BILANS POVR[INA RADNIH ZONA U RUMI U 2013. …planruma.rs/wp-content/uploads/2015/12/BILANS-POVRSINA-RUMA-2013.pdf19 00 00 1.75 3 00 00 15.79 2 ... -RP za blok 3-13 195 00 00 17.95

OP[TINA RUMA

BILANS POVR[INA RADNIH ZONA

U RUMI U 2013. GODINI

April, 2013. godine

2

JAVNO URBANISTI^KO PREDUZE]E ZA URBANIZAM

“PLAN” OP[TINA RUMA I PE]INCI

BILANS POVR[INA RADNIH ZONA

U RUMI U 2013. GODINI

DIREKTOR JUP "PLAN" OP[TINA RUMA I PE]INCI

TATJANA MARKOVI],dipl.pravnik

OBRA\IVA^ :

TAWA KOVAÊVI], dipl.in`.arh.

RADNI TIM :

BIQANA MILUTINOVI], dipl.in`.arh.

SWE@ANA GVOI], dipl.in`.arh.

MARIJANA ÂPO, dipl.in`.arh.

MILKA PAVLOVI], dip.in`.pejz.arh.

DRAGAN FILIPOVI], dipl. in`.gra|.

MARIJA ZEC, dipl.in`.saobr.

PETAR \URIÎ], dipl. in`.el.

DRAGAN SIMI], struk.in`.geod.

JOVAN CVEJI], in`.geod.

VALERIJA PEJAKOVI], pomo}.geod.

April, 2013. Godine

3 BILANS POVR[INA RADNIH ZONA U RUMI U 2013. GODINI SADR@I :

UVOD........................................................................................................4

I GENERALNI PLAN RUME I RADNE ZONE U GRA\EVINSKOM

PODRU^JU..................................................................................................7

1. Radna zona “ZAPAD”................................................................................9

2. Radna zona “JUG-1”………………................................................................15

3. Radna zona “JUG-2”………........................................................................18

4. Radna zona “ISTOK”…….….........................................................................19

5. Radna zona “SEVER”………….......................................................................21

6. Pojedina~ni privredni kompleksi……………………………………………….23

II PLANOVI DETAQNE REGULACIJE I RADNE ZONE U

ATARU.........................................................................................................29

7. Radna zona “JUG-2”…………….......................................................................29

8. Radna zona “JUG-3”………………………………………………………………………30

9. Radna zona “RUMSKA PETQA”………………………………………………………31

III CENTRALNA ZONA RUME.........................................................................33

10. PRIMARNI GRADSKI CENTRI………………………………………………………34

11. SEKUNDARNI GRADSKI CENTRI……………………………………………………39

4

UVOD

Op{tina Ruma ~iji je op{tinski centar naseqe Ruma ima dva zna~ajna

planska dokumenta koja ure|uju gra|evinsko podru~je i gra|evinsko

zemqi{te, to su Generalni plan Rume objavqenom u “Slu`benom listu

op{tina Srema”, br. 35/08 i Prostorni plan Op{tine Ruma objavqenom

“Slu`benom listu op{tina Srema”, br. 19/07.

Generalni plan je planski osnov za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta u gra|evinskom podru~ju Rume, u kome su data pravila ure|ewa i pravila gra|ewa. Za pojedine zone je utvr|eno da je neophodna daqa urbanisti~ka razrada planovima detaqne regulacije ili Projektom urbanisti~ko-arhitektonske razrade.

Prostorni plan Op{tine Ruma je planski osnov za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta izvan gra|evinskog podru~ja. Za radne zone naro~ito, u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi, pravila ure|ewa i pravila gra|ewa potrebno je utvrditi planovima detaqne regulacije. Za farme i privredne delatnosti iz oblasti primarne poqoprivredne proizvodwe pravila je mogu}e utvrditi i Lokacijskom dozvolom ili za sloènije komplekse Projektom urbanisti~ko-arhitektonske razrade.

Bilans povr{ina radne zone u gra|evinskom podru~ju je oko 395.42 ha, odnosno 24.38% u odnosu na gra|evinski podru~je K.O. Ruma i 5,79% u odnosu na K.O. Ruma.

Bilans povr{ina radne zone u ataru je oko 691.15 ha , odnosno 10.12% u odnosu na K.O. Ruma.

Ukupan bilans povr{ina radnih zona u K.O. Ruma (gra|evinsko podru~je i atar) iznosi oko 1086.57 ha.

5 Slika 1.1. Prikaz radnih zona u odnosu na K.O. Ruma i gra|evinsko podru~je

Od ukupno 1086.57ha povr{ina radne zone 765 ha odnosno 73.03% pokriveno je planskom dokumentacijom, videti Tabelu 1.3.

6 Dijagram1.1. Odnos povr{ina radnih zona u odnosu na K.O. Ruma

Tabela 1.3. Bilans povr{ina po radnim zonama:

RADNA ZONA

(Planska dokumentacija)

UKUPNO

M2 %

%

Obra|eno PDR-om

M2 %

1 RZ “SEVER”:

-PDR “Iri{ki drum”

19 00 00 1.75 3 00 00 15.79

2 RZ “ISTOK”:

-PDR “Isto~na radna zona”

-UPR planirane izgradwe na k.p. 5681/5

42 50 00

3.91

-40 00 00 - 1 21 25

94.12

3 RZ “JUG 1”: -PDR za blok 2-11-1 -PDR za blok 2-9-3

50 00 00

4.60

-228900 -56000

56.98

4 RZ “JUG-2”:

-PDR radna zona “JUG-2” 390 00 00 35.89 390 00 00 100

5 RZ “JUG-3”

140 00 00 12.88 127.96

- 7.89

-

6 RZ “ Rumska petqa”:

-PDR “Rumska petqa” 238 00 00

21.90

74.62

238 00 00

4.73

100

7

RZ “ZAPAD”: -PDR za blokove 3-14-1 i 3-14-3 -PDR za deo bloka 3-14-2 -PDR za blok 3-14-1, deo bloka 3-16-2 i deo bloka 3-14-2) -RP za blok 3-13

195 00 00 17.95

-40 00 00 -20 00 00 -37 00 00 -25 00 00

20.51 10.26 18.97

12.82

8

“Rumix”

Fabrika obu}e “Fru{ka gora”

“Sremput”

“@itopromet”

DIP “Sava” Automoto

9156 45252 15775 37924 6309 6284

0.08 0.42 0.15 0.35 0.06 0.06 1.12

- -

UKUPNO 1086 57 00

100 793 49 00m2

(73.03%)

10.12%

89.88%

Radne zone 1086.57 ha

Povr{ina KO Ruma

6141.85 ha

7

I GENERALNI PLAN RUME I RADNE ZONE U

GRA\EVINSKOM PODRU^JU Za obavqawe delatnosti, u gra|evinskom podru~ju odre|ene su zna~ajne povr{ine koje opasuje sredi{wi stambeni i centralni deo grada, od zapada, preko juga, do istoka i severa i deli se na 4 mawe ili vi{e povezane celine.

