88 1.396,39 1,58

2. Bar 4.409,11 57,13 39,37 549,36 5.054,97 5,72

3. Berane 956,99 191,51 87,14 1.738,61 872,90 3.847,15 4,36

4. Bijelo­Polje 1.778,18 20,22 1.328,03 1.581,56 417,00 5.124,99 5,81

5. Budva 11.475,01 1.026,08 15,96 12.517,05 14,18

6. Danilovgrad 774,93 493,33 409,14 1.677,40 1,90

7. žabljak 283,80 13,64 90,17 387,61 0,44

8. Kolašin 559,37 7,58 43,18 351,03 25,00 986,16 1,12

9. Kotor 4.445,80 133,84 71,71 4.651,35 5,27

10. Mojkovac 474,76 3,79 2,79 557,82 1.039,16 1,18

11. nikšić 3.829,23 99,69 7,16 1.522,52 518,70 5.977,30 6,77

12. Plav 360,70 57,41 496,00 200,00 1.114,11 1,26

13. Plužine 774,16 1.511,68 120,00 2.405,84 2,73

14. Pljevlja 1.859,18 915,91 923,84 52,89 3.751,82 4,25

15. Podgorica 16.214,64 3.536,89 287,59 83,99 20.123,11 22,79

16. rožaje 682,28 7,85 2,16 710,95 300,00 1.703,24 1,93

17. Tivat 2.907,19 6,14 3.506,08 6.419,41 7,27

18. Ulcinj 1.352,20 76,31 410,73 1.839,24 2,08

19. Herceg­novi 3.725,45 21,42 205,75 10,23 3.962,85 4,49

20. Cetinje 1.365,54 0,69 569,67 631,20 850,00 3.417,10 3,87

21. Šavnik 32,55 0,07 545,51 308,39 886,52 1,00

UKUPnO 58.388,10 5.112,90 10.671,86 10.204,05 3.905,85 88.282,77 100,00

% 66,14 5,79 12,09 11,56 4,42 100,00

1. Tekući prihodi budžeta opština

Ostvareni­tekući­prihodi­budžeta­opština­za­period­januar­-­jun­2012.­godine­iznose­­58,39­miliona­eura­(pro-sječno­mjesečno­ 9,73­miliona­ eura),­ što­ čini­ 86,16%­planiranih­ tekućih­ prihoda­ za­ navedeni­ period­ (67,77­miliona­eura).­

U­strukturi­ovih­prihoda,­porezi­(porez­na­dohodak­fizičkih­lica,­porez­na­nepokretnosti,­porez­na­promet­ne-pokretnosti­i­prirez­porezu­na­dohodak­fizičkih­lica)­učestvuju­sa­46,12%,­­takse­(lokalne­administrativne­takse,­lokalne­komunalne­takse­ i­ostale­ takse)­ ­4,78%,­naknade­ (naknade­za­korišćenje­dobara­od­opšteg­ interesa,­naknade­za­korišćenje­prirodnih­dobara,­naknada­za­komunalno­opremanje­građevinskog­zemljišta,­naknade­za­korišćenje­opštinskih­puteva,­godišnja­naknada­pri­registraciji­drumskih­motornih­vozila,­traktora­i­priključnih­

19

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

vozila­i­ostale­naknade)­39,01%­i­ostali­ ­prihodi­­(novčane­kazne­i­kamate,­­prihodi­koje­svojom­djelatnošću­ostvare­opštinski­organi­i­službe­i­ostali­prihodi)­10,09%.

2. ostali prihodi budžeta opština

Ostvareni­primici­od­prodaje­imovine­za­izvještajni­period­iznose­5,11­miliona­eura­i­odnose­se­na­prodaju­ne-finansijske­imovine.

Ostvareni­primici­od­otplate­kredita­i­sredstva­prenesena­iz­prethodne­godine­iznose­za­prvih­šest­mjeseci­2012.­godine­10,67­miliona­eura­i­odnose­se­uglavnom­na­prenesena­sredstva­iz­prethodne­godine.

Opštine­ su­po­osnovu­donacija­ i­ transfera­ za­ izvještajni­ period­ostvarile­ 10,20­miliona­ eura,­ od­ čega­ se­na­donacije­(tekuće­i­kapitalne)­odnosi­0,79­miliona­eura,­a­na­transfere­(sredstva­egalizacionog­fonda­i­uslovne­dotacije)­9,41­miliona­eura.

za­period­januar­–­jun­2012.­godine,­opštine­su­po­osnovu­pozajmica­i­kredita­iz­domaćih­izvora­ostvarile­pri-hode­u­iznosu­od­3,91­miliona­eura.­

ii - iZvršEnjE rashoda

Ukupni­izdaci­lokalne­samouprave­za­period­januar­-­jun­2012.­godine­planirani­su­u­iznosu­od­122,68­miliona­eura,­dok­je­ukupno­izvršenje­opštinskih­budžeta­za­navedeni­period­78,36­miliona­eura,­što­čini­63,87%­izvrše-nja­u­odnosu­na­plan­za­period­januar­-­jun­2012.­godine.

OpštinaIzdaci­lokalne­samouprave­u­periodu­januar-jun­2012.­godine

Plan Izvršenje %­izvršenja

andrijevica 0.80 0.66 82.60

Bar 8.43 4.96 58.86

Berane 3.96 3.82 96.59

Bijelo­Polje 5.33 4.53 84.96

Budva 18.97 12.51 65.94

Danilovgrad 2.30 1.57 68.47

Herceg­novi 6.80 3.78 55.60

Kolašin 2.29 0.98 42.85

Kotor 7.56 4.53 59.87

Mojkovac 1.58 0.86 54.15

nikšić 11.69 5.92 50.69

Plav 1.80 1.11 61.83

Plužine 2.00 1.08 53.86

Pljevlja 7.75 3.48 44.88

Podgorica 24.85 17.80 71.63

rožaje 2.19 1.53 70.10

Tivat 5.55 3.64 65.65

Ulcinj 3.68 1.74 47.35

Cetinje 3.70 3.20 86.40

Šavnik 0.91 0.27 29.88

žabljak 0.54 0.37 68.84

UKUPnO 122.68 78.36 63.87

20

Ministarstvo finansija Crne Gore

Konsolidovani­izdaci­opština­u­periodu­januar­–­jun­2012.­godine­iznosili­su­50,88­miliona­eura­ili­1,49%­proci-jenjenog­BDP-a­za­2012.­godinu.

U­sljedećoj­tabeli­dat­je­pregled­konsolidovanih­i­ukupnih­izdataka­(u­milionima­eura)­za­period­januar­-­jun­2012.­godine­po­opštinama­i­vrstama­izdataka:

OpštinaKonsolidovani­izdaci

Konsolidovani­izdaci

%­BDP-aOtplata­dugova

Ukupni­izdacitekući­rashodi Kapitalni­izdaci Ostali­izdaci

andrijevica 0.43 0.15 0.01 0.59 0.02 0.07 0.66

Bar 1.98 0.53 0.07 2.57 0.08 2.39 4.96

Berane 1.07 0.66 0.19 1.91 0.06 1.91 3.82

Bijelo­Polje 1.58 0.74 0.54 2.86 0.08 1.67 4.53

Budva 2.51 1.27 0.08 3.86 0.11 8.65 12.51

Danilovgrad 1.06 0.49 0.00 1.55 0.05 0.02 1.57

Herceg­novi 1.82 0.18 0.32 2.31 0.07 1.47 3.78

Kolašin 0.26 0.10 0.00 0.37 0.01 0.61 0.98

Kotor 2.50 0.03 0.03 2.56 0.08 1.97 4.53

Mojkovac 0.62 0.08 0.02 0.72 0.02 0.14 0.86

nikšić 1.61 0.66 0.18 2.45 0.07 3.47 5.92

Plav 0.29 0.00 0.02 0.31 0.01 0.80 1.11

Plužine 0.49 0.33 0.15 0.98 0.03 0.10 1.08

Pljevlja 1.94 1.28 0.09 3.31 0.10 0.17 3.48

Podgorica 11.37 5.15 0.37 16.89 0.50 0.92 17.80

rožaje 1.13 0.24 0.04 1.40 0.04 0.13 1.53

Tivat 1.89 1.45 0.02 3.36 0.10 0.28 3.64

Ulcinj 0.84 0.01 0.00 0.85 0.03 0.89 1.74

Cetinje 1.36 0.02 0.03 1.41 0.04 1.78 3.20

Šavnik 0.21 0.00 0.03 0.25 0.01 0.02 0.27

žabljak 0.29 0.06 0.00 0.35 0.01 0.02 0.37

UKUPnO 35.26 13.44 2.18 50.88 1.49 27.48 78.36

iii - BudžeTsko zaduženje

Dug­lokalne­samouprave­po­kreditima­na­30.06.2012.­godine­iznosio­je­116,81­miliona­eura­ili­3,43%­procije-njenog­BDP-a­za­2012.­godinu.­

U­sljedećoj­tabeli­dat­je­pregled­stanja­duga­po­kreditima­po­jedinicama­lokalne­samouprave­na­30.06.2012.­godine:

Jedinica­lokalne­samouprave Stanje­duga­po­kreditima­na­30.06.2012.­godine

andrijevica 186,603.00

Bar 6,727,351.00

Berane 5,342,542.32

Bijelo­Polje 8,715,758.84

Budva 6,559,940.10

Danilovgrad 670,000.00

Herceg­novi 4,861,429.10

21

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

Kolašin 3,735,287.65

Kotor 8,546,677.84

Mojkovac 148,558.56

nikšić 15,199,196.86

Plav 395,977.63

Plužine 477,142.86

Pljevlja 9,646,750.62

Podgorica 30,653,476.74

rožaje 949,803.67

Tivat 5,604,979.89

Ulcinj 2,234,042.63

Cetinje 5,604,227.00

Šavnik 285,714.00

žabljak 261,500.00

UKUPnO 116,806,960.31

iv – nEiZmirEnE obavEZE

Ukupne­neizmirene­obaveze­lokalne­samouprave­na­30.06.2012.­godine­iznosile­su­93,75­miliona­eura.

U­strukturi­neizmirenih­obaveza,­najveći­dio­se­odnosi­na­neizmirene­obaveze­za­tekuće­rashode­–­43,35­miliona­eura.­Obaveze­za­kapitalne­izdatke­iznosile­su­33,11­miliona­eura,­a­obaveze­po­pozajmicama­i­kreditima­13,05­miliona­eura.

redni­broj Vrsta­neizmirene­obavezeStanje­neizmirenih­obaveza­opština­na­30.06.2012.­godine

I Obaveze­za­tekuće­rashode­ 43,346,629.31

Obaveze­za­bruto­zarade­i­doprinose­na­teret­poslodavca 27,376,721.35

Obaveze­za­ostala­lična­primanja 593,730.62

Obaveze­za­ostale­tekuće­rashode 15,376,177.34

II Obaveze­po­transferima­za­socijalnu­zaštitu 204,806.61

III Obaveze­za­transfere­institucijama,pojedincima,nVO 3,904,343.17

IV Obaveze­za­kapitalne­izdatke 33,108,311.05

V Obaveze­po­pozajmicama­i­kreditima 13,049,004.55

a) glavnica 12,366,272.22

b) kamata 682,732.33

VI Obaveze­iz­rezervi 132,297.63

UKUPne­neIzMIrene­OBaVeze­(­I+II+III+IV+V+VI­) 93,745,392.32

Gordana­radović,­samostalni­savjetnik­I­u­Sektoru­za­poreski­i­carinski­sistemMr­Snežana­Mugoša,­samostalni­savjetnik­I­u­Sektoru­za­budžet­­­­­­­­­­­­­­­

22

Ministarstvo finansija Crne Gore

Ministarstvo­finansija­u­oktobru,­svake­godine,­ažurira­aprilske­projekcije­rasta­bruto­domaćeg­proizvoda­(BDP)­i­ostalih­srednjoročnih­makroekonomskih­indikatora.­Ove­godine­se,­po­prvi­put,­ažurirane­projekcije­dostavljaju­Vladi­Crne­Gore­u­vidu­informacije­na­usvajanje.­na­taj­način­se­otvara­mogućnost­blagovremenog­upozna-vanja­Vlade­sa­stopama­rasta­pojedinačnih­makroekonomskih­indikatora­i­pruža­prilika­da­se­o­projektovanim­stopama­diskutuje.­Važno­je­istaći­da­se­ažuriranje­projekcija­radi­istovremeno­kada­MMF­i­evropska­komisija­objavljuju­ ili­ pripremaju­ svoje­ ažurirane­ projekcije­ pa,­ samim­ tim,­ dokument­ postaje­ relevantan­ za­ stručnu­inostranu­javnost­zainteresovanu­za­crnogorski­ekonomski­sistem­i­upoređivanje­projektovanih­stopa­rasta­iz­različitih­izvora.

ažurirane­projekcije­predstavljaju­osnovu­za­izradu­zakona­o­budžetu­za­2013.­godinu­i­polaznu­tačku­za­krei-ranje­srednjoročnog­fiskalnog­okvira­za­period­od­2013-2015.­godine.­

i - MakroekonoMsko okruženje

Bez­obzira­na­pokušaje­razrješenja­krize­u­eurozoni,­svjetska­ekonomija­ostaje­u­zoni­slabog­rasta­zbog­niske­kreditne­aktivnosti­banaka,­fiskalne­konsolidacije­i­visoke­nesigurnosti­investitora.­eurozona­trpi­posljedice­svih­ovih­procesa,­naročito­njena­ „periferija“1.­Slaba­kreditna­aktivnost­ i­fiskalna­konsolidacija­u­ovim­zemljama­utiču­negativno­na­ekonomski­rast­ i­zaposlenost.­Stopa­nezaposlenosti­u­eurozoni,­u­avgustu­2012.­godine,­dostigla­je­nivo­od­11,4%,­čime­se­povećava­socijalni­pritisak­i­usporava­sprovođenje­radikalnih­reformi.­

ekonomija­ eurozone­ je,­ u­ drugom­kvartalu­ 2012.­ godine,­ zabilježila­ pad­BDP-a­od­0,2%­ (stagnacija2­u­ pr-vom­kvartalu­u­odnosu­na­prethodni­kvartal­prošle­godine).­Vodeći­indikatori­za­treći­kvartal­ukazuju­na­dalje­smanjenje­ekonomske­aktivnosti,­koje­se­procjenjuje­na­0,5-0,6%­BDP-a.­Prema­procjeni­evropske­komisije3,­eurozona­će­u­2012.­godini­zabilježiti­pad­BDP-a­od­-0,3%.­realizacijom­plana­evropske­centralne­banke,­ iz­septembra­2012.4­,­smanjene­su­visoke­stope­suverenog­zaduživanja­i­pritisak­na­tržište.­Jedan­od­važnih­ciljeva­ovog­plana­je­i­porast­kreditiranja­i­smanjenje­kamata­realnom­sektoru­ekonomije,­čime­će­se­podstaći­rast­eko-nomije­bez­koga­nije­moguće­izaći­iz­krize.­Posljedično,­taj­plan­je­uticao­na­kurs­eura­(poskupljuje­izvoz),­koji­sa­

1-­Španija,­ Italija,Portugal,Grčka,­ Irska,Slovenija­ .­Po­teoriji­svjetskih­ekonomskih­sistema­periferne­zemlje­su­manje­razvijene­zemlje­u­odnosu­na­centar,­tj.­ razvijene­zemlje.­U­kontekstu­pasusa,­zemlje­periferije­eurozone­su­rubne­zemlje­zahvaćene­krizom­mada­u­ovom­slučaju­one­nijesu­i­nerazvijene.2­-­Poređenje­se­odnosi­na­prethodni­kvartal.­ako­se­podaci­upoređuju­s­istim­iz­prethodne­godine,­ez­je­u­drugom­kvartalu­imala­pad­od­0,5%.­3­-­Maj­20124­-­neograničene­monetarne­transakcije­(OMt)­tj.­kupovine­obveznica­suverenog­duga­na­sekundarnom­tržištu.

Makroekonomske­projekcije­za­Crnu­Goru­2013-2015.

23

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

1.21USD­krajem­jula,­dostiže­nivo­od­1.29­USD.­ekstremna­suša­tokom­ljeta­2012.­godine­i­visoke­cijene­sirove­nafte­(110­USD/barel)­uticale­su­na­rast­godišnje­inflacije­na­2,7%­u­eurozoni.

Visoka­izloženost­i­tijesna­ekonomska­povezanost­Balkana­i­Crne­Gore­sa­širim­okruženjem­evropske­unije­(oko­75%­razmjene),­bankarski­ sektor­čiji­ su­vlasnici­banke­ iz­okruženja,­ te­priliv­ investicija­ iz­evropskih­zemalja,­čine­ovaj­region­vrlo­osjetljivim­na­negativna­kretanja­u­okruženju.­Svi­rizici­kojima­su­naša­zemlja­i­region­bili­izloženi­ su­se,­u­većoj­ ili­manjoj­mjeri,­materijalizovali­kroz:­ izvoz­u­eurozonu,­uslove­spoljnjeg­zaduživanja,­strane­direktne­ investicije,­ kreditnu­aktivnost,­budžetski­balans­ i­ javni­dug.­Cijena­aluminijuma,­usljed­ slabe­tražnje,­krajem­avgusta­iznosila­je­1800USD/t,­da­bi­u­septembru,­poslije­najave­monetarnih­podsticaja­u­USa­i­evropi,­naglo­povećala­na­oko­2100­USD/t­(u­martu­2012.­godine­bila­je­2300USD/t­i­poslije­toga­nagli­pad­do­avgusta).­Po­podacima­Svjetske­turističke­organizacije,­ova­godina­bilježi­snažan­rast­turizma,­što­govori­i­porast­broja­turista­u­svijetu­za­5%.­U­evropi­je­ovaj­rast­nešto­niži­i­iznosi­oko­4%,­dok­je­region­Mediterana­zabilježio­skromni­rast­od­1%.

ii - makroEkonomska krEtanja U Crnoj Gori U 2012. Godini

Crnogorska­ekonomija­je­zabilježila­realan­pad­BDP-a­od­0,9%­u­prvoj­polovini­2012.­godine.­Uzroci­pada­su­ekstremni­vremenski­uslovi­u­prvom­kvartalu­2012.­godine,­negativan­uticaj­krize­iz­okruženja,­remont­termo-elektrane­Pljevlja,­te­unutrašnje­strukturne­slabosti.­Pad­ekonomske­aktivnosti­je­bio­izraženiji­u­prvom­kvartalu­i­iznosio­je­-2.4%­na­godišnjem­nivou.­Pad­je­zabilježen­u­poljoprivredi­(-5%),­proizvodnji­električne­energije­(-35%),­saobraćaju­ (-3,5%)­ i­porezima­na­proizvode­ (-7%).­U­drugom­kvartalu­ je­došlo­do­blagog­opravka­ i­realnog­rasta­ekonomije­od­+0,3%,­podstaknutog­rastom­u­poljoprivredi­i­prerađivačkoj­industriji.

Blagi­oporavak­crnogorske­ekonomije­započet­u­drugom­kvartalu,­prema­podacima­iz­jula­i­avgusta,­nastavljen­je­i­u­trećem.­rast­u­sektoru­turizma­i­poljoprivrede­uticaće­na­poravnanje­negativne­stope­i­ostvarenje­ranije­projekcije­koja­predviđa­rast­od­0,5%­za­2012.­godinu5.

Inflacija­u­2012.­godini­ je­ rasla.­U­avgustu­ je­ iznosila­4%­na­godišnjem­nivou,­ što­ je­posljedica­ rasta­cijena­energenata,­hrane­i­administrativnih­mjera.­U­periodu­januar-avgust­proizvođačke­cijene­su­bile­više­za­0,6%,­u­odnosu­na­isti­period­prošle­godine.­Uvozne­cijene­su­porasle­za­1,7%,­dok­su­izvozne­bile­niže­-6,9%­u­istom­periodu,­ kao­posljedica­ smanjenja­ cijena­aluminijuma­ (10%).­Godišnja­ inflacija­ za­2012.­ je­ projektovana­na­nivou­od­4%,­dok­je­srednja­projekcija­Centralne­banke­4.75%­.

tržište­rada­u­2012.­godini­bilježi­pozitivne­trendove­sa­rastom­zaposlenosti­i­padom­stope­nezaposlenosti.­U­avgustu­2012.­godine­broj­zaposlenih­je­iznosio­173.024­(sezonski­vrh),­a­broj­nezaposlenih­28.549,­tako­da­je­stopa­nezaposlenosti­bila­12,3%,­bilježeći­trend­pada­od­februara.­U­periodu­januar-avgust­ove­u­odnosu­na­isti­period­prethodne­godine,­broj­zaposlenih­je­povećan­za­1,5%.­Prosječna­bruto­zarada­u­avgustu­iznosila­je­716­eura,­a­prosječna­neto­zarada­480­eura.­nepromijenjene­nominalne­zarade­u­odnosu­na­avgust­2011,­ukazuju­na­povećanje­cjenovne­konkurentnosti,­s­obzirom­na­to­da­su­realne­zarade­smanjene­na­godišnjem­nivou.

Finansijski­sektor­je­likvidan­i­pokazuje­znake­konsolidacije,­ali­negativna­kreditna­aktivnost­usporava­ekonomi-ju.­Prvi­put­nakon­2009.­godine­krediti­su­pokriveni­depozitima.­Međutim,­kreditna­aktivnost­je­još­uvijek­nedo-voljna­i­bilježi­negativne­stope­(-5%­u­avgustu­u­odnosu­na­avgust­prošle­godine).­Pad­kredita­značajno­utiče­na­ekonomsku­aktivnost­u­Crnoj­Gori,­bilo­kroz­finalnu­ili­investicionu­potrošnju,­posebno­ako­se­ima­u­vidu­da­je­više­od­90%­kredita­odobreno­privredi­i­stanovništvu.­Depoziti,­kako­privrede,­tako­i­stanovništva,­kontinuirano­rastu,­čineći­njihov­avgustovski­nivo­3,4%­višim­u­odnosu­na­prošlogodišnji.­Koeficijent­krediti/depoziti­iznosio­je­0,98­na­kraju­avgusta­2012.­Međutim,­brine­činjenica­odliva­depozita­majkama­banaka,­što­direktno­opredje-ljuje­slabiju­kreditnu­sposobnost­banaka­u­Crnoj­Gori­i­smanjuje­likvidnost­realnog­sektora.­Sektor­privrede,­koji­bilježi­rast­depozita­i­pad­odobrenih­kredita­i­dalje­je­najveći­dužnik.­neto­dug,­u­avgustu­2012.godine,­iznosi­

5­-­Posljednja­projekcija­MF­iz­proljeća­2012.­(Smjernice­makroekonomske­i­fiskalne­politike­2013-2015)

24

Ministarstvo finansija Crne Gore

366­miliona­eura.­Učešće­nekvalitetnih­u­ukupnim­kreditima­je­značajno­smanjeno,­sa­25,9%­u­avgustu­prošle­na­17,9%­u­avgustu­2012.­godine,­s­tim­da­su­od­marta­do­aprila­bilježili­blagi­rast.­nasuprot­zadovoljavajućoj­likvidnosti­banaka,­nelikvidnost­realnog­sektora­je­i­dalje­zabrinjavajuća,­s­obzirom­da­je­12.000­pravnih­lica­u­blokadi,­sa­398­miliona­duga.

negativni­trendovi­u­prvom­kvartalu­2012.­godine,­uslovljeni­značajno­nižim­prihodima­od­planiranih­i­aktivi-ranjem­državnih­garancija­za­KaP,­uticali­su­na­fiskalni­sektor­i­uslovili­potrebu­za­rebalansom­Budžeta­Crne­Gore.­ rebalansom­ planirana­ fiskalna­ prilagođavanja­ odnosila­ su­ se­ na­ smanjenje­ tekuće­ državne­ potrošnje­i­ smanjenje­kapitalnog­budžeta.­ Istovremeno,­došlo­ je­do­pada­naplate­prihoda,­zbog­smanjenja­ekonomske­aktivnosti­uzrokovane­vanrednim­stanjem­izazvanim­vremenskim­nepogodama,­što­je­uslovilo­veći­deficit­i­po-trebu­za­zaduživanjem.­Imajući­u­vidu­da­Crna­Gora­ima­neinvesticioni­rejting,­a­da­su­izvori­na­tržištu­kapitala­ograničeni­ i­postali­skuplji,­bilo­ je­nužno­izvršiti­dodatnu­konsolidaciju­i­zavrijediti­povjerenje­međunarodnih­finansijskih­institucija.­Svjestska­banka­je­podržala­politiku­koju­je­vodila­Vlada,­u­dijelu­fiskalne­konsolidacije­i­ jačanja­fiskalne­stabilnosti,­ i­opredijelila­finansijsku­podršku,­pod­značajno­povoljnijim­uslovima­od­tržišnih.­Podrška­je­značila­više­od­novca,­jer­je­dala­jasan­signal­investicionoj­zajednici­da­Crna­Gora­ide­u­pravcu­jačanja­stabilnosti­i­jačanja­fiskalne­pozicije.

na­kraju­trećeg­kvartala­izdaci­budžeta­bili­su­na­nivou­od­28,4%­BDP-a,­dok­su­prihodi­činili­25,5%­BDP-a,­pa­je­deficit­budžeta­bio­na­nivou­od­2,9%­BDP-a.­U­cilju­konsolidacije­budžeta­i­obezbjeđivanja­fiskalne­stabilnosti­u­dugom­roku,­budžetska­potrošnja­bilježi­opadajući­trend­sa­43,7%­BDP-a­koliko­je­iznosila­u­2009.­godini,­na­38,2­%­BDP-a­koliko­je­procijenjeno­da­će­iznositi­na­kraju­2012.­niža­državna­potrošnja­ostvaruje­se­kroz­re-dukciju­novog­zapošljavanja­i­„zamrzavanjem“­zarada­u­javnom­sektoru,­što­negativno­utiče­na­ukupnu­tražnju­u­kratkom­roku,­a­na­dugi­rok­obezbjeđuje­značajne­pozitivne­efekte.­Mjerama­fiskalne­politike,­kojima­se­daje­mogućnost­plaćanja­obaveza­prema­državi­na­rate,­pomaže­se­privrednim­subjektima­da­izmiruju­svoje­obaveze,­čime­se­obezbjeđuje­i­povećanje­državnih­prihoda.­Istovremeno,­sve­budžetske­obaveze­se­izvršavaju­u­roku­do-spjeća­bez­izuzetka.­Izražena­nelikvidnost­privrede­i­problemi­u­industrijskom­sektoru­uticali­su­na­rast­poreskih­potraživanja,­koja­na­kraju­septembra­iznose­216,4­miliona­eura­ili­6,7%­BDP-a,­što­predstavlja­neto­povećanje­poreskog­potraživanja­u­iznosu­od­33­miliona­eura,­u­odnosu­na­stanje­iz­decembra­2011.­godine.­Odloženo­pla-ćanje­poreskih­obaveza­u­2012.­godini­iznosi­18,5­miliona­eura,­od­čega­je­dospjelo­na­naplatu­11,6­miliona­eura.

Posebna­pažnja­posvećuje­se­i­nivou­državnog­duga­koji­se­nastoji­održati­u­granicama­iz­Mastrihta.­na­kraju­avgusta­državni­dug­je­iznosio­je­1.703,2­miliona­eura­ili­51,2­%­BDP-a­(prema­najnovijoj­procjeni­BDP-a­od­3.324­miliona­eura).­Državni­dug­čine­395,4­miliona­eura­unutrašnjeg­i­1.307,8­miliona­eura­spoljnog­duga.­Uz­stanje­depozita­od­107,2­miliona­eura,­neto­državni­dug­iznosi­1.596,0­miliona­eura­ili­48%­BDP-a.

Deficit­tekućeg­računa­raste­usljed­rasta­spoljnotrgovinskog­deficita­i­rasta­neto­greški­i­omaški,­i­u­prvoj­polovi-ni­2012.­godine­iznosio­je­479­miliona­eura­ili­14,8%­BDP-a,­što­je­za­8,7%­više­u­odnosu­na­prethodnu­godinu.­Uzroci­rasta­deficita­su,­prije­svega,­smanjen­izvoz­aluminijuma­i­povećanje­vrijednosti­uvoza­kroz­više­cijene­energenata­(naftni­derivati)­i­veći­uvoz­električne­energije.­račun­usluga­čini­16,3­%­ukupnog­tekućeg­računa6­i­konstantno­ostvaruje­suficit,­koji­je­za­prvih­šest­mjeseci­iznosio­94,3­miliona­eura­ili­2,8­%­procijenjenog­BDP-a­za­2012.­Do­kraja­2012.­godine­očekuje­se­nastavak­trenda,­koji­bi­bio­korigovan­većim­prihodima­po­osnovu­dobre­turističke­sezone,­što­bi­na­kraju­godine­rezultiralo­projektovanim­deficitom­od­oko­20%­BDP.­ako­ovako­visok­deficit­korigujemo­visokim­iznosom­neto­greški­i­omaški­u­platnom­bilansu,­deficit­bi­iznosio­-8%­BDP-a.

neto­strane­direktne­ investicije­su,­za­prvih­osam­mjeseci­2012,­ iznosile­222­miliona­eura.­ Iako­su­za­10,5%­niže­u­odnosu­na­prošlu­godinu,­u­periodu­od­januara­do­avgusta,­bilježe­konstantan­mjesečni­priliv,­dostižući­6,7%­procijenjenog­BDP-a­za­2012.­U­posmatranom­periodu­došlo­je­do­povećanja­ulaganja­u­nekretnine­za­37,1%­u­odnosu­na­prethodnu­godinu.­najveći­dio­ulaganja­je­imao­karakter­vlasničkih­ulaganja.­Ukupan­priliv­stranih­direktnih­investicija­u­ovom­periodu­iznosio­je­301,1­miliona­eura,­dok­je­ostvaren­odliv­u­vrijednosti­od­79­miliona­eura.

6­-­U­2011.­godini

25

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

tabela­1:­rast­BDP-a­u­2011.­i­njegova­procjena­u­2012.

