BESPLATAN PRIMERAK...razvod braka. Mnogi od wih smatraju da je u ovom trenutku pametnije novac tro{iti na druge stvari, nego na sud. Parovi zbog toga sve ~e{}e tra`e savet advokata

ZANIMQIVOSTI

■Oblik grudigovori okarakteru

■Prona|enreceptza sre}u

TOP-FORMA

Pet detoks savetaDECA

Va{ zaqubqenitinejxer

MODA

■U zagrqajukrzna

■Poka`ite~arape

LEKOVITA PRIRODA

Spana}, kraq povr}aTEMA PLUS

SamopouzdaweKako ga ste}ii sa~uvati

MU[KARCI

Stilodevawasvetskihpoliti~ara

■ Broj 256 ■ Nedeqa, 11. januar 2009. ■

BE

SP

LA

TAN

PR

IM

ER

AK

život plus 3

SADR@AJ ❙

Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ a.d. Manojlo Vukoti} / Urednik Jelena Jovovi}

Redakcija: Jasmina Jovanovi}, Qubinka Jevtovi}, Zorica Ostoji}-Joksovi}, Sawa Kosti}, Marija Pavkovi}, Jasna Jovanovi}

Grafi~ki urednik Branislav Ogwanovi} / Telefon redakcije: 3028-137, faks: 3398-285, e-mail: [email protected]

savet plus4-5Zanimqivosti■Oblik grudi govorio karakteru

■Prona|en receptza sre}u

■Lice otkrivaavanturistu

6-7Pri~a plusSujeverje, folklori fenomenKucni u drvo...

8-9Moda■U zagrqaju krzna■Poka`ite ~arape

10-11Lepota■Blistave i seksi usne■Spa-oaza uva{em domu

15MedicinaZa{tita i nega vida

16Lekovita prirodaSpana}Kraq povr}a

17-19Na tawiru■Specijalitetisa crnim lukom

■Lagani zimski meni

20-21Deca■Kako organizovatide~ji ro|endan

■Va{ zaqubqenitinejxer

22Top-formaPet detoks saveta

26TestDa li lako sklapateprijateqstva?

28Cve}eAzaleja

29Ku}aKamini

33AstrologijaKako se ko snalaziu nevoqi

24-25Tema plusKako ste}i isa~uvati samopouzdawe

12-13Mu{karciStil odevawasvetskih politi~ara

30-31PutovaweTunis - Bizerta

Mleko za vitkost^a{a mleka za doru~ak mo`e da spre~i stvarawe vi{ka kilograma. Naime,

nova australijska istra`ivawa dokazala su da ~a{a mleka sa `itaricama,pahuqicama ili tostom za doru~ak daje ose}aj ve}e sitosti nego ~a{a soka uistoj kombinaciji.

„Mleko, samo po sebi, ne}e pomo}i da smr{ate, ali vam mo`e smawiti apetiti ose}aj gladi, pa }ete lak{e izdr`ati bez hrane do slede}eg obroka“, izjavila jedr Ema Dav, voditeqka istra`iva~kog tima.

4 život plus

ZANIMQIVOSTI ❙

Kriza spasava brakoveSvetska ekonomska kriza ve} du`e vreme trese planetu, ali izgleda,

kako istra`ivawa pokazuju, da ona ima i pozitivnu stranu. Naime,zbog lo{e finansijske situacije sve mawe parova se odlu~uje narazvod braka. Mnogi od wih smatraju da je u ovom trenutku pametnijenovac tro{iti na druge stvari, nego na sud. Parovi zbog toga sve ~e{}etra`e savet advokata ne bi li na{li drugi izlaz koji im ne biispraznio nov~anik, ali izgleda da ni zakonodavci nisu bilispremni na ekonomsku krizu u ovoj meri.

Istra`ivawe sprovedeno u Americi je pokazalo da je broj razvodaopao, ~ak za 10-15 odsto. Stru~waci ka`u da se ovo i ranije de{avalo ida je posle svake mawe krize to normalana pojava, ali ne u ovoj meri.

Izgleda da je istina da svaki lo{ trenutak ima i dobru stranu.Mo`da ova kriza mnogima i pomogne da prona|u zajedni~ki jezik i

ostanu u braku i posle we.

❙ DA LI ZNATE?■ Na svakom od stopala ima oko hiqadu

milijardi bakterija

■ @ene trep}u dva puta ~e{}e od

mu{karaca

■ Telo koristi 300 mi{i}a samo da bi

se odr`alo u ravnote`i kada stojimo

■ Najmla|i bra~ni par na Zemqi bila

su deca od 8 i 9 godina, a ven~ali su

se u Kini 1910. godine

■ Nauru je jedina dr`ava na svetu koja

nema glavni grad

■ Kada su se za vreme secesijskog rata

trupe vra}ale u svoje kartele bez

gubitaka, na jednoj velikoj tabli je

pisalo „0 Killed“ (0 poginulih),

odatle je nastao izraz OK - sve dobro

■ Svaki ~ovek provede oko 20.160

minuta svog `ivota u qubqewu

■ Qubqewe {titi od karijesa, jer

pove}ano lu~ewe pquva~ke

pro~i{}ava usnu {upqinu

■ Kako starimo, na{e o~i dobijaju sve

svetliju nijansu

■ Zmije su jedine `ivotiwe koje jedu

samo druge `ive organizme. Nikada

ne}e pojesti ne{to biqnog porekla

■ Merilin Monro je imala 6 prstiju na

jednom stopalu

■ Ako zlatnu ribicu ~uvate u mra~noj

prostoriji, ona }e vremenom postati

potpuno bela

■ Koli~ina goriva koju prose~an avion

potro{i tokom jednog leta bila bi

dovoqna da kolima proputujete svet

~etiri puta

Lice otkrivaavanturistuDa li ste znali da lice otkriva da li neko `eli

samo avanturu ili ozbiqnu dugu vezu? Nau~nicisu ovo dokazali u studiji u kojoj je u~estvovalo oko800 ispitanika. Rezultati su pokazali da sumu{karci sa izra`enom vilicom, {ireg nosa isitnih o~iju skloniji avanturama, dok oni sane`nijim crtama lica uglavnom iza sebe imaju vezena du`e staze. Tako|e se pokazalo da dame koje sunaj~e{}e imale kratke veze izgledaju najprivla~nijei da uglavnom imaju krupne o~i i velika puna usta.

Receptza sre}uPsiholozi su nedavno

otkrili recept zasre}u. Za ve}ezadovoqstvo u `ivotudovoqno je da svakog danazapi{ete bar dve lepestvari koje ste do`iveli.Iako ova teorija izgledapomalo naivno, rezultatiistra`ivawa pokazali suda je istinita. Stru~wacitvrde da je to dobar na~inda se fokusirate na lepetrenutke koji se, ina~e,brzo zaboravqaju.

Drugi recept po savetupsihologa je zapisivawesvojih najistaknutijihvrlina (na primerduhovitost, podsticaweentuzijazma,radoznalost...) isvakodnevno wihovoprimewivawe. Na ovajna~in }ete vi{e uga|atisebi i raditi stvari kojevas ~ine sre}nijim.

Strate{ke igre poma`u starijima Rezultati istra`ivawa osoba starijih od 60 godina pokazuju kako su oni koji

igraju strate{ke igre, poput „rizika“ i „monopola“, poboq{ali svojerezultate na nizu testova kognitivnih funkcija. U studiji koja je obuhvatala vi{eod dvesta osoba u {ezdesetim i sedamdesetim godinama, nau~nici su otkrili kakosu i mu{karci i `ene koji su igrali strate{ke igre mesec dana poboq{ali svojerezultate na testovima pam}ewa, zakqu~ivawa i mogu}nosti izvr{avawa vi{eaktivnosti u isto vreme. Prilikom ispitivawa jedna grupa igrala je igre, dok seostatak bavio uobi~ajenim aktivnostima. Tokom mesec dana prva grupa igrala jeigre koje zahtevaju kompleksno razmi{qawe i izvr{avawe niza zadataka vezanihza vojnu strategiju, ekonomiju i upravqawe qudima. U rezultatima se sugeri{e dato starijima poma`e da odr`e mozak u dobrom stawu, ali su naglasili da tek trebada bude ustanovqeno da li se poboq{awekognitivnih sposobnostizadr`ava za du`ivremenski period, ili jeefekat samo trenutan.

život plus 5

❙ ZANIMQIVOSTI

Ako `elite da zavirite u tajne`enske du{e pre nego {to sestopite u strastvenom zagrqaju,potra`ite pomo} u staroj

{panskoj umetnosti proricawa -sternomanitiji. Nekada su se qudibavili proricawem budu}nosti naosnovu obele`ja i oblika na prsima, a umoderno vreme ovom metodom slu`e sestru~waci i tvrde da `enin karakternepogre{ivo mo`emo pro~itati izoblika i veli~ine wenih grudi. Ovumetodu smatraju vrlo pouzdanom, aitalijanski seksolog Pjero Lorenciniobjasnio je da na osnovu oblika ̀ enskihgrudi mo`e da se opi{e karakter u istojmeri kao i astrologijom! Tipove grudiuporedio je sa vo}kama. Prema wegovojteoriji, `ene sa malim grudima suuzbudqive, inteligentne, vole seks isjajni su `ivotni saputnici. Ali, ̀ enesa bujnim poprsijem deli na one koje }eretko odbiti poziv na seks i dame kojevi{e u`ivaju u ne`nosti. Prema oblikupoprsja, Lorencini je `ene podelio nadiwe, grejp, kru{ke i limunove. Dodao je

i naranxe i tvrdi kako takve ̀ ene nisulude za seksom, ali zato obo`avajuma`ewe. Evo do kojih zakqu~aka je do{ao:

DIWE @ene ~ije su grudi okrugle i pune,

asociraju na maj~instvo i plodnost.Ali, Lorencini je zakqu~io da `ene sapoprsjem u obliku diwa pre svega `eledivqewe mu{karaca. Ako ih razmazite,{anse da odbiju seks su minimalne. Onesu mazne, privr`ene i `ele pa`wu.

LIMUNOVIDame sa malim, ~vrstim grudima

uvek su u potrazi za u`itkom, ka`eLorencini. Mu{karci koji vole `enedivqeg, neukrotivog karaktera trebalobi da biraju one ~ije grudi podse}aju na

limun. Ovakve dame su `ene pune`ivota, ponekad slatko drske, ali iznadsvega `ele `ivot pun iznena|ewa iadrenalinskih u`itaka.

KRU[KE Ako ste „pikirali“ lepoticu sa

prsima u obliku kru{ke, znajte da, iakosu konzervativne, `ene ovakvog poprsjavole seks u svim varijantama. Ipripazite! Iako deluju vrlo ozbiqno,ovakve dame su sklone prequbi.Nestalne su, avanturisti~kog duha,vesele i neobuzdane.

GREJP@ene ~ije grudi li~e na grejp vole

ne`nost i nisu za preveliku strast,tvrdi Lorencini. One ~esto iznevere mu{ka o~ekivawa, jer su daleko od

onoga {to je prva asocijacija na wihovebujne grudi. Mo`da deluju seksi izavodqivo, ali su stidqive i nisuzainteresovane za velike izlivestrasti. Razmazi}e svog partnera, ali}e ne`nost uvek staviti ispredseksualnog odnosa.

Pazite kako jedetena prvom sastankuNeka pitawa na prvom sastanku jednostavno ne treba

postavqati, upozoravaju psiholozi, na primer:„Za{to ti pro{la veza nije uspela?“ Time }ete sigurnoupropastiti sastanak. Me|utim, postoji ne{to jo{ goreod nepotrebnih pitawa, {to garantuje da vas mu{karac sakojim ste iza{li nikada vi{e ne pozove na sastanak.Prema najobimnijem istra`ivawu do sada, koje jeukqu~ilo vi{e od 10.000 mu{karaca sa razli~itihkontinenata, najve}a gre{ka je da upitate: „Ne}e{ ovo dapojede{? Mogu li ja?“ Iako vam se mo`da u~ini da }eteovom re~enicom pokazati neposrednost i naklonost,uzimawe hrane iz tu|eg tawira ~ak 68 odsto mu{karacasmatra najgorim i najnekulturnijim pona{awem. @enekoje to urade smatraju pohlepnim, bahatim i jeftinim.Zato, drage dame, pazite {ta i kako jedete na prvomsastanku i iz ~ijeg tawira.

Ekstremni sport- mamac za ̀ eneIzgleda da se mu{karci ekstremnim

sportovima ne bave samo zbogadrenalina. Naime, nova studija jepokazala da mu{karci vole da se krozovu vrstu sportova dokazuju, kako bio~arali pripadnice lep{eg pola.

Psiholozi ka`u da `ene imaju mnogovi{e kriterijume kada birajumu{karce, ne zbog toga {to su hiroviteve} zato {to `ele pored sebe sigurnog isposobnog partnera. Mu{karci zbogtoga stalno imaju potrebu da se dokazuju,a neki su ~ak spremni i da rizikuju.Mnogi od wih smatraju da je to najboqina~in da poka`u koliko su sna`ni,uporni i samouvereni.

Oblik grudigovori oKARAKTERU

❙ Italijanski seksolog Pjero Lorencini smatrada na osnovu oblika `enskih grudi mo`e da seopi{e karakter u istoj meri kao i astrologijom,a tipove grudi uporedio je sa vo}kama

❙ Mu{karci koji vole`ene divqeg,neukrotivog karakteratrebalo bi da birajuone ~ije grudipodse}aju na limun

❙ @ene sa malimgrudima su uzbudqive,inteligentne,vole seks i sjajni su`ivotni saputnici

PRI^A PLUS ❙ Sujeverje - svaki narod ga ima u svom folkloru, a neka su i obele`ja

6 život plus

Kucni udrvo, S

ujeverje predstavqa nerazumnaverovawa da su zbivawa ubudu}nosti uzrokovanaodre|enim radwama, bez

logi~nog uzro~no-posledi~nog odonosaizme|u tih radwi i doga|aja ubudu}nosti“, op{te je prihva}enadefinicija sujeverja. Svaki narod usvom folkloru ima odre|ene vrstesujeverja, a neka su toliko jaka da supostala i obele`ja savremene pop-kulture.

Da li }ete biti sujeverni zavisiiskqu~ivo od vas samih, va{ih ube|ewa,vaspitawa i okoline u kojoj steodrastali. Statistike ka`u da samo 30%qudi nije sujeverno, ali istra`iva~iupozoravaju da u taj broj nisu ura~unationi koji veruju, ali ne `ele to dapriznaju.

Sujeverje je ne{to sa ~im sesusre}emo svakoga dana. Koliko stesamo puta videli kako majka prosipavodu za sinom koji ide na ispit, kakoneko pquje kada vidi crnu ma~ku, ~ulikako za sve nove po~etke treba izabratiiskqu~ivo ponedeqak, ili da mlada nasvom ven~awu treba da ima ne{to novo,ne{to staro, ne{to pozajmqeno i ne{tocrveno. Da li poznajete nekoga ko ustajesamo na desnu nogu i nikada petkom nese~e nokte?

Bilo da verujete ili ne, podacigovore da je u Srbiji ~ak dve tre}inestanovni{tva sujeverno. Na listinajupe~atqivijih verovawa su da crnama~ka i razbijeno ogledalo donosenesre}u, detelina sa ~etiri lista,potkovica i kucawe u drvo sre}u, da netreba prolaziti ispod merdevina, kao i

da je petak trinaesti najbaksuzniji danu godini...

Ali, da li ste znali gde je sve po~eloi kako su se ta verovawa dubokoukorenila u na{em narodu? Evotuma~ewa koja }e vam, mo`da, pomo}i daih se oslobodite ili da jo{ ~vr{}epoverujete.

CRNA MA^KA DONOSI NESRE]UU Enciklopediji sujeverja koren ovog

verovawa je u Engleskoj. Naime, kraq^arls I je toliko voleo svog qubimca,crnog ma~ka, da je naredio da ga ~uvaposebna stra`a. Onoga dana kad sema~ak razboleo i uginuo za vladara jesve po{lo naopako, pa je ve} slede}egdana izgubio vlast i bio uhap{en. Odtog doga|aja stvorena je legenda po kojojsu crnim ma~kama pripisivanemisti~ne mo}i. Ove `ivotiwe ~uvanesu i na brodovima moreplovaca, i udomovima, a wihovo kretawe, verovalisu, odre|ivalo je sudbinu i broda imornara. Daqi razvoj verovawauobli~io je ono {to je i danas

ra{ireno kod mnogih naroda, pa ina{eg. Onoga dana kad se mornarpripremao za put, uku}ani su gledalikakvu }e mu sre}u „prore}i“ crnama~ka, jer se verovalo da ona zna {ta ga~eka. Ako bi krenula od wega kavratima, simboli~no mu pokazuju}iput, bio je to dobar znak i on je polaziobezbri`an, ali ako bi mu „presekla“put, to je zna~ilo da ga na putu ~ekanesre}a. Tako|e, postoji verovawe da jecrna ma~ka bila pomo}nik ve{tice ida se posle sedam godina pretvarala u|avola. Tako je crna ma~ka, polako, alisigurno postajala simbol nesre}e.

RAZBIJENOOGLEDALO- SEDAM GODINANESRE]E

Prva ogledala koja je ~ovekkoristio, istini za voqu, nisuni mogla da se razbiju, jer ih je~inila mirna povr{ina vode. Beznau~nog znawa o prirodi, ~ovek jemislio da je wegov odraz u vodiwegovo drugo „ja“, odnosno wegovadu{a. Kada su kasnije napravqenastaklena ogledala, wihovo razbijawezna~ilo bi i ozbiqnu povredu du{e.Stari Rimqani su verovali da se~ovekov `ivot „obnavqa“ svakih sedamgodina. Po{to je razbijawem ogledalataj `ivot bio ugro`en, trebalo je ~ekatiupravo sedam godina da bi se obnovio.

DETELINA SA ^ETIRI LISTA- SIMBOL SRE]E

Postoji nekoliko legendi koje prateovo verovawe. Jedna od wih ka`e da jeEva, kada je napu{tala raj, ponela sasobom detelinu. Ipak, mnogo pre nego{to se pojavila pri~a o Adamu i Evi,druidi (starokeltski sve{tenici)verovali su da detelina sa ~etiri listaima magijska svojstva. Jedno odverovawa bilo je da svako ko prona|edetelinu sa ~etiri lista dobijasposobnost da vidi zla bi}a kao {to suve{tice i |avoli, i na taj na~in mo`eda ih izbegne.

Prema drugom tuma~ewu, detelinasa ~etiri lista donosi sre}u zato {topredstavqa krst, ali ne religijskisimbol, ve} solarni krst. Naime,qudi su nekada koristili sun~evkrst za orijentaciju: jedna pravalinija krsta pokazivala je mestona kojem Sunce izlazi ili zalazi,

a druge dve pokazivale su sever ijug. Presek ovih linija ~inio jesolarni krst, koji li~i na detelinu.

U stvarnosti, detelina sa ~etirilista je, zapravo, obi~na detelina, ali sadegenerisanim genom koji odre|uje broj

❙ Amajlija - veza sa „vi{im“ silama

Amajlije su magijski posve}eni predmeti koji „~uvaju“ od uticaja zlih sila, dok je

osnovna namena talismana izazivawe, podsticawe i ostvarivawe potreba, `eqa i

ciqeva. Prema verovawima, amajlije privla~e i okupqaju sve sile, deluju}i na svim

kosmi~kim planovima, pa su neka vrsta „komunikacije“ izme|u ~oveka i vi{ih sila.

Smatra se da mogu o~uvati zdravqe, sre}u i blagostawe, darovati snagu, `ivotnu

sve`inu, mudrost, svest i `ivot bez stresa.

Ve}ina qudi stalno nosi neku amajliju, ili vi{e wih. Mnoge od tih amajlija

proizvode se serijski i prodaju masovno, pa tako, na primer, postoje amajlije za

svaki horoskopski znak, crveni kon~i}i koji se stavqaju bebama oko ruke,

kamen~i}i protiv bolesti, za sre}u i uspeh... Ipak, stru~waci za amajlije tvrde da

pravu upotrebnu i prakti~nu vrednost imaju samo „personalizovane“, odnosno

namenski izra|ene amajlije. U mnogim zemqama sveta ne mo`e se ni zamisliti

`ivot bez amajlija, a deca ih dobijaju ~im navr{e 40 dana. Obi~no se nose u ko`nim

kesicama ili medaqonima oko vrata, ruke, struka ili bedara i retko se skidaju.