Tabela 1.1. Bilans povr{ina u obuhvatu Generalnog Plana (KO Ruma i deo KO Vogaw) :

NAMENA POVR[INA U GRANICAMA PLANA (KO RUMA i deo KO VOGAW)

namena P (ha)

1

GRA\EVINSKO ZEMQI[TE

-gra|. podru~je Rume -radne zone u ataru -iskopi{ta gline -vo}arsko-vonogradarske zone -stanovawe u ataru

1621.48 453.15 43.19 125.68 3.7

2247.2

2

POQOPRIVREDNO ZEMQI[TE

-vo}waci -poq. povr{ine

141.8 4398.72

4540.52

3 [UMSKO ZEMQI[TE 58.42

4 VODNO ZEMQI[TE -akumulacije -potoci

32.36

UKUPNO 6833.0 –KO Ruma

Najmawa povr{ina novoformirane parcele u radnim zonama u gra|evinskom podru~ju je 1000m2, a najmawa povr{ina novoformirane parcele namewene poslovawu izvan radnih zona je 600m2. Mogu}a je radna zona u zoni stanovawa s tim da povr{ina parcele ne prelazi 2500m2, stepen zauzetosti moè da bude do 40% a stepen izgra|enosti do 2,0. Stepen zauzetosto u radnim zonama iznosi do 70%, a stepen izgra|enosti do 3,0. Dozvoqena spratnost poslovnih objekata iznosi P+2+Pk, proizvodnih objekata P+1 i P+0, izuzetno P+1 za skladi{ne objekte.

8 Tabela 1.2. Namena i bilans povr{ina u granici gra|evinskog podru~jea Rume :

NAMENA POVR[INA ukupno %

1 ZONA CENTRA 79.49 5.04

2

JAVNE SLU@BE -obrazovawe -zdravstvo -kultura -socijalna za{tita

13.67 0.79 - 5.18

19.64

1.25

3

STANOVAWE -porodi~no -me{ovito -vi{eporodi~no

675.46 13.5 28.2

717.16

45.5

4 RADNE POVR[INE

395.42 24.38

5

REKREACIJA, ZELENILO -igrali{ta -parkovi -{ume, park-{uma, za{titno zelenilo

38.19 17.64 72.13

127.96

7.89

6

KOMUNALNE POVR[INE -grobqa -kanali -vodozahvat -vatrogasna slu`ba -UPOV -deponija sme}a

28.78 13.85 - 6.99 25.00

74.62

4.73

7

INFRASTR. POVR[INE -saobra}ajnice -autobuska stanica -èlezni~ka stanica -benzinske pumpe -PTT -trafostanice

177.31 1.48 21.40 5.59 - 1.41

207.19

12.78

1575.98 100

Bilans povr{ina radne zone u gra|evinskom podru~ju je oko 395.42 ha, odnosno 24.38% u odnosu na gra|evinski podru~je K.O. Ruma.

9

1. RZ “ZAPAD”

Radna zona “ZAPAD” (postoje}a Industrijska zona) ~ini celinu koja se

proteè du` dela Stejanova~kog puta zapadno, pa du` i s obe strane Industrijske ulice do ul. Vladimira nazora jugozapadno/ju`no. sadrì

komplekse: “IGM-zapad” (sa iskopi{tem u naslawaju}em rubnom predelu),

Ekonomija “1. Maj”, “Rumen”, “Rumaguma”, “Rumaplast”, “Kluz”, zatim potez

parcela sa sadràjima tercijarnih delatnosti i velike povr{ine neangaòvanog (poqoprivrednog) zemqi{ta.

Saobra}ajnu okosnicu ~ini Industrijska ulica odnosno dràvni put II

reda br. 117 (regionalni put R-103), koji omogu}ava brzu i efikasnu vezu sa

dràvnim putem IB reda br. 13 (magistralni put M-21) i dràvnim putem IA

reda br. 3 (autoput E-70). Planiran je Ju`ni put (ju`na industrijska ulica), paralelan sa prugom

i vezna saobra}ajnica kod “Novogradwe”, dok }e se splet ostalih

saobra}ajnica utvrditi planovima razrade. Postoje}e stanovawe moè da se odràva i rekonstrui{e, novo nije planirano, izuzev poslovnog stanovawa (1-2 stana u okviru pojedinih kompleksa, za potrebe vlasnika).

Stanovawe je zastupqeno u pojedinim segmentima. Ova zona treba da se razvija tako da sa ju`ne strane Industrijske ulice budu sme{teni ve}i kompleksi mawe ~iste industrije, sa severne

strane lokacije tercijarnih delatnosti (“male” privrede) sa pojasom

za{titnog zelenila prema zoni stanovawa. Postoje}i industrijski kompleksi mogu se pro{iriti, dopuniti novim pogonima, eventualno promeniti program proizvodwe, pogoni treba da se modernizuju, proizvodwa da se osavremeni, infrastruktura upotpuni ili rekonstrui{e, urede putne i parterne povr{ine, obezbede mere za{tite ìvotne sredine i druge mere. GP predvi}a da se detaqnim planom obavezno razradi celokupna zona, eventualno delovi zone kao prostorno-funkcionalne celine.

10 Slika 1.2. Radna zona “ZAPAD”

Radna zona “ZAPAD” je najve}a radna zona u gra|evinskom podru~ju

Rume koja obuhvata povr{inu od oko 195 ha. Za zapadnu radnu zonu postoje ~etiri planska dokumenta:

PDR ZA BLOK 3-14-1, DEO BLOKA 3-14-1 I DEO BLOKA 3-16-2;

PDR ZA DEO BLOKA 3-14-2;

PDR ZA BLOKOVE 3-14-1 I 3-14-3 i

RP ZA BLOK 3-13.

1.1. PDR ZA BLOK 3-14-1, DEO BLOKA 3-14-1 I DEO BLOKA 3-16-2

Prostor PDR ZA BLOK 3-14-1, DEO BLOKA 3-14-1 I DEO BLOKA 3-16-2

se nalazi na severu zapadne radne zone i obuhvata prostor od oko 37 ha. Novoformirane parcele imaju povr{inu najmawe P= 3.000m2 i

{irinom fronta najmawe [= 43,0m. Primewuju se za radni kompleks *male privrede*, uslu`ne delatnosti, i sl.