MaKrOeKOnOMSKe­PrOJeKCIJe­za­CrnU­GOrU­2013-2015.

procjena

2011 2012

­nominalni­BDP­u­mil.€ 3.234 3.324

­relni­rast 3,2 0,5

­Deflator­–rast 1,0 2,3

­Inflacija­(HIPC) 3,1 4,0

­zasposlenost­(rast) 0,8 1,5

(u % Bdp)

Osnovne­stavke:

Deficit­tekućeg­računa­ -19,6 -20,0­

Prilagođen­za­neto­greške -8,7 -8,0

Izvoz 40,9 38,3

Uvoz -64,9 -62,7

Ostalo 4,5 4,5

Privatni­depoziti 46,3 49,4

Bankarski­krediti­-domaći 60,6 58,7­

Potrošnja­domaćinstava 84,4 85,4

Buto­investicije­u­osnovna­sredstva 19,5 18,1

tekuća­potrošnja­države­ 22,1 21,7­

(% učešća u nominalnom rastu)

nominalni­­rast­BDP-a 4,2 2,8

Potrošnja­domaćinstava 5,7 3,4

Bruto­investicije­u­osnovna­sredstva -2,4 -0,9

tekuća­potrošnja­države -0,4 0,2

neto­izvoz 1,3 0,1

Izvoz 7,2 -1,6­

Uvoz -5,8 1,7

(% godišnjeg rasta , ako nije drugačije naznačeno)

SDI­%­BDP) 12,0 11,4

neto­strana­aktiva­(%­BDP) -5,7 -3,4

Bankrski­krediti­ -11,6 -0,5

rast­izvoza 19,7 -3,7

rast­uvoza 7,1 -0,7

Izvor:­BDP­za­2011,­Monstat,­Procjena­BDP-a­za­2012,­Ministartvo­finansija­Crne­Gore

iii - makroEkonomskE projEkCijE Za CrnU GorU Za pEriod od 2013-2015. GodinE

nestabilno­međunarodno­okruženje,­koje­u­prosjeku­opredjeljuje­40%7­finansijskih­tokova­u­ekonomiji­kao­što­je­crnogorska,­čini­buduća­ekonomska­kretanja­nepouzdanim­i­teško­predvidivim.­Faktori­koji­utiču­na­neizvje-snost­makroekonomskih­projekcija­u­Crnoj­Gori­su,­prije­svega,­potreba­za­konsolidacijom­bankarskih­sistema,­sporija­ekonomska­aktivnost­ili­njen­pad­uslovljen­slabijom­tražnjom,­neizvjesnosti­u­vezi­sa­budućim­ekonom-skim­rastom,­te­nepohodna­fiskalna­prilagođavanja­u­perifernim­zemljama­eurozone,­sa­kojima­naša­zemlja­ima­jake­ekonomske­veze.­evropska­komisija­je,­za­sljedeću­godinu,­projektovala­vrlo­slab­rast­ekonomija­eU­od­0,9%,­s­tim­što­će­ekonomije­periferije­zabilježiti­negativne­stope­praćene­fiskalnim­i­strukturnim­prilagođavanjima.­

7­-­30­September­2011,­Jakub­Matějě,­Marek­rusnák,­Kateěina­Šmídková,­and­Boěek­Vašíček,­early­warning­Indicators­of­economic­Crises:evidence­from­a­Panel­of­40­Developed­Countries,­Jan­Babecký,­tomáš­Havránek,­

26

Ministarstvo finansija Crne Gore

Projekcije­ rasta­ekonomija­ regiona­predviđaju­niske­ stope­ rasta,­dok­ su­u­Hrvatskoj­ i­ Sloveniji­ projektovane­negativne­stope­rasta.

Dužnička­kriza­eurozone­pogađa­i­crnogorsku­ekonomiju­kroz­nižu­potrošnju,­investicije­i­skuplja­i­teže­dostup-na­sredstva­na­međunarodnim­finansijskim­tržištima.­negativan­uticaj­na­našu­ekonomiju­može­se,­u­manjoj­mjeri­nego­do­sada,­očekivati­i­ubuduće,­jer­od­posljedica­dužničke­krize­eurozone­još­dugo­će­se­oporavljati­zemlje­koje­su­ je­ izazvale,­ali­ i­one­koje­ imaju­ jake­trgovinske­odnose­sa­njenim­članicama.­ako­negativnim­eksternim­uticajima­dodamo­strukturne­slabosti­crnogorske­ekonomije,­koje­se­ogledaju­u­naslijedjenoj­struk-turi­ekonomije­(učešće­teške­industrije)­i­njenoj­nediversifikovanosti,­te­zavisnosti­od­vremenskih­uslova,­čini­se­realnim­zadržati­konzervativan­pristup­u­projektovanju.­narednih­godina­doći­će­do­ubrzanja­ekonomskog­rasta,­ali­ispod­potencijalnog.­Projekcije­ekonomskog­rasta,­u­srednjem­roku,­bazirane­su­ne­na­potencijalnim­već­konzervativnijim­procjenama­investicionih­aktivnosti.­to­znači­da­su­uzete­u­obzir­realizacije­investicija­koje­su­započete­u­prethodnom­periodu,­ili­za­koje­je­potpisan­ugovor­o­realizaciji­(luštica­resort,­Plavi­Horizonti,­Kumbor­resort,­Porto­Montenegro,­male­He).­Svaka­nova­investicija­daće­novi­impuls­rastu­ekonomije.

neizvjesnost­ekononomskog­okruženja­i­njegov­uticaj­na­crnogorsku­ekonomiju­opredijelio­je,­i­ove­godine,­dva­makroekonomska­scenarija:­osnovni­scenario­i­scenario­nižeg­rasta.­U­tabeli­3­dat­je­pregled­scenarija­makroe-konomskih­projekcija­za­Crnu­Goru­za­period­od­2013-2015.­godine.

27

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

tabela­2:­Makroekonomske­projekcije­za­Crnu­Goru­2013-2015.

Crna gora: Makroekonomske projekcije, 2013-2015.

Osnovni­Scenario Scenario­nižeg­rasta­

2013 2014 2015 2013 2014 2015­

nominalni­BDP­u­mil.€ 3.493 3.687 3.912 3.425 3.546 3.689­

relni­rast 2,5 3,0 3,5 ­1,0 1,5 2,0­

Deflator­–rast 2,5 2,5 2,5 ­2,0 2,0 2,0

Inflacija­(HIPC) 2,7 2,5 2,5 ­2,4 2,2 2,2

zasposlenost 1,0 1,5 1,5 ­0,0 -0,5 0,5

­(u­%­BDP)

Osnovne­stavke:

Deficit­tekućeg­računa -21,0 -20,4 -19,7 -19,8 -18,2 -18,3

Prilagođen­za­neto­greške -10,1 -10,0 -9,9 -8,9 -7,9 -8,3

Izvoz 35,7 36,3 37,0 35,8 36,7 37,0

Uvoz -60,7 -60,2 -59,7 -59,6 -58,4 -58,3

Ostalo 4,0 3,5 3,0 4,0 3,5 3,0

Privatni­depoziti 50,0 50,0 50,0 48,4 48,5 49,0

Bankarski­krediti­–domaći 57,1 55,6 55,4 55,1 52,3 51,7

Potrošnja­domaćinstava 85,4 84,6 82,5 87,0 86,5 85,8

Buto­investicije­u­osnovna­sredstva 18,9 18,9 19,9 15,9 14,4 14,8

tekuća­potrošnja­države 21,4 21,1 21,0 21,6 21,5 21,5

(%­učešća­u­nominalnom­rastu)

nominalni­­rast­BDP-a 5,1 5,6 6,1 3,0 3,5 4,0

Potrošnja­domaćinstava 4,4 3,9 2,9 4,3 2,6 2,8

Bruto­investicije­u­osnovna­sredstva 1,8 1,0 2,2 -1,7 -0,9 0,9

tekuća­potrošnja­države 0,8 0,9 1,2 0,6 0,7 0,9

neto­izvoz -1,8 -0,3 -0,3 0,0 1,2 -0,5

Izvoz -0,8 2,6 2,9 -1,4 2,1 1,8

Uvoz -1,1 -2,8 -3,1 1,3 -0,9 -2,3

(%­­godišnjeg­rasta­,­ako­nije­drugačije­naznačeno)

Osnovne­pretpostavke

SDI­%­BDP 10,0 10,0 10,0 9,0 9,0 9,0­

neto­strana­aktiva­(%­BDP) -0,6 -0,2 0,3 -2,8 -3,0 -1,4­

Bankarski­krediti 2,2 2,7 5,7 -3,3 -1,7 2,9­

rast­izvoza -2,1 7,3 8,1 -3,7 6,0 5,0­

rast­uvoza 1,7 4,7 5,2 -2,1 1,5 4,0­

Izvor:­Ministarstvo­finansija­Crne­Gore

osnovni scenario

Po­osnovnom­scenariju­projektovan­je­realni­rast­BDP-a:­2,5%­u­2013.­godini,­3,0%­u­2014.­i­3,5%­u­2015.­godi-ni.­Crnogorska­ekonomija­će­i­u­2013.­godini­biti­pod­negativnim­uticajem­krize­iz­eurozone,­što­će­se­odraziti­,­prije­svega,­na­dostupnost­finansijskih­sredstava­i­investicije.­Stopa­rasta­BDP-a­od­2,5%­u­2013.­godini­zasniva­se­na­pretpostavci­da­će­se­prirodni­(klimatski)­uslovi­kretati­u­granicama­normale,­čime­bi­se­obezbijedio­rast­ekonomije­od­1,3%,­koliko­je­procijenjen­negativan­uticaj­ekstremnih­vremenskih­nepogoda­u­2012,­uz­stvarni­rast­ekonomije­od­1,2%.­U­2014.­ i­2015­godini­doći­će­do­bržeg­rasta­crnogorske­ekonomije,­angažovanjem­domaćih­potencijala,­prvenstveno­turističkih­i­energetskih,­i­umjerenim­povećanjem­kreditne­aktivnosti­i­izvoza.­

28

Ministarstvo finansija Crne Gore

Inflacija­će,­u­godinama­projektovanja,­biti­stabilna,­na­nivou­eurozone.

Osnovni­scenario­polazi­od­sljedećih­pretpostavki: Strane­direktne­ investicije­će,­u­periodu­2013-2015.­godine,­ zadržati­ stabilno­učešće­od­10%­BDP-a,­

banke­će­prestati­da­“izvoze­likvidnost”.­Depoziti­će­biti­stabilni; Bankarski­krediti­će­početi­da­rastu,­ali­nešto­sporije­od­nominalnog­rasta­BDP-a,­tako­da­će­se­njihovo­

učešće­u­BDP-u­smanjivati; Poslije­pada­izvoza­u­2013.­godini­,­izvoz­će­učestvovati­sa­oko­2.7­%­u­ukupnom­rastu­(2014-2015.) Uvoz­će­se­u­2013.­smanjiti,­tako­da­će­se­deficit­tekućeg­računa­povećati­na­oko­-21%­BDP,­­da­bi­se­do­

2015.­godine­postepeno­smanjivao.­Deficit­tekućeg­računa,­korigovan­za­neto­greške­i­omaške­iznosio­bi­oko­-10%­BDP-a;

niska­baza­uzrokovana­nepovoljnim­vremenskim­prilikama­u­2012.­godini,­opredijeliće­1,3%­rasta; Deflator­je­projektovan­na­2,5%­tokom­cijelog­perioda,­što­je­u­skladu­s­projekcijama­u­eurozoni; zaposlenost­ima­postepen­rast,­tokom­čitavog­perioda,­kao­posljedica­postepenog­rasta­ekonomije­i­po-

trebe­povećanja­konkurentnosti­i­neophodnih­strukturnih­reformi­(reforma­javne­uprave).­Projektovan­je­rast­zaposlenosti­od­1,0;­1,5­i­1,5%;

Projekcije­inflacije­predviđaju­smanjenje­stopa­u­odnosu­na­2012.­godinu,­kao­posljedicu­slabe­tražnje,­stabilnih­ili­nižih­cijena­energenata­i­stabilnih­cijena­hrane.­U­periodu­2013-2015.­stope­inflacije­iznosiće­2,7;­2,5­i­2,5%.

U­tabeli­3­dat­je­pregled­scenarija­makroekonomskih­projekcija­za­Crnu­Goru­za­period­od­2012-2015.­godine,­iz­aprila­i­ažuriranih­projekcija­iz­oktobra­2012.­godine.

tabela­3­razlike­izmedju­projekcija­u­oktobru­i­aprilu­2012.­godine

Projekcije­–­oktobar­2012. Projekcije­–­april­2012. razlike­u­projekcijama

2012 2013 2014 2015 2012 2013 2014 2015 2012 2013 2014 2015

nominalni­iznos­BDP-a 3.324 3.493 3.687 3.912 3.405 3.542 3.758 4.006 -81,0 -49,4 -70,7 -94,2

nominalni­rast 2,8 5,1 5,6 6,1 4,0 4,0 6,1 6,6 -1,2 1,0 -0,5 -0,5

realni­rast 0,5 2,5 3,0 3,5 0,5 1,5 3,5 4,0 0,0 1,0 -0,5 -0,5

Inflacija 4,0 2,7 2,5 2,5 3,5 2,5 2,5 2,5 0,5 0,2 0,0 0,0

Poređenje­aprilskih­i­oktobarskih­projekcija­pokazuje­da­nije­došlo­do­značajnijih­odstupanja.­Odstupanje­u­no-minalnim­iznosima­BDP-a­je­posljedica­niskog­deflatora­za­2011.­godinu­(1,0%)­i­stoga­nižeg­nominalnog­rasta­BDP-a­od­predviđenog,­kao­i­niske­baze­za­sljedeću­godinu.­

scenario nižeg rasta

Makroekonomski­scenario­nižeg­rasta­baziran­je­na­pretpostavci­o­produbljivanju­negativnih­trendova­u­euro-zoni:­recesija,­smanjenje­kreditne­aktivnosti­i­povećanje­nezaposlenosti.­takav­scenario­u­eurozoni­odrazio­bi­se­na­crnogorsku­ekonomiju­kroz­nižu­potrošnju,­koja­bi­imala­direktan­uticaj­na­izvoz,­SDI­i­turizam.­Po­ovom­scenariju­projektuju­se­sljedeće­stope­realnog­rasta­BDP-a­u­Crnoj­Gori:­1,0%­u­2013.,­1,5%­u­2014.­i­2%­u­2015.­

Scenario­nižeg­rasta­se­bazira­na­sljedećim­pretpostavkama: SDI,­u­periodu­2013-2015,­su­niže­i­iznose­9%­BDP-a,­banke­nastavljaju­da­smanjuju­aktivu,­depoziti­su­niži; Kreditna­aktivnost­slabi­i­pada­njeno­učešće­u­BDP-u,­po­prosječnoj­godišnjoj­stopi­od­2,4%­do­2015.­godine; Poslije­pada­izvoza­u­2013.­godini,­izvoz­raste­nešto­nižom­stopom­nego­u­osnovnom­scenariju; Uvoz­naglo­pada­u­2013.­godini­i­pada­do­2015.­godine,­smanjujući­deficit­tekućeg­računa­na­18%­BDP-

a­ili­oko­8%,­kada­se­koriguje­s­pozicijom­neto­greške­i­omaške; Uprkos­rastu­BDP-a­uzrokovanog­niskom­bazom­iz­2012.­godine,­stopa­rasta­iznosi­1%,­­nastavljajući­

slab­rast­u­čitavom­periodu;

29

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

Deflator­je­u­ovom­scenariju­niži­(2%),­zbog­deflatornih­tendencija­uzrakovanih­slabijom­agregatnom­tražnjom;

zaposlenost­stagnira­ili­pada­tokom­čitavog­perioda,­kao­posljedica­slabog­rasta­ekonomije,­potrebe­po-većanja­konkurentnosti­i­neophodnih­strukturnih­reformi­.­Projektovane­stope­rasta­zaposlenosti­iznose­0,0;­-0,5­i­0,5%.

Projekcije­inflacije­predviđaju­smanjenje­stopa­u­odnosu­na­2012.­godinu,­kao­posljedicu­slabe­tražnje­i­niskog­rasta­ekonomije,­stabilnih­ili­nižih­cijena­energenata­i­stabilnih­cijena­hrane.­U­periodu­2013-2015.­stope­inflacije­su­2,4;­2,2­i­2,2%

poređenje osnovnog scenarija i scenarija nižeg rasta

U­nastavku­ je­dato­poredjenje­dva­prethodno­prikazana­scenarija,­u­vidu­međuzavisnosti­makroekonomskih­sektora­(pogledati­tabelu­3): U­scenariju­nižeg­rasta­SDI­su­oko­1,4%­BDP-a­prosječno­niže­u­svakoj­godini­u­odnosu­na­osnovni; Banke­povlače­više­sredstava­iz­ekonomije­–­2,5%­prosječno­godišnje­smanjenje­kreditne­aktivnosti; Kao­rezultat,­bruto­investicije­u­osnovna­sredstva­su­niže­i­imaju­negativno­učešće­u­stopi­rasta­za­2013.­

godinu­od­3,5­%,­što­utiče­na­smanjenje­rasta­izvoza­za­0,6%­u­2013.­godini; efekti­prvog­reda8­produžene­i­produbljene­recesije­i­neizvjesnosti­u­evropskoj­uniji­smanjuju­nominalni­

rast­za­4,1%­u­2013.­i­po­2,4­u­kasnijim­godinama; Kao­posljedica,­efekti­drugog­reda­ublažavaju­pad­BDP-a­za­2,1%­u­2013.­i­0,4%­u­2014-2015.­godini; Sekundarni­efekat­je­pad­uvoza­(usljed­slabljenja­tražnje)­u­scenariju­nižeg­rasta,­što­smanjuje­pad­BDP-

a­za­2,4%­u­2013.­godini­(0,8­%­u­2015.­); Domaćinstva­nominalno­smanjuju­potrošnju­što­ima­negativan­uticaj­na­rast­(prosječno­godišnje­0,5%)­i

U­scenariju­nižeg­rasta­potrošnja­države­se­smanjuje­u­nominalnim­iznosima,­s­obzirom­na­potrebe­fiskalnih­prilagođavanja­i­smanjenja­prihoda.

tabela­3.­razlike­izmedju­makroekonomskih­scenarija­za­Crnu­Goru­2013-2015.

razlike­izmedju­osnovnog­scenarija­i­scenarija­nižeg­rasta

2013 2014 2015­

(%­učešća­u­nominalnom­rastu)

Ukupno:­ -2,0 -2,0 -2,0­

efekti­prvog­reda­ -4,1 -2,4 -2,4­

Izvoz­ -0,6 -0,4 -1,1­

Bruto­investicije -3,5 -2,0 -1,3­

efekti­drugog­reda­ 2,1 0,4 0,4­

Potrošnja­domaćinstava -0,1 -1,4 -0,2­

Potrošnja­države­ -0,2 -0,2 -0,3­

Uvoz­ 2,4 2,0 0,8­

(u­%­baznog­BDP-a)

Memorandumske­stavke­­

niže­SDI -1,2 -1,4 -1,6

niža­kreditna­aktivnost -3,2 -2,5 -1,7

Izvor:­Ministarstvo­finansija­Crne­Gore

SeKtOr­za­eKOnOMSKU­POlItIKU­I­razVOJ

8­-­­Smanjenje­izvoza­i­investicija­ima­za­posljedicu­smanjenje­uvoza­jer­smanjuje­raspoloživi­dohodak­i­tražnju­za­uvoznim­proizvodima,­pa­se­stoga­investicije­i­izvoz­nazivaju­efektima­prvog­reda,­a­ostale­komponenete­BDP-a­su­u­razlici­scenarija­-­efekti­drugog­reda­­

30

Ministarstvo finansija Crne Gore

U­skladu­sa­zakonom­o­sistemu­unutrašnjih­finansijskih­kontrola­u­javnom­sektoru,­jedna­od­značajnijih­nad-ležnosti­ Centralne­ jedinice­ za­ harmonizaciju­Ministarstva­ finansija­ je­ priprema,­ organizovanje­ i­ spovođenje­programa­obuke­za­polaganje­ispita­za­ovlašćenog­unutrašnjeg­revizora.­­

Ministarstvo­finansija­Crne­Gore­u­saradnji­sa­CeF-om­(Center­of­excellence­in­Finance)­iz­ljubljane,­uz­podršku­CeI-a­(Central­european­Initiative),­Vlade­republike­njemačke­i­Vlade­republike­Slovenije,­organizuje­obuku­i­sertifikaciju­40­unutrašnjih­revizora,­koja­se­zasniva­na­međunarodnim­standardima­i­najboljoj­praksi.­

Program­obuke­i­sertifikacije­unutrašnjih­revizora­u­javnom­sektoru­odvija­se­po­programu­CIPFa-e­(Chartered­Insitute­of­Public­Finance­and­accountancy),­kao­jednom­od­vodećih­profesionalnih­računovodstvenih­insti-tucija­u­Velikoj­Britaniji­ i­ jedinoj­ specijalizovanoj­za­ javni­ sektor.­Program­obuke­ i­ sertifikacije­zasniva­se­na­međunarodnim­standardima,­IntOSaI­smjernicama­interne­kontrole­i­najboljoj­praksi­eU.

Program­obuke­i­sertifikacije­je­posebno­namijenjen­imenovanim­unutrašnjim­revizorima­u­javnom­sektori­i­do-prinijeće­jačanju­kapaciteta­rada­unutrašnje­revizije­i­realizaciji­jednog­od­osnovnih­principa­unutrašnje­revizije,­a­to­je­kontinuirano­unapređenje­stručnosti,­efektivnosti­i­kvaliteta­rada­unutrašnjih­revizora.

Program­obuke­i­sertifikacije­unutrašnjih­revizora­u­javnom­sektoru­traje­jednu­godinu­(septembar­2012­-­sep-tembar­2013)­i­sastoji­se­od­četiri­modula,­od­čega­je­jedan­nacionalni­i­tri­međunarodna.­Program­je­koncipiran­na­predavanjima­i­tutorstvu,­čime­je­kandidatima­data­mogućnost­konsultacija­i­razmjene­mišljenja­sa­odabra-nim­tutorima-predavačima.­

Moduli­predviđeni­Programom­obuke­i­sertifikacije­unutrašnjih­revizora­su:­nacionalni­modul­Osnove­unutrašnje­revizije­računovodstvo­u­javnom­sektoru­i­finansijsko­izvještavanje­i­Upravljanje­i­kontrola.

Obuka­za­nacionalni­modul­ traje­pet­ radnih­dana,­dok­ je­ za­ svaki­međunarodni­modul­predviđena­obuka­u­trajanju­od­deset­radnih­dana.

Sticanje­međunarodnog­sertifikata­za­unutrašnjeg­revizora­u­javnom­sektoru­Crne­Gore

nina­Blečič

31

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

nacionalni­modul,­u­skladu­sa­programom­CIPFa-e,­priprema­zemlja­korisnica­programa.­nacionalni­modul­u­sklopu­projekta­je­pripremilo­Ministarstvo­finansija.­

Predmet­međunarodnog­modula­osnove­unutrašnje­revizije­je­uloga­i­odgovornost­unutrašnjeg­revizora,­etičko­ponašanje,­planiranje­i­ocjena­rizika­u­skladu­sa­međunarodnim­standardima,­kao­i­nezavisnost­rada­unutrašnje­revizije­i­izvještavanje­rukovodstva­o­nalazima.­

Predmet­modula­računovodstvo­u­javnom­sektoru­i­finansijsko­izvještavanje­je­uloga­i­značaj­računovodstva,­finansijsko­izvještavanje,­dvojno­knjigovodstvo,­kao­i­primjena­međunarodnih­računovodstvenih­standarda.

Predmet­modula­upravljanje­ i­kontrola­ je­struktura­upravljanja­u­ javnom­sektoru,­upravljanje­rizicima,­kao­ i­sistem­unutrašnjih­finansijskih­kontrola.

U­okviru­Programa­predviđeno­je­i­angažovanje­tutora-predavača,­koji­su­odabrani­tokom­maja­i­juna­tekuće­godine,­na­osnovu­provjere­koja­ je­ izvršena­putem­intervjua­i­pismenog­ispita.­Odabrani­tutori-predavači­su­profesori,­stručnjaci­za­pojedine­oblasti­u­okviru­modula,­­kao­i­zaposleni­u­Centralnoj­jedinici­za­harmonizaciju­Ministarstva­finansija,­sa­ iskustvom­u­oblasti­unutrašnje­revizije.­Svi­tutori-predavači­su­ iz­Crne­Gore,­što­ je­jedini­slučaj­u­regionu,­gdje­je­praksa­da­se,­pored­domaćih,­angažuju­predavači­i­iz­drugih­zemalja.­

takođe,­u­okviru­Programa­predviđene­su­obuke­za­tutore-predavače­sa­ciljem­upoznavanja­tutora­sa­materija-lom,­tehnikama­obuke­i­organizovanjem­predavanja­za­kandidate­na­najbolji­mogući­način.­

Kandidati­za­Program­obuke­i­sertifikacije­unutrašnjih­revizora­u­javnom­sektoru­morali­su­da­ispunjavaju­slje-deće­uslove:­da­su­zaposleni­u­javnom­sektoru­Crne­Gore,­da­imaju­visoku­školsku­spremu,­da­imaju­najmanje­jednu­godinu­radnog­iskustva­na­poslovima­revizije,­finansijske­kontrole­ili­računo-

vodstveno-finansijskim­poslovima,­pripremi­finansijskih­izvještaja­i­slično.

Odabir­40­kandidata­koji­će­pohađati­Program­obuke­i­sertifikacije­unutrašnjih­revizora­u­javnom­sektoru­izvršen­je­nakon­Uvodne­radionice­o­osnovama­računovodstva.­Ova­obuka­organizovana­je,­u­saradnji­sa­Upravom­za­kadrove,­tokom­septembra­2012.­godine,­kao­uvod­kandidata­u­obuku­i­module­predviđene­programom,­ali­i­da­bi­se­izvršila­selekcija­kandidata.

nakon­svakog­odslušanog­modula,­kandidati­polažu­ispit.­U­slučaju­da­kandidati­ne­polože­u­prvom­ispitnom­roku,­dodatni­rok­će­biti­organizovan­nakon­svih­završenih­predavanja.­Ispit­se­realizuje­u­saradnji­Ministarstva­finansija,­odabranih­tutora-predavača­i­predstavnika­CeF-a,­po­utvrđenom­progamu­CIPFa-e.

Kandidati­koji­uspješno­završe­Program­obuke­i­sertifikacije­dobijaju­međunarodno­priznati­sertifikat­i­obavezu-ju­se­ugovorom­da­ne­mogu­da­napuste­javni­sektor­u­naredne­tri­godine.

Početkom­oktobra­organizovana­je­uvodna­konferencija­(kick-off)­povodom­zvaničnog­početka­Programa­obuke­i­sertifikacije­unutrašnjih­revizora,­na­kojoj­su­izlaganje­imali­ministar­finansija,­predstavnici­ambasada­repu-blike­njemačke­i­republike­Slovenije,­kao­i­predstavnici­CIPFa-e­i­CeF-a.­Cilj­konferencije­bio­je­predstavljanje­kandidatima­sadržaja­programa,­upoznavanje­sa­odabranim­tutorima-predavačima­i­organizatorima­programa.

nakon­završene­obuke­i­sertifikacije­unutrašnjih­revizora­po­programu­CIPFa-e,­Ministarstvo­finansija­Crne­Gore­će­lokalizovati­navedeni­program­i­obezbijediti­kontinuiranu­obuku­narednim­generacijama­unutrašnjih­revizora­da­se­sertifikuju­u­skladu­sa­međunarodnim­programom.

nina­Blečić,­Ovlašćeno­službeno­lice­I

Sektor­za­centralnu­harmonizaciju­finansijskog­upravljanja­i­kontrole­i­unutrašnje­revizije­u­javnom­sektoru­

32

Ministarstvo finansija Crne Gore

učesnici na tržištu

U­periodu­01.­januar­–­30.­jun­2012.­godine­nije­bilo­promjena­u­pogledu­regulatornog­okvira­na­tržištu­lizinga­u­Crnoj­Gori.­U­posmatranom­periodu­na­tržištu­lizinga­u­Crnoj­Gori­poslovalo­je­pet­pružalaca­lizing­usluga,­i­to­tri­lizing­kuće,­sa­svojstvom­pravnog­lica­i­dvije­banke:­S-leasing,­Porsche­leasing,­nlB­leasing,­kao­i­Hypo­alpe­adria­banka,­sa­druge­strane­,Prva­banka­Crne­Gore­osnovana­1901.­godine1­nije­bila­aktivna­na­tržištu­lizinga,­u­smislu­odobravanja­novih­plasmana.­

struktura plasmana

U­toku­prvog­polugodišta­2012.­godine,­na­tržištu­lizinga­zaključeno­je­ukupno­659­novih­­ugovora­ukupne­vrijednosti­od­10.617.324,16­eura.­tokom­II­kvartala­2012.­godine,­na­tržištu­lizinga­u­Crnoj­Gori­zaključeno­je­ukupno­390­novih­ugovora,­vrijednosti­od­6.200.633,09­eura.­na­dan­30.­jun­2012.­godine­ukupan­broj­aktivnih­ugovora­bio­je­6.889,­čija­je­vrijednost­152.404.303,11­eura.

tabela­1.­Broj­aktivnih­i­novozaključenih­ugovora­

aktivni­i­novozaključeni­ugovorinovozaključeni­ugovori­u­razdoblju­II­kvartal­2012

aktivni­ugovori­na­dan­30.­jun­2012

Broj­ Vrijednost Broj­ Vrijednost

UKUPnO 390 6.200.633,09 6.889,00 152.404.303,11

Primaoci­lizinga

U­II­kvartalu­2012.­godine­broj­novozaključenih­ugovora­bio­je­za­45%­veći­nego­broj­zaključenih­ugovora­u­I­kvartalu­2012.­godine.­U­strukturi­korisnika­lizinga­veće­učešće­imaju­pravna­lica­(58,7%),­što­je­u­poređenju­sa­ ranijim­ podacima­ sa­ tržišta­ novina,­ imajući­ u­ vidu­ dominantniju­ ulogu­ fizičkih­ lica­ u­ plasmanima.­ Sa­druge­strane,­broj­aktivnih­ugovora­je­u­II­kvartalu­2011.­godine­za­0,26%­manji­od­broja­aktivnih­ugovora­u­prethodnom­kvartalu.­

1­-­Prva­banka­Crne­Gore­osnovana­1901.­godine­tokom­2011.,­kao­i­I­kvartala­2012.­godine­radila­je­samo­na­naplati­potraživanja­po­osnovu­ranije­zaključenih­ugovora.­

tržište­lizinga­u­crnoj­gori-­Izvještaj­za­II­kvartal­2012.­godine­-

Mr­Jelena­Jovetić

33

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

tabela­2:­Po­korisnicima­lizinga­novozaključeni­ugovori­u­razdoblju­II­kvartal­2012

Korisnici­lizinganovozaključeni­ugovori­u­razdoblju­I­kvartal­2012

novozaključeni­ugovori­u­razdoblju­II­kvartal­2012

Stopa­rastabroja­ugovora

Broj­ugovora % Broj­ugovora % %

Pravna­lica 135 50,19 229 58,72 69,63

Fizička­lica 134 49,81 159 40,77 18,66

Preduzetnici 2 0,51

Ukupno 269,00 100,00 390,00 100,00 44,98

U­II­kvartalu­2012.­godine­vrijednost­novozaključenih­ugovora­bila­je­za­40,4%­veća­u­poređenju­sa­podacima­iz­ prethodnog­ kvartala­ 2012.­ godine.­ Sa­ druge­ strane,­ vrijednost­ aktivnih­ ugovora­ je­ za­ -1,65%­manja­ od­vrijednosti­u­prethodnom­kvartalu.­

tabela­3:­aktivni­ugovori­po­korisnicima­lizinga­

Korisnici­lizingaaktivni­ugovori­na­dan­31.­mart­2012.­godine

aktivni­ugovori­na­dan­30.jun­2012.­godine

Stopa­rastabroja­ugovora

Broj­ugovora % Broj­ugovora % %

Pravna­lica ­­­­­­­­­­­­­3.748­ 54,26 ­­­­­­­­­­­­­­3.707­ 53,81 -1,09

Fizička­lica ­­­­­­­­­­­­­3.132­ 45,35 ­­­­­­­­­­­­­­3.154­ 45,78 0,70

Preduzetnici ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­27­ 0,39 ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­28­ 0,41 3,70

Ukupno 6907 100,00 6889 100,00 -0,26

Od­ukupnog­broja­aktivnih­ugovora,­3.707­ili­53,8%­odnosi­se­na­ugovore­zaključene­sa­pravnim­licima,­dok­je­3.154­ili­45,78%­ugovora­zaključeno­sa­fizičkim­licima,­a­28,­odnosno­0,41%­ugovora­sa­preduzetnicima.­Podaci­ su­ slični­uporednom­stanju­ iz­prethodnog­kvartala,­ što­ukazuje­na­nastavak­politike­ lizing­kuća­da­svoju­poslovnu­strategiju­usmjeravaju­približno­izjednačeno­i­prema­fizičkim­i­pravnim­licima­u­cilju­diverzifikacije­rizika­i­osiguranja­optimalne­strukture­klijenata.­Sa­druge­strane,­vrijednost­aktivnih­ugovora­je,­na­dan­30.­jun,­za­-1,65%­manja­od­vrijednosti­aktivnih­ugovora­evidentiranih­na­dan­31.­mart­2012.­godine.