Najpopularnija amajlija u svetu je ze~ja {apa, za koju se veruje da donosi sre}u, dok

se u Srbiji naj~e{}e nose medaqoni sa likovima svetaca, privesci u obliku

deteline sa ~etiri lista i brojanice.

život plus 7

❙ PRI^A PLUS

listova. Potra`wa za ovim simbolomsre}e danas je tako velika da su nekeuzgajiva~nice uspele da odgaje sortedeteline u kojima se ovaj gen ~esto javqa,pa tako danas mo`ete da kupite seme i dadobijete ~itavu ba{tu punu „sre}e“.

POTKOVICA - SIMBOL SRE]EVerovawe da potkovica donosi

sre}u poti~e od verovawa u simbolepolukruga i Mese~evog srpa. Uranijim religijama verovalo se dapolukru`ni oblik poseduje magijskemo}i i da ima sposobnost za{tite.Tako|e, u Gr~koj u 4. veku, kowi su bilisvete `ivotiwe, pa su wihovepotkovice smatrane za predmete kojidonose sre}u. Potkovice su pravqeneiskqu~ivo sa sedam rupa za eksere, jerse verovalo da taj broj ima magijskumo}. Po jednom tuma~ewu, potkovicatreba da bude okrenuta otvoromnagore, pa ako joj se |avo suvi{epribli`i bi}e uhva}en i uni{tenmagijskom snagom. Po drugom,potkovicu treba okrenuti otvorom

nadole, kako bi sre}a iz we stalno„curila“ u dom.

PETAK TRINAESTI- BAKSUZAN DAN

Smatra se da je petak, kadapada trinaestog dana umesecu, nesre}an dan za svequde osim za one koji suro|eni tog dana. U petak jeEva ponudila jabukuAdamu, zapo~eo je Velikipotop, prekinuta jegradwa Vavilonskogtorwa, Isus Hrist jerazapet u petak (a natajnoj ve~eri je bilo 13

qudi), i tako daqe... Ina~e, jo{ prenego {to je Biblija napisana, petak jesmatran za va`an dan. Qudi su sepetkom posve}ivali posebnimritualima u kojima su pozivali svojabo`anstva i molili ih za dobru `etvu,zdravqe i sre}u. Petak su nekada qudizvali i „ve{ti~ji sabat“, jer severovalo da su se svakog petka dvanaestve{tica sastajale sa |avolom, a to jetrinaest zlih du{a na jednom mestu,{to je dovoqno za veliko zlo. Ubritanskoj tradiciji tog dana de{avalasu se javna ve{awa. Zato se spoj petka i

trinaestog u mesecu smatra najgorommogu}om kombinacijom. Koliko je ovoverovawe i danas jako, svedo~e pojmovitriskaidekafobija (u psihologijiozna~ava iracionalni strah od broja13) i paraskevidekatrijafobija(strah od petka trinaestog).

KUCAWE U DRVO - „DA NE ̂ UJE ZLO“U na{im krajevima ovo je

najzastupqeniji vid sujeverja. Svakogputa kad neko prokomentari{e ne{todobro, ili se dogodi povoqanpreokret, kucne u drvo i obi~no ka`e:„Da ne ~uje zlo.“ Ovo se zasniva nastarom verovawu da su bogovi `iveli udrve}u. Kada je neko dolazio da moliza ne{to, ritual je zahtevao da najpredodirne koru. Postojalo je i verovaweda oko drve}a oble}u duhovi koji suqubomorni na qudsku sre}u, a kucaweu stablo imalo je svrhu da „zaglu{iu{i“ duhovima, kako ne bi ~uli lepe`eqe.

PROLAZAK ISPOD MERDEVINA U nekim azijskim zemqama

osu|enike na smrt ve{ali su tako {tosu konopac vezivali za sedmu pre~agumerdevina prislowenih o stablo

drveta. Po{to se verovalo da je smrt„prelazna“, qudi su se dobro ~uvali dane prolaze ispod merdevina jer suverovali da }e tako sigurno „uhvatiti“smrt. I u drugim krajevima sveta qudiizbegavaju da pro|u ispod merdevina.Jedan od razloga je {to merdevinenaslowene na zid ~ine trougao sa podomi zidom, {to je simbolizovalo `ivot(ili boga). Taj simbol smatran je zasvetiwu, pa bi prolazak kroz wega bionajve}e skrnavqewe.

U svakom slu~aju, psiholozi tvrde da„normalna“ koli~ina sujeverja nijeopasna, ali i da je autosugestija veomamo}na, pa da zbog toga pazite u {taverujete, jer su mnogi doga|aji samoposledica toga na koji na~inprojektujemo sopstvene misli iose}awa. ❘ J. S. Jovanovi}

savremene kulture

kucni tri puta

❙ Baksuzni broj ~etiri

Japanci imaju potpuno druga~ije

sujeverje od Evropqana. Oni, na

primer, veruju da je broj ~etiri

baksuzan, jer se izgovara isto kao i

re~ smrt (shi). Nikada ne poklawaju

stvari koje se sastoje iz ~etiri dela,

ne `ive na ~etvrtom spratu i ni~emu

ne dodequju taj broj. Nikada ne

spavaju u pravcu severa, jer se tako

pola`u tela u grob. Sakrivaju pal~eve

ako vide pogrebna kola i ne seku

nokte po zalasku sunca, jer veruju da

se tako ne}e sresti sa dragim qudima

na „onom svetu“. Japanci nikada ne}e

le}i u krevet odmah posle obroka

niti }e zvi`dati kada padne mrak,

jer veruju da to privla~i zmije.

❙ Na listi naj~e{}ih verovawa su da crna ma~ka irazbijeno ogledalo donose nesre}u, detelina sa~etiri lista, potkovica i kucawe u drvo sre}u,da ne treba prolaziti ispod merdevina, kao i daje petak trinaesti najbaksuzniji dan u godini

❙ Podaci govore da je uSrbiji dve tre}inestanovni{tvasujeverno

❙ Odoma}eno je da mlada na svom ven~awutreba da ima ne{to novo, ne{to staro,ne{to pozajmqeno i ne{to crveno

❙ Strah od broja 13

Koliko se broj 13 smatra baksuznim govori i ~iwenica da mnogi svetski

aerodromi nemaju piste, izlaze, niti sedi{ta u avionu pod tim brojem. U mnogim

bolnicama i hotelima ~esto ne postoji soba broj 13, a u Firenci ku}e koje se

nalaze izme|u brojeva 12 i 14 ozna~ene su brojem 12 i po. U holandskom gradu

Utrehtu, na `elezni~koj stanici, ne postoji peron sa brojem 13, kao ni automobil

sa tim brojem u Formuli 1. Uklowen je po{to su dva voza~a bolida broj 13

poginula u udesima. Mnogi trideskafobi upiru prstom i u neuspelu misiju

svemirske letilice „Apolo 13“. Vi{e od 80% svetskih nebodera nema 13. sprat,

dok se u nekim zemqama (Amerika, Kanada) sprat ozna~ava kao 12a. Procewuje se

da svetska ekonomija svakog petka trinaestog izgubi vi{e od 900 miliona dolara

zbog toga {to qudi tog dana izbegavaju svoje uobi~ajene aktivnosti.

MODA ❙ TREND

8 život plus

Iako je svake godine svevi{e onih koji se, kaoprijateqi `ivotiwa,bore protiv krzna na

modnoj sceni i ulicama, ono i daqeopstaje. Mnogo je dama koje jo{ ne moguda odole toplim krznenim detaqima ikomadima ode}e, u kojima se, bar kakoka`u, ose}aju poput filmske dive. Akreatori su im i ovoga puta iza{li ususret, i na vreme se pobrinuli dasvoje kreacije u raznim varijantamaza~ine krznom.

■ Ove zime dominiraju prsluciod ve{ta~kog ili pravog krzna. Dameih obo`avaju zbog toga {to su vrloprakti~ni, lako se uklapaju uz skorosve stilove, a povrh svega i dobrogreju. Posebno su interesantniprsluci iskrojeni u kombinacijiprevrnute ko`e i krzna, ukra{enisrebrnim nitnama, ali i oni sanagla{enom kragnom. Mo`ete ihnositi i ispod jakne ili kaputa, alii sa pantalonama, sukwom ilifarmerkama. Najatraktivniji sukrzneni prsluci u braon, crnoj, be`,sivoj boji ili u nekoj kombinacijiovih nijansi.

■ Bunde su uvek aktuelne, ove zimenose se i kratke i duga~ke. Mo`ete ih

kombinovati i sa pantalonama,haqinama i sukwama. U wima }eteuvek izgledati `enstveno,

romanti~no i zanosno.

■ Krzno se sve ~e{}e vi|a ikao deo sukwe, haqine, tunike ili

majice. Sa wim ovi komadi ode}edobijaju sofisticiranu notu iizgledaju elegantije i upe~atqivije.Veoma interesantna je kombinacijakrzna i muslina, svile, tila, ~ipke,muslina, kao i krzna i ko`e koja je ovezime najaktuelnija. Krzno se nosi i na~izmama, pa ~ak i na cipelama.

■ Kape i {alovi od krzna uvek moguda upotpune va{u kombinaciju i u~ineje atraktivnijom. Kape se sada nose uraznim oblicima, birajte ih premaobliku lica, na primer ako imatesitnije lice, krznena kapa treba da budemaweg obima i obrnuto.

■ Torbe od krzna savr{eno seuklapaju u sve modne trendove, tako daih lako mo`ete ukombinovati uz va{eomiqene odevne kombinacije. Osim togazgodne su za svaku priliku i posao,{etwu, pa ~ak i za ve~e. ❘ S. Kosti}

U toplom zagrqaju krzna

Sat nanizanoko ruke

Sat je veoma bitan modni detaq i zbogtoga uvek treba da prati modne

trendove. Dizajneri su se i ove sezonepotrudili da „izbace“ {to vi{eatraktivnih modela. Jedan odnajmodernijih je sat sa duga~kim kai{emkoji se vi{e puta „obrne“ oko ruke, takoda izgleda kao niz narukvica. Ako`elite da razbijete zimsko sivilo,izaberite model u jarkoj boji.Broj~anici su dizajnirani u raznimoblicima, a veoma su aktuelni modeliukra{eni {trasom i kristalima.

Kada su nastale, moglesu se samo naziratiispod duga~kih sukawai haqina, pa se i nije

mnogo vodilo ra~una o tomekako izgledaju. Kako se modamewala, sukwe i haqinepostepeno se skra}ivale, i onesu se polako probijale namodnu scenu. Bitan modnidetaq postale su tek{ezdesetih godina pro{logveka, sa „otkrivawem `enskihnogu“, odnosno kada je

nastupila dominacija mini-sukawa. Tek tada su, vaqda, imnogi shvatili da ~arape osim{to greju, daju i lep{i izglednogama, ali i poseban pe~atcelokupnom stajlingu.

Danas se dizajniraju u svimbojama, sa razli~itimmotivima, od svile, vune,ka{mira... Izbor je zaistafantasti~an, od onih naprugice i uzdu`ne i popre~ne,na cveti}e, do onih sa raznimgeometrijskim oblicima i`ivotiwskim printom.

Klasi~ne crne ~arape(debele ili tanke) uvek suaktuelne, jer idu uz sve modnevarijante. ^ipkane ~arape sutako|e ve~ne, s tim {to wih uvektreba kombinovati uz elegantnui sve~anu odevnu kombinaciju.Modeli u jarkim bojama su hitove sezone - aktuelne nijanse sucrvena, `uta, plava, pink izelena. Uz ove boje birajtejednostavnu ode}u u neutralnimtonovima. Guste i debele ~arapesu tako|e „in“, nose se u svimtonovima, a prakti~ne su jer idui uz ke`ual i uz elegantnijuode}u. Nikako ne trebazaboraviti dokolenice i modelekoji se navla~e iznad kolena,kao i popularne „greja~e“ kojipadaju i preko cipela.

^arape sa motivima uvekprivla~e pa`wu i ostavqajuporuku - cvetni motiviotkrivaju romanti~arke,dok `ivotiwski printdame avanturisti~kogduha. ^arape saupadqivimdezenompristajumla|imdamama, dokmodele sa

život plus 9

DETAQI ❙ MODA

Poka`ite ~arape!

diskretnijim {arama mogu da nosesve dame bez obzira na godine.

Ako `elite da vam noge vizuelnoizgledaju du`e, birajte istu boju~arapa i obu}e. Da bi vam nogevizuelno delovale tawe nositemodele sa uzdu`nim prugama, a ako,pak, `elite da izgledaju debqe,birajte ~arape sa popre~nimprugama ili krupnijim motivima.

❘ S. \. K.

LEPOTA ❙ SJAJEVI

10 život plus

Da bi usne izgledale senzualno iprivla~no nije neophodno da ihnaglasite jakim karminom. Tomo`ete posti}i i pomo}u sjaja

koji je mnogim damama postao sastavnideo mejkapa. Svake sezone ih ima svevi{e, mogu se na}i u raznimvarijantama, a na vama je da se odlu~iteza onaj koji vam najvi{e odgovara.Obavezno birajte sjajeve koji sadr`ekvalitetne sastojke poput aloje vere,glicerina, vitamina E...

SvetlucaviSjajevi sa sitnim svetlucavim~esticama daju usnama

puniji izgled. Lako i ravnomerno senanose na usta i mogu se na}i u svimnijansama. Mogu se kombinovati sadnevnom {minkom, a idealni su i zasve~ane prilike.

Sjaj u duginim bojamaIako u tubi izgledaju napadno, na

usnama deluju diskretno i daju im

puniji izgled. Boje koje se prelivajujedna u drugu usnama daju poseban izgled.Mogu se nositi u svako doba dana. Veomalepo stoje i kada se stave preko ru`a.

Vodeni odsjajOvaj efekat dobi}ete pomo}u

sjajeva koji daju trodimenzionalni

odsjaj. Da bi vam sjaj na usnamapotrajao, pre sjaja nanesite malote~nog pudera, zatim sjaj direktno iztube nanesite na usne i na razmazujtega prstima ili ~etkicom.

Sedefasti imetalik

Ovim sjajevimaretko koja `enamo`e da odoli, barne u posebnimprilikama. Oni suupadqiviji odostalih i ~ine usneseksepilnijim. Ja~enijanse savr{enostoje lepooblikovanimusnama.

Kako se nanose?■ Ako koristite

sjaj sa aplikatorom,nanesite ga nasredinu usana, paprstom razma`itesa strane.

■ Sjaj u tubi prvonanesite na vrhprsta, pa ga

razma`ite ravnomerno na usta. Mo`etega naneti i ~etkicom, pri tom pazite dabudete veoma precizni i da ne preterate.Ako ne stavqate ru` nama`ite sjaj u dvasloja, kako biste istakli boju.

■ Sjaj u obliku olovke je najzahvalnizato {to se lako nanosi, ne lepi se,du`e traje na usnama i savr{eno ihisti~e. Lepo stoji i kada se stavi prekoru`a. ❘ S. \. K.

❙ Uskladite boju sa tenom

Ako imate svetliji ten najlep{e vam

stoje sjajevi u ru`i~astim,

svetlocrvenim tonovima ili u boji

kajsije. Uz tamniji ten pristaju

qubi~aste, bakarne i zlatne nijanse.

Ako `elite da vam sjaj potraje i da

jo{ vi{e istaknete usta, pre nego {to

ga stavite, uokvirite usne olovkom,

koja treba da bude za nijansu tamnija

od sjaja.

Mleka nabazi uqaAko vam je ko`a zimi

osetqivija i mnogosuva, pomo}i }e vammleka koja sunapravqena na bazi uqa.Mogu se kupiti u skorosvim boqe opremqenimparfimerijama. Osimtoga {to ko`u ~inesjajnijom, elasti~nijomi ne`nijom, oviproizvodi joj pru`aju idubinsku negu i {tite jeod svih {tetnihfaktora. Najboqa sumleka na bazi bademovog,maslinovog i jojobinoguqa. Ma`ite ih najmawedva puta nedeqeno, posletu{irawa.

Romanti~ne izavodqive noteAko `elite da ostavite upe~atqiv trag

za sobom gde god da se pojavite, kupite„fancy“ novi parfem popularne peva~ice

Xesike Simpson. Wegovemirisne note podjednakosu romanti~ne,senzualne i zavodqive.

Kreiran je od aromakajsije, kru{ke, crvenogvo}a, a u bazi su jasmin,

amber, pe~enibademi, karamela ivanila. Prednostovog parfema je utome {to jeprikladan i zaglamurozne ve~erii za svaki dan uzneku le`ernijuodevnu varijantu.

Blistave i seksi usne

život plus 11

RELAKSACIJA ❙ NEGA

Bogata prazni~na i slavskatrpeza, izlasci i intenzivniprovod verovatno su vamiscrpli i posledwi atom

energije. Uto~i{te od stresa, umora isvakodnevnih obaveza mnogi nalaze uspa-centrima.

Me|utim, velnes-tretmane ne mo`esvako da priu{ti, zbog nedostatkanovca, ali i slobodnog vremena.Organizujte ovo istinsko u`ivawe uva{em domu i, uz malo truda, poklonitesebi spa-tretman koji }e vasrelaksirati, opustiti i osve`iti.

Najpre podesite temperaturu uva{em kupatilu na 30-35 stepeniCelzijusovih. Bitno je da i u ostalimdelovima stana bude toplo, da bi vambilo prijatno i po{to iza|ete izkupatila. Pre nego {to uronite u kadu,ne zaboravite da iskqu~ite TV itelefon, da vas niko ne bi uznemiravao.

Aromati~na kupkaNapunite kadu toplom vodom i

od{krinite vrata kupatila da bi se parapro{irila po stanu. Dodajte {akuaromati~ne soli i nekoliko kapieteri~nog uqa lavande, koja }e vam pomo}ida se sasvim opustite. Ukoliko imateproblema sa zimskom depresijom ilinedostatkom energije, u kupku sipajtenekoliko kapi uqa pomoranxe ili limuna.

Cve}eJedan od „velnes-za~ina“ koji je

neizostavni deo luksuznih tretmana jecve}e. Stavite pored kade vazu sacve}em, a mo`ete i da pospetepovr{inu vode laticama.

Italijanski nau~nici ustanovili suda cve}e pove}ava efikasnost velnes-tretmana za 30-50 procenata, naro~itokada su `ene u pitawu.

Topli napitakU toploj kupki }ete intenzivnije da

u`ivate uz {oqu toplog napitka, kao{to je ukusan biqni ~aj ili kakao.Izbegavajte kafu, alkoholna pi}a igazirane sokove, jer uznemiravaju nerve.

Miri{qave sve}eUmesto jakog svetla u kupatilu,

okru`ite se plamenom sve}a, koje }edoprineti da se opustite. Ako stetrenutno pod stresom, izaberitemiri{qave sve}e sa mirisom vanile, a uneposrednoj blizini mo`ete da stavite i{tapi} sandalovine ili cimeta.

Ne`ne melodijeZa`murite i prepustite se

prijatnim mislima, to }e lak{e i}iako pustite neku ne`nu melodiju kojuvolite i koja vas asocira na lepetrenutke i doga|aje. Ameri~ki lekariotkrili su da klasi~na muzikapopravqa raspolo`ewe i donosi spokoj.

Topli frotir Da bi kupka imala efekta, u woj bi

trebalo da provedete najmawe 20-30minuta. Kada iza|ete iz kade, obucitebademantil od frotira. ❘ M. D. P.

Spa-oaza uva{em domu

❙ Opu{tawe na indijski na~in

Ako volite da eksperimenti{ete, prepustite se ~arima velnes-kupke na indijski

na~in. Osim aromati~nog uqa, za ovu kupku potrebna su vam, i dva ve}a kamena

glatke povr{ine, {aka kukuruznog bra{na i ka{i~ica meda.

U kadu sipajte nekoliko kapi uqa kedrovine, sandalovine i lavande.

Kedrovina poma`e da razbistrite misli, sandalovina unosi optimizam,

a lavanda ubla`ava stres.

Dobro operite kamewe i potopite ih u vrelu vodu da se dobro zagreju. Lezite u kadu

i prislonite kamewe na va{a stopala. Ostanite u tom polo`aju sve dok se kamewe

sasvim ne ohladi na va{oj ko`i.

Zatim iza|ite iz kade, a posle ove osve`avaju}e kupke sledi faza ~i{}ewa ko`e. U

Indiji veruju da se tako ~isti telo i du{a. Tu{irajte se nekoliko minuta prvo

vru}om vodom, a na kraju hladnim mlazom.