11

Najve}e parcele za radne komplekse nemaju ograni~enje P/m2 u novoformiranim podblokovima. Indeks zauzetosti za parcele povr{ine do 15000m2 iznosi 70% dok je indeks izgra|enosti najvi{e 1,5. Za radne komplekse povr{ine od 1,50ha pa i vi{e indeks zauzetosti iznosi 50% dok indek izgra|enosti iznosi najvi{e 1,0.

Najve}a spratnost proizvodnih i pomo}nih objekata je P (prizemqe sa ili bez podruma), mogu}e su galerije u okviru potrebne spratne visine koja je kod ovih objekata razli~ita (vi{a jer u jednoj *arhitektonskoj ovojnici* mogu}e je da se oforme i dve do tri etaè.. na primer: hladwa~e, podna skladi{ta, vertikalne tehnologije i sl.) P+2+Pk. Za objekte ~isto poslovne, upravne, administrativne zgrade i sl.namena najve}a spratnost je P+2 +Pk (sa ili bez podruma ili suterena).

Slika 1.3. RADNA ZONA “ZAPAD”-Granica plana detaqne regulacije za blok 3-12-1,

deo bloka 3-16-2 i deo bloka 3-14-2 u Industrijskoj zoni u Rumi

12

1.2. PDR ZA DEO BLOKA 3-14-2

Prostor PDR-a ZA DEO BLOKA 3-14-2 se nalazi u sredi{wem delu zapadne radne zone i obuhvata povr{inu od oko 20 ha.

Novofoformirane parcele imaju najmawu povr{inu gra|evinskih parcela P= 3.500m2 i {irinom uli~nog fronta najmawe [= 47,0m. Primewuju se za radni kompleks *male privrede*, uslu`ne delatnosti, i sl.

Najve}e parcele za radne komplekse nemaju ograni~enje P/m2 u novoformiranim podblokovima.

Indeks zauzetosti za parcele povr{ine do 1,50ha iznosi 70% dok je indeks izgra|enosti najvi{e 1,5. Za radne komplekse povr{ine od 1,50ha pa i vi{e indeks zauzetosti iznosi 50% dok je indeks izgra|enosti najvi{e 1,0.


Slika 1.4. RADNA ZONA “ZAPAD”-Granica Plana detaqne regulacije za deo bloka 3-

14-2 u Industrijskoj zoni u Rumi

13

1.3. PDR ZA BLOKOVE 3-14-1 I 3-14-3

Prostor PDR-a ZA BLOKOVE 3-14-1 i 3-14-3 se nalazi u ju`nom delu zapadne radne zone i obuhvata povr{inu od oko 40 ha.

Novoformirane parcele imaju povr{inu gra|evinske parcele najmawe P= 3.000 m2dok {irina uli~nog fronta treba da iznosi najmawe 25,0m. Primewuju se za radni kompleks *male privrede*, uslu`ne delatnosti, i sl.

Najve}e parcele za radne komplekse nemaju ograni~enje P/m2 u novoformiranim podblokovima.

Indeks zauzetosti za parcele uslu`nih delatnosti povr{ine do 3000m2 je 70% dok indeks izgra|enosti iznosi najvi{e 1,5. Indeks zauzetosti za parcele ve}e od 3000m2 iznosi 70% dok indeks izgra|enosti iznosi najvi{e 1,5. Indeks zauzetosti za radne komplekse povr{ine od 10,0ha pa i ve}e iznosi 50% dok indeks izgra|enosti iznosi najvi{e 1,0.


Slika 1.5. RADNA ZONA “ZAPAD”-Granica Plana detaqne regulacijeza blokove 3-14-1

i 3-14-3 u Industrijskoj zoni u Rumi

14

1.4. RP ZA BLOK 3-13 U INDUSTRIJSKOJ ZONI U RUMI

Granica regulacionog plana obuhvata prostor severo isto~ni uz postoje}u gradsku saobra}ajnicu Industrijski put. Povr{ina prostora u granicama plana je oko 25,0 ha.

U okviru povr{ine plana predvi|eno je formirawe 19 novih kompleksa prose~nih {irina frontova na ul.Industrijski put od 47,5m - do 60.0m a duìna od 115,0 - 150,m, tj.prose~ne P=6700m2 .

Indeksi zauzetosti iznose 50% za parcele povr{ine do 7000m2 . a 30% za parcele povr{ine preko 7000m2 .

Indeksi izgra|enosti }e iznositi do 1,5 zavisno od tehnolo{kih zahteva i kapaciteta proizvodwe.

Spratnost objekata na parcelama je od P do P+ 2+Pk zavisno od vrste delatnosti.Za prizemne objekte mogu}e je izgraditi objekte ve}e korisne visine (zavisno od tehnolo-gije) u kojima je mogu}e ostvariti i delimi~no galerije za prate}e radwe i sadràje.

Slika 1.6. Granica Regulacionog plana za blok 3-13

15

2. RADNA ZONA “JUG-1”

Radna zona “JUG-1” podrazumeva prostor izme|u ul. V. Nazora zapadno

do obilaznog puta - dràvnog puta IB reda br. 13 (M-21) isto~no, od

èlezni~ke pruge ju`no do Industrijske ulice – dràvnog puta II reda br. 117

(R-103), odnosno podru~ja Vrbare severno.

Okosnicu saobra}ajne mreè ~inie dràvni putevi IB reda br. 13 (M-

21) i II reda br. 117 (R-103), odnosno Industrijska ulica, koji povezuju taj

prostor kona`no is a dràvnim putem IA reda br. 3 (autoput E-70).

Podcelina-1 izme|u ulica: Industrijska, V. Nazora, @elezni~ke i 4. Jula sadrì pomalo stihijski sloène komplekse: pogon metalske industrije

“Andrija{evi}” i “27. Oktobar”, grafi~ke industrije “Proleter”, pogone

“Rumaplast” i trikotaè “Vojvo|anka” kao i kompaktne poteze porodi~nog

stanovawa po obodu. Podcelina-2 izme|u Ju`nog puta, @elezni~ke, podru~ja Vrbare/Breg-jug

i M-21, sadrì nezavisne komplekse fabrike koà “Ruma”,

Elektrodistribucije “Ruma”, i Vatrogasne jedinice i sklop kompleksa

Autobaze “Borovica-transport”, “Simi}a”, “Agrosemena” i skladi{ta goriva

“NAP-a”, te porodi~no stanovawe du` dela Grobqanske i A. Cesarca ulice.

