Bilten Tržište lizinga. pdf

Ministarstvo finansija Crne Gore

Bilten XXviiijanuar-mart 2013.

Mi­nis­tar­stvo­fi­nan­si­ja­Cr­ne­Go­reBil­ten­XXVIII

januar­-­mart­2013.

Oficijelni­kanal­Ministarstva­finansija­http://www.youtube.com/user/MinFinansijaCrneGore

https://www.facebook.com/pages/Ministarstvo-finansija

https://twitter.com/minifinme

http://minifin.wordpress.com

POtražIte­na­

UPRA VE

Po res ka uPra va: www.PoreskauPrava.gov.me

uPra va ca ri na: www.uPravacarina.gov.me

uPra va za an ti ko ruP cij sku ini ci ja ti vu: www.antikoruPcija.me

uPra va za sPre ča va nje Pra nja nov ca: www.asPn.gov.me

uPra va za ne kret ni ne: www.nekretnine.co.me

Direkcija za javne nabavke: www.Djn.gov.me

uPra va za imovinu www.uzi.gov.me

2

Ministarstvo finansija Crne Gore

SaDržaJ

Uvodnik: izazovi bUdUćeg rasta kroz prizmU eU i nato integracija ................. 4-5

-­Dr­radoje­žugić,­ministar

novine kod oporezivanja ličnih primanja ..................................................................... 6-9

-­Mr­tatjana­Bošković,­samostalni­savjetnik­I,­Sektor­za­poreski­i­carinski­sistem

analiza javnih finansija - i kvartal 2013 ...................................................................10-17

-­Iva­radovanović,­samostalni­savjetnik,­Sektor­za­ekonomsku­politiku­i­razvoj

-­Dr­Stanko­Jeknić,­samostalni­savjetnik,­Sektor­za­ekonomsku­politiku­i­razvoj

-­radovan­živković,­samostalni­savjetnik,­Sektor­za­ekonomsku­politiku­i­razvoj

-­Miloš­Popović,­saradnik,­Sektor­za­ekonomsku­politiku­i­razvoj

-­Mr­Snežana­Mugoša,­samostalni­savjetnik,­Sektor­za­budžet

Uspostavljanje kancelarije prvog nivoa kontrole za transnacionalne

programe U kojima UčestvUje crna gora ................................................................. 18-20

-­Mr­nataša­Kovačević,­pomoćnik­ministra,­Sektor­za­finansiranje­i­ugovaranje­sredstava­eU­pomoći­(CFCU)

-­Kana­tomašević,­kontrolor­prvog­nivoa­za­transnacionalne­programe

aktivnosti ministra finansija

U periodU od 1. janUara do 31. marta 2013. godine ..............................................21-34

-­Marija­radenović,­portparol

-­Ivona­Mihajlović,­asistent­portparola

pravila primjene pretpristUpne podrške U periodU 2014/2020 – ipa ii ......... 35-37

-­Maša­Vučinić,­samostalni­savjetnik­III,­Sektor­za­finansiranje­i­ugovaranje­sredstava­eU­pomoći

-­Vlado­Stojković,­pripravnik,­Sektor­za­finansiranje­i­ugovaranje­sredstava­eU­pomoći

sistem plaćanja U decentralizovanom UpravljanjU ipa sredstvima ...........38-41

-­Mr­Ivana­radojičić,­samostalni­savjetnik­II,­Sektor­za­finansiranje­i­ugovaranje­sredstava­eU­pomoći

3

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

Bil­ten­Mi­nis­tar­stva­fi­nan­si­ja­januar­-­mart­2013.­go­di­ne

BrOJ:­XXVIII

Iz­la­zI:­kvar­tal­no

Iz­Da­Vač:­Mi­nis­tar­stvo­fi­nan­si­ja­Cr­ne­Go­re

za­Iz­Da­Va­ča:­Dr­radoje­žugić

UreD­nIK:­Marija­radenović

Ure­đI­Vač­KI­OD­BOr:­Dr­radoje­žugić

Mr­Bojana­BoškovićMr­ana­KrsmanovićMr­nikola­Vukićević­

Marina­Perović­ana­Ivanović­

Mr­nataša­Kovačević­Mr­Boris­BuškovićDamir­rašketić

DI­zaJn:­adil­tu­zo­vić

KOn­taKt:­

Pr­SlUž­Ba­MI­nIS­tar­StVa­FI­nan­SI­Ja

tel:­+382­20­224­581

FaX:­+382­20­224­450

e-MaIl:­[email protected]

weB:­www.mf.gov.me

aDre­Sa:­Stan­ka­Dra­go­je­vi­ća­br­2,­Pod­go­ri­ca

Ministarstvo finansija Crne Gore

stereotipi i razvoj .................................................................................................................. 42-43-­Borislav­ratković,­savjetnik­ministra­finansija

info/web aktivnosti ministarstva finansija U periodU od 01. janUara do 31. marta 2013. godine ........................................... 44-52-­Ivona­Mihajlović,­asistent­portparola

opšti Uslovi plaćanja U skladU sa eU pravilima, za Ugovore finansirane iz ipa sredstava ....................................................................................................................... 53-57-­Mr­žana­Jovanović,­samostalni­savjetnik­III,­Sektor­za­finansiranje­i­ugovaranje­sredstava­eU­pomoći

TRŽIŠTE LIZINGA U CRNOJ GORI - IZvJEŠTAJ ZA 2012. GOdINU - ................................. 58-66-­Mr­Jelena­Jovetić,­samostalni­savjetnik­I,­Sektor­za­finansijski­sistem­i­unapređenje­poslovnog­ambijenta

račUnovodstveni sistem sektora za finansiranje Ugovaranje sredstava eU pomoći ................................................................................67-70-­Dragana­nedić,­samostalni­savjetnik­III,­Sektor­za­finansiranje­i­ugovaranje­sredstava­eU­pomoći

4

Ministarstvo finansija Crne Gore

politička­ i­ ekonomska­ ozbiljnost­ i­ odgovornost­Crne­ Gore,­ demokratske­ tekovine­ i­ spremnost­prihvatanja­ evropskih­ vrijednosti­ i­ standarda­ u­cilju­poboljšanja­kvaliteta­života­građana­ključni­

su­elementi­za­stabilan­proces­približavanja­zemlje­evro-atlanstkim­integracijama­tokom­posljednjih­godina.­

U­2012.­godini­došlo­je­do­novog,­izuzetno­značajnog­ko-raka­u­tom­procesu,­a­to­je­početak­pregovora­za­članstvo­u­eU.­realna­su­očekivanja­da­će­proces­pregovora­trajati­nekoliko­godina.­njegov­početak,­ipak,­jasno­ukazuje­na­činjenicu­da­je­zemlja­ušla­u­posljednju,­ali­najzahtjevniju­fazu­koje­će­se­završiti­punopravnim­članstvom­u­eU.

evropske­integracije­kao­osnovno­političko­opredjeljenje­postaju­ ključni­ ekonomski­ okvir­ u­ kome­ će­ Crna­ Gora­snažnije­ostvarivati­svoje­ciljeve­ponovnog­ekonomskog­rasta­i­razvoja.­Međutim,­iskustva­koja­smo­stekli­u­prote-klim­godinama,­od­snažnog­ekonomskog­buma­u­periodu­od­2006.­do­2008.­godine,­preko­recesije­u­2009.­godini­i­ ekonomskog­ oporavka­ nakon­ toga,­ jasno­ ukazuju­ na­činjenicu­kako­je­okvir­evropskih­ integracija­neophodno­ispuniti­ kvalitetnim­ fiskalnim,­ finansijskim­ i­ makroeko-nomskim­politikama.­

U­traženju­odgovora­na­pitanje­kakve­bi­te­politike­trebale­biti,­ vratimo­se­nekoliko­godina­unazad­da­bismo­stekli­jasniju­sliku­ekonomskih­ciklusa­kroz­koje­ je­ smo­prošli,­odnosno­pregled­izazova­i­šansi­razvoja,­kao­i­pro-­i­kon-tracikličnih­mjera­koje­su­pratile­Crnu­Goru­u­posljednjih­desetak­godina.

period od 2003. do 2005. godine­karakterisala­je­stabil-na­makroekonomska­situacija­i­rastući­BDP,­po­prosječnoj­

stopi­od­3,7%.­zabilježeni­su­trendovi­pada­nezaposleno-sti­i­inflacije.­na­fiskalnoj­strani,­deficit­i­dug­su,­takođe,­imali­snažnu­opadajuću­tendenciju.­Jedini­disbalans­za-bilježen­je­kod­razmjene­roba­i­usluga­sa­inostranstvom,­koji­je,­međutim,­karakteristika­svih­zemalja­u­razvoju.

period od 2006-2008. godine,­ dakle­neposredno­na-kon­sticanja­nezavisnosti,­obilježio­ je­snažan­ekonomski­rast,­ praćen­ rastom­ stranih­ direktnih­ investicija­ (u­ pro-sjeku­ iznad­20%­BDP-a)­ i­kreditnim­„bumom“­(godišnja­stopa­ rasta­ preko­100%),­ što­ je­ potaklo­ tzv.­ „balon“­ na­tržištu­kapitala­i­nekretnina.­Sa­pregrijanom­ekonomijom­koja­ je­ rasla­po­prosječnoj­ stopi­od­ skoro­9%,­ „mjehur“­je­pukao­krajem­2008.­godine,­a­Crnu­Goru­ je­pogodila­svjetska­ekonomska­kriza,­što­je,­u­2009. godini,­dovelo­do­kontrakcije­ekonomskog­rasta­i­do­pada­od­skoro­6%­i­poljuljalo­temelje­makroekonomske­stabilnosti.­

Posljedica­toga­je­da­su­u periodu 2010-2011.­godine­stope­rasta­u­prosjeku­ iznosile­svega­2,9%,­ali­u­daleko­težim­ uslovima­ visoke­ nezaposlenosti­ i­ odsustva­ rasta­kredita,­ gdje­ je­ rast­ bio­ oslanjan­ na­ pregrijanoj­ tražnji­usljed­priliva­ kapitala­od­privatizacije­ i­ pretjerane­ i­ du-goročno­ neodržive­ kreditne­ aktivnosti­ banaka,­ a­ ne­ na­produktivnosti,­ dok­ je­ izvoz­ bio­ koncentrisan­ pretežno­na­­turizam­i­nekoliko­proizvoda­energetsko-metalurškog­sektora­male­dodatne­vrijednosti.­

Godina­ 2012.­ bila­ je­ jedna­ od­ najtežih­ u­ ekonomskom­smislu.­Budžetski­deficit­dostigao­je­nivo­od­oko­5%­BDP-a,­ a­ javni­ dug­ oko­ 52%­BDP-a.­ Ostvaren­ je­ realan­ pad­BDP-a­ od­ 0,5%,­ kao­ posljedica­ ekstremnih­ vremenskih­prilika­u­prvom­kvartalu,­negativnih­uticaja­izazvanih­kri-zom­u­okruženju­i­unutrašnjih­strukturnih­slabosti.­

Uvodnik:

Izazovi­budućeg­rasta­kroz­prizmu­eU­i­nato­integracija

Dr­radoje­žUGIĆ

5

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

Sumirajući­uticaj­krize,­moglo­bi­se­reći­da­su­se,­pred­Crnom­Gorom,­otvorili­brojni­ izazovi,­počev­od­onih­u­ fiskalnoj­ sferi,­ sa­ ključnim­ ranjivostima­ deficita­budžeta­i­ javnog­duga,­preko­problema­nelikvidnosti­u­realnoj­ekonomiji­i­slabe­kreditne­aktivnosti­banaka,­pa­do­potrebe­ jačanja­konkuretnosti­ i­ snažnijeg­pri-vlačenja­SDI.­

U­cilju­prevazilaženja­ovih­izazova,­neohodno­je­pribjeći­strukturnim­i­regulatornim­reformama,­poštovati­princi-pe­fiskalne­odgovornosti­u­unaprijediti­poslovni­ambijent.­Samo­se­na­taj­način­mogu­stvoriti­pretpostavke­za­po-većanje­potencijalnih­stopa­rasta­koje­donose­kvalitetan­život­svakog­građanina­Crne­Gore.

razvojni­prioriteti­se­moraju­postaviti­na­temeljima­pa-metnog,­ održivog­ i­ inkluzivnog­ rasta,­ preko­ ulaganja­ u­inovacije,­digitalizaciju­i­mobilnost­mladih­ljudi,­kao­i­kroz­poboljšanje­efikasnosti­korišćenja­resursa,­odnosno­kom-parativnih­ prednosti­ u­ funkciji­ povećanja­ zaposlenosti,­socijalne­inkluzije­i­smanjenja­siromaštva.

Umjesto­ zaduživanja,­ prekomjerne­ potrošnje­ i­ uvoza,­te­ pregrijavanja­ tražnje,­ što­ su­ bile­ karakteristike­mo-dela­tokom­posljednjih­20­godina,­neophodno­je­razviti­novi­model­ privređivanja,­ odnosno­ strategiju­ održivog­razvoja,­ koja­ će­ se­ zasnivati­ na­ rastu­ domaće­ štednje,­povećanju­ produktivnosti­ i­ poboljšanju­ konkurentno-sti.­ Potrebno­ je­ unaprijediti­ konkurentnost­ kreiranjem­politika­ zasnovanih­ na­ produktivnosti,­ inovativnosti­ i­razvoju­ preduzetništva.­ takav­ izbor­ ekonomskih­ poli-tika­ doprinosi­ kreiranju­ stabilnog­finansijskog­ sistema,­a­uspjeh­će­zavisiti­od­dinamike­i­nivoa­prilagođavanja­same­ekonomije.

Dakle,­osnovni­stub­razvojne­politike­otvorene­i­eurizova-ne­privrede­kao­što­je­Crna­Gora­je­unapređenje­poslov-nog­ambijenta­sa­naglaskom­na­podizanje­konkurentno-sti­sistema.

Imperativi­su:-­ubrazanje­strukturnih­i­regulatornih­reformi,-­unapređenje­institucionalnog­i­poslovnog­ambijenta­i-­ izgradnja­kvalitetene­infrastrukture,­posebno­one­koja­međusobno­ povezuje­ države­ regiona,­ a­ zatim­ i­ šire­ sa­evropom.

U­našim­uslovima,­nesumnjiv­doprinos­i­snaženje­razvoja,­odnosno­temelja­razvoja­daju­bolne­i­nepopularne­mjere­fiskalnog­prilagođavanja,­kao­ i­smanjenje­učešća­nefor-malne­ekonomije,­odnosno­njeno­suzbijanje,­kojim­se­kre-iraju­fer­uslovi­poslovanja­za­sve­učesnike­na­tržištu,­po­principu­pravednosti­i­zdrave­konkurencije.

Dugoročno,­održiva­makroekonomska­strategija­zajedno­sa­opreznom­i­održivom­fiskalnom­politikom,­stvara­veće­šanse­za­povećanje­konkurentnosti­i­stabilan­privredni­ra-zvoj.­neophodno­je­nastaviti­tržišne­reforme,­uspostaviti­stimulativan­privredni­ ambijent­ i­ ubrzati­ proces­ pristu-panja­ eU.­na­ ovaj­ način­ ćemo­generisati­ povećanu­ in-vesticionu­aktivnost­domaćih­i­stranih­investitora,­što­će­podstaći­stvaranje­nove­vrijednosti­i­obezbijediti­snažniji­rast­BDP-a.­

Dr­radoje­žugić,­ministar

6

Ministarstvo finansija Crne Gore

Zakonom o porezu na dohodak fizičkih lica­(“Službeni­list­rCG”,­br.­65/01,­37/04­i­78/06­i­“Službeni­list­CG”,­broj­86/09,­14/12­i­6/13)­uređena­je­obaveza­plaćanja­poreza­na­dohodak­fizičkih­lica.­

Porez­na­dohodak­ se­plaća­na­prihode­koji­ su­ostvareni­po­osnovu:­ ličnih­primanja,­ samostalne­djelatnosti,­imovine­i­imovinskih­­prava,­kapitala­i­­kapitalnih­dobitaka.

lična primanja

ličnim­primanjima­smatra­se­prihod­koji­poreski­obveznik­ostvari­od­zaposlenja,­kao­i­prihod­ostvaren­po­dru-gom­osnovu,­koji­je­upodobljen­sa­radnim­odnosom.

ličnim­primanjima­smatraju­se:

-­zarade,­odnosno­naknade­zarada­ostvarene­u­skladu­sa­propisima­kojima­se­uredjuje­radni­odnos;-­primanja­na­osnovu­naknada­i­druga­primanja­koja­poslodavac,­pored­zarade,­ isplaćuje­zaposlenom,­iznad­neoporezivog­iznosa;-­naknade­troškova­za­poslovna­putovanja,­ishranu­i­smještaj­u­vezi­sa­tim­putovanjima,­troškovi­selidbe­i­na-knada­za­upotrebu­sopstvenog­vozila­u­službene­svrhe,­iznad­neoporezivog­iznosa;-­primanja­članova­predstavničkih­i­izvršnih­tijela­državne,­odnosno­lokalne­uprave;-­primanja­članova­skupština,­upravnih­odbora,­nadzornih­odbora­i­drugih,­njima­sličnih­tijela­u­pravnim­licima,­članova­povjereništava­i­odbora­koje­imaju­ta­tijela,­stečajnih­upravnika­i­sudija­porotnika­koji­nemaju­svojstvo­službenika­suda;-­sva­druga­primanja­po­osnovu­radnog­odnosa­i­primanja­koja­su­upodobljena­sa­radnim­odnosima­(privremeni­ili­povremeni­poslovi­i­dr.).

novine­kod­oporezivanja­ličnih­primanja

Mr­tatjana­Bošković

7

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

ličnim­primanjima­smatraju­se­i­primanja­ostvarena­u­obliku­bonova,­novčanih­potvrda,­akcija,­ili­robe,­činje-njem­ili­pružanjem­pogodnosti,­opraštanjem­duga,­kao­i­pokrivanjem­rashoda­poreskog­obveznika­novčanom­naknadom­ili­neposrednim­plaćanjem.

Oporezivi dohodak od ličnih primanja

Oporezivi­dohodak­od­prihoda­po­osnovu­ličnih­primanja­predstavlja­bruto­iznos­navedenih­primanja.­Bruto­lično­primanje­obuhvata­neto­lično­primanje,­porez­na­dohodak­i­doprinose­koje­plaća­osiguranik-­zaposleni.

poreska stopa

Stopa­poreza­na­dohodak­­iznosi­9%­od­poreske­osnovice.­

Posljednje­ zakonske­dopune­zakona­o­porezu­na­dohodak­fizičkih­ lica,­ koje­ je­ ­Skupšina­Crne­Gore­usvojila­krajem­januara­2013.­godine,­objavljene­su­u­“Službenom­listu­CG”­br.­6/13,­i­ova­rješenja­se­primjenjuju­od­8.­februara­ove­godine.

Glavna­zakonska­novina­je­oporezivanje­ličnih­primanja­po­višoj­stopi­od­15%­(ili­oporezivanje­sa­dodatnih­6%),­ukoliko­su­ta­primanja­u­bruto­iznosu­iznad­720­eura­mjesečno.

Po­višoj­stopi­se­oporezuje­iznos­koji­je­iznad­720­eura,­odnosno­neto­iznos­482,41eura,­tako­da­za­lična­prima-nja­do­navedenog­iznosa­neće­biti­promjena­u­oporezivanju.

Oporezivanje­po­višoj­stopi­se­odnosi­samo­na­lična­primanja,­dok­ostali­izvori­dohotka­(samostalna­djelatnost,­ugovori­o­djelu,­prihodi­od­izdavanja­u­zakup,­kapitalni­dobici­i­prihodi­od­kapitala)­bez­obzira­na­iznos­prihoda,­­oporezuju­se­po­stopi­od­9%.­

Porez­na­lična­primanja­obračunava,­obustavlja­i­uplaćuje­poslodavac,­odnosno­isplatilac­tih­primanja,­prilikom­

8

Ministarstvo finansija Crne Gore

svake­isplate­primanja.­Odredbama­člana­46­stav­2­zakona­o­porezu­na­dohodak­propisano­je­da­se­porez­na­lična­primanja­obračunava,­obustavlja­i­uplaćuje­prilikom­svake­isplate­primanja,­prema­propisima­koji­važe­na­dan­isplate.­Prema­­tome,­­na­sve­isplate­ličnih­primanja­koja­su­iznad­720­eura­na­mjesečnom­nivou,­koje­su­izvršene­počev­od­08.02.2013.­godine­obračunava­porez­po­višoj­stopi­od­15%.­Ovo­pravilo­važi­i­za­neispla-ćena­lična­primanja­koja­su­zaostala­iz­prethodnih­obračunskih­perioda,­ukoliko­se­njihova­isplata­vrši­od­gore­navedenog­datuma.

Primjena­ovih­rešenja­je­privremenog­karaktera­i­važi­od­kraja­2013.­godine.

Moguće varijante obračuna-preračuna zarade i poreza

radi­određivanja­osnovice­za­oporezivanje,­a­u­cilju­obračuna­poreza­na­lična­primanja,­­u­­praksi­se­može­pri-mjeniti­nekoliko­varijanti,­i­to:

1-­zadržavanje­postojeće­bruto­zarade­(za­one­čije­se­zarade­finansiraju­iz­Budžeta­Države),2-­zadržavanje­postojeće­neto­zarade,­uz­preračun­u­novi­bruto­iznos,3-­zadržavanje­postojećeg­ukupnog­troška­poslodavca.

1 - Zadržavanja postojeće bruto zarade

Dosašnje­rješenje

Bruto­zarada Porez­stopa­9%Doprinosi zaposlenog

netozarada

DoprinosiPoslodavca

Prirez Ukup.trošakPoslodavca

750 67.5 180 502.5 75 10.13 835.13

novo­rješenje­

Bruto­zarada

limit720€

razlika­u­zaradiza­dodatnooporezivanje

PorezStope9%+6%

Doprinosi zaposlenog

netozarada

Doprinosiposlodavca

PrirezUkup.trošakposlodavca

Smanjenjeneto­zarade­i­(u­%)

750 720 30 69.3 180 500.7 75 10.4 835.41.8(0.36%)

2 - Zadržavanje postojeće neto zarade

Budući­da­se­bruto­iznos­do­720­eura­(tj.­neto­iznos­do­482,4eura­)­oporezuje­po­9%,­ukoliko­poslodavac­želi­da­zadrži­nivo­postojeće­neto­zarade,­neto­iznos­iznad­482.4­eura­treba­množiti­sa­koeficijentom­za­preračun­koji­iznosi­1,6393.­

Formula za preračun

koef. ___________________100__________________________= 100 – zbir stopa poreza i dopr.koje plaća zaposleni

= ____100_____=____100____= 1,6393 100 - (15+24) 61

9

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

Primjer­preračuna

ako­neto­zarada­iznosi­550eura,­a­prema­sadašnjim­rješenjima­neto­iznos­-­granica­do­koje­se­vrši­oporezivanje­po­stopi­9%­je­482,41eura,­onda­se­navedeni­iznos­brutira­sa­koeficijentom­za­preračun­1.4925,­dok­se­iznos­neto­zarade­koji­prelazi­ovaj­iznos,­odnosno­razlika­(550-482,4=67,6)­treba­brutirati­sa­višim­koeficijentom­za­preračun­1.6393.

Dobijene­pomnožene­iznose­­treba­sabrati­da­bi­se­dobio­iznos­nove­bruto­zarade,­koja­u­ovom­slučaju­iznosila­830,82­eura.

Dakle,­na­bruto­zaradu­od­830,82­eura­porez­se­obračunava­do­720­eura­po­stopi­od­9%,­a­na­iznos­preko­720­eura,­tj.­na­iznos­od­110,82­eura­primjenjuje­se­stopa­od­15%,­tako­da­će­­porez­na­navedenu­zaradu­­iznositi­81,42­eura.

Prema­dosadašnjim­rješenjima­za­neto­zaradu­od­550­eura­iznos­bruto­zarade­je­bio­820,88­eura,­odnosno­niži­za­10€.

Obračun poreza na ostala lična primanja

Ukoliko­poslodavac­tokom­istog­obračunskog­perioda­izvrši­isplatu­ličnih­primanja­po­više­osnova,­odnosno­po-red­zarade­vrši­isplatu­drugih­ličnih­primanja­(npr.­prevoz,­terenski­dodatak,­razne­naknade­i­dr.)­i­ukupan­bruto­iznos­ovih­primanja­prelazi­720­eura,­onda­se­na­iznos­iznad­720­eura­obračunava­porez­po­višoj­stopi­od­15%,­odnosno­ovaj­iznos­se­dodatno­­oporezuje­po­stopi­od­6%.

Ministarstvo­finansija­je­pripremilo­izmjene­i­dopune­Uputstva­o­­načinu­­obračunavanja­­i­plaćanja­­­poreza­­i­­doprinosa­iz­­i­­na­lična­primanja­­po­­osnovu­­zaposlenja­i­Pravilnika­o­obliku,­sadržini,­načinu­popunjavanja­i­dostavljanja­jedinstvenog­obrasca­izvještaja­o­obračunatom­­i­plaćenom­porezu­na­dohodak­fizičkih­lica­­i­do-prinosima­za­obavezno­socijalno­osiguranje,­koji­su­objavljeni­u­„Službenom­listu­CG“­broj­8/13.

navedenim­uputstvom­je­propisano­da­se­mjesečna­akontacija­poreza­na­lična­primanja­iznad­720­eura­mjeseč-no,­obračunava­­primjenom­stope­od­15%­na­­poresku­osnovicu­koju­čini­iznos­bruto­ličnih­primanja­ostvarenih­u­tom­periodu­iznad­720­eura.

Poslodavac­koji­tokom­istog­obračunskog­perioda­zaposlenom­izvrši­isplatu­ličnih­primanja­po­više­osnova­čiji­ukupan­bruto­iznos­prelazi­iznos­od­720­eura,­na­iznos­primanja­iznad­720­eura­obračunava­porez­na­dohodak­fizičkih­lica­po­stopi­od­15%.

evidentiranje­poreza­koji­se­plaća­na­bruto­lična­primanja­preko­720­eura­u­IOPPD­obrascu­se­vrši­preko­posebne­šifre­082­(lična­primanja­čiji­ukupan­bruto­iznos­prelazi­720­eura)­i­ako­je­bruto­zarada­iznad­720­eura­ili­je­bilo­isplate­ličnih­primanja­po­više­osnova­iznad­navedenog­iznosa,­onda­će­se­kao­osnovica­za­dodatno­oporeziva-nje­­unositi­kumulativni­iznos­svih­ličnih­primanja­iznad­720­eura.

Dodatni­porez­će­se­evidentirati­pojedinačno­po­poreskom­obvezniku­–­zaposlenom.

Mr Tatjana Bošković, samostalni­savjetnik­I

Sektor­za­poreski­i­carinski­sistem

10

Ministarstvo finansija Crne Gore

javne finansije crne gore

Strukturu­javnih­finansija­Crne­Gore­čini­Budžet­Crne­Gore­sa­državnim­fondovima­(Fond­penzijskog­i­ inva-lidskog­osiguranja,­Fond­zdravstvenog­osiguranja,­Fond­za­obeštećenje,­zavod­za­zapošljavanje­i­Fond­rada)­i­budžeti­lokalne­samouprave­(Prijestonica­Cetinje,­Glavni­grad­Podgorica­i­19­opština).­Budžet­Crne­Gore­čini­oko­90%­javnih­finansija,­dok­se­preostalih­10%­odnosi­na­lokalnu­samoupravu.­Procijenjeni­javni­prihodi­u­periodu­januar-mart­2013.­godini­iznose­243,28­miliona­eura­.U­odnosu­na­isti­peri-od­prethodne­godine,­oni­su­viši­za­8,96%,­što­je­predstavlja­nominalni­rast­od­20,01­miliona­eura.­Ovom­rastu­najviše­je­doprinijelo­nominalno­povećanje­prihoda­od­PDV-a­od­12,82­miliona­eura,­doprinosa­od­6,9­miliona­eura­i­akciza­od­3,9­miliona­eura.

analiza­javnih­finansija­-­I­kvartal­2013

Iva­radovanović Miloš­Popović Dr­Stanko­Jeknić radovan­živković Mr­Snežana­Mugoša

11

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

Procijenjena­javna­potrošnja­u­istom­periodu­iznosi­298,44­miliona­eura­i­veća­je­za­17,83­miliona­eura­ili­6,35%­u­odnosu­na­I­kvartal­2012.­godine.­Povećanje­je­ostvareno­kod­­bruto­zarada­u­iznosu­od­5,29­miliona­eura­i­­transfera­institucijama,­pojedincima,­nVO­i­javnom­sektoru­u­iznosu­od­22,07­miliona­eura,­dok­su­smanjeni­izdaci­za­kamate­i­subvencije.

Deficit­javne­potrošnje­na­kraju­prvog­kvartala­2013.­godine­iznosio­je­55,16­miliona­eura­i­manji­ je­za­2,18­miliona­eura­u­odnosu­na­deficit­ostvaren­u­istom­perioda­prethodne­godine.

BDP­(u­mil.­€) 3500,0 3338,0analitika

Javna­potrošnja

I­-­III­2013 I­-­III­2012

mil.­€ ­%­BDP mil.­€ ­%­BDPrazlikaumil.­€ Odstupanje­­(%)

Izvorni­prihodi 243,28 6,95 223,27 6,69 20,01 8,96

Porezi 149,76 4,28 134,22 4,02 15,54 11,58

Porez­na­dohodak­fizičkih­lica 20,65 0,59 19,46 0,58 1,19 6,14

Porez­na­dobit­pravnih­lica 6,64 0,19 5,39 0,16 1,25 23,29

Porez­na­promet­nepokretnosti 3,57 0,10 4,00 0,12 -0,43 -10,76

Porez­na­dodatu­vrijednost 79,10 2,26 66,28 1,99 12,82 19,34

akcize 28,60 0,82 24,73 0,74 3,87 15,64

Porez­na­međunarodnu­trgovinu­i­transakcije 4,28 0,12 7,61 0,23 -3,33 -43,77

lokalni­porezi 6,00 0,17 5,95 0,18 0,05 0,84

Ostali­republički­porezi 0,92 0,03 0,80 0,02 0,11 13,98

Doprinosi 68,62 1,96 61,76 1,85 6,87 11,12

Doprinosi­za­penzijsko­i­invalidsko­osiguranje 40,25 1,15 36,57 1,10 3,67 10,05

Doprinosi­za­zdravstveno­osiguranje 24,52 0,70 21,52 0,64 3,00 13,94

Doprinosi­za­osiguranje­od­nezaposlenosti 1,97 0,06 1,74 0,05 0,23 13,04

Ostali­doprinosi 1,88 0,05 1,92 0,06 -0,04 -1,85

takse 6,01 0,17 3,79 0,11 2,22 58,54

naknade 11,96 0,34 14,15 0,42 -2,19 -15,49

Ostali­prihodi 6,18 0,18 8,22 0,25 -2,03 -24,72

Primici­od­otplate­kredita­ 0,74 0,02 1,13 0,03 -0,39 -34,49

Javna­potrošnja 298,44 8,53 280,61 8,41 17,83 6,35

tekuća­javna­potrošnja 287,15 8,20 268,13 8,03 19,02 7,09

tekući­izdaci 137,98 3,94 144,40 4,33 -6,43 -4,45

Bruto­zarade­i­doprinosi­na­teret­poslodavca 98,95 2,83 93,66 2,81 5,29 5,64

Ostala­lična­primanja 3,87 0,11 2,01 0,06 1,87 93,11

rashodi­za­materijal­i­usluge 19,80 0,57 23,98 0,72 -4,18 -17,44

tekuće­održavanje 3,37 0,10 2,36 0,07 1,02 43,05

Kamate 4,37 0,12 8,79 0,26 -4,41 -50,22

renta 1,85 0,05 1,20 0,04 0,65 54,09

Subvencije 4,40 0,13 10,91 0,33 -6,51 -59,69

Ostali­izdaci 1,36 0,04 1,50 0,04 -0,14 -9,37

transferi­za­socijalnu­zaštitu 121,00 3,46 113,26 3,39 7,75 6,84

Prava­iz­oblasti­socijalne­zaštite 17,11 0,49 15,42 0,46 1,70 11,01

Sredstva­za­tehnološke­viškove 3,49 0,10 4,87 0,15 -1,38 -28,36

Prava­iz­oblasti­penzijskog­i­invalidskog­osiguranja 95,93 2,74 90,24 2,70 5,68 6,30

12

Ministarstvo finansija Crne Gore

Ostala­prava­iz­oblasti­zdravstvene­zaštite 2,84 0,08 1,72 0,05 1,12 64,97

Ostala­prava­iz­oblasti­zdravstvenog­osiguranja 1,63 0,05 1,00 0,03 0,63 62,54

transferi­instit.­pojed.­nVO­i­javnom­sektoru 26,29 0,75 4,23 0,13 22,07 522,06

Kapitalni­izdaci 11,29 0,32 12,48 0,37 -1,19 -9,54

Pozajmice­i­krediti 0,78 0,02 1,09 0,03 -0,31 -28,73

rezerve 1,10 0,03 5,16 0,15 -4,05 -78,59

Otplata­garancija 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 #DIV/0!

Suficit/deficit -55,16 -1,58 -57,34 -1,72 2,18 -3,80

Primarni­deficit -50,79 -1,45 -48,55 -1,45 -2,24 4,60

Otplata­duga 42,85 1,22 48,19 1,44 -5,33 -11,07

Otplata­glavnice­rezidentima 15,54 0,44 15,84 0,47 -0,30 -1,91

Otplata­glavnice­nerezidentima 6,31 0,18 17,39 0,52 -11,08 -63,70

Otplata­obaveza­iz­prethodnog­perioda 21,00 0,60 14,96 0,45 6,04 40,42

nedostajuća­sredstva -98,02 -2,80 -105,53 -3,16 7,51 -7,12

Finansiranje 98,02 2,80 105,53 3,16 -7,51 -7,12

Pozajmice­i­krediti­iz­domaćih­izvora 27,99 0,80 17,23 0,52 10,75 62,41

Pozajmice­i­krediti­iz­inostranih­izvora 38,34 1,10 59,83 1,79 -21,49 -35,91

Donacije 1,15 0,03 1,43 0,04 -0,29 -20,08

Prihodi­od­privatizacije­i­prodaje­imovine 0,46 0,01 3,56 0,11 -3,10 -87,15

Povećanje/smanjenje­depozita 30,09 0,86 23,48 0,70 6,61 28,16

Izvor:­Ministarstvo­finansija­Crne­Gore

BUdŽET CRNE GORE

Primici­Budžeta­Crne­Gore1­u­prvom­kvartalu­2013.­godine­iznosili­su­283,1­miliona­eura,­od­čega­se­na­izvor-ne­prihode­odnosi­218,47­miliona­eura,­dok­je­64,36­miliona­eura­prihodovano­drugim­izvorima­finansiranja­(zaduživanje,­privatizacija­i­donacije).­Izvorni­prihodi­viši­su­u­odnosu­na­prošlogodišnje­za­25,7­miliona­eura­ili­za­13,3%.­­

U­strukturi­prihoda­najveći­udio­ imaju­porezi­ i­doprinosi,­čija­ je­naplata­viša­u­odnosu­na­prošlogodišnju.­Prihodi­po­osnovu­poreza­iznose­135,66­miliona­eura­i­13,6%­su­viši­u­odnosu­na­prošlogodišnje.­nominalno,­najveći­­rast­prihoda­u­odnosu­na­prošlu­godinu­ostvaren­je­kod­poreza­na­dodatu­vrijednost­od­12,8­miliona­eura­ili­blizu­20%­i­ukupno­iznosi­79,1­miliona­eura.­Ovaj­rast­prihoda­od­PDV-a­rezultat­je­primjene­mjera­za­suzbijanje­sive­ekonomije.­rast­je­ostvaren­i­kod­akciza,­i­to­u­iznosu­od­3,9­miliona­eura­ili­15,6%,­a­objaš-njava­se­rastom­potrošnje.­U­ovom­periodu­povećan­je­i­prihod­od­poreza­na­dobit­pravnih­lica­za­23,3%,­kao­i­stavka­ostale­takse­koja­je­povećana­za­2,72­miliona­eura,­kao­rezultat­privremenih­mjera­uvedenih­nakon­rebalansa­budžeta,­u­julu­2012.­godine,­kada­su­primijenjene­nove­takse.­negativno­odstupanje­bilježi­se­kod­poreza­na­međunarodnu­trgovinu,­ i­ to­u­ iznosu­od­3,3­miliona­eura­ ili­43,8%,­kao­posljedica­stupanja­na­snagu­sporazuma­sa­StO­u­drugoj­polovini­2012.­godine.­Očekuje­se­stabilizacija­naplate­carina­nakon­aprila­2013.­godine.

Prihodi­po­osnovu­doprinosa­iznose­68,6­miliona­eura­i­veći­su­za­6,9­miliona­eura­u­odnosu­na­prvi­kvartal­2012.­godine.