❙ Piling

Pome{ajte kukuruzno bra{no sa

medom i dodajte dve-tri ka{ike tople

vode. Ovom smesom nama`ite celo

telo (izbegavajte lice i vrat) i

masirajte kru`nim pokretima, a

posebno se zadr`ite na butinama i

zadwici. Kada zavr{ite sa masa`om,

ostavite smesu na telu jo{ desetak

minuta da bi izvukla toksine iz

organizma, pa je isperite mlakom

vodom.

Razvedeni mu{karci i `eneimaju velike {anse da obole oddepresije posle razvoda,pokazuje istra`ivawe kanadskih

nau~nika. Ali, razlika ipak postoji -rezultati pokazuju da mu{karci te`epodnose razvod, pa tako {est puta ~e{}eod `ena padaju u o~aj kada ostanu sami.Nau~nici tvrde da glavni generatordepresije nije sam razvod nego sve ono{to ga prati, na primer gubitakporodi~ne potpore, izostanak podr{keokoline ili gubitak roditeqskihprava. Odvajawe od dece najstresniji jetrenutak za mu{karce, jer statistikeka`u da samo 3% o~eva uspe da dobijestarateqstvo nad decom. Vi|awevikendom i za praznike izuzetno im

te{ko pada i poja~ava depresivnostawe.

Jo{ jedno tuma~ewe ovakvihrezultata je i {to se mu{karci tokombraka uglavnom poveravaju `enama i sawima razgovaraju o poslovnimproblemima, pa im razvod nepovratnooduzima takvo upori{te, dok su `enesklonije da stvaraju bliskaprijateqstva i poveravaju se drugim`enama, kreiraju}i tako svojevrsnu

„grupu za psiholo{ku pomo}“. Zbogsvega toga, koliko god o~ajne bile, damese mnogo lak{e izbore sa lo{omemotivnom situacijom.

Tako|e, sa razvodom prestaje idru`ewe sa jednim delom zajedni~kihprijateqa, {to je za mu{karce pogubno,tvrde nau~nici. Naime, oni se te{koprivikavaju na nova prijateqstva ivole uobi~ajen ritam dru{tvenog`ivota. Razvod sve to „tumba“ i ja~i poldovodi u situaciju na koju nisunavikli. Sve to uti~e na lo{eraspolo`ewe, anksioznost inezadovoqstvo.

Jedina prednost mu{karacaprilikom razvoda je porast prihoda, jerpo statistikama u ~ak 87% slu~ajevaoni zara|uju vi{e od svojih ne`nijihpolovina. Tako, razvod donosi debqinov~anik, ali praznije srce, ka`unau~nici. Ali, da ne bi sve bilo takocrno, ohrabrili su mu{karce jo{jednim zanimqivim otkri}em. Naime,depresija traje najvi{e dve godine,posle ~ega najve}i procenat mu{karacauspe da se vrati „na pravi kolosek“ iponovo izgradi svet sli~an onom kakavih je okru`ivao dok su bili ven~ani. ❘

MU[KARCI ❙

12 život plus

Mu{karci te`epodnose razvod

Savremeni politi~ari postalisu modne ikone. ^elnici dr`avaimaju tim stru~waka koji brineo wihovom i odevawu wihovih

supruga, kako u zvani~nim tako i uneformalnim prilikama. Zato i ne~udi {to su lideri Rusije, Francuske iSAD na listi najboqe odevenihmu{karaca na svetu. Magazini „Venitifer“ i „Pipl“, ali i „Wujork tajms“,„Dejli mejl“, „Va{ington post“ u top petnajelegantnijih mu{karaca svrstali suNikolu Sarkozija i Baraka Obamu, dokje predsednik Rusije Dmitrij Medvedevprogla{en za metroseksualca me|upoliti~arima.

„Ble{tavi“ Sarkozi Ipak, svi modni stru~waci saglasni

su da je prvi ~ovek Francuskepoliti~ar sa najvi{e stila, {to i ne~udi jer dolazi iz zemqe koja je kolevkamode i elegancije. Nikolas Sarkozi jena ovim listama iza sebe ostavio mnogazvu~na imena, poput Xorxa Klunija,Dejvida Bekama i Breda Pita koji sasuprugom An|elinom Xoli slovi zanajelegantniji par.

Dok je bio u braku sa Sesilijom,nosio je iskqu~ivo „dior“ odela, ali odkada je u braku sa biv{im supermodelomKarlom Bruni preferira iskqu~ivo

„prada“ odela. Tek, s vremena na vreme,pojavi se i u „iv sen loran“ odelu.Sarkozi uvek nosi sako sa tri dugmeta,pantalone klasi~nog kroja, belu ilineboplavu ko{uqu uz koju kombinujecrvenu ili plavu kravatu.

Nezaobilazan detaq wegovogstajlinga su cipele sa platformama ipotpeticama italijanske firme „Tods“,naro~ito od kada je u vezi sa Karlom,kako bi dobio na visini. Uneformalnim prilikama tako|e je„brendiran“ od glave do pete, nosisportsku opremu „najk“. Ponekad se ujavnosti pojavi i u xinsu, {to stilistismatraju apsolutno neprihvatqivim za

~oveka wegovog polo`aja. Francuskimodni stru~waci Sarkoziju najvi{ezameraju to {to ode}om poku{ava dasakrije sitnu konstituciju i uvek nosiodela za broj ve}a. Nikolas posebnupa`wu poklawa detaqima, a skupocenisatovi su mu za{titni znak.Kolekcionar je satova „brege“ i nalivpera „monblan“, a u zvani~nimprilikama na ruci naj~e{}e nosi satod belog zlata „filip patek“, vredan45.680 evra. U posledwe vreme pojavqujese i sa ~asovnikom koji ima kai{ odkrokodilske ko`e, a poklonila mu ga jesupruga Karla za Bo`i}. Zbog „roleksa“vrednog 7.200 evra, pre nekoliko godinadobio je nadimak „ble{tavi“.

Putin, oficir i

xentlmenRuski premijer Vladimir Putin

tako|e va`i za ~oveka od stila,prepoznatqiv je po savr{eno skrojenimi prili~no skupim „brioni“ odelima,koja se izra|uju specijalno za wega, anajjeftinije ko{ta 3.000 dolara. Naizboru satova pozavideo bi mu i Sarkozi,

❙ Razvod mu{karcimadonosi debqi nov~anik,ali praznije srce,ka`u nau~nici

❙ Odvajawe od decenajstresniji je trenutakza mu{karce, jer samo3% o~eva uspe da dobijestarateqstvo nad decom

❙ Sarkozi uvek nosisako sa tri dugmeta,pantalone klasi~nogkroja, belu ilineboplavu ko{uqu uzkoju kombinuje crvenuili plavu kravatu

❙ Predsednik Francuskepreferira „prada“odela, cipele saplatformama ipotpeticama iskupocene satove

život plus 13

Stil odevawa svetskih politi~ara ❙ MU[KARCI

jer na ruci ovog politi~ara blista„filip patek“ vredan oko 60.000 evra!

- Putin je definitivno ~ovek odstila, koji zra~i elegancijom,mu`evno{}u i {armom. Svako wegovoodelo je savr{eno skrojeno i na wemudeluje skupoceno, bez obzira na tokoliko zaista vredi - odu{evqen jePutinovom stajlingom francuskimodni kreator Pjer Karden.

Vladimir Putin slovi i za „ruskogXemsa Bonda, oficira i xentlmena“,kako zbog svoje pro{losti u KGB, tako izbog stila odevawa. Dok je bio predsednik,u ruskim modnim krugovima ~esto jemogao da se ~uje izraz „putin efekt“, jersu se mnogi tamo{wi biznismeni,

politi~ari, ali i obi~nistanovnici trudili da kopirajustil Vladimira Vladimirovi~a.

Wegov kratki kaput sa krznenimokovratnikom popularno je nazvan„putinka“ i postao je omiqeni deogarderobe mnogih Rusa, a satovi „filippatek“ su brend broj jedan me|u ruskimbogata{ima. Tokom jedne posete Kini,Putin je nosio ~asovnik „marin brege“i nedugo zatim ovaj model postao jenajprodavaniji u Rusiji.

Medvedev,

metroseksualac me|u

politi~arima

Wegov naslednik Dmitrij Medvedevtako|e odi{e elegancijom, zbog ~egaslovi za metroseksualca me|upoliti~arima. Predsednik Rusije uvekvodi ra~una o svom izgledu, redovno seneguje i elegantno obla~i. I on, kao i

Putin, preferira „brioni“odela, ali ~esto nosi i „hugobos“. Naj~e{}e se pojavquje uode}i tamnih tonova, ucrnoj i tamnoplavoj boji.

Kombinuje ih uz kravate savelikim ~vorom koji nije vezan

~vrsto, ve} opu{tenije. U intervjupariskom „Pari ma~u“ Medvedev jepriznao da mu je vrlo bitno kako

izgleda. Omiqeni modni detaq su mu„frenk miler“ satovi i trudi se da ihuklopi sa ode}om tako da bojabroj~anika bude u skladu sa nijansomkravate. Dmitrij voli i „ke`ual“varijantu odevawa, u neformalnimprilikama naj~e{}e nosi rolke odmohera i ko`ne jakne sa xepovima nagrudima.

❘ M. Pavkovi}

❙ „Brioni“ za elitu

Elegantna odela „brioni“ krase

mnoge poznate i mo}ne mu{karce.

Nekada su ih nosili Klerk Gebl, Gari

Kuper, Xon Vejn, Kirk Daglas, a danas

su omiqeni brend Donalda Trampa,

Vladimira Putina, Ri~arda Gira,

Kofija Anana...

Za povla{}ene klijente odela se {iju

ru~no, cena im je od 3.000 dolara, pa

navi{e. Za jedan sako i pantalone

potrebno je u proseku 18 sati rada, a

tajna wihovog besprekornog izgleda

krije se u peglawu, koje se odvija u

~ak 42 faze!

❙ Klajv Oven

najelegantniji Britanac

Na listi najboqe odevenih mu{karaca u 2008, uz

politi~are, na{li su se i glumci Klajv Oven,

Patrik Dempsi, Bred Pit, Xorx Kluni, muzi~ar

Leni Kravic i Xej Zi, sportisti Dejvid Bekam i Tom

Brejdi. Holivudske zvezde naj~e{}e se pojavquju u

elegantnim odelima kreatora Toma Forda, koja su

omiqena i aktuelenom Xemsu Bondu, Dejvidu Krejgu.

Glumac Klajv Oven ocewen je kao najelegantniji

Britanac u protekloj godini, mediji na Ostrvu dali

su mu interesantan nadimak „kraq cipela i odela“.

Popularni ma~o men preferira „armani“, „hugo

bos“ i odela Toma Forda i nagla{ava da }e uvek

ostati veran klasi~nom stilu.

❙ Naramenice

princa ^arlsa

Modni stru~waci najvi{e pa`we

obra}aju na naramenice sakoa. Tako

su poznati kreatori napravili listu

mu{karaca sa najboqe skrojenim

naramenicama, koja savr{eno padaju

preko ramena. Na prvom mestu je

predsednik Rusije Dmitrij Medvedev,

slede Dejvid Krejg u filmovima o

Xemsu Bondu i princ ^arls.

Sarkozi najelegantniji,Medvedev sa najvi{e stila

❙ Vladimir Putinnosi „brioni“odela koja sespecijalno {iju zawega, a na ruci mublista „filippatek“ sat vredanoko 60.000 evra

❙ Dmitrij Medvedev progla{en zametroseksualca me|u politi~arima, uvek jenegovan, elegantan i trudi se da broj~anik nasatu uskladi sa nijansom kravate

14 život plus

MEDICINA ❙ ZANIMQIVOSTI■ SAVETI■ ISTRA@IVAWA

Previ{ekafeugro`avajajnikeSvakodnevno uno{ewe velikih

koli~ina kafe mo`e pove}atirizik od karcinoma jajnika kod`ena u menopauzi, upozoravajubritanski stru~waci. Na osnovuistra`ivawa kojim je obuhva}eno29.000 `ena, istra`iva~i suustanovili da `ene koje dnevnopiju pet i vi{e {oqica kafe,imaju 81 odsto ve}i rizik za pojavukarcinoma jajnika, u pore|ewu sa`enama koje uop{te ne piju ovajmiri{qavi napitak.

Tako|e su bili zbuwenisaznawem da na rizik od karcinomajajnika istovetno uti~e kafa sa ibez kofeina, {to ih je navelo nazakqu~ak da u celoj pri~i jo{ nekidrugi sastojci igraju va`nu ulogu.

Priredila Z. Ostoji}

Bole{qivost zapisana u genimaZa{to neki qudi bolest prebole odmah, a neki sa te{ko}om, odgovore treba

tra`iti u genima, tvrdi prifesor dr Ute Volmer - Kona, sa Univerziteta uSidneju. Do ovog zakqu~ka stru~waci su do{li na osnovu sprovedenogistra`ivawa, gde su najboqu potvrdu na{li u prehladama i gripu, posmatraju}ipacijente me|u kojima jedni bolest prebole na nogama preko no}i, a drugi jevuku nedeqama. Stoga, ako postoji sklonost ka ovim bolestima, ne treba krivitispoqa{we razloge, poput slabog obla~ewa i promaje, zato {to je sve unapredzapisano u genima.

Opasname{avinaalkohola ienergetskihnapitaka Me{awe alkohola sa energetskim

napicima duplo je {tetnije odsamog alkohola, tvrde nau~nici saUniverziteta u Severnoj Karolini.Na osnovu istra`ivawa, kojim jeobuhva}eno ~etiri hiqade studenata,ustanovili su da ovakva me{avinadoprinosi dvostruko ve}emrizi~nom pona{awu i sklonosti kapovredama. Rizik se umno`ava zbogenergetskih napitaka koji pove}avajuose}aj pijanstva, i alkohola koji uovakvoj kombinaciji poja~ano delujeusporavaju}i motori~ke i drugesposobnosti kod konzumenata, isti~edr Mari Kler O’Brajan, rukovodilacistra`iva~kog tima. Isti~e i da jebila vrlo iznena|ena pove}awemrizika, a naro~ito onih sa smrtnimishodom.

Mobilni pokazujeoporavak pacijentaKori{}ewe mobilnog telefona direktno je povezano sa stepenom

oporavka pacijenata u bolnicama, i to naro~ito mla|ih, zapazili subritanski lekari Kraqevske bolnice u Londonu. Kada pacijent po~neda telefonira i {aqe poruke prijateqima, uglavnom je spreman zanapu{tawe bolnice, ka`e dr Majk Sinkler, obja{wavaju}i da su sasvim

slu~ajno primetili ovakvo pona{awehospitalizovanih u trenutku dok su pisali

ili su se spremali da napi{u otpusnulistu. Obja{wewe ovakvog pona{awa je

jednostavno: „Za pisawe i slawe porukapotrebne su uskla|ene

psihomotori~ke aktivnosti, a kadato pacijentu po|e za rukom zna~i da

wegov mozak funkcioni{e narazumnom nivou“, objasnio je drSinkler.

život plus 15

Za{tita i nega vidaZDRAVQE O^IJU ❙ MEDICINA

Kad god postoji problem sao~ima, qudi su u strahu da semo`da ne radi o nekomoboqewu. Na sre}u, nije uvek

tako. Zamagqen vid no}u, treperewe okaili fle{ ta~kica, naj~e{}e suposledica umora, ali i zanemarivawao~iju. Ovakva stawa ~esto do|u ispontano prolaze. Osim u izuzetnimsituacijama kada je pomo} oftalmologaneophodna.

Zamagqen vid no}u naj~e{}e sejavqa zbog umora. Ako je osobadalekovida ili ima astigmatizam,tokom dana se zamagqen vid kompenzuje,kao i pri normalnom osvetqewu no}u,ako se radi o kratkovidosti. Ali, prislabijem svetlu slika postaje mutnija.

Vid mo`e da se zamagli i zbog„isu{enosti“ suza, ukoliko se ceo danprovodi pored radijatora ili klima-ure|aja. Ukoliko nema ozbiqnijih

zdravstvenih problema, u ovakvojsituaciji dovoqno je ~e{}e treptati, ioko bi trebalo da se pro~isti.

Treperewe oka, odnosno nevoqnotrzawe mi{i}a kapka naj~e{}euzrokuju stres ili umor. Obi~no seponavqa na istom oku ili na istomprostoru oko kapka. Osoba kojoj se tode{ava ose}a, alidrugi sa straneni{taneobi~no neprime}uju. Odtreperewa senajlak{e

mo`e osloboditi odlaskom u krevet isklapawem o~iju.

Ta~kice ili mrqice pred o~imatako|e su uobi~ajena pojava koja mu~imnoge qude. Vrlo ~esto su iiritiraju}e, jer ne dozvoqavaju da senormalno gleda. Na sre}u, prolazespontano, a ukoliko se to ne dogoditreba potra`iti pomo} o~nog lekara.Pogotovo, ako se pojavi jo{ novihta~kica, iznenadno sevawe pred o~imaili delimi~an gubitak vida.

Staklaste o~i obi~no postaju kadapostoji mawa infekcija kapka kojauzrokuje iritaciju. I to vi{e i ja~eprilikom bu|ewa.

Suve o~i tako|e mogu biti problem,a uzrokuju ih mnogobrojni razlozi -lekovi, op{te zdravstveno stawe, auti~e i okru`ewe u kome se nalazimo.Suve o~i mogu da budu posledica i blagealergijske reakcije, prisustva stranogtela. Ako ovo stawe du`e potraje, trebaposetiti o~nog lekara.

Rad za ra~unarom ugro`ava vid,pogotovo ako se provodi mnogo vremenapred ekranom. Isto se de{ava i ako seprevi{e gleda televizija. Zbogkonstantnog naprezawa, o~i mogu da sezamagle, a zbog nedovoqnog treptawa dapostanu suve. Ovaj problem jo{ vi{epogor{ava centralno grejawe ili

klima. ❘ Z. O. Joksovi}

❙ Problem sa o~ima nije uvek znakneke bolesti ve} i postojawestresa, nedostatak suza,rad za ra~unarom,infekcije

❙ Jedite povr}e

Da biste o~i i vid za{titili, postoje,

~esto, jednostavni na~ini.

■ O~i i lice ne treba umivati dok se

telo znoji, a pogotovo posle napornog

fizi~kog ve`bawa.

■ Ne treba konstantno da se gleda u

istu ta~ku, posebno ako se radi o

udaqenim predmetima. O~i treba

povremeno i odmarati.

■ Ne treba du`e gledati predmete na

jakom svetlu. Tako|e, treba

izbegavati ~itawe ili pisawe u

prostoru koji nije pravilno

osvetqen, ili je nedovoqno osvetqen.

Treba napraviti pauzu ~im se oseti

te`ina ili umor u o~ima.

■ O~i treba za{tititi od pra{ine,

dima, jakog sunca i vetra. U stvari,

treba izbegavati du`i boravak u

takvim uslovima, a, ako ne postoji

drugi izbor, treba ~e{}e treptati i

ne`no masirati zatvorene o~i

~istim dlanovima.

■ Treba redovno prazniti creva, jer

opstipacija nepovoqno uti~e na vid.

Previ{e stresa, teskoba, tuga ili

qutwa, tako|e {tete o~ima.

■ Ve`be sa pokretawem o~iju gore-

dole i okretawe o~nih jabu~ica u

smeru kazaqke na satu, pa u suprotnom,

pomo}i }e da se o~uva vid.

■ Kupus i {argarepa veoma su

korisni za o~i. Tako|e bi trebalo

jesti {to vi{e razli~itih vrsta

povr}a. Kod zamora o~iju treba

skuvati ~aj od kamilice, a ohla|ene

kesice staviti na kapke, makar

nekoliko minuta.

LEKOVITA PRIRODA ❙ SPANA]

16 život plus

Kraq povr}aA

ko ho}ete br`e da razmi{qate,jedite spana} (Spinaciaoleracea), poru~ujunutricionisti. Ako ho}ete da

imate dobro varewe, dobru krvnu slikui normalan holesterol, jedite spana}.Za dobar vid i o~i bez katarakte, opet jeva`an spana}...

Podu`a je lista zdravstvenih nevoqagde ovo povr}e, kojeg ima tokom celegodine, mo`e da pomogne. Spana} spadau nutritivno najvrednije povr}e, koje,ba{ kao u slu~aju Popaja iz crta}a, dajesnagu, ali i za{titu od kancerogenih ikardiovaskularnih bolesti,osteoporoze.