Kompleks èlezni~ke stanice ruma-je posebna i specifi~na radna odnosno prostorno-funkcionalna celina, planira se i obra|uje se zasebno, ili u sklopu kontaktnog podru~ja s gradom. Osnovno opredeqewe GP je da se privredni i drugi sadràji ove zone, koja je uglavnom kompletirana, daqe ure|uju i unapre|uju na postoje|im kompleksima, s tim da se funkcije kompleksa uzajamno ne ugroàvaju. Nije mogu}e ve}e pro{irewe navedenih kompleksa izuzev mawih korekcija i prostornih preslagawa. Podrazumeva se dovr{ewe planiranih i nerealizovanih programa, zamena programa i tehnologije, pro{irewe, rekonstrukcija, osavremewivawe i modernizacija proizvodnih, uslu`nih i drugih kapaciteta, dopuna putne i druge infrastrukture, s obaveznim sprovo|ewem mera za{tite ìvotne sredine i drugih mera za{tite. Nije dozvoqena izgradwa izme|u krakova petqe M-21/èlezni~ka pruga. Novo stanovawe nije predvi|eno, u privrednim kompleksima izuzetno je mogu}e poslovno stanovawe (1-2 stana u okviru pojedinih kompleksa, za potrebe vlasnika). GP predvi|a da se detaqnim planovima moè razraditi celokupna zona, ili wene podceline, ali obzirom da su kompleksi uglavnom definisani i da }e se prakti~no raditi o dopuni i rekonstrukciji istih na osnovu konkretnih programa, urbanisti~ki uslovi }e se, za sloènije zahvate na pojedinim lokacijama-kompleksima, po pravilu utvr|ivati kroz izradu urbanisti~kih projekata; za mawe radove, kojima se ne remeti ukupna koncepcija po GP i (ili) op{ti uslovi realizacije {ireg okruèwa, koriste}i se pravila i uslovi iz samog GP, odnosno propisi i normativi za odre|enu delatnost.

16 Slika 1.7. RADNA ZONA “JUG-1”

Radna zona “JUG-1” obuhvata povr{inu od oko 50 ha, za koju postoje dva

planska dokumenta:

PDR ZA BLOK 2-11-1 U RADNOJ ZONI U RUMI

PDR ZA BLOK 2-9-3 U RADNOJ ZONI U RUMI .

2.1. PDR ZA BLOK 2-11-1

Plansko podru~je se se nalazi u ju`nom delu radne zone “JUG-1” i

obuhvata prostor od P= 22.89ha. Delatnosti u ovom bloku radne zone (blok 2-11-1), bile bi slede}e:

proizvodwa, prerada, trgovina na veliko, skladi{tewe sirovina i gotovih proizvoda i sl. Uvek moraju da budu zastupqene samo one delatnosti koje u svojoj naravi ne sadrè ni stvarnu ni potencijalnu opasnost po ~oveka i wegovu okolinu, bilo upotrebom materijala, sirovine, otpadom nakon obavqenih proizvodnih ili prera|iva~kih poslova, tehnologijom, tehni~kiom opremom i sl. Povr{ina parcele za uzlu`ne delatnosti treba da iznosi najmawe 1000m2 dok {irina uli~nog fronta treba da iznosi najmawe 20,0m. Povr{ina parcele za proizvodwu i preradu treba da iznosi najmawe 1500m2 dok {irina uli~nog fronta treba da iznosi najmawe 25,0m.

Indeks zauzetosti za parcele uslu`ne delatnosti iznosi iz =50 % dok indeks izgra|enosti iznosi najmawe ii =2,0. Indeks zauzetosti na parcelema prerade i proizvodwe iznosi 60% dok indeks izgra|enosti

17 iznosi 2,0, a za parcele preko 5 ha indeks zauzetosti je 50%, a indeks izgra|enosti 1,5.

Najve}a spratnost za poslovne objekte (upravne, administrativne zgrade) je P+3 (sa ili bez podruma ili suterena). Najve}a spratnost za proizvodne, prera|iva~ke i skladi{ne objekte je P+O (prizemqe sa ili bez podruma), mogu}e su galerije u okviru potrebne spratne visine koja je kod ovih objekata razli~ita (vi{a), izuzetno P+1 ukoliko to tehnologija zahteva.

2.2. PDR ZA BLOK 2-9-3

Plansko podru~je se nalazi u severnom delu radne zone “JUG-1” i

obuhvata prostor od oko P= oko 5,6ha. Parcele radne zone (proizvodwa, prerada, skladi{tewe, poslovawe)

imaju slede}e parametre: minimalna povr{ina parcele 1000m2, najmawa {irina uli~nog fronta iznosi 25,0m.

Maksimalna veli~ina parcele nije ograni~ena, odnosno mogu}a veli~ina parcele je veli~ina bloka.

Indeks zauzetosti na parcelema radne zone je 70%, dok indeks izgra|enosti iznosi 2,0.

Maksimalna spratnost proizvodnih, prera|iva~kih i pomo}nih objekata je P+0 (prizemqe sa ili bez podruma), mogu}e su galerije u okviru potrebne spratne visine koja je kod ovih objekata razli~ita (vi{a), izuzetno P+1 ukoliko tehnologija to zahteva.

Maksimalna spratnost drugih poslovnih objekata je P+3 (sa ili bez podruma ili suterena).

18

3. RADNA ZONA “JUG-2” - DEO RADNE ZONE UNUTAR

GRANICA GRA\EVINSKOG PODRU^jA

Podrazumeva prostor ju`no od pruge koji ome|uje koridor pruge Beograd-Zagreb, koridori kanala Kudo{/Jelenci i krak spojnog puta sa M-21 (produètak ul. V. Nazora)-sve uz i unutar granice gra|evinskog podru~ja. U ovoj zoni, prvenstveno ima eventualno pro{irewe zone UPOV-a (ure|aj za pre~i{}avawe otpadnih voda); zapadno od lokacije UPOV-a mogu}a je izgradwa kompleksa ne~iste industrije kojoj ne smeta funkcija pre~ista~a; isto~no od pre~ista~a je mogu}a lokacija sadràja sli~nog karaktera, uz postoje}e privredno-tehni~ke sadràje.

Planirano je da se poveè sa radnom zonom “ZAPAD” putem i

nadvo`wakom preko pruge, sa ul. V. Nazora odnosno putem M-21 i RZ jug-1. Obavezno se razra|uje detaqnim planom, na osnovu ovih, osnovnih planskih odrednica, kao i u me|uvremenu podnetih zahteva, predloga sadràja i koncepcije angaòvawa-ure|ewa i zadatih uslova {ireg zna~aja.

Slika 1.8. Radna zona ”JUG-2”-deo u gra|evinskom podru~ju

19

4. RADNA ZONA “ISTOK”

Radna zona “ISTOK” zauzima prostor du` obilaznog puta-dràvnog puta

IB reda br. 13 (M-21), od raskrsnice s Industrijskom ulicom ju`no, do zone

Smetli{ta severno, sa isto~nom granicom koja se poklapa sa granicom gra|evinskog podru~ja (iskopi{te IGM-a u rubnom predelu) i zapadno, koja je na~elno definisana delovima ulica: 15. Avgusta, Jelena~ka, Glavna, Kraqeva~ka.