1­-­Primici­Budžeta­uključuju­izvorne­prihode­(direktne­i­indirektne­poreze­i­neporeske­prihode),­pozajmice,­donacije­i­prihode­od­privatizacije­i­prodaje­imovine

13

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

Ukupni­izdaci­budžeta­Crne­Gore­u­prvom­kvartalu­2013.­godine­iznosili­su­278,18­miliona­eura,­od­čega­je­finan-sirana­tekuća­budžetska­potrošnja­u­iznosu­od­271,61­miliona­eura,­kapitalne­investicije­6,6­miliona­eura,­dok­je­otplata­državnog­duga­iznosila­30,35­miliona­eura.­Izdaci­su­porasli­u­odnosu­na­prvi­kvartal­2012.­godine­za­3,5%.

rashodi­za­bruto­zarade­su­neznatno­smanjene­(-0,71­miliona­eura­€)­u­odnosu­na­isti­period­2012.­godine,­dok­su­kamate­niže­za­4,6­miliona­eura­ili­57,5%,­kao­i­subvencije­za­6,5­miliona­eura­ili­60,1%.­Povećanja­u­odnosu­na­isti­period­prošle­godine­su­zabilježena­na­stavkama­transferi­za­socijalnu­zaštitu­i­transferi­institucijama,­pojedincima,­nVO­i­javnom­sektoru.­Izdaci­za­penzije­i­druge­vidove­socijalnih­davanja­povećani­su­za­7,7­miliona­eura.

U­strukturi­budžetske­porošnje­za­prva­tri­mjeseca­2013.­godine,­prikazane­na­grafiku,­najveće­učešće­imaju­transferi­za­socijalnu­zaštitu,­oko­44%,­bruto­zarade­33%­i­rashodi­za­materijal­i­usluge­6%.­na­ostale­namjene­odnosi­se­19%­budžetskih­izdataka.­razvojni­dio­budžeta,­tj.­kapitalni­budžet­učestvuje­sa­2%,­subvencije­2%­i­kamate­1%­budžetske­potrošnje.

Kao­rezultat­kretanja­prihoda­i­rashoda­u­prvom­kvartalu­2013.­godine,­deficit­državnog­budžeta­iznosi­59,7­miliona­eura.­Otplata­duga­iznosi­30,3­miliona­eura­i­smanjena­je­u­odnosu­na­prvi­kvartal­prethodne­godine­za­5,3­miliona­eura,­i­to­pretežno­zbog­smanjenja­otplate­duga­nerezidentima.

nedostajuća­sredstva­budžeta­iznosila­su­90,1­miliona­eura­i­finansirana­su­najvećim­dijelom­iz­pozajmica­i­kredita­(iz­inostranih­izvora­u­iznosu­od­37,6­miliona­eura­i­pozajmica­i­kredita­iz­domaćih­izvora­u­iznosu­od­26,0­miliona­eura­i­korišćenjem­depozita­25,4­miliona­eura)­i­manjim­dijelom­iz­donacija,­prihodima­od­privatizacije.

14

Ministarstvo finansija Crne Gore

Budžet­Crne­GoreI­-­III­2013 I­-­III­2012 analitika

mil.­€ %­BDP mil.­€ %­BDPrazlika-mil.­€ Odstupanje-%

Izvorni­prihodi 218,47 6,26 192,76 5,77 25,71 13,34Porezi 135,66 3,89 119,42 3,58 16,24 13,60Porez­na­dohodak­fizičkih­lica 15,75 0,45 14,26 0,43 1,49 10,48Porez­na­dobit­pravnih­lica 6,64 0,19 5,39 0,16 1,25 23,29Porez­na­promet­nepokretnosti 0,37 0,01 0,35 0,01 0,02 5,48Porez­na­dodatu­vrijednost 79,10 2,27 66,28 1,99 12,82 19,34akcize 28,60 0,82 24,73 0,74 3,87 15,64Porez­na­međunarodnu­trgovinu­i­transakcije 4,28 0,12 7,61 0,23 -3,33 -43,77Ostali­republički­prihodi 0,92 0,03 0,80 0,02 0,11 13,98Doprinosi 68,62 1,97 61,76 1,85 6,87 11,12Doprinosi­za­penzijsko­i­invalidsko­osiguranje 40,25 1,15 36,57 1,10 3,67 10,05Doprinosi­za­zdravstveno­osiguranje 24,52 0,70 21,52 0,64 3,00 13,94Doprinosi­za­osiguranje­od­nezaposlenosti 1,97 0,06 1,74 0,05 0,23 13,04Ostali­doprinosi 1,88 0,05 1,92 0,06 -0,04 -1,85takse 4,99 0,14 2,71 0,08 2,28 84,08naknade 3,46 0,10 2,37 0,07 1,08 45,54Ostali­prihodi 5,00 0,14 5,37 0,16 -0,37 -6,82Primici­od­otplate­kredita­i­sr.­prenijeta­iz­preth.­g 0,74 0,02 1,13 0,03 -0,39 -34,49Izdaci 278,18 7,97 268,70 8,05 9,47 3,53tekuća­budžetska­potrošnja 271,61 7,78 262,04 7,85 9,57 3,65tekući­izdaci 128,48 3,68 139,68 4,18 -11,20 -8,02Bruto­zarade­i­doprinosi­na­teret­poslodavca 92,95 2,66 93,66 2,81 -0,71 -0,76Ostala­lična­primanja 3,27 0,09 1,54 0,05 1,74 113,29rashodi­za­materijal­i­usluge 17,90 0,51 21,43 0,64 -3,54 -16,51tekuće­održavanje 2,97 0,09 1,77 0,05 1,20 68,05Kamate 3,37 0,10 7,95 0,24 -4,57 -57,54renta 1,82 0,05 1,16 0,03 0,66 56,92Subvencije 4,32 0,12 10,83 0,32 -6,52 -60,15Ostali­izdaci 1,16 0,03 1,34 0,04 -0,18 -13,45Kapitalni­izdaci­u­tekućem­budžetu 0,72 0,02 0,00 0,00 0,72 0,00transferi­za­socijalnu­zaštitu 120,95 3,47 113,26 3,39 7,70 6,80Prava­iz­oblasti­socijalne­zaštite 17,06 0,49 15,42 0,46 1,65 10,68Sredstva­za­tehnološke­viškove 3,49 0,10 4,87 0,15 -1,38 -28,36Prava­iz­oblasti­penzijskog­i­invalidskog­osiguranja 95,93 2,75 90,24 2,70 5,68 6,30Ostala­prava­iz­oblasti­zdravstvene­zaštite 2,84 0,08 1,72 0,05 1,12 64,97Ostala­prava­iz­oblasti­zdravstvenog­osiguranja 1,63 0,05 1,00 0,03 0,63 62,54transferi­institucijama­pojedinic­nVO­i­javn.­sekt 20,90 0,60 4,24 0,13 16,66 392,74Kapitalni­budžet 6,57 0,19 6,67 0,20 -0,10 -1,45Pozajmice­i­krediti 0,68 0,02 0,45 0,01 0,22 49,25rezerve 0,60 0,02 4,41 0,13 -3,81 -Otplata­garancija 0,00 0,00 ­0,00 0,00 0,00 -Suficit/­Deficit -59,71 -1,71 -75,94 -2,28 16,23 -21,38Primarni­deficit -56,33 -1,61 -67,99 -2,04 11,66 -17,15Otplata­duga 30,35 0,87 35,67 1,07 -5,32 -14,91Otplata­duga­rezidentima 13,04 0,37 13,74 0,41 -0,70 -5,10Otplata­duga­nerezidentima 6,31 0,18 17,39 0,52 -11,08 -63,70Otplata­obaveza­iz­prethodnog­perioda 11,00 0,32 4,54 0,14 6,46 -nedostajuća­sredstva -90,06 -2,58 -111,61 -3,34 21,55 -19,31Finansiranje 90,06 2,58 111,61 3,34 -21,55 -19,31Pozajmice­i­krediti­iz­domaćih­izvora 25,99 0,74 16,59 0,50 9,40 56,63Pozajmice­i­krediti­iz­inostranih­izvora 37,64 1,08 59,83 1,79 -22,19 -37,08Donacije 0,95 0,03 0,98 0,03 -0,04 -3,63Prihodi­od­privatizacije 0,06 0,00 0,39 0,01 -0,33 -85,05Povećanje/smanjenje­depozita 25,43 0,73 33,82 1,01 -8,39 -24,82Izvor:­Ministarstvo­finansija­Crne­Gore

15

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

lokalna samoUprava

Procjena­Ministarstva­finansija

lokalna­samoupravaI­-­III­2013 I­-­III­2012 analitika

mil.­€ %­BDP mil.­€ %­BDP razlika­(u­mil.­€) Odstupanje(%)

Izvorni­prihodi 24,81 0,71 30,50 0,91 -5,70 -18,68Porezi 14,10 0,40 14,80 0,44 -0,70 -4,73Porez­na­dohodak­fizičkih­lica 4,90 0,14 5,20 0,16 -0,30 -5,77Porez­na­promet­nepokretnosti 3,20 0,09 3,65 0,11 -0,45 -12,33lokalni­porezi 6,00 0,17 5,95 0,18 0,05 0,84takse 1,02 0,03 1,08 0,03 -0,06 -5,56naknade 8,50 0,24 11,77 0,35 -3,27 -27,80naknade­za­korišćenje­dobara­od­opšteg­interesa 0,20 0,01 0,33 0,01 -0,13 -39,19naknade­za­korišćenje­prirodnih­dobara 0,70 0,02 1,07 0,03 -0,37 -34,86naknade­za­komunalno­opremanje­građ.zemljišt 6,00 0,17 9,38 0,28 -3,38 -36,03naknade­za­lokalne­puteve 0,80 0,02 0,53 0,02 0,27 50,94Ostale­naknade 0,80 0,02 0,46 0,01 0,34 73,91Ostali­prihodi 1,19 0,03 2,85 0,09 -1,67 -58,42Izdaci 20,27 0,58 22,47 0,67 -2,20 -9,79tekuća­potrošnja­lokalne­samouprave 16,27 0,47 16,65 0,50 -0,39 -2,33tekući­izdaci 10,22 0,29 9,63 0,29 0,58 6,03Bruto­zarade­i­doprinosi­na­teret­poslodavca 6,00 0,17 4,91 0,15 1,09 22,18Ostala­lična­primanja 0,60 0,02 0,47 0,01 0,13 27,36rashodi­za­materijal­i­usluge 1,90 0,05 2,54 0,08 -0,64 -25,26tekuće­održavanje 0,40 0,01 0,59 0,02 -0,19 -32,09Kamate 1,00 0,03 0,84 0,03 0,16 18,97renta 0,04 0,00 0,04 0,00 -0,01 -20,39Subvencije 0,08 0,00 0,08 0,00 0,00 5,52Ostali­izdaci 0,20 0,01 0,16 0,00 0,04 24,68transferi­za­socijalnu­zaštitu 0,05 0,00 0,04 0,00 0,01 20,67transferi­inst.­pojedinicima­nVO­i­javn.­sektoru 5,40 0,15 5,59 0,17 -0,19 -3,45Kapitalni­budzet­lokalne­samouprave 4,00 0,11 5,81 0,17 -1,81 -31,19Pozajmice­i­krediti 0,10 0,00 0,64 0,02 -0,54 -84,27rezerve 0,50 0,01 0,75 0,02 -0,25 -33,18Suficit/deficit 4,54 0,13 8,05 0,24 -3,51 -43,58Primarni­deficit 5,54 0,16 8,89 0,27 -3,35 -37,67Otplata­duga 12,50 0,36 12,52 0,37 -0,02 -0,14Otplata­glavnice­rezidentima 2,50 0,07 2,10 0,06 0,40 18,92Otplata­­obaveza­iz­prethodnog­perioda 10,00 0,29 10,42 0,31 -0,42 -3,99nedostajuća­sredstva -7,96 -0,23 4,80 0,14 -12,76 -265,78Finansiranje 7,96 0,23 -4,80 -0,14 12,76 -265,78Pozajmice­i­krediti­iz­domaćih­izvora 2,00 0,06 0,64 0,02 1,36 212,12Pozajmice­i­krediti­iz­inostranih­izvora 0,70 0,02 0,00 0,70 -Prihodi­od­privatizacije­i­prodaje­imovine 0,40 0,01 3,18 0,10 -2,78 -87,41Donacije 0,20 0,01 0,45 0,01 -0,25 -55,77Korišćenje­depozita­lokalne­samouprave 4,66 0,13 -9,07 -0,27 13,73 -151,36transferi­iz­budžeta­CG 0,00 0,00 0,01 0,00 -0,01 -82,08Izvor:­Ministarstvo­finansija­Crne­Gore

Procijenjeni­izdaci­lokalne­samouprave­u­prvom­kvartalu­2013.­godine­iznose­20,27­miliona­eura­ili­0,58%­BDP-a,­što­je­manje­u­odnosu­na­izvršenje­u­istom­periodu­prethodne­godine.Potrošnja­je­finansirana­iz­poreza­u­iznosu­od­14,10­miliona­eura,­taksi­1,02­miliona­eura,­naknada­8,5­miliona­eura­i­ostalih­tekućih­prihoda­u­iznosu­od­1,19­miliona­eura.­Ukupni­tekući­prihodi­lokalne­samouprave­za­prva­tri­mjeseca­2013.­godine­procijenjeni­su­u­iznosu­od­24,81­miliona­eura.

16

Ministarstvo finansija Crne Gore

Suficit­lokalne­samouprave­za­prva­tri­mjeseca­2013.­godine­procijenjen­je­u­iznosu­od­4,54­miliona­eura.

navedene­podatke­treba­uzeti­sa­rezervom,­s­obzirom­da­shodno­zakonu­o­finansiranju­lokalne­samouprave­opštine­podatke­o­ostvarenju­javne­potrošnje­na­lokalnom­nivou­dostavljaju­kvartalno,­a­do­pripreme­analize­samo­jedan­broj­opština­je­dostavio­podatke­za­prvi­kvartal,­pa­se­podaci­za­prvi­kvartal­zasnivaju­na­procjeni­Ministarstva­finansija.

Procjena­Ministarstva­finansija

lokalna­samoupravaI­-­IX­2012 I­-­IX­2011 analitika

mil.­€ %­BDP mil.­€ %­BDPrazlik­(u­mil.­€)

Odstupanje­­(%)

Izvorni­prihodi 101,44 3,05 108,44 3,35 -6,99 -6,45

Porezi 58,09 1,75 63,80 1,97 -5,71 -8,95

Porez­na­dohodak­fizičkih­lica 22,30 0,67 23,05 0,71 -0,75 -3,25

Porez­na­promet­nepokretnosti 9,50 0,29 10,26 0,32 -0,76 -7,42

lokalni­porezi 26,29 0,79 30,49 0,94 -4,20 -13,77

takse 4,82 0,15 4,73 0,15 0,09 1,92

naknade 29,23 0,88 30,96 0,96 -1,72 -5,56

Ostali­prihodi 9,30 0,28 8,95 0,28 0,35 3,88

Izdaci 86,92 2,61 97,44 3,01 -10,53 -10,80

tekuća­potrošnja­lokalne­samouprave 64,42 1,94 64,57 2,00 -0,16 -0,25

tekući­izdaci 38,75 1,17 42,86 1,33 -4,11 -9,59

Bruto­zarade­i­doprinosi­na­teret­poslodavca 18,67 0,56 22,21 0,69 -3,54 -15,93

Ostala­lična­primanja 2,00 0,06 4,50 0,14 -2,49 -55,44

rashodi­za­materijal­i­usluge 10,83 0,33 9,76 0,30 1,07 10,92

tekuće­održavanje 2,94 0,09 3,26 0,10 -0,33 -9,98

Kamate 2,80 0,08 1,47 0,05 1,33 90,82

renta 0,24 0,01 0,22 0,01 0,01 6,14

Subvencije 0,52 0,02 0,66 0,02 -0,14 -21,53

Ostali­izdaci 0,75 0,02 0,78 0,02 -0,03 -3,35

transferi­za­socijalnu­zaštitu 0,28 0,01 0,55 0,02 -0,27 -49,34

transferi­inst.­pojedinicima­nVO­i­javnom­sektoru 21,30 0,64 18,10 0,56 3,20 17,66

Kapitalni­budzet­lokalne­samouprave 22,50 0,68 32,87 1,02 -10,37 -31,54

Pozajmice­i­krediti 1,49 0,04 1,29 0,04 0,20 15,66

rezerve 2,60 0,08 1,78 0,06 0,82 46,27

Suficit/deficit 15,36 0,46 11,29 0,35 4,07 36,06

Primarni­deficit 18,16 0,55 12,75 0,39 5,40 42,36

Otplata­duga 31,50 0,95 36,30 1,12 -4,80 -13,23

Otplata­glavnice­rezidentima 3,00 0,09 5,20 0,16 -2,20 -42,31

Otplata­glavnice­nerezidentima 2,25 0,07 1,08 0,03 1,17 109,21

Otplata­­obaveza­iz­prethodnog­perioda 26,25 0,79 30,03 0,93 -3,78 -12,59

nedostajuća­sredstva -16,14 -0,49 -25,02 -0,77 8,88 -35,48

Finansiranje 16,14 0,49 25,02 0,77 -8,88 -35,48

Pozajmice­i­krediti­iz­domaćih­izvora 6,35 0,19 10,83 0,33 -4,48 -41,38

Pozajmice­i­krediti­iz­inostranih­izvora 0,00 0,16 0,00 -0,16 -100,00

Prihodi­od­privatizacije­i­prodaje­imovine 7,50 0,23 7,68 0,24 -0,18 -2,28

Donacije 1,48 0,04 2,35 0,07 -0,87 -37,12

Korišćenje­depozita­lokalne­samouprave 0,81 0,02 4,00 0,12 -3,19 -79,70

transferi­iz­budžeta­CG 0,83 0,02 0,29 0,01 0,54 184,17

Izvor:­Ministarstvo­finansija­Crne­Gore

17

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

Procijenjeni­izdaci­lokalne­samouprave­za­prvih­devet­mjeseci­2012.­godine­iznose­86,9­miliona­eura­ili­2,6%­BDP-a,­što­je­manje­u­odnosu­na­izvršenje­u­istom­periodu­prošle­godine.

Potrošnja­je­finansirana­iz­poreza­u­iznosu­od­58,1­miliona­eura,­taksi­4,8­miliona­eura,­naknada­29,2­miliona­eura­i­ostalih­tekućih­prihoda­u­iznosu­od­9,3­miliona­eura.­Ukupni­tekući­prihodi­lokalne­samouprave­za­prvih­šest­mjeseci­2012.­godine­procijenjeni­su­u­iznosu­od­101,4­miliona­eura.

Suficit­lokalne­samouprave­za­period­januar-septembar­2012.­godine­procijenjen­je­u­iznosu­od­15,4­miliona­eura­ili­0,5%­BDP-a.­­

napominjemo­da­navedene­podatke­treba­uzeti­sa­rezervom,­s­obzirom­da­je,­do­pripreme­analize,­samo­jedan­broj­opština­dostavio­podatke­za­prvih­devet­mjeseci­2012.­godine,­pa­se­podaci­za­taj­period­zasnivaju­na­pro-cjeni­Ministarstva­finansija.

iva radovanović, samostalni­savjetnikdr stanko jeknić,

samostalni­savjetnikRadovan Živković, samostalni­savjetnik

Miloš Popović, saradnik

(Sektor­za­ekonomsku­politiku­i­razvoj)­

Mr Snežana Mugoša, samostalni­savjetnik­

(Sektor­za­budžet)

18

Ministarstvo finansija Crne Gore

Uvod

Crna­ Gora,­ kao­ zemlja­ kandidat,­ ostvarujući­ svoje­pravo­na­korišćenje­sredstava­Instrumenta­pretpri-stupne­pomoći­(IPa),­učestvuje­u­dva­transnacional-na­programa,­u­okviru­komponente­prekogranične­saradnje,­ i­ to:­Mediteranski­program­-­MeD­ i­Pro-gram­saradnje­Jugoistočne­evrope­-­See.­

Uzevši­ u­ obzir­ činjenicu­ da­ je­ uloga­ evropske­ ko-misije­ (eK)­ da­ obezbijedi­ tzv.­ zdravo­ finansijsko­upravljanje­sredstvima­evropske­unije­(eU),­kao­i­či-njenicu­da­dodjeljuje­sredstva­onim­zemljama­koje­pretenduju­da­postanu­dio­evropske­porodice,­to­je­zadatak­svake­države­koja­dobija­sredstva­od­strane­eU­da­garantuje­radom­svojih­institucija,­koje­su­za-dužene­za­implementaciju­projekata,­najbolje­kori-šćenje­budžeta­zajednice,­kako­bi­finansijski­interesi­eU­bili­zaštićeni­od­nepravilnog­trošenja­sredstava.

Dakle,­u­cilju­smanjenja­nepravilnog­trošenja­sred-stava­dodijeljenih­od­strane­eU,­bilo­je­­neophodno­uspostaviti­ tzv.­Kancelariju­prvog­nivoa­kontrole­u­Crnoj­Gori,­čiji­ je­osnovni­zadatak­da­zaštiti­finan-sijske­interese­eU,­odnosno­da­vrši­kontrolu­trošenja­sredstava­iz­njenog­budžeta,­vodeći­računa­koji­troš-

kovi­mogu­biti­prihvaćeni­za­finansiranje­određenih­aktivnosti­programa.­Oba­transnacionalna­programa­imaju­svoje­prioritete,­prema­kojima­se­definišu­pro-jekti­koji­će­se­finansirati,­pravila­koja­se­primjenjuju,­kao­ i­ upravljačke­ organe­ i­ zajedničke­ strukture­ za­dati­program,­u­koje­su­uključeni­predstavnici­svih­zemalja­učesnica.­

institUcionalni okvir i strUktUre transnacionalnih programa

U­ transnacionalnim­ programima,­ preko­ kojih­ se­ostvaruje­saradnja­između­jedne­ili­više­država­čla-nica­eU­i­ jedne­ili­više­država­korisnica­IPa­instru-menta,­ aktivnosti­ se­ implementiraju­ po­ principu­tzv.­ podijeljenog­ upravljanja.­ to­ podrazumijeva­ da­eK­dodjeljuje­vršenje­zadataka,­koji­su­u­vezi­sa­im-plementacijom­ projekata,­ nacionalnim­ tijelima,­ ali­zadržava­pravo­da­utvrdi­da­li­se­te­aktivnosti­spro-vode­na­efikasan­ i­djelotvoran­način.­S­tim­u­vezi,­pored­formiranja­Kancelarije­na­nacionalnom­nivou,­a­u­cilju­implementacije­ovih­programa,­neophodno­je­uspostaviti­ institucionalni­ okvir,­ odnosno­ struk-ture­koje­će­pratiti­realizaciju­samih­programa.­riječ­je­o­sljedećim­strukturama,­koje­su­po­pravilu­loci-

Uspostavljanje­kancelarije­prvog­nivoa­kontrole­za­transnacionalne­programe­u­kojima­učestvuje­Crna­Gora

Mr­nataša­Kovačević Kana­tomašević

19

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

rane­u­ zemlji­ članici­ eU,­ koja­ je­nosilac­programa,­i­to:­Upravljačko­tijelo­(odgovorno­za­implementa-ciju­ programa),­ tiijelo­ za­ ovjeravanje­ (nadležno­ za­refundaciju­pravilno­korišćenih­sredstava),­revizor-sko­tijelo­(odgovorno­za­verifikaciju­pravilnog­funk-cionisanja­ sistema­ upravljanja­ i­ kontrole­ u­ okviru­programa,­ i­ za­ zakonitost­ i­ ispravnost­ prijavljenih­troškova),­kao­i­zajednički­tehnički­sekretarijat,­koji­pruža­podršku­Upravljačkom­tijelu­u­vezi­sa­imple-mentacijom­programa.

Međutim,­nijedno­od­ovih­tijela,­odnosno­uspostav-ljenih­ struktura,­ nije­ odgovorno­ za­ utvrđivanje­ da­li­su­troškovi,­koji­su­prijavljeni­od­strane­korisnika­sredstava,­usklađeni­sa­pravilima­o­njihovoj­prihvat-ljivosti,­zakonitosti­i­ispravnosti.­Iz­tog­razloga,­ne-ophodno­ je­ povjeriti­ aktivnosti­ koje­ se­ odnose­ na­pravilno­ trošenje­ eU­ sredstava,­ Kancelariji­ prvog­nivoa­ kontrole.­ to­ znači­ da­ će­ korisnici­ sredstava­transnacionalnih­ programa­ prijavljivati­ troškove,­nastale­ u­ vezi­ sa­ realizacijom­ aktivnosti­ projekata­Kancelariji,­ odnosno­ osobama­ zaduženim­ za­ prvi­nivo­ kontrole.­ nadalje,­ zadatak­ kontrolora­ prvog­nivoa­je­provjera­da­li­su­troškovi­ispravni,­zakoniti­i­tačni,­kao­i­to­da­li­su­nastali­na­teritoriji­prihvat-ljivoj­ za­program­ i­da­ li­ su­u­ skladu­ sa­ evropskim,­nacionalnim,­kao­i­pravilima­programa.

prvi nivo kontrole za transnacionalne programe

Programski­period­2007-2013.­godine­je­donio­novo­značenje­ pojma­ kontrola­ (Control),­ diferencirajući­ga­u­odnosu­na­reviziju­(audit).­Ovakvo­diferencira-nje­pojmova­kontrola­i­revizija­biće­nastavljeno­i­u­programskom­periodu­2014.-2020.­Kontrola­podra-zumijeva­upravo­provjeru­koju­sprovode­kontrolori­tzv.­prvog­nivoa,­u­skladu­sa­članom­108­IPa­imple-mentacione­uredbe1,­koja­je­ujedno­i­osnov­za­for-miranje­prvog­nivoa­kontrole­u­zemljama­korisnica-

ma­IPa­fondova,­odnosno­članom­116­erDF­uredbe2.­navedeni­članovi­podrazumijevaju­da­„svaka­zemlja­učesnica­ programa­ (ili­ zemlja­ članica­ eU)­ imenuje­kontrolore­odgovorne­za­provjeru­zakonitosti­ i­ re-gularnosti­ prijavljenog­ troška,­ od­ strane­ korisnika­koji­učestvuje­u­aktivnosti.“

Kada­je­riječ­o­kontroli­prvog­nivoa,­ona­može­biti­vršena­ na­ dva­ načina,­ i­ to­ kao:­ centralizovana­ i­decentralizovana­ kontrola.­ Centralizovana­ kontro-la­ podrazumijeva­ da­ se­ kontrola­ vrši­ preko­ tijela­koje­ pripada­ državnoj­ administraciji,­ a­ obuhvata­ i­kontrolu­koju­vrši­revizorska­firma.­S­druge­strane,­decentralizovanu­ kontrolu­ vrši­ interni­ ili­ eksterni­kontrolor­ predložen­ od­ strane­ partnera­ projekta,­odobrenog­na­nacionalnom­nivou.­­

Kako­prvi­nivo­kontrole­predstavlja­provjeru­troško-va­projekta,­tako­provjera­može­biti:­administrativna­i­provjera­na­licu­mjesta.­za­razliku­od­administrativ-ne­provjere,­koja­podrazumijeva­pregled­dokumen-tacije,­kao­što­su­fakture,­tenderska­dokumentacija,­ugovori,­ i­ sl.­ koju­ dostavljaju­ korisnici­ sredstava,­ s­druge­strane,­provjera­na­licu­mjesta,­podrazumijeva­posjetu­kontrolora­mjestu­gdje­se­realizuje­projekat,­kako­bi­se­uvjerio­da­je­usluga­izvršena­ili­proizvod­isporučen.­Osim­navedenih­provjera,­odnosno­da­li­su­ nastali­ troškovi­ adekvatno­ potkrijepljeni­ doku-mentacijom,­kontrolori­imaju­zadatak­da­potvrde­da­li­su­troškovi­prihvatljivi,­i­ukoliko­jesu,­izdaju­potvr-du­o­prihvatljivosti­troškova.­Potvrda­znači­da­kori-snik­projekta­posjeduje­ispravan­sistem­upravljanja­i­ kontrole,­ da­ se­ prijavljeni­ troškovi­ zaista­ odnose­na­sprovedene­aktivnosti,­da­su­ ­nastali­u­periodu­trajanja­projekta,­kao­i­da­su­u­skladu­sa­principima­efikasnosti­i­ekonomičnosti.

Uspostavljanje kancelarije prvog nivoa kontrole za transnacionalne programe U crnoj gori i tehnička podrška kancelariji

Imajući­ u­ vidu­ različite­mogućnosti­ organizovanja­sistema­prvog­nivoa­kontrole,­Crna­Gora­se­opredi-jelila­za­centralizovani­sistem,­što­znači­da­će­kon-trolu­troškova­vršiti­tijelo­u­okviru­državne­admini-stracije,­odnosno­Sektor­za­finansiranje­i­ugovaranje­sredstava­eU­pomoći­Ministarstva­finansija.­naime,­kada­su­u­pitanju­transnacionalni­programi,­zaključ-

1­-­Uredba­evropske­komisije­br.­718/2007­o­sprovođenju­Uredbe­Savjeta­br.1085/2006,­od­12.­juna­2007.­o­uspostavljanju­Instrumenta­za­pretpristupnu­pomoć­–­IPa.2­-­­Uredbe­evropskog­parlamenta­i­Savjeta­ez,­broj­1080/2006­kojom­se­reguliše­evropski­fond­za­regionalni­razvoj­(european­regional­Development­Fund­-­erDF)

20

Ministarstvo finansija Crne Gore

kom­Vlade­od­28.­marta,­uspostavljena­je­Kacelari-ja­i­imenovan­kontrolor,­zadužen­za­ove­programe,­imajući­u­vidu­da­je,­kroz­Mediteranski­program,­cr-nogorskim­korisnicima­odobreno­7­projekata,­dok­je,­kroz­Program­saradnje­Jugoistočne­evrope,­odobre-no­13­projekata,­čiji­ su­korisnici­nevladine­organi-zacije,­privredna­društva,­javna­preduzeća­i­državne­institucije.­

Kako­ bi­ bilo­ obezbijeđeno­ pravilno­ funkcionisanje­Kancelarije,­njen­rad­biće­baziran­na­određenim­pro-gramskim­ dokumentima,­ odnosno:­ Vodiču­ za­ prvi­nivo­ kontrole­ u­ okviru­ transnacionalnih­ programa­i­ listama­za­provjeru,­koje­koriste­kontrolori;­opisu­sistema­prvog­nivoa­kontrole,­kao­i­Priručniku­o­pro-cedurama,­u­čijoj­izradi­su­učestvovali­predstavnici­Sektora­ za­ finansiranje­ i­ ugovaranje­ sredstava­ eU­pomoći.

takođe,­ veoma­ važno­ je­ istaći,­ da­ će­ Sektor­ za­fi-nansiranje­ i­ ugovaranje­ sredstava­ eU­ pomoći­ biti­podvrgnut­unutrašnjoj­i­spoljašnjoj­reviziji,­u­redov-nim­ razmacima,­ od­ strane­ nacionalnih­ i­ evropskih­revizorskih­tijela.­U­tom­smislu,­Sektor­u­svakom­tre-nutku­mora­biti­u­stanju­da­opravda­i­objasni­revizo-rima­sve­preduzete­aktivnosti­povodom­prihvatanja­troškova,­kao­i­da­pruži­pismeni­dokaz­o­obavljenoj­kontroli.­

U­svrhu­realizacije­aktivnosti­Kancelarije­ i­pokriva-nja­troškova­jačanja­kapaciteta­kontrolora,­Kancela-riji­će­biti­dodijeljena­tehnička­podrška.­S­tim­u­vezi,­u­proceduri­usvajanja­su­budžeti­za­projekte­tehnič-ke­ podrške,­ u­ iznosu­od­131.940­ eura,­ za­Medite-ranski­program,­odnosno­105.931­eura­za­Program­saradnje­Jugoistočne­evrope,­za­period­2010-2013.godine.­ Kako­ će­ kod­ovih­programa­biti­ dodijeljen­po­jedan­ugovor­o­tehničkoj­podršci,­čiji­će­korisnici­biti­ Kancelarija­ prvog­ nivoa­ kontrole­ Ministarstva­finansija­ i­ Direkcija­ za­ programe­ prekogranične­saradnje­Ministarstva­ vanjskih­ poslova­ i­ evropskih­integracija,­od­ukupno­opredijeljenog­budžeta­ugo-vora,­Kancelariji­će­biti­namijenjeno­40.820­eura,­za­Mediteranski­program,­odnosno­30.385­eura­za­Pro-gram­saradnje­Jugoistočne­evrope.­trošenje­sredsta-va­tehničke­podrške­vršiće­se­po­principu­povraćaja,­što­znači­da­će­se­svi­troškovi­realizovati­i­pokriti­iz­nacionalnih­sredstava,­nakon­čega­će­se­tražiti­ re-fundacija,­što­uslovljava­opterećivanje­nacionalnog­budžeta­ovim­trošenjem,­samo­privremeno.­nadalje,­Kancelarija­ će­ trošiti­dodijeljena­ sredstva­ i­o­ tome­podnositi­izvještaj­Odjeljenju­za­internu­reviziju­Mi-

nistarstva­ finansija,­ koji­ će­ vršiti­ provjeru­ da­ li­ su­sredstva­utrošena­u­svrhu­rada­Kancelarije,­odnosno­da­li­su­troškovi­opravdani.­nakon­provjere,­Odjelje-nje­će­izdati­potvrdu­­na­osnovu­koje­će­se­tražiti­re-fundacija­troškova­od­nadležnih­programskih­tijela.­Konkretno,­u­slučaju­Programa­saradnje­Jugoistočne­evrope,­potvrda­će­se­dostavljati­zajedničkom­teh-ničkom­sekretarijatu,­a­kod­Mediteranskog­progra-ma,­ zajedničkom­ tehničkom­ sekretarijatu,­ Uprav-ljačkom­tijelu­i­tijelu­za­ovjeravanje,­nakon­čega­će­biti­izvršena­refundacija­sredstava.

zakljUčak

Formiranje­Kancelarije­prvog­nivoa­kontrole­u­okvi-ru­ Sektora­ za­ finansiranje­ i­ ugovaranje­ sredstava­eU­pomoći­rezultiraće­smanjenju­rizika­od­plaćanja­troškova­koji­nijesu­nastali­u­vezi­sa­implementaci-jom­projekata,­uzevši­u­obzir­činjenicu­da­oni­mora-ju­biti­prikazani­precizno­i­dosledno,­prateći­najbolju­evropsku­praksu­zdravog­trošenja­sredstava.­takođe,­nepravilno­trošenje­sredstava­dodijeljenih­korisnici-ma­projekata­u­okviru­ transnacionalnih­programa,­direktno­šteti,­kako­crnogorskim­korisnicima­proje-kata­eU,­tako­i­kompletnoj­ideji­navedenih­progra-ma.­zato­je­obaveza­crnogorskih­institucija,­a­naro-čito­Kancelarije,­da­svojim­radom­obezbijedi­pravilno­korišćenje­sredstava­kroz­dodijeljene­projekte.­

Mr Nataša Kovačević,pomoćnik­ministra

Sektor­za­finansiranje­i­ugovaranje­sredstava­eU­pomoći­(CFCU)

Kana Tomašević,kontrolor­prvog­nivoa­za­transnacionalne­programe

21

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

14.01.2013. godine - Izjava ministra finansi-ja, dr Radoja Žugića, povodom svečane dodjele sertifikata službenicima koji su položili stručni ispit za rad na poslovima javnih nabavki„­...­U­Crnoj­Gori­je,­u­prošloj­godini,­u­postupcima­javnih­nabavki,­ukupno­ugovoreno­oko­400­miliona­eura­što­je­nešto­iznad­14%­BDP-a.­­Ukupno­je­sklo-pljen­5.101­ugovor­što­govori­o­obimu­u­smislu­kon-kurentske­poziije­kada­je­u­pitanju­elemenat­javnih­nabavki.­Mo\emo­konstatovati­da­su­javne­nabavke,­sa­svojim­učešćem­od­oko­prosječno­14,5%­BDP-a,­za­nekoliko­godina­unazad,­ jedan­od­ ključnih­ ele-menata­ za­ kreiranje­ tržišne­ ekonomije.­ realizujući­javne­ nabavke,­ Država­ direktno­ utiče­ na­ tržište­ i,­kroz­ upravljanje,­ ima­ veliki­ uticaj­ na­ ukupan­ eko-

nomski­ambijent­u­Crnoj­Gori.­Stepen­i­obim­konku-rentnosti­u­postupcima­javnih­nabavki­ iz­godine­u­godinu­je­sve­veći...“

18.01.2013. godine - Uspješno ocijenjena sa-radnja sa NR Kinom i dogovoreno njeno una-pređenjeMinistar­finansija­dr­radoje­žugić­sastao­se­sa­am-basadorom­nr­Kine,­zhi­zhaolinom.­Sagovornici­su­razgovarali­o­namjeri­Vlade­nr­Kine­da,­u­narednom­periodu,­ kroz­usvojeni­Paket­12­mjera­ (koji­podra-zumijeva­uspostavljanje­posebne­kreditne­linije­vri-jedne­10­milijardi­dolara,­sa­fokusom­na­projekte­u­oblasti­izgradnje­infrastrukture,­visokih­tehnologija,­zelene­ekonomije­i­drugih­oblasti),­intenzivira­sarad-

aktivnosti­ministra­finansija­u­periodu­od­1.­januara­do­31.­marta­2013.­godine

Marija­radenović Ivona­Mihajlović

22

Ministarstvo finansija Crne Gore

nju­nr­ Kine­ i­ zemalja­ Istočne­ i­ Centralne­ evrope.­­Istaknuto­je­da­u­oblastima­izgradnje­infrastrukture­i­ energetike­ ima­ najviše­ prostora­ za­ saradnju,­ us-mjerenu­na­ realizaciju­projekata­koji­ će­doprinijeti­ekonomsko-socijalnom­razvoju­Crne­Gore.­ambasa-dor­zhaolin­prenio­je­spremnost­kineskih­banaka­da,­pod­izuzetno­povoljnim­uslovima­i­uz­podršku­Vlade­nr­Kine,­podrže­finansiranje­prioritetnih­projekata­u­Crnoj­Gori.­Ministar­žugić­je­upoznao­sagovornika­sa­prioritetima­Vlade­i­Ministarstva­finansija­koji­se­odnose­ na­ kreiranje­ povoljnih­ regulatornih­ uslova­za­ privlačenje­ stranih­ investicija­ i­ pozdravio­ spre-mnost­Vlade­nr­Kine­da­podrži­realizaciju­projekata­važnih­za­Crnu­Goru.ambasador­zhaolin­naglasio­je­da­Kina­podržava­napore­Crne­Gore­na­putu­evrop-skih­integracija­i­istakao­da­će­učlanjenje­Crne­Gore­u­eU­otvoriti­vrata­za­još­intenzivniju­saradnju­naših­zemalja,­s­obzirom­da­je­Kina,­nakon­SaD,­drugi­naj-veći­trgovinski­partner­eU.