Poređenja­radi,­tokom­II­kvartala­2012.­godine­zaključeno­je­za­19,42%­manje­ugovora­nego­u­istom­periodu­2011.­godine,­dok­je­vrijednost­novih­plasmana­bila­manja­za­24,64%.­

vrijednost i broj zaključenih ugovora u zavisnosti od tipa lizinga

Kao­što­je­i­do­sada­bila­praksa,­i­tokom­2012.­godine,­poslovi­finansijskog­lizinga­imali­su­značajno­učešće­u­ukupnom­broju,­kao­i­vrijednosti­zaključenih­ugovora. tabela­4:­Po­tipu­lizinga­novozaključeni­plasmani

novozaključeni­ugovori­u­razdobljuI­kvartal­2012

novozaključeni­ugovori­u­razdobljuII­kvartal­2012

Stopa­rasta(broj)­(3)/­(1)

Stopa­rasta­(vrijednost)(4)/(2)

tip­lizingaBroj­zaključenih­ugovora­(1)

%Vrijednost­zaključenih­ugovora­(2)

%Broj­zaključenih­ugovora­(3)

%Vrijednost­zaključenih­ugovora­(4)

% % %

Opeartivni­lizing­

3 1,13 47.735,05 1,09 22 5,98 249.861,66 4,20 633,33 423,43

Finansijski­lizing

266 98,88 4.368.956,02 98,92 368 94,36 5.950.771,43 95,97 38,35 36,21

Ukupno: 269­ 100­ 4.416.691,07 100­ 390­ 100,00 6.200.633,09 100,00 44,98 40,39

34

Ministarstvo finansija Crne Gore

tokom­II­kvartala­2012.­godine­vrijednost­novozaključenih­ugovora­iznosila­je­6.200.633,09­eura,­što­predstavlja­povećanje­od­oko­40,39%­u­poređenju­sa­prethodnim­kvartalom­prethodne­godine.­Od­ukupnog­broja­zaključenih­ugovora,­oko­95,97%­ili­5.950.771,43­eura­odnosi­se­na­vrijednost­finansijskog,­a­preostalo­operativnog­lizinga.­Važno­je­napomenuti­da­su­navedene­vrijednosti­ugovora­izražene­kao­neto­vrijednost­plasmana,­što­predstavlja­ukupnu­vrijednost­ugovora­umanjenu­za­vrijednost­učešća­klijenta.

predmet lizinga

na­ osnovu­ strukture­ broja­ ukupno­ zaključenih­ ugovora­ po­ osnovu­ predmeta­ lizinga,­ očito­ je­ da­ putnički­automobili­imaju­najveći­udio­od­oko­86,6%­u­ukupnom­iznosu­lizing­plasmana.­

tabela­5:­Struktura­broja­novozaključenih­plasmana­prema­predmetu­lizinga novozaključeni­ugovori

Predmet­lizingaBroj­novozaključenih­ugovora­u­razdoblju­I­kvartal­2012(1)

%

Broj­novozakljčenih­ugovora­u­razdoblju­II­kvartal­2012(2)

%Stopa­rasta/pada(2)/(1)

Putnički­automobili 233 86,62 321 82,31 37,77

Privredna­­vozila 28 10,41 55 14,1 96,43

Građevinske­mašine­­oprema­ 5 1,86 5 1,28 0,00

Brodovi 3 0,77

nekretnine 2 0,74 4 1,03 100,00

Ostalo 1 0,37 2 0,51 100,00

Ukupno 269 100 390 100 44,98

Udio­komercijalnih­vozila­u­ukupnom­broju­zaključenih­ugovora­je­14,1%,­dok­je­udio­građevinskih­mašina­i­opreme­oko­1,28%,­a­nekretnina­0,77%.­U­poređenju­sa­ istim­periodom­prethodne­godine,­na­ lizing­tržištu­zabilježen­ je­pad­učešća­putničkih­automobila,­dok­komercijalna­vozila­bilježe­rast­učešća­u­ukupnom­broju­zaključenih­ugovora.­

tabela­6:­Struktura­vrijednosti­novozaključenih­plasmana­prema­predmetu­lizinga

Vrijednost­novozaključenih­ugovora­(€)­u­periodu:­

Predmet­lizinganovozaključeni­ugovori­u­razdoblju­IV­kvartal­2011(1)

%novozakljčeni­ugovori­u­razdoblju­I­kvartal­2012(2)

%Stopa­rasta/pada(2)/(1)

Putnički­automobili 44.500.597,07 28,72 5211 75,64 -0,13

Privredna­vozila 22.784.278,52 14,70 1026 14,89 -6,51

Građevinske­mašine­i­oprema­ 15.455.845,11 9,97 369 5,36 -3,80

Brodovi 1.122.188,54 0,72 34 0,49 6,23

nekretnine 71.090.442,17 45,87 241 3,50 -0,72

Ostalo 13.389,69 0,01 8 0,12 43,44

Ukupno 154.966.741,10 100 6889 100 -1,65

Putnički­automobili­pokazuje­najveći­udio­i­u­ukupnoj­vrijednosti­ugovora­od­oko­75,6%,­dok­su­komercijalna­vozila­zastupljena­sa­oko­15%,­nekretnine­sa­oko­3,5%,­a­lizing­građevinskih­mašina­i­opreme­sa­oko­5,36%.­

analizirajući­aktivne­ugovore­na­dan­30.­jun­2012.­godine,­evidentno­je­da­kategorija­putničkih­automobila­ima­najveće­učešće­od­75,64%.­

35

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

tabela­7:­Struktura­broja­aktivnih­plasmana­prema­predmetu­lizinga

Broj­aktivnih­ugovora­

Predmet­lizingaaktivni­plasmani­prema­na­dan­31.mart­2012­(1)

%aktivni­plasmani­prema­na­dan­30.­jun­2012.­godine(2)

%Stopa­rasta/pada(2)/(1)

Putnički­automobili 5195 75,21 5211 75,64 0,31

Privredna­vozila 1050 15,20 1026 14,89 -2,29

Građevinske­mašine­­oprema­ 377 5,46 369 5,36 -2,12

Brodovi 33 0,48 34 0,49 3,03

nekretnine 245 3,55 241 3,50 -1,63

Ostalo 7 0,10 8 0,12 14,29

Ukupno 6907 100 6889 100 -0,26

sektorska struktura

U­pogledu­sektorske­ stukture­plasmana­zaključenih­u­ II­ kvartalu­2012.­godine,­dominiraju­ugovori­u­okviru­sektora­trgovine.­

tabela­8.­Sektorska­struktura­novozaključenih­ugovora­

Broj­novozaključenih­ugovora

Sektor­I­kvartal­2012(1) %

II­kvartal­2012(2) %

Stopa­rasta/pada(2)/(1)

Poljoprivreda,­šumarstvo­i­ribarstvo 1 0,44

Građevinarstvo 15 11,11 12 5,24 -20,00

trgovina 55 40,74 88 38,43 60,00

Usluge­smještaja­i­ishrane 11 8,15 15 6,55 36,36

Saobraćaj 17 12,59 11 4,80 -35,29

Finansijske­djelatnosti 3 2,22 2 0,87

Industrija 4 2,96 6 2,62 50,00

zdravstvo,­obrazovanje­i­socijalna­zaštita 3 2,22 2 0,87 -33,33

Državna­uprava 2 1,48 3 1,31 50,00

Ostali­sektori 25 18,52 89 38,86 256,00

Ukupno 135 100 229 100 69,63

36

Ministarstvo finansija Crne Gore

U­pogledu­ sektorske­ stukture­ aktivnih­plasmana­na­dan­30.­ jun­2012.­ godine,­ dominiraju­ugovori­ u­okviru­sektora­trgovine­(33%),­saobraćaja­(18%),­industije­(10%).­

tabela­9.­Sektorska­struktura­aktivnih­plasmana

aktivni­plasmani

Sektor­IV­kvartal­2011(1) %

I­kvartal­2012(2) %

Stopa­rasta/pada(2)/(1)

Poljoprivreda,­šumarstvo­i­ribarstvo 56 1,49 37 1,00 -33,93

Građevinarstvo 475 12,67 507 13,68 6,74

trgovina 1242 33,14 1250 33,72 0,64

Usluge­smještaja­i­ishrane 114 3,04 157 4,24 37,72

Saobraćaj 675 18,01 603 16,27 -10,67

Finansijske­djelatnosti 46 1,23 49 1,32 6,52

Industrija 374 9,98 304 8,20 -18,72

zdravstvo,­obrazovanje­i­socijalna­zaštita 84 2,24 81 2,19 -3,57

Državna­uprava 24 0,64 34 0,92 41,67

Ostali­sektori 658 17,56 685 18,48 4,10

Ukupno 3748 100 3707 100 -1,09

U­pogledu­vrijednosti­novozaključenih­ugovora­prema­sektorskoj­strukturi,­najveće­učešće­u­ukupnoj­vrijednosti­plasmana­ imaju­ trgovina­ (40,3%),­ kao­ i­ građevinarstvo­ (17,44%).­Grafik­1­ukazuje­ na­ cjelokupnu­ sektorsku­strukturu­u­pogledu­novozaključenih­ugovora­u­II­kvartalu­2012.­godine.

Grafik1:­Struktura­vrijednosti­novozaključenih­ugovora­u­II­kvartalu­2012.­godine

U­ pogledu­ vrijednosti­ aktivnih­ ugovora­ prema­ sektorskoj­ strukturi,­ najveće­ učešće­ u­ ukupnoj­ vrijednosti­plasmana­imaju­trgovina­(29%),­građevinarstvo­(30%),­saobraćaj­(11%),­kao­i­industija­(12%).­Grafik­2­ukazuje­na­cjelokupnu­sektorsku­strukturu­u­pogledu­aktivnih­ugovora­na­dan­30.­jun­2012.­godine.

37

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

Grafik2:­Struktura­vrijednosti­aktivnih­ugovora­na­dan­31.­mart­2012.­godine

Bilans stanja

Ukupna­aktiva­četiri­ lizing­kuće­na­dan­30.­ jun­2012.­godine­iznosila­ je­158.012.675,26­eura­i­bila­manja­za­-5,49%­u­odnosu­na­31.­mart­2012.­godine.­Međutim,­uporedni­podaci­aktive­sa­tržišta­lizinga­nijesu­relevantni,­imajući­u­vidu­da­se­značajan­dio­bilansne­sume­agregatnog­bilansa­tržišta­vodi­u­okviru­finansijskih­izvještaja­pružaoca­lizing­usluga­sa­najvećim­tržišnim­učešćem,­Hipo­aple­adria­Banke.­U­strukturi­ukupne­aktive,­najveći­udio­odnosio­se­na­stalnu­imovinu­(52,15%),­dok­je­obrtna­imovina­učestvovala­sa­47,85%­u­ukupnoj­aktivi.­U­poređenju­sa­podacima­na­dan­31.­mart­2011.­godine,­stalna­imovina­je­manja­za­5,25%,­dok­je­obrtna­manja­za­5,85%.­

Sa­Grafika­3,­evidentno­je­da­su­dugoročni­finansijski­plasmani­sa­66.151.093,08­eura­(42%)­najznačajnija­stavka­aktive,­zatim­slijede­kratkoročni­finansijski­plasmani­sa­34.802.797,95­eura­(22%),­pa­zalihe­sa­17.833.576,23­eura­(12%),­potraživanja­od­kupaca­sa­17.501.214,81­eura­(11%),­nekretnine­postojenja­i­oprema­sa­16.080.735,19­eura­(10%),­kao­i­gotovina­i­gotovinski­ekvivalentni­sa­5.084.411,51­eura­(3%).

Grafik­3:­Struktura­ukupne­aktive­lizing­kuća­na­dan­30.­jun­2012.­godine

38

Ministarstvo finansija Crne Gore

U­ strukturi­ pasive­ četiri­ lizing­ kuće­na­ dan­31.­mart­ 2012.­ godine,­ najveći­ udio­ odnosio­ se­ na­ kratkoročna­rezervisanja­ i­ kratkoročne­ obaveze­ sa­ 123.527.806,92­ eura,­ odnosno­ 69%,­ dok­ su­ dugoročna­ rezervisanja­ i­dugoročne­obaveze­sa­44.263.909,47­eura,­odnosno­25%,­dok­je­kapital­imao­učešće­od­–­5%.­U­odnosu­na­podatke­na­dan­31.­mart­2012.­godine,­kapital­je­zabilježio­pad­od­17%,­dugoročna­rezervisanja­i­dugoročne­obaveze­smanjene­su­za­1,22%­a­kratkoročna­rezervisanja­i­kratkoročne­obaveze­za­5,46%.­

Grafik­4:­Struktura­ukupne­pasive­lizing­kuća­na­dan­31.­mart­2012.­godine

Bilans uspjeha

U­II­kvartalu­2012.­godine­četiri­lizing­kuće­su­ostvarile­poslovni­prihod­od­8.516.742,97­eura,­finansijski­prihod­od­1.443.606,78­eura,­kao­i­izrazile­prihod­od­ostalih­aktivnosti­od­188.392,66­eura.­Sa­druge­strane,­u­istom­periodu­ostvareni­su­poslovni­rashodi­u­iznosu­od­-6.807.689,32­eura,­finansijski­rashodi­od­-2.286.737,26­eura,­kao­i­ostali­rashodi­od­-924.167,46­eura.­

liznig­kuće­su,­u­II­kvartalu­2012.­godine,­iskazale­rezultat­prije­oporezivanja­u­iznosu­od­105.948,00­eura,­što­je­ istovremeno­i­krajnji­ rezultat,­odnosno­dobit­na­tržištu,­ imajući­u­vidu­da­nije­bilo­troškova­oporezivanja.­Poređenja­radi,­na­dan­31.­mart­2011.­godine­na­tržištu­lizinga­iskazan­je­dobitak­prije­oporezivanja­u­iznosu­od­108.065,00­eura.­Pozitivan­rezultat­na­kraju­ I­kvartala­2012.­godine­ izrazile­su­dvije­od­četiri­ lizing­kuće.­Istovremeno,­potrebno­je­ukazati­da­u­ukupnom­rezultatu­bilansa­uspjeha,­koji­daje­prihode­i­rashode­lizing­kuća,­nedostaje­dio­podataka­koji­se­obračuvaju­kroz­bilanse­banke­koja­se­bavi­lizing­poslovima,­imajući­u­vidu­da­Hipo­alpe­adria­banke­u­okviru­svog­portfolia­pruža­lizing­usluge.­

* * *

tržište­ lizinga­ tokom­drugog­kvartala­2012.­godine­karakterisao­ je­ rast­broja­ zaključenih­ugovora­u­odnosu­na­prethodni­ kvartal­ove­godine,­ što­ je­ i­uobičajeno­ za­poslove­ lizinga,­ imajući­u­vidu­da­ raste­ekonomska­aktivnost­u­ovom­periodu­godine.­Istovremeno,­trend­rasta­koji­je­zabilježen­kod­broja­novih­ugovora­karakteriše­i­kategoriju­vrijednosti­novih­plasmana.­

­Mr­Jelena­Jovetić,­samostalni­savjetnik­IISektor­za­finansijski­sistem­i­unapređenje­poslovnog­ambijenta

39

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

aktivnosti­ministra­finansija­dr­Milorada­Katnića­u­periodu­1.­april­-­31.­jun­2012.­godine

nikolina­radojičićMarija­radenović

04.07.2012. - predstavnici vichy-ja potvrdili zaintereso-vanost za institut “dr simo Mi-lošević” u igalu.Ministar­ finansija­ dr­ Milorad­Katnić,­ sa­ saradnicima,­ susreo­ se­04.07.2012.­godine­sa­predstavni-cima­ renomirane­ francuske­kom-panije­ Vichy­ Spa­ International,­predsjednikom­ zerom­ Felipeom­i­ izvršnim­ direktorom­ ervanom­Madekom.­Ministar­ je­ informisao­predstavnike­ kompanije­ zaintere-sovane­za­ulaganje­u­Institut­„­Dr­Simo­ Milošević“­ o­ namjeri­ Vlade­da­ uskoro­ raspiše­ tender­ za­ pro-daju­većinskog­paketa­akcija­Insti-tuta.­Predstavnici­Vichy-ja­iskazali­

su­ namjeru­ da­ učestvuju­ na­ po-menutom­tenderu­i­očekivanje­da­će,­ukoliko­budu­prvoizabrani,­in-vesticijama­koje­planiraju­doprini-jeti­da­Institut,­po­kvalitetu­ponu-de,­bude­prepoznat­na­evropskom­i­svjetskom­tržištu.­

04.07.2012. - najavljeno pot-pisivanje Memoranduma o sa-radnji između vlade Crne gore i Banke za razvoj savjeta evropeMinistar­finansija­dr­Milorad­Kat-nić­ sastao­ se­ sa­ zamjenikom­ di-rektora­Generalnog­direktorata­za­zajmove­ Banke­ za­ razvoj­ Savjeta­evrope,­ Stephanom­ Sellenom.­Glavna­ tema­sastanka­bila­ je­de-

finisanje­ pravaca­ buduće­ sarad-nje­ Crne­ Gore­ i­ Banke­ za­ razvoj­Savjeta­ evrope.­ Ministar­ Katnić­je­ istakao­da­ je­održavanje­dobre­saradnje­sa­ovom­bankom­za­Crnu­Goru­veoma­važno,­s­obzirom­na­opredjeljenje­Vlade­da,­u­uslovima­pogoršanih­uslova­zaduživanja­na­međunarodnom­tržištu,­značajni-je­ investicione­ projekte­ finansira­uz­podršku­međunarodnih­finan-sijskih­ institucija.­ Sagovornici­ su­se­ saglasili­ u­ ocijeni­ da­ postoji­značajan­ prostor­ za­ unapređenje­saradnje,­ kroz­ finansiranje­ proje-kata­ u­ Crnoj­ Gori.­ U­ tom­ smislu­su,­ kao­ prioritetne,­ definisane­ tri­oblasti,­i­to:­zdravlje,­obrazovanje­i­ unapređenje­ uslova­ u­ postoje-ćim­ i­ izgradnja­ novih­ zatvorskih­jedinica.­ Gospodin­ Sellen­ je­ izra-zio­spremnost­Banke­za­razvoj­da­podrži­ finansiranje­ projekata­ iz­ovih­oblasti­pod­ izuzetno­povolj-nim­uslovima.­U­pravcu­dalje­i­in-

40

Ministarstvo finansija Crne Gore

tenzivnije­saradnje,­najavljeno­je­i­skoro­potpisivanje­Memoranduma­o­saradnji­između­Vlade­Crne­Gore­i­Banke­za­ razvoj­Savjeta­evrope.­Sam­ čin­ potpisivanja­ Memoran-duma­potvrdiće­posvećenost­obje­strane­saradnji­na­zajedničkoj­rea-lizaciji­projekata­koji­će­doprinijeti­socijalnoj­dobrobiti­građana­i­odr-živom­razvoju.

06.07.2012. - Turske banke za-interesovane za ulazak na cr-nogorsko tržišteMinistar­finansija­dr­Milorad­Kat-nić­ sastao­ se­ 06.07.2012.­ godine­sa­ novoimenovanim­ ambasado-rom­turske­u­Crnoj­Gori,­g-dinom­Mehmedom­nijazijem­tauihirijem.­ambasador­ je­ prenio­ zaintereso-vanost­turskih­investitora­za­Crnu­Goru,­ dodajući­ da­ je­najbolji­ pri-mjer­ i­podstrek­ za­buduće­ turske­investitore­ iz­ različitih­ sektora,­kupovina­ nikšićke­ željezare­ od­strane­kompanije­toščelik.­takođe,­kao­ potvrdu­ ozbiljnosti­ namjera­za­ ulaganje­ kapitala­ iz­ turske­ u­Crnu­ Goru,­ ambasador­ je­ nago-vijestio­ i­ zainteresovanost­ jedne­od­ najvećih­ turskih­ banaka­ za­ulazak­ na­ crnogorsko­ finansijsko­tržište.­Ministar­­Katnić­istakao­je­da­su­turski­investitori­dobrodošli­u­Crnu­Goru,­kao­i­da­Vlada­Crne­Gore­ kreira­ politiku­ koja­ omogu-ćava­ stranim­ investitorima­ pred-vidiv­ investicioni­ ambijent,­ osje-ćaj­ sigurnosti­ za­ ulaganje­ i­ niske­poreske­ stope.­ ambasador­ je­ če-stitao­ na­ otpočinjanju­ pregovora­sa­evropskom­unijom,­izražavajući­­uvjerenje­da­će­to­investitore­uči-niti­još­sigurnijim­i­spremnijim­za­ulaganje,­ali­i­mišljenje­da­će­Crna­

Gora­ubrzano­ekonomski­razvijati­i­ vrlo­ brzo­ postati­ član­ evropske­unije,­imajući­u­vidu­brzinu­i­kva-litet­promjena­učinjenih­u­pretpri-stupnom­periodu.

12.07.2012. - izjava ministra katnića nakon sjednice vlade„Vlada­ je­ na­ današnjoj­ sjednici­usvojila­Odluku­o­emisiji­obvezni-ca­ Crne­ Gore­ za­ isplatu­ neispla-ćenih­ potraživanja­ zaposlenih­ za­čijim­ je­ radom­ prestala­ potreba.­Osnovni­cilj­ove­odluke­ je­ubrza-nje­ dinamike­ neisplaćenih­ potra-živanja­po­osnovu­rada­zaposlenih­kojima­ je,­ do­ stupanja­ na­ snagu­zakona­ o­ radu,­ odnosno­ do­ 23.­avgusta­ 2008.­ godine,­ prestao­radni­odnos­kod­poslodavca­usljed­stečaja­i­zaposlenih­za­čijim­je­ra-dom­ prestala­ potreba­ zbog­ teh-noloških,­ekonomskih­i­restruktu-ralnih­promjena­po­pravosnažnim­rješenjima­ Fonda­ rada.­ Kroz­ ovaj­model­bićemo­u­prilici­da­isplati-mo­ sve­ obaveze­ Fonda­ rada,­ od-nosno­sva­donešena­rješenja­kojih­je,­na­današnji­dan,­ukupno­3.115.­Ukupna­sredstva­potrebna­za­ovu­namjenu­ iznose­ 6­miliona­ eura­ i­obveznice­će­se­emitovati­27.­jula­tekuće­godine,­nakon­čega­će­lici-ma­ obuhvaćenim­ovom­odlukom­biti­isplaćena­sredstva.­takođe­že-lim­da­ Vas­ informišem­da­ je­Mi-nistrastvo­ finansija­ okončalo­ sve­aktivnosti­koje­su­bile­neophodne­kako­ bi­ se­ omogućilo­ obešteće-nje­ vlasnika­ deviznih­ depozita.­17.­ jula­ počeće­ isplata­ sredsta-va­ građanima­ sa­ prebivalištem­ u­Crnoj­ Gori,­ koji­ su­ imali­ devizne­depozite­ oročene­ kod­ Dafiment­banke­aD­Beograd­i­devizna­sred-

stva­položena­kod­Banke­privatne­privrede­ DD­ Podgorica­ položenih­preko­ preduzeća­ Jugoskandik­ DD­Beograd.­Deponentima­položenih­sredstava­će­17.­ jula­biti­ isplaće-ne­sve­dospjele­rate,­zaključno­sa­2012.­godinom.“

17.07.2012. - snažna podrška fiskalnoj konsolidaciji i mjera-ma za dinamiziranje ekonom-skog rastaMinistar­ finansija­ dr­ Milorad­Katnić,­ sa­ saradnicima,­ sastao­ se­17.07.2012.­ godine­ sa­ delegaci-jom­Svjetske­banke,­koju­je­pred-vodila­Džejn­armitidž,­direktorica­za­ zemlje­ Jugoistočne­ evrope.­Sastanku­ su­ ispred­ Svjetske­ ban-ke­ prisustvovali­ i­ željko­ Bogetić,­glavni­ ekonomista­ SB­ za­ Crnu­Goru,­ Satu­ Kahkonen,­ menadžer­SB­ za­ evropu­ i­ centralnu­ aziju,­anabel­ abreu,­ šef­ kancelarije­ SB­za­Crnu­Goru­ i­Bosnu­ i­Hercego-vinu,­ abebe­ adugna,­ glavni­ eko-nomista­SB­za­evropu­i­centralnu­aziju.­ zajednički­ je­ konstatovano­da­je­saradnja­na­izuzetnom­nivou­i­ da­ je­ ona­ rezultirala­ konkret-nim­ projektima­ i­ mjerama­ koje­su­ osnažile­ ekonomski­ sistem­ i­stvorile­ pretpostavke­ za­ intenzi-viranje­ ekonomskog­ rasta.­ Mjere­fiskalne­konsolidacije,­ strukturnih­reformi­ i­ unapređenja­ poslovnog­ambijenta,­ koje­ sprovodi­ Mini-starstvo­ finansija,­ pozitivno­ su­ocijenjene.­ zajednički­ je­ prepo-znata­ potreba­ da­ se­ ove­ politike­nastave­ i­ u­ narednom­ periodu,­kako­bi­se­ojačale­javne­finansije­i­povećala­konkurentnost­crnogor-ske­privrede.­Smanjenje­deficita­ i­javnog­duga­zajednički­je­cilj,­koji­je­prepoznat­kao­preduslov­za­brži­održivi­ ekonomski­ rast.­ Svjetska­

41

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

banka­ će­ nastaviti­ da­ podržava­Crnu­Goru­ u­ stvaranju­ uslova­ za­kvalitetniji­ život,­ kroz­ konkretne­projekte­ u­ oblasti­ zaštite­ životne­sredine,­energetike,­poljoprivrede,­obrazovanja­ i­ nauke,­ unapređe-nja­ upravljanja­ imovinom,­ kao­ i­kroz­ direktnu­ budžetsku­ podrš-ku.­zahvaljujući­podršci­i­garanciji­Svjetske­banke­uskoro­ se­očekuje­potpisivanje­ kreditnog­ aranžma-na­u­iznosu­od­100­miliona­eura,­pod­uslovima­koji­su­povoljniji­od­komercijalnih,­ što­ će­ omogućiti­popravljanje­ profila­ javnog­ duga.­U­ skladu­ sa­zakonom­o­budžetu,­sredstva­ će­ biti­ namijenjena­ fi-nansiranje­ budžetskih­ rashoda,­uključujući­i­predviđene­kapitalne­projekte.­za­Crnu­Goru­i­Ministar-stvo­ finansija­ podrška­ Svjetske­banke­ znači­ više­ od­ novca.­ Ovo­partnerstvo,­prije­svega,­predstav-lja­ potvrdu­ dobrih­ i­ kredibilnih­politika­koje­Vlada­sprovodi­ i­po-vjerenja­ove­ važne­međunarodne­institucije.

19.07.2012. – izjava ministra katnića nakon potpisivanja ugovora o kreditnom aranžma-nu između vlade Crne gore, Credit suisse-a i svjetske ban-ke„Moje­je­zadovoljstvo­da­danas­sa­predstavnicima­ Svjetske­ banke­ i­uz­ prisustvo­ predstavnika­ Credit­Suisse­banke­zaključimo­aranžman­koji­ je­ vrijedan­ 100­miliona­ eura.­Ovaj­aranžman­za­Crnu­Goru­znači­obezbijeđivanje­ finansijskih­ sred-stava­za­finansiranje­budžeta­kako­je­to­predviđeno­zakonom­o­budže-tu­i­kroz­ovaj­aranžman­obezbijedi-

li­ smo­oko­85%­sredstava­koja­su­potrebna­ za­ finansiranje­ budžet-skih­rashoda­i­kapitalnog­budžeta­i­servisiranje­postojećih­obaveza,­ali­i­za­gradnju­fiskalnih­rezervi.­Sma-tramo­da­je­vrlo­dobro­što­smo,­već­u­prvoj­polovini­godini,­obezbijedili­sredstva­ za­ finansiranje­ za­ čitavu­budžetsku­ godinu,­ kao­ i­ sredstva­za­fisklanu­rezervu­za­počertak­na-redne­budžetske­godine...­Posebno­mi­je­zadovoljstvo­što­smo­za­ovaj­aranžman­ dobili­ podršku­ Svjetske­banke,­koja­je­prepoznala­aktivno-sti­ i­ reforme­ koje­ smo­ preuzeli­ u­prethodnom­periodu...­Ova­podrška­nam­znači­mnogo­više­–­priznanje­da­smo­uradili­veliki­posao­i­da­smo­stabilizovali­ naše­ javne­ finansije...­za­ ovaj­ kreditni­ aranžman,­ ukoli-ko­uključimo­sve­prateće­troškove,­imamo­ efektivnu­ kamatnu­ stopu­ispod­6%.­Uz­ročnost­od­7­godina,­sa­ ovim­ sredstvima­ popravljamo­profil­ javnog­duga...­Ovo­se­apso-lutno­ uklapa­ u­ buduću­ Strategiju­upravljanja­ javnog­duga,­ koja­po-drazumijeva­da­prinemo­o­visini,­ali­i­o­profilu­duga...“

20.07.2012. - inTervju sa mi-nistrom finasija - Crna gora želi rast da bi se suzbila krizuCrna­Gora­želi­da­osnaži­rast­kroz­investicije,­ da­ nastavi­ sa­ proce-som­fiskalne­konsolidacije­i­da­do-datno­ smanji­ potrošnju­ do­ kraja­2012,­kao­i­da­u­2013.­obezbijedi­rast,­ rekao­ je­ ministar­ finansija­u­ intervjuu.­ Ova­mala­ država­ na­Jadranu­od­samo­680.000­stanov-nika,­ postavila­ je­ prognozu­ svog­rasta­ za­ 2012.­ na­ samo­ 0,5­ pro-cenata­bruto­domaćeg­proizvoda­(BDP),­ dok­ je­ njen­ dug­ dostigao­nivo­od­skoro­50­procenata­BDP-a­kako­su­se­nad­njenom­ekono-mijom­nadvile­kriza­u­euro­zoni­ i­gubitaške­ industrije­ u­ državnom­vlasništvu...­ „Ono­ što­nam­ je­ po-

trebno­sada­je­da­smanjimo­dug,­i­to­kroz­fiskalnu­konsolidaciju­koja­bi­ trebalo­ da­ obuzda­ deficit“,­ re-kao­ je­Katnić­reuters-u.­ „Štednja­je­neophodna,­ali­mi­treba­više­da­se­fokusiramo­na­rast­kroz­investi-cije­u­kapitalne­projekte“.­Kao­dio­seta­mjera­za­oporavak,­država­je­počela­ i­ sa­socijalnim­reformama­kako­ bi­ se­ izborila­ sa­ nezaposle-nošću­ od­ 12­ procenata,­ rekao­ je­ministar.­Crnogorska­ekonomija­se­u­velikoj­mjeri­oslanja­na­turizam­i­ industriju­ nekretnina­ na­ svojoj­Jadranskoj­obali,­ali­se­njen­trogo-dišnji­nagli­ekonomski­rast,­koji­je­uslijedio­nakon­mirnog­odvajanja­od­Srbije­2006,­završio­usred­glo-balne­ekonomske­krize.­Početkom­ove­godine,­Crna­Gora­je­odlučila­da­ne­ traži­ aranžman­o­ zajmu­ iz­predostrožnosti­ sa­ Međunarod-nim­monetarnim­ fondom­ (MMF),­nakon­što­je­obezbijedila­finansij-sku­stabilnost­za­2012.­i­okrenula­se­ Svjetskoj­ banci­ za­ zaduživanje­kako­ bi­ finansirala­ svoj­ budžet.­„Sredstva­ Svjetske­ banke­ su­ bila­pristupačna­i­u­skladu­sa­reforma-ma­koje­sprovodimo.­MMF­nam­je­dao­ preporuke­ koje­ su­ istovjetne­za­većinu­država­i­mi­vjerujemo­da­bi­neke­od­njih­bile­više­negativ-ne­nego­pozitivne,­iako­bi­njihova­sredstva­ mogla­ biti­ jefitnija“,­ re-kao­je­Katnić...