Sadrì postoje}e komplekse: “Va{ari{te”, “IGM-a/istok”, novorealizovani kompleks delatnosti privatnih preduzetnika uz raskrsnicu

puta za Kraqevce dràvni put II reda br.117 (R-103) i dràvni put IB reda

br. 13 (M-21): “Prometal”, vulkanizer “Trifkovi}”, “Frigo @ika-Soko Ruma’,

benzinska stanica “Lariko-petrol”, potez stanovawa uz Glavnu/Kraqeva~ku

ulicu. Planirano je da se ova zona daqe razvija i kompletira uglavnom

prema programima tercijarnih delatnosti (“male” privrede, zatim

trgovinskih i saobra}ajnih delatnosti). Novo stanovawe nije predvi|eno, u privrednim kompleksima izuzetno je mogu}e poslovno stanovawe (1-2 stana u okviru pojedinih kompleksa, za potrebe vlasnika). GP predvi|a da se planovima razrade moè razraditi celokupna zona, ili weni delovi kao prostorno-funkcionalne celine; za ve}e, nove i sloènije radove na definisanim kompleksima izra|iva}e se UPR, a za mawe radove koristi}e se pravila i uslovi iz samog GP, odnosno propisi i normativi za odre|enu delatnost.

Radna zona “ISTOK” obuhvata povr{inu od oko 42.5 ha, gde postoji

planska dokumentacija PDR “Isto~na radna zona” objavqen u Slu`benom

listu Srema 21/06, za ve}i deo isto~ne radne zone, povr{inu od oko 40 ha. Parcele {irine uli~nog fronta [=15,0m i povr{ine P= 700m2

mogu da budu namewene za organizovawe stanovawa i rada uz stanovawe ( uslu`ne zanatske radionice koje ne}e stvarati zaga|ewe ~ovekove okoline na vlastitoj parceli niti na okolnom prostoru). Indeks zauzetosti na ovakvim parcelama je 50% a indeks izgra|enosti K= 1. Parcele uli~nog fronta 25,0m a povr{ine P=1000m2 (min) mogu da bude namewene poslovawu, tercijernim delatnostima i stanovawu kao prate}oj funkciji. Pored glavnog objekta osnovne namene na parceli se mogu izgraditi i pomo}ni objekti ve} zavisno od konkretne namene. Dozvoqen je indeks zauzetosti parcele 50% i indeks izgra|enosti K=1,5 maks. Ukoliko se parcela naslawa na gabarit puta M-21 mora biti zadovoqen uslov formirawa za{titnog zelenila uz put u {irini od 15,0m.

Parcele {irine uli~nog fronta najmawe [=40,0m i povr{ine P=2000m2 mogu se nameniti prera|iva~kim namenama, odnosno sekundarnim, ali i tercijernim i drugim delatnostima. Namena ne sme na bilo koji na~in da ugroàva ~ovekovu okolinu. Indeks zauzetosti prostora je 75% i ineks izgrda|enosti K=1,5.

Kompleksi sa definisanom namenom u PDR-e. ali odre|eni za daqu razradu UPR-om ima}e zastupqene prostorne parametre: indeks zauzetosti 50% i indeks izgra|enosti K= 1,5 ukoliko se radi o ugostiteqstvu sa sme{tajnim kapacitetima i kada je re~ o benzinskoj pumpi sa motelom i

20 odgovaraju}im prate}im sadràjima najvi{e 30% i K= 0,8 kada je u pitawu benzinska pumpa bez dodatnih sadràja.

Teretni parking je specifi~na namena na koju se ovi parametri mogu primewivati tako|e u izmewenom vidu. Za ove namene stepen zauzetosti je od 10-20% (za poslovni i pomo}ni objekat) a ostalo su povr{ine na otvorenom za parkirawe vozila i druge manipulativne povr{ine.

Najve}a spratnost proizvodnih i pomo}nih objekata je P +1(prizemqe i sprat sa ili bez podruma), mogu}e su galerije u okviru potrebne spratne visine koja je kod ovih objekata razli~ita (vi{a).

Za objekte upravnih, administrativnih zgrada i sli~nih namena najve}a spratnost je P+2+Pk (sa ili bez podruma ili suterena).

Slika 1.9. RADNA ZONA “ISTOK”-Granica Plana detaqne regulacije isto~ne radne

zone u Rumi

21

5. RADNA ZONA “SEVER”

Radna zona “SEVER” je pro{irena postoje}a radna zona u severnom

delu Rume koja je planirana zbog aktuelnosti odnosno zbog interesa pojedinih, potencijalnih investitora da grade odre|ene komercijalne sadràje na ovom atraktivnom prostoru. Podru~je ove zone zauzimaju povr{ine isto~no od iri{kog druma i zapadno uz severni deo iri{kog druma-spoj sa M-21 do park-{ume uz Borkova~ki potok, ome|eno je granicom zone raskrsnice sa M-21 i severnom obilaznicom, koridorom puta M-21. Ustanovqavawem ove zone GP-om se delimi~no pro{iruje granica gra|evinskog podru~ja u odnosu na dosada{wu. Planirano je da se u ovoj zoni razvija i kompletira privredna delatnost iz domena prvenstveno trgovinskih, ugostiteqskih i saobra}ajnih

delatnosti. Obzirom da se radi o “Novosadskom” ulaznom pravcu s vrednim

pejza`nim odlikama, izbor delatnosti mora biti strogo selektivan, s eliminacijom delatnosti koje proizvode ili prometuju kabastim ili opasnim materijama, koje zahtevaju ve|e objekte, ve}u frekvenciju te{kog saobra}aja ili na bilo koji na~in ogroàvaju okolinu. Stanovawe nije predvi|eno, u privrednim kompleksina izuzetno je mogu}e poslovno stanovawe (1-2 stana u okviru pojedinih kompleksa, za potrebe vlasnika). Ova radna zona obavezno se razra|uje i to: Planovima detaqne regulacije, za celokupno podru~je RZ, ili za delove radne zone prema prostornim celinama (blokovima).

Slika 1.10. Radna zona “SEVER”-Granica Plana detaqne regulacije “Iri{ki drum” u

Rumi

22

Radna zona “SEVER” obuhvata povr{inu od oko 19 ha, gde postoji

planska dokumentacija, PR “Iri{ki drum” objavqen u “Slu`benom listu

Srema”, br. 14/02 za jedan deo prostora povr{ine od oko 3 ha.