18.01.2013. godine - energetika i turizam po-sebno interesantni za ruske investitoreMinistar­finansija­dr­radoje­žugić­primio­je­u­posje-tu­ambasadora­ruske­federacije­u­Crnoj­Gori,­neste-renka­ andreja­ aleksejeviča.­ Sastanku­ je­ prisustvo-vao­i­aleksandr­Kulešov,­savjetnik­u­ambasadi­ruske­Federacije.­ ambasador­ je­ upoznao­ crnogorskog­ministra­sa­aktivnostima­koje­sprovodi­Vlada­ruske­Federacije,­a­tiču­se­unapređenja­fiskalne­discipline­i­privlačenja­investicija.­Obostrano­je­ocijenjeno­da­energetski­potencijal­Crne­Gore,­posebno­onaj­vezan­za­hidro­energetiku,­predstavlja­veliku­razvojnu­mo-gućnost,­te­da­je­to­oblast­kojoj­će,­u­predstojećem­periodu,­biti­posvećena­puna­pažnja­obje­strane.­na­sastanku­ se­ razgovaralo­ i­ o­ potrebi­ organizovanja­prezentacije­mogućnosti­ulaganja­u­turistički­sektor­za­ruske­investitore­i­dogovoreno­intenziviranje­ak-tivnosti­u­tom­pravcu.­

18.01.2013. godine - odnosi crne gore i bosne i Hercegovine primjer dobrosusjedskih odnosaMinistar­finansija­dr­radoje­žugić­primio­ je­u­po-sjetu­posjetu­ambasadora­Bosne­i­Hercegovine,­ Iz-

mira­ talića.­Ministar­ i­ ambasador­ razgovarali­ su­ o­aktuelnoj­ekonomskoj­situaciji­u­dvijema­zemljama­i­ reflektovanju­svjetske­ekonomske­krize­na­ region­kome­pripadaju,­kao­i­o­izazovima­sa­kojima­se­suo-čavaju­na­putu­prevazilaženja­iste.­

Sagovornici­su­ocijenili­da­su­odnosi­Crne­Gore­i­Bo-sne­ i­ Hercegovine­ uzoran­ primjer­ dobrosusjedskih­odnosa­i­da­će­nastaviti­da­razmjenjuju­iskustva­na­polju­ekonomske­saradnje­i­usklađivanja­finansijske­politike­sa­propisima­eU.­takođe­je­konstatovano­da­postoji­prostor­za­unapređenje­saradnje,­naročito­u­oblastima­ saobraćajne­ infrastrukture,­ energetike­ i­trgovine.­na­kraju­je­zaključeno­da­­sastanak­pred-stavlja­­kontinuitet­prijateljskih­odnosa­dviju­država,­ali­ i­ potrebu­ daljeg­ unapređenja­ saradnje­ na­ svim­nivoima­i­dobrosusjedskog­partnerstva,­kao­osnove­trajne­stabilnosti­i­razvoja­u­regionu.

18.01.2013. godine - Sastanak Žugić - GasparičMinistar­ finansija­ dr­ radoje­ žugić­ susreo­ se­ sa­ambasadorom­ Slovenije,­ Vladimirom­ Gasparičem.­energetika­ i­ energetska­ efikasnost,­ poljoprivreda,­turizam­i­održivi­razvoj,­saobraćaj­i­zdravstvo­akcen-tovane­su­kao­oblasti­koje­predstavljaju­prioritete­u­saradnji­Crne­Gore­ i­Slovenije­ i­čije­će­pospješenje­rezultirati­ekonomskom­razvoju­obje­zemlje.­analiza­finansijskih­kretanja­u­evropi­takođe­je­bila­jedna­od­tema­sastanka,­te­su­razmjenjeni­stavovi­po­pitanju­očekivanja­izlaska­iz­krize­i­opredjeljenja­za­finansij-ske­ instrumente­koji­ će­najprije­dovesti­do­njenog­okončanja.­Sastanak­je­završen­ocjenom­da­je­pred­

23

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

Crnom­Gorom­i­Slovenijom­period­jačanja­ekonom-skih­veza,­a­brojne­uspješne­privatizacije­potvrđuju­da­ima­još­prostora­i­mogućnosti­gdje­dvije­zemlje­mogu­još­intenzivnije­sarađivati.­

18.01.2013. godine - Nastavak saradnje Crne Gore i Svjetske bankeMinistar­ žugić­ je­ predstavnicima­ Svjetske­ banke­prezentovao­ nedavno­ usvojen­ paket­ mjera­ fiskal-nog­prilagođavanja,­koje­su­usmjerene­na­smanje-nje­projektovanog­budžetskog­deficita­i­na­podršku­preokretu­dinamike­javnog­duga.­na­sastanku­je­bilo­riječi­o­nastavku­saradnje­ između­Svjetske­banke­ i­Vlade­Crne­Gore,­u­cilju­pripreme­razvojnog­zajma­(PeDPl),­koji­bi­Crnoj­Gori­omogućio­znatno­povolj-nije­zaduživanje­tokom­ove­godine,­što­bi­povoljno­uticalo­na­poboljšanje­strukture­crnogorskog­javnog­duga.­ na­ sastanku­ je­ dogovoren­ nastavak­ sarad-nje­na­definisanju­mjera­ koje­ imaju­ za­ cilj­ pobolj-šanje­ fiskalnih­ performansi­ Crne­ Gore­ u­ srednjem­i­dugom­roku.­U­tom­pravcu,­predstavnici­Svjetske­banke­izrazili­su­spremnost­ove­institucije­da­pruži­ekspertsku­podršku­Ministarstvu­finansija­u­formu-lisanju­pomenutih­mjera­i­definisanju­modela­za­sa-gledavanje­efekata­njihove­primjene.

21.01.2013. Sastanak Žugić – Sljusarenko: Ukrajina i Crna Gora jačaće ekonomske odnose u narednom perioduMinistar­finansija­dr­radoje­žugić­sastao­se­sa­am-basadorkom­Ukrajine­ u­Crnoj­Gori,­ Oksanom­Slju-sarenko.­na­sastanku­je­potvrđena­zainteresovanost­ukrajinske­Vlade­da­sa­Crnom­Gorom­potpiše­ugovor­o­izbjegavanju­dvostrukog­oporezivanja,­što­je­i­bilo­najavljeno­na­ sastanku­u­decembru­prošle­godine.­takođe­ je,­ još­ jednom,­ istaknut­ značaj­ sporazuma­o­ zajedničkom­promovisanju­ i­ zaštiti­ investicija­ za­dalje­ intenziviranje­ ekonomske­ saradnje­ dvije­ ze-mlje.­ambasadorka­Sljusarenko­je­pohvalila­napore­crnogorskih­institucija­da­se,­kroz­stvaranje­povolj-nog­ poslovnog­ ambijenta,­ nastavi­ sa­ privlačenjem­stranih­investicija,­te­da­će­raditi­na­tome­da­to­pre-

poznaju­ potencijalni­ investitori­ iz­Ukrajine.­U­ tom­smislu­je­dogovoreno­da­u­fokusu­daljeg­partnerstva­bude­ proširivanje­ ekonomske­ saradnje,­ naročito­ u­oblasti­energetike.­Sagovornici­su­veoma­pozitivno­ocijenili­ dosadašnje­odnose­dviju­ zemalja­ i,­ u­ cilju­daljeg­unapređenja­ekonomskih­odnosa­Crne­Gore­i­Ukrajine,­dogovorili­intenzivnu­komunikaciju.

21.01.2013. godine - Ekonomska saradnja sa Azerbejdžanom sve snažnijaMinistar­finansija­dr­radoje­žugić­sreo­sa­ambasa-dorom­azerbejdžana­u­Crnoj­Gori,­eldarom­Hasano-vim.­ambasador­je­čestitao­ministru­na­imenovanju,­poželio­uspjeh­u­radu­ i­ izrazio­očekivanje­da­će­se­nastaviti­ dobra­ saradnja­dviju­ zemalja.­ambasador­Hasanov­ ponovio­ je­ ranije­ iznešene­ tvrdnje­ da­ se­Crna­Gora,­koja­ima­značajan­investicioni­potencijal,­nalazi­ u­ vrhu­ liste­ strateških­ investicionih­ zemalja­azerbejdžanske­Vlade.­Kao­ključne­oblasti­u­kojima­bi­se­saradnja­između­Crne­Gore­i­azerbejdžana­mo-gla­ intenzivirati,­prepoznate­su­saobraćaj,­ trgovina­i­ turizam.­ambasador­Hasanov­pohvalio­ je­ napore­Crne­ Gore­ u­ prevazilaženju­ posljedica­ ekonomske­krize­i­ocijenio­da­Crna­Gora,­u­odnosu­na­ostale­ze-mlje­regiona,­najuspješnije­odolijeva­spoljnim­utica-jima.­Izraženo­je­očekivanje­da­će,­pored­SOCar-a,­i­ostale­priznate­azerbejdžanske­kompanije­pokazati­interesovanje­za­ulaganja­u­našu­zemlju,­što­će­sva-kako­pomoći­Crnoj­Gori­da­opravda­imidž­zemlje­sa­dobrim­i­stimulativnim­poslovnim­ambijentom.­

21.01.2013. godine - Crnogorski Telekom i Ministarstvo finansija posvećeni održavanju uspješne saradnjeMinistar­ finansija­ dr­ radoje­ žugić­ sa­ saradnicima­sastao­se­sa­predstavnicima­Crnogorskog­telekoma,­izvršnim­ direktorom­ rudigerom­ Šulcom­ i­ direkto-rom­ Sektora­ za­ korporativne­ poslove,­ Vladimirom­Beratovićem.­Ministar­žugić­je­upoznao­sagovorni-ke­sa­ekonomskom­situacijom­u­Crnoj­Gori­i­aktiv-nostima­koje­Ministarstvo­finansija­sprovodi­u­cilju­njenog­unaprijeđenja.­takođe­je­naglasio­da­je,­osim­

24

Ministarstvo finansija Crne Gore

fiskalne­ konsolidacije­ i­ borbe­protiv­ sive­ ekonomi-je,­glavni­prioritet­Vladine­politike­pružanje­podrške­ekonomskom­rastu­i­razvoju,­kroz­dalje­unapređenje­poslovnog­ambijenta­i­privlačenje­investitora.

na­sastanku­ je­bilo­ riječi­ i­o­stanju­ i­ambijentu­za­poslovanje­ i­ mogućnostima­ njegovog­ dodatnog­unapređenja.­ G-din­ Šulc­ je­ iznio­ pozitivan­ stav­ i­zadovoljstvo­kvalitetom­saradnje­ i­naporima­Vlade­po­pitanju­unapređenja­uslova­poslovanja­za­strane­investitore­u­Crnoj­Gori.­ Istakao­ je­da­ je­ za­ strane­investitore­od­ogromnog­značaja­da­okvir­u­ kome­posluju­bude­predvid­i­konzistentan.­

23.01.2013. godine - Nastavak saradnje Crne Gore i Svjetske bankeMinistar­ finansija­ dr­ radoje­ žugić­ sa­ saradnicima­imao­ je­ završni­ sastanak­ sa­ delegacijom­ Svjetske­banke,­koju­je­predvodio­abebe­adunga,­glavni­eko-nomista­u­ovoj­ instituciji,­ a­ koja­ je­ove­ sedmice­u­zvaničnoj­posjeti­Crnoj­Gori.­na­sastanku­je­potvr-đeno­da­je­saradnja­između­Ministarstva­finansija­i­Svjetske­banke­veoma­uspješna,­što­potvrđuju­pret-hodni­međusobni­aranžmani,­te­da­je­ova­instituci-ja­spremna­da­ i­ove­godine­finansijski­podrži­Crnu­Goru­u­implementaciji­politika­koje­su­usmjerene­na­poboljšanje­naših­fiskalnih­performansi­u­srednjem­i­dugom­roku.­U­ tom­smislu,­glavna­ tema­ sastan-ka­je­bila­priprema­razvojnog­zajma­(PeDPl­-­Public­expenditures­ Development­ Policy­ loan),­ u­ iznosu­od­ oko­ 50­miliona­ dolara.­ zaključenje­ ovog­ aran-žmana­bi­Crnoj­Gori­omogućilo­pristup­finansijskim­

sredstvima­pod­znatno­povoljnijim­uslovima­u­od-nosu­ na­ aranžmane­ sa­ komercijalnim­ bankama.­U­uslovima­velike­nestabilnosti­i­nepredvidivih­uslova­na­ međunarodnim­ finansijskim­ tržištima,­ ovakva­podrška­bi­za­Crnu­Goru­bila­od­ogromne­važnosti,­jer­bi­nam­pomogla­da­poboljšamo­strukturu­javnog­duga­–­istakao­je­ministar­žugić.­Predstavnici­Svjet-ske­banke­pohvalili­su­paket­mjera­fiskalnog­prilago-đavanja­kojeg­je­nedavno­usvojila­Vlada­Crne­Gore­i­ istakli­da­ je,­u­ cilju­potpunije­fiskalne­konsolida-cije,­neophodna­još­snažnija­fiskalna­agenda.­Osim­spremnosti­ Svjetske­ banke­ da­Crnoj­Gori­ omogući­finansiranje­ pod­ povoljnim­ uslovima,­ predstavnici­ove­institucije­su­naglasili­spremnost­da­nam­pruže­ekspertsku­podršku­u­nastavku­aktivnosti­koje­imaju­za­cilj­održavanje­fiskalne­i­finansijske­stabilnosti.

25.01.2013. godine - Izjava ministra finansija, dr Radoja Zugića, nakon sastanka sa predstav-nicma Saveza sindikata Crne Gore i Unije slo-bodnih sindikata Crne Gore„­ ...Danas­ smo­ imali­ sedmu­ koordinaciju­ sa­ pred-stavnicima­oba­sindikata­i­na­taj­način­pokušali­da­supstituišemo­ manjak­ socijalnog­ dijaloga­ ranijeg­perioda.­tema­današnjeg­sastanka­je­bio­širok­kor-pus­ pitanja­ iz­ nadležnosti­ predstavnika­ sindikata.­Ključna­tema­odnosila­se­na­dodatne­mjere­fiskal-nog­prilagođavanja,­ono­na­čemu­posljednjih­dana­rade­ predstavnici­ Vlade.­ želim­da­ istaknem­da­ set­fiskalnih­mjera­koje­smo­pripremili­nije­ishitren,­već­duboko­i­ozbiljno­analiziran­set­mjera­u­funkciji­do-datnog­fiskalnog­prilagođavanja.­ako­mene­pitate­u­izboru­odlaganja­tih­mjera­i­kreiranja­novog­javnog­duga,­svakako­da­je­svima­jasno­šta­bi­bio­pravi­iz-bor.­Opredjeljeni­smo­da­u­kratkom­roku­radimo­na­implementaciji­ovih­privremenih­mjera,­da­bi­nakon­toga­ili­paralelno­sa­tim­radili­zajedno­sa­predstav-nicima­oba­sindikata­na­definisanju­daljih­mjera...“

04.02.2013. godine - Podrška USAId-a za Crnu Goru bila veoma značajnaPovodom­najavljenog­zatvaranja­USaID­kancelarije­u­Crnoj­Gori,­ministar­finansija­dr­radoje­žugić­sa-

25

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

stao­se­sa­ambasadorkom­SaD,­Sue­K.­Brown,­i­di-rektorkom­misije­USaID-a­za­Crnu­Goru,­Susan­Fritz.­na­ sastanku­ je­ ocijenjeno­ da­ je­ saradnja­ između­Vlade­Crne­Gore­i­USaID­kancelarije­u­prethodnom­periodu­bila­izuzetno­uspješna,­te­da­se,­kroz­reali-zaciju­velikog­broja­zajedničkih­projekata,­pokazalo­da­ je­ Crna­ Gora­ značajno­ unaprijedila­ kadrovske,­administrativne­ i­ ­druge­kapacitete.­U­ tom­smislu,­kako­ je­ istakla­ g-đa­ Fritz,­ „zatvaranje­ Kancelarije­treba­tumačiti­kao­dobru­vijest,­jer­je­to­znak­da­je­Crna­Gora­ostvarila­značajan­napredak­na­brojnim­poljima­i­da­dalje­samostalno­nastavlja­svoj­put­ka­eU­i­natO­integracijama“.­G-đa­Friz­je­posebno­po-hvalila­Ministarstvo­finansija­za­zasluge­za­napredak­koji­je­Crna­Gora­ostvarila­kada­je­riječ­o­unapređe-nju­poslovnog­ambijenta­i­uklanjanju­biznis­barije-ra.­ambasadorka­Brown­ je­ istakla­da­će­Sjedinjene­američke­Države­nastaviti­da­pružaju­podršku­Crnoj­Gori­ u­ implementaciji­ svih­ politika­ usmjerenih­ na­njen­dalji­razvoj.­Uz­ocjenu­da­smo,­kroz­dosadašnju­saradnju,­uspostavili­i­osnažili­međusobno­povjere-nje,­ministar­žugić­zahvalio­se­predstavnici­USaID-a­na­partnerstvu­i­donatorskoj­podršci­i­poželio­uspjeh­u­budućem­profesionalnom­angažmanu.

05.02.2013. godine - Intervju ministra finansi-ja, dr Radoja Žugića, za portal RTCG„...­Uvođenje­ „kriznog“­poreza­ je­nepopularna­ i­ teška­mjera­od­ čije­ implementacije­Vlada­ne­očekuje­poli-tičke­poene,­ali­itekako­očekuje­efekte­u­vidu­doprino-sa­fiskalnoj­konsolidaciji­i­stabilizaciji­javnih­finansija.­Ono­što­ je­opredijelilo­Vladu­da­se­odluči­na­ovakav­potez­bila­ je­hitna­ i­neodložna­potreba­zaustavljanja­trenda­pogoršanja­naših­fiskalnih­parametara,­u­prvom­redu­budžetskog­deficita­ i­nivoa­ javnog­duga.­ efekti­paketa­ mjera­ fiskalnog­ prilagođavanja­ procijenjeni­su­na­30­miliona­eura­ i­ taj­ iznos­će­značajno­uticati­na­ smanjivanje­ deficita­ budžeta­ za­ tekuću­ godinu...­ekonomska­ politika­ biće­ usmjerena­ na­ implementa-ciju­mjera­koje­ treba­da­pokrenu­privredni­oporavak,­rast­ i­ razvoj,­novo­zapošljavanje,­kao­ i­da­obezbijede­pravedniju­ raspodjelu­ tereta­krize­ i­kontinuirano­po-boljšanje­kvaliteta­života­naših­građana.­U­tom­smislu,­

Vlada­će­nastaviti­sa­sprovođenjem­važnih­strukturnih­i­ reformi­unaprijeđenja­poslovnog­okruženja,­koje­će­doprinijeti­ dinamiziranju­ ekonomskog­ rasta,­ odno-sno­podstaći­ stvaranje­nove­vrijednosti.­ Istovremeno­ćemo­biti­posvećeni­postupnoj­izmjeni­modela­razvo-ja­ i­ strukture­privrede­Crne­Gore,­ka­onim­sektorima­koji­ stvaraju­ proizvode­ većeg­ stepena­ finalizacije...­ Što­ se­ fiskalne­ politike­ tiče,­ itekako­ smo­ svjesni­ da­svako­dalje­povećanje­državnog­duga­vodi­pogoršanju­fiskalne­pozicije­i­da,­u­krajnjem,­nije­održivo.­Stoga­će­preokret­trenda­javnog­duga­biti­ključno­pitanje­kome­će­se­posvetiti­Ministarstvo­finansija­i­Vlada­Crne­Gore.­Prvo­ „uporište“­ u­ nalaženju­ odgovora­ na­ to­ pitanje­biće­smanjenje­budžetskog­deficita­i,­time,­potrebe­za­zaduživanjem.­Ovaj­ cilj­može­ se­ostvariti,­ prvenstve-no,­ kroz­nastavak­fiskalne­konsolidacije.­Svi­moramo­biti­ svjesni­da­živimo­u­vremenu­kada­nema­„malih“­ušteda,­već­je­svaka­racionalizacija­više­nego­potreb-na.­Drugi­mehanizam­biće­mjere­koje­ćemo­sprovoditi­na­prihodnoj­strani,­a­koje­će­se­odnositi­na­proširenje­poreske­osnovice,­kroz­smanjenje­sive­ekonomije,­kao­i­kroz­povećanje­stepena­naplate­poreskih­dugovanja...­Izvjesno­je­da­će­i­2013.­biti­teška­i­da­će­je­karakterisati­kako­­unutrašnja­ranjivost,­tako­i­efekti­prelivanja­ne-gativnih­efekata­iz­evrope.­Crna­Gora,­kao­mali­i­otvo-reni­ekonomski­sistem,­neće­biti­pošteđena­rizika­koji­su­obilježili­i­prošlu­godinu.­Uprkos­ovakvoj­realnosti,­optimista­ sam,­ s­ dozom­ opreza.­ Vjerujem­ da­ ćemo­­implementacijom­ mjera­ na­ planu­ konsolidacije­ jav-nih­finansija­i­jačanja­finansijskog­sistema­obezbijediti­stabilnost,­ koja­ je,­u­ovim­kriznim­ i­neizvjesnim­vre-menima,­više­nego­neophodna­i­koja­će­sistem­ojačati­i­ učiniti­ otpornijim­ na­ eksterne­ šokove.­ Stavljanjem­akcenta­ ekonomske­ politike­ na­ strukturne­ reforme­stvorićemo­pretpostavke­za­stvaranje­novih­vrijedno-sti,­odnosno­snažniji­ekonomski­rast,­koji­ je­osnov­za­poboljšanje­životnog­standarda­naših­građana...“

06.02.2013. godine - Turska Ziraat banka zain-teresovana za crnogorsko tržišteMinistar­finansija­dr­radoje­žugić­u­posjetu­je­pri-mio­ ambasadora­ republike­ turske­ u­ Crnoj­ Gori,­

26

Ministarstvo finansija Crne Gore

g-dina­ Mehmeta­ niyazi­ tanilira­ i­ direktora­ turske­ziraat­banke­u­Bosni­i­Hercegovini,­g-dina­ali­rizu­akbasa.­G-din­ali­riza­akbas­prenio­je­interesovanje­turske­ziraat­banke­da­započne­poslovanje­u­Crnoj­Gori,­ kroz­ otvaranje­ supsidijara/filijale,­ i­ da,­ na­ taj­način,­ podrži­ preduzetništvo­ i­ investicije­ u­ našoj­zemlji.­ziraat­banka,­koja­je­najveća­državna­banka­republike­ turske,­ afirmisana­ je­ kao­ jedna­od­naji-skusnijih­i­široko­organizovanih­banaka­u­turskoj,­a­ziraat­mrežu,­pored­banke,­čine­osiguranja,­leasing,­investiciono-osiguravajuci­fondovi­i­dr.­U­cilju­raz-matranja­mogućnosti­za­ implementaciju­ove­ ideje,­sagovornici­ su­ dogovorili­ intenzivnu­ komunikaciju­u­narednom­periodu.

07.02.2013. godine - Abu dabi Razvojni fond za-interesovan za finansiranje projekata u Crnoj GoriU­Ministarstvu­ finansija­ održan­ je­ sastanak­ pred-stavnika­Vlade­Crne­Gore­sa­ambasadorkom­Ujedi-njenih­arapskih­emirata­u­Crnoj­Gori,­Hafsom­abdu-lla­al­Ulamom,­i­delegacijom­­abu­Dabi­razvojnog­fonda,­koju­je­predvodio­generalni­direktorMohha-med­Saif­al­Suwaidi.­Predstavnici­abu­Dabi­razvoj-nog­fonda­izrazili­su­interesovanje­da­pruže­podršku­za­ finansiranje­ prvenstveno­ infrastrukturnih,­ kao­ i­svih­ostalih­projekata­koju­su­radno­intenzivni,­od-nosno­čijom­bi­ se­ realizacijom­kreirala­nova­ radna­mjesta.­U­tom­smislu­su­ministri­finansija,­ saobra-ćaja­i­­pomorstva­i­poljoprivrede­i­ruralnog­razvoja­predstavnicima­Fonda­prezentovali­mogućnosti­ula-ganja­u­Crnu­Goru.­Kao­prioritetni,­istaknuti­su­pro-jekti­u­oblasti­saobraćaja,­energetike­i­poljoprivrede,­a­takođe­je­razmatrana­mogućnost­podrške­kada­je­riječ­o­namjeri­Vlade­Crne­Gore­da­restruktuira­javni­dug,­te­podrške­bankarskom­sektoru.­U­cilju­razma-tranja­mogućnosti­za­podršku­realizaciji­konkretnih­projekata,­sagovornici­su­dogovorili­ intenzivnu­ko-munikaciju­u­narednom­periodu

06.02.2013. godine - Ministarstvo finansija po-držaće saradnju Istanbulske berze i Montene-groberzeMinistar­ finansija­ dr­ radoje­ žugić­ sa­ saradnicima­

primio­je­predstavnike­Istanbulske­Berze,­koji­su,­kao­gosti­Montenegroberze­aD­ Podgorica­ i­ atlas­Gru-pe,­boravili­u­zvaničnoj­posjeti­crnogorskom­tržištu­kapitala.­

Glavna­ tema­ razgovora­odnosila­ se­na­mogućnost­daljeg­unapređenja­odnosa­Crne­Gore­i­turske,­kroz­uspostavljanje­ i­ jačanje­ poslovne­ saradnje­ između­Montenegroberze­i­Istanbulske­berze.­U­tom­smislu­je,­ između­ostalog,­ razgovarano­o­mogućnosti­us-postavljanja­ saradnje­ kroz­ razmjenu­ znanja­ i­ isku-stava­ i­ implementiranje­novih­proizvoda­kojima­bi­se­moglo­trgovati­na­berzama,­što­bi,­svakako,­ima-lo­pozitivne­efekte­za­oba­subjekta,­ali­ i­za­ukupni­ekonomski­ sistem.­ Predstavnici­ Istanbulske­ berze­izrazili­su­spremnost­da­Crnoj­Gori­pruže­podršku­u­privatizacionom­procesu,­kroz­animiranje­turskih­in-vestitora,­kao­i­u­dijelu­edukacije­kada­je­riječ­o­ber-zanskom­ poslovanju.­ U­ tom­ smislu­ je­ dogovorena­organizacija­studijske­posjete­crnogorske­delegacije­Istanbulskoj­berzi.­Dosadašnju­saradnju­Crne­Gore­i­turske­ministar­žugić­ocijenio­je­veoma­uspješnom,­što­potvrđuju­i­najsvježiji­primjeri­-­privatizacija­nik-šićke­željezare­i­interesovanje­ziraat­banke­za­zapo-činjanje­poslovanja­u­Crnoj­Gori,­i­prenio­spremnost­Ministarstva­finansija­i­Vlade­Crne­Gore­da­njenom­intenziviranju­daju­puni­doprinos.

08.02.2013. godine - Projekat podmorskog in-terkonektivnog kabla između Crne Gore i Italije odvija se u skladu sa planiranom dinamikomMinistar­finansija­dr­radoje­žugić­i­ministar­eko-nomije­dr­Vladimir­Kavarić­ sa­ saradnicima­ imali­su­sastanak­sa­predstavnicima­italijanske­kompa-

27

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

nije­terna.­na­sastanku­su­razmatrane­dosadaš-nje­aktivnosti­i­definisani­budući­pravci­saradnje­na­ realizaciji­projekta­ izgradnje­podmorskog­ in-terkonektivnog­kabla­ između­Crne­Gore­ i­ Italije.­razmatrajući­dosadašnje­aktivnosti,­zajednički­je­zaključeno­da­se­iste­realizuju­u­skladu­sa­plano-vima,­što­je­potvrda­posvećenosti­obje­strane­is-punjenju­ugovornih­obaveza.­takođe­je­obostra-no­potvrđeno­da­nema­ spornih­pitanja­ za­dalju­realizaciju­ projekta­ i­ iskazano­ očekivanje­ da­ će­isti­biti­ realizovan­u­skladu­sa­dogovorenom­di-namikom.­Ovim­projektom­se,­sa­jedne­strane,­tr-žište­Balkana­povezuje­sa­tržištem­eU,­a­sa­druge­strane­će­se­realizacijom­crnogorskog­dijela­pro-jekta­obezbijediti­ značajno­ jača­prenosna­mreža­u­Crnoj­Gori­i­pouzdanije­napajanje­crnogorskog­primorja,­dok­će­se­istovremeno­podstaći­ulaga-nja­ u­ nove­ izvore­ električne­ energije,­ posebno­obnovljive.

11.02.2013. godine - Održan sastanak ministra finansija i šefa misije MMF-aMinistar­finansija­dr­radoje­žugić,­ sa­saradnicima,­primio­ je­ danas­ delegaciju­Međunarodnog­mone-tarnog­fonda­(MMF),­koju­predvodi­nadeema­Ilahi,­šef­misije­za­Crnu­Goru.­Ocijenivši­da­je­MMF­veoma­važan­partner­za­Crnu­Goru,­ministar­žugić­upoznao­je­ sagovornike­ sa­ fiskalnom­ i­ makroekonomskom­situacijom­u­zemlji,­kao­ i­sa­paketom­mjera­fiskal-nog­prilagođavanja­kojeg­je­Vlada­nedavno­usvojila.­Ministar­ je­ istakao­da­smo,­usvajanjem­budžeta­za­2013.­godinu­ i­pomenutog­seta­mjera,­na­dobrom­putu­da­ostvarimo­snažan­pomak­u­dijelu­snižava-nja­deficita­i­uravnoteženja­javnih­finansija,­što­su­prioriteti­ Ministarstva­ finansija­ za­ tekuću­ godinu.­na­ sastanku­ je­ bilo­ riječi­ i­ o­ nivou­ javnog­ duga­ i­nastojanju­ da­ se,­ u­ što­ kraćem­ roku,­ uspori­ dina-mika­ njegovog­ rasta,­ odnosno­ obezbijedi­ preokret­trenda­ javnog­duga.­U­ tom­ smislu,­ obje­ strane­ su­saglasne­da­ je­neophodno­preduzeti­mjere­usmje-rene­na­smanjenje­nivoa­javnog­duga,­naglasivši­da­one,­međutim,­ne­smiju­biti­kreirane­tako­da­ugroze­ekonomski­rast­i­razvoj.­

11.02.2013. godine - Još intenzivnija saradnja Ministarstva finansija i PKCGMinistar­finansija­ dr­radoje­žugić­ i­ direktor­ Pore-ske­ uprave­ Crne­ Gore­ prof.­ dr­ Milan­ lakićević­ sa­saradnicima­sastali­su­se­sa­predstavnicima­Privred-ne­ komore­ Crne­ Gore­ -­ Velimirom­ Mijuškovićem,­predsjednikom­ i­ ljiljanom­Filipović­ i­ Ivanom­Save-ljićem,­ potpredsjednicima­ ove­ institucije.­ „Dosa-dašnja­uspješna­saradnja­i­zajednički­cilj­–­dobrobit­crnogorske­privrede­osnovni­su­motivi­za­nastavak­zajedničkog­ rada“,­ istaknuto­ je­ na­ današnjem­ sa-stanku.­Predstavnici­PKCG­istakli­su­da­ je­narušeni­dužničko-povjerilački­ odnosi­ za­ posljedicu­ imaju­pad­ privredne­ aktivnosti,­ te­ da­ treba­ reagovati­ u­cilju­onemogućavanja­pojave­osnivanja­novog­pre-duzeća­od­strane­lica­koja­već­imaju­dugovanja.­Do-govoreno­je­da­se­članovi­Odbora­za­bankarstvo,­koji­funkcioniše­u­okviru­PKCG,­uključe­u­projekat­do-brovoljnog­restruktuiranja­loših­kredita­banaka­(tzv.­„podgorički“­ pristup­ rješavanju­ loših­ zajmova.­ ini-star­žugić­potvrdio­je­punu­otvorenost­i­spremnost­Ministarstva­ finansija­ da­ podrži­ i­ procesuira­ sve­konstruktivne­predloge­čijom­se­realizacijom­može­unaprijediti­poslovni­ambijent­u­Crnoj­Gori.­U­tom­smislu,­dogovorena­ je­ još­ intenzivnija­ saradnja,­po­svim­ pitanjima­ od­ značaja­ za­ eliminisanje­ regula-tornih­barijera­za­poslovanje,­suzbijanje­sive­ekono-mije­i­unapređenje­i­modernizaciju­administrativnih­postupaka.

11.02.2013. godine - Unija poslodavaca, Pore-ska uprava i Ministarstvo finansija biće partneri u borbi protiv sive ekonomijeMinistar­finansija­dr­radoje­žugić­i­direktor­Poreske­uprave­Crne­Gore­prof.­dr­Milan­lakićević­sa­sarad-

28

Ministarstvo finansija Crne Gore

nicima­sastali­su­se­sa­predsjednikom­Unije­posloda-vaca­Crne­Gore,­Predragom­Mitrovićem­i­njegovim­najbližim­saradnicima.­Ministar­žugić­je­naglasio­da­Ministarstvo­ finansija­ i­ Vlada­ Crne­ Gore­ u­ poslo-davcima­vide­partnere­koji,­ukazivanjem­na­ključne­prepreke­ razvoju­ biznisa­ i­ davanjem­ preporuka­ za­kreiranje­povoljnijeg­poslovnog­ambijenta,­doprino-se­boljem­planiranju­i­realizaciji­ekonomske­politike.­U­tom­smislu­je­dogovorena­aktivna­i­pravovremena­participacija­ predstavnika­ UPCG­ u­ kreiranju­ regu-latornog­okvira.­Ministar­ je­ istakao­posebno­zado-voljstvo­činjenicom­da­su­predstavnici­UPCG­člano-vi­ tima­koji­ će­ raditi­na­suzbijanju­sive­ekonomije,­pojave­koja,­kako­je­zajednički­ocijenjeno,­šteti­kako­javnim­finansijama,­tako­i­zdravom­dijelu­privrede.­Sagovornici­su­saglasni­da­treba­raditi­na­proširenju­poreskog­obuhvata­ i­unapređenju­poreske­discipli-ne.­Predstavnici­UPCG­iznijeli­su­sumnju­da­će­na-javljeno­povećanje­kazni­­dati­željene­efekte­i­uka-zali­na­nužnost­neselektivnog­pristupa­inspekcijskih­organa­i­dosljedne­primjene­propisa,­dok­je­ministar­žugić­ podvukao­ da­ cilj­ Ministarstva­ finansija­ nije­punjenje­državne­kase­ implementiranjem­represiv-nih­mjera,­ već­ je­ smisao­pooštravanja­kazni­uspo-stavljanje­sistema­koji­će­podstaći­poreske­obvezni-ke­da­regularno­posluju.­Diskutovano­je­i­o­predlogu­povećanja­minimalne­zarade­i­dogovorena­priprema­detaljne­analize,­uz­pomoć­koje­će­se­postići­načelan­dogovor,­a­potom­će­se­definitivna­odluka­donijeti­na­narednoj­ sjednici­Socijalnog­ savjeta­Crne­Gore.­Predstavnici­UPCG­smatraju­da­nivo­minimalne­za-rade­treba­„vezati“­za­granicu­siromaštva,­dok­pred-stavnici­Ministarstva­smatraju­da­ona­treba­da­bude­nešto­viša­(ali­ne­preko­200­eura).