26.07.2012. - stvoreni svi uslo-vi za realizaciju projekta pod-morskog interkonektivnog ka-bla između Crne gore i italijeMinistar­finansija­dr­Milorad­Kat-nić­i­ministar­ekonomije­dr­Vladi-mir­Kavarić­sastali­su­se­sa­pred-stavnicima­ italijanske­ kompanije­terna­ i­ Crnogorskog­ elektropre-nosnog­ sistema.­ na­ sastanku­ su­razmatrane­dosadašnje­aktivnosti­i­ definisani­ budući­ pravci­ sarad-nje­na­ realizaciji­ projekta­ izgrad-nje­ podmorsko­ interkonektivnog­kabla­ između­ Crne­ Gore­ i­ Italije.­

42

Ministarstvo finansija Crne Gore

razmatrajući­ dosadašnje­ aktiv-nosti,­ zajednički­ je­ zaključeno­ da­ne­postoje­prepreke­za­finalizaciju­pomenutog­projekta.­U­tom­smi-slu,­ obje­ strane­ su­ u­ potpunosti­posvećene­ ispunjenju­ ugovornih­obaveza­ i­ iskazale­ su­ obostra-no­ uvjerenje­ da­ će­ isti­ biti­ reali-zovan­ u­ skladu­ sa­ usaglašenom­dinamikom.­ Projekat­ izgradnje­podmorskog­ interkonektivnog­kabla­ između­Crne­Gore­ i­ Italije­ i­ostvarenja­ strateškog­partnerstva­Crnogorskog­ elektroprenosnog­sistema­ i­ italijanske­ kompanije­terna­ pozicionira­ našu­ državu­kao­ energetsko­ čvorište­ u­ regi-onu.­ Ovim­ projektom­ se­ tržište­Balkana­povezuje­ sa­ tržištem­eU,­što­ povećava­ vrijednost­ ostalih­međudržavnih­ dalekovoda,­ kroz­povećanje­prihoda­od­njihove­ek-sploatacije­u­ svrhu­ tranzita­ elek-trične­energije.

27.07.2012. - izjava ministra finansija dr Milorada katnića nakon susreta sa predsjedni-kom herceg novog dejanom Mandićem„zajednički­ smo­ kao­ najvažnije­pitanje­prepoznali­stvaranje­uslo-va­ za­ investicije,­ kroz­ koje­ će­ se­popraviti­ finansijska­ slika,­ una-prijediti­ ukupna­ infrastrukura­ i­poboljšati­uslovi­za­život­građana.­Planiramo­velike­projekte­u­sarad-nji­sa­Opštinom­Herceg­novi.­riječ­je­ o­ kolektoru,­ odnosno­ posto-jenju­ za­ prečišćavanje­ otpadnih­voda,­ čija­ je­ vrijednost­ preko­ 30­miliona­ eura,­ za­ šta­ su­ sredstva­obezbijeđena­ uz­ podršku­ nje-mačke­razvojne­banke.­zajedno­sa­

sanitarnom­ deponijom,­ smatram­da­Opština­Herceg­novi­već­sada­stvara­ sve­ neophodne­ pretpo-stavke­da­se­grad­pozicionira­kao­atraktivna­ destinacija­ za­ razvoj­visokokvalitetnog­turizma....­Drugi­dio­razgovora­odnosio­se­na­duž-ničko-povjerilačke­odnose­Države­i­Opštine.­Prepoznali­smo­potrebu­racionalizacije­ svih­ troškova­ koji­neće­ ugroziti­ osnovne­ funkcije­Opštine,­sa­jedne­strane­i­prošire-nje­ poreske­ osnovice,­ kroz­ efika-sniju­ naplatu­ poreza­ i­ smanjenje­sive­ekonomije...­Mislim­da­sa­obje­strane­ postoji­ dobro­ razumijeva-nje­potrebe­da­zajednički­stvarmo­osnove­ za­ dalji­ razvoj­ ekonomije­ovog­grada...“

14.08.2012. - izjava ministra finansija dr Milorada katnića nakon radne posjete opštini Bar

“zajednički­ smo­ konstatovali­ po-zitivne­ rezultate­ i­ procese,­ prije­svega­ u­ dijelu­ implementacije­infrastrukturnih­projekata.­U­tom­smislu,­realzacija­projekata­poput­unapređenja­ putne­ infrastruktu-re,­ regionalne­ sanitarne­ deponije­i­ postojenja­ za­ prečišćavanje­ ot-padnih­ voda­ su­ u­ funkciji­ unap-ređenje­ kvaliteta­ života­ građana,­kao­ i­ kvaliteta­ turističke­ ponude.­takođe­ smo­ prepoznali­ pozitiv-ne­ trendove­ u­ dijelu­ ostvarenja­budžetskih­prihoda,­što­je­rezultat­i­ dobre­ sezone­ i­ napornog­ rada­službenika­ koji­ se­bave­naplatom­poreza.­ Usaglasili­ smo­ i­ pitanje­rješavanja­ dužničko-povjerilačkih­odnosa­ u­ budućnosti,­ budžetske­okvire­i­prepoznali­da­je,­osim­ula-

ganja­u­ infrastrukturu,­budžetska­stabilnost­ osnova­ za­ budući­ ra-zvoj.”

intervju ministra katnića za BliC, 14. avgust 2012. godine„nelikvidnost,­ niska­ kreditna­ ak-tivnost­ poslovnih­ banaka­ i­ niže­investicije,­ dodatno­ su­ uticali­ na­smanjenu­ ekonomsku­ aktivnost­ i­budžetske­prihode­u­zemlji.­ Imali­smo­ i­ „vanredni­ trošak“­zbog­ga-rancija­za­kredit­KaP-a,­od­23­mi-liona­eura­i­probleme­sa­vremen-skim­ neprilikama,­ kaže­ Milorad­Katnić,­ ministar­ finansija…­ Prvi­kvartal­ su­ karakterisala­ negativ-na­odstupanja­i­na­prihodnoj­i­na­rashodnoj­ strani.­ Prihodi­ su­ bili­značajno­ ispod­ plana­ usljed­ ek-stremno­ loših­ vremenskih­ prilika­koje­su­krajem­januara­i­početkom­februara­paralisale­ekonomiju.­pa,­ipak,­od­aprila­bilježimo­konstan-tno­povećanje­prihoda,­tako­da­je­deficit­ u­ junu­ iznosio­ svega­ 0,15­odsto­ BDP-a.­ treći­ kvartal­ uobi-čajeno­ karakterišu­ veći­ prihodi,­a­ aktivnosti­ koje­ sprovodimo­ na­proširenju­poreske­osnovice,­ suz-bijanju­ sive­ ekonomije­ i­ naplati­poreskih­ potraživanja­ daju­ kon-kretne­rezultate,­tako­da­je­već­u­julu­ ostvaren­ suficit­ u­ iznosu­ od­22,5­miliona­eura­ili­0,7­procenata­BDP-a.­Ukoliko­se­do­kraja­godine­ne­ pogorša­ situacija­ u­ eurozoni,­a­turizam­da­očekivane­rezultate,­budžetski­deficit­ će­biti­na­nivou­planiranog,­ oko­ 2,5­ odsto­ BDP-a…­zaduživanje­je­danas­realnost­svih­ zemalja­ u­ regionu­ i­ gotovo­svih­ u­ evropi.­ Mnoge­ države­ ni-jesu­ u­ mogućnosti­ da­ samostal-no­rješavaju­budžetske­probleme,­nemaju­ izbora­ i­ upućene­ su­ na­pomoć­međunarodnih­ institucija.­Proživljavamo­ najtežu­ i­ najdužu­ekonomsku­krizu­od­Drugog­svjet-

43

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

skog­rata­i­čini­se­da­toga­još­uvi-jek­ mnogi­ nijesu­ svjesni.­ Države­više­ nijesu­ najsigurniji­ povjerioci­i­pojedine­bogate­države­evropske­unije­ se­ veoma­ skupo­ zadužuju­ili­čak­ne­mogu­obezbijediti­sred-stva­ na­ tržištu.­ U­ takvom­ ambi-jentu­ i­kontekstu­zadovoljan­sam­onim­što­smo­postigli.­Poštujemo­preporuke­ međunarodnih­ insti-tucija,­ ali­ smo­u­prilici­ da­ samo-stalno­ vodimo­ ekonomsku­ poli-tiku­ i­ donosimo­ odluke.­ Već­ smo­obezbijedili­ preko­ 85­ procenata­potrebnog­ finansiranja,­ stvorili­značajne­rezerve­i­nemamo­potrebu­da­žurimo­sa­novim­zaduživanjem.“

04.09.2012. - najavljeno pot-pisivanje memoranduma o sa-radnji sa globalnim institutom internih revizora

Ministar­finansija­dr­Milorad­Kat-nić,­ 4.­ septembra­ tekuće­ godine,­sastao­ se­ sa­ richardom­ Cham-bersom,­predsjednikom­i­ izvršnim­direktorom­ Globalnog­ instituta­internih­ revizora­ (IIa)­ i­ dr­ Slav-kom­rakočevićem,­predsjednikom­Upravnog­ odbora­ Instituta­ in-ternih­ revizora­ Crne­ Gore.­ Glav-na­ tema­ sastanka­odnosila­ se­na­definisanje­ smjernica­ za­ dalje­snaženje­ funkcije­ interne­ revizije­u­ Crnoj­ Gori,­ te­ se,­ u­ tom­ prav-cu,­ razgovaralo­o­budućoj­ sarad-nji­ između­ Globalnog­ instituta­

internih­ revizora­ i­ Ministarstva­finansija,­ posredstvom­ Instituta­internih­revizora­Crne­Gore.­Gos-podin­ Chambers­ je­ istakao­ da­ je­u­ oblasti­ interne­ revizije­ u­ Crnoj­Gori­ u­ proteklom­ periodu­ ostva-ren­značajan­napredak,­i­to­zahva-ljujući­ aktivnostima­ Ministarstva­finansija­ i­ funkcionisanju­ profe-sionalnog­udruženja­revizora,­od-nosno­ Instituta­ internih­ revizora­Crne­Gore.­Chambers­ je­ zaključio­da­postoji­potencijal­za­dalje­sna-ženje­funkcije­„čuvara­javnog­po-vjerenja“,­ kako­ je­ nazvao­ interne­revizore,­ i­ izrazio­ spremnost­Glo-balnog­ instituta­ internih­ revizora­da­ Crnoj­ Gori­ pomogne­ u­ daljoj­afirmaciji­ interne­ revizije.­ U­ tom­smislu,­na­današnjem­sastanku­je­postignut­dogovor­o­potpisivanju­memoranduma­o­saradnji­između­Ministarstva­finansija­Crne­Gore­i­Globalnog­ instituta­ internih­revi-

44

Ministarstvo finansija Crne Gore

zora­kojim­će­se­definisati­buduće­zajedničke­ aktivnosti­ kako­ bismo­u­ Crnoj­ Gori,­ na­ najbolji­ način,­implementirali­ principe­ interne­revizije,­što­će­dodatno­doprinijeti­efikasnosti­ i­ efektivnosti­ trošenja­novca­ poreskih­ obveznika.­ Mini-star­ Katnić­ je­ rekao­ da­ je­ jedan­od­ ciljeva­ kome­ je­ Ministarstvo­finansija­ posvećeno­ upravo­ sna-ženje­ funkcije­ interne­ revizije,­ te­da­ u­ tom­ pravcu­ preduzimamo­aktivnosti­na­planu­ jačanja­ insti-tucionalnog­ambijenta­za­sprovo-đenje­ internih­ revizija­ u­ javnom­i­ privatnom­ sektoru.­ Katnić­ je­zaključio­ da­ su­ posjeta­ predsjed-nika­ Globalnog­ instituta­ internih­revizora­i­podrška­koju­Crnoj­Gori­daje­ova­organizacija­veoma­zna-čajni­za­transfer­znanja­i­iskustava­iz­drugih­zemalja.

04.09.2012. – izjava ministra katnića prilikom otvaranja ii međunarodne konferencije in-terne revizije“Posjeta­gospodina­čejmbersa­Cr-noj­Gori­veoma­je­važna­i­značaj-na­za­nas­ i­predstavlja­ znak­pre-poznavanja­ dosadašnjih­ napora­Instituta­ internih­revizora­ i­Vlade­Crne­Gore­na­ jačanju­ interne­ re-vizije­ u­ Crnoj­ Gori.­ Danas­ smo­razgovarali­ o­ budućoj­ saradnji,­ o­onome­što­ je­potrebno­da­uradi-mo­ kako­ bismo­ ojačali­ i­ institu-cionalni­ ambijent­ i­ mehanizme­za­ sprovođenje­ principa­ internih­revizora­kako­u­javnom­tako­u­pri-

vatnom­ sektoru.­ Dobićemo­ i­ efi-kasnije­i­efektivnije­trošenje­novca­poreskih­obveznika­u­javnom­sek-toru­i­bolje­korporativno­upravlja-nje­u­privatnom­sektoru.­Prisustvo­predsjednika­ Globalnog­ instituta­internih­ revizora­ u­ Crnoj­ Gori­ je­veoma­ važno­ za­ transfer­ znanja­i­ iskustava­ drugih­ društava,­ ali­ i­za­podršku­kadra­koji­će­se­bavi-ti­internom­revizijom...­Dogovorili­smo­da­potpišemo­memorandum­o­ saradnji­ kojim­ ćemo­ definisati­buduće­aktivnosti­ kako­bismo­na­najbolji­način­implementirali­prin-cipe­interne­revizije...“

05.09.2012. - izjava ministra finansija, dr Milorada katnića, nakon X sastanka koordinacio-nog tima za praćenje realizacije mjera za suzbijanje sive ekono-mije„na­ desetom­ sastanku­ Koordi-nacionog­ tima­ za­ praćenje­ rea-lizacije­ mjera­ za­ suzbijanje­ sive­ekonomije­ analizirali­ smo­ efekte­mjera­tokom­ljetnje­turističke­se-zone­i­zadovoljstvo­mi­je­što­sam­bio­ u­ prilici­ od­ kolega­ da­ čujem­da­ su­ aktivnosti­ koje­ smo­ spro-veli­ imale­ konkretne­ efekte­ i­ u­povećanju­prihoda­budžeta,­ ali­ i­u­ većoj­disciplini­ poreskih­obve-znika.­tokom­avgusta­su­posebno­intenzivirane­ sve­ vrste­ inspek-cijskih­ kontrola­ i,­ u­ određenim­slučajevima,­taj­broj­je­dvostruko­veći­u­odnosu­na­jun­i­jul,­što­je­uzrokovalo­i­veći­broj­prekršajnih­naloga,­zatvaranje­objekata,­ali­i,­što­je­mnogo­važnije,­dale­su­do-prinos­ većoj­ fiskalnoj­ disciplini­ i­

boljoj­ naplati­ poreskih­ prihoda...­Ono­ što­ mogu­ da­ kažem­ nakon­ovog­ sastanka­ je­ da­ je­ uspo-stavljanje­ ovog­ Koordinacionog­tima­imalo­punog­smisla,­da­smo­razmjenjivali­ informacije,­ da­ su­inspekcijske­ službe­ bile­ više­ po-vezane,­bolje­ koordinisane,­ kao­ i­da­je­unaprijeđen­kvalitet­sarad-nje­ sa­ lokalnim­samoupravama...­avgust­ je­ bio­ mjesec­ kada­ smo­ostvarili­najveće­prihode,­ukupno­118­miliona­prihoda,­što­je­za­oko­5­miliona­ili­4,6­odsto­više­nego­u­avgustu­prošle­godine...“­­­­­

13.09.2012. - Ministar katnić sastao se sa novim šefom de-legacije euMinistar­finansija­dr­Milorad­Kat-nić­ 13.­ septembra­ sastao­ se­ sa­novim­ šefom­ delegacije­ eU­ za­Crnu­ Goru,­ ambasadorom­ Mi-tjom­Drobničem­ i­ šefom­Sektora­za­politička­pitanja,­evropske­in-tegracije­ i­ trgovinu­ u­ Delegaciji­eU,­ albertom­ Kamaratom.­ Glav-na­ tema­ sastanka­ bila­ je­ defini-sanje­osnove­ i­prioriteta­buduće­saradnje­ Ministarstva­ finansija­i­ Delegacije­ eU.­ Ministar­ Katnić­upoznao­ je­ sagovornike­ sa­ tre-nutnom­ ekonomskom­ situaci-jom­ u­ Crnoj­ Gori,­ ukazujući­ da­je­ prioritetni­ cilj­ Ministarstva­finansija­ nastavak­ fiskalne­ kon-solidacije,­ odnosno­ iznalaženju­modeliteta­ za­ uspostavljanje­održivog­sistema­javnih­finansija.­Ministar­je,­takođe,­predočio­po-svećenost­Vlade­Crne­Gore­una-pređenju­ poslovnog­ ambijenta­i­ strukturnim­ reformama­ čija­ će­realizacija­ stvoriti­ dobre­ osno-ve­ za­dugoročni­ ekonomski­ rast.­

45

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

ambasador­Drobnič­je­predstavio­ulogu­Delegacije­ eU­ u­ budućem­pretpristupnom­periodu­ i­ izrazio­spremnost­da­Crnoj­Gori,­na­da-ljem­ putu­ integracija,­ pruži­ svu­neophodnu­podršku.­Sagovornici­su­se­saglasili­da­su­otvoren­dija-log­i­razmjena­informacija­ključni­za­uspješan­proces­pregovora­za­članstvo­Crne­Gore­u­eU.

13.09.2012. – izjava ministra katnića nakon sjednice vlade„­ Vlada­ je­ na­ današnjoj­ sjednici­usvojila­ Informaciju­ o­ kreditnom­aranžmanu­ između­ Investicio-no­ razvojnog­ fonda­ Crne­ Gore­ i­evropske­investicione­banke­i­dala­saglasnost­ Investiciono­ razvoj-nom­ fondu­ da­ uđe­ u­ ovaj­ aran-žman,­koji­predviđa­podršku­eIB­u­vrijednosti­od­50­miliona­eura­za­mala­ i­srednja­preduzeća­u­Crnoj­Gori­i­za­realizaciju­infrastruktur-nih­ projekata...­ aranžmanom­ je­definisano­ da­ eIB­ u­ dvije­ tranše,­po­25­miliona,­uplati­sredstva­In-vesticiono­ razvojnom­ fondu­ koji­treba­ da­ ih­ proslijedi­ do­ krajnjih­korisnika...­za­Vladu­je­ovo­veoma­značajan­ projekat­ koji­ od­ strane­eIB-a­ predstavlja­ prepoznavanje­prioriteta,­ a­ to­ su­ razvoj­ malog­i­ srednjeg­ biznisa,­ koji­ treba­ da­doprinese­ i­ novom­ zapošljavanju­i­ ekonomskom­ rastu­ i­ razvoju.­Uslovi­ po­ kojima­ je­ eIB­ podržala­ovaj­ projekat­ su­ povoljni­ i­ nijesu­komercijalni,­oni­podrazumijevaju­kredit­ ročnosti­ osam­ godina­ uz­grejs­ period­ dvije­ godine,­ što­ će­omogućiti­Investiciono­razvojnom­fondu­ da­ proširi­ svoje­ kreditno-garantne­ šeme.­ Investiciono­ ra-zvojni­ fond­ je­ povećao­ ročnost­

kredita­na­10­godina­i­maksimalni­zinos­ kredita­ na­ milion­ eura,­ sa­dosadašnjih­pola­miliona...“

17.09.2012. - izjava ministra finansija, dr Milorada katnića, nakon posjete opštini kotor„zadovoljstvo­mi­je­bilo­da­sa­sa-radnicima­ i­ministrom­ Sekulićem­posjetim­Opštinu­ Kotor­ i­ da­ raz-govaramo­o­važnim­temama­koje­se­odnose­na­kapitalni­budžet,­na­investicije­ u­ Opštini­ Kotor­ i­ na­perspektive­razvoja.­takođe­bilo­je­zadovoljstvo­ da­ sa­ šefom­ kance-larije­ evropske­ banke­ za­ obnovu­i­ razvoj,­ gospodinom­ Morenom,­razmijenim­mišljenje­i­analiziramo­moguću­ podršku­ lifta­ i­ žičare,­ te­da­Vas­informišem­da­su­ovi­raz-govori­bili­konstruktivni­i­uspješni.­za­ narednu­ godinu,­ kada­ je­ riječ­o­Opštini­Kotor,­planirali­ smo­da,­kroz­ kapitalne­ projekte,­ pružimo­podršku­realizaciji­projekta­Sport-skog­centra­i­da­razmotrimo­mo-gućnost­ podrške­ drugim­ važnim­projektima,­ uključujući­ rekon-strukciju­i­sanaciju­bazena,­zajed-no­sa­Opštinom­Kotor.­Prije­svega­razgovarali­smo­o­projektima­koji­će­ značiti­ dodatnu­ponudu­ i­ do-datni­ sadržaj­ za­ Kotor,­ kakav­ je­projekat­lifta­na­tvrđavi­koji­može­da­donese­dodatni­prihod­i­Kotoru­i­ državi,­ ali­ i­ da­ obogati­ turistič-ku­ponudu­ovog­grada.­zajednički­smo­ocijenili­ da­ je­ to­ jako­ važan­projekat,­ o­ kojem­ se­ dugo­ priča,­ali­za­koji­se­konačno­stiču­uslovi­da­se­definiše­model­ i­da­dobije-mo­ podršku­ finansijskih­ institu-cija.­ Posebno­ sam­ zadovoljan­ jer­je­ eBrD­potvrdila­ da­ je­ to­ dobar­

projekat,­ koji­ je­finansijski­ održiv,­tako­ da­ to­ nije­ samo­ kapitalna­investicija­ koja­ znači­ novu­ infra-strukturu,­već­i­projekat­koji­treba­da­donese­novac­u­budućnosti...“

18.09.2012. godine - izjava ministra katnića na međuna-rodnoj konferenciji o javno-privatnom partnerstvu„­...Javno-privatno­partnerstvo­je­nastalo­ u­ razvijenijim­ kapitali-stičkim­ i­ tržišnim­ ekonomijama,­kao­ pokušaj­ da­ se­ interesi­ pri-vatnog­i­javnog­sektora­sretnu­u­traženju­ načina­ da­ se­ pruži­ efi-kasnija­i­bolja­usluga­građanima.­Javni­ sektor­ je­ zainteresovan­ da­prenese­dio­svojih­odgovornosti­i­poslova­na­privatni­sektor­koji­se,­kroz­ istoriju,­ u­ određenim­ obla-stima,­ pokazao­ kao­ efikasniji­ u­pružanju­ pojedinih­ usluga.­ Inte-res­privatnog­ sektora­ je­da,­ kroz­ove­ poslove,­ ostvari­ profit,­ pro-širi­poslove­i­realizuje­investicije.­Obično­ se­ javno-privatno­ par-tnerstvo­realizuje­u­dijelu­fizičke­ili­u­dijelu­humane­infrastrukture­u­onim­oblastima­gdje­ je­država­prepoznata­ kao­ nosilac­ usluga.­Fizička­infrastruktura­podrazumi-jeva­projekte­putne,­željezničke­i­sve­više­komunalne­infrastruktu-re,­postrojenja­za­prečišćenje­ot-padnih­ voda,­ sanitarne­ deponije­i­ slično,­dok­ je­kod­humanitarne­infrastrukture­prioritet­na­zdrav-stvu,­ obrazovanju,­ gdje­ je­ javni­sektor­tradicionalno­taj­koji­pru-ža­ ove­ usluge­ i­ gdje­ prepoznaje­da­ i­privatni­sektor­može­biti­od­pomoći...­eIB­i­eBrD­sve­više­pre-poznaju­oblik­saradnje­javno-pri-

46

Ministarstvo finansija Crne Gore

vatnog­ sektora­ kao­ mogućnost­da­ se­ realizuju­ važne­ investici-je...­ Svakako­ je­ važno­ prisustvo­predstavnika­ Centra­ za­ javno-privatno­ partnerstvo­ i­ evropske­komisije,­ koji­ nam­ pomažu­ da­­osmislimo­ i­ zakonsku­ regulativu,­a­vjerujem­i­da­će­nam­pomoći­i­u­implementaciji­javno-privatnih­projekata­u­Crnoj­Gori­i­prenijeti­nam­svoje­ekspertize,­koje­će­po-moći­ da­ne­ činimo­greške­u­ tim­prvim­ značajnijim­ ­ oblicima­ sa-radnje.“

19.09.2012. - izjava ministra finansija, dr Milorada katnića, nakon posjete golubovcima„­ ...Bilo­ mi­ je­ zadovoljstvo­ da­danas­ razgovaram­ o­ kapitalnim­projektima,­ali­ i­ temama­koje­ su­značajne­ za­ život­ građana­ na­ovom­ području­ Glavnog­ grada.­razgovarali­smo­o­dva­važna­ka-pitalna­projekta.­Već­duže­smo­u­pregovorima­ sa­ eIB,­ razgovara-li­ smo­o­ tome­ i­u­Briselu,­ a­ tiče­se­ rehabilitacije­ i­ izgradnje­ pro-jekta­ vodovodne­ mreže­ i­ dobili­smo­uvjeravanje­od­eIB­da­će­nas­podržati­ u­ tom­projektu.­ Pripre-mljena­ je­ dokumentacija­ koja­ je­proslijeđena­ eIB-u­ i­ uskoro­ oče-kujemo­još­jednu­njihovu­posjetu,­kada­ćemo­razgovarati­o­dinami-ci­ realizacije­ tog­ projekta.­ Vlada­će,­ zajedno­ sa­ Glavnim­ gradom,­podržati­ ovaj­ projekat­ sa­ oko­ 4­miliona­eura­ i­ vjerujem­da­će­ ta­sredstva­biti­na­raspolaganju­kra-jem­ove­ i­ početkom­ iduće­godi-ne,­kako­bi­se­projekat­realizovao­planiranom­ dinamikom...­ Drugi­važan­projekat­je­treća­faza­obi-

laznice,­danas­smo­obišli­radove,­važno­je­da­su­započeti­i­da­će­se­intenzivirati­u­narednom­periodu­kao­ i­da­su­stvoreni­uslovi­da­se­tokom­ove­godine­realizuje­zna-čajan­dio...“

22.09.2012. - pohvaljena sa-radnja Crne gore i međunarod-nih finansijskih institucijaMinistar­finansija­dr­Milorad­Kat-nić­sastao­se,­u­petak,­21.09.2012.­godine,­ sa­ izvršnim­ direktorom­Holandske­konstituence­pri­MMF-u,­ Menom­ Snelom,­ koji­ je­ u­ po-sjeti­ Crnoj­ Gori.­ Ministar­ Katnić­i­ direktor­ Snel­ razgovarali­ su­ o­ekonomsko-finansijskoj­ situaciji­u­Crnoj­Gori­ i­ okruženju,­ kao­ i­ o­odnosima­ Vlade­ Crne­ Gore­ i­ ove­međunarodne­ finansijske­ institu-cije.­ Sagovornici­ su­ izrazili­ zado-voljstvo­ kvalitetom­ saradnje­ koju­Crna­Gora­ ostvaruje­ sa­MMF-om­i­Svjetskom­bankom,­kao­najzna-čajnijim­ međunarodnim­ finan-sijskim­ institucijama,­ posebno­kroz­ odobravanje­ DPl­ programa,­odnosno­ zajmova­ za­ razvojnu­politiku.­Ministar­Katnić­ je­direk-tora­Snela­upoznao­sa­trenutnim­aktivnostima­ Ministarstva­ finan-sija,­ fokusiranim­ na­ pripremu­budžeta­ za­ narednu­ godinu,­ kao­i­ sa­ ekonomskim­projekcijama­ za­naredni­ period.­ Sagovornici­ su­saglasni­da­se­ekonomska­politika­Crne­Gore,­pored­usmjerenosti­na­dalju­fiskalnu­konsolidaciju,­mora­zasnivati­na­pružanju­podrške­sta-bilnom­ i­ održivom­ ekonomskom­rastu,­ te­da­ takvi­principi­moraju­biti­ prioritet,­ bez­ obzira­ na­ ne-predvidivost­i­neizvjesnost­kada­je­

riječ­o­ekonomskim­trendovima­u­evropi­i­svijetu.