Na jednoj gra|evinskoj parceli se mogu graditi jedan ili vi{e objekata, stim da indeks zauzetosti parcele nesme prelaziti 30 % dok indeks izgra|enosti iznosi najvi{e 0,9.

Celokupan prostor Regulacionog plana , kao i svi elementi i sadràji prostora moraju biti uskla|eni i nesmeju ni na koji na~in naru{avati prostor u bliòj i daljoj okolini. Isklju~uju se objekti koji svojim glomaznim horizontalnim i vertikalnim gabaritom mogu naru{iti atraktivnost i ambijent prostora. U principu ovaj prostor ima mogu}nost za izgradnju relativno ograni~ene i svedene fizi~ke strukture uz okruènje internog zelenila. Mogu}e je praviti i objekte za stanovanje , ali samo kao prate}u funkciju osnovnoj.

23

6. POJEDINA^NI PRIVREDNI KOMPLEKSI

Sem postoje}ih radnih zona, vi{e ili mawe popuwenih odnosno izgra|enih, kao i planiranih radnih zona, u gradu postoje pojedina~ne

lokacije sa izrazito privrednim aktivnostima: “@itopromet” i “Sremput” u

Vrbarama, DIP “Sava” na Bregu, Fabrika obu}e “Fru{ka gora” i “Rumix” u

severnom delu Borkova~ke doline. Pomenuti privredni kompleksi za sada se zadràvaju na postoje}im lokacijama. Pro{irewe postoje}ih kompleksa nije dozvoqeno, izuzev ako va`nim planom razrade to nije predvi|eno, a mogu}e su mawe korekcije granica parela. Mogu da se promene programi proizvodwe, pogoni treba da se modernizuju, proizvodwa da se osavremeni, infrastruktura upotpuni ili rekonstrui{e, urede putne i parterne povr{ine, obezbede mere za{tite ìvotne sredine i druge mere. U privrednim kompleksima izuzetno je mogu}e poslovno stanovawe (1-2 stana u okviru pojedinih kompleksa, za potrebe vlasnika). Uslovi za ure|ewe i izgradwu na ovim lokacijama utvr|iva}e se na osnovu pravila i uslova iz regulacionog plana ukoliko se odre|eni kompleks na|e u okviru podru~ja obrade RP; za sloènije sadràje na osnovu postoje}ih ili, po potrebi, novih planova razrade (po pravilu UPR); za jednoslo`ne sadràje u okviru novogradwe, dogradwe, rekonstrukcije ili adaptacije-na osnovu pravila i uslova iz Generalnog plana odnosno propisa i normativa za odre|enu delatnost.

Slika 1.11. Kompleks preduze}a “Rumix” na povr{ini od oko 9000m2 u severnom delu

Borkova~ke doline

24 Slika 1.12. Kompleks fabrike obu}e “Fru{ka gora” u Borkova~koj dolini na

povr{ini od oko 4.5 ha

25 Slika 1.13. Kompleks preduze}a “Sremput” kod Velikog parka na povr{ini od oko 1.5

ha

26 Slika 1.14. Kompleks preduze}a “@itopromet” ju`no od Velikog parka na povr{ini

od oko 4 ha

27 Slika 1.15. Kompleks DIP “Sava” u Glavnoj ulici na Bregu na oko 6000m2

28 Slika 1.16. “AUTOMOTO” u ulici V. Nazora na oko 6000m2

29

II PLANOVI DETAQNE REGULACIJE I RADNE ZONE U

ATARU

7. RZ “JUG-2” - DEO RADNE ZONE IZVAN GRANICA

GRA\EVINSKOG PODRU^JA-U ATARU Formirana je izme|u granice gra|evinskog podru~ja sa severa,

magistralnom saobra}ajnicom M-21 sa istoka, Autoputem Beograd-Zagreb (E-70) sa juga, a sa zapada granicom katarske op{tine Rume.

Slika 1.17. RADNA ZONA “JUG-2”- Granica Plana detaqne regulacije radne zone “Jug

2” u Rumi

Radna zona “JUG-2” je najve}a radna zona u K.O. Ruma koja se jednim

delom nalazi u gra|evinskom podru~ju i ve}i deo u ataru i obuhvata povr{inu od 390 ha. Za jedan deo-deo u ataru donet je planski dokument,

Plan detaqne rgulacije radne zone “JUG-2” u Rumi. Plansko podru~je obuhvata

prostor od oko P= oko 403ha. Parcele radne zone (proizvodwa, prerada, skladi{tewe, poslovawe)

imaju slede}e parametre: minimalna povr{ina parcele 3000m2, najmawa

30 {irina uli~nog fronta iznosi 30,0m. Maksimalna veli~ina parcele nije ograni~ena, odnosno mogu}a veli~ina parcele je veli~ina svakog pojedina~nog bloka.

Indeks zauzetosti na parcelema je 50%, indeks izgra|enosti 2,0, a za parcele preko 10 ha indeks zauzetosti je 30%, a indeks izgra|enosti 1,0.


Maksimalna spratnost drugih poslovnih objekata je P+3 (sa ili bez podruma ili suterena).

8. RADNA ZONA “JUG-3”

Radna zona “JUG-3” je novoformirana radna zona (biv{i kompleks

specijalne namene).

Formirana jugoisto~no u odnosu na dràvni put IB reda br.3 (put M-

21), sa istoka do puta paralelnog pruzi Ruma-[abac. Za wih }e se obavezno izra|ivati Planovi razrade kojima }e se utvrditi prvenstveno regulacija saobra}ajnica koje }e opsluìvati ove zone kao i pravila i uslovi za ure|ewe i izgradwu. Radna zona JUG 3 obuhvata prostor od oko 140 ha za koji ne postoji planska dokumentacija.

Slika 1.18. Radna zona “JUG-3”

31

9. RADNA ZONA “RUMSKA PETQA” Radna zona “RUMSKA PETQA” se nalazi u ju`nom delu atara Rume (Ko

Ruma). Lociran je, ju`no od dràvnog puta IA reda br. 3 (autoputa E-70

Beograd –Zagreb) koji ujedno predstavqa severnu granicu planskog podru~ja.

Prostor je sa zapadne strane ograni~en koridorom Dràvnog puta IB reda

br. 13 (magistralnog puta M-21 - Novi Sad - [abac). Plansko podru~je obuhvata prostor od oko P= oko 238ha. Planom ustanovqena sobra}ajna {ema deli prostor u 7 podcelina,

odnosno blokova namewenih radnoj zoni. Blokovi 1,2,3,5,6 su nameweni objektima proizvodwe, prerade, skladi{tewa i drugi vidovi poslovawa, dok su blokovi 4 i 7 nameweni objektima tercijarnih delatnosti i drugi poslovni sadràji, objekti turizma sporta i rekreacije.