13.02.2013. godine - vlada u OTP/CKB grupaciji vidi konstruktivnog i dobrog partneraMinistar­ finansija­ dr­ radoje­ žugić­ i­ministar­ eko-nomije­dr­Vladimir­Kavarić­sa­saradnicima­sastali­su­se­ sa­delegacijom­mađarske­OtP­banke­ i­Crnogor-ske­komercijalne­banke,­koju­je­predvodio­zamjenik­glavnog­i­izvršnog­direktora­i­član­Odbora­direktora­OtP­ banke,­ gospodin­ Ištvan­Greša.­na­ sastanku­ je­izražena­spremnost­obje­strane­da­zajednički­i­pre-

dano­ rade­ na­ rješavanju­ svih­ otvorenih­ pitanja­ u­cilju­poboljšanja­ambijenta­za­poslovanje­ove­banke­u­Crnoj­Gori,­kao­i­u­cilju­davanja­doprinosa­dina-mičnijem­ekonomskom­rastu­i­razvoju­naše­zemlje.­Jedna­ od­ tema­ sastanka­ bilo­ i­ definisanje­ statusa­kredita­odobrenog­Kombinatu­aluminijuma­od­stra-ne­OtP­banke­za­koji­je­Država­dala­garanciju.­U­tom­smislu,­ predstavnici­ OtP­ banke­ istakli­ su­ da­ neće­preduzeti­poteze­koji­bi­narušili­stabilnost­naših­jav-nih­ finansija,­ te­ da­ su­ spremni­ da­ prihvate­model­koji­će­značiti­fiskalnu­relaksaciju­Države,­po­pitanju­izdatih­garancija,­na­više­godina.­Dogovoreno­je­da­se­takav­model­što­prije­usaglasi­i­implementira.­

13.02.2013. godine - dogovoren nastavak i in-teziviranje saradnje Crne Gore i EBRdMinistar­ finansija­ dr­ radoje­ žugić­ sa­ saradnici-ma­sastao­se­sa­šefom­kancelarije­eBrD-a­u­Crnoj­Gori,­ Giuliom­ Morenom­ i­ pomoćnikom­ direktora­za­strategiju­ i­politiku­zemalja­u­eBrD-u,­Peterom­Sanfeyom.­Obje­strane­su­se­složile­u­ocijeni­da­ je­dosadašnja­saradnja­bila­izuzetno­kvalitetna­i­izrazi-le­vjerovanje­da­će­ona,­i­u­narednom­periodu,­dati­dobre­ i­vidljive­rezultate.U­tom­smislu,­diskutovalo­se­o­planiranim­projektima­koji­ imaju­za­cilj­dina-miziranje­ ekonomskog­ rasta­ Crne­ Gore,­ a­ koji­ se,­prvenstveno,­odnose­na­sektor­energetike,­poljopri-vrede,­turizma­i­razvoja­malih­i­srednjih­preduzeća.­takođe­ je­ bilo­ riječi­ i­ o­ pružanju­ podrške­ bankar-skom­sektoru­kroz­participaciju­eBrD-a­u­projektu­restrukturiranja­loših­zajmova.­

14.02.2013. godine - Susret: Žugić-GazuyMinistar­finansija­dr­radoje­žugić­sastao­se­sa­am-basadorkom­Francuske,­Dominique­Gazuy.­Ministar­žugić­ upoznao­ je­ g-đu­ Gazuy­ sa­ aktuelnom­ eko-

29

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

nomskom­situacijom­u­Crnoj­Gori­ i­naporima­koje­ulažemo­prema­uravnoteženju­javnih­finansija,­kroz­implementaciju­ mjera­ fiskalnog­ prilagođavanja.­Ministar­ je,­ takođe,­ prezentovao­ nastojanje­ Vlade­Crne­ Gore­ da­ stvori­ pretpostave­ za­ dinamiziranje­ekonomskog­rasta­i­da,­kroz­stvaranje­povoljnog­po-slovnog­ambijenta,­nastavi­sa­privlačenjem­stranih­investicija.­amkbasadorka­Gazuy­je­pohvalila­napo-re­crnogorskih­ institucija­u­ tom­pravcu­ i­potvrdila­spremnost­ambasade­Francuske­da­animira­investi-tore­iz­ove­zemlje­da­ulažu­u­Crnu­Goru.­U­tom­smi-slu­je­ponovljena­zainteresovanost­francuskih­inve-stitora­za­privatizaciju­Instituta­„Dr­Simo­Milošević“.­Sagovornici­su­veoma­pozitivno­ocijenili­dosadašnje­odnose­ dviju­ zemalja­ i,­ u­ cilju­ daljeg­ unapređenja­ekonomskih­odnosa­Crne­Gore­i­Francuske,­dogovo-rili­intenzivnu­komunikaciju.

18.02.2013. godine - Ministar Žugić učestvovao na sastanku Savjeta stranih investitoraU­Podgorici­ je­održan­drugi­sastanak­Savjeta­stra-nih­ investitora­ u­ Crnoj­ Gori,­ kome­ je,­ ­ kao­ speci-jalan­ gost,­ prisustvovao­ministar­ finansija­ u­ Vladi­Crne­Gore,­dr­radoje­žugić.­Sastanak­je,­za­članove­Savjeta,­ bio­ prilika­ da,­ u­ direktnoj­ komunikaciji­ sa­ministrom,­analiziraju­aktuelno­poslovno­okruženje­u­ Crnoj­ Gori­ i­ razmijene­mišljenja­ o­ aktivnostima­koje­ bi­mogle­ doprinijeti­ njegovom­unaprijeđenju.­za­ministra­ žugića,­ ovaj­ sastanak­ je­ bio­ prilika­ da­se­upozna­sa­očekivanjima­članova­Savjeta­od­nove­Vlade,­te­da­nastavi­konstruktivan­dijalog­sa­vode-ćim­predstavnicima­crnogorske­poslovne­zajednice.­G-din­Schulz,­predsjednik­Savjeta­stranih­investito-ra,­ zahvalio­ se­ministru­ žugiću­ na­ spremnosti­ da,­kroz­lični­i­angažman­Ministarstva­na­čijem­je­čelu,­doprinese­ poboljšanju­ uslova­ poslovanja­ u­ Crnoj­Gori.­On­ je,­ takođe,­naglasio­da­će­Savjet­nastaviti­da­Vladu­i­crnogorsku­javnost­u­cjelini­redovno­in-formiše­o­tome­kako­Savjet­vidi­investicionu­klimu­u­Crnoj­Gori,­ o­preprekama­poslovanju,­ kao­ i­ pre-porukama­osmišljenim­u­cilju­uspostavljanja­pred-vidljivijeg,­ transparentnijeg­ i­ sigurnijeg­ okruženja­za­strane­ investitore.­ ­Ministar­žugić­ je­ istakao­da­su­ovakvi­ inputi­od­ strane­članova­Savjeta­ stranih­

investitora­ za­ Ministarstvo­ finansija­ i­ Vladu­ Crne­Gore­dragocjeni­i­da­pomažu­Vladi­da­bolje­planira­i­realizuje­ekonomsku­politiku­i,­na­taj­način,­poveća­atraktivnost­i­konkurentnost­crnogorske­ekonomije.­Ministar­žugić­ je­naglasio­da­„fokus­daljih­ reformi­u­ dijelu­ unapređenja­ poslovnog­ ambijenta­ podra-zumijeva­unapređenje­administrativnih­procedura­u­cilju­kreiranja­veće­efikasnosti­administracije­u­po-gledu­postupanja­po­zahtjevima­privrede­i­građana,­kao­i­kreiranje­povoljnijih­uslova­za­poslovanje,­kako­na­državnom­tako­i­na­lokalnom­nivou.“­reformski­napori­institucija,­istakao­je­ministar,­ogledaju­se­u­kraćim­rokovima­za­postupanje,­pribavljanje­doku-mentacije­ po­ službenoj­ dužnosti­ od­ strane­ drugih­državnih­ organa,­ kao­ i­ utvrđivanje­ realnih­ taksi­ u­skladu­ sa­ troškovima­administrativne­usluge.­ Pod-sjećanja­radi,­Savjet­stranih­investitora­u­Crnoj­Gori­je­osnovan­2009.­godine­kao­nevladina­ i­neprofit-na­ organizacija­ od­ strane­ Crnogorskog­ telekoma,­KaP-a,­Daido­Metala­Kotor,­nlB­Montenegro­banke­i­ Montenegro­ Stars­ Hotel­ Group.­ Glavni­ cilj­ ovog­udruženja­je­unaprijeđenje­investicionog­ambijenta­i­pružanje­podrške­poslovnom­razvoju­u­Crnoj­Gori,­promovisanje­ komunikacije­ i­ stalnog­ dijaloga­ sa­zvaničnim­institucijama­Crne­Gore,­kao­i­korišćenje­te­ saradnje­ za­prevazilaženje­potencijalnih­proble-ma­ i­ uklanjanje­ prepreka­ poslovanju­ sa­ kojima­ se­suočavaju­strani­investitori,­te­promovisanje­intere-sa­međunarodne­poslovne­zajednice­u­Crnoj­Gori.­

27.02.2013. godine - Izlaganje ministra finan-sija, dr Radoja Žugića na završnoj konferenciji Twinning projekta “Strategija razvoja Crne Gore i Nacionalni plan razvoja“„­...­evropske­integracije­kao­osnovno­političko­opre-djeljenje­postaju­ključni­ekonomski­okvir­u­kome­će­Crna­Gora­ostvarivati­svoje­ciljeve­na­putu­ka­ponov-nom­ekonomskom­rastu­ i­ razvoju­zemlje.­Međutim,­iskustva­ koje­ je­Crna­Gora­ stekla­u­proteklim­godi-nama,­ od­ snažnog­ekonomskog­ rasta­u­periodu­od­2006.­do­2008.­godine,­preko­recesije­u­2009.­godine­i­ekonomskog­oporavka­nakon­toga­jasno­ukazuju­na­činjenicu­ kako­ je­ okvir­ evropskih­ integracija­ neop-hodno­ ispuniti­ kvalitetnim­ ekonomskim­ politikama­

30

Ministarstvo finansija Crne Gore

koje­zavise­od­nosilaca­ekonomske­politike­u­samoj­zemlji.­ ruka­ eU­ je­Crnoj­Gori­ pružena­mnogo­prije­samog­članstva.­Projekti­koji­se­realizuju­ iz­eU­fon-dova­doprinose­bržem­procesu­integracija,­ali­i­posti-zanju­višeg­životnog­standarda­u­Crnoj­Gori.­Podrška­evropske­ unije­ se,­ između­ ostalog,­ realizovala­ kroz­tvining­projekat­ “nacionalna­ strategija­ i­nacionalni­plan­razvoja”­zbog­koga­smo­danas­ovdje.­Projekat­je­ka­zajedničkom­cilju­ujedinio­crnogorske,­njemačke,­austrijske­ i­ slovenačke­ eksperte.­ Sticanjem­ statusa­kandidata­ za­ članstvo­ u­ eU,­ Crna­ Gora­ je­ preuzela­obavezu­pripreme­nacionalnog­plana­razvoja.­naci-onalni­plan­razvoja­predstavlja­osnovu­za­usmjerava-nje­IPa­sredstava,­što­stvara­jasniju­sliku­potreba­Crne­Gore­za­javnim­investicijama­i­razvojnim­mjerama,­sa­jedne,­i­korištenja­eU­fondova,­sa­druge­strane...­Cilj­nacionalnog­plana­razvoja­jeste­da­se­kroz­odgova-rajuću­kombinaciju­javnih­investicija­i­mjera­u­datim­fiskalnim­okvirima­podstakne­rast­prioritetnih­sekto-ra,­a­time­ekonomski­rast­i­razvoj­Crne­Gore.­Ovim­do-kumentom­ identifikovali­ smo­ tri­prioritetna­ sektora­razvoja­koja­objedinjavaju­prirodne­potencijale­Crne­Gore,­povećavaju­konkurentnost­ekonomije­i­privlače­strane­direktne­investicije:­turizam,­energetiku­i­po-ljoprivredu...­tvining­projekat­je­realizovan­u­periodu­od­nešto­više­od­godinu­i­po­dana.­Kao­rezultat­ima-mo­dokument­nacionalni­plan­razvoja­o­čijoj­relizaciji­ćemo­periodično­izvještavati­i­koji­ćemo­određenom­dinamikom­inovirati­u­narednom­periodu.­Međutim,­rezultat­ovog­projekta­ je­ i­ saradnja­Ministarstva­fi-nansija­ i­ resornih­ ministarstava­ sa­ ekspertima­ iz­brojnih­državnih­ i­univerzitetskih­ institucija­zemalja­članica­njemačke,­Slovenije­i­austrije...­Usvajanje­na-cionalnog­plana­razvoja­na­Vladi­je­tek­početak­jed-nog­procesa:­procesa­implementacije­Plana,­njegove­evaluacije­i­monitoringa.­Kroz­taj­proces­će­i­moguć-nosti­biti­jasnije,­a­nova­znanja­još­potrebnija.­Da­bi­i­ taj­ korak­ uspješno­ realizovali,­ podrška­ eU­ biće­ od­suštinskog­značaja.“

27.02.2013. godine - turski investitori zainte-resovani za ulaganja u Crnu GoruMinistar­finansija­dr­radoje­žugić,­ sa­saradnicima,­primio­je­u­posjetu­delegaciju­turskih­bankara­(pred-

stavnika­ najveće­ turske­ banke­ -­ türkiye­ Is­ Banka-si)­ i­ privrednika­ (Gintas­ Insaat­ taahüt).­Ministar­ je­gostima­prezentovao­mogućnosti­ulaganja­u­Crnu­Goru,­ prvenstveno­ u­ oblasti­ saobraćaja,­ turizma­energetike­ i­poljoprivrede.­Predstavnici­bankarskog­sektora­i­privrede­turske­iskazali­su­interesovanje­za­ulaganjem­u­Crnu­Goru,­naglasivši­da­im­je­poseb-no­interesantan­sektor­turizma,­kao­i­bankarski­sek-tor.­Sagovornici­su­veoma­pozitivno­ocijenili­dosa-dašnje­odnose­dviju­zemalja­i­dogovorili­intenzivnu­komunikaciju­u­narednom­periodu,­u­cilju­razmatra-nja­mogućnosti­za­realizaciju­konkretnih­projekata.

06.03.2013. godine - Počeli pregovori Ministar-stva finansija i reprezentativnih sindikataMinistar­ finansija­ dr­ radoje­ žugić­ sa­ saradnici-ma­ sastao­ se­ sa­ predstavnicima­ Unije­ slobodnih­sindikata­ Crne­Gore­ i­ Saveza­ sindikata­ Crne­Gore.­Ispred­Unije­slobodnih­sindikata­sastanku­su,­pored­generalnog­ sekretara,­ Srđe­ Kekovića,­ prisustvovali­predsjednik­Sindikata­Univerziteta,­Vukašin­zogović,­predsjednik­Sindikata­zdravstva,­dr­Vladimir­Paviće-vić­i­predsjednik­Sindikata­prosvjete,­zvonko­Paviće-vić.­U­ime­Saveza­sindikata,­sastanku­su­prisustvo-vali­generalni­sekretar,­zoran­Masoničić,­predsjednik­Sindikata­zdravstva,­ljiljana­Krivokapić­i­predsjednik­Sindikata­uprave­i­pravosuđa,­Duško­zarubica.­Glav-na­tema­sastanka­odnosila­se­na­pitanje­potraživa-nja­zaposlenih­po­osnovu­naknade­za­topli­obrok­i­regres­iz­2010.­godine,­po­kojem­su­sudovi,­u­dosa-dašnjem­ periodu,­ donoslili­ različite­ odluke.­ U­ cilju­izbjegavanja­nastavka­ovakve­prakse,­na­sastanku­je­dogovoreno­da­se­definiše­model­ isplate­pomenu-tih­ potraživanja.­ Ministar­ žugić­ je­ predstavnicima­sindikata­ jasno­ prezentovao­ namjeru­ Ministarstva­finansija­da­svim­zaposlenim,­čije­se­zarade­finan-siraju­iz­budžeta­Crne­Gore,­ isplati­potraživanja­po­osnovu­manje­isplaćenog­toplog­obroka­i­regresa­u­toku­2010.­godine.­U­tom­smislu,­današnji­sastanak­predstavlja­početak­pregovora­Ministarstva­finansija­i­ reprezentativnih­ sindikata­u­ javnom­sektoru,­ koji­će­rezultirati­postizanjem­dogovora­o­načinu­i­roko-vima­isplate­potraživanja.­­Dogovoreno­je­da­se­na-

31

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

redni­sastanak,­na­kome­će­biti­usaglašen­konačan­model­ i­ dinamika­ isplate­ potraživanja,­ organizuje­tokom­naredne­sedmice.

13.03.2013. godine - Kineska vlada donira Cr-noj Gori carinske skenereMinistar­ finansija­ dr­ radoje­ žugić­ sa­ saradnici-ma­sastao­se­sa­predstavnicima­kineske­kompanije­nuctech,­Huayu­li,­generalnim­direktorom­za­evro-pu­i­Fu­Qiyuan,­direktorom­marketing­odjeljenja­za­evropsko­ tržište.­ Povod­ sastanka­ je­ donacija­ koju­će­ Crnoj­Gori­ obezbijediti­ kineska­ vlada,­ a­ koja­ se­odnosi­na­nabavku­carinskih­skenera,­čija­je­vrijed-nost­oko­5­miliona­eura.­Ministar­žugić­zahvalio­se­predstavnicima­ kompanije­ nuctech,­ kao­ posredni-cima­u­realizaciji­donacije,­i­posebno­Vladi­nr­Kine­na­pružanju­podrške,­koja­će­dati­značajan­doprinos­unapređenju­ efikasnosti­ rada­ crnogorske­ carinske­administracije.

14.03.2013. godine - Održan sastanka pred-stavnika Ministarstva finansija i dEUU­Ministarstvu­ finansija­ održan­ je­ sastanak­ mini-stra­finansija­dr­radoja­žugića­i­njegovih­saradnika­koji­ su­uključeni­u­proces­pregovora­za­članstvo­u­eU,­ po­ konkretnim­ pregovaračkim­ poglavljima,­ sa­predstavnicima­Delegacije­eU­u­Crnoj­Gori,­koje­ je­predvodio­ ambasador­ Mitja­ Drobnič.­ Ministarstvo­finansija­ je­odabrano­da­bude­prvo­u­nizu­ovakvih­sastanaka­ koji­ se­ planiraju­ i­ sa­ ostalim­ državnim­organima­jer­je­ono,­po­riječima­ambasadora­Drob-niča,­jedno­od­ključnih­aktera­u­procesu­pregovora­

sa­evropskom­unijom.­to­potvrđuje­činjenica­da­ je­Ministarstvo­finansija­nadležno­za­vođenje­politika­u­ ukupno­ 10­ poglavlja­ (Slobodno­ kretanje­ kapita-la;­Javne­nabavke;­Finansijske­usluge;­Oporezivanje;­ekonomska­i­monetarna­politika;­Statistika;­regio-nalna­politika;­Carinska­unija;­Finansijska­kontrola;­Finansijske­ i­ budžetske­ odredbe)­ i­ da­ rukovodi­ ra-dom­radnih­grupa­za­pet­poglavlja.­Sastanak­je­bio­prilika­da­prisutni­razgovaraju­o,­do­sada,­realizova-nim­aktivnostima,­planovima­i­otvorenim­pitanjima­vezanim­za­proces­pregovora­za­članstvo­u­eU,­kao­i­da­razmjene­mišljenja­oko­predstojećih­aktivnosti­i­podrške­Delegacije­eU­u­ukupnom­procesu.­Ocije-nivši­da­je­ovakva­forma­susreta­izuzetno­produktiv-na­i­korisna­za­obje­strane,­te­da­su­otvoren­dijalog­i­ razmjena­ informacija­ ključni­ za­ uspješan­ proces­pregovora­za­članstvo­Crne­Gore­u­eU,­na­sastanku­je­dogovorena­redovna­dinamika­održavanja­sasta-naka­predstavnika­Ministarstva­finansija­i­Delegacije­evropske­unije.

20.03.2013. godine - Sastanak Žugić – Abreu „Ohrabruje trend rasta budžetskih prihoda za-bilježen od početka godine“Ministar­finansija­dr­radoje­žugić,­ sa­saradnicima,­sastao­ se­ sa­ delegacijom­ Svjetske­ banke,­ koju­ je­predvodila­g-đa­anabel­abreu,­šefica­Kancelarije­SB­za­BiH­i­Crnu­Goru.­­na­sastanku,­koji­potvrđuje­kon-tinuitet­dobre­komunikacije­i­uspješne­saradnje­Mi-nistarstva­finansija­i­Svjetske­banke,­razmijenjena­su­viđenja­ukupne­ekonomske­ i­finansijske­situacije­u­Crnoj­Gori­i­pravci­politika­čija­implementacija­treba­da­doprinese­oporavku­i­rastu­crnogorske­ekonomi-je.­­Ministar­žugić­je­predstavnicima­Svjetske­banke­prezentovao­ najznačajnije­ aktivnosti­ u­ toku­ prvih­100­dana­ rada­Vlade,­ kojima­ je­ koordiniralo­Mini-starstvo­finansija,­a­koje­su,­u­prvom­redu,­usmje-rene­ na­ smanjenje­ budžetskog­ deficita­ i­ podršku­preokretu­ dinamike­ javnog­ duga.­ ­ efekat­ do­ sada­realizovanih­mjera­ ogleda­ se­ u­ rastu­ izvornih­ pri-hoda­od­18,7%­(za­period­od­01.01.­do­15.03.2013.­u­odnosu­na­uporedni­period­prošle­godine),­što­je,­

32

Ministarstvo finansija Crne Gore

od­ s’trane­ Svjetske­ banke,­ pohvaljeno­ i­ ocijenjeno­snažnim­ iskorakom­na­planu­uravnoteženja­ javnih­finansija.­ U­ pravcu­ daljeg­ jačanja­ fiskalnih­ pozici-ja­Crne­Gore,­predstavnici­Svjetske­banke­izrazili­su­stav­da­bi­trebalo­analizirati­efekte­povećanja­sto-pe­PDV-a­i,­u­zavisnosti­od­rezultata­takve­analize,­odrediti­se­dalje­po­tom­pitanju.­­na­sastanku­je,­ta-kođe,­bilo­riječi­o­nastavku­saradnje­između­Svjetske­banke­i­Vlade­Crne­Gore,­u­cilju­pripreme­razvojnog­zajma­(PeDPl),­koji­bi­Crnoj­Gori­omogućio­znatno­povoljnije­zaduživanje­tokom­ove­godine,­što­bi­po-voljno­uticalo­na­poboljšanje­strukture­crnogorskog­javnog­duga.

21.03.2013. godine - Izjava ministra finansija Radoja Žugića nakon sjednice vlade povodom usvajanja Analize održivosti javnog duga Crne Gore i Akcionog plana za suzbijanje sive ekono-mije za 2013. godinu“­ ...­ Planom­budžeta­predviđena­ je­mogućnost­ za-duživanja­do­250­miliona­eura,­a­mi­ćemo­se­zadu-žiti­u­nižem­nivou,­kroz­očekivane­efekte­fiskalnog­prilagođavanja,­ ali­ i­ efekte,­ svakako,­ borbe­ protiv­sive­ ekonomije.­ Konstituisaćemo­ bijelu­ listu­ pore-skih­ obveznika,­ onih­ obveznika­ koji­ uredno­ izmi-ruju­svoje­poreske­obaveze­kako­bismo­dali­ značaj­svima­onima,­koji­ smo­u­ javnom­sektoru­uposleni,­onima­od­kojih­javna­uprava­živi,­a­isto­tako,­ured-bom­Vlade­ je­planirano­da­se­objave­ liste­najvećih­poreskih­dužnika,­za­šta­je­preciziran­rok­1.­ jul­ove­godine...­ Vlada­ je,­ u­ pokušaju­da­uspori­ negativan­trend­fiskalnih­elemenata,­ te­dalje­utiču­na­finan-sijsku­ i­ukupnu­makroekonosmku­ stabilnost,­ doni-jela­niz­mjera­fiskalnog­prilagođavanja...­efekti­ovih­mjera­koje­je­Vlada­donijela­u­prethodnih­100­dana­su­ kvantificirani­ i,­ po­ osnovu­ dodatnog­ fiskalnog­prilagodjavanja,­mi­očekujemo­oko­30­miliona­eura,­bilo­ da­ je­ riječ­ o­ uštedama­na­ rashodnoj­ strani­ ili­povećanju­priliva­na­prihodnoj­ strani.­ efekti­borbe­protiv­ sive­ ekonomije­ su­ jos­ uvijek­ nemjerljivi,­ ali­svakako­očekujemo­dodatne­podsticaje­u­održivosti­fiskalne­ ekonomije,­ finansijske­ i­ makroekonomske­stabilnosti...­Cilj­nam­je­da­na­transparentan­način­

ukažemo­na­problem­koji­imamo­u­dijelu­neformal-ne­ekonomije,­čija­ je­procjena­na­nivou­od­oko­20­ili­nešto­iznad­procenata­BDP-a,­što­znači­da­nefor-malna­ekonomija­iskazuje­obim­od­nešto­iznad­600­miliona­ eura,­ odnosno­ prema­ procjenama­ Poreske­uprave­i­Ministarstva­finansija,­onaj­dio­javnih­pri-hoda­koji­se­ne­plaća­prema­budžetu­iznosi­otprilike­do­120­miliona­eura…“

22.03.2013. godine - Ministar Žugić sastao se sa predstavnicima Uprave za igre na sreću, UPIS i montenegro betU­Ministarstvu­ finansija­ održan­ je­ sastanak­ mini-stra­ finansija­ dr­ radoja­ žugića­ sa­ predstavnicima­Uprave­za­igre­na­sreću,­Udruženja­priređivača­igara­na­sreću­„UPIS“­i­Udruženja­privrednih­društava­za­priređivanje­igara­na­sreću­Crne­Gore­„Montenegro­Bet“.­Glavna­tema­sastanka­bila­je­razmatranje­važ-nih­pitanja­od­interesa­za­unapređenje­oblasti­ igra­na­ sreću.­ Ministar­ je­ pozdravio­ zainteresovanost­udruženja­priređivača­ igara­na­ sreću­za­uređenje­ i­unapređenje­oblasti­ igara­na­sreću.­na­sastanku­ je­dogovoreno­da­se­u­cilju­izrade­regulatornog­okvi-ra­formira­radno­tijelo,­sastavljeno­od­predstavnika­Ministarstva­finansija,­Uprave­za­igre­na­sreću­i­oba­udruženja­ priređivača­ igara­ na­ sreću.­ radno­ tijelo­će­se­baviti­pitanjima­uređenja­javnog­interesa­i­ge-neralno­ unapređenja­ regulatornog­ okvira,­ stanja­ i­standarda­u­oblasti­igra­na­sreću.

22.03.2013. godine - Ministri Žugić i Brajović sastali se sa predstavnicima turskog konzorciju-ma zainteresovanog za projekat autoputaU­Ministarstvu­finansija­održan­je­sastanak­ministra­finansija­ dr­ radoja­ žugića­ i­ ministra­ saobraćaja­ i­pomorstva­ Ivana­ Brajovića­ sa­ predstavnicima­ tur-skog­ konzorcijuma­ DOGUS-GUlSan.­ Konzorcijum­DOGUS-GUlSan­ čine­ poznate­ i­ uspješne­ turske­kompanije,­čija­ je­glavna­djelatnost­građevinarstvo­i­koje,­u­oblasti­gradnje­puteva,­metroa­i­svih­osta-lih­saobraćajnih­infrstrukturnih­objekata,­posjeduju­zavidno­ znanje­ i­ iskustvo,­ kao­ i­ brojne­ reference,­

33

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

među­kojima­su­najnovije­izgradnja­metroa­u­Sofiji­i­međunarodnog­ aerodroma­u­ Kijevu.­ Predstavnici­turskog­konzorcijuma­ istakli­ su­da­ je­glavni­ razlog­njihove­posjete­Crnoj­Gori­zainteresovanost­da­uče-stvuju­u­realizaciji­projekta­izgradnje­autoputa­Bar­–­Boljare.­Ministri­žugić­i­Brajović­upoznali­su­sago-vornike­da­ je­ za­ izgradnju­autoputa­zainteresovan­veliki­broj­eminentnih­ i­ renomiranih­kompanija,­ sa­kojima­su­predstavnici­Vlade­u­ intenzivnim­razgo-vorima.­ takođe­ je­ turskim­ partnerima­ predočeno­da­ su­ Vladini­ prioriteti,­ prilikom­ odabira­ partnera,­održivost­finansijske­ponude­u­okviru­budžeta­Crne­Gore,­brzina­početka­realizacije­projekta­i,­svakako,­reference­ izvođača.­ turski­ partneri­ izrazili­ su­ visok­stepen­ interesovanja­za­projekat,­naročito­za­prio-ritetnu­dionicu­od­Podgorice­do­Mateševa,­ ističući­da­su­spremni­da­se,­u­slučaju­otpočinjanja­sarad-nje,­u­maksimalnoj­mjeri,­prilagode­ i­prihvate­mo-dele­ obezbijeđivanja­ u­ vidu­ eksploatacije­ uglja­ i/ili­boksita,­zatim­u­vidu­koncesija­i­ imovine­koja­bi­bila­adekvatno­valorizovana.­Ovakav­dogovor­bi,­za-ključili­su­sagovornici,­bio­od­velikog­značaja­jer­bi­doprinio­ smanjenju­ fiskalne­ izloženosti­ Države­ po­ovom­osnovu.

25.03.2013. godine - Susret Žugić – BarbantiMinistar­ finansija­ dr­ radoje­ žugić­ u­ oproštajnu­posjetu­ primio­ je­ ambasadora­ Italije­ u­ Crnoj­ Gori,­g-dina­Serđa­Barbantija.­Ministar­žugić­zahvalio­se­ambasadoru­ Barbantiju­ na­ doprinosu­ koji­ je,­ kroz­lični­ i­ profesionalni­ angažman,­ dao­ saradnji­ Crne­Gore­ i­ Italije­u­prethodnom­periodu.­Uz­ocjenu­da­Crna­Gora­uživa­ veliko­povjerenje­ambasade­ Itali-je,­ ali­ i­ ukupnog­diplomatskog­ kora,­ ambasador­ je­pohvalio­napore­koje­crnogorska­vlada­sprovodi­na­planu­ uspostavljanja­ fiskalne­ i­ makroekonomske­stabilnosti.­na­sastanku­ je­bilo­riječi­ i­o­ rješavanju­pitanja­ opstanka­ Kombinata­ aluminijuma.­ amba-sador­­Barbanti­je­istakao­da­bi­pozitivan­razvoj­si-tuacije,­kada­je­riječ­o­postizanju­dogovora­između­Kombinata­aluminijuma­ i­ ePCG,­bila­dobra­poruka­italijanskim­i­svim­drugim­investitorima.­na­sastan-ku­ je­ zaključeno­ da,­ i­ u­ narednom­ periodu,­ treba­

razvijati­ i­ unapređivati­odnos­ između­dvije­ zemlje,­naročito­na­ekonomskom­planu.

28.03.2013. godine - EBRd spremna da podrži projekat izgradnje kabla Tivat - PljevljaMinistar­ finansija­ dr­ radoje­ žugić­ sa­ saradnicima­sastao­se­sa­šefom­kancelarije­eBrD-a­u­Crnoj­Gori,­Giuliom­Morenom­i­savjetnikom­i­koordinatorom­za­sektor­elektroenergije­u­eBrD-u,­ Ianom­Brownom.­Glavna­tema­sastanka­odnosila­se­na­pružanje­po-drške­eBrD-a­realizaciji­projekta­podmorskog­inter-konektivnog­kabla­između­Crne­Gore­i­Italije.­naime,­za­naredni­mjesec­je­planirano­zaključenje­kreditnog­aranžmana­ između­eBrD-a­ i­Crnogorskog­elektro-prenosnog­ sistema,­ za­projekat­ izgradnje­ kabla­ ti-vat­–­Pljevlja,­u­iznosu­od­60­miliona­eura.­za­efek-tivnost­ ovog­ aranžmana­ neophodna­ je­ garancija­Države,­koja­ je­već­predviđena­Budžetom­za­2013.­godinu,­ uvažavajući­ njenu­ razvojnu­ komponentu­ i­minimalan­rizik­koji­je­karakteriše.­Ministar­žugić­je­istakao­da­je­„Ministarstvo­finansija­predvidjelo­ga-ranciju­za­pomenuti­aranžman,­iz­razloga­što­je­riječ­o­ izuzetno­ značajnom­ razvojnom­ projektu,­ čija­ će­realizacija­ dati­ doprinos­ dinamiziranju­ ekonomske­aktivnosti“.­Sagovornici­su­ izrazili­obostrano­zado-voljstvo­ostvarenim­dogovorom­o­pružanju­podrške­ovom­projektu,­ koga­ su­ocijenili­ izuzetno­kvalitet-nim­i­dugoročno­održivim.

28.03.2013. godine - Izjava ministra finansija Radoja Žugića nakon sjednice vlade povodom usvajanja Memoranduma o planu razvoja Crne gore 2013 - 2016. godine

34

Ministarstvo finansija Crne Gore

„­...­Danas­smo­na­Vladi­imali­važan­strateški­doku-ment­koji­nosi­naziv­Memorandum­o­planu­razvoja­Crne­Gore­za­periodu­2013­–­2016.­godine.­nalazi-mo­ se­u­najzahtjevnijoj­ fazi­ integracija,­ u­procesu­pregovora­i­ovaj­dokumenat­je,­polazeći­sa­tog­sta-novišta,­ i­naša­obaveza­ i­naša­potreba.­Obaveza,­u­smislu­standardizacije­i­daljeg­procesa­integracija,­a­potreba­sa­stanovišta­onoga­što­donosi­Crnoj­Gori,­a­to­su­pristup­IPa­fondovima­i­sve­ostale­benificije­koje­ se­ tiču­samog­procesa­ razvoja.­neophodno­ je­da­ naš­ proces­ približavanja­ evropskoj­ uniji,­ proces­pregovora­ ispunimo­ kvalitetnim­ ekonomskim­ po-litikama,­a­upravo­ovaj­Memorandum­daje­osnovu­za­to.­nacionalni­plan­razvoja­je­kombinacija,­javnih­investicija,­ razvojnih­ elemenata­ u­ datim­ fiskalnim­okvirima­ koji­ ima­ za­ cilj­ da­ podstakne­ ekonomski­rast­i­razvoj,­i­to­­četiri­prioritetna­sektora­-­turizma,­energetike,­ poljoprivrede­ i­ industrije,­ kroz­ najbo-lju­ valorizaciju­ prirodnih­ resursa­naše­ države,­ kroz­snaženje­ konkurentosti­ i­ kroz­ dalje­ privlačenje­ di-rektnih­stranih­investicija...­Vremenski­okvir­za­ovaj­Memorandum­su­4­godine,­a­redukcijom­potrebnih­javnih­investicija­u­odnosu­na­raspoloživa­sredstva,­nameće­ se­ potreba­ da­ pažljivo­ biramo­ prioritete,­odnosno­one­segmente­koji­će­u­najvećoj­mogućoj­mjeri­generisati­dominantan­ekonomski­rast­i­razvoj­u­odnosu­na­ukupnu­ekonomijiu.

29.03.2013. godine - Izjava ministra finansija, dr Radoja Žugića, nakon trećeg sastanka Komi-sije za suzbijanje sive ekonomije„­...­Danas­smo­dogovorili­izradu­zakona­o­mjerama­za­suzbijanje­sive­ekonomije,­koji­bi­trebalo­da­po-puni­određene­pravne­praznine­koje­su­bile­prostor­za­kreiranje­sive­ekonomije­u­ranijem­periodu­i­da,­eventualno,­takođe,­ne­u­cilju­punjenja­budžeta,­već­u­cilju­veće­poreske­discipline,­osnaži­određene­ka-znene­mjere.­Smatramo­da­je­siva­ekonomija­možda­ključna­biznis­barijera­u­Crnoj­Gori­i­ona­ograničava­kako­ javne­finansije­ tako­ i­ realnu­ekonomiju.­ Ima-mo­određeni­rast­svih­izvornih­prihoda­u­periodu­do­danas,­od­1.­januara­ove­godine­u­odnosu­na­upo-

redni­period­prošle­godine­u­odnosu­na­plan,­ iako­ambiciozno­postavljen,­ali­ i­u­odnosu­na­ekonom-ski­snažniju­2011.­godinu...­Mi­očekujemo­da­će,­po­ubrzanoj­proceduri,­svi­naši­regulatorni­predlozi­koji­znače­snaženje­regulatornog­okvira­biti­usvojeni...­„

Marija Radenović, portparol

Ivona Mihajlović, asistent­portparola

35

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

evropska­komisija,­u­saradnji­sa­evropskim­parlamentom­i­evropskim­savjetom,­intenzivno­radi­na­pripremama­za­nastavak­pretpristupne­podrške­kroz­novi­pretpristupni­instrument,­koji­će­se­primjenjivati­za­vrijeme­traja-nja­finansijske­perspektive­u­periodu­2014-2020.­Kreiranje­reformisane­IPa-e­uslijedilo­je­kao­rezultat­iskustva­stečenog­kroz­ implementaciju­prethodne­ IPa-e,­koje­ je­ ­ukazalo­na­određene­stvari­koje­bi­ trebalo­da­budu­unaprijeđene­novom­IPa-om.­Uvođenje­nove­IPa-e­uslijedilo­je­kao­sasvim­logičan­potez­nakon­usvajanja­novog­budžeta­eU­za­period­2014-2020­i­uzimajući­u­obzir­naučene­lekcije­koje­ukazuju­da­princip­unificiranosti­(„one­size­fits­all“)­ne­važi­u­praksi.­takođe,­potrebi­za­uvođenjem­novog­instrumenta­doprinio­je­i­naglasak­na­tome­da­prioritet­treba­dati­principu­fleksibilnosti,­kada­su­u­pitanju­alokacija,­programiranje­i­implementacija.­novi­pretpristupni­instrument­temelji­se­na­sljedećim­principima:

-­jedinstvena­lista­zemalja­korisnica;-­pet­oblasti,­koje­zamijenjuju­komponente­stare­IPa-e­(reforme­u­pripremama­za­članstvo­u­eU;­regionalni­razvoj;­zapošljavanje,­socijalne­politike­i­razvoj­ljudskih­resursa;­poljoprivreda­i­ruralni­razvoj;­regionalna­i­teritorijalna­saradnja);

-­obezbijeđivanje­pomoći­za­sve­oblasti­nezavisno­od­statusa­zemlje­korisnice;-­prilagođavanje­sredstava­pomoći­potrebama­i­kapacitetima­zemalja­korisnica;-­fokus­na­rezultate­i­uticaje­-­sektorski­pristup,­dugoročni­(višegodišnji)­programi;-­podrška­socio-ekonomskom­razvoju,­pored­podrške­pripremi­i­usaglašavanju­nacionalnog­zakonodavstva­sa­acquis-om;

-­nagrađivanje­zemalja­za­efikasno­korišćenje­sredstava;-­nova­pravna­osnova.