24.09.2012. izjava ministra katnića na otvaranju konferen-cije na temu „jačanje transpa-rentnosti i odgovornosti – kako da partnerstvo otvorenih vlada funkcioniše u Crnoj gori“

„­...Ponosni­smo­što­je­Vlada­Crne­Gore­u­aprilu­ove­godine­postala­punopravan­ član­ globalne­ ini-cijative­ „Partnerstvo­ otvorenih­vrata“.­članstvo­i­partnerstvo­nas­dodatno­ motivišu,­ ali­ i­ dodatno­obavezuju.­ Kroz­ ciljeve­ i­ mjere­postavljene­ u­ nacionalnom­ ak-cionom­ planu­ povećaćemo­ tran-sparentnost­ i­ uključiti­ građane­ i­civilni­sektor­u­procese­donošenja­odluka­ i­ praćenje­ njihove­ imple-mentacije.­Pristupanjem­Inicijativi­i­ispunjavanjem­nacionalnog­pla-na­šaljemo­jasnu­poruku­da­refor-me­ koje­ sprovodimo­ nijesu­ same­sebi­cilj­i­svrha,­da­nijesu­potreba­drugih­i­odraz­modernosti,­već­da­vode­povećanju­ transparentnosti,­jačanju­vladavine­prava­i­unapre-đenju­saradnje­među­svim­subjek-tima­u­Crnoj­Gori...­“

27.09.2012. - izjava ministra finansija, dr Milorada katnića, nakon sastanka sa gradonačel-nikom glavnog grada, dr Mio-mirom Mugošom

47

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

„­ ...Ovo­ je­ bila­ dobra­ prilika­ da,­zajedno­ sa­ saradnicima,­ analizi-ramo­ostvarenje­budžeta­za­2012.­godinu­ i­da­govorimo­o­okvirima­budžeta­ za­ 2013.­ godinu­ i­ po-sebno­o­ investicionim­projektima­koji­ treba­ da­ se­ realizuju­ na­ po-dručju­ Glavnog­ grada.­ Možemo­reći­ da­ se­ stabilizuju­ budžetske­prilike­ nakon­ jako­ teškog­ prvog­kvartala,­ koji­ je­ bio­ zahvaćen­ lo-šim­vremenskim­uslovima,­koji­su­uticali­ i­na­budžetske­prihode.­to­je­za­nama­i­po­budžetskim­priho-dima­ i­po­ekonomskoj­aktivnosti,­osjeća­ se­ da­ ekonomija­ pokazuje­svoju­ vitalnost­ i­ napredak­u­ tom­dijelu­i­mislim­da­smo­već­sada­u­fazi­stabilizacije,­koja­omogućava­da­ se­ u­ skladu­ sa­ planom­ izvr-šavaju­ obaveze­ budžeta,­ ali­ i­ da­prihodi­budu­na­nivou­planiranih­ili­ prošlogodišnjih...­ na­ teritoriji­Glavnog­ grada­ realizuju­ se­ važni­infrastrukturni­ projekti,­ što­ će­ se­nastaviti­ i­u­narednoj­godini...­ tu­je,­ prije­ svega,­ nastavak­ radova­na­ trećoj­ fazi­ zaobilaznice,­ reha-bilizacije,­ sanacije­ i­ izgradnje­ vo-dovodnog­ sistema­ na­ području­zete.­Među­važnim­projektima­za­ovu­i­naredne­godine­je­izmješta-nje­ kolektora­ i­ mreže­ odvođenja­otpadnih­voda,­za­koji­definišemo­održiv­način­na­ koji­ bismo­mogli­da­finansiramo­taj­projekat,­kao­i­projekat­zaobilaznice­koja­podra-zumijeva­ izgradnju­ dva­ buleva-ra,­ procijenjene­ vrijednosti­ preko­20­miliona­ eura.­ to­ su­ sredstva­ i­projekti­koji­su­veliki­i­za­bogatije­države­ i­ za­ srećnija­ vremena,­ ali­smatramo­da­su­to­kapitalni­pro-jekti­koji­ne­znače­samo­investiciju­i­nova­zaposlenja­za­privatni­sek-tor,­već­prije­svega­znači­otvaranje­jedne­ dugoročne­ perspektive­ za­ubrzaniji­rast,­bolju­komunikaciju,­bolji­i­jeftiniji­promet­roba­i­bolju­povezanost­Glavnog­grada­i­uop-šte­ kvalitetnije­ umrežavanje­ sao-braćaja­u­Crnoj­Gori­­...“­

28.09.2012. - izjave ministra finansija, dr Milorada katni-ća nakon sastanka sa šeficom kancelarije svjetske banke za Crnu goru, anabel abreu„­ Svjetska­ banka­ u­ ovoj­ godini­značajno­ je­ pomogla­ Crnoj­ Gori,­i­kroz­podršku­budžetu­i­kroz­po-dršku­važnim­projektima­u­oblasti­obrazovanja,­nauke,­poljoprivrede,­održivog­razvoja,­tako­da­ih­sma-tramo­jako­važnim­partnerom­koji­nam,­ osim­ finansijski,­ pomaže­ i­ekspertski.­ Danas­ smo­ razgova-rali­ o­ projektima­ koje­ zajednički­realizujemo­i­jako­smo­zadovoljni­što­uočavamo­napredak­u­realiza-ciji­ tih­projekata.­naravno,­ostaje­dosta­pitanja­za­zajedničku­sarad-nju,­postoje­velike­infrastrukturne­potrebe­u­Crnoj­Gori,­ potrebe­da­saniramo­ ekološke­ probleme­ koji­postoje­kako­bismo­omogućili­du-goročno­održivi­razvoj­Crne­Gore,­što­je­i­bila­tema­sastanka­i­­­za-hvalan­sam­Svjetskoj­banci­na­svoj­pomoći­koju­su­pružili­ove­i­pret-hodnih­godina­i­vjerujem­da­ćemo­i­u­budućnosti­biti­dobri­partneri.­“­­

Marija­radenović,­portparolnikolina­radojičić,­asistent­portparola

48

Ministarstvo finansija Crne Gore

Iskustva­brzorastućih­ekonomija­ukazuju­da­su­infrastrukturna­ulaganja­važna­komponenta­razvoja.­Struk-tura­i­prospekti­razvoja­crnogorske­ekonomije­uslovljeni­su­ulaganjem­u­infrastrukturne­objekte,­posebno­iz­oblasti­energetike­ (nova­postrojenja,­prenosni­kapaciteti)­ i­ turizma­(saobraćajna­ infrastruktura,­vodosnab-dijevanje,­tretman­čvrstog­otpada­i­otpadnih­voda),­kao­i­relativno­malom­gustinom­naseljenosti.­Imajući­u­vidu­niska­ulaganja­u­nove­infrastrukturne­projekte­tokom­devedesetih­godina­i­zapostavljeno­održavanje­postojeće,­fizičke­infrastrukture,­kapitalna­ulaganja­su,­tokom­prethodnih­godina,­dobila­na­značaju.­takođe,­procesi­integracija,­jačanja­institucija,­kao­i­podizanja­nivoa­javnih­usluga­zahtijevali­su­značajne­investicije­u­tzv.­društvenu­infrastrukturu­(škole,­bolnice,­objekte­za­rad­državnih­institucija­i­slično).­

U­tabeli­u­nastavku­dat­je­pregled­najznačajnijih­kapitalnih­projekata­u­Crnoj­Gori­u­periodu­od­2003-2012.­godine,­koji­su­finansirani­iz­sredstava­državnog­budžeta­(ne­uključujući­projekte­opština­i­državnih­predu-zeća,­osim­projekata­gdje­je­bila­izdata­državna­garancija),­kredita­međunarodnih­finansijskih­institucija­i­uz­garancije­Vlade­Crne­Gore.­

Prema­podacima­Ministarstva­finansija,­projekti­u­vrijednosti­od­138­miliona­eura­ (ili­ svega­oko­8,2%­od­ukupnog­ulaganja­u­infrastrukturu­od­2007.­godine­do­danas),­finansirani­putem­kredita­i­garancija­među-narodnih­finansijskih­institucija,­ugovoreni­su­prije­2006.­godine,­dok­je­realizacija­tih­projekata­u­prosjeku­trajala­oko­4­godine.­na­osnovu­ovih­podataka,­može­se­zaključiti­da­se­ulaganje­u­infrastrukturu­značajno­inteziviralo­od­2006.­godine.

najveći­iznos­sredstava­opredijeljen­je­u­saobraćajnu­infrastrukturu,­i­to­putnu,­željezničku,­vazdušnu­i­po-morsku,­zatim­na­projekte­iz­oblasti­vodovodne­i­komunalne­infrastrukture,­a­koji­se­odnose­na­vodosnab-dijevanje,­sanacije­otpadnih­voda­i­očuvanje­životne­sredine.­takođe,­treba­napomenuti­da­su,­u­navedenom­periodu,­ značajna­sredstva­uložena­u­društvenu­ infrastrukturu,­kao­što­ su­objekti­obrazovanja,­ zdravstva,­kulture,­ sporta­ i­administrativni­objekti,­ zatim­u­ lokalnu­ infrastrukturu,­kao­što­ je­modernizacija­gradskih­saobraćajnica,­izgradnja­lokalnih­puteva,­kao­i­izgradnja­obilaznica­oko­gradova­u­Crnoj­Gori.

Ukupno­ulaganje­u­infrastrukturu­za­period­2007-2012.­godine,­uključujući­i­budžete­lokalne­samouprave­i­projekte­čija­je­vrijednost­manja­od­10­miliona­eura,­iznosi­1.663­miliona­eura,­što­čini­50,03%­procijenjenog­bruto­domaćeg­proizvoda­za­2012.­godinu,­odnosno­102,65%­trenutnog­državnog­duga.­Osim­navedenog­iznosa,­treba­napomenuti­da­je­Država,­za­realizaciju­kapitalnih­projekata,­obezbijedila­i­sredstva­u­iznosu­od­160,6­miliona­eura­od­međunarodnih­finansijskih­institucija­pod­veoma­povoljnim­uslovima,­a­koja­još­nijesu­realizovana.

Iako­su­ukupna­ulaganja­za­prethodni­desetogodišnji­period­bila­značajna,­infrastrukturne­slabosti­i­još­uvijek­slaba­infrastrukturna­povezanost­utiču­na­ostvarenje­nižih­stopa­rasta­od­potencijalnih.­zato­je­u­narednom­periodu­neophodno­stvarati­preduslove­da­ulaganja­u­fizičku­infrastrukturu­budu­na­godišnjem­nivou­mi-nimalno­5%­BDP-a.­najveći­dio­sredstava­treba­da­bude­finansiran­iz­Budžeta­i­kroz­kredite­međunarodnih­finansijskih­institucija,­a­određeni­projekti­se­mogu­povjeriti­i­privatnom­sektoru­kroz­javno­privatna­partner-stva­i,­u­tom­slučaju,­treba­jasno­izmjeriti­fiskalne­rizike­i­potencijalne­troškove.

značajni­kapitalni­projekti­za­period­2003-2012.­

49

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

značaJnI*­KaPItalnI­PrOJeKtI­na­DržaVnOM­nIVOU­za­PerIOD­2003-2012.­godine

u­mil.€ Izvori­finansiranja

VODOVODna­I­KOMUnalna­InFraStrUKtUra 186.35

regionalni­vodovod­Crnogorsko­primorje 82.00Budžet,­Svjetska­banka­(SB),­evropska­banka­za­obnovu­i­razvoj­(eBrD),­abuDabi­Fond­za­razvoj

Vodosnabdijevanje­i­čistoća­morske­obale,­faza­III­I­IV­(Kotor,­tivat,H.novi,Budva,­Ulcinj) 64.50 njemačka­razvojna­banka­(Kfw)

Projekat­sanacije­otpadnih­voda-Opština­Budva 29.25 wte­-­wassertechnik

životna­sredina­(­sanacija­Jalovišta­u­Mojkovcu) 10.60 Budžet,­Vlade­češke­i­Holandije

SaOBraĆaJna­InFraStrUKtUra 432.95

Izgradnja­puta­risan­-Grahovo-­žabljak 79.90 Budžet­i­izvođački­krediti

­tunel­Sozina 73.30 evropska­Investiciona­banka­(eIB),­Monteput

Pruga­Podgorica-nikšic 68.63češka­izvozna­banka,­eBrD­i­željeznička­infrastruktura­Crne­Gore

Crnogorska­plovidba-nabavka­i­remont­brodova 35.37 eXIM-Kineska­banka

rekonstrukcija­regionalnih­i­magistralnih­puteva­(Mioska-Kolašin,­Slijepač­most-tomaševo,­tuzi-­Božaj,Plav-Grnčar,­Ostros-Sukobin,­Vilusi-Petrovići)

30.58 eBrD­i­Budžet

rješavanje­uskih­grla­na­saobraćajnoj­mreži­CG­­(Most­Port­Milena,­Bulevar­Bar,­most­na­tari­kod­Kolašina,­žabljak)

29.80 Budžet

rekonstrukcija­i­izgradnja­trećih­traka­na­magistralnim­putevima­(Kufin,­bulevar­Bečići-rafailovići,nikšić­-Podgorica,­dionice­Paprati­i­Bogetići,­Podgorica­-Cetinje)

22.81 Budžet­i­eIB

Modernizacija­aerodroma­Podgorica­i­tivat 23.00 eIB,­eBrD

nabavka­Vatrogasnih­­vozila 22.01 Steirmarkische­Sparkassen­Banka

Projekat­obnove­željezničke­infrastrukture 19.00 eBrD

Investiciono­presvlačenje­asfaltnih­kolovoza­ 15.00 eIB

nabavka­tri­kompozicije­vagona­za­željeznički­prevoz 13.55 eBrD

lOKalna­InFraStrUKtUra 75.06

lokalna­infrastruktura­(Gradske­saobraćajnice,­lokalni­putevi,­rekonstrukcija­raskrsnica,­infrastruktura­u­Mz­Bukovica)

40.06 Budžet

Izgradnja­obilaznica­oko­gradova­(rožaje,­nikšić,­Kolašin,­B.Polje,­Golubovci­I­i­II­faza) 35.00 Budžet­i­izvođački­krediti

enerGetSKa­InFraStrUKtUra 39.98

ePCG-Perućica,­Piva,­trafo­stanica­Podgorica-ribarevine,­zamjena­filtera­u­te­Pljevlja­i­proširenje­trafo­stanice­Podgorica­-ribarevine.

39.98 Kfw

DrUŠtVena­InFraStrUKtUra 126.60

administrativni­objekti­(nova­zgrada­Uprave­policije­u­Podgorici,­nova­zgrada­Vlade­u­Podgorici­zgrada­­državnih­agencija,­ambasada­u­ljubljani,­Briselu­i­Crnogorska­kuća­u­njujorku)

38.49 Budžet,­SB

Objekti­zdravstva­i­nabavka­medicinske­opreme­­(Klinika­za­onkologiju,­Institut­za­javno­zdravlje) 27.73 Budžet,­erste­banka

­Projekat­1000+­stanova 10.00 razvojna­banka­Savjeta­evrope

Objekti­obrazovanja­(Osnovne­škole­21.maj-Podgorica,­ante­đedović-Bar,­Medicinska­škola­u­Pg,­kompleks­akademije­na­Cetinju)

23.31 Budžet,­Mađarski­kredit­i­exim­banka

Objekti­kulture­(Muzički­centar­Crne­Gore­i­objekti­kulture­na­Cetinju) 16.81 Budžet,­­erste­banka

Sportski­objekti­(­Bazen­na­Škveru­Herceg­novi,­Sportski­objekat­i­streljana­u­Danilovgradu,­­Sportka­hala­u­Kotoru,­žabljaku­)

10.26Budžet,­Vlada­republike­Slovenije,evropska­komisija

UKUPnO 860.94

*Projekti­čija­vrijednost­iznosi­preko­10,00­mil.₠

napomena:­napominjemo­da­postoji­mogućnost­da­jedan­broj­projekata­nije­uključen­u­tabelu,­ iz­razloga­što­je­implementacija­kapitalnog­budžeta­države­počela­2007.­godine,­dok­je­kod­jedinica­lokalne­samouprave­taj­proces­otpočeo­kasnije.­takođe,­u­tabeli­su­navedeni­projekti­kod­preduzeća­gdje­je­država­većinski­vlasnik­i­za­koje­su­izdate­državne­garancije,­a­treba­imati­u­vidu­da­postoji­niz­projekata­od­javnog­interesa­u­koja­su­državna­preduzeća­ulagala­bez­državnih­garancija.­

SeKtOr­za­BUDžet

50

Ministarstvo finansija Crne Gore

Borislav­ratković

Brzo­ ide­ vrijeme­ i­ brzo­ se­ smje-njuju­ događaji,­ pa­ period­ od­2006.­do­2008.­godine,­sa­stopa-ma­ rasta­ BDP-a­ od­ 8,6%,10,7%­i­ 6,9%­ respektivno,­ već­ pripada­maglovitoj­ sferi­ sjećanja.­ali­ va-lja­se­podsjetiti­da­ je­crnogorska­ekonomija,­ koliko­ god­ bila­ ne-dovoljno­ kapacitativna­ u­ širim­razmjerama,­bila­na­dobrom­putu­da­uđe­u­krug­brzorastućih­eko-nomija,­ sa­ lijepom­perspektivom­u­ pogledu­ razvoja­ svojih­ objek-tivnih­mogućnosti.

Krah­ i­ duboki­ poremećaji­ na­globalnim­ finansijskim­ tržištima­brzo­su­se­prenijeli­na­finansijski­sistem­Crne­Gore,­aktivirajući­ne-minovno­uzročno-posljedični­od-nos­sa­svijetom­realne­ekonomije.­na­ taj­način,­ formirao­ se­ rigidni­proces­ destrukcije­ osnovnih­ re-produktivnih­ tokova­ i­ slabljenja­ključnih­makro-ekonomskih­per-formansi.

Od­ prvih­ manifestacija­ krize,­uspostavljen­ je­ i­ implementiran­jedan­ osmišljen­ koncept­ mjera­ i­aktivnosti­koji­je­trebao­predstav-ljati­ odgovor­ na­ rastuće­ izazove­krize.­Pažnja­je,­sa­razlogom,­pri-marno­koncentrisana­na­finansij-sku­sferu­i­bankarski­sistem­koji­je­u­uslovima­opšteg­pada­privred-ne­aktivnosti­bio­pred­kolapsom.­U­ uslovima­ ugrožene­ sposobno-sti­ klijenata­ da­ izvršavaju­ svoje­kreditne­ obaveze,­ rastao­ je­ broj­tzv.­ loših­ kredita,­ a­ drastično­ su­se­ smanjivali­ depoziti,­ čime­ je,­objektivno,­ slabio­ bankarski­ po-tencijal.­Sve­se­to­odrazilo­reduci-ranim­mogućnostima­i­interesom­za­kreditnim­plasmanima­banaka,­pa­ je­ podrška­ razvojnim­ projek-tima­ praktično­ izostala.­ zato­ je­proces­ revitalizacije­ bankarskog­sistema­ sa­ temeljnom­ revizijom­bankarskog­ portfelja,­ dokapitali-zacijom­i­usklađivanjem­poslovne­politike­banaka,­bio­nužan.­Upra-

vo­uspješna­ sanacija­ bankarskog­sistema­činila­je­osnovu­svih­mje-ra­ kojim­ se­ podsticala­ privredna­aktivnost­i­stvaranje­nove­vrijed-nosti.

Karakter­poremećaja­uslovio­je­da­se­u­okviru­ javnih­finansija­kon-stituiše­ opredjeljenje­ na­ sprovo-đenje­strukturnih­reformi­i­šted-nje,­ a­ sve­ sa­ ciljem­da­ se­ sistem­uskladi­ s­ potrebom­ objektivne­održivosti­ i­ prilagodi­ materijal-nim­mogućnostima­koje­indukuje­kriza.­ Upravo­ zahvati­ u­ oblasti­zdravstva,­ penzijsko-invalidskog­osiguranja,­javne­uprave­i­drugih­oblasti,­ usmjereni­ su­ u­ pravcu­formiranja­ programa­ dugoročno­održivih­projekcija­mogućnosti­za­njihovo­alimentiranje.­zdrav­eko-nomski­motiv­uslovio­je­posebnu­posvećenost­ procesu­ štednje,­ pa­je­ tokom­ ovog­ perioda­ preko10­procenata­ BDP-a­ Crne­ Gore­ bio­efekat­mjera­da­se­uštedi­na­ ra-

Kriza­kao­izazov­održivosti­i­prilagođavanja

51

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

znim­ stavkama­ javne­ potrošnje­i­ time­ doprinese­ prilagođavanju­uslovima­krize.

zaduživanje­ kroz­ proces­ emi-tovanja­ euroobveznica­ i­ kori-šćenjem­ kredita­ međunarodnih­finansijskih­ institucija­ za­ relak-saciju­ budžetskog­ deficita­ i­ po-boljšanje­ strukture­ javnog­ duga,­koliko­ god­ da­ sa­ sobom­ nosi­opasnosti­ ugrožavanja­ makro-ekonomskog­ statusa,­ svakako­ je­omogućilo­da­se­održava­funkcija­stabilnosti­ sistema­ uz­ razvijanje­dugoročne­ strategije­ upravljanja­javnim­dugom.

Ono­ što­ se­ čini­ posebno­ značaj-nim,­a­to­su­i­zapažanja­i­ocjene­relevantnih­međunarodnih­ insti-tucija,­ je­ dosljednost­ u­ vođenju­konzistentne­ fiskalne­ politike,­sa­ opredjeljenjem­ da­ se­ očuva­atraktivnost­ poreskog­ sistema­i­ potencijalni­ biznis­ ne­ optereti­uvećanjem­obaveza.­PDV­je­zadr-žan­na­postojećem­nivou­od­17%­i­ time­osujećen­negativan­uticaj­na­ određene­ kategorije­ stanov-ništva­ kroz­ sferu­ potrošnje,­ iako­su­ skoro­ sve­ zemlje­ u­ okruženju­bile­prisiljene­da­pribjegnu­mjeri­uvećanja­stope­PDV-a.­Pritom­su,­u­ procesu­ utvrđivanja­ rebalansa­budžeta­ za­ 2012.­ godinu,­ pred-viđene­mjere­za­jačanje­prihodne­strane­ budžeta­ uvođenjem­ sive­ekonomije­u­ legalne­ tokove­koje­ovih­ dana­ rezultiraju­ uticajem­na­povećanje­prihoda­budžeta­u­okvirima­ ili­ iznad­ planiranih­ za­ovaj­period­godine.

razvijena­ svijest­ o­ tome­ da­mjere­ štednje­ imaju­ ograničen­domet­i­da­je­potreba­rasta­i­ra-zvoja­ neprikosnovena,­ uslovila­je­ uvjerenje­ da­ i­ u­ revidiranom­budžetskom­okviru­ treba­očuva-ti­ potencijal­ kapitalnog­budžeta,­bez­obzira­što­je­njegov­kvantum­

ograničen­ i­ nedovoljan.­ U­ tom­kontekstu,­ animiranje­ novih­ in-vestitora­usmjereno­je­na­partne-re­iz­Kine,­turske,­azerbejdžana­i­drugih­ sa­ već­ vidljivim­ konkret-nim­ projektima­ koji­ obećavaju­aktiviranje­ djelatnosti­ u­ oblasti­metalne­ industrije,­ energetike­ i­turizma.­S­ tim­u­vezi,­od­znača-ja­ je­ što,­ koliko­ god­ da­ je­ klima­za­ angažovanje­ kapitala­ u­ svije-tu­nepovoljna,­priliv­neto­stranih­direktnih­investicija­u­Crnu­Goru,­ako­se­ izuzme­privatizacija­elek-troprivrede­ Crne­ Gore­ kao­ inve-sticija­sa­izuzetnim­efektom,­ipak­održava­ relativno­dobru­dinami-ku.­U­tom­cilju,­mjere­za­unapre-đivanje­ opšteg­ poslovnog­ ambi-jenta­sa­jačanjem­pravnog­okvira,­zaštitom­ prava­ preduzetnika­ i­investitora,­ jačanjem­ institucija­i­ pojednostavljivanjem­ određe-nih­ administrativnih­ procedura,­predstavljaju­kontinuiran­proces.

zadržavanjem­nivoa­plata­u­ jav-nom­sektoru,­penzija­ i­ socijalnih­davanja­i­redovnim­servisiranjem­obaveza­po­ tom­osnovu,­ i­pored­teškoća­ da­ se­ održe­ budžetske­relacije,­pokazuje­ se­ senzitivnost­prema­materijalnom­statusu­svih­kategorija­stanovništva­i­razumi-jevanje­ za­ objektivno­ ugrožava-nje­životnog­standarda­u­vanred-nim­prilikama.

rezimirajući­ učinke,­ bez­ namje-re­ da­ se­ oni­ nekritički­ vrednuju,­značajno­ je­ konstatovati­ ­ da­ je­sistem­u­kriznim­vremenima­po-kazao­ adaptibilnost,­ fleksibilnost­i­ sposobnost­ da­ pripremi­ odgo-vore­ na­ brojne­ izazove,­ uz­ oču-vanje­osnovnih­postulata­usmje-renja­ ekonomije­ na­ otvorenost­ekonomskog­ sistema,­ jačanje­ekonomskih­ sloboda­ i­ razvijanje­podrške­ privatnoj­ preduzetnič-koj­inicijativi.­I­sve­to­bez­velikih­bankrota­ i­ rasta­ nezaposlenosti­

sa­ acidentnim­ efektima­ i­ mani-festacijama­ koje­ smo­ pratili­ ši-rom­evrope­ugrožene­dužničkom­krizom.­ I,­ dakako,­ dobijanjem­datuma­ za­ otvaranje­ procesa­pregovora­ za­ članstvo­ u­ eU,­ što­nedvosmisleno­ ukazuje­ na­ razu-mijevanje­međunarodne­zajedni-ce­za­napore­koje­Crna­Gora­čini­na­putu­evropskog­integracionog­procesa­ i­ sposobnost­da­se­odu-pre­izazovima­krize.

aktuelna­ priprema­ Pretpristu-pnog­ekonomskog­programa,­koji­u­ godišnjoj­ dinamici­ pripremaju­i­ ažuriraju­ zemlje­ kandidati­ za­članstvo­u­eU,­sa­domašajem­do­2015.­godine,­u­svakom­slučaju­je­prilika­ da­ se­ određene,­ već­ for-mirane,­ocjene­stanja­i­prognoze­preispitaju­ i­ revidiraju.­ Kroz­ taj­proces­svakako­će­se­ izraziti­po-treba­ i­ sposobnost­Crne­Gore­da­se­prilagodi­uticajima­ i­ efektima­krize,­ ali­ i­ održi­ težnja­ za­ dina-miziranjem­rasta­u­uslovima­koji­predstavljaju­ objektivni­ okvir­ za­projektovanje­ mogućnosti­ rasta­ekonomije.­ U­ svakom­ slučaju,­preispitaće­se­mogućnosti­pokre-tanja­ tako­poželjnih­novih­ inve-sticija,­ ali,­ istovremeno,­ kao­ du-goročni­orjentir,­ osnažiti­ kurs­ ka­razvijanju­ konkurentnosti­ naše­ekonomije­u­regionu­i­šire­na­bazi­sopstvenih­ respektabilnih­ kom-parativnih­prednosti­u­sferi­turiz-ma,­energetike­ i­organske­poljo-privrede.­na­taj­način,­stvoriće­se­uslovi­da­se­u­većoj­mjeri­očuva­i­izrazi­ autentični­ razvojni­ interes­Crne­ Gore.­ Interes­ i­ sposobnost­da­se­prilagodi­objektivnim­uslo-vima­i­­anticipira­razvoj­događaja,­što­je­odlika­dobro­organizovanih­sistema.

U­ pripremi­ su­ i­ fiskalna­ pravila­koja­ će­ se­ prilagoditi­ evropskim­standardima,­ali­i­specifičnostima­i­ potrebama­ jedne­ male­ i­ otvo-

52

Ministarstvo finansija Crne Gore

rene­ ekonomije­ kao­ što­ je­ Crna­Gora.­Crna­Gora­želi­na­taj­način­da­pokaže­da­uvažava­i­podržava­napore­ međunarodne­ zajednice­da,­ uvođenjem­ određenih­ stan-darda,­uvede­red­u­javne­finansije­zemalja­eurozone­i­eU­kao­branu­za­ nove­moguće­ globalne­ pore-mećaje.­

U­ razvojnim­opcijama­ se­ insisti-ra­na­unaprijeđivanju­elemenata­tržišnosti­ ekonomije­ i­ izvozne­orijentacije­ sistema,­ uz­ nepri-kosnovenu­ potrebu­ dostizanja­unapređene­ konkurentnosti­ ko-jom­razvijeni­svijet­mjeri­uspješ-

nost­ i­ održivost.­ U­ tom­ okviru,­regionalni­ razvoj,­ sa­ značajnim­resursima­ i­ zonama­ u­ kojim­ se­nude­ atraktivni­ uslovi­ za­ razvi-janje­ preduzetničke­ aktivnosti,­je­ značajno­ područje­ djelovanja­ekonomske­politike­u­danima­koji­su­ pred­ nama.­ Upravo­ značajan­dio­kreditnih­sredstava­Investici-ono-razvojnog­fonda,­od­ukupno­opredijeljenih­ sredstava­ podrške­malom­ i­ srednjem­biznisu­od­50­miliona­eura,­biće,­preko­odgova-rajućih­kreditnih­šema,­usmjeren­u­ projekte­ podrške­ razvoju­ ma-nje­ razvijenog­ regiona­ zemlje.­Uz­jačanje­podrške­ulaganjima­u­

humani­kapital,­koja­čine­najpro-fitabilnije­ dugoročne­ investicije,­stvaraju­se­uslovi­za­oživljavanje­privredne­ aktivnosti­ i­ stabilan­rast­ekonomije.

­­­Borislav­ratković,­savjetnik­ministra­finansija­za­

ekonomsku­politiku­i­razvoj

53

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

javnE FinansijE CrnE GorE

Strukturu­javnih­finansija­Crne­Gore­čini­Budžet­Crne­Gore­sa­državnim­fondovima­(Fond­penzijskog­i­inva-lidskog­osiguranja,­Fond­zdravstvenog­osiguranja,­Fond­za­obeštećenje,­zavod­za­zapošljavanje­i­Fond­rada)­i­budžeti­lokalne­samouprave­(Prijestonica­Cetinje,­Glavni­grad­Podgorica­i­19­opština).­Budžet­Crne­Gore­čini­oko­90%­javnih­finansija,­dok­se­preostalih­10%­odnosi­na­lokalnu­samoupravu.

Javna­potrošnja­za­prvih­devet­mjeseci­2012.­iznosila­je­1.002,9­miliona­eura,­što­predstavlja­30,2%­procije-njenog­BDP-a­(3.324­miliona­eura1),­i­manja­je­za­1,3%­u­odnosu­na­isti­period­2011.

Procijenjeni­javni­prihodi­za­tri­kvartala­2012.­godine­iznose­923,7­miliona­eura­ili­27,8%­BDP-a.­U­odnosu­na­uporedni­period­prethodne­godine,­oni­su­niži­za­1,5%,­što­­predstavlja­nominalni­pad­od­14,5­miliona­eura.­Primjećuje­se­da­se­polako­nadoknađuje­prihod­koji­je­izgubljen­u­prvom­kvartalu­ove­godine,­uzrokovan­teš-kim­vremenskim­prilikama.­Procentualno,­najveći­pad­je­zabilježen­kod­prihoda­od­carina­od­32,3%.­lokalni­porezi­i­naknade,­takođe,­trpe­relativno­veliku­korekciju­od­13,8%­i­21,3%­respektivno.