Zbog velikog prisustva minerala ivitamina, spana} zovu „kraqem povr}a“.Samo u sto grama ima oko 1.400miligrama mineralnih sastojaka.Spana} je izvanredan izvor vitamina Ci beta-karotena. Za zadovoqavawednevnih potreba dovoqna je {oqa

kuvanog spana}a. Dobar je izvor ifolata, vitamina iz B grupe, koji igrava`nu ulogu u smawewu nivoahomocisteina u krvi, sastojka za koji severuje da, ukoliko je prisutan u visokojkoncentraciji, mo`e da pove}amogu}nost za sr~ani udar. Srce ~uva imagnezijum, mineral va`an zaodr`avawe normalnog krvnog pritiska.

A retko koja biqka ima 56 miligramaovog minerala, kao {to to ima spana}.Malobrojne su i biqke koje imaju vi{egvo`|a.

Spana} treba jesti i zbog vitaminaK, va`nog saveznika u odr`avawuzdravqa kostiju. Vitamin K je bitan zapravilan proces mineralizacijekostiju, odnosno za zdrave i ~vrstekosti. Treba ga jesti i zbog kalcijuma,natrijuma, fosfora, mangana, bakra,cinka, joda, kobalta. Zbog zavidnogprisustva celuloze, spana} je

dragocen za varewe i ~i{}eweorganizma.

Drevni narodi su ovu biqku vrlopo{tovali, a zanimqivo je da suEvropqani dugo pru`ali otpor premaovoj vrednoj namirnici, za razliku odstanovni{tva Amerike, koje ga jeobilato od po~etka koristilo kaosalatu. Evropqani su takvu praksupo~eli stidqivo i prili~no kasno daprimewuju, ali se ispostavilo da jespana} najboqi ako je za~iwenmaslinovim uqem. Dovoqno jepome{ati kuvani spana} sa sitnoiseckanim ~enom belog luka, sokom odsve`e isce|enog limuna i maslinovimuqem. Ako se jo{ preko toga narendaparmezan - zadovoqstvo je potpuno.

Ova biqka zahteva izuzetno strogukontrolu koli~ine i kvalitetamineralnih |ubriva kojima seprihrawuje. Ako se pretera, azot izazotnih |ubriva koncentri{e se ulistu, {to onda mo`e biti kontraproduktivno za zdravqe qudi. Na

sre}u, mi smo me|u malobrojnimzemqama koje spana} prihrawujuorganskim |ubrivima i obavqaju strogukontrolu prilikom uzgoja.

Ipak, prilikom kupovine oveizuzetno osetqive namirnice trebavoditi ra~una da listovi buduintenzivno zelene boje, {to je siguranznak da je spana} sve`. Ukoliko ga odmahne pripremate za jelo, treba gaspakovati u plasti~nu kesu bez prawa,po{to vlaga mo`e dovesti do kvarewa.Skuvani spana} nije dobro ostavqatidu`e ni u fri`ideru ni u zamrziva~u.

Pre pripreme spana} treba dobrooprati, da bi se sa listova uklonilazaostala zemqa i sve ne~isto}e.Najboqe ga je staviti u veliku posudu sahladnom vodom, pa onda kru`nimpokretima ruke provla~iti. Vodumewati sve dok ne nestane i najmawaprqav{tina. U svakom slu~aju, uishranu treba uvrstiti {to vi{eobroka sa spana}om, za koji je potvr|enoda blagotvorno deluje na zdravqe.

❘ Z. O. Joksovi}

❙❙ Zbog zavidnogprisustva celuloze,spana} je dragocen zavarewe i ~i{}eweorganizma

❙ Za br`e misli, dobar vid, boqe varewe,zdrave krvne sudove i srce, zelenolisnato povr}e, u kojem, u sto grama,ima ~ak 1.400 miligrama mineralnih sastojaka,predstavqa hranu izbora tokom cele godine

❙ Oprezno!

Osobe sa poreme}enim funkcijama

bubrega i mokra}ne be{ike treba da

izbegavaju spana}, zbog oksalata koji,

ako su prisutni u ve}im

koncentracijama u telesnim

te~nostima, mogu dovesti do

zdravstvenih tegoba.

Osobama sa poreme}enim radom

{titne `lezde tako|e se ne

preporu~uje spana}, po{to sadr`i

takozvane goitrogene sastojke koji

ometaju wen rad.

❙ Dijeta protiv kancera

U slu~aju zlo}udnih bolesti, treba

{to ~e{}e jesti spana} kombinovan

sa pirin~em. Prilikom pripremawa

spana} treba pirjaniti u sopstvenom

soku sa malo maslinovog uqa. Kada je

spana} gotov, treba mu dodati kuvani

pirina~, i sve za~initi limunovim

sokom i sa malo narendane sve`e

crne rotkve. Ovo bi trebalo, du`e

vreme, da bude glavna hrana!

❙ ^aj od spana}a

Za boqi rad jetre, mokra}ne be{ike i

organa za varewe preporu~uje se ~aj od

spana}a. Priprema se tako {to se {aka

li{}a spana}a prelije sa dva

decilitra kqu~ale vode. Zatim se

ostavi da odstoji deset minuta, procedi

i pije tri puta dnevno pre jela.

Crni luk je jedna od najstarihnamirnica koja se koristi uishrani. Dobro je poznat posvom jakom mirisu koji nastaje

od sastojaka bogatih sumporom. Oni su,istovremeno, odgovorni za wegovalekovita svojstva. Ve}i unos luka uorganizam smawuje nivo glukoze u krvi.Tome mnogo doprinosi i pomo}nielemenat hrom, prisutan u ovom povr}u,tako {to poma`e }elijama da pravilnoreaguju na oslobo|eni insulin.Redovnim kori{}ewem luka u ishranismawuje se povi{eni pritisak i nivoholesterola u krvi, {to posebno uti~e ina prevenciju od ateroskleroze.Pospe{uje rad kardiovaskularnogsistema, reguli{e crevnu floru, ja~aimunitet, deluje antibakterijski idiureti~ki, a istovremeno ipro~i{}ava organizam. Nau~naistra`ivawa su potvrdila dakori{}ewe luka dva i vi{e putanedeqno u ishrani smawuje rizik odnastanka raka debelog creva. A pokazalose da meso pripremqeno sa lukomznatno smawuje koli~ine kancerogenihmaterija u odnosu na meso pripemqenobez luka. Osim toga, crni luk smawujeupalne procese koji su povezani sreumatoidnim artritisom iprehladom. Pojedini sastojci lukadeluju protiv upala, jer uni{tavajubakterije i zato luk ~ine idealnimdodatkom ~orbama i dinstanim jelima usezoni prehlada i gripa.

100 g crnog luka sadr`i:42 kcal/176 kJ, 0,92 g belan~evina,10,11 g ugqenih hidrata, 0,08 g masti,1,40 g dijetalnih vlakana,6,40 mg vitamina C, 22,00 mg kalcijuma,144,00 mg kalijuma, 27,00 fosfora,0,15 mg vitamina B 6, 0,13 mg mangana.

život plus 17

^isti organizami ja~a imunitet

^isti organizami ja~a imunitet

CRNI LUK ❙ NA TAWIRU

Qutipirina~Za 4 osobe: 200 g pirin~a, 2 glavicecrnog luka, quta papri~ica,ka{ika maslaca, 3 ka{ike izrendanogparmezana, per{un.

Opran pirina~ barite 20 minuta u500 ml vode na umerenoj vatri. Crniluk ise~en na rebarca propr`ite nazagrejanom maslacu i dodajte kolutovequte papri~ice koju ste prethodnoo~istili od semenki. Sastavite sadobro oce|enim pirin~em, zajednopropr`ite na umerenoj vatri. Sudskinite sa vatre, ume{ajte parmezan iiseckani per{un. Ramstek

sa ribancemZa 4 osobe: 2 glavice crnog luka,1 kg kupusa ribanca, 4 ka{ike maslaca,2 ka{i~ice {e}era, 250 ml supe i belogvina, 150 ml slatke pavlake za kuvawe,3 ka{i~ice rena iz tegle, so, biber,4 ramsteka po 150 g, 2 ka{ike iseckanogluka vla{ca.

Iseckan crni luk propr`ite nazagrejanom maslacu. Dodajte oce|enribanac, {e}er, supu, belo vino islatku pavlaku, zajedno kuvajte oko 15minuta na umerenoj vatri. Preservirawa pobiberite i po `eqiposolite. Ramstek posolite ipobiberite i propr`ite na zagrejanommaslacu. Ramstek servirajte saribancem, uz ren.

Zape~enkrompirZa 4 osobe: 500 g krompira, so, 150 gmesnate dimqene slanine, 150 g tikvica,glavica crnog luka, 5 jaja, 150 ml slatkepavlake za kuvawe, biber, aleva paprika.

Dobro opran krompir obarite uposoqenoj vodi da se ne raskuva,procedite, kratko ohladite, oqu{tite iisecite na kolutove. Re`wevimaslanine oblo`ite vatrostalni sud idodajte krompir izme{an sa iseckanimcrnim likom i kolutovima tikvica.Jaja umutite sa slatkom pavlakom,posolite, pobiberite i ume{ajte maloaleve paprike. Smesom prelijteslo`eno povr}e. Pecite oko 40 minutau rerni zagrejanoj na 180 stepeni.

❙ Saveti

Kad kupujete luk birajte ~iste i dobro

oblikovane glavice, ali i da vrh nije

otvoren. Quska treba da bude pripijena,

a ne hrskava i lomqiva. Ovo povr}e

~uvajte na sobnoj temperaturi, na tamnom i

promajnom mestu. Dr`ite ga u mre`astim

malim xakovima, da vazduh struji ispod

glavica. Ne dr`ite luk zajedno s krompirom

jer }e izgubiti vla`nost, {to zna~i da }e se

pre pokvariti. Termi~ki obra|en luk mo`ete da ~uvate nekoliko dana u

zatvorenoj plasti~noj ili staklenoj posudi. Iseckan crni luk mo`ete i da

zamrznete, bez prethodnog blan{irawa, ali znajte da zamrzavawem gubi na ja~ini

ukusa. Odaberite dasku samo za seckawe luka da ne bi druge namirnice primile

wegov prodoran miris. Pre seckawa ove namirnice stavite je u fri`ider, a

onda to radite stoje}i da biste mawe plakali od wegove qutine. Crni luk je

glavni sastojak kod variva, dinstawa povr}a i mesa, ~orbi i soseva. Izvrstan je i

kao fil u {panskim i francuskim pitama od prhkog ili lisnatog testa. Slu`i,

ina~e, i kao deo fila u italijanskim poga~ama od maslina i in}una. Ve}e

glavice crnog luka se filuju mesnim ili povrtnim filom i peku u rerni. Sirovi

iseckani luk je najboqi dodatak mesu sa ro{tiqa, poput }evap~i}a, pqeskavica...

Meksikanci ga koriste za pripremawa wihovog specijaliteta guacamole, koji se

pored crnog luka sadr`i sos od paradajza, avokado i qute papri~ice.

Tart sa krompiromZa 2 osobe: 600 g krompira, glavica crnog luka, 2 ka{ike ruzmarina,

3 ka{ike maslaca, so, biber, 3 jajeta, 6 ka{ika mleka, muskatni ora{~i}.Oqu{ten i opran krompir izrendajte i propr`ite na zagrejanom maslacu da

malo porumeni. Dodajte crni luk ise~en na kocke i ruzmarin, jo{ malo pr`ite.Zatim posolite, pobiberite i dodajte malo muskatnog ora{~i}a. Jaja, mleko, so,biber i muskatni ora{~i} izme{ajte i prelijte po propr`enom krompiru. Pecite15 minuta u rerni zagrejanoj na 200 stepeni. Tart servirajte ise~en kao tortu.

SPECIJALITETI

18 život plus

Lagani zimski meni[arena ~orbaZa 4 osobe: 300 g celera, 200 g {argarepe, 2 glavicecrnog luka, 300 g so~iva, 3 ka{ike uqa, 1,2 l supe odpovr}a, 300 g debricina, so, biber i 2 ka{ike sir}eta.

O~i{}en, opran celer i {argarepu isecite nakolutove, a luk na rezance. Povr}e propr`ite nazagrejanom uqu, dodajte so~ivo i pr`ite jo{ jedanminut. Zatim prelijte supom i kuvajte 25 minuta naumerenoj temperaturi. Pet minuta pred kraj kuvawa,dodajte kolutove debricina, posolite, pobiberite izakiselite sir}etom.

Krompiriz folijeZa 4 osobe: 400 g praziluka, 2 ka{ikemaslinovog uqa, 700 g krompira, maslac,so, biber, 8 ka{ika belog vina,125 g ka~kavaqa i per{un.

O~i{}en i opran praziluk isecite nakolutove i propr`ite na zagrejanom uqu.Oqu{ten i opran krompir isecite nakolutove. Na ~etiri par~eta folijestavite malo maslaca, rasporeditekolutove krompira i propr`enipraziluk, posolite, pobiberite iprelijte sa po 2 ka{ike belog vina. Nakraju dodajte ka~kavaq ise~en na kocke.Sadr`aj uvijte u foliju i pecite oko polasata u rerni zagrejanoj na 180 stepeni.Pre poslu`ewa odvijte foliju i krompirpospite iseckanim per{unom.

Riba sakarfiolomZa 4 osobe: 2 ka{ike limunovog soka,500 g karfiola, 20 g maslaca, 2 ka{i~ice bra{na,ka{i~ica karija, 200 ml supe, 200 ml mleka, so,biber, ka{i~ica limunovog soka,600 g ribqih fileta i per{un.

Karfiol barite 6-8 minuta u slanoj vodi iprocedite. Bra{no i kari propr`ite na zagrejanommaslacu, dodajte supu i mleko, posolite ipobiberite i dodajte ka{i~icu limunovog soka.Zajedno kuvajte da dobijete ne previ{e gust sos.Filete ribe poprskajte limunovim sokom,posolite, pobiberite i uvaqajte u bra{no, papr`ite na zagrejanom maslacu da porumene s obestrane. Pr`enu ribu servirajte na sosu od karija uzobaren karfiol.

Vo}ni pun~Potrebno je:1 l vo}nog ~aja,1 l soka od jabuka,1 l pomoranxinog soka,pomoranxa, kesicavanilin {e}era,ka{i~ica meda icimet.

Skuvajte vo}ni ~aj,kratko ga prohladitei sipajte sok od jabukei pomoranxe.Ume{ajte vanilin{e}er, med i cimet.Pre servirawa dodajtekolutove pomoranxe,koju ste prethodnodobro oprali.

MinestroneZa 4 osobe: 600 g june}eg mesa, 1,5 l supe od mesa,200 g celera, 200 g {argarepe, 150 g praziluka,400 g leblebija, 3 ka{ike maslinovog uqa, so, biberi 100 g testenina za supu.

Meso i supu kuvajte da meso omek{a. Meso izvaditeiz supe, dodajte celer i {argarepu ise~ene na kocke,kao i kolutove praziluka. Kuvajte jo{ 10 minuta,dodajte meso ise~eno na kocke i leblebije (koje suprethodno odstojale u vodi, a zatim ste ih ocedili).Pred kraj stavite testenine, pa zajedno kuvajte jo{nekoliko minuta. Na kraju posolite i pobiberite.Jelo razlijte u duboke tawire i prelijte sa malo uqa.

Zape~enepe~urkeZa 4 osobe: 1 kg krompira,400 g {ampiwona, 2 veze mladog luka,veza vla{ca, 4 jajeta, so, biber,50 ml slatke pavlake za kuvawei veza per{una.

Opran krompir sa quskom barite 20minuta u kqu~aloj vodi, procedite,prohladite, oqu{tite i isecite nakolutove. Kolutove krompira izme{ajtesa ise~enim {ampiwonima ikolutovima mladog luka i stavite upodmazanu vatrostalnu posudu. Jaja,pavlaku, so, biber, iseckan per{un ivla{ac izme{ajte, pa prelijte poslo`enom povr}u. Pecite 25 minuta urerni zagrejanoj na 200 stepeni.

život plus 19

Cimet-padobranciPotrebno je: 3 belanceta, so, 500 g {e}era u prahu,pola ka{i~ice cimeta, 500 g oqu{tenih mlevenihbadema, 3 ka{ike likera od badema, 150 g gorke ~okolade,malo mleka i malo maslaca.

Belanca i so dobro umutite, dodajte {e}er u prahu inastavite da mutite dok ne dobijete ~vrst {ne.Mleveni badem i liker od badema lagano umutite dadobijete ujedna~enu smesu, pa je ostavite da odstoji 30minuta. Smesu stavite u {pric za kola~e i deoistisnite u pleh koji ste podmazali ili oblo`ilimasnim papirom. Pecite oko pola sata u rernizagrejanoj na 150 stepeni. ^okoladu izlomite i samaslacem i mlekom rastopite na pari. Svaki pe~enipadobranac zamo~ite u rastopqenu ~okoladu i ostaviteda se glazura stegne. Cimet-padobrance pore|ajte uplehanu kutiju, a izme|u stavite masni papir.

Puslice s bademomPotrebno je: 2 belanceta, so, 100 g {e}era u prahu,kesica vanilin {e}era, 100 g oqu{tenih mlevenihbadema, 2 kapi arome gorkog badema i 50 g listi}a badema.

Belanca i so dobro umutite, dodajte {e}er inastavite sa mu}ewem da dobijete ~vrstu smesu. Zatimdodajte vanilin {e}er, kapi gorkog badema, mlevenebademe i listi}e badema, pa laganim me{awemujedna~ite smesu. Ka{i~icom vadite deo smese ire|ajte u podmazan ili masnim papirom oblo`en pleh.Su{ite 40 minuta u rerni zagrejanoj na 130 stepeni.

Slatki polumesecPotrebno je: 125 g maslaca, 125 g sviwske masti,125 g {e}era, 75 g tamnog gustog sirupa, 50 g iseckanihbadema, 100 g maka za filovawe, 385 g bra{na, ka{i~icapra{ka za pecivo, ka{i~ica mlevenog karanfili}a,150 g suvih kajsija i bra{no za posipawe.

Maslac, mast, {e}er i sirup penasto umutite.Dodajte iseckani badem i mak, dobro izme{ajte.Bra{no pome{ajte s pra{kom za pecivo ikaranfili}em, pa dodajte smesi od maslaca, na krajuume{ajte iseckane kajsije. Testo ostavite da odstojijedan sat na hladnom mestu. Zatim testo razvijte nadebqinu od 4 mm i modlom vadite polumesece. Re|ajteih u podmazan ili masnim papirom oblo`en pleh ipecite 15 minuta u rerni zagrejanoj na 170 stepeni.

Torta sa jagodamaPotrebno je: 500 g neslanog sremskog sira, 200 g {e}era,250 g slatke pavlake, 12 listova `elatina,500 g smrznutih jagoda i kupovna okrugla kora.

Odmrznute jagode izgwe~ite u pire, ali ostavitenekoliko za ukra{avawe. Sir i {e}er umutite uglatku kremastu smesu, pa dodajte pire od jagoda ime{awem smesu ujedna~ite. @elatin potopite u vodui kada nabubri ocedite i sastavite sa smesom od sira.Slatku pavlaku dobro umutite i lagano sastavite sasmesom od sira. Napravqen fil stavite na kupovnukoru i tortu ostavite jedan sat u zamrziva~u. Preposlu`ewa, tortu isecite, ukrasite polutkama jagodai listi}ima od ~okolade.

Na ovim stranama objavqujemo i va{e

odabrane recepte. Tri najzanimqivija

predloga svakog meseca nagradi}emo

vrednim poklonima. Pi{ite nam i

{aqite svoje recepte na adresu:

„Ve~erwe novosti” (za „@ivot plus”)

Trg Nikole Pa{i}a 7, 11.000 Beograd

❙ ^ITAOCI KUVAJU

Kare na babin na~inPotrebno je: 8 sviwskih karea sredwe veli~ine, biber,200 g pavlake, 100 g ka~kavaqa trapista i ka{ika„za~ina ce“.

Svaki kare pospite „za~inom ce“, nasla`ite jedan nadrugi i ostavite da odstoji 30 minuta. Pavlaku izme{ajtesa narendanim ka~kavaqem. U podmazan pleh re|ajtekomade mesa jedan do drugog, prema`ite umu}enompavlakom i pobiberite. Pecite oko 45 minuta u rernizagrejanoj na 220 stepeni. Pleh pokrijte folijom, a predkraj pe~ewa uklonite foliju da meso porumeni.