Ovakvim­pristupom­izmijenjene­su­nekadašnje­karakteristike­IPa-e,­poput­fiksirane­godišnje­alokacije,­isključivo­projektnog­pristupa,­uslovljavanja­pristupa­sredstvima­statusom­zemlje­korisnice,­kao­i­dokumenta­na­kojima­je­ zasnivano­programiranje­ (Višegodišnji­ indikativni­finansijski­okvir­–­MIFF­ i­Višegodišnji­ indikativni­planski­dokument­-­MIPD).

Pravila­primjene­pretpristupne­podrške­u­periodu­2014/2020­–­IPa­II

Vlado­Stojković Maša­Vučinić

36

Ministarstvo finansija Crne Gore

Kako­bi­se­mogla­steći­sveobuhvatna­slika­upravljanja­sredstvima­pomoći,­evropska­komisija­je­pripremila­Mapu­puta­za­planiranje­i­programiranje­IPa-e­II.­Dokument­precizno­definiše­ko­je­zadužen­za­izradu­pojedinih­doku-menata­u­ovom­procesu,­način­njihove­izrade­i­predloženi­vremenski­okvir­za­sprovođenje­pojedinih­aktivnosti.­Mapa­puta­je­dokument­koji­bi­trebalo­da­koriste­sve­zainteresovane­strane­u­procesu­planiranja­i­programiranja­IPa-e­II.­

Uzimajući­u­obzir­da­se­nalazimo­na­isteku­tekuće­finansijske­perspektive,­kao­i­činjenicu­da­će­novi­pretpri-stupni­ instrument­ zahtijevati­ nova­pravila­ i­ procedure­ za­ korišćenje­finansijske­pomoći,­ evropske­ institucije­izrađuju­regulativu­koje­će­predstavljati­pravni­osnov­za­korišćenje­IPa-e­II.­nadalje,­evropska­Komisija­usvojila­je­prijedlog­opšte­regulative1­za­IPa-u­II,­u­decembru­2011.­godine­i­uputila­isti­na­dalju­proceduru­usvajanja­od­ strane­ evropskog­ savjeta­ i­ evropskog­parlamenta.­Usvajanje­ regulative­ se­ očekuje­ tokom­ trajanja­ irskog­predsjedavanja­evropskim­savjetom,­tj.­do­polovine­2013.­godine.­Pomenuti­krovni­dokument­će­biti­primjenjiv­od­januara­2014.­godine.­takođe,­do­početka­2014.­godine­očekuje­se­da­evropski­savjet­i­evropski­parlament­usvoje­zajednička­pravila­za­sprovođenje­(Common­Implementing­rules),­koja­predstavljaju­skup­pravila­spro-vođenja­svih­instrumenta­zajednice.­Od­velike­važnosti­je­i­dokument­kojim­će­se­detaljno­definisati­principi­i­načela­korišćenja­pretpristupne­podrške­u­okviru­naredne­finansijske­perspektive.­Pravila­za­korišćenje­IPa-e­II­(rules­of­application)­­će­u­skladu­s­lisabonskim­ugovorom­usvojiti­evropska­komisija,­kao­delegirani­akt.­nakon­pripreme­dokumenta­zemlje­članice­imaju­pravo­veta­na­donijeti­dokument­u­evropskom­savjetu­i­evropskom­parlamentu.­

na­osnovu­dostupnih­nacrta­dokumenata,­koja­će­činiti­pravni­okvir­novog­pretpristupnog­instrumenta,­može­se­zaključiti­da­će­pravila­implementacije­biti­jednostavnija­od­pravila­trenutno­važeće­regulative­za­sprovođenje­IPa-e­(IPa­Implementing­regulation­718/2007),­u­smislu­maksimalnog­skraćenja­procedura.­Prema­procedurama­za­sprovođenje­IPa-e­II,­programiranju­bi­trebalo­da­prethodi­izrada­dva­strateška­dokumenta.­riječ­je­o­zajed-ničkom­strateškom­okviru­(Common­Strategic­Framework­-­CSF),­koji­ima­za­cilj­da­definiše­oblasti­podrške­za­sve­države­korisnice­i­na­taj­način­bolje­poveže­predpristupnu­podršku­sa­politikom­proširenja,­i­nacionalnom­strateškom­programskom­dokumentu­(Country­Strategy­Paper­-­CSP),­kojim­će­se­definisati­prioritetne­oblasti­podrške­za­finansiranje­na­nacionalnom­nivou­za­svaku­državu­korisnicu­pojedinačno.­Oba­dokumenta­izrađuje­evropska­komisija­u­saradnji­sa­državama­članicama,­s­tim­što­države­korisnice­mogu­imati­veći­uticaj­na­sadržaj­nacionalnog­strateškog­programskog­dokumenta.­Očekuje­se­da­CSF­bude­usvojen­i­stupi­na­snagu­tokom­prvog­kvartala­2014.­godine,­dok­se­usvajanje­i­stupanje­na­snagu­CSP-a­očekuje­tokom­drugog­kvartala­2014.­godine.

­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Implementacija

Imajući­u­vidu­da­će­sektorski­pristup­biti­osnova­za­programiranje­IPa-e­II,­nacrt­CSP-a­služiće­kao­referentni­dokument­na­nacionalnom­nivou,­bez­obzira­što­još­neće­biti­formalno­usvojen­od­strane­evropske­komisije.­Ovo­

1­-­Proposal­for­a­reGUlatIOn­OF­tHe­eUrOPean­ParlIaMent­anD­OF­tHe­COUnCIl­on­the­Instrument­for­Pre-accession­assistance­(IPa­II),­COM­(2011)­838­final,­Brussels,­7.12.2011­

37

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

može­predstavljati­problem,­jer­priprema­prvih­programa­za­2014.­godinu­počinje­odmah­nakon­pripreme­prvog­nacrta­CSP,­pa­će­ti­procesi,­kada­je­Crna­Gora­u­pitanju,­teći­paralelno­sve­do­usvajanja­CSP-a.­S­obzirom­da­će­CSP­definisati­prioritete­za­podršku­na­sedmogodišnjem­nivou,­sa­jednom­predviđenom­revizijom­na­polovini­programskog­perioda,­potrebno­je­na­nivou­pojedinih­sektora­procijeniti­dugoročne­potrebe­za­podrškom­eU.­Prilikom­definisanja­prioriteta­za­podršku­kroz­IPa-u­II­treba­odrediti­prioritete,­na­osnovu­potreba­koje­proizi-laze­iz­integracijskog­procesa­i­iste­uskladiti­sa­nacionalnim­politikama­i­politikama­eU.

Sektorski­pristup­je­ocijenjen­kao­dobar­način­da­se,­podrškom­kroz­IPa-u­II,­osigura­pozitivniji­uticaj­korišćenja­sredstava­pomoći­na­konkretne­i­najvažnije­probleme.­Sektorski­pristup­je­proces­kojim­se­povećava­odgovor-nost­države­za­politike­javnog­sektora­i­raspodjelu­resursa­u­okviru­sektora­ili­između­sektora.­nadalje,­uvođenje­sektorskog­pristupa­treba­da­bude­postepeno­i­uz­puno­uvažavanje­pojedinačnih­potreba­i­prilika­u­državama­korisnicama.

Potrebno­ je­da­države­ korisnice­pristupe­ izradi­ sektorskih­ strategija,­ na­ kojima­ se­ temelji­ pomenuti­pristup,­na­bazi­dugoročnih­projekcija­potreba­za­podrškom.­Izrada­ovih­strategija­trebalo­bi­da­uključi­što­više­zain-teresovanih­strana,­kako­bi­se­postigla­usaglašenost­na­nacionalnom­nivou.­Države­korisnice­trebalo­bi­da­na­vrijeme­definišu­okvirne­projektne­ideje­i­pripreme­projektnu­dokumentaciju,­kako­bi­programiranje­teklo­što­brže­i­efikasnije.­Proces­pripreme­za­korištenje­IPa-e­II­biće­veoma­zahtijevan­za­institucionalne­strukture­koje­su­uključene­u­korištenje­IPa-e.­

Imajući­u­vidu­da­dokumenta­koja­će­predstavljati­temelj­primjene­novog­instrumenta­pretpristupne­podrške­još­uvijek­nijesu­zvanično­usvojena,­kao­i­da­za­sada­raspolažemo­samo­nacrtima­pomenutih­dokumenata,­svjesni­smo­potrebe­za­pravovremenim­organizovanjem­seminara­i­obuka,­kako­bi­se­predstavnici­nadležnih­institucija­upoznali­sa­novinama­na­polju­upravljanja­pretpristupnim­sredstvima­koje­donosi­nova­IPa­II.­Svakako,­od­velike­važnosti­za­dalje­proučavanje­principa­na­kojima­se­zasniva­IPa­II­jeste­stečeno­iskustvo­susjeda,­ali­i­crnogorske­administracije,­tokom­finansijskog­perioda­2007-2013.­

Kada­se­sumira­gore­navedeno,­dolazimo­do­zaključka­da­ono­što­će­definitivno­predstavljati­izazov­za­Crnu­Goru,­kada­je­u­pitanju­buduća­pretpristupna­pomoć,­jeste­rješavanje­problema­administrativnih­kapaciteta,­tj.­njihovo­jačanje,­kao­i­­pravovremeno­definisanje­institucionalnih­struktura­za­korišćenje­IPa­II.­takođe,­neop-hodno­je­pojednostaviti­procedure­i­zadržati­dosad­akreditovane­strukture­­za­decentralizovano­upravljanje.

nezaobilazno­je­staviti­poseban­akcenat­na­praćenje­uspješnosti­sprovođenja­IPa-e­II,­a­koje­bi­trebalo­da­se­zasniva­na­jedinstvenom­setu­dogovorenih­pokazatelja.­Postavljanje­pravih­indikatora­mora­se­označiti­kao­va-žan­prioritet­na­svim­nivoima,­jer­samo­one­države­koje­budu­pokazivale­jasan­i­uvjerljiv­napredak­u­reformama­imaće­priliku­da­dobiju­dodatna­finansijska­sredstva.­S­tim­u­vezi,­procjena­napretka­trebalo­bi­da­se­zasniva­na­jasnim­i­mjerljivim­kvalitativnim­i­kvantitativnim­pokazateljima,­kako­bi­se­osigurala­pravičnosti­i­transparen-tnost­procesa.

Maša vučinić, samostalni­savjetnik­III

vlado Stojković, pripravnik

Sektor­za­finansiranje­i­ugovaranje­sredstava­eU­pomoći

38

Ministarstvo finansija Crne Gore

Crna­Gora­je­učinila­važan­korak­u­dobijanju­prava­na­samostalno­upravljanje­sredstava­iz­IPa­komponenti­I,­II,­III­i­IV,­podnoseći­evropskoj­komisiji­akreditacioni­paket,­odnosno­aplikaciju­za­decentralizovano­upravljanje.­S­tim­u­vezi,­a­u­cilju­obezbjeđenja­kvalitetnog­upravljanja­eU­sredstvima,­crnogorska­administracija­je­obučena­da­samostalno­upravlja­dobijenim­sredstvima­i­sprovodi­projekte,­što­trenutno­radi­Delegacija­eU­u­Podgorici.­takvim­upravljanjem,­odnosno­prenosom­odgovornosti,­obezbijediće­se­sprovođenje­procedura­za­raspisivanje­tendera,­javne­nabavke,­ugovaranje­poslova­i­plaćanje,­kao­i­veći­nivo­kontrole,­jer­se­mora­opravdati­svaki­po-trošeni­euro.­S­druge­strane,­Crna­Gora­će­morati­da­pokaže­da­može­da­upravlja­tim­sredstvima­po­propisima­eU,­kao­i­da­ih­apsorbuje.­Veliki­značaj­efikasne­apsorpcije­fondova­nalaže­institucijama­da­sistemski­izgrađuju­strukture­za­upravljanje­kompleksnim­procesom­korištenja­ sredstava,­odnosno­sturukture­koja­će­osigurati­ i­garantovati­transparentne­procedure,­djelotvornu­internu­kontrolu,­nezavisnu­reviziju­i­odgovarajuće­računo-vodstvene­standarde.

Dobra­strana­uspostavljanja­adekvatnog­decentralizovanog­sistema­je­ta­što­će­se­Crnoj­Gori,­u­kratkoročnom­periodu­omogućiti­izgradnja­snažne­strukture­za­korištenje­IPa­fondova,­a­u­budućnosti­i­fondova­koje­koriste­članice­eU,­odnosno­Kohezionog­fonda,­Strukturnih­ fondova:­evropskog­ fonda­za­ regionalni­ razvoj­ (erDF)­ i­evropskog­socijalnog­fonda­(eSF),­kao­i­evropskog­poljoprivrenog­fonda­za­ruralni­razvoj­(earD).

Uspostavljeni­sistem­i­definisane­procedure­koje­su­trenutno­u­fazi­ocjene­od­strane­evropske­komisije­obuhva-taju­i­efikasno­korišćenje­sredstava,­odnosno­sistem­plaćanja,­koji­će­biti­relevantan­za­samostalno­upravljanje­IPa­sredstvima.­Važno­je­istaći­da­je­adekvatan­sistem­plaćanja­osnova­održivosti­uspostavljenog­sistema­de-centralizovanog­upravljanja­i­pravilnog­trošenja­dodijeljenih­eU­sredstava.

Sistem­plaćanja­u­decentralizovanom­upravljanju­IPa­sredstvima

Mr­Ivana­radojičić

39

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

Slika­1:­tok­dokumenata­za­plaćanje­i­tok­sredstava

Bilten Ministarstva finansija – prvi kvartal 2013

2

Slika 1: Tok dokumenata za plaćanje i tok sredstava

1 1 2 2

7 5 6 8 4 3

Tok dokumenata  Tok sredstava 

EU sredstva Nacionalna sredstva 

Podnošenje zahtjeva za predfinansiranje, periodična ili 

završno plaćanje 

Prenos sredstava po osnovu predfinansiranja, periodičnog ili 

završnog plaćanja  Odobrenje sredstava 

Podnošenje predloga budžeta (sredstva EU i nacionalnog ko‐

finansiranja) 

MoF‐Sektor budžeta EC 

NF  CFCU 

 Račun‐IPA sredstva 

Glavni rač. trezora 

Budžeska linija CFCU 

NF

CFCU 

Podnošenje zahtjeva za prenos sredstava 

Podnošenje fakture/zahtjeva za plaćanje 

Ugovarač/Krajnji korisnik 

Podnošenje 

zahtjeva za 

plaćanje

Podnošenje 

zahtjeva za 

sredstva

Prenos sredstva sa “IPA“ na glavni 

rač. trezora

Izvršenje plaćanja ugovaraču/krajnjem korisniku sa glavnog 

č t

Prenos sredstva sa “IPA“ na glavni

rač. trezora

Izvršenje plaćanja ugovaraču/krajnjem korisniku sa glavnog

računa trezora

Podnošenje

zahtjeva za

plaćanje

Podnošenje

zahtjeva za

sredstva

Konsolidovani račun trezora

Centralna banka Crne Gore

MoF – Sektor trezora

40

Ministarstvo finansija Crne Gore

Jedna­od­pretpostavki­dobrog­funkcionisanja­sistema­plaćanja­jeste­činjenica­da­su­obezbijeđena­sredstva­za­plaćanje­aktivnosti,­u­okviru­IPa­projekata.­S­tim­u­vezi,­Sektor­za­finansiranje­i­ugovaranje­sredstava­eU­pomoći­(CFCU)­je­dužan­da­osigura­princip­ko-finansiranja­za­projekte­koji­se­finansiraju­iz­IPa­sredstava,­koji­je­u­skladu­sa­preporukama­ i­zahtjevima­evropske­unije,­ali­ i­u­skladu­sa­standardnim­budžetskim­procedurama­koje­se­primjenjuju­u­Crnoj­Gori­prilikom­korišćenja­javnih­sredstava.

Iz­ toga­ proizilazi,­ da­ će­ Sektor­morati­ da­ vodi­ računa­ da­ sredstva­ budu­ dostupna­ krajnjim­ korisnicima­ IPa­projekata,­kada­se­za­njih­ukaže­potreba,­tokom­realizacije­projekta.­S­tim­u­vezi,­sistem­plaćanja­u­Crnoj­Gori­uspostavljen­je­u­skladu­sa­eU­i­nacionalnim­zakonodavstvom,­prateći­sljedeće­korake:

Bilten Ministarstva finansija – prvi kvartal 2013

4

Korak 1

Ministarstvo finansija, odnosno Nacionalni fond, zadužen za poslove finansijskog upravljanja programima pomoći u okviru IPA-e, otvoriće poseban račun u Centralnoj banci Crne Gore, koji će biti namijenjen primanju EU sredstava, odnosno isključivo za transakcije u vezi sa predmetnim IPA programom. Ti računi će ostvarivati kamate, koje će biti u vlasništvu Crne Gore, tj. ostvarene kamate će se slati isključivo povezanom IPA programu, budući da se smatraju resursom za Crnu Goru u obliku nacionalnog javnog doprinosa;

Korak 2

U slučaju I, II i IV IPA komponente, CFCU, imaće obavezu da planira EU i nacionalna sredstva (sredstva nacionalnog kofinansiranja) za IPA projekte koji će biti relevantni za resorna ministarstva, kao i da im dostavi taj plan na eventualne sugestije odnosno saglasnost. Takvo planiranje prati postupak koji je definisan uputstvom za pripremanje budžeta potrošačkih jedinica za fiskalnu godinu, kao i instrukcijama za popunjavanje zahtjeva za budžetskim sredstvima. Plan budžetskih sredstava se dostavlja Sektoru za budžet Ministarstva finansija, do juna tekuće godine, nakon čega se, u septembru, raspravlja o nacrtu Zakona o budžeta između potrošačkih jedinica i Ministarstva finansija, kako bi isti bio usvojen u decembru. S druge strane, NAO (Nacionalni službenik za ovjeravanje) ima obavezu da utvrdi da li su obezbijeđeni neophodni iznosi za kofinansiranje u državnom budžetu, prije dostavljanja nacrta zakona, Vladi na usvajanje;

Korak 3

Posebna budžetska pozicija u SAP sistemu biće otvorena za CFCU, na kojoj će biti vidljiva EU i nacionalna sredstva (sredstva nacionalnog kofinansiranja) za sve IPA projekte, dok će resorna ministarstva imati mogućnost da prate finansijsko izvršenje njihovih IPA projekata (slična procedura važi i za Direkciju javnih radova, kao tijelo nadležno za izvršenje kapitalnog budžeta, u skladu sa Zakonom o godišnjem budžetu za Kapitalne projekte, a koje će u decentralizovanom upravljanju biti Implementaciono tijelo za III IPA komponentu);

41

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

nakon­uspostavljanja­decentralizovanog­upravljanja,­ IPa­projekti­moraju­ biti­ tretirani­ na­poseban­način.­ to­znači­da­će­Ministarstvo­finansija­morati­da­obezbijedi­vođenje­posebne­evidencije­u­glavnoj­knjizi­trezora,­na­način­da­identifikuje­svaku­sumu­primljenu­za­konkretan­projekat,­kao­i­da­nadzire­ukupni­primljeni­i­potrošeni­iznos­institucije­korisnice­IPa­sredstava.­U­tom­slučaju,­svi­projekti­moraju­biti­posebno­označeni­i­jasno­uočljivi,­a­sredstva­kofinansiranja­treba­da­budu­klasifikovana­prema­posebnoj­kodifikaciji,­kako­bi­izvještaji­o­potrošnji­IPa­sredstava­zadovoljili­zahtjeve­eU.

Mr Ivana Radojičić, samostalni­savjetnik­II

Sektor­za­finansiranje­i­ugovaranje­sredstava­eU­pomoći

Bilten Ministarstva finansija – prvi kvartal 2013

5

Nakon uspostavljanja decentralizovanog upravljanja, IPA projekti moraju biti tretirani na poseban način. To znači da će Ministarstvo finansija morati da obezbijedi vođenje posebne evidencije u glavnoj knjizi trezora, na način da identifikuje svaku sumu primljenu za konkretan projekat, kao i da nadzire ukupni primljeni i potrošeni iznos institucije korisnice IPA sredstava. U tom slučaju, svi projekti moraju biti posebno označeni i jasno uočljivi, a sredstva kofinansiranja

Realizacija plaćanja sprovodiće se na slijedeći način. Naime, ugovarač/krajnji korisnik podnijeće fakturu/zahtjev za plaćanje CFCU-u uz relevantnu prateću dokumentaciju, gdje će Odsjek za finansije, u okviru CFCU-a, biti nadležan da provjeri njihovu legitimnosti i tačnost, kao i njihovu usklađenost sa odredbama ugovora. Konačno odobrenje za plaćanje na osnovu fakture/zahtjeva za plaćanje je isključiva odgovornost rukovodioca CFCU-a;

Finansijski kontrolor CFCU-a će, nakon odobrenja od strane rukovodioca CFCU-a, uputiti zahtjev NF-u za obezbjeđenje potrebnih EU sredstava (s obzirom da se EU sredstva nalaze na računu u Centralnoj banci, dok se sredstva nacionalnog ko-finansiranja nalaze na budžetskoj poziciji CFCU-a);

NF treba da obezbijedi prenos sredstava sa računa otvorenog kod Centralne banke, na Glavni račun trezora, kako bi CFCU mogao da kreira nalog za plaćanje u SAP sistemu, u cilju izvršenja plaćanja ugovaraču/krajnjem korisniku;

CFCU šalje nalog za plaćanje Sektoru trezora Ministarstva finansija, sa zahtjevom da organizuje plaćanje prema ugovaraču/krajnjem korisniku, i obavještava NF o izvršenom plaćanju prema ugovaraču/krajnjem korisniku, podnošenjem izjave/izvještaja (SAP izvještaj) koji izdaje Sektor trezora.

Korak 4

Korak 5

Korak 6

Korak 7

42

Ministarstvo finansija Crne Gore

Još­ se­vije­kriza­evropom­ i­dužnički­ teret­ stoji­ kao­opomena­ i­ prijetnja­ stabilnosti­ mnogih­ evropskih­ekonomija.­ Uzdrmani­ korpus­ evropskog­ projekta,­koliko­ god­ u­ osnovi­ imao­ humanu­ i­ pragmatičnu­ideju­okupljanja­i­udruživanja­oko­univerzalnih­vri-jednosti­koje­baštini­civilizacija,­teško­nalazi­put­do­rješenja­koja­bi­učvrstila­ integrativnu­nit­na­osno-vama­čvršće­monetarne,­fiskalne­ili­neke­druge­for-me.­Ipak,­evropska­ideja­je­živa,­iako­svijet­i­čovjek­u­njemu,­u­svojoj­nesavršenosti­često­ograničen­uskim­nacionalnim­interesima­i­vizurama,­svoja­suvereni-stička­prava­s­oprezom­transponuje­na­zajednicu.

Ovih­dana,­nakon­zatvorenih­poglavlja­koja­tretira-ju­nauku­i­obrazovanje,­aktuelan­je­proces­skrinin-ga­nacionalne­regulative­po­pojedinim­poglavljima­koja­ će­ biti­ predmet­ pregovora­ sa­ eU.­ Ozbiljnost­i­ kompetentnost­ u­ početnim­ aktivnostima­ ovog­procesa­ pokazuje­ odlučnost­ i­ spremnost­ da­ se­strateški­ cilj­ usmjerenja­ na­ evroatlanske­ integra-cije­pragmatično­fundira,­i­pored­toga­što­je­eko-nomska­ politika­ u­ prvim­ mjesecima­ ove­ godine,­u­ uslovima­ poremećenih­ razvojnih­ performansi,­suočena­ s­ izazovima­ finansijske­ konsolidacije­ i­stvaranja­ uslova­ dugoročne­ stabilnosti­ javnih­ fi-nansija.­ Ovladavanje­ strategijom­održivog­ javnog­duga­i­saniranja­budžetskog­deficita,­uz­programe­štednje­u­sferi­javne­potrošnje,­u­tom­smislu,­opre-

djeljuju­aktivnosti­u­ovoj­godini,­uz­napore­da­se­ojača­prihodna­strana­budžeta­prilivom­po­osnovu­legalizacije­sive­ekonomije,­naplate­zaostalog­po-reskog­duga­i­jačanja­finansijske­discipline­i­težnju­da­se,­i­pored­svih­teškoća,­očuva­razvojni­potenci-jal­stimulativnosti­poreskog­sistema­i­drugih­mje-ra­kojim­se­generiše­privredna­aktivnost.­Pozitivni­impulsi­ u­ tom­ smislu­ koji­ dolaze­ iz­ prioritetnih­privrednih­ sektora,­ te­ bankarskog­ sektora­ koji­ uz­dobru­ likvidnost­ pokazuje­ znake­ pojačanog­ inte-resa­za­nove­plasmane­i­aktuelnu­podršku­Svjetske­banke­budžetskoj­konsolidaciji­i­njemačke­razvojne­banke­(KwF)­za­infrastrukturne­projekte,­ohrabruju­i­ pokazuju­ da­ sistem­ ima­podršku­međunarodnih­finansijskih­ institucija,­ iako­ je­ procjena­ Svjetske­banke­o­mogućnostima­rasta­crnogorske­ekonomi-je­u­2013.­godini­smanjena­na­1,8%­(projektovano­2,5%).­Dakako,­i­dalje­su­prisutni­teret­enigme­oko­ekonomski­održivih­rješenja­vezanih­za­KaP­i­druge­sisteme,­problemi­nelikvidnosti,­nedovoljne­konku-retnosti­i­slabe­izvozne­usmjerenosti.­Istovremeno,­postoje­ vrlo­ konkretne­ najave­ mogućnosti­ da­ se­pokrene­neki­od­krupnih­projekata­ iz­oblasti­put-ne­ infrastrukture,­ energetike­ i­ turizma­čime­bi­ se­stvorili­ uslovi­ za­ dugoročno­ aktiviranje­ domaćih­kapaciteta­uz­uticaj­na­novo­zapošljavanje­i­uopšte­snažan­i­očekivan­upliv­multiplikacionog­efekta­na­ukupan­rast­i­razvoj­ekonomije.

Stereotipi­i­razvoj

Borislav­ratković

43

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

no,­ evropska­ priča­ i­ tekući­ problemi,­ iako­ konflik-tni,­ samo­ su­povod­za­ jedan­nepretenciozan­osvrt­na­neke­limite­objektivnim­mogućnostima­dinamič-nijeg­ razvoja.­ Označavajući­ ih­ kao­ svojevrsne­ ste-reotipe,­prije­svega,­ ima­se­u­vidu­taj­genetski­kod­inferiornosti­po­kome­je­sve­ono­što­dolazi­sa­strane­bolje­i­vrednije,­a­svaka­autentična­ideja­i­aktivnost­podvrgnuta­ nekritičkom­ sudu­ negacije.­ Funkcioni-šući­nesvjesno­dugo­na­toj­matrici,­ne­tako­davno,­mogli­ smo­ se­ suočiti­ sa­ ponižavajućom­ floskulom­o­ugroženosti­elementarne­sposobnosti­da­ se­pre-hranimo­u­slučaju­državnog­osamostaljenja­(?!),­što­dosta­govori­o­sindromu­inferiornosti.­Izoštravajući­ovu­vizuru­do­karikaturalnog,­bez­namjere­da­se­tra-govi­ takve­percepcije­ traže­u­današnjim­prilikama,­samo­se­ukazuje­na­objektivno­velik­potencijal­koji­Crna­Gora­ ima­ u­ raspoloživom­ humanom,­ prirod-nom,­ geopolitičkom­ i­ drugom­ resursu­ čijom­ ak-tivacijom,­uz­ sve­naznake­da­ to­zahtijeva­ i­ kapital­i­vrijeme,­ali­ i­više­vjere­u­sopstvene­mogućnosti­ i­viziju,­ sistem­može­ nesporno­ da­ uspješnije­ razvija­funkcije­propulzivnosti.­zato,­ne­dovodeći­u­pitanje­tako­nesporne­benefite­od­evropskog­procesa,­upra-vo­kroz­proces­jačanja­sopstvenih­inicijativa­i­moći,­treba­doprinositi­afirmaciji­spremnosti­i­sposobnosti­za­prihvatanje­standarda­civilizacijskog­progresa.

Veliki­napori­koji­se­čine­da­se­sistem­javnih­finan-sija,­u­uslovima­razornog­dejstva­krize,­konsoliduje­i­dovede­na­mjeru­dugoročne­održivosti­uvijek­po-kreću­asocijaciju­na­naš,­uglavnom­profani,­doživ-ljaj­države­kao­sistemske­tvorevine­koja,­po­pravilu,­ugrožava­ i­uskraćuje­naša­prava.­ Iz­ te­perspektive,­država­ kao­ takva­ je­pribježište­ svih­naših­ realnih­ i­nerealnih­zahtjeva­i­očekivanja­i­od­nje­je­tako­po-željno­samo­uzeti.­čak­i­u­uslovima­kad­je,­zakidajući­je­neizvršavanjem­svojih­poreskih­i­drugih­obaveza,­dovodimo­u­poziciju­da­u­svojim­bilansima­ne­može­naći­ prostor­ za­ alimentiranje­ svih­ konstituisanih­prava­ i­ obaveza.­ naravno,detaljnija­ elaboracija­ bi­nas­neminovno­uputila­ i­ na­nesavršenosti­ sistema­koji­u­svojoj­tranziciji­objektivno­nije­bio­podjedna-ko­pravedan­prema­svim­građanima.­no,­namjera­je­bila­ ukazati­ na­ to­ da­ je­ odnos­ države­ i­ građanina­dvostran­odnos­koji­u­regularnoj­konstelaciji­pred-stavlja­značajan­razvojni­resurs.

nalazeći­ishodište­u­onim­stranicama­istorije­koje­su­uslovljavale­i­oblikovale­život­u­kolektivitetu­sa­for-miranom­svijesti­nepovjerenja­i­straha­od­svega­što­nosi­izazov­novog­i­rizičnog,­u­savremenim­uslovi-ma­nije­teško­naći­tragove­tog­istorijski­uslovljenog­

odnosa.­Otuda­rezerva­i­nedovoljna­inicijativa­pre-ma­novim­preduzetničkim­projektima­koji­ logikom­kapitala­i­tržišta,­po­prirodi­stvari,­razbijaju­mnoge­uhodane­ rezone­otvaranjem­nekih­novih­ razvojnih­perspektiva­u­kojim­nema­mjesta­za­olako­stečene­privilegije.­ S­ druge­ strane,­ često­ nekritički­ odnos­prema­ inicijativama­ sa­ strane­može­ da­ ugrozi­ in-terese­koji­počivaju­na­autentičnosti­ i­specifičnosti­naših­realnih­potreba.­U­takvom­dualitetu,­afirma-cija­individualnih­vrijednosti­i­kapaciteta­predstavlja­resurs­na­kojem­u­većoj­mjeri­treba­da­počiva­sistem­otvorene,­tržišno­orijentisane­ekonomije­koji­konku-renciju­ i­ konkurentnost­ drži­ kao­ objektivnu­mjeru­uspješnosti­i­validnosti,­nasuprot­hijerarhijskim,­for-malnim­ili­statusnim­pojavnim­oblicima­vrednosnog­odredjenja­ličnosti.­­­

naravno,­vrijednosni­sistem­koji­u­svojoj­nespornoj­potrebi­da­se­prilagođava­novim­odnosima­afirmiše­profani­odnos­prema­materijalnom­bez­utemeljenja­u­objektivnoj­zasnovanosti­na­ radu­ i­ sposobnosti­ i­bez­dovoljno­razumijevanja­i­mjere­za­napore­u­sfe-ri­ inovativnog,­ istraživačkog­ i­ duhovnog­pregnuća­kojim­se­mijenja­i­pokreće­svijet­okoštalih­uvjerenja.

Pokazujući­se­kao­lider­u­regionu­u­naporima­da­u­okviru­ evropskog­ procesa­ osnaži­ nove­ vrijednosti­i­ pravila,­ Crna­ Gora­ svakako­ pokazuje­ da­ svojom­otvorenošću­i­saradnjom­razumije­globalne­procese­i­ ­teži­da­svoj­razvoj­uskladi­s­pravilima­razvijenog­svijeta.­Uz­širok­prostor­da­se­taj­proces­učini­pro-bitačnijim,­ona­pokazuje­i­sposobnost­da­se­u­većoj­mjeri­artikuliše­sopstveni­ekonomski­ identitet,­kre-ativnost,­ inicijativa­ i­ interes,­ kao­ i­ ­ sposobnost­ da­se­ iskoriste­prednosti­ regionalnog­povezivanja,­ ra-skidajući­pritom­­sa­stereotipima­o­kojim­govori­ovaj­skroman­prilog.

Borislav Ratković, savjetnik­ministra­finansija

44

Ministarstvo finansija Crne Gore

10.01.2013. godine - Saopštenje: Crna Gora na-predovala u Indeksu ekonomskih sloboda Heri-tidž FondacijePrema­indeksu­ekonomskih­sloboda­za­2012.­godinu,­koji­tradicionalno­izdaju­američka­Heritidž­fondacija­i­poslovni­ list­Vol­Strit­ žurnal,­Crna­Gora­ se­nalazi­na­70.­mjestu­na­svijetu.­zauzimanjem­70.­pozicije,­Crna­Gora­ je­ostvarila­napredak­od­šest­mjesta­na­listi,­u­odnosu­na­2011.­godinu.­ ­analiza­ekonom-skih­sloboda­obuhvata­177­zemalja,­a­Crna­Gora­se­nalazi­u­kategoriji­„umjereno­slobodnih“­ekonomija­sa­62,6­boda,­što­je­iznad­svjetskog­prosjeka.­takođe,­u­ pogledu­ broja­ bodova­ po­ indikatorima­u­ sedam­analiziranih­ oblasti­ Crna­ Gora­ je­ iznad­ svjetskog­prosjeka.­U­Indeksu­za­2013.­godinu­ocijenjen­je­na-

predak­Crne­Gore­u­četiri­od­ukupno­deset­indika-tora,­i­to­u­oblastima:­državna­potrošnja,­suzbijanje­korupcije,­fiskalne­slobode­i­lakoća­poslovanja.­Crna­Gora­je­zadržala­poziciju­kada­su­u­pitanju­oblast­in-vesticione­slobode,­finansijske­slobode­i­imovinskih­prava,­a­preostale­tri­oblasti­(sloboda­na­tržištu­rada,­monetarna­ sloboda­ i­ slobodna­ trgovina)­označene­su­kao­one­u­kojima­je­postignut­niži­nivo­uspjeha­u­odnosu­na­prethodnu­godinu.­Pohvaljeni­su­napori­Vlade­ Crne­Gore­ na­ planu­ smanjenja­ državne­ po-trošnje,­unapređenja­efikasnosti­javnog­sektora,­kao­i­ekonomskih­sloboda­u­bynisu,­a­određene­ocjene­iz­ Indeksa­ukazuju­da­postoji­značajan­broj­oblasti­u­kojima­ je­Crna­Gora­značajno­napredovala,­prije­svega­zahvaljujući­ izraženim­reformskim­naporima­proteklih­godina.­Ostavljen­je­prostor­za­napredak­u­oblasti­unapređenja­poslovnog­ambijenta­i­ekonom-skih­sloboda,­koje­će,­kako­se­očekuje,­dugoročno­re-zultirati­većom­efikasnošću­državne­administracije,­eliminisanjem­biznis­barijera­i­povećanjem­ekonom-ske­aktivnosti.­­

Ivona­Mihajlović

Info/web­aktivnosti­Ministarstva­finansija­u­periodu­od­01.­januara­do­31.­marta­2013.­godine

45

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

17.01.2013. godine - Održan seminar na temu “Nepravilnosti – ključni akteri i osnovni principi prevencije, otkrivanja, upravljanja i izvještava-nja kada su u pitanju EU sredstva u Crnoj Gori“Sektor­za­finansiranje­i­ugovaranje­sredstava­eU­po-moći­(CFCU)­organizovao­je­16.­i­17.01.2013.­godi-ne­seminar­na­temu­“nepravilnosti­–­ključni­akteri­i­osnovni­principi­prevencije,­otkrivanja,­upravljanja­i­izvještavanja­kada­su­u­pitanju­eU­sredstva­u­Crnoj­Gori”.­Seminar­je­održan­sa­ciljem­detaljnijeg­upo-znavanja­predstavnika­svih­tijela­uključenih­u­pro-ces­ sa­procedurama­decentralizovanog­upravljanja­IPa­sredstvima,­kao­i­sa­ciljem­pripreme­za­dolazak­nezavisnih­revizora­u­slučaju­III­i­IV­IPa­komponente­i,­drugu­po­redu,­misiju­revizora­evropske­komisije,­u­slučaju­I­i­II­komponente.­Koristeći­raspoloživa­sred-stva­Instrumenta­tehničke­pomoći­i­razmjene­infor-macija­(taIeX),­kojim­upravlja­Direktorat­za­prošire-nje­evropske­komisije,­CFCU­je­obezbijedio­detaljnije­obrađivanje­teme­–­Izvještavanje­o­nepravilnostima,­kako­sa­teorijskog,­tako­i­sa­praktičnog­aspekta,­radi­što­boljeg­razumijevanja­značaja­iste.­Seminar­je­bio­prilika­da­se­službenici­uključeni­u­decentralizovano­upravljanje­eU­sredstvima­bliže­upoznaju­sa­proce-durama­ identifikovanja,­ klasifikovanja­ i­ izvještava-nja­o­nepravilnostima.­Predavanja­su­održali­pred-stavnici­ evropske­ kancelarije­ za­ suzbijanje­ prevara­(OlaF),luisa­Cavestri,­­Dušan­Sterle­i­elpida­Solonos.