1-­nakon­što­je­MOnStat­objavio­zvanične­podatke­za­bruto­društveni­proizvod­(BDP)­u­2011.­godini,­korigovan­je­nominalni­iznos­BDP-a­za­2012,­shodno­ranije­projektovanoj­nominalnoj­stopi­rasta­od­4%.

analiza­javnih­finansija­-­III­kvartal­2012

Iva­radovanović Miloš­Popović Dr­Stanko­Jeknić radovan­živković Mr­Snežana­Mugoša

54

Ministarstvo finansija Crne Gore

U­istom­periodu­potrošnja­ je­bila­ ispod­prošlogodišnje­za­oko­13,6­miliona­eura.­Uštede­su­ostaverene­na­pozicijama­bruto­zarada,­ostalih­ličnih­primanja,­u­domenu­subvencija­i­kapitalnog­budžeta,­posebno­kapital-nih­budžeta­lokalnih­samouprava­(oko­10­miliona­eura).­nastavak­trenda­rasta­primijećen­je­u­okviru­stavke­transferi­za­socijalnu­zaštitu,­i­za­prvih­9­mjeseci­to­povećanje­iznosi­21,7­miliona­eura.­U­odnosu­na­prošlu­godinu­porasli­su­i­izdaci­za­kamate­i­otplatu­glavnice­duga.­

Deficit­javnog­sektora­na­kraju­trećeg­kvartala­2012.­godine­iznosio­je­79,2­miliona­eura,­i­veći­je­za­0,8­mi-liona­eura­u­odnosu­na­deficit­ostvaren­na­kraju­istog­perioda­prošle­godine.

BDP­(u­mil.­€) 3324,0 3234,0

­Procjena­Ministarstva­finansija­

Javna­potrošnja

I­-­IX­2012 I­-­IX­2011 analitika

mil.­€ ­%­BDP mil.­€ ­%­BDPrazlika­­­­­­­(u­mil.­€)

Odstupanje­­(%)

Izvorni­prihodi 923,76 27,79 938,25 29,01 -14,49 -1,54

Porezi 581,82 17,50 594,48 18,38 -12,66 -2,13

Porez­na­dohodak­fizičkih­lica 81,21 2,44 80,32 2,48 0,89 1,11

Porez­na­dobit­pravnih­lica 60,33 1,81 31,07 0,96 29,26 94,17

Porez­na­dodatu­vrijednost 267,11 8,04 296,74 9,18 -29,63 -9,98

akcize 109,81 3,30 107,20 3,31 2,61 2,44

Porez­na­međunarodnu­trgovinu­i­transakcije 23,29 0,70 34,41 1,06 -11,12 -32,32

lokalni­porezi 26,29 0,79 30,49 0,94 -4,20 -13,77

Doprinosi 256,79 7,73 250,45 7,74 6,35 2,53

takse 15,42 0,46 16,84 0,52 -1,42 -8,44

naknade 38,74 1,17 49,24 1,52 -10,49 -21,31

Ostali­prihodi 27,77 0,84 24,56 0,76 3,21 13,07

Primici­od­otplate­kredita­i­sredstva­prenijeta­iz­prethodne­godine

3,23 0,10 2,69 0,08 0,53 19,78

Javna­potrošnja 1002,92 30,17 1016,56 31,43 -13,64 -1,34

tekuća­javna­potrošnja 941,16 28,31 943,23 29,17 -2,07 -0,22

tekući­izdaci 504,10 15,17 481,97 14,90 22,13 4,59

Bruto­zarade­i­doprinosi­na­teret­poslodavca 275,67 8,29 284,94 8,81 -9,27 -3,25

Ostala­lična­primanja 9,11 0,27 13,27 0,41 -4,15 -31,32

rashodi­za­materijal­i­usluge 117,38 3,53 78,39 2,42 38,99 49,74

tekuće­održavanje 16,99 0,51 17,77 0,55 -0,78 -4,37

Kamate 53,78 1,62 38,99 1,21 14,79 37,95

renta 5,33 0,16 5,62 0,17 -0,28 -5,04

Subvencije 20,01 0,60 38,42 1,19 -18,41 -47,92

Ostali­izdaci 5,82 0,18 4,59 0,14 1,23 26,83

transferi­za­socijalnu­zaštitu,­od­čega: 358,56 10,79 336,85 10,42 21,71 6,45

Prava­iz­oblasti­socijalne­zaštite 48,10 1,45 44,44 1,37 3,66 8,24

Sredstva­za­tehnološke­viškove 12,03 0,36 12,83 0,40 -0,80 -6,27

Prava­iz­oblasti­PIO 283,67 8,53 266,57 8,24 17,09 6,41

transferi­instit.­pojed.­nVO­i­javnom­sektoru 40,74 1,23 77,15 2,39 -36,42 -47,20

Kapitalni­izdaci 61,76 1,86 73,33 2,27 -11,57 -15,78

Kapitalni­budžet­CG 39,26 1,18 40,46 1,25 -1,20 -2,97

Kapitalni­budžet­lokalne­samouprave 22,50 0,68 32,87 1,02 -10,37 -31,54

Pozajmice­i­krediti 2,69 0,08 3,03 0,09 -0,33 -11,05

55

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

rezerve 11,64 0,35 11,31 0,35 0,34 2,97

Otplata­garancija 23,43 0,70 32,92 1,02 -9,50 0,00

Suficit/deficit -79,16 -2,38 -78,31 -2,42 -0,85 1,08

Primarni­deficit -25,38 -0,76 -39,33 -1,22 13,95 -35,47

Otplata­duga 175,42 5,28 158,80 4,91 16,62 10,47

Otplata­glavnice­rezidentima 76,22 2,29 24,90 0,77 51,32 206,12

Otplata­glavnice­nerezidentima 41,97 1,26 42,36 1,31 -0,38 -0,90

Otplata­obaveza­iz­prethodnog­perioda 57,22 1,72 91,54 2,83 -34,32 -37,50

nedostajuća­sredstva -254,58 -7,66 -237,11 -7,33 -17,47 7,37

Finansiranje 254,58 7,66 237,11 7,33 17,47 7,37

Pozajmice­i­krediti­iz­domaćih­izvora 48,72 1,47 18,83 0,58 29,89 158,70

Pozajmice­i­krediti­iz­inostranih­izvora 252,99 7,61 184,67 5,71 68,31 36,99

Donacije 5,08 0,15 4,41 0,14 0,67 15,20

Prihodi­od­privatizacije­i­prodaje­imovine 8,94 0,27 9,78 0,30 -0,83 -8,53

Povećanje/smanjenje­depozita -61,15 -1,84 19,42 0,60 -80,57 -414,92

Izvor:­Ministarstvo­finansija­Crne­Gore

BudžeT Crne gore

najbitniji­događaj­sa­aspekta­državnog­Budžeta­jeste­izrada­rebalansa­Budžeta­krajem­maja­tekuće­godine.­tom­prilikom­korigovana­je­prognoza­stope­rasta­na­dolje,­kao­i­plan­budžetskih­prihoda­koji­je­prilagođen­novonastaloj­situaciji­u­državi,­usled­prelivanja­ekonomske­i­krize­javnih­finansija­sa­evropskog­nivoa.­Pogor-šanju­finansijske­situacije­doprinijeli­su­i­unutrašnji­porblemi­kao­što­su­aktiviranje­državnih­garancija­datih­KaP-u­prilikom­uzimanja­kredita­kod­Dojče­banke­/Deutche­bank/­u­iznosu­od­23,4­miliona­eura,­i­nelikvid-nost­koja­se­odrazila­na­rast­poreskih­potraživanja.

Drugi­značajan­događaj­jeste­ostvarivanje­značajnih­budžetskih­viškova­(suficita)­u­trećem­kvartalu,­u­iznosu­od­30,2­miliona­eura­na­nivou­kvartala­(jul,­avgust­i­septembar).

Primici­Budžeta­Crne­Gore2­za­prvih­6­mjeseci­2012.­godine­iznosili­su­1.122,7­miliona­eura,­od­čega­se­na­izvorne­prihode­odnosi­822,3­miliona­eura,­dok­je­preostalih­238,4­miliona­eura­prihodovano­drugim­izvori-ma­finansiranja­(zaduživanje,­privatizacija­i­donacije).­Izvorni­prihodi­ostvareni­su­98,5%­u­odnosu­na­plani-rane,­odnosno­99,1%­u­odnosu­na­prošlogodišnje.­U­strukturi­prihoda­najveći­udio­su­imali­porezi­i­doprinosi,­čija­je­naplata­neznatno­niža­u­odnosu­na­prošlogodišnju.

Prihodi­po­osnovu­poreza­iznose­523,7­miliona­eura­i­2,6%­su­niži­u­odnosu­na­planirane.­nominalno,­najveći­pad­prihoda­u­odnosu­na­prošlu­godinu­ostvaren­je­kod­poreza­na­dodatu­vrijednost­od­29,6­miliona­eura­ili­blizu­10%,­i­ukupno­iznosi­267,1­miliona­eura.­negativno­odstupanje­bilježi­se­i­kod­poreza­na­međunarodnu­trgovinu,­ i­ to­u­ iznosu­od­11,1­miliona­eura,­ ili­32,3%,­a­objašnjava­se­kontinuiranim­sniženjem­carinskih­stopa­usljed­liberalizacije­tržišta­koje­je­uslijedilo­po­osnovu­potpisivanja­Sporazuma­o­stabilizaciji­i­pridru-živanju­sa­eU,­CeFta­sporazuma­sa­zemljama­regiona,­eFta­sporazuma­sa­drugim­evrpskim­zemljama,­te­pri-stupanjem­Crne­Gore­u­Svjetsku­trgovinsku­organizaciju.­U­navedenom­periodu­­dupliran­je­prihod­od­poreza­na­dobit­pravnih­lica,­dok­stavka­ostale­takse­bilježi­gotovo­trostruko­povećanje,­kao­posljedica­privremenih­mjera­uvedenih­nakon­rebalansa­budžeta,­u­julu­ove­godine.

Prihodi­po­osnovu­doprinosa­iznose­256,8­miliona­eura­i­veći­su­za­3,7­%­u­odnosu­na­plan­za­3­kvartala­2012.­godine,­dok­istovremeno­bilježe­rast­od­2,5%­u­odnosu­na­isti­period­prošle­godine.

2­-­Primici­Budžeta­uključuju­izvorne­prihode­(direktne­i­indirektne­poreze­i­neporeske­prihode),­pozajmice,­donacije­i­prihode­od­privatizacije­i­prodaje­imovine.

56

Ministarstvo finansija Crne Gore

Ukupni­izdaci­budžeta­Crne­Gore­u­prva­tri­kvartala­2012.­godine­iznosili­su­1.060,7­miliona­eura,­od­čega­je­finansirana­tekuća­budžetska­potrošnja­u­iznosu­od­916,8­miliona­eura­ili­27,6%­BDP-a,­kapitalne­investicije­39,3­miliona­eura­ili­1,2%­BDP-a,­dok­je­izdatak­vezan­za­otplatu­državnog­duga­iznosio­143,9­miliona­eura­ili­4,3%­BDP-a,­što­zbirno­čini­27,6%­procijenjenog­bruto­domaćeg­proizvoda.

Samo­rashodi­za­bruto­zarade­i­kamate­bilježe­značajnija­odstupanja­od­plana,­i­to­pad­od­15,9­miliona­eura­i­­rast­od­9,3­miliona­eura,­respektivno.­U­odnosu­na­isti­period­prošle­godine­povećanja­su­zabilježena­na­stavkama­rashodi­za­materijal­i­usluge,­kamate,­i­transferi­za­socijalnu­zaštitu.­Izdaci­za­penzije­i­druge­vidove­socijalnih­davanja­povećani­su­za­22­miliona­eura,­i­do­sada­je­na­njih­utrošeno­oko­10,8%­BDP-a.

najznačajnije­nominalno­povećanje­rashoda­u­odnosu­na­prethodnu­godinu­od­37,9­miliona­eura­ostvareno­je­u­okviru­stavke­rashodi­za­materijal­i­usluge,­za­šta­se­opravdanje­nalazi­u­izmjeni­politike­u­koncipiranju­budžeta,­pri­čemu­su­potrošačke­jedinice­čiji­su­se­izdaci­ranije­evidentirali­u­okviru­stavke­transferi­javnim­institucijama,­gdje­se,­istovremeno,­bilježi­značajno­smanjenje­(39,1­miliona­eura),­sada­su­obavezni­da­de-taljno­programiraju­svoje­budžetske­rashode­po­utvrđenim­stavkama.­Uzimajući­prethodno­u­obzir­primjetno­je­neto­smanjenje­potrošnje­po­ovom­osnovu­za­1,2­miliona­eura.

I­dalje­zabrinjava­struktura­budžetske­potrošnje,­kako­se­vidi­na­grafiku,­oko­29%­budžetskih­izdataka­za­prvih­9­mjeseci­2012.­godine­odnosi­se­na­bruto­zarade,­a­čak­40%­na­socijalnu­zaštitu,­dok­rashodi­za­materijale­i­usluge­čine­12%­budžetske­potrošnje.­razvojni­dio­budžeta,­odnosno­kapitalni­budžet,­čini­4%­dosadašnje­budžetske­potrošnje,­a­kamate­6%.Ovakva­ kretanja­prihoda­ i­ rashoda­državnog­Budžeta­uzrokovala­ su­deficit­ od­94,5­miliona­ eura­ ili­ 2,8%­BDP-a,­uz­napomenu­da­je­došlo­do­promjene­metodologije­obračuna­deficita,­i­da­isplaćene­garancije­koje­su­ranije­bilježene­u­okvirima­stavke­otplata­duga­sada­ulaze­u­tekuću­budžetsku­potrošnju­čime­utiču­na­povećanje­deficita.

57

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

Budžet­Crne­GoreI­-­IX­2012 I­-­IX­2011 analitika

mil.­€ %­BDP mil.­€ %­BDPrazlika(u­mil.­€)

Odstupanje­(%)

Izvorni­prihodi 822,32 24,74 829,81 25,66 -7,49 -0,90

Porezi,­od­čega: 523,73 15,76 530,68 16,41 -6,95 -1,31

Porez­na­dohodak­fizičkih­lica 58,91 1,77 57,27 1,77 1,64 2,86

Porez­na­dobit­pravnih­lica 60,33 1,81 31,07 0,96 29,26 94,17

Porez­na­dodatu­vrijednost 267,11 8,04 296,74 9,18 -29,63 -9,98

akcize 109,81 3,30 107,20 3,31 2,61 2,44

Porez­na­međunarodnu­trgovinu­i­transakcije 23,29 0,70 34,41 1,06 -11,12 -32,32

Doprinosi,­od­čega: 256,79 7,73 250,45 7,74 6,35 2,53

Doprinosi­za­PIO 152,42 4,59 153,04 4,73 -0,62 -0,41

Doprinosi­za­zdravstveno­osiguranje 89,84 2,70 84,77 2,62 5,07 5,98

Doprinosi­za­osiguranje­od­nezaposlenosti 7,19 0,22 8,00 0,25 -0,81 -10,15

takse 10,60 0,32 12,11 0,37 -1,51 -12,49

naknade 9,51 0,29 18,28 0,57 -8,77 -47,97

Ostali­prihodi 18,47 0,56 15,60 0,48 2,86 18,34

Primici­od­otplate­kredita­i­sredstva­prenijeta­iz­prethodne­godine

3,23 0,10 2,69 0,08 0,53 19,78

Izdaci 916,84 27,58 919,41 28,43 -2,57 -0,28

tekuća­budžetska­potrošnja 877,58 26,40 878,95 27,18 -1,37 -0,16

tekući­izdaci 465,36 14,00 439,12 13,58 26,24 5,97

Bruto­zarade­i­doprinosi­na­teret­poslodavca 257,00 7,73 262,73 8,12 -5,73 -2,18

Ostala­lična­primanja 7,11 0,21 8,77 0,27 -1,66 -18,95

rashodi­za­materijal­i­usluge 106,55 3,21 68,62 2,12 37,93 55,27

tekuće­održavanje 14,06 0,42 14,51 0,45 -0,45 -3,11

Kamate 50,98 1,53 37,52 1,16 13,46 35,88

renta 5,10 0,15 5,39 0,17 -0,30 -5,50

Subvencije 19,49 0,59 37,76 1,17 -18,27 -48,38

Ostali­izdaci 5,07 0,15 3,81 0,12 1,26 32,98

transferi­za­socijalnu­zaštitu,­od­čega: 358,29 10,78 336,30 10,40 21,99 6,54

Prava­iz­oblasti­socijalne­zaštite 47,82 1,44 43,89 1,36 3,93 8,96

Sredstva­za­tehnološke­viškove 12,03 0,36 12,83 0,40 -0,80 -6,27

Prava­iz­oblasti­PIO 283,67 8,53 266,57 8,24 17,09 6,41

transferi­instit,­pojed,­nVO­i­javnom­sektoru 20,27 0,61 59,34 1,83 -39,08 -65,85

Kapitalni­budžet 39,26 1,18 40,46 1,25 -1,20 -2,97

Pozajmice­i­krediti 1,20 0,04 1,74 0,05 -0,54 -30,83

rezerve 9,04 0,27 9,53 0,29 -0,49 -

Otplata­garancija 23,43 0,70 32,92 1,02 -9,50 -

Suficit/­Deficit -94,52 -2,84 -89,60 -2,77 -4,92 5,49

Primarni­deficit -43,54 -1,31 -52,08 -1,61 8,54 -16,41

Otplata­duga 143,92 4,33 122,49 3,79 21,42 17,49

Otplata­duga­rezidentima 73,22 2,20 19,70 0,61 53,52 271,69

Otplata­duga­nerezidentima 39,72 1,20 41,28 1,28 -1,56 -3,77

Otplata­obaveza­iz­prethodnog­perioda 30,97 0,93 61,51 1,90 -30,54 -

nedostajuća­sredstva -238,43 -7,17 -212,09 -6,56 -26,34 12,42

Finansiranje 238,43 7,17 212,09 6,56 26,34 12,42

Pozajmice­i­krediti­iz­domaćih­izvora 42,37 1,27 8,00 0,25 34,37 429,63

Pozajmice­i­krediti­iz­inostranih­izvora 252,99 7,61 184,52 5,71 68,47 37,11

Donacije 3,60 0,11 2,05 0,06 1,54 75,18

Prihodi­od­privatizacije 1,44 0,04 2,10 0,06 -0,66 -31,36

Povećanje/smanjenje­depozita -61,96 -1,86 15,42 0,48 -77,38 -501,88

Izvor:­Ministarstvo­finansija­Crne­Gore

58

Ministarstvo finansija Crne Gore

lokalna samoUprava

Shodno­članu­74­zakona­o­finansiranju­lokalne­samouprave,­kvartalne­izvještaje­o­planiranim­i­ostvarenim­priho-dima,­planiranim­i­izvršenim­rashodima­i­budžetskom­zaduženju­opštine­su­obavezne­da­dostavljaju­Ministarstvu­finansija,­najkasnije­u­roku­od­30­dana­od­dana­isteka­kvartala.­S­obzirom­da­sve­opštine­nijesu­dostavile­izvještaje­za­III­kvartal­2012.­godine,­Ministarstvo­finansija­je­na­osnovu­izvještaja­o­izvršenju­opštinskih­budžeta­za­2011.­godinu,­izvršenja­opštinskih­budžeta­u­prvih­šest­mjeseci­2012.­godine­i­plana­budžeta­opština­za­2012.­godinu­izvršilo­ procjenu­ ostvarenja­ prihoda­ i­ izvršenja­ rashoda­ za­ prvih­ devet­ mjeseci­ 2012.­ godine.

Procjena­Ministarstva­finansija

lokalna­samoupravaI­-­IX­2012 I­-­IX­2011 analitika

mil.­€ %­BDP mil.­€ %­BDPrazlika­­­­­­­(u­mil.­€)

Odstupanje­­(%)

Izvorni­prihodi 101,44 3,05 108,44 3,35 -6,99 -6,45

Porezi 58,09 1,75 63,80 1,97 -5,71 -8,95

Porez­na­dohodak­fizičkih­lica 22,30 0,67 23,05 0,71 -0,75 -3,25

Porez­na­promet­nepokretnosti 9,50 0,29 10,26 0,32 -0,76 -7,42

lokalni­porezi 26,29 0,79 30,49 0,94 -4,20 -13,77

takse 4,82 0,15 4,73 0,15 0,09 1,92

naknade 29,23 0,88 30,96 0,96 -1,72 -5,56

Ostali­prihodi 9,30 0,28 8,95 0,28 0,35 3,88

Izdaci 90,20 2,71 96,61 2,99 -6,42 -6,64

tekuća­potrošnja­lokalne­samouprave 67,70 2,04 63,75 1,97 3,95 6,20

tekući­izdaci 41,14 1,24 41,44 1,28 -0,30 -0,74

Bruto­zarade­i­doprinosi­na­teret­poslodavca 18,67 0,56 22,21 0,69 -3,54 -15,93

Ostala­lična­primanja 2,00 0,06 4,50 0,14 -2,49 -55,44

rashodi­za­materijal­i­usluge 10,83 0,33 9,76 0,30 1,07 10,92

tekuće­održavanje 2,94 0,09 3,26 0,10 -0,33 -9,98

Kamate 2,80 0,08 1,47 0,05 1,33 90,82

renta 0,24 0,01 0,22 0,01 0,01 6,14

Subvencije 0,52 0,02 0,66 0,02 -0,14 -21,53

Ostali­izdaci 0,75 0,02 0,78 0,02 -0,03 -3,35

transferi­za­socijalnu­zaštitu 0,28 0,01 0,55 0,02 -0,27 -49,34

transferi­inst.­pojedinicima­nVO­i­javnom­sektoru 22,19 0,67 18,69 0,58 3,50 18,75

Kapitalni­budzet­lokalne­samouprave 22,50 0,68 32,87 1,02 -10,37 -31,54

Pozajmice­i­krediti 1,49 0,04 1,29 0,04 0,20 15,66

rezerve 2,60 0,08 1,78 0,06 0,82 46,27

Suficit/deficit 12,07 0,36 12,12 0,37 -0,04 -0,34

Primarni­deficit 14,87 0,45 13,58 0,42 1,29 9,51

Otplata­duga 31,50 0,95 36,30 1,12 -4,80 -13,23

Otplata­glavnice­rezidentima 3,00 0,09 5,20 0,16 -2,20 -42,31

Otplata­glavnice­nerezidentima 2,25 0,07 1,08 0,03 1,17 109,21

Otplata­­obaveza­iz­prethodnog­perioda 26,25 0,79 30,03 0,93 -3,78 -12,59

nedostajuća­sredstva -19,43 -0,58 -24,19 -0,75 4,76 -19,69

Finansiranje 19,43 0,58 24,19 0,75 -4,76 -19,69

Pozajmice­i­krediti­iz­domaćih­izvora 6,35 0,19 10,83 0,33 -4,48 -41,38

Pozajmice­i­krediti­iz­inostranih­izvora 0,00 0,16 0,00 -0,16 -100,00

Prihodi­od­privatizacije­i­prodaje­imovine 7,50 0,23 7,68 0,24 -0,18 -2,28

Donacije 1,48 0,04 2,35 0,07 -0,87 -37,12

Korišćenje­depozita­lokalne­samouprave 4,10 0,12 3,17 0,10 0,92 29,13

transferi­iz­budžeta­CG 0,83 0,02 0,29 0,01 0,54 184,17

Izvor:­Ministarstvo­finansija­Crne­Gore

59

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

Procijenjeni­ izdaci­ lokalne­ samouprave­ za­prvih­devet­mjeseci­ 2012.­ godine­ iznose­90,20­miliona­ eura­ ili­2,71%­BDP-a­što­je­manje­u­odnosu­na­izvršenje­u­istom­periodu­prošle­godine.

Potrošnja­je­finansirana­iz­poreza­u­iznosu­od­58,09­miliona­eura,­taksi­4,82­miliona­eura,­naknada­29,23­mi-liona­eura­i­ostalih­tekućih­prihoda­u­iznosu­od­9,30­miliona­eura.­­Ukupni­tekući­prihodi­lokalne­samouprave­za­prvih­šest­mjeseci­2012.­godine­procijenjeni­su­u­iznosu­od­101,44­miliona­eura.

Suficit­lokalne­samouprave­za­period­januar­septembar­2012.­godine­procijenjen­je­u­iznosu­od­12,07­miliona­eura­ili­0,36­%­BDP-a.­­

napominjemo,­navedene­podatke­treba­uzeti­sa­rezervom,­s­obzirom­da­do­pripreme­analize­samo­je­jedan­broj­opština­dostavio­podatke­za­prvih­devet­mjeseci­2012.­godine,­pa­se­podaci­za­taj­period­zasnivaju­na­procjeni­Ministarstva­finansija.

Iva­radovanović,­samostalni­savjetnikDr­Stanko­Jeknić,­samostalni­savjetnikradovan­živković,­samostalni­savjetnik­

Miloš­Popović,­saradnikSektor­za­ekonomsku­politiku­i­razvoj

Mr­Snežana­Mugoša,­samostalni­savjetnikSektor­za­budžet

60

Ministarstvo finansija Crne Gore

Crna­ Gora­ se­ u­ oblasti­ unutraš-nje­revizije­suočava­sa­ istim­iza-zovima­ kao­ i­ veliki­ broj­ zemalja­u­ regionu­ i­ šire.­ Glavni­ izazovi­unutrašnje­ revizije­ u­ Crnoj­ Gori­su­ uspostavljanje­ jedinica­ za­unutrašnju­ reviziju­ sa­ obučenim­i­motivisanim­kadrom­za­obavlja-nje­ove­aktivnosti,­kako­bi­se­od-govorilo­ potrebama­ kvalitetnog­pružanja­usluga­unutrašnje­revi-zije­u­korišćenju­­sredstava­naci-onalnog­budžeta­i­sredstava­eU­.

Od­ jedinica­ za­ unutrašnju­ revi-ziju­ se­oćekuje­da­ će­pomoći­da­se­uspostave­sistemi­upravljanja,­upravljanja­ rizikom­ i­ kontrole.­Ujedno­ se­ očekuje­ da­ će­ pružiti­objektivno­mišljenje­o­tome­da­li­su­ovi­sistemi­uspostavljeni­i­da­li­funkcionišu.

Savremeni­ profesionalni­ revizor­u­ unutrašnjoj­ reviziji­ se­ suočava­sa­ izazovom­ ispunjavanja­velikih­očekivanja.­ Sve­ veće­ isticanje­korporativne­odgovornosti­je­za-htijevalo­ traženje­ mehanizama­koji­mogu­da­pomognu­u­promo-

visanju­ tri­ povezana­ koncepta­ -­integriteta,­ odgovornosti­ i­ tran-sparentnosti.­ Institut­ internih­revizora­ (IIa)­ proces­ upravljanja­definiše­kao­“procedure­koje­pri-mjenjuju­predstavnici­stejkholder­organizacije­ da­ bi­ obezbijedili­nadzor­ nad­ rizikom­ i­ procesima­kontrole­ koje­ sprovodi­ rukovod-stvo.”

Svi­ korisnici­ budžeta­ odgovorni­su­ za­ organizovanje­ obavljanja­poslova,­ uključujući­ poštovanje­smjernica,­ obezbjeđenje­ zakoni-tosti­ poslovanja­ i­ praćenje­ ade-kvatnosti­ i­ efikasnosti­ uspostav-ljenih­načina­upravljanja­u­praksi.­zaštita­ javnih­ sredstava­ pred-stavlja­ opšti­ interes,­ a­ unutraš-nji­revizori­treba­da­shvate­svoje­obaveze­u­pogledu­korporativnog­upravljanja­kao­značajnog­zaštit-nog­elementa­u­uspostavljanju­ i­održavanju­ odgovarajućih­ rješe-nja.­ Postoji­ puno­ različitih­ rizika­koji­ mogu­ ugroziti­ postizanje­uspjeha.­ Uloga­ unutrašnje­ revi-zije­ je­ da­ pomogne­ u­ pregledu­sistema­unutrašnjih­kontrola­koje­

se­ bave­ identifikovanim­ rizicima­subjekta,­ kako­ bi­ pomogli­ ruko-vodstvu­u­efektivnom­sprovođe-nju­njegovih­odgovornosti. Osnovna­uloga­unutrašnje­revizi-je­je­davanje­uvjerenja­o­ukupnoj­efektivnosti­ sistema­ unutrašnjih­kontrola,­ upravljanja­ rizicima­ i­korporativnog­ upravljanja.­ Unu-trašnja­ revizija­ treba­ da­ bude­nezavisna,­ a­ unutrašnji­ revizori­moraju­ biti­ objektivni.­ Unutraš-nja­revizija­ je­ i­efikasno­sredstvo­protiv­ korupcije­ i­ ostalih­ nepra-vilnosti­u­radu­državnih­organa.

U­proteklom­periodu­na­unutraš-nju­reviziju­se­gledalo­kao­na­me-hanizam­za­ponovnu­provjeru­fi-nansijskih­transakcija.­Unutrašnja­revizija­ se,­ uglavnom,­ sastojala­od­provjera­transakcija­u­cilju­ot-krivanja­ grešaka­ i­ nepravilnosti.­Vremenom­ se­ misija­ unutrašnje­revizije­ proširila­ kako­ bi­ pokrila­i­potrebe­odbora­direktora,­akci-onara,­zaposlenih­na­svim­nivoi-ma,­Vlade­i­društva.­Iako­različiti­korisnici­ usluga­ unutrašnje­ revi-

Izazovi­u­obavljanju­unutrašnje­revizije

nataša­Simonović

61

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

zije­ mogu­ imati­ različita­ intere-sovanja­i­očekivanja­od­unutraš-nje­ revizije,­ svima­ je­ važno­ da­menadžment­ bude­ efektivan­ u­izvršavanju­svoje­funkcije.Savremeni­unutrašnji­revizor­tre-ba­ da­ doprinosi­ uspostavljanju­ i­razvoju­ odgovarajućih­ kontrola,­kao­ dijela­ strategije­ upravljanja­rizicima­i­adekvatnosti­ovih­kon-trola.­ Prelazak­ sa­ detaljnih­ pro-vjera­ velikog­ obima­ finansijskih­transakcija­na­pristup­baziran­na­strategiji­ upravljanja­ korporativ-nim­ rizikom­ je­ veliki­ izazov­ za­unutrašnju­ reviziju.­ tim­prije­ što­je­ unutrašnja­ revizija­ u­ javnom­sektoru­Crne­Gore­u­fazi­razvoja.