Rozbratna sa pavlakomPotrebno je: 4 rozbratne, bra{no, uqe, 200 g iseckanogpovr}a, biber, lovor, sok od limuna, nekoliko ka{ikasupe, 200 g pavlake i so.

Rozbratne o~istite od `ila, ivice zasecite iistawite tu~kom za meso. Pospite bra{nom i kratkopr`ite na plitkom i jako zagrejanom uqu. U drugojposudi propr`ite iseckano povr}e, dodajte biber, so,lovor, sok od limuna i supu. U to dodajte propr`enerozbratne i dinstajte oko 15 minuta da meso omek{a.Zatim izvadite rozbratne i ostavite na toplom mestu.Povr}u dodajte pavlaku, prokuvajte 2 minuta ipropasirajte povr}e. Pasirano povr}e vratite u sud,dodajte rozbratne i ostavite da se kr~ka jo{ desetakminuta. Rozbratne servirajte sa krompir-pireom iliknedlama od zemi~ki, uz zelenu salatu.

Srpske kuglicePotrebno je: 100 g {e}era, 100 g izrendane ~okolade,150 g mlevenih oraha, belance i vi{we iz kompota.

Belance penasto umutite, dodajte {e}er, ~okoladu iorahe. Smesu ujedna~ite, odvojite malu koli~inu,stavite na sredinu vi{wu i pravite kuglice. Kugliceuvaqajte u {e}er i ostavite da se su{e na vazduhu.

Zorka Salajevi}, Torla~ka 19, 11145 Siva Stena

Loptice od mesaPotrebno je: 600 g kuvanog pile}eg mesa, 300 g sve`esviwetine, ~etvrt veze per{una, 2 ~ena belog luka,malo muskatnog ora{~i}a, maj~ina du{ica, 12 g soli,2 jajeta, ka{ika sitnih prezli, biber i uqe.

Pile}e i sviwsko meso sameqite, izme{ajte i staviteu ~inuju. Dodajte iseckani per{un i beli luk, narendanimuskatni ora{~i}, maj~inu du{icu, so, jaja, prezle ibiber. Smesu dobro umesite i napravite kuglice, pr`iteih oko 20 minuta u dubqem tigawu sa zagrejanim uqem.Loptice servirajte uz obarene testenine.

Sla|ana Vesi}, Beqeva~ka 56,Boqevac, 11400 Mladenovac

Krem-oblandePotrebno je: pakovawe oblandi, 25 ka{ika mleka,35 ka{ika {e}era, 125 g margarina, 8 ka{ika bra{nai 2 ka{ike kakaoa.

Mleko zagrevajte sa {e}erom da se rastopi i dodajtemargarin. Kada se sve istopi, ume{ajte kakao i bra{no,dobro izme{ajte. Prohla|enim filom nama`iteoblande, pritisnite da se dobro sastavi fil sa korama.

Keks-tortaPotrebno je: 1 l mleka, 2 kesice pudinga od vanile,200 g {e}era, 250 g margarina, 500 g keksa i kesica {laga.

Mleko skuvajte sa {e}erom i dodajte razmu}enpuding. Kuvajte da dobijete gust puding, pa sklonite sringle. Ume{ajte margarin da se rastopi, sastavite saizlomqenim keksom, oblikujte tortu i ukrasite jeumu}enim {lagom.

Dragana Panteli}, Izvorski put 11, 19000 Zaje~ar

^aj sa vinomPotrebno je:2 ka{i~ice cejlonskog~aja, 3 ka{ike `utog{e}era, 3 ka{ikelimunovog soka, nana i750 ml slatkog belogvina.

Kad provri 200 mlvode, dodajte cejlonski~aj, skinite sa ringlei ostavite da stoji 4minuta. Proce|enom~aju dodajte `uti{e}er i limunov sok.Kad se prohladistavite listove nane iizme{ajte sa slatkimbelim vinom.

Aromati~ni ~ajPotrebno je:650 ml vode,3 kesice me{anog ~aja,4 ka{i~ice marmeladeod pomoranxe, gran~iceruzmarina i {e}erili med.

Kqu~alom vodomprelijte me{avinu~aja i ostavite da stojioko 15 minuta. Ujedanaestoj minutidodajte ruzmarin imarmeladu. Izvaditekesice i ruzmarin, ~ajrazlijte u {oqe i po`eqi zasladite{e}erom ili medom.

POSLASTICE ❙ NA TAWIRU

DE^JA PLANETA ❙ Kako organizovati de~ji ro|endan

20 život plus

Danas nam je divan dan...K

linci najvi{e na svetu vole daproslave svoj ro|endan sa mnogodrugara, uz ukrase, ro|endanskerekvizite i muziku, pa

udovoqite `eqama malog slavqenika, iako ste u prilici organizujte veliku,bu~nu i veselu zabavu, savetujupsiholozi. Stru~waci tvrde da deca tekza tre}i ro|endan postaju svesna {ta sede{ava, tako da prva dva organizujtekako se vama dopada, ali ve} kod tre}egobratite pa`wu na `eqe svog mali{ana.Pripreme zapo~nite tridesetak danaranije, da bi dete u~estvovalo u tome ipostalo svesno {ta se doga|a. Tokomorganizacije upitajte ga za mi{qewe itra`ite savet kada god je to mogu}e,naro~ito kada se radi o spisku zvanica.Nemojte forsirati dete da se dru`i sadecom va{ih prijateqa ili ro|aka kojene voli. Pustite ga tog dana da u`iva

kako i sa kim `eli. To ne zna~i da tudecu izostavite sa spiska, ali sepotrudite da mu ne name}etegostoprimstvo, ukoliko dete nije za toraspolo`eno.

Pri odabiru dekoracija i jelovnikapotrudite se da sve bude {to {arenije i{to ma{tovitije, jer }e se takoaran`iran jelovnik sigurno dopastimali{anima. Zahvaquju}i ovompravilu, sve }e mame, pa tako i one kojehvata panika ve} i pri pomisli naobaveze koje ih o~ekuju, uspeti da svomdetetu prirede nezaboravnu zabavu. Akoste zagovornik zdrave hrane, za ro|endandozvolite i poneku grickalicu ili sokkoji ina~e ne dajete detetu. To je posebandan i mali{an to treba da oseti.

Za jednostavno, ali i vrlo efektnodekorisawe iskoristite {to vi{eraznobojnih balona. Mo`ete i na

balonima napisati imena dece kojadolaze i na taj na~in odrediti ko }e gdeda sedi. Klinci se ne}e buniti jer }eim tragawe za imenom biti zanimqivo,a vi }ete izbe}i uobi~ajene sva|e deceko }e gde da sedi. Stolicu slavqenika uzpomo} balona i ukrasnog papirapretvorite u rasko{an kraqevskipresto, jer slavqeni~ko mesto, ipak,mora da bude posebno.

Torta treba da bude veselih boja, ako jemogu}e na sprat, sa mno{tvom ukrasa,cveti}a, ru`ica i loptica. Deca }e seodu{eviti i sigurno pojesti po par~e,~ak i ako nisu qubiteqi slatki{a. Sitnekola~e, tako|e, mo`ete staviti uraznobojne papiri}e i kupiti pribor zajelo sa motivima omiqenih de~jihlikova. Mo`ete i da napravite malera`wi}e na koje }ete nanizati kockicesira, {unke, koluti}e salame, paradajzaili sli~no. Klincima }e to bitizanimqivo i druga~ije, pa }e sigurnojesti i hranu koju ina~e ne vole. Ipak,obratite pa`wu da li je neko od zvanicaalergi~an na neku namirnicu ipotrudite se da je izbegnete.Isplanirajte i program aktivnosti.Mo`ete pozvati animatora ili klovna,ali i sami napraviti prigodnupredstavicu ili pustiti deci crta}e.Dozvolite klincima da budu glavniakteri, pustite ih i da se igraju izaprqaju, a slavqenika nemojteopomiwati za svaku sitnicu ili propust,jer to je, ipak, samo wegov dan. ❘ J. S. J.

❙ SAVET STRU^WAKA

❘ psihologMajda Jane`i}

Nau~ite deteda planira

■ Na{em detetu vreme ~estouludo prolazi, pa ne mo`e dazavr{i sve svoje obaveze. Kako to daprevazi|emo?

Qudi se ne ra|aju sa sposobno{}uorijentacije u vremenu nego tu

ve{tinu razvijaju tokom `ivota. Usedmoj godini `ivota ve}ina dece umeda gleda na sat, ali ne mo`e daproceni koliko traje odre|enaaktivnost, odnosno koliko im vremenatreba da ne{to urade. Zbog toga im jepotrebna va{a konkretna pomo}, a nesamo opomene i kritike:

1. Nabavite jednostavan sat saarapskim brojevima, uo~qivomrazlikom izme|u male i velikekazaqke i jasno ozna~enimminutima. Postavite ga na vidnomesto u detetovoj sobi, pa po~nite saelementarnim ve`bama. Na primer,ka`ite detetu da pogleda na sat a ondaga po{aqite da opere zube. Kada sevrati, neka ponovo pogleda na sat isamo zakqu~i koliko vremena jepro{lo. Isto ve`bawe ponovite i zadoru~ak, obla~ewe, pakovawe kwiga utorbu... Na kraju, pomozite detetu daodredi u koliko sati treba da ustaneda bi uspelo da se na vreme spremi za{kolu.

2. Pored rasporeda ~asova, detetreba da ima i raspored ostalihdnevnih aktivnosti. Najboqe je da nazidu iznad de~jeg radnog stolazalepite ova dva rasporeda. Verovatno}e vam biti potrebne dve „verzije“rasporeda - jedna za prepodnevnu, adruga za popodnevnu smenu. Rasporedostalih dnevnih aktivnosti treba dasadr`i satnicu wihovog odvijawa sapredvi|enim pauzama. On treba daima formu poslovnog planera kojimo`ete na}i u gotovo svakomrokovniku. Rasporede treba da uraditezajedno sa detetom, a na kraju svakogdana obavezno predvidite vreme kojedetetu ostaje slobodno za igru i vidnoga ozna~ite. Tako }ete ne samonau~iti dete da se sna|e u svojimobavezama, nego }ete ga i dodatnomotivisati da ih zavr{i na vreme, jer}e ga na kraju ~ekati nagrada - da radi{ta `eli.

3. Ve`bajte orijentaciju uvremenu i u drugim prilikama. Naprimer, kada mu zazvoni telefon,recite detetu da pogleda na sat. Zatim,neka okrene le|a satu i obavirazgovor. Posle toga, bez gledawa u sattreba da vam ka`e {ta misli kolikodugo je razgovaralo. Istrajte u ovimstrategijama i uveri}ete se da detepostaje sve preciznije u planirawuvremena.

Britanci ne razlikuju krompir od ~ipsaSvaki deseti roditeq u Velikoj Britaniji biskvite puwene vo}nim `eleom i

~ips svrstavaju u vo}e i povr}e i, kao takve, u zdravu hranu?!Ovu frapantnu ~iwenicu nedavno su otkrili nutricionisti koji intenzivno rade

na vladinom projektu u ciqu spre~avawa prekomerne gojaznosti kod dece. Ispostavilose da su za vi{ak kilograma krivi roditeqi koji svoje mali{ane hrane krajwe nezdravo.

Mame i tate deci daju ~ips veruju}i da im daju krompir, dok fabri~ki proizvedenesokove izjedna~avaju sa sve`im vo}em. Tako|e, mnogi roditeqi u zdrave namirnicesvrstavaju i „koka-kolu“, {pagete sa koncentratom paradajz-sosa, supu iz kesice, hamburger,a svako dvadeseto dete uop{te ne jede vo}e i povr}e.

- Zastra{uju}e je da nekoliko generacija roditeqa i dece uop{te ne zna kako izgledakrompir, iako ga svakodnevno jede. Za wih su to tanki beli {tapi}i koji mogu da se kupe urestoranu brze hrane ili ~ips - isti~e Tam Fru, stru~wak za zdravqe i ishranu dece.

život plus 21

Va{ zaqubqeni tinejxer❙ DE^JA PLANETA

Ve}ina roditeqa strahuje od danakada }e zapo~eti qubavni `ivoti sastanci wihove dece, {to jeza mnoge majke i o~eve trenutak

kada se zavr{ava detiwstvo i dolaziperiod sazrevawa. To se ~esto smatra iznakom da vi{e niste potrebni va{ojdeci. Ali, to je daleko od istine.Zabavqawe sa momcima i devojkamasamo je jedna od faza na putu razvojava{eg tinejxera i va{a pomo} im jeneophodna. Ali, samo pomo}, a neuplitawe i zavirivawe u detetovuprivatnost, savetuju psiholozi. Zbognejasne granice gde prestaje savetovawe,a po~iwe me{awe, mnogim roditeqimaje ovo najstresniji period u `ivotu.

Kao i ve}ina drugih stvari, uspe{niqubavni sastanci po~iwu sa edukacijom

i vrlo je bitno da, pre svega,razgovarate sa svojim detetom iobjasnite mu {ta veza uop{te zna~i,{ta donosi i kako sve mo`e da sezavr{i. Decu nau~ite da veza treba dabude puna qubavi i podr{ke, ali da nemoraju da rade ni{ta {to ne `ele i dane pristaju na kompromise pod

izgovorom „ti me ne voli{“. Naravno,deca ne u~e samo iz onoga {to imka`ete nego i iz onoga {to vide, pa sepotrudite da sa va{im partneromimate skladne odnose, sve re{avaterazgovorom, bez prejakih re~i iqubomornih scena.

Qubavni izbor va{eg deteta ne}e vamse uvek dopasti, ali nemojte bitiiskqu~ivi. Va`no je da ih nau~ite nekimosnovnim principima, ali i da imdozvolite da sami donesu odluku.Upoznavawe }erkinog de~ka ilisinovqeve devojke prvi put mo`e bitidosta napeto, ali se potrudite da tajsastanak pro|e {to prijatnije iopu{tenije. Nemojte jasno davati znake davam se wihov izbor ne svi|a nego ihpodr`ite i budite qubazni, a kasnije im

nasamo argumentovano obrazlo`ite za{tovam se devojka ili mladi} ne dopadaju.

Odolite isku{ewu da napravitenaj~e{}u gre{ku - ne trudite se danovope~enom paru dajete lekcije oizlascima i qubavi, koje su obi~nopra}ene striktnim pravilima. Svakopravilo koje `elite da nemetnete

tinejxeru prethodno nasamo raspravitesa wim. Inat je u ovom periodu glavnakarakteristika adolescenata, pa }eu~initi ne{to suprotno svojimstavovima samo da bi vas iznervirali.Morate da im verujete i da impomognete da donesu sopstvene odluke.Nemojte im se me{ati u vezu, osim ako

ta veza direktno ne ugro`ava dete. Iakoje ovo te`ak i naporan period zaroditeqe, imajte na umu da nije lak nidetetu, jer se bori sa sazrevawem inovim stvarima sa kojima se do tadanije susretalo. A va{a podr{ka jenajva`nija, jer detetu uliva prekopotrebno samopouzdawe.

❙ Zbog nejasne granice gde prestaje savetovawe,a po~iwe me{awe, mnogim roditeqima je ovonajstresniji period u `ivotu

Ko bi boqe od mali{ana znao {ta je prava,

iskrena qubav, li{ena posesivnosti? Wihova

neiskvarena, iskrena priroda dala je najlep{e

definicije qubavi koje }emo ikada ~uti. Evo {ta su

mali{ani rekli:

■ Qubav nas tera da se smejemo, ~ak i kada smo

umorni (Kristina, 6 godina)

■ Qubav je kada su baka i deka i daqe prijateqi,

iako se potpuno poznaju (Tomi, 5 godina)

■ Qubav je kada mama tati da najlep{e par~e

piletine, iako se mi bunimo (Eva, 6 godina)

■ Kada devoj~ica stavi lo{ parfem, a de~ak

jeftinu kolowsku vodu i ceo dan se wu{kaju, to je

prava qubav (Tomi, 5 godina)

■ Qubav je kada ti meni nedostaje{, a ja tebi ne

(Marko, 5 godina)

■ Qubav je kada ~ovek jednu `enu razlikuje od

svih ostalih (Ina, 4 godine)

■ Kada mama pri~a kako je neki glumac lep i

zgodan, a tata mu na|e manu, to je qubav (Ivan, 6

godina)

■ Qubav je kada mene jako boli glava i skroz sam

~upava, a Marko do|e i ka`e da mi je frizura

bo`anstvena (Ema, 7 godina)

❙ Zabavqawe sa momcima i devojkama samo je jednaod faza na putu razvoja va{eg tinejxera i va{apomo} mu je neophodna. Ali, samo pomo}, a neuplitawe i zavirivawe u detetovu privatnost,savetuju psiholozi

Najlep{e definicije qubavi

22 život plus

TOP-FORMA ❙ Oporavite telo posle praznika

Pet detoks savetaN

ajve}i broj qudi, posle praznika, suo~ava sesa vi{kom kilograma i neprijatnimose}ajem da su „svega siti“. Uprkos bogatimtrpezama telo je iscrpqeno i „zaga|eno“

nezdravim namirnicama, pa se doga|a da ose}ate umor,depresiju i poja~an stres. Evo nekoliko korisnihdetoks-saveta koji }e vam pomo}i da se vratite upretprazni~nu formu.

Vratite telu neophodnu te~nost: Alkohol, kafa igazirana pi}a koje ste konzumirali tokom praznikaprili~no su dehidrirali va{e telo. Zbog togauzimajte {to vi{e obi~ne vode, presko~ite svakudrugu {oqicu kafe ili popijte kafu bez kofeina.

Recite „ne“ ostacima hrane: Qudi ~esto vi{ehrane pojedu posle nego za vreme praznika. Naime,obilne trpeze i gozbe iza sebe ostavqaju velikukoli~inu hrane koju mnogi zamrzavaju. To jesteprakti~no i jednostavnije, ali izbegavajte ovakveobroke. Pripremite ribu sa nekom laganom salatomumesto da uzmete hranu iz zamrziva~a.

O~istite dom: Pored toga {to ste mnogo jeli, krozva{ dom je sigurno pro{lo mnogo qudi, prijateqa i~lanova porodice. Alkohol je isparavao, cigarete sunapunile prostorije dimom, pa detoks-stru~wacisavetuju da izgubite koju kaloriju ~i{}ewem. Sreditesve sobe, obri{ite pra{inu, usisajte tepihe iizbacite sme}e. Provetrite sobe ~ak i ako je napoquminus, jer }e vam sve` vazduh pomo}i da pro~istite idom i telo.

Jedite vo}e i povr}e: Te{ka hrana uni{tavavitamine, pa je telo podlo`nije bolestima iinfekcijama. Vo}e i povr}e su puni hranqivihsastojaka, a pored toga {to nadokna|uju te~nost, da}evam potrebne koli~ine vitamina, podi}i va{imunitet i vratiti vam energiju.

Izbegavajte alkohol: Nemojte pasti u isku{ewe daalkoholom re{avate postprazni~nu depresiju. Alkohol}e vas samo jo{ vi{e dehidrirati i oslabiti imunitet.Prospite ostatke piva i vina, ili ih sa~uvajte zakasnije. Pijte ce|ene sokove, limunadu i pi}a niskekalorijske, ali bogate hranqive vrednosti. ❘ J. S. J.

Ve`be za radnimstolomAko ste prezaposleni i nemate vremena za fizi~ku

aktivnost u nekom fitnes-centru, pojedine ve`bemo`ete da radite i u kancelariji. Ovo posebno va`iza one koji ve}i deo dana presede na radnom mestu,~esto ne vode}i ra~una o dr`awu tela.

Istezawe ki~menog stuba mo`e uspe{no da seizvede tako {to treba sesti na stolicu, ispravitile|a, ra{iriti noge u {irini kukova, a ruke podi}iiznad glave. Dowi deo tela treba da bude ~vrstopriqubqen uz naslon stolice. Podignute ruke trebaistezati i gurati ih unazad. U tom polo`aju ostatipet sekundi, a onda ve`bu ponoviti pet-{est puta.Bitno je da tokom ve`bawa le|a ostanu prava izategnuta, bez podizawa ramena i brade.

Osloba|awe napetosti u potiqku posti`e setako {to se zauzme po~etni polo`aj kao u prvojve`bi, ruke stave na potiqak, a glava sagne {to vi{e.Zatim treba spojiti laktove, i ostati u tom polo`ajunekoliko sekundi di{u}i duboko. Ova ve`ba treba dase ponovi najmawe tri puta.