17.01.2013. godine - Implementacijom struk-turnih reformi brže u EUPomoćnik­ministra­finansija,­nemanja­Pavličić,­pri-mio­je­u­posjetu­zamjenika­Generalnog­direktora­za­proširenje­ u­ eK,­ Joosta­ Kortea.­ Sastanku­ su­ prisu-

stvovali­ i­ predstavnici­Delegacije­ eU­u­Crnoj­Gori:­Mitja­Drobnič,­šef­Delegacije,­andre­lys,­šef­Sektora­za­implementaciju­IPa­projekata,­alberto­Kamarata,­šef­Sektora­za­politička­pitanja,­evropske­integraci-je­i­trgovinu­i­Dragan­Mugoša,­savjetnik.­Gospodin­Pavličić­ je­upoznao­predstavnike­eU­ sa­ trenutnom­ekonomskom­ situacijom­ u­ Crnoj­ Gori,­ ukazujući­na­ posvećenost­ fiskalnoj­ konsolidaciji,­ stabilizaciji­budžeta­i­planu­povećanja­prihoda,­odnosno­iznala-ženju­modeliteta­za­uspostavljanje­održivog­sistema­javnih­finansija.­ takođe­ je­ predstavnicima­ eU­pre-dočena­posvećenost­Vlade­Crne­Gore­unapređenju­poslovnog­ ambijenta­ i­ kreiranju­ dobre­ osnove­ za­dugoročni­ ekonomski­ rast­ i­ priliv­ stranih­direktnih­investicija.­Gospodin­Korte­ je­ izrazio­spremnost­da­Crnoj­Gori,­na­daljem­putu­integracija,­pruži­podrš-ku.­Sagovornici­su­se­saglasili­da­su­otvoren­dijalog­i­ razmjena­ informacija­ ključni­ za­ uspješan­ proces­pregovora­za­članstvo­Crne­Gore­u­eU.­

24.01.2013. godine - Održana javna rasprava o Nacionalnom planu razvoja „Crna Gora – 2013–2016“U­okviru­twinning­projekta­“Strategija­razvoja­Crne­Gore­ i­nacionalni­plan­razvoja”,­pripremljen­ je­na-crt­nacionalnog­plana­razvoja­„Crna­Gora­–­2013-2016“.­ Crna­ Gora,­ kao­ zemlja­ kandidat­ za­ pristu-panje­ eU,­ ima­obavezu­ da­ pripremi­nPr,­ kojim­ se­određuju­ investicioni­ prioriteti­ Vlade­ Crne­ Gore­u­periodu­od­2013.­do­2016.­godine.­Plan­ je,­ isto-vremeno,­mehanizam­i­osnova­za­usmjeravanje­IPa­fondova,­za­realizaciju­pojedinih­projekata.

25.01.2013. godine - Izlaganje Bojane Boško-vić, pomoćnika ministra i sekretara Savjeta za regulatornu reformu i unapređenje poslovnog ambijenta na konferenciji za novinare povodom puštanja u rad elektronskog portala licenci„­...­Vlada­je­u­aprilu­2011­godine­započela­pilot­ana-lizu­efekata­reforme­biznis­licenciranja­u­Crnoj­Gori,­cjelokupnu­ reformu­podržala­ je­američka­agencija­

46

Ministarstvo finansija Crne Gore

za­međunarodni­ razvoj,­ eastwest­Managenent­ in-stitut.­rezultat­sprovedene­analize­jasno­su­ukazali­na­ potrebu­ uspostavljanja­ sveobuhvatnog­ portala­licenci,­ odnosno­ dozvola,­ ovlašćenja,­ saglasnosti­ i­uvjerenja­koji­izdaju­državni­organi...­

U­tom­cilju,­sredinom­prethodne­godine­se,­u­sarad-nji­sa­USaID-om,­pristupilo­se­izradi­detaljnog­idej-nog­rješenja­koji­će­na­jednostavan­način­predsta-viti­informacije­u­vezi­sa­izdavanjem­licenci­u­Crnoj­Gori,­a­sa­druge­strane­biti­jednostavan­za­upotrebu­od­strane­privatnog­sektora...“

28.01.2013. godine - “Kako do rasta”, Autorski tekst savjetnika za ekonomsku politiku i razvoj Borislava Ratkovića objavljen u “vijestima”

„­ ..­Ovih­dana­dva­važna­dokumenta­iz­okvira­naše­evropske­ agende­ su­ pred­ licem­ javnosti.­ Dola-ze­ u­ vrijeme­ suočavanja­ sa­ stvarnošću­ ugroženih­makroekonomskih­ performansi­ i­ problema­ odr-žavanja­ tekuće­ reprodukcije­ i­ standarda­ građana­u­ ograničenjima­ kriznog­ ambijenta.­ napor­ da­ se­sagledaju­ perspektive­ razvoja­ kroz­ Pretpristupni­ekonomski­program­za­Crnu­Goru­20122015.­i­na-crt­ nacionalnog­ plana­ razvoja­ 2013-2016.­ pred-stavlja­ ne­ samo­ obavezu­ na­ evropskom­ putu,­ već­i­ svojevrstan­ ispit­ zrelosti­ crnogorskog­ društva...­ U­ovim­dokumentima­se­razvojni­ciljevi­koncentrišu­na­oblasti­energetike,­turizma,­poljoprivrede­i­rural-nog­ razvoja,­ uz­ povratak­ na­ ekonomski­ rast­ iznad­

potencijalnog­(realni­rast­BDP-a­od­3-4%),­smanje-nje­deficita­javnih­finansija­i­postizanje­izbalansira-nosti­ budžeta­ do­ 2016.­ i­ smanjenje­ učešća­ nefor-malne­ekonomije­za­50%.­Upravo­ono­što­svakako­zavređuje­pažnju,­no­ne­nužno­ispred­konceptualnog­određenja­dokumenta,­jeste­kvantitativna­dimenzija­razvoja­ s­ projekcijom­ rasta­BDP-a­u­ periodu­2013­-2016.­po­stopama­od­2,5%,­3,0%­i­3,5%­respektiv-no­uz­konzervativniji­tretman­relativnog­udjela­stra-nih­direktnih­investicija.­Definisan­je­i­scenario­nižeg­rasta­koji­računa­na­recesiju­u­eurozoni,­smanjenje­kreditne­aktivnosti­i­porast­nezaposlenosti­što­bi­rast­BDP-a,­u­ovom­periodu,­pozicioniralo­u­red­veličina­od­1,0%,­1,5%­i­2,0%.­Svjetska­banka­je­saopštila­re-zerve­u­pogledu­objektivnih­mogućnosti­crnogorske­ekonomije­ za­ značajniji­ rast­ u­ovoj­ godini.­ čini­ se­ipak­da­optimizam­u­projekciji­nije­bez­pokrića­i­da­će­usmjerenje­ ekonomske­politike­ i­ karakter­mjera­fiskalnog­prilagođavanja­stvoriti­pretpostavke­da­se­regeneriše­privredna­aktivnost,­a­da­motiv­za­biznis­crpi­snagu­iz­uslova­kontrole­nad­stabilnošću­javnih­finansija­i­stimulativa­ciljano­usmjerenih­na­podrš-ku­ preduzetništvu.­ U­ kojoj­ mjeri­ će­ Pretpristupni­ekonomski­program,­a­naročito­nacionalni­razvojni­plan,­koji­u­suštini­ima­ulogu­da­prepozna­strateške­prioritete­i­pravce­razvoja,­a­predstavlja­investicioni­plan­konzistentan­sa­eU­finansijskim­višegodišnjim­okvirom,­ izraziti­ objektivnu­ perspektivu­ crnogor-ske­ ekonomije­ u­ uslovima­ zavisnosti­ od­ okruženja­i­neizvjesnosti­događaja­koji­slijede,­zavisiće­ i­naše­lične­ percepcije­ i­ opredjeljenja.­ U­ svakom­ slučaju,­ponuđeni­model­ razvoja­ održive­ i­ “zelene”­ ekono-mije­usklađen­sa­stremljenjima­razvijenog­svijeta,­a­koncentrisan­na­aktiviranje­sopstvenih­snaga­i­moći,­vrijedan­je­pažnje­i­kao­takvom­mu­treba­dati­šan-su.­Isto­tako,­treba­imati­razumijevanje­i­odgovor­za­dnevne­probleme­građanina­preko­čijih­leđa,­u­kraj-njem,­prođu­sve­oluje,­ali­i­krene­snaga­oporavka.“

31.01.2013. godine – Izjava portparola Marije Radenović, nakon sjednice vlade povodom for-miranja radnog tima za pripremu predloga mje-ra za suzbijanje sive ekonomije„­...­Vlada­je­na­današnjoj­sjednici­zvanično­oformi-

47

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

la­radni­tim,­odnosno­ustanovila­i­usaglasila­sastav­radnog­ tima,­ čiji­ osnovni­ zadatak­ jeste­definisanje­mjera­koje­će­biti­usmjerene­na­suzbijanje­sive­eko-nomije.­zadatak­ove­radne­grupe­će­biti­definisanje­i­implementacija­mjera­koje­treba­da­rezultiraju­una-pređenjem­ institucionalnih­ i­ kadrovskih­ kapaciteta­državnih­organa­i­službi­koji­se­bave­prikupljanjem­i­ kontrolom­prihoda­ na­ osnovu­ poreza.­ radni­ tim­počeće­sa­radom­odmah,­a­za­narednu­sedmicu­ je­zakazana­konstituvina­sjednica.­radnim­timom­čije­je­ formiranje­ iniciralo­ Ministarstvo­ finansija­ ko-ordiniraće­ministar­ finansija,­ dr­ radoje­ žugić,­ a­ u­njegovom­sastavu­će­biti­uključeni­predstavnici­re-sornih­državnih­organa,­sindikata,­poslodavaca,­kao­i­predstavnici­Skupštine­Crne­Gore.­Ideja­za­formi-ranje­tima­u­jednom­ovakvom­satavu­protekla­je­iz­potrebe­da­ se­ jednom­ovako­ozbiljnom­pitanju­da­puni­ doprinos­ i­ da­ se­ kroz­ konstitutivnu­ diskusiju­i­sinergijsko­djelovanje­donesu­rješenja­koja­će­biti­ispravna­ i­ opravdana,­ odnosno­ kroz­ sagledavanje­efekata­predloženih­mjera­kroz­jednu­širu­prizmu­da­se­definišu­rješenja­koja­će­biti­opravdana...”

01.02.2013. godine - januarski prihodi iznad ostvarenja u prethodnoj godiniJanuarski­ budžetski­ prihodi­ iznosili­ su­ 54,4­ milio-na­eura­i­veći­su­za­11,5%­u­odnosu­na­isti­mjesec­prošle­ godine.­ naime,­ porast­ naplate­ zabilježen­ je­kod­prihoda­po­osnovu­poreza­na­dobit­pravnih­lica­(prihodi­po­ovom­osnovu­su­22,3%­veći­u­odnosu­na­ isti­mjesec­ prošle­ godine)­ i­ prihoda­ po­ osnovu­poreza­na­dodatu­ vrijednost­ (prihodi­ su,­ po­ovom­osnovu,­ veći­ za­ 17,3%­ u­ odnosu­ na­ januar­ 2012.­godine).­ Istovremeno­ su­ prihodi­ po­ osnovu­dopri-nosa­veći­za­20,1%­u­odnosu­na­isti­mjesec­prošle­godine,­što­je­posljedica­rasta­zaposlenosti­kao­re-zultata­Vladinog­programa­stručnog­osposobljava-nja.­ Ostvarenje­ stopa­ rasta­ kod­ navedenih­ izvora­prihoda­ ukazuje­ da­ je,­ u­ odnosu­ na­ januar­ prošle­godine,­ ostvaren­ blagi­ rast­ ekonomske­ aktivnosti,­te­ da­ je­ poboljšana­ naplata­ poreskih­ prihoda,­ kao­rezultat­kontinuiranih­aktivnosti­nadležnih­organa.­Očekuje­se­da­će­realizacija­planiranih­aktivnosti­na­planu­suzbijanja­sive­ekonomije­i­efikasnije­naplate­poreskih­potraživanja­u­narednom­periodu­dati­do-prinos­nastavku­pozitivnih­trendova,­kada­je­riječ­o­ubiranju­budžetskih­prihoda.­

06.02.2013. godine - Najavljena rigidna kazne-na politika6.­ februara­ 2013.­ godine­ je­ održana­ konstitutivna­sjednica­Komisije­za­suzbijanje­sive­ekonomije,­ko-

jom­je­predsjedavao­ministar­finansija­i­predsjednik­ovog­ tijela,­ dr­ radoje­ žugić.­ članovi­ Komisije­ su­predstavnici­ svih­ onih­ instucija­ i­ organizacija­ koje­imaju­mehanizme­i­nadležnosti­da­sprovedu­mjere­usmjerene­na­suzbijanje­sive­ekonomije,­a­osnovni­cilj­ konstituisanja­ radnog­ tima­ u­ ovom­ sastavu­ je­intenziviranje­koordinacije­i­saradnje­svih­nadležnih­organa.­U­diskusiji­je­zaključeno­da­je­siva­ekonomi-ja­pojava­koja­ima­negativne­efekte,­kako­po­javne­finansije­i­fiskalnu­stabilnost,­tako­i­po­poslovni­am-bijent­ i­ konkurentnost­ i­ održivost­ realnog­ sektora.­na­sjednici­je­definisan­i­usvojen­predlog­urgentnih­mjera,­koje­će­biti­elemenat­ukupnog­akcionog­pla-na­ sa­nosiocima­ i­ rokovima­ izvršenja,­ kojeg­će,­na­osnovu­smjernica­svih­članova­Komisije,­pripremiti­Ministarstvo­ finansija­ do­ isteka­ prvog­ kvartala,­ u­skladu­sa­Programom­rada­Vlade.­

U­okviru­akcionog­plana­biće­definisane­operativne­mjere,­ za­ čije­ će­ sprovođenje­ biti­ zaduženi­ podti-movi.­U­tom­smislu,­dogovoreno­je­formiranje­više­operativnih­ timova,­ odnosno­ potkomsija,­ ­ i­ to­ za:­edukaciju­ kadrova­ koji­ su­ nadležni­ za­ utvrđivanje­prekršaja,­koordinaciju­svih­službi­uključenih­u­utvr-đivanje­prekršaja,­unapređenje­regulativnog­okvira,­poboljšanje­ naplate­ prihoda­ po­ osnovu­ boravišne­takse,­aktivnosti­u­cilju­suzbijanja­sive­ekonomije­u­dijelu­izbjegavanja­plaćanja­PDV-a­i­suzbijanje­sive­ekonomije­na­tržištu­rada.­S­obzirom­na­visoko­uče-šće­ sive­ ekonomije­ na­ tržištu­ rada,­ dogovorena­ je­priprema­ predloga­ o­ povećanju­ minimalne­ cijene­rada­na­osnovu­detaljne­analize­koja­će­bitiurađena­u­narednih­nekoliko­dana.­Ova­inicijativa­biće­pro-slijeđena­nadležnom­Ministarstvu­rada­ i­socijalnog­staranja.­U­cilju­efikasnije­borbe­protiv­sive­ekono-mije,­dogovoreno­je­iniciranje­radikalizacije­kaznene­politike,­odnosno­ ­uvođenje­ strožijih­novčanih­ka-zni­ i­ to­kada­su,­u­prvom­redu,­u­pitanju­prekršaji­u­vidu:­neizdavanja­validnih­fiskalnih­ računa­ i­ne-posjedovanje­registar­kasa­(predloženo­je­da­se­ras-pon­novčanih­kazni­sa­dosadašnjih­1.000­do­6.000­eura­poveća­na­raspon­od­3.000­do­10.000­eura,­za­

48

Ministarstvo finansija Crne Gore

pravna­ lica),­ netačnog­ obračuna­ poreske­ obaveze,­nepodnošenje­ poreske­ prijave­ i­ neplaćanje­ PDV-a­ u­ propisanom­ roku­ (predloženo­ je­ da­ se­ raspon­novčanih­kazni­sa­dosadašnjih­1.500­do­20.000­eura­poveća­na­raspon­od­6.000­do­20.000­eura,­za­prav-na­lica).­takođe­će­se,­u­najskorijem­roku,­Komisija­baviti­iznalaženjem­načina,­tj.­pravnog­osnova­da­se­donosiocu­neispravnog­fiskalnog­računa­obezbijedi­refundacija­ računa­ ili­ isplata­dijela­novčane­ kazne­koja­ bude­naplaćena­od­prekršioca.­na­ sjednici­ su­dogovorena­ i­ osnovna­ načela­ rada­ Komisije,­ kao­ i­institucija­čiji­su­predstavnici­njeni­članovi,­a­ona­se­odnose­na­neselektivan­i­transparentan­rad­i­hitno­i­neodložno­reagovanje­na­svaku­prijavu.­takođe­je­dogovoreno­da­javnost­bude­periodično­obavješta-vana­o­rezultatima­rada­Komisije,­kroz­formu­zajed-ničkih­ saošptenja.­ Ministar­ žugić­ istakao­ je­ da­ će­„premisa­rada­ovog­tijela­biti­nulta­stopa­tolerancije­kada­je­u­pitanju­poreska­evazija­i­rad­u­sivoj­zoni“,­te­da­se­pitanjem­sive­ekonomije­moramo­baviti­na­sistemski­način,­transparentno­i­bez­selektivnog­pri-stupa.­Opredjeljenje­za­nultom­stopom­tolerancije,­što­je­jednoglasno­prihvaćeno­od­svih­članova­Ko-misije,­je­iz­razloga­što­zona­sive­ekonomije­podriva­ne­samo­fiskalnu­stabilnost,­odnosno­održivost,­već­i­zdravi­dio­ekonomije­zbog­nelojalne­konkurencije.­Posebno­ je­ istaknuto­ opredjeljenje­ neselektivnosti­i­ potpune­ transparentnosti,­ budući­ da­ od­ ove­ ak-tivnosti­ zavisi­ i­ investicioni­ i­ dužnički­ rejting­Crne­Gore.­Ostali­eventualni­predlozi­za­izmjenu­kaznene­politike­biće­definisani­kroz­dalji­rad­Komisije.

14.02.2013. godine - vlada usvojila Informaciju o preduzetim mjerama za suzbijanje sive eko-nomijeVlada­je­usvojila­predlog­radne­grupe­da­se­pooštri­kaznena­politika­u­dijelu­poreskih­prekršaja­na­trži-štu­rada­i­cilj­pooštravanja­kaznene­politike­jeste­da­se­unaprijedi­poreska­disciplina,­da­se­izbjegna­nelo-jalna­konkurencija,­a­ne­da­se­napuni­državna­kasa.­Pozitivno­je­ocijenjena­inicijativa­od­strane­komisije­da­se­povećanje­minimalne­zarade­i­u­tom­smislu­je­

zaduženo­Ministarstvo­rada­i­socijalnog­staranja­da­u­daljem­dijalogu­sa­nadležnim­tijelima­i­socijalnim­partnerima­ definiše­ koji­ je­ to­ procenat­ povećanja­minimalne­zararde.­Dogovoreno­je­i­formiranje­više­operativnih­timova­u­okviru­komisije­i­to­su­tim­za­suzbijanje­sive­ekonomije­na­tržištu­rada,­za­pripre-mu­zakonske­regulative­u­cilju­preventivnog­djelo-vanja­za­suzbijanje­nastavka­sive­ekonomije,­tim­za­edukaciju­ zaposlenih­ u­ inspekcijskim­ službama­ u­dijelu­ pripremanja,­ podnošenja­u­ prekršajnom­po-stupku,­ tim­za­unaprijeđenje­koordinacije­ saradnje­među­organima­i­tim­za­rješavanje­problema­napla-te­boravišne­takse.­

14.02.2013. Crna Gora — Saopštenje po zavr-šetku posjete osoblja MMF-aDelegacija­ Međunarodnog­ monetarnog­ fonda­(MMF),­koju­je­predvodio­nadeem­Ilahi,­­boravila­­je­u­Podgorici,­u­periodu­od­6.­do­13.­februara,­u­cilju­razgovora­ o­ nedavnim­ ekonomskim­ dešavanjima­ i­promjenama­ u­ politikama.­ na­ kraju­ posjete,­ gos-podin­Ilahi­je­dao­sljedeće­saopštenje:­“ekonomska­aktivnost­Crne­Gore­je­zastala­u­2012,­kao­rezultat­vremenskih­nepogoda­i­naglog­usporavanja­u­indu-striji­proizvodnje­metala.­ekonomija­je­sada­suočena­sa­rastućom­osjetljivošću­usljed­postojanih­fiskalnih­neravnoteža­ koje­ su­ rezultirale­ ubrzanim­ poveća-njem­javnog­duga­u­prethodnim­godinama.­tokom­2012.­godine,­fiskalni­deficit­je­premašio­rebalansom­planirani­ nivo,­ što­ je­ rezultiralo­ povećanjem­ javne­zaduženosti.­­Dok­je,­sa­jedne­strane,­došlo­do­zna-čajnog­napretka­u­ stabilizaciji­bankarskog­sistema,­kreditiranje­se­i­dalje­smanjuje­(doduše­opadajućom­stopom),­ jer­ su­ banke­ još­ uvijek­ sputane­ visokim­nivoom­problematičnih­zajmova.­U­2013.­godini­se­očekuje­umjeren­oporavak­ekonomske­aktivnosti,­ali­su­ izgledi­ i­dalje­ograničeni­problemima­u­ sektoru­proizvodnje­ metala­ i­ izazovnim­ međunarodnom­okruženjem.­Fiskalne­rezerve­su­potrošene­i­stoga­je­budžetska­konsolidacija­hitan­prioritet,­jer­će­sma-njiti­potrebu­za­zaduživanjem­i­preokrenuti­uzlazni­trend­ javnog­duga­ (što­ je­ i­ prepoznato­u­ budžetu­za­2013.­godinu).­Vlada­je­usvojila­određene­fiskalne­mjere­kako­bi­pomogla­budžetu­i­osnažila­je­napo-re­za­ smanjenje­ sive­ekonomije.­ I­pored­ toga,­biće­

49

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

potrebne­mjerljive­ i­ značajne­ dodatne­mjere­ kako­na­strani­rashoda,­tako­i­na­strani­prihoda,­da­bi­se­postigao­planirani­­nivo­deficita­iz­budžeta­za­2013.­godinu.­to­bi­predstavljalo­i­značajan­korak­ka­više-godišnjoj­fiskalnoj­konsolidaciji,­koja­je­potrebna­da­bi­se­obnovile­fiskalne­rezerve­i­očuvala­srednjoroč-na­fiskalna­održivost­i­održivost­duga.­Unapređenje­u­pravosudnim­ i­ administrativnim­procedurama­bi­pomoglo­u­rješavanju­problematičnih­zajmova.­Dalji­napredak­u­agendi­strukturnih­reformi­bi­bio­kom-plementaran­sa­fiskalnom­konsolidacijom­i­osigurao­bi­da­se­ekonomski­rast­postavi­na­održivim­teme-ljima.­tim­MMF-a­se­zahvaljuje­nadležnim­organima­na­otvorenim­i­konstruktivnim­razgovorima­i­raduje­se­nastavku­dijaloga­tokom­predstojećih­konsultaci-ja­za­2013.­vezanih­za­član­IV.“

20.02.2013. godine - Izlaganje damira Raške-tića, sekretara Ministarstva finansija na okru-glom stolu “Izazovi u primjeni Zakona o finansi-ranju političkih partija”„­ ...­Kao­što­ste­već­upoznati,­zakon­o­finansiranju­političkih­ partija­ usvojila­ je­ Skupština­ Crne­ Gore­jula­2011.­godine.­ Isti­ je­pretprio­izmjene­i­dopune­decembra­2011.­godine,­a­sa­njegovom­primjenom­počelo­se­1.­januara­2012.­godine.­Donošenje­ovog­zakona,­osim­ispunjavanja­međunarodnih­obaveza,­imalo­je­za­cilj­i­uspostavljanje­jasnog­i­kontrolisa-nog­ procesa­ finansiranja­ političkih­ partija­ u­ Crnoj­Gori,­kao­ i­povećanje­transparentnosti­finansiranja­političkih­ partija­ i­ unaprijeđenje­ kontrole­ sticanja­finansijskih­ sredstava.­ na­ ­ 58.­ zasijedanju­ Grupe­zemalja­za­borbu­protiv­korupcije­(GreCO),­u­Straz-buru­je­decembra­2012.­godine,­razmatran­i­usvojen­Izvještaj­o­usaglašenosti­ za­Crnu­Goru­u­okviru­ III­evaluacije,­ čiji­ je­ sastavni­ dio­ i­ tema­ „transparen-tnost­finansiranja­političkih­partija“.­U­navedenom­izvještaju,­ između­ostalog,­ stoji­da­zakon­o­finan-siranju­ političkih­ partija,­ zajedno­ sa­ propisima­ za­njegovu­ primjenu,­ predstavlja­ pozitivan­ korak­ za­bolje­obezbjeđenje­transparentnosti,­kontrole­ i­od-govornosti­ u­ oblasti­ finansiranja­ političkih­ partija.­

Istim­se­ukazuje­da­se­mogu­preduzeti­dodatne­mje-re­na­jačanju­unutrašnje­discipline­političkih­partija,­regulisanju­ korišćenja­ javnih­ sredstava­ tokom­ iz-bornog­ perioda­ i­ proširenju­ odredbi­ o­ sankcijama.­Ministarstvo­ finansija­ je,­ februara­ tekuće­ godine,­formiralo­radnu­grupu­ za­ izradu­Prijedloga­zako-na­o­izmjenama­i­dopunama­zakona­o­finansiranju­političkih­partija,­u­čijem­radu­će,­osim­predstavni-ka­Ministarstva­finansija,­učestvovati­i­predstavnici:­Ministarstva­ pravde,­ Ministarstva­ unutrašnjih­ po-slova,­Državne­revizorske­institucije,­Državne­izbor-ne­ komisije­ i­Uprave­ za­ antikorupcijsku­ inicijativu.­Obaveza­donošenja­izmjena­i­dopuna­ovog­zakona­proizilazi­i­iz­Programa­rada­Vlade­za­2013.­godinu,­i­predviđeno­ je­da­ iste­budu­usvojene­u­ I­ kvartalu­ove­godine.­Izmjene­i­dopune­će­se,­između­ostalog,­odnositi­ i­ na­ razgraničavanje­ nadležnosti­ institu-cija­ kada­ je­ u­ pitanju­ nadzor­ i­ kontrola­ finansira-nja­ izbornih­ kampanja,­ kao­ i­ na­ regulisanje­ okvira­i­mehanizama­izricanja­sankcija­u­cilju­poboljšanja­djelotvornosti­istih...“

25.02.2013. godine - Seminar na temu “Prvi nivo kontrole za IPA Jadranski prekogranični program”Sektor­ za­ finansiranje­ i­ ugovaranje­ sredstava­ eU­pomoći­ (CFCU),­ u­ saradnji­ sa­Upravom­za­ kadrove­i­njemačkim­konsultantskim­kućama,­GIz­(Deutsche­Gesellschaft­ für­ Internationale­ zusammenarbeit)­ i­IeP­ (Institute­ fur­ europaische­ Politik),­ organizovao­je­dvodnevni­seminar,­25.­i­26.­februara­tekuće­go-dine,­ u­prostorijama­Ministarstva­održivog­ razvoja­i­ turizma­ i­ Uprave­ za­ kadrove.­ Seminar­ na­ temu­„Prvi­ nivo­ kontrole­ za­ IPa­ Jadranski­ prekogranični­program“­predstavlja­nastavak­saradnje­pomenutih­institucija­ i­početak­novog,­ trećeg­ciklusa­obuka­u­okviru­ programa­ “evropske­ integracije­ jugoistočne­evrope”,­ koji­ je­dio­Sporazuma­o­ stabilizaciji­ i­ pri-druživanju.­Osnovni­cilj­seminara­odnosi­se­na­upo-znavanje­učesnika­sa­pojmom­prvog­nivoa­kontrole,­budžetskim­stavkama­koje­se­prijavljuju,­ali­i­sa­pri-hvatljivim­i­neprihvatljivim­troškovima­u­programi-

50

Ministarstvo finansija Crne Gore

ma­prekogranične­saradnje.­Predavanja­na­seminaru­ima­gospođa­Daniela­tomašević,­rukovodilac­Sekto-ra­ za­ teritorijalnu­ saradnju­ hrvatskog­Ministarstva­regionalnog­razvoja­i­eU­fondova.­Isto­tako,­kratku­prezentaciju­ na­ temu­ crnogorskih­ iskustava­ i­ iza-zova­ sa­prvim­nivoom­kontrole,­ održala­ je­ tamara­Marković,­ predstavnica­ crnogorske­ Kancelarije­ pr-vog­nivoa­kontrole,­koja­radi­u­okviru­Ministarstva­finansija.­Osim­predstavnika­Sektora­za­finansiranje­i­ ugovaranje­ sredstava­ eU­ pomoći­ (CFCU)­ i­ Mini-starstva­vanjskih­poslova­i­eU­integracija,­seminaru­prisustvuju­ i­ predstavnici­ crnogorskih­ institucija­ –­korisnika­projekata­u­okviru­IPa­Jadranskog­progra-ma,­čiji­su­projekti­odobreni­u­okviru­prvog­I­drugog­poziva­za­dostavljanje­projekata.

01.03.2013. godine - I u februaru nastavljen trend rasta budžetskih prihoda - Prihodi pre-mašili plan i prošlogodišnje ostvarenjerealizacija­ paketa­ mjera­ fiskalnog­ prilagođavanja,­usvojenog­krajem­prošle­godine,­ i­snažna­kampanja­vezana­za­intenziviranje­borbe­protiv­sive­ekonomije­daju­pozitivne­rezultate,­u­prvom­redu,­u­vidu­bolje­naplate­ javnih­prihoda.­Prema­preliminarnim­poda-cima­ Ministarstva­ finansija,­ prihodi­ Budžeta­ Crne­Gore­u­periodu­od­01.01.-28.02.2013.­godine­ostva-reni­su­u­iznosu­od­129,4­miliona­eura,­što,­u­odnosu­na­ostvarenje­prihoda­u­ istom­periodu­prošle­godi-ne,­predstavlja­rast­od­11,1%.­U­nominalnom­iznosu,­prihodi­Budžeta­su­veći­za­skoro­13­miliona­eura­u­prva­dva­mjeseca­2013.­u­odnosu­na­uporedni­peri-od­prošle­godine.­najveći­doprinos­rastu­zabilježen­je­kod­prihoda­od­poreza­na­dodatu­vrijednost­koji­su,­za­prva­dva­mjeseca­2013.­godine,­naplaćeni­u­iznosu­od­skoro­50­miliona­eura,­što­ je,­u­odnosu­na­plan,­više­za­11,3%,­a­u­odnosu­na­isti­period­prošle­godine­za­skoro­17%.­U­nominalnom­ iznosu,­u­periodu­od­01.01.­do­28.02.­tekuće­godine,­naplaćeno­je­7­mili-ona­eura­više­prihoda­po­osnovu­poreza­na­dodatu­vrijednost,­u­odnosu­na­isti­period­prošle­godine.­Veće­ostvarenje­u­odnosu­na­prošlu­godinu­zabilježeno­je­i­kod­direktnih­prihoda­(prihoda­od­poreza­na­dohodak­i­ukupnih­doprinosa),­koji­su­realizovani­u­iznosu­od­48,8­miliona­eura,­što­predstavlja­rast­od­14%­u­od-nosu­na­isti­period­prošle­godine.­

04.03.2013. godine - Usvojen Akcioni plan za borbu protiv sive ekonomije - Konkretizacija aktivnosti kroz otpočinjanje rada potkomisija4.­marta­je­održana­druga­sjednica­Komisije­za­suz-bijanje­ sive­ ekonomije,­ kojom­ je­ predsjedavao­mi-nistar­finansija­ i­predsjednik­ovog­tijela,­dr­radoje­

žugić.­na­ početku­ sjednice­ je­ konstatovano­da­ su­intenziviranje­ kontrola­ u­ prethodnom­ periodu­ i­snažna­ kampanja­ zagovaranja­ potrebe­ suzbijanja­sive­ ekonomije­dali­ značajne­ rezultate.­ Svi­ članovi­Komisije­izrazili­su­zadovoljstvo­dosadašnjim­efekti-ma,­kao­i­spremnost­da­daju­puni­doprinos­nastav-ku­zabilježenih,­pozitivnih­trendova.­U­tom­smislu,­opredjeljenje­Komisije­ostaje­nulta­stopa­tolerancije­na­sivu­ekonomiju,­uz­poštovanje­principa­neselek-tivnosti­ i­pune­transparentnosti­ i­rigorozne­kazne-ne­mjere,­čiji­cilj­nije­usmjeren­na­prihodnu­stranu­Budžeta,­ već­ na­ suzbijanje­ neformalne­ ekonomije­i­nelojalne­ konkurencije­ koja­podriva­ realni­ sektor.­Glavna­tema­sastanka­je­bilo­razmatranje­predloga­akcionog­plana­za­borbu­protiv­sive­ekonomije­koga­je,­na­osnovu­sugestija­ i­ inputa­svih­ institucija­čiji­su­ predstavnici­ članovi­ Komisije,­ pripremilo­ Mini-starstvo­finansija.­nakon­konstruktivne­ i­ sadržajne­diskusije,­ usvojen­ je­akcioni­ plan­ koji­ će,­ u­ skladu­sa­ Programom­ rada­ Vlade,­ do­ kraja­ prvog­ kvarta-la,­biti­upućen­Vladi,­na­razmatranje­ i­usvajanje.­U­akcionom­planu­su­definisane­aktivnosti­usmjerene­na­oblasti­koje­karakteriše­najveći­stepen­percepci-je­sive­ekonomije,­i­to:­tržište­rada,­promet­akciznih­proizvoda­i­­plaćanje­PDV-a­kroz­izdavanje­fiskalnih­računa.­Poseban­dio­akcionog­plana­čine­aktivnosti­usmjerene­na­smanjenje­poreskog­i­carinskog­duga­i­suzbijanje­ostalih­oblika­sive­ekonomije.­­akcionim­planom­su,­osim­strukture­svih­aktivnosti,­precizira-ne­ institucije­ zadužene­ za­njihovu­ implementaciju­i­odgovorna­ lica­u­njima,­ rokovi­za­realizaciju,­kao­i­rokove­za­ informisanje,­kroz­postignute­efekte.­U­cilju­još­efikasnijeg­rada­i­operativnog­sprovođenja­definisanih­ aktivnosti,­ dogovoreno­ je­ da­ potkomi-sije,­ formirane­ na­ prošloj­ sjednici­ Komisije,­ u­ naj-kraćem­ roku,­ započnu­ sa­ radom.­ Jedan­ od­ važnih­segmenata­ o­ kojima­ je­ danas­ bilo­ riječi­ je­ nefor-malno­ tržište­ rada­ koje,­ na­ kratak­ rok,­ smanjuje­finansijski­ teret­ za­ poslodavca,­ ali­ proizvodi­ nelo-jalnu­konkurenciju,­posebno­za­ona­preduzeća­čija­se­ konkurentnost­ zasniva­ na­ cjenovnim­ inputima.­„Ovom­pitanju­moramo­ se­ posebno­ i­ ozbiljno­ po-svetiti,­ jer­ izbjegavanje­plaćanja­prihoda­na­zarade­povećava­ pritisak­ na­ budžet,­ ali­ i­ na­ kompanije­ u­formalnoj­ekonomiji,­i­stvara­dodatni­teret­u­servi-siranju­javnog­duga­koji­opet,­u­konačnom,­plaćaju­uredni­poreski­obveznici“,­istakao­je­ministar­žugić.­članovi­Komisije­su­saglasni­da­započete­aktivnosti­ne­smiju­izgubiti­na­intenzitetu,­posebno­u­svijetlu­činjenice­da­ se­približava­ turistička­ sezona,­ tokom­koje­je­povećan­rizik­od­raznih­oblika­poslovanja­van­formalnih­okvira.­ Stoga­ će,­ kao­poseban­elemenat­

51

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

akcionog­ plana,­ u­ narednih­ nekoliko­ sedmica,­ biti­pripremljen­ set­ mjera­ čija­ će­ realizacija­ pospješiti­efikasnije­djelovanje­inspekcijskih­organa­u­domenu­suzbijanja­neformalne­ekonomije,­što­će,­istovreme-no,­unaprijediti­poslovni­ambijent­za­turističke­pri-vrednike­koji­uredno­posluju­i­doprinose­poboljšanju­turističke­ponude.­

na­Komisiji­ je­ predloženo­da­ se­ formira­ tzv.­ bijela­lista­ kompanija,­ koja­ će­ uključivati­ ona­ preduze-ća­ koja­ su­ dominantno­ oprerećena­ neformalnom­ekonomijom­ i­ koja,­ sa­druge­ strane,­ kroz­uredno­ i­redovno­poslovanje,­ značajno­doprinose­održivosti­javnih­finansija.­U­narednoj­iteraciji­se­planira­raz-matranje­ mogućnosti­ iznalaženja­ novih­ fiskalnih­podsticaja­za­kompanije­koje­se­nađu­na­pomenutoj­listi.­zaključeno­ je­da­glavno­obilježje­borbe­protiv­sive­ ekonomije­mora­ biti­ kontinuitet,­ jer­ je­ riječ­ o­procesu­koji­će­u­narednom­periodu­sve­više­jačati,­sa­ciljem­svođenja­sive­ekonomije­na­nivo­koji­neće­ugrožavati­zdrav­dio­ekonomije­(lojalnu­ekonomiju),­niti­praviti­dodatni­teret­javnim­finansijama.