Parcele radne zone (proizvodwa, prerada, skladi{tewe, poslovawe) imaju slede}e parametre: minimalna povr{ina parcele 1,5ha, najmawa {irina uli~nog fronta iznosi 60,0m. Maksimalna veli~ina parcele nije ograni~ena, odnosno mogu}a veli~ina parcele je veli~ina svakog pojedina~nog bloka.

U blokovima 4 i 7 mogu}e je razvijawe turisti~kih sadràja. Veli~ina parcele i drugi parametri vezani za ovakve i srodne namene utvrdi}e se na osnovu konkretnog zahteva i potrebe prema potrebnim sadràjima i mogu biti i mawe od napred utvr|enih.

Stepen zauzetosti na parcelema je 50%, stepen izgra|enosti 2,0, a za parcele preko 10 ha indeks zauzetosti je 30%, a indeks izgra|enosti 1,0.


Za objekte upravnih, administrativnih zgrada i sl.namena mah spratnost je P+3 (sa ili bez podruma ili suterena)

Maksimalna spratnost poslovnih objekata je P+3 (sa ili bez podruma ili suterena), s tim da visina objekta ne prelazi visinu od 16,0m. Spratnost pomo}nih objekata je maksimalno P+0.

32 Slika 1.19. Radna zona “RUMSKA PETQA”

33

III CENTRALNA ZONA RUME

Graski centri u prostornoj strukturi grada predstavqaju ta~ke

koncentracije jedne ili vi{e centralnih funkcija, te samim tim i mesta ve}e koncentracije qudi i objekata.

U funkcionalnoj strukturi gradskih centara, najve}e u~e{}e imaju delatnosti namewene zadovoqavawu takozvanih javnih potreba i tercijarne delatnosti.

Delatnosti koje se mogu planirati u zoni javnih namena su iz oblasti: -trgovine, uslu`nog zanatstva , uslu`nih delatnosti, ugostiteqstva i

turizma, socijalne za{tite, {kolstva, kulture, zabave, sporta, poslovno-administrativne delatnosti, uslu`ni servisi, verski objekti, saobra}ajni objekti i drugi objekti, uz uslov da se ni na koji na~in ne ugroàva funkcionisawe zone i da se u skladu sa namenom moè obezbediti potreban, propisan broj parking mesta za korisnike.

U zonama za javne namene nisu dozvoqene nikakve proizvodne ili privredne aktivnosti niti uslu`no zanatske delatnosti koje na bilo koji na~in mogu okolinu da ugroze bukom, gasovima, otpadom bilo koje vrste i sli~no.

Generalnim planom obezbe|uje se ravnomernija pokrivenost podru~ja grada centralnim funkcijama i uspostavqa nova hijerarhija centara prema karakteru i nivou funkcija u wima, prema kojoj se centri dele na:

a) primarni gradski centar b) sekundarni gradski centar v) specijalizovani centri (kompleks Doma zdravqa, èlezni~ko-

autobuski terminal, budu}i sportski centar)

Za Rumu su u zna~ajna dva gradska centra, koji ve}om povr{inom mogu da zadovoqe sve ve}e potrebe dana{wice, i to primarni gradski centar i sekundarni gradski centar na podru~ju biv{e kasarne odnosno u bloku 3-9-7.

Tabela 1.4. Bilans povr{ina centralnih zona:

CENTRALNA ZONA

(Planska dokumentacija)

UKUPNO

M2 %

%

Obra|eno PDR-om

M2 %

1 PRIMARNI GRADSKI CENTAR

-PDR za blok 4-1-6 “Kulturni centar” -PDR za deo bloka 1-1-2 u Rumi

64 02 91

3.94

4 30 00

1 50 00 9.06

2 SEKUNDARNI GRADSKI CENTAR 19 53 60

1.20

0

0

UKUPNO 83 56 51 100 5 80 00m2

(0.36%)

Planovima detaqne regulacije je obuhva}eno 5,80ha i 9,06% u odnosu na ukupnu povr{inu zona centralnih sadràja, {to ~ini 0,36% u odnosu na povr{inu gra|evinskog podru~ja Rume.

34 Slika 1.20. Primarni i sekundarni gradski centar

10. PRIMARNI GRADSKI CENTRI

Primarni gradski centar grada Rume predstavqa jezgro grada koje ~ini jednu kulturnu i tradicionalnu vrednost grada. Jezgro centra formirano je nastankom Rume, polovinom 18. veka, koncentrisanom izgradwom javnih, trgovinskih, zanatskih, zna~ajnih stambenih i drugih objekata, u centralnim blokovima u "krstu" ulica Glavne i Orlovi}eve-@elezni~ke.

U postoje}em primarnom centru Rume sme{teni su mnogobrojni sadràji i to: Skup{tina op{tine, Op{tinski sud, Kulturni centar, Sportska hala, Gradska biblioteka, Bioskop, Muzej, Hotel, Po{ta, gradska pijaca, banke, Verski objekti, Veliki gradski park, vi{e osnovnih {kola, de~ija ustanova, uslu`ni, trgovinski i poslovni sadràji, raznovrsni poslovni prostori, raznovrsni ugostiteqski sadràji i dr. Navedeni sadràji ~ine jezgro grada Rume koje predstavqa veliku vrednost i atraktivnost grada. Kao prate}i sadràji u primarnom gradskom centru

35 zastupqeno je stanovawe i to porodi~no i vi{eporodi~no, gradski trg, zelena pijaca, gradski park...

U okviru prostorne celine centralne zone uz Glavnu ulicu locirani su

i objekti koji uìvaju prethodnu za{titu-Spomenici kulture i to Nekada{wa fraweva~ka gimnazija (Muzej) iz 1772. (Re{.br. 146, ZZSK SM, 1967.), zatim Srpska Pravoslavna Crkva, Katoli~ka crkva i objekat gra|anske arhitekture koji pripada Katoli~koj crkvi.

Celine za koje postoje planovi urbanisti~ke razraze su:

PLAN DETAQNE REGULACIJE ZA BLOK 4-1-6 “KULTURNI

CENTAR” U RUMI

PLAN DETAQNE REGULACIJE DELA BLOKA 1-1-2 U RUMI Slika 18. Primarni gradski centar-centralna zona

36

10.1. PLAN DETAQNE REGULACIJE ZA BLOK 4-1-6 “KULTURNI

CENTAR” U RUMI

Plansko podru~je se nalazi u samom centru Rume obuhvata prostor

bloka 4-1-6 povr{ine od oko 4.3ha.