Da­ bi­ bili­ u­ mogućnosti­ pružiti­usluge­menadžmentu,­unutrašnji­revizori­moraju­razumjeti­procese­i­potrebe­menadžmenta­subjekta.­Ukoliko­ žele­da­ostvare­ kvalitet-nu­ saradnju­ sa­menadžmentom,­unutrašnji­ revizori­moraju­ shva-titi­ kako­ menadžment­ razmišlja.­Važno­je­uspostaviti­odgovaraju-ću­komunikaciju­sa­menadžmen-tom­u­cilju­dobijanja­informacija­o­ njihovim­ potrebama­ i­ proble-mima.­Glavni­zadatak­savremene­unutrašnje­ revizije­ je­ pružanje­usluga­ subjekta­ kroz­ podršku­menadžmentu­ na­ svim­ nivoima.­Problemi­ menadžmenta­ su­ slo-ženi­i­stalno­se­mijenjaju­u­zavi-snosti­ od­ unutrašnjih­ i­ spoljnih­faktora.­Ovo­znači­da­će­­menad-žment­ ubuduće­ imati­ sve­ veću­potrebu­ za­ unutrašnjom­ revizi-jom­i­spremnije­će­je­prihvatiti­sa­razvojem­ sposobnosti­ i­ kredibili-teta­funkcije­unutrašnje­revizije.

Ipak,­ saradnja­ između­ menad-žmenta­ i­ unutrašnjih­ revizora,­zasnovana­na­osnovama­koncep-ta­ nezavisnosti­ i­ objektivnosti,­nije­tako­jednostavna.­Otkrivanje­propusta­ menadžmenta­ subjek-ta,­ma­koliko­namjere­bile­dobre,­

može­dovesti­do­konflikta­sa­­me-nadžmentom,­što­bi­za­posljedicu­moglo­imati­izolaciju­ili­margina-lizaciju­ poslova­ unutrašnjih­ re-vizora.­ Ključ­ kvalitetne­ saradnje­leži­u­pridržavanju­etičkih­normi.­

Imajući­u­vidu­kretanja­i­promje-ne­u­sistemu­upravljanja,­Institut­internih­ revizora­ (IIa)­ je­ objavio­u­januaru­2004.­godine­potpuno­revidirano­izdanje­Međunarodnih­standarda­ profesionalne­ prak-se­ unutrašnje­ revizije,­ sa­ ciljem­da­ se­ odgovornosti­ unutrašnje­revizije­ još­ direktnije­ dovedu­ u­vezu­sa­principima­korporativnog­upravljanja.­ Prema­ revidiranim­standardima,­ unutrašnji­ revizori­imaju­ obavezu­ da­ izvrše­ ocjenu­i­daju­preporuke­za­unapređenje­procesa­ upravljanja­ kako­ bi­ se­ostvarili­sljedeći­ciljevi:

Promovisanje­odgovarajuće­etike­i­vrijednosti­unutar­subjekta;­ Obezbeđenje­efektivnog­upra-v­ljanja­ uspješnošću­ subjekta­ i­odgovornost; efektivno­ izvještavanje­ o­ ri-zicima­ i­ kontrolama­ određenih­oblasti­subjekta; efektivna­ koordinacija­ aktiv-nosti­ i­ razmjena­ informacija­ ek-sternih­ i­ internih­ revizora­ i­me-nadžmenta.

Da­ bi­ ispunili­ očekivanja­ ruko-vodstva,­ a­ prije­ svega­ očekiva-nja­poreskih­obveznika,­odnosno­ostvarili­ uspjeh­ u­ obavljanju­ovog­ zadatka,­ potreban­ je­ odre-đen­ profil­ ličnosti­ za­ obavljanje­unutrašnje­ revizije.­ Međunarod-ni­ standardi­ unutrašnje­ revizije­naglašavaju­ da­ ­ unutrašnji­ re-vizori­ moraju­ posjedovati­ zna-nja,­vještine­ i­ostale­sposobnosti­koje­ su­ potrebne­ za­ ispunjava-nje­ pojedinačnih­ odgovornosti.­to­ podrazumijeva­ da­ unutrašnji­revizor­ treba­ da­ posjeduje­ više­

od­ profesionalne­ kompetentno-sti.­ Koristan­ unutrašnji­ revizor­mora­ biti­ u­ stanju­ da­ pomogne­rukovodiocu­ i­ mora­ posjedova-ti­ fleksibilnost­ i­ razumijevanje.­rukovodioci­ moraju­ da­ prepo-znaju­ značajne­ rizika­ koji­ utiču­na­njihovo­poslovanje­i­da­utvrde­najbolji­ način­ za­upravljanje­ tim­rizicima.­Da­bi­ovaj­zadatak­oba-vili,­potrebna­im­je­pomoć.­revi-zori­ koji­ razumiju­ uzroke­ rizika,­koji­shvataju­relevantne­kontrole­i­koji­su­u­stanju­da­pomognu­ru-kovodstvu­da­razvije­odgovaraju-ću­strategiju­upravljanja­rizicima­mogu­ da­ pruže­ dodatne­ vrijed-nosti­subjektu.­­

U­ subjektima­ javnog­ sektora­Crne­ Gore,­ određeni­ broj­ jedini-ca­ ­ unutrašnje­ revizije­ prošao­ je­fazu­uspostavljanja­i­fazu­osnov-ne­edukacije­i­osposobljavanja­za­rad­­unutrašnjih­revizora.­Urađe-ni­ su­osnovni­dokumenti­ za­ rad,­stečena­su­određena­ iskustava­u­sprovođenju­ unutrašnje­ revizije.­Ostvareni­ su­ pozitivni,­ ali­ ne­ i­dovoljni­ pomaci­ u­ edukovanosti­unutrašnjih­ revizora,­ povećan­ je­ukupan­broj­unutrašnjih­revizora.­Otpočela­je­i­realizacija­programa­obuke­ i­ sertifikacije­ unutrašnjih­revizora­ u­ cilju­ dobijanja­među-narodno­priznatih­diploma.­

Samo­adekvatno­obučeni­ i­kom-petentni­ unutrašnji­ revizori­mogu­ispuniti­zadatke­koji­pred-stoje­funkciji­unutrašnje­revizije­i­doprinijeti­stvaranju­njenih­cilje-va,­posebno­u­aktuelnim­kriznim­uslovima.­na­unutrašnjim­revizo-rima­ je­da­odgovore­na­ove­ iza-zove­i­pruže­podršku­rukovodstvu­kroz­efektivne­i­korisne­preporu-ke­unutrašnje­revizije.­

nataša­Smolović,­Viši­unutrašnji­revizor

62

Ministarstvo finansija Crne Gore

05.07.2012. - izjava pomoćni-ce ministra Biljane šćekić na-kon sjednice vlade“...Vlada­ je­ danas­ usvojila­ fiskal-nu­politiku­ za­proizvodnju­nafte­i­gasa­i­ovo­je­jedan­od­najvažni-jih­dokumenata­kojim­se­definiše­najbolja­ praksa­ za­ oporezivanje­

jednog­ nacionalnog­ resursa.­ Cilj­dokumenta­ je­da­se­definiše­po-litika­ oporezivanja­ za­ djelatnost­proizvodnje­ nafte­ i­ gasa­ i­ ovom­politikom­ se­ uspostavlja­ sistem­koji­ podrazumijeva­ stabilne­ i­ iz-dašne­prihode­za­državu,­ i­to­do­70%­ od­ profita­ ovih­ kompanija.­Istovremeno­ se­ intenzivira­ tran-sparentna­ ­ poreska­ poltika­ na­duži­rok,­što­je­posebno­važno­za­ou­industriju­i­definiše­se­okvir­za­korišćenje­ sredstava­ koja­ se­ pri-hoduju­ po­ ovom­ osnovu.­ Ovim­sistemom­ se,­ dakle,­ obezbjeđuje­da­ ukupan­ zahvat­ prihoda­ koje­uzima­ država­ kod­ oporeziva-nja­ resursa­ bude­ do­ 70%,­ da­ fi-skalni­ sitem­ sadrži­ više­ instru-menata­ kako­ bi­ se­ obezbijedila­fleksibilnost,­ fiskalni­ potencijal­ i­sigurnost­ naplate­ prihoda,­ dakle­kombinacija­ naknade,­ koja­ će­ se­vezivati­ za­ prozvodnju,­ i­ ekstra­

porez­ koji­ će­ se­ vezivati­ za­ pro-fit...”

10.07.2012. - polaznici res-pa-e u posjeti Ministarstvu finansijaPetnaest­ polaznika­ ljetnje­ ško-le­ na­ temu­ “Mladi­ menadžeri­ u­državnoj­ administraciji”­ ­ u­ ­ or-ganizaciji­ reSPa-e­ (regional­School­of­Public­administration)­posjetili­ su­Ministarstvo­ finansi-ja.­Polaznike­reSPa-e­ ­primili­ su­predstavnici­sektora­budžeta­koji­su­ih­upoznali­sa­načinom­funk-cionisanja­Ministarstva­finansija­i­upravljanjem­javnim­finansijama.­Predstavnica­ sektora­ budžeta,­Milena­Milović,­održala­je­preda-vanje­na­temu­“Budžetska­politi-ka­u­Crnoj­Gori”­ ­u­okviru­kojeg­je­polaznicima­ove­škole­prezen-tovala­ reforme­ javnih­ finansija­ i­budžetske­ procese­ u­ Crnoj­ Gori.­

Info/web­aktivnosti­Ministarstva­finansija­u­periodu­od­1.­jula­do­30.­septembra­2012.­godine

Ivona­Mihajlović

63

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

Predstavnici­ reSPa-e­ izrazili­ su­zahvalnost­ zbog­ upriličene­ po-sjete­i­očekivanje­da­će­se­uspješ-na­saradnja­nastaviti.

12.07.2012. - obavještenje o isplati konvertovanih devi-znih depozita građana oroče-nih kod dafiment banke ad Beograd i deviznih sredstava građana položenih kod Banke privatne privrede dd podgori-ca položenih preko preduzeća jugoskandik dd Beograd17.07.2012.­godine­počinje­ispla-ta­ deviznih­ depozita­ oročenih­kod­Dafiment­banke­ad­Beograd­i­deviznih­sredstava­građana­po-loženih­kod­banke­Privtne­privre-de­dd­Podgorica­položenih­preko­preduzeća­ Jugoskandik­ dd­ Be-ograd.­ Ministarstvo­ finansija­ je,­shodno­zakonu­o­isplati­deviznih­sredstava­građana­položenih­kod­Dafiment­ banke­ aD­ Beograd­ i­Banke­privatne­privrede­DD­Pod-gorica­položenih­preko­preduzeća­

Jugoskandik­ DD­ Beograd­ (“Služ-beni­list­CG”,­broj­21/08),­donijelo­­Upustvo­ o­ sadržaju­ zahtjeva­ za­isplatu­ i­načinu­ realizacije­ ispla-te­ deviznih­ sredstava­ građana­položenih­ kod­ Dafiment­ ban-ke­ aD­Beograd­ i­ Banke­ privatne­privrede­DD­Podgorica­položenih­preko­preduzeća­Jugoskandik­DD­Beograd­ (“Službeni­ list­ CG”,­ broj­34/08)­na­osnovu­kojeg­će­se­vr-šiti­ isplata­neisplaćenih­deviznih­sredstava­preko­Prve­banke­Crne­Gore­ aD­ i­ Crnogorske­ komer-cijalne­ banke­ aD,­ sa­ kojima­ je­Ministarstvo­ finansija­ zaključilo­ugovor­o­zastupanju­u­poslovima­isplate­ deviznih­ sredstava­ polo-ženih­kod­navedenih­banaka. 12.07.2012. - u avgustu ispla-ta neisplaćenih potraživanja zaposlenih za čijim je radom prestala potrebaVlada­je­usvojila­Odluku­o­emisiji­obveznica­ Crne­ Gore­ za­ isplatu­neisplaćenih­ potraživanja­ zapo-

slenih­za­čijim­je­radom­prestala­potreba.­ Kroz­ ovu­Odluku,­ Vlada­Crne­ Gore­ je­ definisala­ model­obezbjeđenja­ sredstava­ za­ ove­namjene,­kroz­emisiju­obveznica,­u­ vrijednosti­ od­ oko­ 6­ miliona­eura.­ Osnovni­ cilj­ ove­ odluke­ je­ubrzanje­ dinamike­ neisplaćenih­potraživanja­po­osnovu­rada­za-poslenih­ kojima­ je,­ do­ stupanja­na­ snagu­ zakona­ o­ radu,­ odno-sno­do­23.­avgusta­2008.­godine,­prestao­ radni­ odnos­ kod­ poslo-davca­usljed­stečaja­ i­zaposlenih­za­čijim­je­radom­prestala­potre-ba­zbog­tehnoloških,­ekonomskih­i­ restrukturalnih­ promjena­ po­pravosnažnim­ rješenjima­ Fonda­rada.­na­ovaj­način,­biće­riješeno­pitanje­ neisplaćenih­ potraživa-nja­ za­ one­ zaposlene­ kojima­ je,­u­ postupku­ pred­ Fondom­ rada,­utvrđeno­ da­ ispunjavaju­ uslove­za­ostvarivanje­navedenog­prava,­odnosno­ za­ sva­ rješenja­ koja­ su­do­sada­donijeta,­a­kojih­je­uku-pno­3.115.

64

Ministarstvo finansija Crne Gore

12.07.2012. - održana prva runda pregovora radi zaključi-vanja ugovora o izbjegavanju dvostrukog oporezivanja izme-đu Crne gore i države katarDelegacija­ Crne­ Gore­ koju­ je­predvodila­ Biljana­ Šćekić,­ po-moćnik­ ministra­ finansija,­ zavr-šila­ je­ prvu­ rundu­ pregovora­ o­zaključivanju­Ugovora­o­izbjega-vanju­ dvostrukog­ oporezivanja­sa­ Državom­ Katar.­ U­ toku­ pre-govora­ postignuta­ je­ saglasnost­o­najvećem­broju­pitanja­koja­se­regulišu­ ovim­ ugovorom­ i­ obje­delegacije­ su­ iskazale­ spremnost­da­otvorena­pitanja­budu­usagla-šena­ u­ što­ kraćem­ roku,­ kako­ bi­se­ ugovor­ potpisao­ i­ ratifikovao­do­kraja­godine.­Ugovor­o­ izbje-gavanju­dvostrukog­oporezivanja­je­ preduslov­ za­ intenziviranje­ekonomskih­odnosa­i­saradnje­iz-među­dvije­zemlje,­kao­i­privlače-nje­investicija­jer­se­stvara­pravni­osnov­ za­otklanjanje­dvostrukog­oporezivanja­ zarada­ zaposlenih,­prihoda­od­samostalnih­djelatno-sti,­ kamata,­ dividendi,­ autorskih­naknada,­prihoda­od­kapitala.

16.07.2012. - novim opštim kolektivnim ugovorom vlada ne predlaže smanjenje zarada zaposlenihMinistarstvo­finansija­i­Ministar-stvo­ rada­ i­ socijalnog­ staranja­obavještavijestili­ su­ javnost­ da­su­ pregovori­ oko­ donošenja­ no-vog­Opšteg­ kolektivnog­ugovora­(OKU)­ u­ toku.­ U­ pripremu­ pred-loga­Opšteg­kolektivnog­ugovora­uključeni­su­svi­socijalni­partneri­–­ predstavnici­ Vlade,­ reprezen-tavnih­ sindikata­ i­ poslodava-

ca.­ Kada­ se­ okončaju­ pregovori,­odnosno­ kada­ sva­ tri­ socijalna­partnera­ usaglase­ konačnu­ ver-ziju­ novog­ Opšteg­ kolektivnog­ugovora,­sa­istom­će­javnost­biti­blagovremeno­i­detaljno­upozna-ta.­ naglašavamo,­ međutim,­ da­nijedno­ predloženo­ rješenje­ ne­predviđa­ umanjenje­ postojećih­prava­ zaposlenih,­ samim­ tim­ ni­smanjenje­zarada­za­zaposlene­u­javnom,­kao­ni­u­privatnom­sek-toru.­

19.07.2012. - održane konsul-tacije sa predstavnicima ne-vladinog sektoraU­ skladu­ sa­ pozivom­ koji­ je­03.07.2012.­ godine­ upućen­ ne-vladinim­ organizacijama­ (nVO),­18.­ jula­ su,­ u­ prostorijama­ Mi-nistarstva­ finansija,­ održane­konsultacije­ sa­ predstavnicima­ovog­sektora­povodom­­pripreme­uredbi­ koje­ se­ odnose­ na­ finan-siranje­ nVO­ iz­ budžetskih­ fon-dova.­ Predstavnici­ Ministarstva­finansija,­na­čelu­sa­pomoćnikom­ministra­ Borisom­ Buškovićem,­ i­predstavnici­ Ministarstva­ unu-trašnjih­poslova­(MUP)­iznijeli­su­stavove­koji­se­tiču­pripreme­­po-menutih­uredbi­ i­ informisali­pri-sutne­o­preduzetim­ i­ planiranim­aktivnostima,­ u­ cilju­ kvalitetnije­izrade­ podzakonskih­ akata,­ koja­će­ na­ direktan­ način­ regulisati­najbitnija­ pitanja­ koja­ se­ odno-se­na­­raspodjelu­sredstava­nVO.­Konsultacijama­je,­i­pored­velikog­interesovanja­ i­ najavljenog­ pri-sustva­značajno­većeg­broja,­pri-sustvovalo­17­predstavnika­nVO.­Predstavnici­ civilnog­ sektora­ sa-

opštili­su­kako­oni­videmogućno-sti­ unapređenja­ raspodjele­ sred-stava­nVO­sektoru.­U­tom­smislu,­iznijeti­ su­ prijedlozi,­ komentari­i­ sugestije,­ koje­ se­ tiču­ tekstova­pomenutih­uredbi.­takođe,­zajed-nički­ je­ konstatovano­ da­ je­ pri-prema­ovih­dokumenata­od­ izu-zetne­ važnosti­ za­ dalji­ napredak­u­procesu­raspodjele­sredstava,­a­samim­ tim­ i­ za­ prosperitet­ nVO­sektora­u­Crnoj­Gori.­­

28.07.2012. - uskoro tender za prodaju instituta igalotenderska­ komisija­ nadležna­ za­privatizaciju­ Instituta­ za­ fizi-kalnu­ medicinu,­ rehabilitaciju­ i­reumatologiju­ “Dr.­ Simo­Miloše-vić”­a.D.­ Igalo,­kojom­predsjeda-va­ministar­ finansija,­ dr­Milorad­Katnić,­ na­ sjednici­ održanoj,­ 27.­jula­ 2012.­ godine­ u­ prostorija-ma­ Instituta­ u­ Igalu,­ donijela­ je­odluku­o­raspisivanju­tendera­za­prodaju­ 56,4806%­kapitala­ izra-ženog­ kroz­ 215.954­ akcije­ Insti-tuta.­ nakon­ sjednice,­ održan­ je­sastanak­ sa­ predstavnicima­me-nadžmenta­ i­ Sindikata­ Instituta,­kako­ bi­ Komisija­ informisala­ za-poslene­o­budućim­aktivnostima,­ali­i­ciljevima­i­principima­kojima­se­ rukovodi­u­procesu­privatiza-cije­Instituta,­i­dobila­informacije­o­očekivanjima­zaposlenih­u­vezi­sa­ pomenutim­ procesom.­ Pred-stavnici­menadžmenta­i­Sindika-ta­izrazili­su­zadovoljstvo­činjeni-com­da­ je­osnovni­cilj­tenderske­komisije­ pronalaženje­ kvalitet-nog­investitora­koji­će­omogućiti­očuvanje­ i­ dalji­ razvoj­ osnovne­djelatnosti­Instituta­i­obezbijediti­da­ Institut­ postane­ konkurentan­na­međunarodnom­tržištu.­S­tim­u­vezi,­rukovodioci­i­predstavnici­zaposlenih­dali­ su­punu­podršku­tenderskoj­komisiji­da­nastavi­za-počete­ aktivnosti­ i­ izrazili­ nadu­da­će­proces­biti­uspješno­okon-čan.

65

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

31.07.2012. - Briselu proslije-đena dokumentacija za dobi-janje akreditacije za ipa kom-ponente i i iibUzimajući­u­obzir­činjenicu­da­je­uvođenje­ decentralizovanog­ si-stema­upravljanja­fondovima­eU­jedan­ od­ najvažnijih­ segmenata­procesa­ pridruživanja­ Crne­ Gore­evropskoj­ uniji,­ Ministarstvo­ fi-nansija­ je,­ u­ saradnji­ sa­ svim­institucijama­uključenim­u­nave-deni­proces,­u­proteklom­periodu­intenzivno­ radilo­ na­ izgradnji­pravnog­okvira,­kao­i­izradi­neop-hodne­dokumentacije­i­procedura­u­ skladu­ sa­ zahtjevima­evropske­komisije.­S­ tim­u­vezi,­ formirane­su­sve­neophodne­strukture­koje­će,­ nakon­dobijanja­ zelenog­ svi-jetla­od­strane­evropske­komisije,­samostalno­ sprovoditi­ aktivnosti­koje­se­odnose­na­programiranje­i­ implementaciju­ eU­ pretpristu-pnih­ fondova.­ nakon­ dobijanja­pozitivnog­ Izvještaja­ od­ strane­KPMG-a­ i­ dodjeljivanja­ nacio-nalne­ akreditacije­ strukturama­uspostavljenim­za­buduće­samo-stalno­programiranje­i­implemen-taciju­IPa­komponenti­I­(Podrška­tranziciji­i­jačanju­institucija)­i­IIb­(Prekogranična­ saradnja),­ Mini-starstvo­ finansija­ je­ proslijedilo­navedenu­ dokumentaciju­ Gene-ralnom­direktoratu­za­proširenje,­čime­ su­ stvoreni­ uslovi­ za­ dola-zak­ revizora­ evropske­ komisije­ i­procjenu­ uspostavljenog­ finan-sijskog­sistema­kontrole­ i­uprav-ljanja­ pretpristupnim­ fondovima­eU­ u­ slučaju­ IPa­ komponenti­ I­–­nakon­ uvida­ i­ pregleda­ doku-mentacije,­ evropska­ komisija­ će­Ministarstvo­finansija­obavijestiti­o­vremenskom­okviru­dolaska­re-vizora­Generalnog­direktorata­za­proširenje,­koji­će­ izvršiti­reviziju­na­licu­mjesta­i­procijeniti­uspo-stavljeni­ institucionalni­ i­ pravni­okvir,­tj.­donijeti­odluku­o­preno-šenju­ odgovornosti­ sa­ evropske­

komisije­na­crnogorske­institucije­uključene­ u­ programiranje­ i­ im-plementaciju­eU­fondova.­

01.08.2012. - Ministarstvo fi-nansija objavilo Bilten XXvi 01.08.2012. - usvojena ured-ba o načinu ostvarivanja pra-va na oslobođenje od plaćanja takse na tarifno brojiloOdredbama­ člana­ 7­ zakona­ o­taksama­ na­ pristup­ određenim­uslugama­ od­ opšteg­ interesa­ i­za­ upotrebu­ duvanskih­ proizvo-da­ i­ elektroakustičnih­ i­ akustič-nih­ uređaja­ propisano­ da­ će­ od­plaćanja­ takse­ na­ tarifno­ brojilo­biti­oslobođeni­vlasnici­primarnih­stambenih­ objekata­ i­ korisnici­prava­ iz­ socijalne­ zaštite.­U­cilju­propisivanja­ načina­ ostvarivanja­ovog­ prava­ i­ definisanja­ doku-mentacije­na­osnovu­koje­se­ono­ostvaruje,­ Ministarstvo­ finansi-ja­ je­ pripremilo­ Predlog­ Uredbe­o­ načinu­ ostvarivanja­ prava­ na­oslobođenje­od­plaćanja­takse­na­tarifno­ brojilo.­ Pomenutu­ ured-bu­ je­ usvojila­ Vlada­ Crne­ Gore­je,­ na­ sjednici­ održanoj­ 26.­ jula­tekuće­ godine.­ Shodno­ rješenju­sadržanom­u­predmetnoj­uredbi,­primarnim­ stambenim­ objektom­smatra­se­objekat,­odnosno­stan­u­kojem­stanuje­vlasnik­koji­ ima­prebivalište­ u­ mjestu­ u­ kojem­

se­ nalazi­ taj­ stambeni­ objekat,­odnosno­ stan.­ Uredbom­ je­ de-finisano­ da­ vlasnici­ primarnih­stambenih­ objekata­ ostvaruju­pravo­ na­ oslobođenje­ od­ plaća-nja­takse­na­tarifno­brojilo­SaMO­podnošenjem­ izjave­ o­ svojini­ na­primarnom­ stambenom­ objektu.­na­ ovaj­ način­ je­ obezbijeđena­jednostavnija­ implementacija­donijetih­zakonskih­rješenja,­a­za­vlasnike­primarnih­objekata­brže­i­jeftinije­ostvarivanje­propisanog­prava.­navedena­izjava­se,­uz­ko-piju­računa­za­utrošenu­električ-nu­ energiju­ i­ kopiju­ lične­ karte,­podnosi­ ­ operatoru­ distributiv-nog­ sistema­ električne­ energi-je,­ i­ to­ na­ obrascu­ “IPO”,­ koji­ je­sastavni­ dio­ Uredbe­ i­ koji­ sadrži­podatke­ o­ vlasniku­ primarnog­stambenog­ objekta,­ prebivalištu,­pretplatnom­i­broju­tarifnog­bro-jila.­ Osim­ za­ vlasnike­ primarnih­stambenih­ objekata,­ predmetna­uredba­definiše­ i­oslobođenje­od­plaćanja­ takse­ na­ tarifno­ brojilo­za­korisnike­prava­iz­socijalne­za-štite.­ Imajući­u­vidu­da­se­pravo­na­ oslobođenje­ od­ takse­ može­ostvariti­ na­ osnovu­ dostavlje-nje­ dokumentacije,­ taksa­ će­ biti­obračunata­ svim­ korisnicima,­nakon­čega­će­se,­za­one­koji­do-stave­ potrebnu­ dokumentaciju,­vršiti­korekcija­više­plaćene­takse­umanjenjem­računa­kroz­naredni­obračunski­period.­Konkretno,­za­mjesec­ jul,­ ePCG­ će­ obračunati­taksu­svim­korisnicima,­a­za­na-redne­ obračunske­ periode­ rea-lizovaće­ oslobođenje,­ odnosno­povraćaj­ više­ plaćene­ takse,­ na­osnovu­ ­ dostavljenih­ dokaza­ za­oslobođenje.

03.08.2012. - analiza osnov-nih makroekonomskih kreta-njanajnovija­analiza­makroekonom-skih­trendova­u­Crnoj­Gori,­regi-onu­i­evropi­ukazuje­da­raste­broj­

66

Ministarstvo finansija Crne Gore

zemalja­koje­bilježe­recesiju­u­pr-voj­ polovini­ 2012.­ godine.­ Kom-panije­ širom­ evrope­ smanjuju­broj­ zaposlenih­ što­ je­ posljedica­slabih­ izgleda­u­budućem­perio-du.­loši­ trendovi­karakterišu­na-ročito­ekonomije­u­eurozoni,­gdje­je­pad­ekonomske­aktivnosti­po-sebno­ izražen­u­proizvodnji,­ dok­je­manji­u­sektoru­usluga.­Što­se­Crne­Gore­tiče,­u­sektoru­turizma­zabilježeni­ su­ pozitivni­ trendo-vi­ –­ broj­ gostiju­ u­ junu­ iznosio­je­ 155.039­ i­ veći­ je­ za­ 12,7%­ u­odnosu­na­isti­mjesec­prošle­go-dine,­dok­ je­broj­noćenja­ iznosio­965.377­i­veći­je­za­7,6%­u­odno-su­na­jun­2011.­godine.­rast­broja­gostiju­i­noćenja­u­sektoru­turiz-ma­uticao­je­i­na­rast­prometa­u­trgovini­ na­ malo,­ koji­ je­ u­ junu­2012.­ iznosio­ 3,3%,­ a­ u­ periodu­januar­ -­ jun­ 2012,­ u­ odnosu­ na­isti­ period­ 2011,­ rast­ je­ iznosio­12%...­ Kada­ je­ riječ­ o­ javnim­ fi-nansijama,­prihodi­budžeta­Crne­Gore­u­junu­su­iznosili­95,8­mili-ona­eura­što­je,­u­odnosu­na­jun­2011.­godine,­ostvarenje­na­nivou­od­96,5%.­U­periodu­januar­–­jun­2012,­prihodi­su­ostvareni­u­izno-su­od­473,9­miliona­eura,­što­je,­u­odnosu­na­plan­za­isti­period,­os-tvarenje­na­nivou­od­97,1%.­Pre-liminarni­ podaci­ za­ mjesec­ jul­ukazuju­ na­ oporavak­ budžetskih­prihoda­i­prema­njima­su­prihodi­za­ prvih­ sedam­mjeseci­ neznat-no­(0,4%)­ispod­plana.­Prihodi­od­poreza­na­dodatu­vrijednost,­koji­procentualno­ čine­ najveći­ dio­budžeta,­ porasli­ su­ u­ junu­ ove­godine,­ u­ odnosu­ na­ jun­ prošle­godine,­ za­ 4,9%,­ što­ ukazuje­ na­pozitivan­uticaj­turizma­i­vezanih­sektora­ na­ ekonomsku­ aktivnost­u­Crnoj­Gori,­ali­ i­na­poboljšanje­trendova­ kada­ je­ u­ pitanju­ siva­ekonomija,­ odnosno­ njeno­ uvo-đenje­u­legalne­tokove.­Ovakvom­rezulatu­ posebno­ su­ doprinijele­aktivnosti­ Koordinacionog­ tima­

za­ praćenje­ mjera­ za­ suzbijanje­sive­ ekonomije­ i­ pojačane­ in-spekcijske­ kontrole­ tokom­ juna­mjeseca,­ koje­ će,­ i­ u­ narednom­periodu,­ biti­ nastavljene.­ takođe­je­ u­ junu­mjesecu,­ u­ odnosu­ na­prošlogodišnji­ jun,­ zabilježeno­značajno­ povećanje­ prihoda­ od­akciza,­za­čak­32,9%,­što­je­rezul-tat­ izmijenjene­ akcizne­ politike­u­prvoj­polovini­godine.­rashodi­budžeta­ za­ jun­ su­ smanjeni­ za­7,7%­u­odnosu­na­plan,­odnosno­za­8,3­miliona­eura.­Državni­dug­na­ kraju­ juna­ iznosio­ je­ 1.629,6­miliona­ eura,­ odnosno­ 47,9%­BDP-a.­ Ovaj­ nivo­ je­ još­ uvi-jek­ umjeren,­ značajno­ manji­ od­prosjeka­ u­ evropskoj­ Uniji­ (81%­BDP-a)­ i­ u­ okvirima­ je­ Mastrit-skih­kriterijuma...­neizvjesnost­na­svjetskom­ finansijskom­ tržištu­ i­nepovoljna­ kretanja­ u­ zemljama­eurozone­uslovila­su­nesigurnost­ulaganja­ i­ manju­ zainteresova-nost­ stranih­ investitora­ na­ svim­tržištima,­pa­i­u­Crnoj­Gori.­Oče-kivanja­ su­ da­ će,­ do­ kraja­ godi-ne,­strane­direktne­investicije­biti­na­nivou­od­oko­10%­BDP-a,­što­nas,­u­odnosu­na­većinu­zemalja­regiona­i­evrope,­gdje­SDI­gravi-tiraju­na­nivou­od­oko­5%­BDP-a,­i­dalje­ svrstava­u­grupu­sa­viso-kim­ učešćem­ stranih­ direktnih­investicija.­ na­ tržištu­ rada­ zabi-lježeni­ su­ pozitivni­ trendovi,­ što­je­posebno­ značajno­ako­ imamo­u­vidu­činjenicu­da­ je­ stopa­ne-zaposlenosti­ u­ eurozoni­ dosegla­11%,­najviši­nivo­od­kada­je­1999.­godine­uveden­euro.­Stopa­neza-poslenosti­u­Crnoj­Gori­u­junu­je­iznosila­ 12,7%­ i­ za­ 2,3%­ je­ niža­u­ odnosu­ na­ jun­ 2011.­ Broj­ ne-zaposlenih­u­ junu­2012.­u­Crnoj­Gori­ iznosio­ je­29.441­ i­ smanjen­je­za­2,4%­u­odnosu­na­prethod-ni­mjesec.­Prosječne­bruto­zarade­u­ junu­ iznosile­ su­ 722­ eura,­ što­je­povećanje­od­2%­u­odnosu­na­jun­ 2011.­ Prosječne­ neto­ zarade­

iznosile­su­484­eura­u­junu­2012.­i­povećane­su­za­1,9%­u­odnosu­na­jun­2011.­ I­po­ovom­parame-tru,­Crna­Gora­prednjači,­kada­je­region­u­pitanju­(u­Makedoniji­je­prosječna­neto­ zarada­343­ eura,­u­ Srbiji­ 357­ eura,­ dok­ je­ u­ BIH­423­eura).