Podsticawe cirkulacije posti`e se tako {totreba sesti, ispraviti le|a i spojiti noge. [ake ipodlaktica se oslone na naslon za ruke, a onda levunogu treba podi}i i savijati prema sebi. Stopalonoge, obavezno zategnute, treba brzo okrenuti usuprotnom smeru zate`u}i prste nekoliko sekundi, aonda istu ve`bu uraditi i sa drugom nogom. Sveponavqati pet-{est puta, vode}i ra~una da se ne praveprevi{e nagli pokreti zbog optere}ewa zglobova.

Zatezawe unutra{we strane butina podrazumevada se sedne, isprave le|a, ra{ire noge koliko god semo`e, a {ake stave sa unutra{we strane kolena.Zatim treba vr{iti ravnomeran pritisak butinama.Ova ve`ba se ponavqa najmawe ~etiri puta. ❘ Z. O. J.

Pokreta~ i blo

24 život plus

TEMA PLUS ❙

Samopouzdawe je jedan od najva`nijih faktorali~nog uspeha. Kada imamo vere u sebe ose}amose kreativno i ispuweno, dok nas u suprotnomko~e sumwe, anksioznost i strahovi. Ukoliko

negujemo pozitivnu sliku o sebi, male su {anse da}emo do`iveti krizu identiteta, ali ukolikoposustanemo, sti`emo do mawka samopouzdawa - jednogod najmu~nijih i najporaznijih ose}awa koje ~ovekuizmi~e tle pod nogama. Kada se sumiraju rezultati,sve {to u `ivotu radimo ili ~emu stremimo, svodi sena to kako do`ivqavamo sebe i qude oko nas. Iako sveovo deluje logi~no i lako u „teoriji“, „praksa“ je, kaoi uvek, ne{to sasvim drugo. Zbog toga dr ZoranMilivojevi}, psihoterapeut, za ~itaoce „@ivotaplus“ obja{wava najva`nije aspekte ovog ose}awa, isavetuje kako da se na najlak{i na~in izborimo saproblemima koje wegov nedostatak donosi.

- Qudi koji su samopouzdani imaju realisti~nusliku o svojim sposobnostima, ta~no znaju {ta mogu ikako, dokle se`u wihove granice, dok nesamopouzdaniu realnosti imaju odre|ene sposobnosti, ali toga nisusvesni ili ne veruju da su one dovoqno razvijene.Postoji jo{ jedna manifestacija mawka ovog ose}awa,a to je prepotencija, koja qude tera da kod sebe videsposobnosti koje realno nemaju. A sve to da bi zapravoprikrili strah - ka`e dr Milivojevi}.■ Da li se samopouzdawe razvija ~itavog `ivota

ili je detiwstvo presudno? - Samopouzdawe se izgra|uje u detiwstvu tako {to

}emo deci stalno dokazivati da verujemo u wihovesposobnosti. Malo dete ne zna da proceni da li ne{tomo`e ili ne, i zbog toga pred novom preprekom okre}epogled ka roditeqima od kojih tra`i procenu. Akoroditeq klimne glavom, to je trenutak kada je ono

potvrdilo sebi da je sposobno da ne{to u~ini. Dakle,roditeqi su kqu~ni za definisawe detetove slike osamom sebi. Ukoliko je roditeq prepla{en, ukolikopreza{ti}uje dete, on }e svog mali{ana uvek videtikao suvi{e nemo}nog, a prepreku kao suvi{e veliku.Rezultat }e biti da }e stalno odmahivati glavom igovoriti „ne“, {to preza{ti}enu decu gradi unespretne i nesposobne osobe. Sa druge strane, postojei nemarni roditeqi, koji precewuju detetovesposobnosti, a potcewuju opasnosti prepreka.Ekstremnost nije dobra ni u jednom vidu. Roditeqsamopouzdanog deteta je onaj koji je prona{ao pravibalans. Kasnije deca nastavqaju da se samopotvr|ujukroz `ivotno iskustvo. Naravno, tu postoje nekakrizna mesta, pubertet, na primer, kada se doga|a damnoga samopouzdana deca postaju srame`qiva jerotkrivaju da je va`an telesni izgled, lepota iprivla~nost. Tada sebe po~iwu da posmatraju krozkriterijume lepote koji vladaju u wihovoj generacijii mogu da zakqu~e da ne vrede. Ali, ipak, sa

❙ Srpkiwe ~e{}e tra`e pomo}

■ Da li qudi u Srbiji umeju da priznaju da imaju

problem sa samopouzdawem i koliko ~esto se

javqaju stru~wacima?

- Nisko samopo{tovawe i nesamopouzdawe op{ta su

mesta qudi koji pate od razli~itih emocionalnih

poreme}aja. Zato su psihoterapeuti posebno obu~eni

da poma`u qudima da poprave sliku o sebi, da se

preispitaju. Tokom takve analize ~esto se ispostavi

da je slika o sebi me{avina raznih zabluda i

~iwenica, problem koji smo „pokupili“ na putovawu

od detiwstva ka zrelom dobu. Kod nas se na

savetovawe ili psihoterapiju odlazi kada je

problem ve} uzeo maha. To je klasi~an odnos Srba

prema zdravqu. @ene su te koje nemaju problema da

tra`e pomo}, tako da one ~ine skoro 70%

pacijenata, dok mu{karci vi{e robuju zabludama i

smatraju da je odlazak kod psihoterapeuta poni`ewe.

❙ Slika koju imamo o sebime{avina je zabluda i ~iwenicakoje smo „pokupili“ na putovawuod detiwstva ka zrelom dobu

život plus 25

kator`ivotne energijeSamopouzdawe, kako ga ste}i i sa~uvati ❙ TEMA PLUS

odrastawem se defini{e relativno trajni stav premasebi. Kasnija promena je mogu}a kroz novu sredinu,veliku qubav, ogroman napor, i, ponekad, samo uzpomo} psihoterapije.■ Da li to zna~i da su pohvale jedini siguran

metod?- Da, definisawe deteta kao vrednog, sposobnog,

zdravog, talentovanog, lepog, donosi pozitivne„etikete“ koje se „lepe“ za detetov identitet i grade gau tom pravcu. Tako postepeno nastaju ose}awa kao {tosu samopo{tovawe, samoqubav, pa i samopouzdawe.Va`no je da detetu dozvolite da se upusti u borbu sapreprekom koja nije laka, ali koju mo`e da prevazi|e.Kqu~ je u tome da shvati da mora da se izbori i da tomo`e. ■ Da li je koli~ina samopouzdawa presudna za

uspeh u `ivotu i formirawe pravilnih sistemavrednosti?- Nije u pitawu koli~ina samopouzdawa, ve}

realisti~nost predstave o sopstvenim sposobnostima.Samo zbog toga su samopouzdani qudi aktivni iuspe{ni. Osim toga, kada neko veruje u sebe, on tadaemituje i drugima takve signale, tako da i okolinaveruje u wega. Zato su samopouzdani qudi naj~e{}evo|e, qudi koji se isti~u harizmom i energijom.Zamislite kakva slika o sebi je potrebna da bi neko,na primer, rekao: „Ja ho}u da upravqam ovom dr`avom,jer ja to najboqe znam.“ Qudi koji ne veruju u svojesposobnosti sebe vide kao nemo}ne, a rizike iopasnosti kao veoma mo}ne, zbog ~ega su pasivni ipropu{taju prilike. Nedostatak samopouzdawa jenajve}a i najopasnija blokada `ivotne energije. ■ Kako najlak{e prepoznati „la`no“

samopouzdawe, kako se takvi qudi pona{aju?- Nesamopouzdani se ili povla~e i dr`e skromno,

ili se name}u, isti~u i hvali{u. Razlika izme|u ova

dva tipa je u tome {to preterani hvalisavci misle dasu dovoqno sposobni da druge izblefiraju, pa senapadno i la`no samoreklamiraju. Me|utim,nedostatak realne slike o sebi lako se prepoznaje idovoqno je da nekoliko puta kontaktirate sa takvomosobom da biste shvatili da ima problem. ■ Da li je mogu}e promeniti lo{u sliku o sebi

pozitivnim stavovima i razmi{qawima?- I da i ne. Negativna slika o sebi je posledica

toga {to qudi o sebi misle negativno, pa se takoose}aju, pona{aju i ophode prema drugima. Novapozitivna uverewa ne ukidaju stara negativna, to jeglavni problem. Ako nesamopouzdana osoba svakog

jutra ponavaqa kako joj je boqe u svakom pogledu i kakorastu wene sposobnosti, ipak ne}e promeniti svojastara uverewa. Psihoterapija polazi od toga da seprvo defini{e zbog ~ega qudi sebe negativnodo`ivqavaju i na koje na~ine su sebe razo~arali. To sedefini{e kroz duge razgovore. Ciq terapije je da serazgrade stara uverewa i da se na wihovim temeqimaizgrade nova pozitivna, ali maksimalno realisti~na. ■ Da li su povremene promene raspolo`ewa i

trenuci kada imamo nedostatak samopouzdawanormalna pojava i kod qudi koji generalnonemaju ovaj problem?- Svaki ~ovek ima svoje granice i svaki ~ovek ih

nekada u `ivotu pre|e. Sumwa u sebe je normalna, jerpostoje re{ivi i nere{ivi problemi. Re{ive trebare{avati, a nere{ive izbe}i. Ako je mogu}e, a akonije, treba se sa wima pomiriti. Naravno, potrebna jei mudrost da se te dve stvari razlikuju. ■ Da li biti samopouzdan, izme|u ostalog, zna~i

biti sposoban na realnu samokritiku?- Kritika i samokritika su odnos prema gre{kama

i nemaju veze sa samopouzdawem. Samokritika nijeodnos prema sebi, ve} prema nekom postupku. Nagre{kama se u~i, a svi samopouzdani i uspe{ni qudiimaju takav stav da ih kritika ne vre|a. Ona jesteneprijatna, ali je i na~in da se neko usavr{i inapreduje. ❘ Jasna Jovanovi}

❙ Saveti stru~waka

Pre nego {to zapo~nete rad na pove}awu

samopouzdawa morate ~vrsto da verujete da se

mo`ete promeniti, tvrde stru~waci. Jednom kada to

prihvatite, ili u najmawu ruku poka`ete voqu za

promenom stawa, na pola ste puta do uspeha.

Psiholozi savetuju da doka`ete „unutra{wem“

kriti~aru da gre{i, da ve`bate samonegovawe i

potra`ite pomo}. Prvi i najva`niji korak je da se

suo~ite sa negativnim mislima i kriti~kim

porukama unutra{weg glasa, odnosno da neopravdanu

strogost prema sebi zamenite pohvalama i

pozitivnim mislima. Ako, na primer, padnete ispit,

re~enicu: „Ba{ sam glup, mo`da uop{te i nisam za

studirawe“, zamenite konstatacijom: „Lo{e sam

pro{ao na ovom ispitu, ali sada sam uvideo gde sam

gre{io. Potrebno mi je vreme da ga spremim boqe i

slede}i put }u sigurno polo`iti.“

Budu}i da se na{e samopouzdawe temeqi na tome

kako su se drugi odnosili prema nama u pro{losti,

drugi korak podizawa samopouzdawa je tretirawe

sebe kao vredne osobe. Suo~ite se sa negativnim

iskustvima, negujte se i brinite za sebe, jer ste

vredni qubavi i po{tovawa i zaslu`ujete najboqe. To

zna~i da, izme|u ostalog, dovoqno spavate, zdravo se

hranite i brinete o svom telu. Planirajte zabavne i

opu{taju}e stvari i nagradite sebe za uspeh. Ako, na

primer, na poslu ne{to dobro obavite, uzmite jedan

slobodan dan i posvetite ga sebi i dragim qudima.

Redovno sebe podse}ajte na sopstvena dostignu}a i

kvalitete. Jedan od na~ina je da napravite popis

stvari koje volite na sebi. Drugi je da ~uvate

diplome, pohvale, pozitivna pisma i ~estitke.

^uvajte one stvari na koje ste ponosni na mestima gde

ih ~esto mo`ete videti. Nau~ite da oprostite sebi

ako ponekad ne ispunite svoja o~ekivawa.

Ukoliko ni{ta od navedenog ne urodi plodom,

potra`ite pomo}. Najve}i problem, ka`u

analiti~ari, je {to osobe sa niskim samopouzdawem

retko tra`e pomo}, jer misle da je ne zaslu`uju. Ako

vam je neprijatno da se javite psihologu, pitajte za

po~etak prijateqe {ta im se dopada na vama i {ta

po wihovom mi{qewu radite najboqe. Zamolite za

zagrqaj i toplu re~, jer je ponekad ne`an fizi~ki

kontakt delotvorniji od svih drugih metoda.

❙ Nedostatak samopouzdawa jenajve}a i najopasnija blokada`ivotne energije

TEST ❙

Da li lako sklapatePRIJATEQSTVA?

Uzajamno poverewe, ose}ajzajedni{tva i lojalnost osnove susvakog iskrenog prijateqstva, aimati prave prijateqe nemerqivo

je bogatstvo. Kakav je va{ stav premaprijateqstvu? Re{ite na{ test i otkrijteumete li da budete pravi prijateq.

1. Neko od va{ih bliskihprijateqa vas je nehotice uvredio.Kako reagujete?

A. O~ekujete da vam se izvini.B. Opra{tate mu, znate da to nije

u~inio namerno.V. Spremni ste da prekinete

prijateqstvo ukolikovam se odmahne izvini.

2. [ta vas kod drugih najvi{eiritira?

A. Kada su previ{e nametqivi.B. Kada se pona{aju egocentri~no.V. Kada vas gledaju u o~i i la`u.

3.Kada na ulici sretnete nekogprijateqa iz detiwstva, kako se pona{ate?

A. Qubazno ga pozdravite i `urnonastavqate svojim putem,premotavaju}i u mislima „staradobra vremena“.

B. Srda~no se ispri~ate.V. Zavisi od va{eg trenutnog

raspolo`ewa.

4. Prijateqi vas pozivaju daiza|ete, a vi...

A. Odbijate, jer ne `elite dapropustite novu epizodu va{eomiqene serije.

B. Iako ste umorni, prihvatatepoziv, jer ne umete da odbijete.

V. Pre nego {to odlu~ite, pitate kojo{ izlazi.

5. Najradije biste `iveli u...A. ... vili na brdu okru`enoj

zelenilom.B. ... apartmanu u modernom

nasequ.V. ... malom stanu, u luksuznoj

zgradi u centru grada.

6. Slu~ajno ste otkrili da vas jeneka prijateqica ogovarala. Kakoreagujete?

A. I vi wu ogovarate kod zajedni~kihprijateqa.

B. Ne pridajete pa`wu tome: takvestvari se de{avaju.

V. Prekidate svaki kontakt sa wom.

7. Jedna koleginica se prema vamapona{a neprijateqski. Kakoreagujete?

A. Poku{avate da se prisetite da jeniste mo`da nehotice povredili.

B. Pitate se ~ime to privla~ite tu|eneprijateqstvo.

V. Mislite da je to wen problem.

8. Va{a najboqa prijateqica je...A. ... veoma tolerantna osoba, uvek

spremna da vas saslu{a.B. ... uvek tu kada vam zatreba,

jednostavna je i diskretna.V. ... ona koja na sve gleda sa

pozitivne strane i ume da se {ali.

9.Verujete da najve}e uspehe posti`u...A. ... oni koji stalno rade na sebi i

umeju da se prilagode okolnostima.B. ... oni koji imaju izuzetno vredne

saradnike.V. ... oni koji su ro|eni pod sre}nom

zvezdom.

10. Najboqe se sla`ete...A. ... sa osobama koje vas stimuli{u

svojom razli~ito{}u.B. ... sa osobama sli~nim vama.V. ... sa onima koji brinu ne samo o

svojim nego i o va{im potrebama.

11. Kako reagujete kada se va{iprijateqi oko ne~ega prepiru, a vamase ~ini da je samo jedan u pravu?

A. Ka`ete ono {to mislite.B. Poku{avate da ih pomirite.V. Podr`avate onog ko vam je

simpati~niji.

12. Kada se ne ose}ate dobro, {tao~ekujete od prijateqa?

A. Ni{ta posebnoB. Da vas pozovu i pitaju kako ste.V. Da vam pomognu na bilo koji na~in.

Najvi{e odgovora pod AImate mali krug prijateqa

Iako ste po prirodi individualista, prijateqstvo jena vrhu va{e vrednosne skale. Ipak, niste od onih kojilako sklapaju prijateqstva. Va{e dru{tvo je malo, aliodabrano. Verujete da je uzajamno po{tovawe osnovapravog prijateqstva. Od prijateqa o~ekujete, pre svega,razumevawe. Umete da po{tujete tu|u privatnost i nedozvoqavate da drugi previ{e zadiru u va{u intimu.Izbegavate da od prijateqa tra`ite usluge i radije samire{avate svoje probleme. Jasno vam je da ~ovek ne mo`eda ima vi{e od dva, tri bliska prijateqa i da se dubokeprijateqske veze izgra|uju godinama. Zato izbegavatepreteranu bliskost sa onima izvan odabranog kruga.

Najvi{e odgovora pod BPrijateqima sve opra{tate

Uvek ste spremni da drugima poklonite svojevreme, da ih saslu{ate, ute{ite i ohrabrite. Zbogva{e dobre naravi i blagonaklonog stava, veoma steomiqeni u dru{tvu i imate mnogo prijateqa.Volite da se dru`ite, a prijateqima pra{tate sve.Jasno vam je da je dru{tvo prijateqa neophodno unajte`im, ali i u najradosnijim trenucima. Uzprijateqe je sve lak{e i lep{e. Bri`qivo negujetesve svoje prijateqske veze. Prijateqima uvek ka`eteono {to stvarno mislite ne pla{e}i se da }e vamzameriti zbog toga. Sva va{a prijateqstva suiskrena i trajna.

Najvi{e odgovora pod VLako sklapate prijateqstva

Najva`nije vam je da imate dobro dru{tvo i da sedobro zabavqate. Veoma ste komunikativni i lakosklapate prijateqstva. Uop{te niste selektivni uizboru prijateqa. Prijateqstvo je za vas sinonimradosti, bezbri`nosti i u`ivawa.Prijateqe nikada ne optere}ujete svojimproblemima. U te{kim trenucima ne tra`ite i neo~ekujete tu|u pomo}. Vama je va`no samo da budeteu toku ko je s kim, ko {ta radi, ko {ta pri~a.Volite da znate sve o drugima, ali nemate potrebuda i sami pla~ete na tu|em ramenu. Dovoqni stesami sebi.

❙ RE

[E

WE

26 život plus

život plus 27

❙ TEHNOPLANETA

Sat za skija{eOvaj period godine, omiqen

qubiteqima skijawa, bi}e jo{zanimqiviji ukoliko nabave ru~nisat „ski-master“. Opremqen je svimneophodnim dodacima za pustolovinepo sne`nim padinama - ima mera~protoka vremena, pa mera~ nagibapadine na kojoj skijate, mo`eizmeriti temperaturu i vazdu{nipristisak, a, u slu~aju da se izgubite,ima i mali kompas. [to se dizajnati~e, „ski-master“ se uklapa u bilokoju sportsku odevnu kombinaciju,malih je dimenzija i te`ak samo 60

grama. Cena je oko50 evra.

Laptop sa dva ekranaNovi laptop sa dva ekrana mo`e se nazvati pravim raritetom u naprednom

svetu tehnologije. Poznato je da profesionalci, pogotovo grafi~ari, ~estokoriste dva monitoraprilikom rada na ra~unaru.Sekundarni monitor obi~noslu`i za „dr`awe alata“, dokje primarni radnapovr{ina. Upravo takavsistem nudi ovajkompjuter, ~iji sesekundarni monitorizvla~i iz bo~ne strane

primarnog. Oba imajuvisokokvalitetnu rezoluciju i

dijagonale od 17 in~a.Kompjuter je

opremqennajmodernijimsoftverom i ima

sve poznatekarakteristike. Cena ovog

ra~unara je oko 3.600 $.