14.03.2013. godine - Ministarstvo finansija objavilo Godišnji izvještaj za 2012. godinu

20.03.2013. godine - Najavljene intenzivnije kontrole na tržištu radaU­Ministarstvu­finansija­ je­održan­sastanak­opera-tivnog­tima,­koji­ je­u­okviru­Komisije­za­suzbijanje­

sive­ekonomije,­zadužen­za­borbu­protiv­sivog­trži-šta­rada.­Sastankom­je­predsjedavao­zoran­Jelić,­po-slanik­u­Skupštini­Crne­Gore­i­koordinator­tima.­na­sastanku­se­diskutovalo­o­evidentiranim­problemi-ma­na­tržištu­rada­i­modelima­njihovog­prevazilaže-nja.­Kako­je­istakao­g-din­Jelić,­podatak­da­je­u­prva­dva­ mjeseca­ ove­ godine,­ u­ odnosu­ na­ isti­ period­2012.­povećan­broj­izdatih­radnih­dozvola­za­200%,­može­da­ukaže­nepravilnosti­u­dijelu­plaćanja­javnih­prihoda­na­zarade,­te­da­je­stoga­neophodno­izvršiti­kontrole­poslodavaca­kojima­su­izdate­radne­dozvo-le.­ zaključeno­ je­ da­ inspekcijske­ aktivnosti­moraju­biti­dodatno­intenzivirane,­posebno­u­svijetlu­činje-nice­da­se­približava­turistička­sezona,­tokom­koje­je,­kako­pokazuje­iskustvo,­povećan­rizik­od­raznih­po-javnih­oblika­sive­ekonomije­na­tržištu­rada.­Sektor­građevinarstva­označen­je­kao­posebno­rizičan,­pa­je­dogovorena­priprema­i­sprovođenje­plana­kontrola­gradilišta­ u­ Crnoj­ Gori.­ Fokus­ pažnje­ inspekcijskih­organa­biće,­u­prvoj­fazi,­osim­na­građevinski­sektor,­usmjeren­i­na­sektor­maloprodaje.­članovi­tima­izni-jeli­su­inicijativu­da­se­izvrše­izmjene­regulatornog­okvira­koje­bi­omogućile­da­se­cjelokupni­postupak­za­dobijanje­radne­dozvole­sprovodi­na­jednom­mje-stu­ (u­Ministarstvu­unutrašnjih­poslova),­ što­bi,­ sa­jedne­ strane,­ pojednostavilo­ proceduru­ dobijanja­radnih­ dozvole,­ a­ sa­ druge,­ omogućilo­ efikasniju­kontrolu­poslodavaca.­

26.03.2013. godine - delegacija Crne Gore, u periodu od 18. do 22. marta, boravila u studij-skoj posjeti hrvatskim institucijamaDelegacija­ Crne­ Gore,­ sačinjena­ od­ predstavnika­Sektora­ za­ finansiranje­ i­ ugovaranje­ sredstava­ eU­pomoći­ Ministarstva­ finansija,­ Jedinica­ za­ imple-mentaciju­ projekata­ resornih­ ministarstava­ i­ op-ština,­ koji­ su­ uspješno­ prošli­ niz­ obuka,­ na­ temu­“Decentralizovano­ upravljanje­ IPa­ sredstvima”,­ od­18.do­22.­marta,­boravila­je­u­studijskoj­posjeti­hr-vatskim­institucijama,­u­zagrebu.­U­okviru­navedene­posjete,­delegaciju­su­ugostili­predstavnici­Središnje­agencije­za­finansiranje­i­ugovaranje­(SaFU),­koja­je­

52

Ministarstvo finansija Crne Gore

odgovorna­za­ukupan­budžet,­raspisivanje­tendera,­zatim­ugovaranje,­plaćanja,­računovodstvo­i,­na­kra-ju,­finansijsko­ izvještavanje­o­ svim­aspektima­ ­na-bavki,­u­kontekstu­decentralizovanog­upravljanja­eU­finansiranih­programa­u­Hrvatskoj,­ kao­ i­Ministar-stva­ regionalnog­ razvoja­ i­ eU­ fondova,­ institucije­odgovorne­za­ sveukupnu­koordinaciju­ fondova­eU­u­republici­Hrvatskoj,­koja­ima­ulogu­uspostavljanja­sistema­upravljanja­i­kontrole,­pružanje­obuka,­pri-premu­strateških­dokumenata­i­programiranje,­kao­i­ukupan­monitoring­i­evaluaciju­njihovog­sprovođe-nja.­Praktična­dimenzija­studijske­posjete­obuhvatila­je­ posjetu­ Istri,­ u­ kojoj­ se­ veoma­ uspješno­ imple-mentira­niz­prekograničnih­projekata,­u­okviru­ IPa­komponente­ II,­ I­ koji­ predstavljaju­ primjere­ održi-vosti­i­uspješne­iskorišćenosti­evropskih­sredstava,­a­mogu­biti­i­dobra­osnova­za­buduće­projekte­u­Crnoj­Gori,­ kojima­će­naše­ institucije­ samostalno­uprav-ljati.­ Cilj­ studijske­ posjete­ je­ razmjena­ iskustava­ iz­oblasti­ decentralizovanog­ upravljanja­ sredstvima­eU,­sa­kolegama­iz­Hrvatske,­kao­i­jačanje­kapaciteta­crnogorske­administratcije,­koja­se­bavi­eU­fondo-vima.­

26.03.2013. godine - Održan seminar na temu ,,Pripremne aktivnosti za uspostavljanje decen-tralizovanog upravljanja IPA sredstvima u Crnoj Gori“U­prostorijama­Ministarstva­održivog­ razvoja­ i­ tu-rizma,­održan­seminar­na­temu­,,Pripremne­aktivno-sti­za­uspostavljanje­decentralizovanog­upravljanja­IPa­ sredstvima­ u­ Crnoj­ Gori’’.­ Seminar­ predstavlja­nastavak­obuke­zaposlenih­u­tijelima­koja­čine­ope-rativne­ strukture­ za­ IPa­ komponente­ I-IV,­ koju,­ u­cilju­ jačanja­ kapaciteta­ za­ samostalno­ upravljanje­IPa­ sredstvima,­ u­ kontinuitetu­ pruža­ i­ organizuje­Sektor­za­finansiranje­i­ugovaranje­sredstava­eU­po-moći.­Osnovni­cilj­seminara­bio­je­bliže­upoznavanje­operativnih­ struktura­ sa­procesom­ i­ fazama­u­de-centralizovanom­upravljanju,­ značajem­upravljanja­ljudskim­ resursima,­ kao­ i­ horizontalnim­ pitanjima­koja­ obuhvataju­ izvještavanje­ o­ nepravilnostima­ i­

upravljanje­rizicima,­kada­su­pretpristupna­sredstva­u­pitanju.­

29.03.2013. godine - Evropskoj komisiji prosli-jeđena dokumentacija za uspostavljanje decen-tralizovanog sistema upravljanja IPA kompo-nentama iii i ivMinistarstvo­ finansija­ (nacionalni­ fond)­ je­ u­ skla-du­ sa­ obavezama­ predviđenim­ akcionim­ planom,­evropskoj­ komisiji­ proslijedilo­ set­ dokumentacije­neophodne­ za­ uspostavljanje­ decentralizovanog­sistema­upravljanja­ IPa­komponentama­ III­ (regio-nalni­razvoj)­i­IV­(razvoj­ljudski­resursa).­Dokumen-tacija­se­sastoji­od­podzakonskih­akata,­Priručnika­o­procedurama­rada­svih­tijela­uključenih­u­navedene­komponente­i­dokumenata­čija­izrada­je­neophodna­u­ cilju­ zadovoljenja­unaprijed­definisanih­ zahtjeva­evropske­komisije.­Dostavljanje­akreditacionog­pa-keta­evropskoj­komisiji­predstavlja­finalizaciju­jedne­od­najznačajnijih­faza­u­ovom­procesu­kojom­se­po-tvrđuje­kapacitet­nacionalnih­vlasti­da­u­potpunosti­ispune­ akreditacione­ kriterijume­ definisane­ u­ IPa­regulativi,­čime­se­pokazuje­spremnost­nacionalnih­institucija­ da­ preuzmu­ odgovornost­ i­ samostalno­upravljaju­ sredstvima­ iz­ fondova­ eU­ namijenjenih­za­ regionalni­ razvoj­ i­ razvoj­ ljudskih­ resursa.na-redni­ korak­ u­ ovom­procesu­ biće­ dolazak­ revizora­evropske­komisije­koji­će,­na­licu­mjesta,­procijeniti­uspostavljeni­institucionalni­i­pravni­okvir­koji­je­ra-zvijen­u­cilju­prenošenja­upravljanja­pretpristupnim­fondovima­sa­evropske­komisije­na­crnogorske­ in-stitucije­tj.­samostalno­programiranje,­ugovaranje­i­finansiranje,­kao­i­monitoring­navedenih­fondova.

Ivona Mihajlović, asistent­portparola

53

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

Korišćenje­ finansijskih­ sredstava­ evropske­ unije­ (eU)­ podrazumijeva­ poštovanje­ pravila,­ kao­ i­ uspostavljanje­procedura­u­skladu­sa­zahtjevima­eU.­Dodjeljivanje­finansijskih­sredstava­obezbijeđuje­se­kroz­projekte,­odnosno­ugovore­o­uslugama,­nabavci­robe,­radovima,­okvirne­ugovore,­tvininge­i­donacije.­S­tim­u­vezi,­uslovi­plaćanja­za­ugovore­finansirane­iz­IPa­sredstava­razlikuju­se­u­zavisnosti­od­vrste­ugovora,­pri­čemu­se­uzimaju­u­obzir­eU­pravila,­propisana­Praktičnim­vodičem­za­procedure­sklapanja­ugovora­za­spoljne­aktivnosti­evropske­zajed-nice­(Practical­Guide­to­contract­procedures­for­european­Union­external­actions,­odnosno­PraG)1,­Uputstvom­za­Okvirne­ugovore­za­korisnike­(Guidelines­of­the­Framework­contract­beneficiaries)2­i­Uputstvom­za­tvining­ugovore­(Institution­building­in­the­framework­of­european­Union­policies­-­Common­twinning­Manual)3.­na­osnovu­potpisanih­Finansijskih­sporazuma,­kojim­se­finansijska­sredstva­namijenjena­instrumentom­odobravaju­državi­u­cilju­sprovođenja­nekog­programa­ili­aktivnosti,­najveći­dio­sredstava­se­raspodjeljuje­u­okviru­ugovora­o­uslugama­(usluge­konsultanata­i­eksperata),­zatim­ugovora­o­radovima­(izgradnja­infrastrukturnih­objekata)­i­ugovora­o­nabavci­roba,­kao­i­ugovora­o­dodjeli­donacija.

Ugovori o uslugama (Service contracts)

Ugovori­o­uslugama­predstavljaju­tehničku­ili­ekonomsku­pomoć­koja­se­realizuju­kroz­dvije­vrste­ugovora,­i­to:­ugovor­o­tehničkoj­pomoći­(tehnical­assistance)­i­ugovor­o­izradi­studija­(Study­contract).­S­tim­u­vezi,­ugovori­o­tehničkoj­pomoći­koriste­se­u­onom­slučaju­kada­je­neophodno­pružiti­savjetodavnu­ulogu­u­smislu­rukovo-đenja­ili­nadgledanja­projekta,­kao­i­obezbijediti­eksperte­za­pružanje­određene­usluge.­S­druge­strane,­ugovori­o­izradi­studija­podrazumijevaju­obezbjeđivanje­„finalnog­proizvoda“,­odnosno­izradu­studije­koja­je­definisana­ugovorom­(npr.­studija­za­identifikaciju­i­pripremu­projekata,­studija­o­izvodljivosti,­pripremna­studija­za­projek-te­itd.).­navedene­ugovore­moguće­je­zaključiti­na­bazi­nadoknade­(tzv.­fee-based­contract)­ili­globalne­cijene­(tzv.­global­price­contract).­to­znači­da­su­usluge­kod­ugovora­na­bazi­nadoknade­obezbijeđene­na­bazi­fiksnih­nadoknada­za­svaki­dan­koji­eksperti­odrade­i­plaćanje­će­se­izvršiti­samo­za­one­usluge­na­kojima­je­ekspert­aktivno­ radio­ i­ koje­ je­ realizovao.­nadalje,­usluge­kod­ugovora­sa­globalnom­cijenom­pružaju­se­na­osnovu­postizanja­ sveukupnog­cilja­ugovora,­odnosno­plaćanje­ će­ se­ izvršiti­u­potpunosti­ ili­ djelimično,­na­osnovu­unaprijed­definisanog­„finalnog­proizvoda“­i­njegove­cijene.

1­-­PraG­pravilima­definiše­se­način­sprovođenja­postupka­javnih­nabavki,­od­početnih­koraka,­do­dodjele­ugovora.­PraG­je­prvi­put­objavljen­1.­februara­2006.­Godine­(http://ec.europa.eu/europeaid/prag/document.do?locale=en)2­-­http://ec.europa.eu/europeaid/work/framework-contract/beneficiaries-2009/index_en.htm3­-­http://ec.europa.eu/enlargement/tenders/twinning/index_en.htm

Opšti­uslovi­plaćanja­u­skladu­sa­eU­pravilima,­za­ugovore­finansirane­iz­IPa­sredstava

Mr­žana­Jovanović

54

Ministarstvo finansija Crne Gore

Slika­1:­Ugovori­o­uslugama

Bilten Ministarstva finansija – prvi kvartal 2013

2

Slika 1: Ugovori o uslugama

Izvor: Manuals of Procedures for IPA, Chapter „ Financial Management“, version: July 2012, Ministry of Finance (Sector for Finance and Contracting of the EU Assistance Funds) Plaćanja za ugovore o uslugama na bazi nadoknade vrše se kroz tri faze: - Faza 1 (predfinansiranje) – nakon potpisivanja ugovora, tj. početka njegove implementacije, izvršiće se uplata predfinansiranja u iznosu do 20% ukupne vrijednosti ugovora; - Faza 2 (periodična plaćanja) – u toku implementacije ugovora, moguća su šestomjesečna, periodična plaćanja, ukoliko su predviđena samim ugovorom, odnosno Posebnim uslovima ugovora; - Faza 3 (konačno plaćanje) – iznosi najmanje 10% ukupne vrijednosti ugovora, a predstavlja razliku između ukupne vrijednosti ugovora i iznosa koji su već uplaćeni. Slika 2: Faze plaćanja kod ugovora na bazi nadoknade

Potpisivanje

ugovora

Početak pružanja usluga

Period implementacije ugovora

Vrijeme trajanja ugovora

Kraj usluga

Konačno plaćanje

Ukidanje garancije za predfinansiranje

Ukidanje garancije za predfinansiranje

Nakon isplate predfinansiranja ili nakon konačne isplate

Izvor:­Manuals­of­Procedures­for­IPa,­Chapter­„­Financial­Management“,­version:­July­2012,­Ministry­of­Finance­(Sector­for­Finance­and­Contracting­of­the­eU­assistance­Funds)

Plaćanja­za­ugovore­o­uslugama­na­bazi­nadoknade­vrše­se­kroz­tri­faze:

-­Faza­1­(predfinansiranje)­–­nakon­potpisivanja­ugovora,­tj.­početka­njegove­implementacije,­izvršiće­se­upla-ta­predfinansiranja­u­iznosu­do­20%­ukupne­vrijednosti­ugovora;

-­Faza­2­(periodična­plaćanja)­–­u­toku­implementacije­ugovora,­moguća­su­šestomjesečna,­periodična­plaća-nja,­ukoliko­su­predviđena­samim­ugovorom,­odnosno­Posebnim­uslovima­ugovora;

-­Faza­3­(konačno­plaćanje)­–­iznosi­najmanje­10%­ukupne­vrijednosti­ugovora,­a­predstavlja­razliku­između­ukupne­vrijednosti­ugovora­i­iznosa­koji­su­već­uplaćeni.

Slika­2:­Faze­plaćanja­kod­ugovora­na­bazi­nadoknade

Bilten Ministarstva finansija – prvi kvartal 2013

2

Slika 1: Ugovori o uslugama

Izvor: Manuals of Procedures for IPA, Chapter „ Financial Management“, version: July 2012, Ministry of Finance (Sector for Finance and Contracting of the EU Assistance Funds) Plaćanja za ugovore o uslugama na bazi nadoknade vrše se kroz tri faze: - Faza 1 (predfinansiranje) – nakon potpisivanja ugovora, tj. početka njegove implementacije, izvršiće se uplata predfinansiranja u iznosu do 20% ukupne vrijednosti ugovora; - Faza 2 (periodična plaćanja) – u toku implementacije ugovora, moguća su šestomjesečna, periodična plaćanja, ukoliko su predviđena samim ugovorom, odnosno Posebnim uslovima ugovora; - Faza 3 (konačno plaćanje) – iznosi najmanje 10% ukupne vrijednosti ugovora, a predstavlja razliku između ukupne vrijednosti ugovora i iznosa koji su već uplaćeni. Slika 2: Faze plaćanja kod ugovora na bazi nadoknade

Potpisivanje

ugovora

Početak pružanja usluga

Period implementacije ugovora

Vrijeme trajanja ugovora

Kraj usluga

Konačno plaćanje

Ukidanje garancije za predfinansiranje

Ukidanje garancije za predfinansiranje

Nakon isplate predfinansiranja ili nakon konačne isplate

55

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

Slika­1:­Ugovori­o­uslugama

Bilten Ministarstva finansija – prvi kvartal 2013

2

Slika 1: Ugovori o uslugama

Izvor: Manuals of Procedures for IPA, Chapter „ Financial Management“, version: July 2012, Ministry of Finance (Sector for Finance and Contracting of the EU Assistance Funds) Plaćanja za ugovore o uslugama na bazi nadoknade vrše se kroz tri faze: - Faza 1 (predfinansiranje) – nakon potpisivanja ugovora, tj. početka njegove implementacije, izvršiće se uplata predfinansiranja u iznosu do 20% ukupne vrijednosti ugovora; - Faza 2 (periodična plaćanja) – u toku implementacije ugovora, moguća su šestomjesečna, periodična plaćanja, ukoliko su predviđena samim ugovorom, odnosno Posebnim uslovima ugovora; - Faza 3 (konačno plaćanje) – iznosi najmanje 10% ukupne vrijednosti ugovora, a predstavlja razliku između ukupne vrijednosti ugovora i iznosa koji su već uplaćeni. Slika 2: Faze plaćanja kod ugovora na bazi nadoknade

Potpisivanje

ugovora

Početak pružanja usluga

Period implementacije ugovora

Vrijeme trajanja ugovora

Kraj usluga

Konačno plaćanje

Ukidanje garancije za predfinansiranje

Ukidanje garancije za predfinansiranje

Nakon isplate predfinansiranja ili nakon konačne isplate

Izvor:­Manuals­of­Procedures­for­IPa,­Chapter­„­Financial­Management“,­version:­July­2012,­Ministry­of­Finance­(Sector­for­Finance­and­Contracting­of­the­eU­assistance­Funds)

Plaćanja­za­ugovore­o­uslugama­na­bazi­nadoknade­vrše­se­kroz­tri­faze:

-­Faza­1­(predfinansiranje)­–­nakon­potpisivanja­ugovora,­tj.­početka­njegove­implementacije,­izvršiće­se­upla-ta­predfinansiranja­u­iznosu­do­20%­ukupne­vrijednosti­ugovora;

-­Faza­2­(periodična­plaćanja)­–­u­toku­implementacije­ugovora,­moguća­su­šestomjesečna,­periodična­plaća-nja,­ukoliko­su­predviđena­samim­ugovorom,­odnosno­Posebnim­uslovima­ugovora;

-­Faza­3­(konačno­plaćanje)­–­iznosi­najmanje­10%­ukupne­vrijednosti­ugovora,­a­predstavlja­razliku­između­ukupne­vrijednosti­ugovora­i­iznosa­koji­su­već­uplaćeni.

Slika­2:­Faze­plaćanja­kod­ugovora­na­bazi­nadoknade

Bilten Ministarstva finansija – prvi kvartal 2013

2

Slika 1: Ugovori o uslugama

Izvor: Manuals of Procedures for IPA, Chapter „ Financial Management“, version: July 2012, Ministry of Finance (Sector for Finance and Contracting of the EU Assistance Funds) Plaćanja za ugovore o uslugama na bazi nadoknade vrše se kroz tri faze: - Faza 1 (predfinansiranje) – nakon potpisivanja ugovora, tj. početka njegove implementacije, izvršiće se uplata predfinansiranja u iznosu do 20% ukupne vrijednosti ugovora; - Faza 2 (periodična plaćanja) – u toku implementacije ugovora, moguća su šestomjesečna, periodična plaćanja, ukoliko su predviđena samim ugovorom, odnosno Posebnim uslovima ugovora; - Faza 3 (konačno plaćanje) – iznosi najmanje 10% ukupne vrijednosti ugovora, a predstavlja razliku između ukupne vrijednosti ugovora i iznosa koji su već uplaćeni. Slika 2: Faze plaćanja kod ugovora na bazi nadoknade

Potpisivanje

ugovora

Početak pružanja usluga

Period implementacije ugovora

Vrijeme trajanja ugovora

Kraj usluga

Konačno plaćanje

Ukidanje garancije za predfinansiranje

Ukidanje garancije za predfinansiranje

Nakon isplate predfinansiranja ili nakon konačne isplate

U­zavisnosti­od­dužine­trajanja­ugovora­(manje­od­2­godine­ili­više­od­2­godine),­plaćanja­za­ugovore­o­usluga-ma­sa­globalnom­cijenom­vrše­se­kroz­dvije,­odnosno­tri­faze:

-­Faza­1­(predfinansiranje)­–­karakteristično­je­za­sve­ugovore,­bez­obzira­na­dužinu­trajanja,­i­iznosi­do­40%­ukupne­vrijednosti­ugovora;-­Faza­2­(periodična­plaćanja)­–­karakteristična­su­za­ugovore­sa­dužinom­trajanja­više­od­2­godine,­i­biće­izvr-šena­na­svakih­12­mjeseci­u­toku­trajanja­ugovora;-­Faza­3­(konačno­plaćanje)­–­karakteristično­je­za­sve­ugovore,­bez­obzira­na­dužinu­trajanja,­i­iznosi­najmanje­10%­ukupne­vrijednosti­ugovora,­a­predstavlja­razliku­između­ukupne­vrijednosti­ugovora­i­iznosa­koji­su­već­uplaćeni.

Okvirni ugovori (Framework contracts)

Okvirni­ugovori,­čija­je­vrijednost­veća­od­20.000­eura,­a­manja­od­300.00­eura,­predstavljaju­posebnu­vrstu­ugovora­o­uslugama.­naime,­oni­predstavljaju­ instrument­za­brzo­ i­ transparentno­angažovanje­eksperata­u­cilju­pružanja­određene­usluge.­Kroz­okvirne­ugovore­moguće­ je­finansirati­usluge­kroz­12­različitih­oblasti,­koje­predstavljaju­tzv.­lotove4.­S­tim­u­vezi,­11­lotova­odnosi­se­na­specifične­oblasti,­a­jedan­(lot­5)­predstavlja­logističku­podršku.­Ovo­je­važno­iz­razloga­što­se­visina­plaćanja­određuje­na­osnovu­lotova,­odnosno­za­sve­lotove,­osim­za­lot­5,­postoji­ista­dinamika­plaćanja.­S­tim­u­vezi,­postoje­tri­faze­plaćanja:

-­Faza­1­(predfinansiranje)­–­iznosi­do­60%­ukupne­vrijednosti­ugovora­(80%­za­lot­5);-­Faza­2­(periodična­plaćanja)­–­moguća­su­šestomjesečna,­periodična­plaćanja,­ukoliko­su­predviđena­samim­ugovorom,­odnosno­Posebnim­uslovima­ugovora;-­Faza­3­(konačno­plaćanje)­–­predstavlja­razliku­između­ukupne­vrijednosti­ugovora­i­iznosa­koji­su­već­uplaćeni.

Slika­3:­Faze­plaćanja­kod­okvirnih­ugovora­(za­sve­lotove,­osim­za­lot­5)

Bilten Ministarstva finansija – prvi kvartal 2013

3

U zavisnosti od dužine trajanja ugovora (manje od 2 godine ili više od 2 godine), plaćanja za ugovore o uslugama sa globalnom cijenom vrše se kroz dvije, odnosno tri faze: - Faza 1 (predfinansiranje) – karakteristično je za sve ugovore, bez obzira na dužinu trajanja, i iznosi do 40% ukupne vrijednosti ugovora; - Faza 2 (periodična plaćanja) – karakteristična su za ugovore sa dužinom trajanja više od 2 godine, i biće izvršena na svakih 12 mjeseci u toku trajanja ugovora; - Faza 3 (konačno plaćanje) – karakteristično je za sve ugovore, bez obzira na dužinu trajanja, i iznosi najmanje 10% ukupne vrijednosti ugovora, a predstavlja razliku između ukupne vrijednosti ugovora i iznosa koji su već uplaćeni. Okvirni ugovori (Framework contracts) Okvirni ugovori, čija je vrijednost veća od 20.000 eura, a manja od 300.00 eura, predstavljaju posebnu vrstu ugovora o uslugama. Naime, oni predstavljaju instrument za brzo i transparentno angažovanje eksperata u cilju pružanja određene usluge. Kroz okvirne ugovore moguće je finansirati usluge kroz 12 različitih oblasti, koje predstavljaju tzv. lotove4. S tim u vezi, 11 lotova odnosi se na specifične oblasti, a jedan (lot 5) predstavlja logističku podršku. Ovo je važno iz razloga što se visina plaćanja određuje na osnovu lotova, odnosno za sve lotove, osim za lot 5, postoji ista dinamika plaćanja. S tim u vezi, postoje tri faze plaćanja: - Faza 1 (predfinansiranje) – iznosi do 60% ukupne vrijednosti ugovora (80% za lot 5); - Faza 2 (periodična plaćanja) – moguća su šestomjesečna, periodična plaćanja, ukoliko su predviđena samim ugovorom, odnosno Posebnim uslovima ugovora; - Faza 3 (konačno plaćanje) – predstavlja razliku između ukupne vrijednosti ugovora i iznosa koji su već uplaćeni. Slika 3: Faze plaćanja kod okvirnih ugovora (za sve lotove, osim za lot 5)

4 Lot 1: Ruralni razvoj; Lot 2: Saobraćaj i infrastruktura; Lot 3: Telekomunikacija i informaciono tehnologija; Lot 4: Energetska i nuklearna sigurnost;Lot 5: Konferencije; Lot 6: Životna sredina; Lot 7: Vlada i unutrašnji poslovi; Lot 8: Zdravstvo; Lot 9: Kultura, obrazovanje, zaposlenost i socijalna inkluzija; Lot 10: Tržište, standard i privatni sector; Lot 11: Makroekonomija, statistika i javne finansija; Lot 12: Humanitarna pomoć, krizni menadžment i post-krizna podrška

Bilten Ministarstva finansija – prvi kvartal 2013

4

Ugovori o nabavci robe (Supply contracts)

Kupovina određene robe, uređenje zemljišta, instalacija proizvoda i sl., predstavlja ugovore o nabavci robe. Osim navedenog, ovi ugovori mogu se zaključiti za lizing ili najam robe bez opcije za kupovinu, kao i kupovinu robe na otplatu.

4­ ­lot­1:­ruralni­razvoj;­lot­2:­Saobraćaj­i­infrastruktura;­lot­3:­telekomunikacija­i­informaciono­tehnologija;­lot­4:­energetska­i­nuklearna­sigurnost;lot­5:­Konferencije;­lot­6:­životna­sredina;­lot­7:­Vlada­i­unutrašnji­poslovi;­lot­8:­zdravstvo;­lot­9:­Kultura,­obrazovanje,­zaposlenost­i­socijalna­inkluzija;­lot­10:­tržište,­standard­i­privatni­sector;­lot­11:­Makroekonomija,­statistika­i­javne­finansija;­lot­12:­Humanitarna­pomoć,­krizni­menadžment­i­post-krizna­podrška

56

Ministarstvo finansija Crne Gore

Ugovori o nabavci robe (Supply contracts)

Kupovina­određene­robe,­uređenje­zemljišta,­instalacija­proizvoda­i­sl.,­predstavlja­ugovore­o­nabavci­robe.­Osim­navedenog,­ovi­ugovori­mogu­se­zaključiti­za­lizing­ili­najam­robe­bez­opcije­za­kupovinu,­kao­i­kupovinu­robe­na­otplatu.

Slika­4:­Ugovori­o­nabavci­robe

Bilten Ministarstva finansija – prvi kvartal 2013

5

Slika 4: Ugovori o nabavci robe

Izvor: Manuals of Procedures for IPA, Chapter „ Financial Management“, version: July 2012, Ministry of Finance (Sector for Finance and Contracting of the EU Assistance Funds) Kod ugovora o nabavci robe plaćanje se vrši kroz dvije faze: - Faza 1 (predfinansiranje) – iznosi 40% ukupne vrijednosti ugovora; - Faza 2 (konačno plaćanje) – iznosi 60% ukupne vrijednosti ugovora. Slika 5: Faze plaćanja kod ugovora o nabavci robe

Potpisivanje ugovora

Početak implementacije

ugovora

Period implementacije ugovora

Period trajanja garancije

Vrijeme trajanja ugovora

Preliminarno prihvatanje

izvršenja posla Konačno prihvatanje izvršenja posla

Ukidanje garancije za predfinansiranje

Ukidanje garancije za dobro izvršenje posla

Završetak implementacije

ugovora Konačno plaćanje

Izvor:­Manuals­of­Procedures­for­IPa,­Chapter­„­Financial­Management“,­version:­July­2012,­Ministry­of­Finance­(Sector­for­Finance­and­Contracting­of­the­eU­assistance­Funds)

Kod­ugovora­o­nabavci­robe­plaćanje­se­vrši­kroz­dvije­faze:-­Faza­1­(predfinansiranje)­–­iznosi­40%­ukupne­vrijednosti­ugovora;-­Faza­2­(konačno­plaćanje)­–­iznosi­60%­ukupne­vrijednosti­ugovora.

Slika­5:­Faze­plaćanja­kod­ugovora­o­nabavci­robe

Bilten Ministarstva finansija – prvi kvartal 2013

5

Slika 4: Ugovori o nabavci robe

Izvor: Manuals of Procedures for IPA, Chapter „ Financial Management“, version: July 2012, Ministry of Finance (Sector for Finance and Contracting of the EU Assistance Funds) Kod ugovora o nabavci robe plaćanje se vrši kroz dvije faze: - Faza 1 (predfinansiranje) – iznosi 40% ukupne vrijednosti ugovora; - Faza 2 (konačno plaćanje) – iznosi 60% ukupne vrijednosti ugovora. Slika 5: Faze plaćanja kod ugovora o nabavci robe

Potpisivanje ugovora

Početak implementacije

ugovora

Period implementacije ugovora

Period trajanja garancije

Vrijeme trajanja ugovora

Preliminarno prihvatanje

izvršenja posla Konačno prihvatanje izvršenja posla

Ukidanje garancije za predfinansiranje

Ukidanje garancije za dobro izvršenje posla

Završetak implementacije

ugovora Konačno plaćanje

57

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

Ugovori o nabavci robe (Supply contracts)

Kupovina­određene­robe,­uređenje­zemljišta,­instalacija­proizvoda­i­sl.,­predstavlja­ugovore­o­nabavci­robe.­Osim­navedenog,­ovi­ugovori­mogu­se­zaključiti­za­lizing­ili­najam­robe­bez­opcije­za­kupovinu,­kao­i­kupovinu­robe­na­otplatu.

Slika­4:­Ugovori­o­nabavci­robe

Bilten Ministarstva finansija – prvi kvartal 2013

5

Slika 4: Ugovori o nabavci robe

Izvor: Manuals of Procedures for IPA, Chapter „ Financial Management“, version: July 2012, Ministry of Finance (Sector for Finance and Contracting of the EU Assistance Funds) Kod ugovora o nabavci robe plaćanje se vrši kroz dvije faze: - Faza 1 (predfinansiranje) – iznosi 40% ukupne vrijednosti ugovora; - Faza 2 (konačno plaćanje) – iznosi 60% ukupne vrijednosti ugovora. Slika 5: Faze plaćanja kod ugovora o nabavci robe

Potpisivanje ugovora

Početak implementacije

ugovora

Period implementacije ugovora

Period trajanja garancije

Vrijeme trajanja ugovora

Preliminarno prihvatanje

izvršenja posla Konačno prihvatanje izvršenja posla

Ukidanje garancije za predfinansiranje

Ukidanje garancije za dobro izvršenje posla

Završetak implementacije

ugovora Konačno plaćanje

Izvor:­Manuals­of­Procedures­for­IPa,­Chapter­„­Financial­Management“,­version:­July­2012,­Ministry­of­Finance­(Sector­for­Finance­and­Contracting­of­the­eU­assistance­Funds)

Kod­ugovora­o­nabavci­robe­plaćanje­se­vrši­kroz­dvije­faze:-­Faza­1­(predfinansiranje)­–­iznosi­40%­ukupne­vrijednosti­ugovora;-­Faza­2­(konačno­plaćanje)­–­iznosi­60%­ukupne­vrijednosti­ugovora.

Slika­5:­Faze­plaćanja­kod­ugovora­o­nabavci­robe

Bilten Ministarstva finansija – prvi kvartal 2013

5

Slika 4: Ugovori o nabavci robe

Izvor: Manuals of Procedures for IPA, Chapter „ Financial Management“, version: July 2012, Ministry of Finance (Sector for Finance and Contracting of the EU Assistance Funds) Kod ugovora o nabavci robe plaćanje se vrši kroz dvije faze: - Faza 1 (predfinansiranje) – iznosi 40% ukupne vrijednosti ugovora; - Faza 2 (konačno plaćanje) – iznosi 60% ukupne vrijednosti ugovora. Slika 5: Faze plaćanja kod ugovora o nabavci robe

Potpisivanje ugovora

Početak implementacije

ugovora

Period implementacije ugovora

Period trajanja garancije

Vrijeme trajanja ugovora

Preliminarno prihvatanje

izvršenja posla Konačno prihvatanje izvršenja posla

Ukidanje garancije za predfinansiranje

Ukidanje garancije za dobro izvršenje posla

Završetak implementacije

ugovora Konačno plaćanje

Kada­je­riječ­o­ugovorima­o­nabavci­robe,­postoji­niz­uslova­koji­moraju­biti­ispoštovani­u­cilju­izvršenja­plaćanja.­naime,­uz­potpisani­ugovor,­neophodno­je­dostaviti­garanciju­za­dobro­izvršenje­posla,­kao­potvrdu­da­je­roba­koja­je­predmet­ugovora­nova­i­nekorišćena.­Pored­garancije,­specifičnost­ovih­ugovora­jeste­tzv.­privremeno­prihvatanje­(Provisional­acceptance)­nakon­završetka­implementacije­ugovora,­koje­podrazumijeva­da­je­roba­isporučena­i­instalirana­u­skladu­sa­ugovorom,­odnosno­stavljena­u­operativno­stanje­u­skladu­sa­tehničkom­specifikacijom­ugovora­o­nabavci­robe.­takođe,­ugovor­o­nabavci­robe­smatra­se­da­je­u­potpunosti­završen­nakon­tzv.­konačnog­prihvatanja­(Final­acceptance),­kao­potvrde­da­su­svi­nedostaci­i­oštećenja­na­robi,­ukoliko­ih­je­bilo,­otklonjeni­u­skladu­sa­garancijom­za­dobro­izršenje­posla5.

na­kraju,­značajno­je­napomenuti­da­uslovi­plaćanja­koje­propisuje­evropska­komisija­nijesu­fleksibilni,­već­su­zahtjevni­i­kao­takvi­moraju­se­striktno­poštovati,­uzimajući­u­obzir­da­se­izdvajaju­značajna­sredstva­iz­zajed-ničkog­budžeta,­sa­ciljem­postizanja­balansiranog­i­održivog­razvoja­i­solidarnosti­među­zemljama­članicama­eU,­ odnosno­ zemalja­ koje­ su­ kandidatkinje­ za­ članstvo.­ Stoga­ crnogorska­ administracija­mora­ nastojati­ da­maksimalno­iskoristi­ponuđenu­finansijsku­pomoć­eU,­tj.­da­osigura­efikasno­i­efektivno­trošenje­sredstava,­kako­bi­bio­zadovoljen­osnovni­princip­zdravog­finansijskog­upravljanja­IPa­sredstvima.­Među­važnijim­razlozima­je­direktna­finansijska­korist­koja­se­može­ostvariti­u­budućnosti­za­Crnu­Goru,­imajući­u­vidu­da­neki­ugovori­o­uslugama­prelaze­500.000eura,­a­određeni­ugovori­o­nabavci­robe­prelaze­650.000­eura.