07.08.2012. - reagovanje Mi-nistarstva finansija povodom saopštenja Mans-aPovodom­ saopštenja­ ManS-a,­ a­u­ cilju­ ispravnog­ i­ potpunog­ in-formisanja­javnosti,­saopštavamo­sljedeće:-­ Vlada­ preduzima­ aktivnosti­kako­bi­se,­u­maksimalno­mogu-ćoj­mjeri,­minimizovao­negativan­efekat­koji­povećanje­cijena­nafte­i­naftnih­derivata­ima­po­građane­i­privredu,­a­koje­je­uslovljeno,­u­najvećoj­mjeri,­ berzanskom­ cije-nom­ i­ valutnim­ odnosom­ eura­ i­dolara.­-­U­ tom­ smislu­ je,­ u­maju­2011,­Ministarstvo­ finansija­ donijelo­dva­ pravilnika­ koji­ su­ omogući-li­ povraćaj­ dijela­ plaćene­ akcize­na­ eurodizel­ koji­ se­ koristi­ u­ in-dustrijske­i­komercijalne­svrhe,­u­iznosu­od­20­centi­po­litru­euro-dizela,­ kao­ i­mineralna­ ulja­ koja­se­upotrebljavaju­za­pogon­poljo-privredne­i­šumske­mehanizacije.­-­ U­ cilju­ dodatnog­ rasterećenja­građana­ i­privrede,­u­ izmjenama­i­ dopunama­ zakona­ o­ akcizama­smanjena­ je­ akciza­ na­ dizel­ go-rivo,­u­iznosu­od­2­centa­po­litru­eurodizela.­Ove­ mjere­ predstavljaju­ Vladin­doprinos­ da­ ne­ dođe­ do­ opšteg­porasta­ cijena­ i­ smanjenja­ kon-kurentnosti­ crnogorske­ privrede.­značajnija­ korekcija­ akciza­ koja­bi­ mogla­ jednokratno­ uticati­ na­cijenu­ goriva­ imala­ bi­ direktne,­negativne­ posljedice­ na­ budžet-ske­prihode­ i­ servisiranje­obave-za­ (isplatu­ plata,­ penzija,­ soci-jalnih­ davanja­ i­ dr.).­ U­ krajnjem,­

67

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

Crna­Gora­svoju­akciznu­politiku­vodi­ u­ pravcu­ postepenog­ usa-glašavanja­ sa­ eU­ standardima,­u­ okviru­ čega­ se­ vodi­ računa­ o­stabilnosti­ prihoda­ i­ stabilnosti­legalnog­tržišta.­Što­se­tiče­navo-da­ da­ pojedini­ investitori­ imaju­poseban­poreski­tretman,­izvođe-nje­ovakvog­zaključka­je­rezultat­ili­ nepoznavanja­ važećih­propisa­ili­ njihovog­ paušalnog­ tumače-nja.­ Upravo­ se­ poreska­ politika­koju­ vodi­ Ministarstvo­ finansija­bazira­na­principu­ jednakog­tre-tmana­ svih­ poreskih­ obveznika,­sa­ što­ manjim­ brojem­ poreskih­oslobođenja­ i­ izuzeća.­ Pravno­lice­ registrovano­ za­ snabdijeva-nje­ plovnih­ objekata­ je­ dužno­da­gorivo­ i­mazivo­ izvozno­oca-rini,­ na­ način­ što­ će­ carinskom­organu­ podnijeti­ deklaraciju­ za­ponovni­izvoz­strane­robe,­najka-snije­do­10-og­u­mjesecu­za­robu­prodatu­ u­ prethodnom­mjesecu.­Dakle,­jasno­se­može­zaključiti­da­crnogorski­ propisi­ imaju­ jednak­tretman­domaćih­i­stranih­plovila­prilikom­snabdijevanja­gorivom­i­mazivom,­ prije­ napuštanja­ teri-torijalnih­voda­Crne­Gore.

08.08.2012. - uspješno oci-jenjena saradnja sa kineskom eXiM bankomPomoćnik­ministra­finansija,­Bo-ris­Bušković,­sa­saradnicima,­odr-žao­je­sastanak­sa­predstavnikom­kineske­eXIM­banke,­Bai­Huafen-gom.­ Osnovna­ tema­ današnjeg­sastanka­ bila­ razmatranje­ mo-gućnosti­ za­ dalje­ učvršćivanje­odnosa­ i­ intenziviranje­ saradnje­između­ nr­ Kine­ i­ Crne­ Gore.­ U­

tom­smislu­je­inicirano­usaglaša-vanje­i­potpisivanje­Memorandu-ma­o­razumijevanju­između­dvije­strane,­koji­će,­kako­ je­predviđe-no,­ obuhvatati­ projekte­ koji­ će­se­ finansirati­ od­ strane­ kineske­eXIM­ banke,­ a­ čija­ realizacija­ će­doprinijeti­ daljem­ ekonomsko-socijalnom­ razvoju­ Crne­ Gore.­Pomoćnik­ Bušković­ pozdravio­ je­spremnost­eXIM­banke­da­podrži­finansiranje­prioritetnih­projeka-ta­u­Crnoj­Gori,­dok­je­zajednički­konstatovano­ da­ smo,­ u­ pret-hodnom­ periodu,­ imali­ izuzetno­uspješnu­ saradnju,­ te­ da­ se,­ i­ u­narednom­periodu,­treba­fokusi-rati­na­njeno­dalje­unaprijeđenje.

27.08.2012. - uspješno reali-zovana druga aukcija državnih zapisa za 2012. godinuDana­ 28.08.2012.­ godine­ dospi-jeli­ su­državni­ zapisi­ druge­ auk-cije­ emitovani­ 28.02.2012.­ godi-ne­na­rok­od­182­dana­u­ iznosu­od­ 39.528.500­ eura.­ U­ skladu­ s­tim,­Ministarstvo­finansija­je­po-sredstvom­Centralne­banke­Crne­Gore,­kao­fiskalnog­agenta­Vlade­Crne­ Gore,­ 27.08.2012.­ godine­realizovalo­ aukciju­ 182-dnev-nih­ državnih­ zapisa­ u­ 2012.­ go-dini.­ aukcija­ je­ uspješno­ reali-zovana­ i­ na­ njoj­ je­ učestvovao­veći­ broj­ domaćih­ komercijalnih­banaka.­ Ukupna­ tražnja­ za­ ku-povinu­ državnih­ zapisa­ od­ stra-ne­kupaca­iznosila­ je­41.978.500­eura,­što­ je­za­2,45­miliona­eura­više­od­iznosa­koji­je­ponuđen­za­prodaju­ od­ strane­ Ministarstva­finansija.­Ministarstvo­finansija­je­donijelo­odluku­da­od­41.978.500­eura,­ koliko­ je­ iznosila­ ponuda,­prihvati­ ponude­ i­ kupi­ državne­zapise­ u­ iznosu­ od­ 39.528.500.­emisija­zapisa­ i­njihova­registra-cija­na­kupce­kod­CDa­izvršiće­se­u­ utorak,­ 28.­ avgusta.­ Prosječna­ponderisana­ kamatna­ stopa­ za­prihvaćene­ponude­iznosi­4,73%.­

30.08.2012. – izjava pomoć-nika ministra Borisa Buškovića nakon sjednice vlade­ „Važeći­zakon­o­ isplati­deviznih­sredstava­ građana­ položenih­kod­Dafiment­banke­ad­Beograd­i­ Banke­ Banke­ privatne­ privrede­DD­ Podgorica,­ položenih­ preko­preduzeća­ Jugoskandik­ bio­ je­definisan­ rok­ za­ prijavu­ i­ on­ se­odnosio­ na­ period­ od­ 04.­ aprila­2008.­godine­do­04.­aprila­2009.­godine.­U­tom­periodu­pristiglo­je­ukupno­oko­pet­hiljada­i­šest­sto-tina­prijava­građana­i­nakon­usa-glašavanja­ podataka­ sa­ narod-nom­bankom­Srbije,­započeli­smo­proces­isplate­u­julu­ove­godine.­U­ međuvremenu­ značajan­ broj­građana­ se­ prijavio­ sa­ molbom­za­produženje,­odnosno­definisa-nje­novog­ roka­ tako­da­ smo­mi,­prema­zakonu,­predvidjeli­da­novi­rok­za­podnošenje­molbi­građana­bude­31.­januar­2013.­godine,­što­praktično­znači,­da­će­svi­građani­koji­se­nijesu­prijavili­u­zakonom­predviđenom­ roku,­ moći­ odmah­nakon­usvajanja­zakona­od­stra-ne­Skupštine­Crne­Gore­da­opet­izvrše­ prijavu,­ odnosno­ ostvare­svoje­ pravo­ po­ ovom­ potraživa-nju…takođe­na­ovoj­sjednici­Vla-de­usvojen­je­Memorandum­o­sa-radnji­kineske­exim­banke­i­Vlade­Crne­ Gore.­ Memorandumom­ su­takođe­ definisani­ budući­ pravci­saradnje­ sa­ kineskom­ exim­ ban-kom­ odnosno­ prioritetne­ oblasti­koje­ ćemo­ imati­ sa­ bankom­ u­narednom­periodu.­Podijeljene­su­na­4­oblasti,­prva­oblast­se­odno-si­na­razvoj­putne­infrastrukture,­druga­ se­ odnosi­ na­ razne­ teme­gradskog­ potencijala­ u­ Crnoj­

68

Ministarstvo finansija Crne Gore

Gori,­ treća­ oblast­ se­ odnosi­ na­razvoj­hidroenergetskog­potenci-jala­u­Crnoj­Gori­ i­četvrta­oblast­se­ odnosi­ na­ nabavku­ dva­ kabla­za­ potrebe­ Barske­ plovidbe.­ U­principu­svi­ti­projekti­su­u­zreloj­fazi­ i­očekujemo­da­će­se­nakon­potpisivanja­ ovog­ memorandu-ma­svi­ti­projekti­intenzivirati­i­da­ćemo­u­ kratkom­ roku­uspjeti­ da­realizujemo­ nekoliko­ projekata­sa­ kineksim­ partnerima,­ prven-stveno­očekujem­da­će­u­kratkom­roku­biti­ realizovan­projekat­na-bavke­ dva­ nova­ kabla,­ kao­ i­ da­ćemo­u­ narednom­peridou­ ima-ti­ jasnu­ sliku­o­ realizaciji­ drugih­projekata­koji­ su­definisani­ovim­memorandumom.”

07.09.2012. - stupio na snagu sporazum između Crne gore i republike srbije o regulisa-nju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih pra-va i obavezarazmjenom­ instrumenata­ ratifi-kacije­je­formalno­stupio­na­sna-gu­ Sporazum­ između­ Crne­ Gore­i­ republike­ Srbije­ o­ regulisanju­članstva­u­međunarodnim­finan-sijskim­organizacijama­i­razgrani-čenju­finansijskih­prava­i­obaveza.­S­ obzirom­ da­ je­ sporazum­ pot-pisan­ u­ Beogradu,­ a­ u­ skladu­ sa­praksom,­ razmjena­ instrumenata­ratifikacije­obavljena­ je­u­Podgo-rici­ u­Ministarstvu­finansija.­ Pro-tokol­o­razmjeni­dokumenata­po-tisali­ su­ Damir­ rašketić,­ sekretar­Ministarstva­finansija­u­ ime­Crne­Gore­ i­zoran­lutovac,­ambasador­Srbije­ u­ Crnoj­ Gori­ u­ ime­ repu-

blike­ Srbije.­ nakon­ ceremonije­razmjene,­sagovornici­su­razgova-rali­o­bilateralnim­odnosima­Crne­Gore­i­Srbije­i­iskustvima­u­oblasti­finansija­i­naplate­poreza.

10.09.2012. - uvodno izlaga-nje kane Tomašević, predstav-nice CfCu sektora na semi-naru na temu “pravila javnih nabavki za ugovore o radovima i ugovore o nabavci robe”“…U­ ime­ Ministarstva­ finansija­čast­ mi­ je­ da­ vam­ poželim­ do-brodošlicu­ na­ treću­ radionicu­ciklusa­ obuka­ iz­ javnih­ nabavki­koji­ organizuje­ Sektor­ za­ finan-siranje­ i­ugovaranje­sredstava­eU­pomoći­ u­ saradnji­ sa­ Upravnom­za­ kadrove­ i­ njemačkim­ konsul-tantskim­ kućama­ GIz­ i­ IeP.­ Crna­Gora­ se­ trenutno­ nalazi­ u­ fazi­procesa­ dobijanja­ akreditacije­ za­decentralizovano­ upravljanje­ IPa­sredstvima.­U­svijetlu­te­činjenice­ističe­ se­ značaj­ ovog­ projekta­ za­pripremu­ crnogorskih­ institucija­i­ njihovih­ predstavnika­ za­ samo-stalno­upravljanje­ sredstvima­eU.­Projekat­ je­ namijenjen­ predstav-nicima­jedinica­za­implementaciju­projekata­u­resornim­ministarstvi-ma­ ,­ predstavnicima­ crnogorskih­opština­ koje­ su­ dobile­ donacije­od­ evropske­ unije­ za­ realizaciju­malih­ infrastrukturnih­ projekata,­kao­i­drugim­institucijama,­uklju-

čenim­u­proces­decentralizovanog­upravljanja.­Danas­će­najveća­pa-žnja­ biti­ usmjerena­ na­ ugovore­o­ radovima­ i­ ugovore­ o­ nabavci­robe,­dok­će­se­naredne­radionice­baviti­ ugovorima­ o­ donacijama,­projektima­finansiranim­od­strane­sredstava­eU­i­na­kraju­prvim­ni-voom­kontrole­u­projektima­pre-kogranične­saradnje…”

13.09.2012. - uskoro uspo-stavljanje e-registra licenciVlada­ je­ usvojila­ Uredbu­ o­ regi-stru­licenci­za­obavljanje­privred-nih­djelatnosti­kojom­se­utvrđuje­sadržaj­ i­ način­ vođenja­ registra­licenci­ za­ obavljanje­ privrednih­djelatnosti.­ registar­ licenci­ će­ se­voditi­ u­ elektronskom­ obliku­ na­internet­ stranici,­ portalu­ registra­licenci­ za­ obavljanje­ privrednih­djelatnosti­ -­ www.licence.me,­ za­čije­ je­ održavanje­ zadužena­ Pri-vredna­komora­Crne­Gore,­uz­po-dršku­Ministarstva­ finansija.­ Pro-ces­ reforme­ biznis­ licenciranja­ u­Crnoj­Gori­započet­je­u­maju­pret-hodne­godine,­a­glavni­cilj­dono-šenja­Uredbe­o­registru­licenci­za­obavljanje­privrednih­djelatnosti­je­povećanje­transparentnosti­i­sma-njenje­ regulatornog­rizika­za­pri-vredne­subjekte.­to­će­se­ostvariti­na­način­što­će­se­sve­informacije­o­ biznis­ licenciranju,­ uključujući­prijavne­formulare,­naknade­i­do-kumenta­koje­ je­potrebno­dosta-viti­prilikom­apliciranja­za­licencu­učiniti­dostupnim­u­on-line­formi.­Prijavne­ formulare­ biće­ moguće­„download“-ovati­ u­ formatu­ koji­je­ pogodan­ za­ popunjavanje­ po-dataka­ na­ kompjuteru­ i­ štampa-nje­popunjenih­ formulara,­a­gdje­bude­moguće,­postojaće­i­ link­na­aktivni­ on-line­ proces­ apliciranja­kod­ institucije­ koja­ izdaje­ licen-cu.­Uspostavaljanje­ e-registra­ će­omogućiti­podnosiocima­zahtjeva­da,­uz­značajnu­uštedu­vremena­i­novca,­ dobiju­ sve­neophodne­ in-

69

Bilten XXVII, jul - septembar, 2012.

formacije­ i­ formulare­koji­ se­ tiču­biznis­licenci­i­drugih­zahtjeva­koji­su­ im­ potrebni.­ Ovakav­ pristup­omogućiće­jednostavnije,­jeftinije­i­ kraće­ procedure,­ a­ u­ cilju­ obe-zbjeđivanja­ povoljnog­ ambijenta­za­što­efikasnije­obavljanje­bizni-sa­ i­ uspostavljanja­ bolje­ saradnje­Države­i­građana­i­stvaranja­većeg­povjerenja­u­državne­organe.­­

14.09.2012. - uspješno reali-zovana aukcija državnih obve-znica - krajem sljedeće sedmi-ce isplata otpremninana­ Montenegroberzi,­ uspješno­realizovana­ prva­ aukcija­ držav-nih­ obveznica­ koje­ su­ emitovane­radi­­isplate­neisplaćenih­potraži-vanja­zaposlenih­za­čijim­je­radom­prestala­potreba,­a­koji­imaju­pra-vosnažno­rješenje­Fonda­rada.­na­aukciji,­ tražnja­ je­ bila­ značajno­veća­ od­ ponude,­ tako­ da­ je­ pro-dato­ svih­ ­ 3.115­ državnih­ obve-znica,­ sa­ rokom­ dospijeća­ 25.­ jul­2017,­ vrijednih­ oko­ šest­ miliona­eura.­ Veliko­ interesovanje­ doma-ćih­brokera­za­državne­obveznice,­dokaz­ je­ povjerenja­ koje­ imaju­ u­javne­ finansije­ i­ državu­ kao­ par-tnera.­ Opredijeljenost­ Vlade­ Crne­Gore­ da­ obveznice,­ čija­ je­ nomi-nalna­vrijednost­1.926­eura,­emi-tuje­ na­ domaćem­ tržištu­ dokaz­je­napora­koje­čini­u­cilju­jačanja­crnogoskog­tržišta­hartija­od­vri-jednosti.­Sredstva­su­namijenjena­zaposlenima­ koji­ su­ izgubili­ po-sao­ usljed­ stečaja­ ili­ su­ bili­ višak­zbog­ tehnoloških,­ ekonomskih­ i­restrukturalnih­promjena.­

18.09.2012. - analiza osnovnih makroekonomskih kretanjanajnovija­ analiza­ makroeko-nomskih­kretanja­ukazuje­na­više­negativnih­ trendova­ u­ evropi,­od­kojih­su­dominantni­pad­eko-nomske­ aktivnosti­ i­ rast­ inflacije­i­ nezaposlenosti.­ Usljed­ ovakvih­okolnosti,­mnoge­zemlje­eurozone­

suočavaju­se­sa­recesionim­pritis-cima­i­vrtoglavim­rastom­budžet-skih­ deficita.­ Kada­ je­ riječ­ o­ jav-nim­finansijama­Crne­Gore,­u­julu­2012.­godine­ je­ostvaren­budžet-ski­ suficit­ u­ iznosu­ od­ 22,5­mili-ona­ eura.­ Prihodi­ budžeta­ u­ julu­su­iznosili­130,8­miliona­eura,­što­je­rast­od­15,3%­u­odnosu­na­jul­2011.­godine.­takođe­su­ostvareni­julski­prihodi­10,8%­viši­u­odnosu­na­planirane.­U­periodu­ januar­–­jul­ 2012,­ prihodi­ su­ ostvareni­ u­iznosu­od­604,8­miliona­eura,­što­je,­ u­ odnosu­ na­ isti­ period­ proš-le­godine,­realizacija­na­nivou­od­98,8%.­rashodi­budžeta­ za­ jul,­u­iznosu­od­108,3­miliona­eura,­bi-lježe­smanjenje­od­gotovo­12%­u­odnosu­na­isti­mjesec­prošle­godi-ne­ i­na­nivou­su­planiranih.­Bru-to­javni­dug­na­kraju­jula­ iznosio­je­ 1.718,8­miliona­ eura­ ili­ 50,5%­procijenjenog­ BDP-a.­ neto­ javni­dug­je,­na­kraju­jula,­iznosio­1.558­miliona­eura,­odnosno­45,8%­pro-cijenjenog­ BDP-a.­ turizam­ bilježi­rast­iznad­očekivanja.­Broj­gostiju­koji­su­posjetili­Crnu­Goru­u­toku­prvih­ sedam­ mjeseci­ je­ za­ 4,6%­veći­u­odnosu­na­isti­period­prošle­godine.­takođe­ je,­u­ istom­perio-du,­i­broj­ostvarenih­noćenja­6,1%­veći­u­odnosu­na­uporedni­period­prošle­ godine.­ ­ Stopa­ nezaposle-nosti­u­Crnoj­Gori­u­ julu­je­ izno-sila­12,4%­(u­julu­2011.­iznosila­je­12,6%),­ dok­ se­ broj­ zaposlenih­ u­julu­ 2012.­ ­ povećao­ 1,5%­ u­ od-nosu­ na­ isti­ mjesec­ prošle­ godi-ne.­Prosječna­bruto­zarada­u­julu­iznosila­je­716­eura­i­njen­prosjek­u­periodu­januar-jul­2012.­godine­je­0,7%­veći­u­odnosu­na­isti­peri-od­prošle­godine.­Ukupna­spoljno-trgovinska­razmjena­u­periodu­ja-nuar­-­jul­2012.­godine­iznosila­je­1.254,6­miliona­eura,­što­je­za­1%­niže­u­odnosu­na­isti­period­prošle­godine.­ Preliminarni­ rezultati­ za­prvih­šest­mjeseci­2012.­pokazuju­da­je­neto­priliv­stranih­investici-

ja­iznosio­144,9­miliona­eura,­što­je­ za­ 21%­ niže­ u­ odnosu­ na­ isti­period­2011.­godine.­neizvjesnost­na­svjetskom­finansijskom­tržištu­i­nepovoljna­kretanja­u­zemljama­eurozone­ uslovila­ su­ nesigurnost­ulaganja­ i­ manju­ zainteresova-nost­ stranih­ investitora­ na­ svim­tržištima,­pa­i­u­Crnoj­Gori.­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­

21.08.2012. - isplate otpre-mninaObavještavamo­javnost­da­su­po-čele­ isplate­ otpremnina­ za­ zapo-slene­ za­ čijim­ radom­ je­ prestala­potreba­ usljed­ stečaja­ ili­ tehno-loških,­ ekonomskih­ i­ restruktu-ralnih­ promjena.­novac­ će­ dobiti­3.115­ bivših­ radnika­ koji­ su­ bez­posla­ostali­do­23.­avgusta­2008.­godine,­a­koji­ su­zahtjeve­predali­zaključno­ sa­ 11.­ januarom­ proš-le­ godine.­ neophodna­ sredstva­obezbijeđena­su­prodajom­držav-nih­obveznica­Fona­rada­na­Mon-tenegroberzi,­14.­septembra­2012.­godine.

21.09.2012. - održana druga runda pregovora radi zaključi-vanja ugovora o izbjegavanju dvostrukog oporezivanja izme-đu Crne gore i republike au-strijeU­periodu­od­17.­do­19.­septem-bra­ 2012.­ godine,­ u­ Podgorici­ je­održana­ druga­ runda­ pregovora­između­delegacija­Crne­Gore­i­re-publike­austrije,­u­vezi­ sa­zaklju-čivanjem­Ugovora­o­ izbjegavanju­dvostrukog­oporezivanja­u­odno-su­na­poreze­na­dohodak­i­na­imo-vinu.­U­toku­pregovora,­postignu-ta­ je­ saglasnost­ o­ pitanjima­ koja­su­ ostala­ otvorena­ nakon­ prve­runde­ pregovora­ i­ usaglašen­ na-crt­ugovora,­na­koji­ vlade­država­ugovornica­treba­da­daju­pozitiv-no­mišljenje,­nakon­čega­će­usli-jediti­ potpisivanje­ ugovora.­ Obje­delegacije­ su­ iskazale­ očekivanje­da­će­uskoro­doći­do­potpisivanja­

70

Ministarstvo finansija Crne Gore

ugovora,­ čime­ bi­ se­ obezbijedilo­eliminisanje­ dvostrukog­ opore-zivanja­ dohotka­ rezidenata­ obje­države­ ugovornice,­ uklanjanje­poreskih­ prepreka­ za­ strana­ ula-ganja,­ primjenjivanje­ načela­ jed-nakog­poreskog­tretmana­fizičkih­i­ pravnih­ lica­ država­ ugovornica,­unapređenje­ naučne,­ kulturne­ i­sportske­saradnje,­kao­ i­političkih­odnosa­država­ugovornica.

21.09.2012. - počela izrada pretpristupnog ekonomskog programa za Crnu goru U­ Međunarodnoj­ školi­ za­ javnu­administraciju­ (reSPa),­ održan­seminar­Ministarstva­finansija­na­temu­ pripreme­ Pretpristupnog­ekonomskog­ programa­ za­ Crnu­Goru.­ Ovim­ seminarom­ otpočeo­je­ rad­ na­ izradi­ Pretpristupnog­ekonomskog­ programa­ (PeP)­ za­Crnu­ Goru,­ koji­ će­ obuhvatati­period­od­2012.­do­2015.­godine.­Izrada­ ovog­ dokumenta­ obaveza­je­ Crne­ Gore,­ kao­ kandidata­ za­ulazak­u­evropsku­uniju,­u­okviru­multilateralnog­ fiskalnog­ nadzo-ra.­ Ministarstvo­ finansija­ je­ prvi­PeP­pripremilo­prethodne­godine,­što­predstavlja­kontinuitet­u­izra-di­dokumenta­sličnog­tipa,­ jer­od­2006.­godine­učestvujemo­u­izra-di­ ekonomskog­fiskalnog­progra-ma,­kao­srednjoročnog­strateškog­dokumenta­ u­ okviru­ dijaloga­ o­ekonomskoj­politici­Crne­Gore­ sa­eU.­Pretpristupni­ekonomski­pro-gram­definiše­ekonomsku­politiku­i­ strukturne­ reforme­ koje­ treba­dovršiti­ radi­ uspješnog­ pridruži-vanja­ evropskoj­ uniji­ u­ trogodiš-njem­periodu.­Osnovni­benefit­koji­se­postiže­pripremom­PeP-a­jeste­

da­se­zemljama­olakšava­kreiranje­konzistentne­ ekonomske­ politike,­s­ obzirom­ da­ se­ program­ ažurira­svake­ godine­ i­ daje­ obrazloženje­eventualnog­odstupanja­od­para-metara­postavljenih­u­prethodnoj­godini.­Strukturu­PeP-a­čine:­ma-kroekonomski­okvir,­javne­finansi-je­i­strukturne­reforme.­

24.09.2012. - izjava pomoćnice ministra finansija, Bojane Boš-ković, na konferenciji „jačanje transparentnosti i odgovorno-sti – kako da partnerstvo otvo-renih vlada funkcioniše u Crnoj gori““…Inicijativa­ Partnerstva­ otvore-nih­ vlada­ jeste­ zajednička­ inici-jativa­ američkog­ predsjednika­ i­predjsednice­Brazil,­a­cilj­te­ inici-jative­je­da­pomogne­vladama­da­budu­ što­ transparentnije,­ efika-snije­ i­ odgovornije.­ Crna­ Gora­ je­prihvatila­ deklaraciju­ Partnerstva­otvorenih­vlada,­nakon­toga­smo­ostvarili­ saradnju­ sa­ američkom­ambasadom­ koja­ je­ kontaktna­tačka­ u­ ime­ Sekretarijata­ inicija-tive­ Partnerstva­ otvorenih­ vlada.­nakon­ toga­ smo­ u­ saradnji­ sa­američkom­ ambasadom­ odabra-li­ nevladine­ organizacije­ koje­ su­bile­ zainteresovane­ da­ učestvuju­u­cijelom­ovom­projektu,­a­ to­ su­iz­Crne­Gore­CDt,­ManS,­ Institut­alternativa­i­Centar­za­razvoj­ne-

vladinih­organizacija.­Održali­smo­niz­ sastanak­ prije­ nego­ što­ smo­pripremili­akcioni­plan­i­zaista,­­u­ime­ Vlade,­ možemo­ reći­ da­ smo­ponosni­ kako­ je­ tekla­ saradnja.­akcioni­ plan­ otvorenih­ vlada­ je­sastavljen­tako­da­sadrži­pet­ključ-nih­oblasti,­od­kojih­jedna­treba­da­bude­ono­što­će­biti­prioritet­jed-ne­zemlje­koja­bi­trebalo­da­ispuni­u­narednih­godinu­dana.­Mi­ smo­u­saradnji­sa­nevladinim­sektorom­dogovorili­da­dva­prioriteta­budu­oblasti­ poboljšanja­ javnih­ usluga­i­ povećanje­ javnog­ integriteta.­Mjere­ koje­ sadrži­ akcioni­ plan­ su­usmjerene­ na­ unapređenje­ pet­oblasti­ i­to­su:­poboljšanje­ javnih­usluga,­ koje­ uključuje­ unapređe-nje­poslovnog­ambijenta,­kontak-ta­ sa­ građanima,­ razvoj­ e-petici-je,­ sprovođenje­ javnih­ rasprava,­povećanje­ javnog­ integriteta,­ što­uključuje­mjere­koje­se­odnose­na­korupciju,­ pristup­ infomracijama,­kampanja­za­finansije­reformi­slo-bode­medija­i­građana,­kao­i­efika-sno­upravljanje­javnim­resursima,­­što­uključuje­budžet,­prirodne­re-surse,­i­međunarodne­pomoći....“

Ivona­Mihajlović,­asistent­portparola