Gitara saMP3 plejeromOvation iDea je prva gitara sa

integrisanim MP3 plejerom.Gitara ima i mikrofon, snima glas iodsviranu deonicu, a osim toga, mogu}eje u wu snimiti i matrice iliinstrumentalne deonice za muziciraweu dru{tvu. Dostupne su i funkcijeponavqawa odabrane pesme, usporavawai ubrzavawa. Uz gitaru ide i USB kablpomo}u kojeg se snimqene pesme lakoprenose na ra~unar. Ima dovoqnomemorije za 100 minuta muzike iugra|ene slu{alice. Na`alost, nepostoji mogu}nost pro{irivawamemorije. Izumiteqi smatraju da }e ovagitara pomo}i svima koji u~e da sviraju,a sa sajta proizvo|a~a mo`ete da skinetei lekcije i snimqene matrice. Gitara}e se prodavati po ceni od 600 dolara.

Sapun iz nosaUmoru bizarnih i sme{nih ku}nih

aparata i detaqa, ovaj je svakakojedan od najsuludijih. Naime, jednafirma za izradu ku}nih aparataosmislila je dr`a~ za te~ni sapun uobliku qudskog nosa. Sve {to treba dauradite da biste se domogli sapuna je dastisnete nos - i on }e po~eti da curi.Grozan prizor za one koji su gadqivi,ali ne i za one koji vole neobi~nenaprave. Proizvo|a~i su ovakvo idejnore{ewe „opravdali“ ~iwenicom da jedr`a~ za sapun namewen prvenstvenodeci, koju roditeqi naj~e{}e ne mogu danateraju da redovno peru ruke. Navodno,ova posuda poma`e da lak{e prihvateobavezu.

Plasti~ne novineNema~ko-britanska firma Plastic Logic uskoro po~iwe proizvodwu plasti~nih

elektronskih novina. Za~etnici modela su studenti sa Kembrixa, a u Londonu}e se pojaviti ve} ove godine. Ekran }e biti izra|en od supertanke plastike,debqine kreditne kartice, formata A4, a bi}e te`ak kao prose~ni ~asopis, a uwega }e mo}i da se skladi{te i dokumenta. Qudi }e tako tokom putovawa mo}i sasobom da nose dokumenta i istovremeno da ~itaju omiqene novine, koje ne}e bacatiu |ubre posle ~itawa, kao {to to rade sa papirnatim ~asopisima.

Cve}e koje grejeGlavno da je toplo, misao je ve}ine

kada se temperatura spusti ispodnule. Ali, kada ve} pomiwemoradijatore, za{to ne bi, osim toplote,ostavqali i prijatan estetski utisak.Vo|ena ovom idejom, firma „Helos“osmislila je radijatoe u obliku cve}a,prijatnih, toplih boja, koji sunajzanimqiviji greja~i koji setrenutno mogu na}i na tr`i{tu.Idealan su spoj umetnosti ifunkcionalnosti koji }e se odli~nouklopiti u svaki stil. Mogu se kupitiu ~ak 21 boji, i to od mat, sjajnog ilineispoliranog aluminijuma. Sada se nazidovima, umesto ru`nih metalnihcevi, mogu nalaziti {areni cvetovikoji }e, osim {to greju, u~initi da seose}amo prijatnije u svom domu.

Seksi ~ipZaboravite „vijagru“! Nau~nici su izumeli elektronski ~ip koji }e

pomo}i osobama da osete seksualno zadovoqstvo, bez ikakvihmedikamenata i pomagala. ^ip {aqe elektronske signale (poput malihelektro{okova) u mozak i na taj na~in pove}ava ose}aj u`itka. Ovatehnologija do sada se koristila u le~ewu Parkinsonove bolesti, alinau~nici najavquju mogu}nost primene kod seksualne disfunkcije.Najpopularnije sredstvo do sada, plava pilula, mo`e uskoro postatipro{lost. Ovo otkri}e izazvalo je veliko interesovawe svetskejavnosti, naro~ito posle tvrdwe da dugoro~no kori{}ewe „vijagre“mo`e izazvati ozbiqne zdravstvene probleme kod mu{karaca, pa ~akprouzrokovati i trajnu neplodnost.

28 život plus

CVE]E ❙ AZALEJA

Simbol prve qubavidipl. in`. Ivana ^olovi}

Azaleja je lep grm,ko`astih listova samnogo cvetova ipupoqaka koji

ukra{ava mnoge prozore.Pripada porodicirododendrona, koja obuhvata500 vrsta rasprostrawenih uEvropi, Aziji, SevernojAmerici i Australiji.Latinsko ime azaleje jeRhododendron simsii i vodiporeklo iz Kine, gde uspeva uretkim {umama i nastenovitim mestima.Rododendroni spadaju unajlep{e cvetaju}e biqke. Imeim je izvedeno iz gr~kog jezikai sastoji se od dve re~i -rhodon (ru`a) i dendro (drvo).Ukr{tawem kineskihba{tenskih varijetetabelgijski, francuski inema~ki uzgajiva~i dobili suazaleje razli~itih boja iizgleda cvetova, koje se moguuzgajati i u ku}nim uslovima.Azaleja raste sporo i cvetatokom cele zime do sredineprole}a. Cvet mo`e da budejednostruki ili dupli, bele,roze i crvene boje, ili{atiran.

Gajewe: Odgovara joj svetlomesto za{ti}eno od podnevnogsunca i temperatura od 13 do 18stepeni. Ukoliko je smestite uprostor koji je topao sa suvimvazduhom, odbaci}e li{}e.Odgovara joj vlaga i svakodnevnoprskawe listova. Ne dozvoliteda se zemqa isu{i. Obavezno jezalivajte bar dva puta nedeqno.Uronite biqku u posudu samlakom vodom i dr`ite dok neprestanu da izlaze mehuri}ivazduha. Najboqe je da koristiteki{nicu ili destilovanu vodu.Ostavite je sa strane da se ocedi

i vratite u wenu ukrasnu oblogu.Da biste pove}ali vla`nostvazduha dr`ite je u podlo{ci navla`nim kamen~i}ima.

U periodu cvetawaprihrawujte je |ubrivom za

rododendrone. Redovno jojotklawajte precvetalecvetove, da bisteprodu`ili vreme cvetawa.Po prestanku cvetawa

treba makazama ise}iprecvetale cvetove. Na wima

}e se pojaviti novi izbojci,koji su osnova za daqi rast icvetawe biqke. Skratite samopreduga~ke izdanke, koji{tr~e. Orezivawe obavite preformirawa cvetnih pupoqaka.

U kasno prole}e (u maju),kada prestane da cveta, azalejuiznesiti iz ku}e i ukopajtezajedno sa saksijom u senovitdeo ba{te. Ukoliko nemateba{tu, iznesite je na balkon,oro{avajte je i zalivajtesvakodnevno. Krajem septembra,ponovo je unesite u ku}u, aliprethodno joj promenite zemqu.Ako koren~i}i azaleje vire iz

saksije, presadite je u saksijuve}u za broj. Zemqa zapresa|ivawe mora da budekisela, najboqe je koristitizemqu za rododendrone ilitreset. Da bi obrazovalapupoqke, azaleju postavite nasvetlo i prohladno mesto(temperatura oko 10 stepeni). Utoplije prostorije preselite jetek kada pupoqci po~nu da seotvaraju. Ukoliko vam odbacujepupoqke i ne}e da cveta,problem je verovatno u tome {toje biqka na previ{e toplommestu. Premestite je na

hladnije mesto. Ako listoviazaleje blede i su{e se, to zna~ida je biqka `edna. Uronite je uposudu sa mlakom mekom vodom.Kada na listovima biqke uo~iteprosvetqene zone, a na nali~jupau~inu, isprskajte je„akaricidom“.

Simbolika: U tajnom govorubiqaka azaleja simbolizujeprvu qubav ili vatrenitemperament.

1. Ukrasni kukurekzasadila sam u ba{ti. Da lisam dobro postupila?

Ukoliko je zima blaga,ukrasni kukurek prezime}ebez ikakvih problema.Me|utim, ako biqka ima cvet,a ekstremno nisketemperature bez snega potrajudu`e, postoji opasnost dabiqka strada.

2. Gde mogu da nabavim semebiqke bogorodi~ine suze?

Seme ove drvenaste biqke,od koje se izra|uju brojanice,mo`e da se nabavi umanastiru Gorwak, koji senalazi u dolini reke Mlave(Petrovac na Mlavi) i ubeogradskom manastiruVavedewe, na Sewaku.

3. Imam rododendron usaksiji i zimi ga unosim utopliju prostoriju. Da limo`e da prezimi u ba{ti?

Rododendron u saksiji nemo`e da prezimi napoqu.Potrebno je da ga unesete usvetlu i hladnu prostoriju(temperatura 5 stepeni).Postoje vrste rododendronakoje mogu da prezime zasa|eneu ba{ti. Ukoliko temperaturenisu ekstremno niske, dovoqnoih je samo zagrnuti i pokritislojem mal~a. Ako periodveoma niskih temperaturapotraje du`e, za{titite ihtermofolijom i asurom.

4. Planiram da zasadimplanta`u jagoda. Interesujeme koje su sorte najboqe igde mogu da ih nabavim?

Sorte el santo i zenga-zengani mo`ete da nabavite urasadniku „Mileti}“(Subotica), kontakt e-mail:[email protected], ili natelefon 38124/550-131, ilimob. 063/563-405.

5. Liske limuna se kovrxajui opadaju. [ta da radim?

Po{to mi niste dalidetaqniji opis promena nalistu, ne mogu sa sigurno{}uda utvrdim o ~emu se radi.Poku{ajte limun daistretirate insekticidom iakaricidom (confidor iomite). Umesto confidor-amo`ete koristiti „belol“uqe. Prskawe obaviteodvojeno.

❙ SMS PITAWA

❘ dipl. in`.Ivana ^olovi}

Pitajte,odgovori}emo!

Napomena:

Pitawa vezana za gajewesobnih biqaka i ure|eweba{te mo`ete postavqatiputem SMS-poruka na mobilnitelefon 064-377-27-79

život plus 29

KAMINI ❙ KU]A

Zamislite samo... vatra iz kaminagreje prostoriju, dok vi u dru{tvuvoqene osobe u`ivate u igritreperavih plami~aka, {apu}ete

jedno drugom ne`ne re~i i pijuckatevino ili vru} ~aj. Ose}ate se kao da steizolovani od sveta, od hladno}e i mrazakoji je okovao sve prozore.

Za nekoga je ovo samo san, ali mnogiu`ivaju u ovoj zimskoj romanti~nojatmosferi, jer kamini nisu vi{eprivilegija bogatih. Osim klasi~nihugradnih kamina, na tr`i{tu postoje imoderni plazma modeli, koji se lako

montiraju na zid, ~ak nije potrebno nida imate dimwak. Umesto drveta, plamenstvara etil-alkohol, ali nema dima, takoda mogu da se postave bilo gde u sobi.

Naravno, ne emituju onu opojnutoplotu kao klasi~ni kamini i nemakarakteristi~nog pucketawa drveta imirisa vatre, ali doprinose zimskojidili. U bogatoj lepezi ovakvih kaminazastupqeni su razli~iti oblici,veli~ine i nijanse, {to omogu}ava da seuklope u svaki ambijent i budunajlep{a i najzanimqivija dekoracija.

Da bi enterijer delovao skladno

bitno je da obloga odnosno fasadakamina bude od prirodnih materijalakoji dominiraju i u prostoriji. Tomo`e da bude cigla, kamen, mermer,granit, drvo ili gips, kao i mesing ilistaklo.

Najboqe vreme za odr`avawe i~i{}ewe ugradnih kamina je od prole}ado jeseni, a to bi trebalo da obaveiskqu~ivo stru~waci. Vrata kamina odstakla mo`ete sami da o~istiteme{avinom vode i alkoholnog sir}eta urazmeri 70:30, naravno samo u periodukada se ne koristi. ❘ M. D. P.

Proslave, mnogobrojni gosti, sve~ani ru~kovisigurno su ostavili traga na va{em name{taju.

Vratite mu stari sjaj tako {to }ete ga dobroizglancati.■ Drvo se najboqe ~isti specijalnim sredstvima, a

posle toga bi bilo dobro da ga za{tititep~eliwim voskom. Lakirani name{taj }e biti kaonov ako pra{inu i ne~isto}e prvo uklonite

vla`nom krpom, a zatim dobro istrqate ~istomsuvom krpom.

■ Rusti~ne komade sa pozlatom najpre obri{itepajalicom. Ako je name{taj rezbaren, o~istite gaposle mokrom krpom. Stari sjaj pozlati mo`etevratiti ako je dobro istrqate krpom na koju stesipali nekoliko kapi alkoholnog sir}eta,ostavite da se osu{i i izglancate komadom svile.

■ Sa name{taja od trske, bambusa i ratanauklonite pra{inu i prebri{ite ga mokromkrpom u koju ste dodali nekoliko kapilimunovog soka. Hromirane i aluminijumskeelemente o~istite specijalnim sredstvom iizglancajte jelenskom ko`icom, a plasti~niname{taj operite sredstvom za prawe sudova iobri{ite suvom krpom.

❙ ^I

[]

EW

E

Da name{taj opet zablista...

Romanti~na toplina

30 život plus

Ako ste jedan od turista iz Srbije koji planirada poseti Tunis, nezaobilazna stanicatrebalo bi da vam bude Bizerta, grad sanajvi{e „naj“ u ovoj gostoqubivoj

mediteranskoj zemqi. Geografski, Bizerta je najseverniji grad u Tunisu i

na afri~kom kontinentu. Posle Gibraltara „drugakapija Sredozemqa“, jer je u sredi{wem deluMediterana od Sicilije udaqena svega 143 kilometra.

Istorijski, jedan je od najstarijih gradova u Tunisu,koji je jo{ hiqadu godina pre na{e ere ozna~avan kao„velika naseobina Feni~ana“.

Mnogobrojni su i oni koji Bizertu predstavqaju kaonajevropskiji tuni{anski, pa i afri~ki grad, jer je uwegovoj izgradwi, naro~ito priobalnog dela, ostaoneizbrisiv trag Francuza koji su ga osvojili 1881.godine i razvili u jaku pomorsku bazu. Tu su ostalinarednih osam decenija, a koliko im je bila va`nanajboqe ilustruje ~iwenica da je Bizerta posledwemesto koje su napustili. ^ak pet godina po{to je Tunisstekao nezavisnost od Francuske. Istina, u Drugomsvetskom ratu Nemci su je okupirali 1942. godine, alisu je uz te{ka razarawa grada i pomo}u britanskihbombardera Francuzi ponovo osvojili maja 1943.godine.

Leti, Bizerta je najsve`iji grad u Tunisu, naravnogledano iz ugla Tuni{ana i Afrikanaca.

Slobodno se mo`e re}i i da je Bizerta najzelenijigrad u ovom delu sveta. Priroda je bila veomadare`qiva i odlikuje je bujna vegetacija, koju u Saharii pesku niko ne o~ekuje. Odatle, verovatno, poti~e i„plavo u zelenom“ (lokalni naziv Bizerte), koji

najboqe oslikava spajawe plavetnila Sredozemnogmora sa bujnim zelenilom na kopnu.

Na`alost, ovih pet „naj“ nisu dovoqni za ve}inuna{ih turisti~kih agencija da iz poznatihletovali{ta - koje, po zvani~nim podacimaministarstva turizma Tunisa, godi{we poseti oko20.000 gostiju iz Srbije - organizuju fakultativneposete ovom o~aravaju}em gradu. Zapravo, ko posetiTunis i priu{ti sebi izlete u tuni{anski deoSahare, a ne do`ivi zelenilo severa ove zemqe, crvenekrovove od crepa i pri~e me{tana o snegu u Tunisu,ne}e shvatiti istinsko bogatstvo najmawe zemqe naseveru Afrike.

Ali nemojte da vas obeshrabri ova ~iwenica. Sobzirom na to da }ete ve} prvog dana u Tunisu shvatitikoliko ste dobrodo{li i koliko je ova zemqa bezbedna,bez imalo straha samostalno se organizujte i krenitena krajwi sever Afrike.

Od bilo kog letovali{ta do grada Tunisa,autoputem, mo`ete da otputujete jeftinim lua`om(kombijem) ili jo{ jeftinijim me|ugradskimautobusima. S obzirom na to da je odredi{te i jednih idrugih glavna autobuska stanica u tuni{anskoj

prestonici, spokojno krenite na ovo putovawe. IzHamameta, u jednom smeru, ovu vo`wu plati}ete oko 3i po evra. Na glavnoj stanici grada Tunisa, uo~i}etetaksiste koji }e, nezavisno od broja putnika, za ukupno70 evra da vas, tako|e autoputem, odvezu do Bizerte iMenzel Burgibe i natrag.

Od trenutka kada krenete u Bizertu, putovawepostaje puno iznena|ewa. Ta~nije sve postajedruga~ije! I vegetacija i klima i reqef iarhitektura. Dok od jednog do drugog grada, za jedan satpre|ete „potrebnih“ 65 kilometara, oblaci sa Atlasplanine sigurno }e da se postaraju za ~estu i brzupromenu godi{wih doba. Svakog ~asa smewuju seoblaci i vedro nebo, ki{a i sunce.

Masliwaci u ovoj zemqi nisu iznena|ewe, u Tunisuje zasa|eno vi{e od 20 miliona stabala. Ali,iznena|ewe je kako se, za razliku od ju`nih zasada kojipre`ivqavaju pustiwski pesak i vru}inu, ovi severniba{kare u pitomoj ravnici pro{aranoj vinogradima,vo}wacima, zelenim livadama i pa{wacima na kojimase napasaju velika stada ovaca. [tavi{e, sve }epomalo da vas podseti na domovinu, naro~ito kadashvatite da su krovovi svih ku}a strmi i prekrivenicrvenim crepom, {to ne}ete videti vi{e nigde uTunisu. Razlog je razumqiv s obzirom na godi{wekoli~ine padavina, ali i sneg koji u Bizerti iokolini zna dobro da napada.

Kona~no, kada po~nete da osvajate ovaj grad

PUTOVAWE ❙ Reporter „Novosti“ u Bizerti, najsevernijem gradu Afrike, poznatom kao

❙ Kao nigde drugde u Tunisu, u Bizerti }ete biti neizmernoponosni na to {to ste iz Srbije. U ovom gradu i stari i mladiTuni{ani ispri~a}e vam da su tokom Prvog svetskog rata ovdeboravili mnogobrojni vojnici, ali da grad pamti Srbe kaonaj~asnije i najpo{tenije

Plavo

život plus 31

❙ PUTOVAWE

shvati}ete va`nost „i plavog i zelenog“, mora na kojije grad naslowen i kanala koji su u wega dubokoprodrli, ali i `itnice koja se na more naslonila.

Po veli~ini, Bizerta je druga luka u Tunisu (posleprestonice). Ali sazna}ete da je to luka koja ima petluka, koje po dobu nastanka ili nameni imaju jednostavnenazive: ribarska, trgova~ka, istorijska, industrijska iluka slobodne zone. Posebna pri~a su wene dve pomorskeluke spojene kanalom (dubokim 12 i {irokim 350

metara), prokopanim, 1889. godine, Bizertskim jezerom,sa prolazima, lukobranima i lu~kim postrojewima kojaumawuju uticaj struja i omogu}avaju uplovqavawe inajve}ih brodova. Kuriozitet je i dvostruki za{titnizid iz vizantijskog doba koji uspe{no odoleva zubuvremena, a kao prepoznatqivu atrakciju Bizerte i ovogdela grada zapamti}ete pokretni most koji dva satadnevno propu{ta brodove.

Kada ste ve} i vi uplovili u ovaj grad odlu~ite seda prvo obi|ete wegov stari deo. Tamo }ete da sesusretnete sa tragovima svih naroda i kultura koji suna Bizerti ostavili svoj pe~at. Arabqani su jeosvojili 698. godine, a gusari su wome gospodarilitokom 15. veka. [panci su je zauzeli 1537. godine, aOsmanlije 1572. godine. Ba{ u starom delu grada o[pancima i Turcima svedo~e dve velike tvr|ave.Jedna je, kao i svuda u Tunisu, nazvana Medina i to jeprvo mesto gde mo`ete i da pazarite, jer je pretvorenau sukove (prodavnice) sa najrazli~itijom robom. Ipakpreovla|uju kvalitetna keramika iz Nabela (svetskipoznat centar za izradu keramike), {alovi odpa{mine (ka{mir), sapuni od maslina, nakit, za~inii poneki market u kojem mo`ete da kupite i „magon“,~uveno tuni{ansko crveno vino.

Druga tvr|ava je prepoznatqiva po zidinama kojenose odlike i {panske i otomanske arhitekture ina~ina gradwe. U woj je o~uvan amfiteatar koji mo`e

da primi 12.000 gledalaca i sada je centar svihkulturnih doga|awa u najsevernijem gradu Afrike. Toje mesto odakle }ete najboqe da sagledate Bizertu. Wennovi i stari deo, zaliv, luke, kanale i mostove.