Gra|evinske parcele u okviru bloka 4-1-6- mogu biti slede}e namene: 1) Dvojne namene - za porodi~nu stambenu izgradwu i

poslovawe - gde je mogu}e graditi: a) porodi~ni objekat kao glavni i poslovni objekat kao drugi

objekat na parceli kao i druge prate}e objekte

b) stambeno-poslovni objekat kao glavni i poslovni objekat kao drugi objekat na parceli kao i druge prate}e objekti

v) poslovno-stambeni objekat (koji ne ugroàva stanovawe) kao glavni i poslovni objekat kao drugi objekat na parceli kao i druge prate}e objekte

napomena :

- poslovni objekat kao drugi objekat na praceli je objekat koji ne ugroàva stanovawe, lociran iskqu~ivo u zadwem delu parcele (uz podu`nu pjacetu) tj. u delu parcele koji ima namenu poslovawe

- prate}i objekti uz stanovawe: letwa kuhiwa, garaà, ostave, kotlarnice, {upe za ogrev, magacini za sopstvene potrebe, nadstre{nice i sl.

Postoje}e parcele mogu se parcelisati samo radi realizacije podu`ne pjacete.

Indeks zauzetosti iznosi iZ=75% dok indeks izgra|enosti moè iznositi najvi{e ii=2,0.

Objekti poslovawa koji se formiraju u dnu parcele (u zoni poslovawa) ne mogu egzistirati na zasebnim parcelama, ve} ostaju u sastavu pripadaju}ih porodi~nih parcela.

2) Za vi{eporodi~nu stambenu izgradwu

Planirane parcele koje }e se formirati za potrebe objekata

vi{eporodi~nog stanovawa kao zasebne, jedinstvene parcele sa sopstvenim brojem:

- za objekat u Glavnoj ul. br.117 - indeks zauzetosti iz =30% ; indeks

izgra|enosti ii =3,5 - za objekat u Glavnoj ul.br.119 - indeks zauzetosti iz =75%; indeks

izgra|enosti ii =3,0

3) Za objekte poslovawa

Za ove parcele se zadràva postoje}a parcelacija, indeksi zauzetosti i izgra|enosti.

4) Za ugostiteqstvo i druge centralne sadràje

Za ove parcele se zadràva postoje}a parcelacija, indeksi zauzetosti

i izgra|enosti.

37

5) Za poslovawe i druge centralne sadràje Planirana parcela ispod objekta poslovawa koji se formira uz

Sportski centar }e biti zasebna, jedinstvena parcela sa sopstvenim brojem (za ovu parcelu je neophodno ostvariti izlaz na javni put preko druge parcele uz pravo slu`benosti prolaza).

Parcela namewena poslovawu uz Sportski centar mora imati indeks zauzetosti iz = 100% i indeks izgra|enosti ii =1,0.

6) Za javne objekte

Za ove parcele se zadràva postoje}a parcelacija, indeksi zauzetosti i izgra|enosti.

Za lokaciju javne podzemne garaè (ispod Gradskog trga), u podru~ju

obuhva}enom planom, je obavezna izrada Urbanisti~kog projekta za potrebe urbanisti~ko-arhitektonske razrade lokacije, dok je za lokaciju pe{a~kih pjaceta obavezna izrada Urbanisti~kog projekta za potrebe urbanisti~ko-arhitektonskog oblikovawa povr{ina javne namene.

Slika 20. Namena povr{ina za blok 4-1-6

38

10.2. PLAN DETAQNE REGULACIJE ZA DEO BLOK 1-1-2 U RUMI Prostor obuhvata centralni deo bloka, naslawa se na postoje}e

gradske ulice: Glavnu i Ulicu Veqka Dugo{evi}a. Prostor obuhva}en Planom zahvata povr{inu 1,5 ha. Za parcele vi{eporodi~nog stanovawa sa poslovawem i poslovawa u zoni centralnih sadràja propisana je najmawa povr{in parcele koja iznosi 600 m2 dok {irina uli~nog fronta treba da iznosi najmawe 20,0m. Maksimalna povr{ina parcele nije ograni~ena odnosno parcele uz Glavnu ulicu mogu da se ukrupwavaju a za potrebe izgradwe prema planiranim namenama. Stepen zauzetosti na pojedina~nim parcelama treba da iznosi do 70% dok stepen izgra|enosti iznosi do 3,0.

Parcele poslovawa odnosno postoje}e parcele formirane ispod gabarita postoje}ih objekata poslovawa se zadràvaju u zate~enom obliku.

Novoplanirani vi{epororodi~ni stambeni, stambeno poslovni i poslovni objekti uz Glavnu ulicu su spratnosti najvi{e do P+3+pk (sa ili bez podruma i suterena). Prizemqe objekata je iskqu~ivo poslovawe (iz domena tercijarnih delatnosti: trgovina, ugostiteqstvo, administracija i razne vrste usluga,...) Prate}i (pomo}ni) objekti mogu biti iskqu~ivo prizemni.

Za postoje}e parcele ~istog poslovawa maksimalna spratnost je P+2. Slika 15. Namena povr{ina u delu bloka 1-1-2

39

11. SEKUNDARNI GRADSKI CENTRI

Sekundarnim centrima u rumskim uslovima, ta~nije wihovim za~ecima, mogu se smatrati prostori kod Doma zdravqa (kao produètak centra grada ka severu) i u Tivolu (kao za~etak nezavisnog centra), gde se zbog koncentracije vi{eporodi~nog stanovawa javila potreba za prate}im sadràjima, uslovno i na Bregu (kao produètak centra grada ka istoku), gde su neki javni i prate}i sadràji, nastali u ranijem periodu. Ure|iva}e se i graditi prema planovima razrade zona u kojima se nalaze.

Planirani centralni sadràji, ju`no od postoje}e centralne zone Rume, na prostoru koji je prethodno imao specijalnu namenu (vojna kasarna) obezbedi}e u budu}nosti rastere}ewe Centralne zone i razvijawe centralnih sadràja i funkcija, kao i poslovawa i stanovawa.

Centralne funkcije kao pojedina~ni sadràji planirani su u pojedinim drugim podru~ima grada. Ure|iva}e se i graditi prema planovima razrade zona u kojima se nalaze, odnosno na osnovu Pravila i uslovi iz GP.

11.1 BLOK 3-9-7

Obim podru~ja sekundarnog gradskog centra biv{e “Kasarne” u bloku

3-9-7 je oko 16,0ha. Slika 18. Sekundarni gradski centar-blok 3-9-7

BILANS POVR[INA RADNIH ZONA U RUMI U 2013. …planruma.rs/wp-content/uploads/2015/12/BILANS-POVRSINA-RUMA-2013.pdf19 00 00 1.75 3 00 00 15.79 2 ... -RP za blok 3-13 195 00 00 17.95

Documents