Mr Žana Jovanović, samostalni­savjetnik­III

Sektor­za­finansiranje­i­ugovaranje­sredstava­eU­pomoći

5­ ­Garancija­za­dobro­izvršenje­posla­se­izdaje­obično­za­period­od­godinu­dana­nakon­završetka­implementacije­ugovora,­što­je­definisano­samim­ugovorom,­i­tek­nakon­isteka­iste,­tj.­nakon­isteka­vremena­za­koje­ona­važi,­izdaje­se­Potvrda­o­konačnom­prihvatanju.

58

Ministarstvo finansija Crne Gore

Uvod

Pokazatelji­na­tržištu­lizinga­u­Crnoj­Gori­u­godinama­nakon­2009.­godine­ukazuju­na­pad­poslovne­aktivnosti­i­smanjenje­sklopljenih­ugovora­u­poređenju­sa­ impresivnim­rezultatima­tokom­perioda­2006–2008.­godine.­Indikatori­poslovanja­lizing­kuća­i­za­2012.­godinu­ukazuju­na­blagi­pad­plasmana,­kao­i­vrijednosti­ugovorenih­lizing­poslova.­­

regulatorni­okvir­za­poslovanje­lizing­kompanija­u­Crnoj­Gori,­koji­je­utvrđen­2005.­godine,­nije­bio­predmet­izmjena­tokom­2012.­godine.­U­pogledu­poslovne­politike­ lizing­kuća,­može­se­konstatovati­da­ je­na­tržištu­zadržana­opreznost­u­odobravanju­novih­plasmana.­Istovremeno,­usljed­problema­nelikvidnosti­određenih­pri-vrednih­subjekata­na­tržištu,­pružaoci­lizinga­podržavali­su­samo­klijente­sa­dokazanim­bonitetom,­što­je­nasta-vak­iste­poslovne­politike­iz­2011.­godine.­­

Učesnici na tržištu

Stanje­na­tržištu­u­pogledu­broja­pružalaca,­vrste­i­tipa­usluga­u­2012.­godini­ostalo­je­nepromijenjeno.­lizing­uslugama­u­Crnoj­Gori­prethodne­godine­bavile­su­se­četiri­lizing­kuće,­sa­svojstvom­pravnog­lica­i­dvije­banke:­S-leasing,­Porsche­leasing,­nlB­leasing­i­Hypo­alpe­adria­banka.­takođe,­Hypo­alpe­adria­leasing­kao­društvo­registovano­za­obavljanjenje­lizing­djelatnosti­tokom­prethodne­godine­nije­odobravalo­nove­plasmane,­već­je­vršilo­samo­naplatu­potraživanja­po­osnovu­ranije­zaključenih­ugovora,­kao­i­Prva­banka­Crne­Gore­osnovana­1901.­godine1.

1­ -­ Prva­ banka­ Crne­Gore­ osnovana­ 1901.­ godine­ tokom­2010,­ 2011.­ i­ 2012.­ godine­ nije­ bila­ aktivna­ na­ tržištu­ lizinga­ u­ smislu­ odobravanja­ novih­ plasmana,­ osim­naplate­potraživanja­po­osnovu­ranije­zaključenih­ugovora.­

tržIŠte­lIzInGa­U­CrnOJ­GOrI-­Izvještaj­za­2012.­godinu­-

Mr­Jelena­Jovetić

59

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

tabela­1:­Pregled­stanja­djelatnosti­lizinga­u­periodu­31.­12.­2011­–­31.­12.­2012.­godine

DatumBroj­pružalaca­lizinga

Ukupna­aktiva* (mil­€) Broj­zaposlenih

Broj­zaključenih­ugovora

Vrijednost­zaključenih­ugovora­(mil­€)

31.­12.­2011. 4 ­­172,3 42 1.660 31,3

31.­12.­2012. 4 143,9 47 1.338 19,8

Usluge­ i­finansijskog­ i­ operativnog­ lizinga­pružaju­Hypo­alpe­adria­banka,­ S-leasing,­nlB­ leasing­ i­ Porsche­leasing.­Sve­lizing­kompanije­direktno­ili­indirektno­su­u­stranom­vlasništvu,­osim­Prve­banke­Crne­Gore­koja­je­u­dominatnom­domaćem­vlasništvu.

Struktura plasmana

tokom­ 2012.­ godine,­ na­ tržištu­ lizinga­ zaključeno­ je­ ukupno­ 1.338­ novih­ ugovora­ ukupne­ vrijednosti­ od­19.797.643,01­eura.­na­dan­31.­decembar­2012.­godine,­ukupan­broj­aktivnih­ugovora­bio­je­6.717,­čija­je­vri-jednost­145.049.466,49­eura.

Primaoci­lizinga

Broj­ugovora­zaključen­tokom­2012.­godine­predstavlja­smanjenje­od­19,6%­u­poređenju­sa­rezultatima­iz­2011.­godinom.­Vrijednost­zaključenih­ugovora­na­kraju­2012.­godine­iznosila­ je­19,8­miliona­eura,­što­predstavlja­smanjenje­za­oko­36,8%­u­poređenju­sa­istim­periodom­prethodne­godine.

U­strukturi­korisnika­lizinga­najveće­učešće­imaju­fizička­lica.

­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Grafik­1:­Broj­ugovora­prema­primaocima­lizinga

Od­ukupnog­broja­zaključenih­ugovora­668­ili­oko­58,7%­odnosi­se­na­ugovore­zaključene­sa­fizičkim­licima,­a­667­ili­oko­40,7%­na­ugovore­zaključene­sa­pravnim­licima.­Ukoliko­uporedimo­podatke­o­učešću­ugovora­za-ključenih­sa­fizičkim­licima,­odnosno­pravnim­licima­u­ukupnom­broju­ugovora,­primjetno­je­da­je­politika­lizing­kuća­bila­usmjerena­diverzifikaciji­rizika­i­osiguranju­optimalne­strukture­klijenata.

*­-­Podaci­o­ukupnoj­aktivi­se­odnose­na­četiri­lizing­kuće.

60

Ministarstvo finansija Crne Gore

Vrijednost­i­broj­lizing­poslova­prema­vrsti­lizinga

U­2012.­godini,­kao­što­je­bio­slučaj­i­u­prethodnim­godinama,­poslovi­finansijskog­lizinga­imali­su­značajno­učešće­u­ukupnom­broju,­kao­i­vrijednosti­zaključenih­ugovora.­

tabela­2:­Broj­i­vrijednost­zaključenih­ugovora­po­tipu­lizinga

Ukupno­na­dan­31.­12.­2011.­godine Ukupno­na­dan­31.­12.­2012.­godine

Stopa rasta(broj)­(3)/­(1)

Stopa rasta­(vrijednost)(4)/(2)

tip­lizingaBroj­zaključenih­ugovora­(1)

%Vrijednost­zaključenih­ugovora­(2)

%Broj­zaključenih­ugovora­(3)

%Vrijednost­zaključenih­ugovora­(4)

% % %

Opeartivni­lizing

69,00 4,18 1.265.293,93 4,04 41,00­ 4,18 550.336,41­ 4,04 -40,58 -56,51

Finansijski­lizing

1.581,00 95,82 30.079.253,10 95,96 1.297,00­ 95,82 19.244.306,60­ 95,96 -17,96 -36,02

Ukupno: 1.650,00 100,00 31.344.547,03 100,00 1.338­ 100,00 19.794.643,01 100,00 -18,91 -36,85

Od­ukupnog­broja­zaključenih­ugovora­oko­95,9%­ili­19,2­miliona­eura­odnosi­se­na­vrijednost­finansijskog,­a­preostalo­operativnog­lizinga.­Važno­je­napomenuti­da­su­navedene­vrijednosi­novozaključenih­ugovora­izra-žene­kao­neto­vrijednost­plasmana,­što­predstavlja­ukupnu­vrijednost­ugovora­umanjenu­za­vrijednost­učešća­klijenta.

Predmet­lizinga

ako­pogledamo­strukturu­broja­ukupno­zaključenih­ugovora­po­osnovu­predmeta­lizinga,­kao­i­prethodnih­go-dina,­putnički­automobili­imaju­najveći­udio­od­oko­85%­u­ukupnom­iznosu­lizing­plasmana.­

tabela­3:­Komparativni­pregled­broja­zaključenih­ugovora­po­osnovu­predmeta­lizinga

Broj­ugovora­

Predmet­lizinga Ukupno­2011.­god.­(2) % Ukupno­2012.­god.­(2) % Stopa­rasta­(2)/(1)

Putnički­automobili 1.428 86,55 1.138 85,05 -20,31

Privredna­vozila­(kamioni,­autobusi­i­dostavna­vozila)

167 10,12 159 11,88 -4,79

Građevinske­mašine­i­oprema 27 1,64 29 2,17 7,41

Brodovi 2 0,12 3 0,22 50,00

nekretnine 17 1,03 6 0,45 -64,71

Ostalo 9 0,55 3 0,22 -66,67

Ukupno 1.650,00 100,00 1338 100 -18,91

Udio­komercijalnih­vozila­u­ukupnom­broju­zaključenih­ugovora­je­oko­12%,­dok­je­udio­građevinskih­mašina­i­opreme­oko­2%.­U­poređenju­sa­prethodnom­godinom,­na­lizing­tržištu­zabilježen­je­blagi­pad­učešća­nekretni-na,­putničkih­automobila,­dok­kod­ostalih­kategorija­bilježi­se­rast­učešća­u­ukupnom­broju­zaključenih­ugovora.­

61

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

Grafik­2:­Struktura­broja­zaključenih­ugovora­prema­predmetu­lizinga

Ukoliko­se­posmatra­struktura­vrijednosti­zaključenih­ugovora­prema­predmetu­ lizinga,­strukturno­učešće­ je­slično­kao­i­u­prethodnom­primjeru,­opet­u­korist­putničkih­automobila.­

tabela­4:­Uporedni­pregled­­vrijednosti­zaključenih­ugovora­prema­predmetu­lizinga

Vrijednost­ugovora

Predmet­lizinga Ukupno­2011.­god.­­(1) % Ukupno­2012.­god.­(2) % Stopa­rasta­(2)/(1)

Putnički­automobili 23.351.529,58 74,50 14.081.517,20 71,14 -39,70

Privredna­vozila­(kamioni,­autobusi­i­dostavna­vozila)

4.210.552,45 13,43 3.712.647,24 18,76 -11,83

Građevinske­mašine­i­oprema 1.759.598,29 5,61 1.099.198,85 5,55 -37,53

Brodovi 160.474,24 0,51 197.364,95 1,00 22,99

nekretnine 1.837.409,21 5,86 686.293,66 3,47 -62,65

Ostalo 24.983,26 0,08 17.620,11 0,09 -29,47

Ukupno 31.344.547,03 100,00 19.794.642,01 100 -36,85

Putnički­automobili­imaju­najveći­udio­i­u­ukupnoj­vrijednosti­ugovora­od­oko­71,14%,­dok­su­komercijalna­vozila­zastupljena­sa­18,7%,­nekretnine­imaju­udio­od­oko­3,47%,­a­lizing­građevinskih­mašina­i­opreme­oko­5,55%.­

Grafik­3:­Struktura­vrijednosti­zaključenih­ugovora­prema­predmetu­lizinga

62

Ministarstvo finansija Crne Gore

Sektorska­struktura

U­pogledu­sektorske­strukture­plasmana­novozaključenih­u­2012.­godini­dominiraju­ugovori­u­okviru­sektora­trgovine,­zatim­građevinarstva,­industije­i­saobraćaja.­

tabela­5.­Sektorska­struktura­novozaključenih­ugovora­

Broj­novozaključenih­ugovora

Sektor­III­kvartal­2012(1)

%IV­kvartal­2012(2)

%Stopa­rasta/pada(2)/(1)

Poljoprivreda,­šumarstvo­i­ribarstvo 1 0,70 2 1,26 100,00

Građevinarstvo 8 5,63 20 12,58 150,00

trgovina 43 30,28 57 35,85 32,56

Usluge­smještaja­i­ishrane 13 9,15 8 5,03 -38,46

Saobraćaj 39 27,46 18 11,32 -53,85

Finansijske­djelatnosti 2 1,26

Industrija 4 2,82 19 11,95 375,00

zdravstvo,­obrazovanje­i­socijalna­zaštita 2 1,41 1 0,63 -50,00

Državna­uprava 1 0,70 0 0,00 -100,00

Ostali­sektori 31 21,83 32 20,13 3,23

Ukupno 142 100 159 100 11,97

U­pogledu­sektorske­stukture­aktivnih­plasmana­na­dan­31.­decembar­2012.­godine­dominiraju­ugovori­u­okviru­sektora­trgovine­(33,17%),­saobraćaja­(16,8%),­građevinarstva­(15,02%).­

tabela­6.­Sektorska­struktura­aktivnih­plasmana

aktivni­plasmani

Sektor­III­kvartal­2012(1)

%IV­kvartal­2012(2)

%Stopa­rasta/pada(2)/(1)

Poljoprivreda,­šumarstvo­i­ribarstvo 41 1,14 42 1,20 2,44

Građevinarstvo 541 15,01 524 15,02 -3,14

trgovina 1184 32,85 1157 33,17 -2,28

Usluge­smještaja­i­ishrane 140 3,88 144 4,13 2,86

Saobraćaj 675 18,73 587 16,83 -13,04

Finansijske­djelatnosti 39 1,08 38 1,09 -2,56

Industrija 267 7,41 274 7,86 2,62

zdravstvo,­obrazovanje­i­socijalna­zaštita 70 1,94 61 1,75 -12,86

Državna­uprava 42 1,17 44 1,26 4,76

Ostali­sektori 605 16,79 617 17,69 1,98

Ukupno 3604 100 3488 100 -3,22

Grafik­4­ukazuje­na­ cjelokupnu­ sektorsku­ strukturu­u­pogledu­vrijednosti­novozaključenih­ugovora­u­2012.­godine.

63

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

Grafik­4.­Struktura­vrijednosti­novozaključenih­ugovora­u­2012.­godine

U­pogledu­vrijednosti­novozaključenih­ugovora­prema­sektorskoj­strukturi,­najveće­učešće­u­ukupnoj­vrijednosti­plasmana­imaju­saobraćaj­(30%),­trgovina­(25%),­građevinarstvo­(16%),­kao­i­usluge­smještaja­i­ishrane­(7%).­

Grafik­5­ukazuje­na­cjelokupnu­sektorsku­strukturu­u­pogledu­aktivnih­ugovora­na­dan­31.­decembar­2012.­godine,­sa­najznačajnijim­učešćem­sektora­građevinarstva,­trgovine,­industije,­usluga­smještaja­i­ishrane.

Grafik­5.­Struktura­vrijednosti­aktivnih­ugovora­na­dan­31.­decembar­2012.­godine

Bilans stanja

Ukupna­aktiva­četiri­lizing­kuće­na­dan­31.­decembar­2012.­godine­iznosila­je­143.996.502,53­eura­i­bila­ma-nja­za­6,52%­u­odnosu­na­30.­septembar­2012.­godine,­kao­i­za­16,4%­manja­u­poređenju­sa­2011.­godinom.­Međutim,­uporedni­podaci­aktive­sa­tržišta­lizinga­nijesu­relevantni,­imajući­u­vidu­da­se­značajan­dio­bilansne­sume­agregatnog­bilansa­tržišta­vodi­u­okviru­finansijskih­izvještaja­pružaoca­lizing­usluga­sa­najvećim­tržišnim­učešćem,­Hipo­alpe­adria­Banke,­koja­ispred­Hipo­alpe­adria­grupe­zaključuje­nove­lizing­plasmane.­

U­strukturi­ukupne­aktive,­neznatno­veći­udio­odnosio­se­na­stalnu­imovinu­(51%),­dok­je­obrtna­imovina­uče-stvovala­sa­49%.­

64

Ministarstvo finansija Crne Gore

Sa­Grafika­6,­evidentno­je­da­su­dugoročni­finansijski­plasmani­sa­59.159.597,51­eura­(41%)­najznačajnija­stavka­aktive,­zatim­slijede­kratkoročni­finansijski­plasmani­sa­33.979.411,12­eura­(24%),­pa­zalihe­sa­17.618.011,08­eura­(12%),­nekretnine­postojenja­i­oprema­sa­14.156.492,07­eura­(10%),­potraživanja­od­kupaca­sa­13.330.234,08­eura­(9%),­kao­i­gotovina­i­gotovinski­kvivalentni­sa­5.134.154,84­eura­(4%).

Grafik­6.­Struktura­ukupne­aktive­lizing­kuća­na­dan­31.­decembar­2012.­godine

U­strukturi­pasive­četiri­lizing­kuće­na­dan­31.­decembar­2012.­godine­najveći­udio­odnosio­se­na­kratkoročna­rezervisanja­i­kratkoročne­obaveze­sa­86.782.414,75­eura,­odnosno­51%,­dok­su­dugoročna­rezervisanja­i­dugo-ročne­obaveze­sa­69.413.541,14­eura,­odnosno­41%,­dok­je­kapital­imao­učešće­od­–6%.­U­odnosu­na­podatke­na­dan­30.­septembar­2012.­godine,­kapital­je­zabilježio­pad­od­35%,­dugoročna­rezervisanja­i­dugoročne­oba-veze­za­2,58%,­kao­i­kratkoročna­rezervisanja­i­kratkoročne­obaveze­za­5,35%.­navedeni­podatak­ukazuje­da­se­sredstva­za­finansiranje­lizing­poslova­orjentišu­od­kratkoročnih­prema­dugoročnim­izvorima,­što­obezbjeđuje­veći­stepen­stabilnosti­tržišta.­Sa­druge­strane­u­odnosu­na­podatke­iz­2011.­godine,­kapital­je­zabilježio­pad­od­38%,­kao­i­kratkoročna­rezervisanja­i­kratkoročne­obaveze­za­32%,­dok­su­dugoročna­rezervisanja­i­dugoroč-ne­obaveze­povećane­za­32%.­navedeno­ukazuje­da­se­pri­finansiranju­lizing­kuće­više­orjentišu­dugoročnim­izvorima.­­

Grafik­7.­Struktura­ukupne­pasive­lizing­kuća­na­dan­31.­decembar­2012.­godine

65

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

Bilans­uspjeha

na­dan­31.­decembar­2012.­godine­četiri­ lizing­kuće­su­ostvarile­poslovni­prihod­od­17.956.452,55­eura,­fi-nansijski­prihod­od­3.267.476,23­eura,­kao­i­izrazile­prihod­od­ostalih­aktivnosti­od­874.299,04­eura.­Sa­druge­strane­u­ istom­periodu­ostvareni­su­poslovni­ rashodi­u­ iznosu­od­18.356.423,62­eura,­finansijski­ rashodi­od­4.215.814,74­eura,­kao­i­ostali­rashodi­od­­2.187.039,91­eura.­

lizing­kuće­su­na­dan­31.­decembar­2012.­godine­iskazale­2.611.763,84­eura­neto­rezultata,­odnosno­gubitka­na­tržištu.­Poređenja­radi­­na­dan­30.­septemar­2012.­godine­na­tržištu­lizinga­iskazan­je­pozitivan­finansijski­rezultat­u­iznosu­od­558.237,70­eura.­Pozitivan­rezultat­na­kraju­posmatranog­perioda­2012.­godine­izrazile­su­dvije­od­četiri­ lizing­kuće.­U­poređenju­sa­finansijskim­rezultatom­izraženim­na­kraju­2011.­godine,­odnosno­gubitkom­od­-5.210.498­eura,­negativan­rezultat­na­kraju­2012.­godine­je­manji­za­49,9%.­

Istovremeno,­potrebno­je­ukazati­da­u­ukupnom­rezultatu­bilansa­uspjeha,­koji­daje­prihode­i­rashode­lizing­kuća,­nedostaje­dio­podataka­koji­se­obračuvaju­kroz­bilanse­banke­koja­se­bavi­lizing­poslovima,­imajući­u­vidu­da­Hipo­alpe­adria­banka­u­okviru­svog­portfolia­pruža­lizing­usluge.­

Bilansna­suma­banaka­i­davalaca­lizinga

lizing­kuće­u­Crnoj­Gori­su­na­dan­31.­12.­2012.­godine­ostvarili­bilansnu­sumu­u­iznosu­od­143,9­miliona­eura,­što­predstavlja­5,12%­bilansne­sume­bankarskog­sektora.2

Grafik­8.­Odnos­bilansne­sume­banaka­i­lizing­kuća­(mil.­€)

2­-­Korišten­je­podatak­Centralne­banke­Crne­Gore,­

66

Ministarstvo finansija Crne Gore

Grafik­8­pokazuje­da­je­bilansna­suma­lizing­kuća­u­odnosu­na­bilansnu­sumu­banaka­u­2012.­godini­zabilježila­pad,­što­je­rezultat­smanjenja­bilanse­sume­lizinga­kuća.­navedeno­poređenje­nije­relevatno­za­cjelokupno­lizing­tržište­jer­dio­aktive­u­okviru­lizing­poslova­Hipo­alpe­adria­banke­nije­obuhvaćen­agregatnim­bilansom­lizing­kuća.­

Ukoliko­se­stavi­u­odnos­bilanska­suma­lizing­kuća,­sa­brutom­domaćim­proizvodom,­onda­je­relevantni­odnos­bio­5,26%­u­2011.­godini,­dok­je­ovaj­odnos­u­2012.­godini­4,39%3.

* * *

Poslovna­politika­lizing­kuća,­tokom­2010.­i­2011.­godine,­u­velikoj­mjeri­je­bila­bazirana­na­zaključivanje­ugovora­sa­klijentima­visokog­stepena­kreditne­sposobnosti­što­je­uticalo­na­smanjenje­izloženosti­tržišnim­rizicima.­Isti­princip­imale­su­lizing­kuće­pri­poslovnim­odlukama­i­tokom­2012.­godine.­Slaba­naplata­potraživanja­dovela­je­do­značajnog­povećavanja­rezervacija­na­kraju­godine,­što­je­doprinijelo­rastu­rashodne­strane­u­bilansu­uspje-ha.­značajno­je­da­usljed­računovodstvenih­pravila­matične­inostrane­kuće,­jedan­učesnik­na­tržištu­procjenom­rizičnosti­potraživanja­predvidio­je­u­bilansima­značajan­nivo­rezervacija,­što­je­uticalo­na­negativan­finansijski­rezulat­sa­cjelokupnog­tržišta.­Posmatrano­sa­aspekta­ lizing­kompanija,­ tržište­ je­ tokom­2012.­godine­ imalo­isti­trend­kao­i­tokom­prethodne­dvije­godine­u­pogledu­povećavanja­klijenata­koji­slabije­servisiraju­obaveze,­kao­i­prisutna­nelikvidnost­klijenata.­Istovremeno,­zadržana­je­restiktivna­politka­odobravanja­plasmana,­usljed­smanjenog­broja­klijenata­koji­svojim­bonitetom­zadovoljavaju­uslove­finansiranja.­

rast­broja­kredibilnih­klijenata,­kao­i­efikasnija­naplata­potraživanja,­prioriteti­su­lizing­kuća­u­narednom­perio-du,­dok­će­oporavak­ekonomske­aktivnosti­u­Crnoj­Gori­biti­direktni­uzročnik­za­rast­lizing­poslova.­

Mr Jelena Jovetić, samostalni­savjetnik­I

Sektor­za­finansijski­sistem­i­unapređenje­poslovnog­ambijenta

3­-­Korišten­je­podatak­Ministarstva­finansija­o­­procjenama­BDP-a­za­2012.­godinu.

67

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

Glavni­zadatak­računovodstvenog­sistema­predstavlja­praćenje­i­nadzor­svih­poslovnih­aktivnosti­u­vezi­sa­raču-novodstvenim­i­finansijskim­transakcijama,­nastalih­tokom­realizacije­projekata­finansiranih­iz­IPa­sredstava,­za­koje­će­u­decentralizovanom­upravljanju­biti­nadležan­Sektor­za­finansiranje­i­ugovaranje­sredstava­eU­pomoći­(CFCU),­kao­i­da­se­osiguraju­podaci­za­efikasno­finansijsko­izvještavanje.­ U­cilju­ispunjavanja­zahtjeva­koji­su­propisani­IPa­Implementacionom­regulativom1,­uspostavljen­je­računo-vodstveni­sistem­CFCU-a,­kako­bi­se­osiguralo­vođenje­posebne­računovodstvene­evidencije,­za­svaku­IPa­kom-ponentu,­odnosno­IPa­program,­projekat­i­ugovor.­takav­vid­evidencije­mora­biti­u­skladu­sa­opšteprihvaćenim­računovodstvenim­principima,­kao­i­u­skladu­sa­­zahtjevima­evropske­komisije­(eK).­­

CFCU­će­koristiti­iste­račune­kao­i­drugi­budžetski­korisnici.­Međutim,­neophodno­je­uvesti­nove­račune,­kako­bi­se­uspostavio­adekvatan­računovodstveni­sistem,­odnosno­kako­bi­se­obezbijedio­dokaz­u­vezi­sa­finansijskim­sporazumima,­potraživanjima­od­nacionalnog­fonda­i­ugovarača/korisnika,­kao­i­obavezama­prema­nacional-nom­fondu­i­ugovaračima/korisnicima­na­obračunskoj­osnovi.

Kako­bi­svi­zahtjevi­bili­ispunjeni,­računovodstvene­transakcije­koje­se­odnose­na­finansijsku­pomoć­evropske­komisije­ i­ kofinansiranje­obavljaće­ se­u­ računovodstvenom­softveru,­a­ zasnivaće­ se­na­dvojnoj,­ analitičkoj­ i­obračunskoj­osnovi­računovodstvenog­sistema.­S­tim­u­vezi,­u­dvojnom­računovodstvu­promjene­se­paralelno­prikazuju­u­poslovnim­knjigama,­odnosno­zbirno-sintetički­u­finansijskom­knjigovodstvu­i­detaljno-analitički­u­analitičkom­knjigovodstvu.­S­druge­strane,­analitička­evidencija­se­organizuje­u­skladu­sa­utvrđenim­kontnim­planom­i­potrebama­CFCU-a­kao­Implementacione­agencije,­koja­mora­biti­usklađena­sa­sintetičkom­evidenci-jom,­tj.­sa­Glavnom­knjigom,­koja­predstavlja­sveobuhvatnu­evidenciju­svih­poslovnih­događaja­koji­ispunjavaju­uslove­da­budu­knjigovodstveni.­na­kraju,­obračunska­osnova­računovodstvenog­sistema­podrazumijeva­da­se­prihodi­priznaju­kada­su­stvarno­nastali,­a­rashodi­onda­kada­nastane­poslovni­događaj,­tj.­obaveza­u­izvještaj-nom­razdoblju,­a­ne­samo­kada­se­gotovina­ili­njen­ekvivalent­primi­ili­isplati.

1­-­regulativa­evropske­komisije­(eC)­br.­718/2007,­od­12.­juna­2007.­godine,­o­sprovođenju­regulative­Savjeta­(eC)­br.1085/2006­o­uspostavljanju­Instrumenta­pretpristupne­pomoć­(IPa).

računovodstveni­sistem­Sektora­za­finansiranje­i­ugovaranje­sredstava­eU­pomoći­

Dragana­nedić

68

Ministarstvo finansija Crne Gore

računovodstvene­procedure­u­CFCU-u­uključuju­detaljnu­evidenciju­svih­finansijskih­transakcija,­između­osta-lih:

-­kreiranje­baze­podataka­o­programima,­projektima,­ugovaračima,­ugovorima,­zahtjevima­od­strane­korisnika/fakturama­itd.;-­ registracija­ knjigovodstvenih­podataka­ i­ vođenje­odgovarajućeg­ knjigovodstva­ za­ svaki­ program,­prioritet,­mjeru­itd.;-­knjiženje­svih­plaćanja­po­šifriranim­programima,­projektima­itd.;-­vođenje­finansijskog­računovodstva­sa­svim­uobičajenim­provjerama­i­usklađivanjima;-­ažurno­knjigovodstveno­praćenje­obavljenih­transakcija­na­bankovnom­računu­za­svaki­finansijski­sporazum.

U­skladu­sa­navedenim­procedurama,­računovodstvene­promjene­koje­će­se­evidentirati­odnose­se­na­prijem­fakture­od­ugovarača,­odobrenje­plaćanja,­zahtjev­za­eU­sredstva­nacionalnom­fondu,­odobrenje­eU­sredstava­od­strane­nacionalnog­fonda,­transfer­eU­dijela­sredstava­na­Jedinstveni­račun­trezora­sa­računa­nacionalnog­fonda­otvorenog­u­Centralnoj­banci,­izvršenje­plaćanja­(eU­i­nacionalni­dio­sredstava)­prema­ugovaraču­itd.

nadalje,­kako­bi­se­svi­poslovni­događaji­pratili­po­programu,­prioritetu,­mjeri,­projektu­i­ugovaraču,­evidencija­u­računovodstvenim­knjigama­treba­da­bude­kodirana­istim­sistemom­kodifikacije­koji­je­u­skladu­sa­analitičkim­nivoima­u­okviru­sistema­upravljanja­eU.­S­tim­u­vezi,­jedinstveni­sistem­kodifikacije­obuhvata­sljedeće­informa-cije:­IPa­komponenta,­program­prema­finansijskom­sporazumu,­prioritet,­mjera,­operacija,­procedura,­ugovor,­kao­i­zahtjev­za­sredstva.­

Slika­1:­Jedinstveni­sistem­kodifikacije

(Primjer­za­IPa­komponentu­I)

Ovakav­sistem­kodifikacije­omogućava­praćenje­izvršenja­plaćanja­po­pojedinom­ugovoru,­prema­kojem­se­im-plementira­projekat.­naime,­jedan­projekat­može­da­se­sprovodi­kroz­više­ugovora,­te­je­stoga­neophodno­imati­jasan­pregled­svih­projekata,­odnosno­ugovora,­kao­i­njihovu­povezanost­sa­prioritetom,­mjerom,­operacijom­i­procedurom­koja­se­primjenjivala­prilikom­sprovođenja­javnog­tendera.­takođe,­plaćanje­po­jednom­ugovoru­

69

Bilten XXVIII, januar - mart, 2013.

sastoji­se­iz­određenog­procenta­eU­dijela­sredstava­i­nacionalnog­dijela­sredstava,­pa­je­stoga­neophodno­ovom­vrstom­kodifikacije­razdvojiti­izvore­finansiranja. računovodstveni­sistem­je­izrađen­tako­da­obuhvata­potraživanja,­obaveze­i­transakcije­CFCU-a­na­jedinstve-nom­računu­trezora,­i­to:

Potraživanja­od­nF-a­za­eU­doprinos­pošto­se­odobri­iznos­po­ispostavljenoj­fakturi­ugovarača­i­potraživanja­od­ugovarača/krajnjeg­korisnika­za­povraćaj­sredstava.­naime,­postoji­mogućnost­da­u­toku­implementacije­projek-ta,­dođe­do­nepravilnog­isplaćivanja­sredstava­ili­da­ugovaraču­bude­uplaćen­veći­iznos­od­stvarno­utrošenog.­U­skladu­sa­navedenim,­CFCU­otvara­račun­potraživanje­prema­ugovaraču­za­povraćaj­onog­dijela­sredstava­koji­je­nepravilno­isplaćen­i­račun­obaveze­prema­nF-u­za­povraćaj­eU­dijela­sredstava.­račun­potraživanje­prema­ugovaraču­zatvaramo­nakon­što­ugovarač­povrati­sredstva­na­jedinstveni­račun­trezora.

takođe,­računovodstveni­sistem­obuhvata­još­jedan­račun­obaveza­tj.­nakon­što­ugovarač­ispostavi­fakturu­CF-CU-u,­i­nakon­što­se­ista­odobri­za­plaćanje,­stvara­se­obaveza­prema­ugovaraču­za­eU­i­nacionalni­dio­sredstava.­Što­se­tiče­transakcija­na­jedinstvenom­računu­trezora­one­se­odnose­na­sve­transakcije­(dolazne­transfere­na­budžetskoj­poziciji­CFCU-a­i­odlazne­transfere­sa­budžetske­pozicije­CFCU-a)­do­„fakture­od­ugovarača“.

Uzimajući­u­obzir­da­ će­CFCU­vršiti­ knjiženja­ svih­ transakcija­na­osnovu­ relevantnih­dokumenata,­odnosno­ugovora,­garancija,­faktura­i­sl.,­iz­tog­razloga­neophodno­je­osigurati­revizorski­trag,­odnosno­dokumentovani­tok­finansijskih­i­drugih­transakcija­od­njihovog­početka­do­završetka.­adekvatan­revizorski­trag­podrazumijeva­i­arhiviranje­i­čuvanje­relevantnih­dokumenata,­kao­i­ostale­računovodstvene­dokumentacije,­kao­što­su­Dnevnik,­Glavna­knjiga,­Knjiga­dužnika­i­Finansijski­izvještaji.­S­tim­u­vezi,­CFCU­kao­implementaciona­agencija­će­pripre-mati­finansijske­izvještaje­za­operativne­programe­iz­svoje­nadležnosti,­i­to­za­potrebe­izvještavanja­evropske­komisije­i­osiguranja­jasnog­revizorskog­traga.­

Kao­dva­važna­izvještaja,­izdvajaju­se­Izvještaj­o­novčanim­tokovima,­koji­će­biti­pripreman­kvartalno­i­Bilans­stanja­jednom­godišnje.

70

Ministarstvo finansija Crne Gore

rokovi­za­izradu­finansijskih­izvještaja­su­propisani­na­sljedeći­način:­

rok Period­koji­pokrivaju­izvještaji

30/04/n1 od­januara­n­do­marta­n

31/07/n od­januara­n­do­juna­n

30/10/n od­januara­n­do­septembra­n

15/02/n+1 godina­n

na­kvartalnoj­osnovi,­kao­budžetski­korisnik,­CFCU­će­dostavljati­ Izvještaj­o­novčanim­tokovima­ i­ Izvještaj­o­obavezama­Državnom­trezoru,­u­skladu­sa­Pravilnikom­o­načinu­sačinjavanja­i­podnošenja­finansijskih­izvještaja­budžeta,­državnih­fondova­i­jedinica­lokalne­samouprave.­­

Kako­bi­se­osigurala­pravilna­evidencija­i­izvještavanje­u­vezi­sa­dužnicima,­računovođa­mora­da­održava­Knjigu­dužnika­sa­svim­osnovnim­informacijama­o­svim­dugovanjima­koja­su­proknjižena­u­Glavnoj­knjizi.­Knjiga­duž-nika­se­mora­ažurirati­redovno­tj.­najmanje­kvartalno,­u­momentu­kada­se­bude­pripremao­Finansijski­izvještaj.

redovno­održavanje­Knjige­dužnika­je­neophodno­jer­se­u­njoj­evidentiraju­podaci­o­sredstvima­koja­se­potražu-ju­od­ugovarača­na­ime­povraćaja­kao­i­zateznim­kamatama­koje­se­obračunavaju­zbog­kašnjenja­ugovarača­da­izvrši­povraćaj.­Kamata­se­obračunava­počev­od­datuma­dospijeća,­a­zaključno­sa­datumom­izvršenja­povraćaja­sredstava.­Važan­ segment­ računovodstvenog­ sistema,­ jeste­usklađivanje­ između­ računovodstvene­ evidencije­ koju­ vodi­CFCU­i­računovodstvene­evidencije­koju­vodi­nacionalni­fond,­a­koja­se­mora­vršiti­na­mjesečnoj­osnovi.­Mjeseč-na­usklađivanja­vrše­se­na­osnovu­Obrasca­za­poravnanje,­u­cilju­podrške­pravilne­evidencije­koju­vodi­CFCU­i­nF.­

U­vezi­sa­navedenim,­neophodno­je­voditi­računovodstvenu­evidenciju,­na­način­da­se­ispoštuju­pravila­koja­propisuje­eK,­ što­bi­ za­ rezultat­ imalo­efikasno­korišćenje­ sredstava­koja­ su­nam­na­ raspolaganju­kao­državi­kandidatu­za­članstvo­u­eU.­

Kroz­evidenciju­svih­relevantnih­transakcija,­od­planiranja­i­evidencije­projekata,­preko­procesa­javnih­nabavki,­ugovaranja­i­plaćanja,­do­računovodstvenog­praćenja­i­kontrole­svih­transakcija,­računovodstveni­sistem­CFCU-a­pružiće­sveobuhvatne­informacije­o­postignutim­rezultatima­(kroz­sistem­izvještavanja),­a­samim­tim­pružiće­i­informacije­koje­pomažu­da­se­donesu­kvalitetnije­odluke­u­budućnosti.

dragana nedić, samostalni­savjetnik­III

Sektor­za­finansiranje­i­ugovaranje­sredstava­eU­pomoći

1­-­­n­je­godina­na­koju­se­Finansijski­izvještaj­odnosi.