Pre nego {to krenete u novi deo grada nemojte dapropustite priliku da posetite i obi|ete ~uveniRibqi market, svojevrsnu pokrivenu ribqu pijacu, saprigodnim muralom na jednom zidu, na kojoj }etevideti najrazli~itiju ribu i morske plodove,neobi~nog i razli~itog izgleda, boje i veli~ine,izlo`ene u kreativnim i ma{tovitim aran`manimakoji podse}aju na ikebane! Va{em pogledu ne}e dapromakne kai{, riba du`a od metra, koja li~i nazmiju. Kai{ je va`an tuni{anski izvozni proizvod.

A kada napustite ovu pijacu koju }ete pamtiti i po`amoru i nezaobilaznim cenkawima, odmorite se unekom od obli`wih kafi}a i obavezno probajtenezaboravni ~aj od nane, jakog ukusa i arome koji }ete,zbog toga, ispijati polako. Qubazni kelneri ponudi}evam i nargilu, pa ko voli...

Kao nigde drugde u Tunisu, u Bizerti }ete bitineizmerno ponosni na to {to ste iz Srbije. U ovomgradu i stari i mladi Tuni{ani ispri~a}e vam da sutokom Prvog svetskog rata ovde boravili mnogobrojnivojnici, ali da grad pamti Srbe kao naj~asnije inajpo{tenije. Rado }e vas odvesti do hri{}anskogvojni~kog grobqa, na kojem se nalazi i spomen-kosturnica na ~ijim su spoqa{wim zidovima

ispisana imena 600 srpskih ratnika koji poslealbanske golgote nisu do~ekali da se vrate u otaxbinu.

Za razliku od tesnih ulica starog grada u novomdelu do~eka}e vas {iroki bulevari, modernestambene ~etvrti i luksuzne prodavnice. Tu }ete dashvatite za{to ovaj grad prati glas najevropskijeg uTunisu. U blizini velike gradske pla`e Korni{,ukra{ene drvoredima palmi, nalazi se {etali{teHabiba Burgibe, na ~ijim raskrsnicama i kru`nimtokovima su i dva glavna simbola Bizerte: morskikowici, ~iji logo je utisnut i krasi zaglavqa svihzvani~nih dokumenata grada, i stilizovano jedro kaoznak prijateqstva i tradicionalne regate Tulon -Bizerta. Ovo jedro je i asocijacija na savremenumarinu sa vezovima za oko 180 jahti.

Ukoliko odlu~ite da se u ovom kosmopolitskomgradu otvorenog srca zadr`ite du`e od jednog dana,mo`ete da se smestite u jednom od desetak lepoure|enih hotela, koji su uglavnom blizu pe{~anihpla`a. Neka vam zadr`avawe du`e od jednog dana budepovod i da posetite okolinu Bizerte gde se nalazemnogobrojni arheolo{ki lokaliteti iz rimskogperioda i zanimqivi prirodni rezervati I~kul iAjn Dram. Do wih se dolazi zelenim, {umovitimpredelima koji su za ovaj deo sveta prava retkost, ali iizazov za radoznale, turiste istra`iva~e.

❘ Tekst i foto Jelena Matijevi}

„druga kapija Sredozemqa“

❙ Supe od povr}a i tuna-sendvi~iMeni u ovda{wim, lepo ure|enim restoranimazavisi}e od godi{weg doba kada posetite Tunis iBizertu. Ako je napoqu hladno, prvo {to }e qubaznidoma}ini da vam ponude bi}e supa, koja je jedno odnajva`nijih jela, ali ne ozna~ava supu u „evropskomsmislu“, ve} se tako zove samo zato {to je te~na.Mo`ete da odaberete od makarona. Priprema se odkorenastog povr}a ({argarepe, pasuqa, gra{ka, rotkveili arti~oke), paradajz-sosa i komadi}a jagwe}eg iligove|eg mesa. Ipak, tradicionalna supa je barli(je~am). Kuva se od kukuruznog bra{na, sa dodatkomkumina (za~ina sli~nog kariju) i mlevenog je~ma. A akoste u ̀ urbi, kupite ~uveni tuna-sendvi~ sa harisomkoja se nama`e na hleb, a zatim se dodaju kolutovizelenog paradajza, polukuvano jaje i na kraju tuna.

❙ Menzel BurgibaPetnaestak kilometara jugozapadno od Bizerte nalazise `ivopisni gradi} Menzel Burgiba koji je dosticawa tuni{anske nezavisnosti bio Fervil. Naperiferiji ove zanimqive varo{ice nalazi sefrancusko grobqe na kojem je i ogra|ena parcela na~ijoj kapiji pi{e „Srpsko vojni~ko grobqe“ u kojem jesahraweno 1.800 srpskih vitezova. Na tom grubqu je i~uveni spomenik koji su podigli Francuzi srpskim isvojim borcima iz Prvog svetskog rata. Na wemu

pi{e: „Francais et Serbesmorts pour la patrie“.Preplavi}e vas emocijei ponos, naro~ito kadavas {ezdeset-petogodi{wa Vagdija,koja godinama odr`avaSrpsko grobqe, obaspepri~ama koje je od svojihstarijih sugra|ana ~ulao srpskoj vojsci, da suoni „najhrabriji inajpo{teniji vojnici zakoje su Tuni{ani ikadasaznali“...

uzelenom sa pet luka

OVAN (21. 3. - 20. 4)Op{ta situacija - Dobro pazite

kakve poslove sklapate, posebno saprijateqima ili dugogodi{wimkolegama. Ne{to mo`e krenuti nizbrdo,ne zato {to vam nisu nakloweni negozbog wihove brzopletosti. Pazite {ta

kome pri~ate, mo`ete dati povod za tra~.Novac - Skloni ste da tro{ite novac na ne{to {to

vam nije neophodno. Ipak, imate neki tajni izvorprihoda ili crni fond, tako da }ete nekogaobradovati lepim poklonom.

Qubav - Osim tajnog fonda imate i tajnu qubav ilisimpatiju o kojoj nerado pri~ate bilo kome osimJarcu, [korpiji ili Ovnu. Ako ste svesni da je ta vezanemogu}a, odustanite od ma{tawa. Ukoliko ste u braku,mo`ete o~ekivati rasprave.

Astro-savet - Sledite svoja ose}awa i svojuintuiciju, ma o ~emu da se radi.

LAV (23. 7. - 22. 8)Op{ta situacija - Ulazak Jupitera u

znak Vodolije, odli~no se reflektuje nava{ znak zbog ~ega mo`ete o~ekivati dadobijete {ansu u vezi sa nekim poslomsa strancima. Bi}ete spremni darizikujete, ali u tome je najve}a

opasnost, jer biste mogli napraviti pogre{an potez.Novac - Preko prijateqa mo`ete dobiti {ansu da

zaradite pove}u svotu novca, naro~ito ako nameravateda radite sa strancima. Pazite kako ula`ete novac, neuzimajte kredite.

Qubav - Dobijate poziv za izlazak sa nekim ko jeveoma popularan u svom dru{tvu. Ako imate stalnogpartnera, nemojte ga provocirati va{im smislomza humor, jer ne}e imati milosti prema vama.Poku{ajte da unesete malo pozitivnih promena uva{ odnos.

Astro-savet - Smawite obroke.

STRELAC (23. 11. - 21. 12)Op{ta situacija - Ose}ate se dobro u

dru{tvu kreativnih i preduzimqivihosoba koje }e `eleti da vam ponudeposao. Neko je spreman da vam iza|e ususret u vezi sa ne~im za vas veomabitnim. U pregovorima budite veoma

takti~ni.Novac - Mnogo tro{ite jer se nadate dobicima koji

su neizvesni, posebno ako ~ekate uplate prekointelektualnih poslova. Novac vam priti~e od Jarca,Ovna ili Strelca.

Qubav - Ne birate re~i kada ste quti, a partnerje nezadovoqan i vrlo temperamentan kada s vamaraspravqa. Ukoliko ste slobodni, a dopadne vam seenergi~na i ambiciozna osoba, razmislite da liimate snage za wu. Niste re{ili vezu izpro{losti.

Astro-savet - Pazite da se ne pose~ete.

BIK (21. 4. - 21. 5)Op{ta situacija - Mnogo pola`ete

na poslove sa strancima, ali mogu}i suproblemi sa vizama, ili se va{pretpostavqeni mo`e suprotstavitiva{oj ideji u vezi s novim poslom.Vodolija vam kvari planove.

Novac - Vladalac astrolo{ke ku}e posla i novcaide hodom unazad zbog ~ega bi i va{e finansije mogledo}i u krizu. Neko ko vam duguje novac, verovatno }eodugovla~iti sa pla}awem.

Qubav - Veoma uticajna i ambiciozna osobamisli na vas, me|utim, te{ko da }e i{ta konkretnoda uradi po pitawu vas dvoje, ili }e mo`da susretmaskirati poslovnim razlozima. Ako mislite na[korpiju ili Jarca, mora}ete da napravite prvikorak.

Astro-savet - Nervozni ste i nestrpqivi pomnogim pitawima. Merite krvni pritisak.

DEVICA (23. 8. - 22. 9)Op{ta situacija - Za vas kre}e

naporan i prili~no konfuzan period, jerse na va{em radnom mestu de{avaju raznepromene na koje niste bili spremni, ~akiako ste ih o~ekivali. Mogu}a je nekavrsta unapre|ewa, ali ipak ne{to

neo~ekivano moglo bi vas neprijatno iznenaditi.Novac - Bez obzira na to u kakvoj se finansijskoj

situaciji nalazite, pona{ate se filozofski kada jenovac u pitawu. Neo~ekivani dobici mogu}i su prekoosoba ro|enih u vodenim znacima, preko Jarca,[korpije ili Bika.

Qubav - Ne budite malodu{ni ako osoba koja vam sedopada ne bude imala dovoqno vremena za vas. Bilo bidobro da joj se na|ete pri ruci u vezi se nekim wenimposlovnim odlukama, posebno ako radi u privatnojfirmi ili je na odgovornom mestu.

Astro-savet - Pazite da ne uganete zglob.

JARAC (22. 12. - 20. 1)Op{ta situacija - Veoma ste

odgovorni i optere}eni raznimproblemima. Imate sklonost da budeteprevi{e energi~ni na re~ima, ali ne ina delu. Nemojte dozvoliti mla|imsaradnicima da vas ube|uju u ono sa ~im

se ne sla`ete, ali nemojte ni odbijati sve predlogepre nego {to dobro razmislite.

Novac - Vi{e brinete za druge nego za sebe. Ako steglava porodice, ciq vam je da obezbedite finansijskisvoje najbli`e i da im iza|ete u susret po mnogimpitawima. Mislite vi{e o svojim potrebama.

Qubav - Vrlo ste tajanstveni i malo ko mo`e dapretpostavi {ta se sve de{ava u va{em domu, ukolikoste u braku, ili u va{em qubavnom `ivotu u kojem imamesta za vi{e osoba istovremeno. Od svakoga uzmete ononajboqe, a intimno se ose}ate prili~no usamqeno.

Astro-savet - Budite opu{teniji i mawe depresivni.

BLIZANCI (22. 5. - 21. 6)Op{ta situacija - Ako se bavite

privatnim biznisom i ako nameravate dazapo~nete novi posao sa strancima,sa~ekajte da vidite kakav je wihovpredlog. Nemojte `uriti sa odlukama,posebno ako vas neko stariji i iskusniji

savetuje da budete strpqivi.Novac - Bi}ete veoma dare`qivi i skloni da

ula`ete u nove projekte ili nekretnine. Igrajte igrena sre}u, mo`e se dogoditi da dobijete vi{e nego {too~ekujete.

Qubav - Na pragu ste nove qubavi ili pomirewa sanekada{wim partnerom. Ipak, ne obe}avajte ono {tone mo`ete da ispunite. Trebalo bi da budetepostojaniji u svojim ose}awima jer ste sklonikoketovawu i paralelnim vezama. Dobijate poziv zaveliku zabavu. ^uvajte se tajne veze.

Astro-savet - Pazite se o{trih predmeta.

VAGA (23. 9. - 22. 10)Op{ta situacija - Va{e kreativne

sposobnosti dolaze do punog izra`aja.Ali, zbog preteranog entuzijazma kojekod vas podsti~e Blizanac ili Vodolija,mogli biste napraviti pogre{anposlovni potez. Ako budete pozvani na

neko takmi~ewe ili konkurs, imate velike {anse dapobedite.

Novac - U igrama na sre}u mo`ete imati mawihdobitaka na koje uop{te ne ra~unate. Skloni ste daolako tro{ite novac na neka svoja sitna zadovoqstva.

Qubav - Mlade Vage mogu se na prvi pogledzaqubiti u nekoga ko se sprema da napravi sjajnukarijeru. Mo`e se dogoditi da saznate da }ete postatiroditeq, ili }ete planirati brak. Ako ste u zrelimgodinama i spremate se da putujete, o~ekuje vasuzbudqiva romansa.

Astro-savet - Mogu}a briga zbog ~lana porodice.

VODOLIJA (21. 1. - 19. 2)Op{ta situacija - Sa Merkurom i

Jupiterom vi ste najlepr{aviji znak uhoroskopu, sre}ni zbog neke situacijekoja se odvija u va{u korist. Ne `uritenikud, Merkur }e i}i retrogradnimhodom uskoro, a sprema se i pomra~ewe

Sunca u va{em znaku. Preterana sigurnost u sebe mo`evas skupo stajati.

Novac - Dobro se sla`ete sa onima koji umeju danaprave novac ni iz ~ega, ili sa osobama koje rade umedijima. Novac vam priti~e iz medija ili iz rada saumetnicima. Zasada nemate previ{e, ali o~ekuju vasdobici.

Qubav - Veoma ste omiqeni, ali svoju du{u gotovonikome ne otvarate. Mnogo analizirate i sebe ipartnera, u odnosima sa wim veoma ste nestrpqivi,nestalni i prili~no hiroviti.

Astro-savet - Skloni ste nazebu.

RAK (22. 6. - 22. 7)Op{ta situacija - Veoma ste

ambiciozni i spremni da se ukqu~ite uveliki posao sa Ovnom, Jarcem ili[korpijom. Ne budite previ{e uporni iagresivni u svojim zahtevima jer mo`eteimati problema u radu sa saradnicima,

posebno sa mu{karcima.Novac - Uglavnom nemate mnogo kontrole nad

tro{kovima, a ukoliko ste u braku, partner tro{ivi{e od vas ili zajedni~ki planirate neku ve}ukupovinu. Slede dobici preko sporta ili u radu sakonkurencijom.

Qubav - O~ekujete mnogo od partnera ili, ako steslobodni, od svog qubavnog `ivota. Dopada vam seosoba koja nosi neku vrstu uniforme ili radi u nekojdr`avnoj ustanovi.

Astro-savet - Skloni ste povredama, posebno usportu.

[KORPIJA (23. 10. - 22. 11)Op{ta situacija - Imate velike

planove u vezi sa privatnim projektomkoji podrazumeva kontakt sa strancima.U ovom periodu ne bi trebalo bilo {tada registrujete ili da zapo~iwete,naro~ito ako se radi o poslu koji

podrazumeva obimnu dokumentaciju. Dobra saradwa saOvnom, Jarcem, Bikom i Ribama.

Novac - Mo`ete imati sre}e na lutriji, ali vas tokao da mnogo ne zanima. Vi{e volite da ra~unate nasebe i svoj rad. Dobijate novac preko {tedwe.

Qubav - Ako ste u braku, veoma ste optere}enipitawima koja se odnose na nekretnine, ali nijetrenutak da bilo {ta po tom pitawu re{avate.Slobodne [korpije mogu upoznati nekoga preko posla,ili preko prijateqa koji radi u inostranompredstavni{tvu.

Astro-savet - Redukujte ishranu.

RIBE (20. 2. - 20. 3)Op{ta situacija - Dobro se ose}ate u

dru{tvu onih koji su sposobni da vam„~itaju“ misli. Imate dobar ose}aj kada{ta treba da ka`ete i uradite, ipak,pazite ako radite u privatnoj firmi,mo`e se dogoditi da previ{e otvoreno

iznosite svoje stavove koji se ne}e dopasti va{ojkonkurenciji.

Novac - Dobro stojite s novcem, bar kada je upitawu stalni prihod. Razmi{qate o nekim novimposlovima koji bi vam omogu}ili da lak{e do|ete donovca.

Qubav - Mnogi misle da vodite dvostruki `ivot ida imate neke tajne obo`avaoce. Namerno ostavqateutisak tajanstvenosti, a sa Merkurom i Jupiterom uVodoliji, mnoge intrigirate, i mogu}e je da se onizaista i pojave. Taj „neko“ bi mogao biti umetnik, iliosoba iz medija.

Astro-savet - Mogu} bronhitis ili nazeb.

ASTROLOGIJA ❙ Horoskop za period od 11. do 17.1.2009. godine

32 život plus

Astrolog Jasminka Holclajtner

život plus 33

Kako se ko snalaziu nevoqi

Astrolog Marina Jungi}

OVANUvek gleda kako }e prvo svoju glavu da

izvu~e, a ostali neka se sna|u kako znajui umeju. Neustra{iv je, pa ako ga nekonapadne, ho}e i fizi~ki da se obra~una- na licu mesta. Posle se kaje, ukolikoje preterao, ali mora bar da se posva|a.Ako se sam uvalio u nevoqu, ne podnosiporaz i na sve na~ine }e non-stoppoku{avati da se „vrati u sedlo“. Akozbog drugih upadne u nevoqu, polemi{ei suprotstavqa se {efu ili „glavnomkrivcu“, ma koliko taj bio mo}an ilijak.

BIKUme da namiri{e opasnost, ne ule}e

u nevoqe lako i uvek pravi odstupnicuda bi se izvukao, ako „kola krenunizbrdo“. Ne zale}e se, pogotovo uposlu, jer voli da oseti drugu stranu, dabi znao kako da se postavi. Ako je uposlovnoj nevoqi, diskretno vu~e konceiz pozadine preko nekog uticajnog ko }ese zauzeti za wega ili pobegne nabolovawe, a kad ima qubavne probleme,~esto jede na nervnoj bazi.

BLIZANCIIzvla~i se iz svake, pogotovo

neprijatne ili nezgodne situacije.Mozak mu radi „trista na sat“,muwevito reaguje, ~im oseti opasnost,uvek ima nekog „keca u rukavu“.Intuitivno predose}a {ta od kogamo`e o~ekivati, pa na vreme {aqe SMSpoverqive sadr`ine i onome ko je nawegovoj strani, ali i protivniku, pa kadse na|e u nevoqi, zna da }e ga izvu}ionaj kome je potrebniji.

RAKSnala`qiviji je nego {to izgleda,

mada „hvata“ na sentimentalnost iprenema`e se kako bi dobio na vremenu,dok smi{qa kako da se izvu~e iz nevoqe.Izlaz tra`i u pi}u, hrani ili kod{efa, kod koga je ve} cinkarewemprikupio poene. Ali, ako mu on nepomogne, napravi}e intrigu i optu`itikolege, pa }e ih iz nekog prikrajkagledati kako se koprcaju. A on }e sepovu}i nekoliko koraka unazad i ~ekatida opasnost pro|e.

LAVLav se vrlo ve{to izvla~i iz svake

nevoqe, i to svim sredstvima, boqere}i - ne bira sredstva kako bi seizvukao. Kad na vidiku ugleda nevoqu ishvati da joj ne mo`e pobe}i, on }eanga`ovati sve qude koje poznaje, odpo{tara do privatnog detektiva, ne bili se {to br`e izvukao. A po{to,uglavnom, poznaje „glavne face“ u gradu,ve}ina mu izlazi u susret, jer Lav uveknekome zatreba.

DEVICAOna je toliko inteligentna da }e

te{ko upasti u nevoqu, me|utim, ako dotoga ve} do|e, izlaz tra`i na sve strane,ali tako da okolina i ne shvata podkolikim pritiskom se Devica na{la.Prelistava spisak potencijalnihre{ewa u svojoj glavi, a kad trebanekome da telefonira ili da ga vidi,bira vreme i mesto, mada joj je uveklak{e da drugog vadi iz nevoqe, negosebe samu. Ako je sna|u qubavni jadi,ne}e be`ati ni od psihologa, ni odastrologa.

VAGAOna se prili~no ve{to izvla~i iz

nevoqe, okre}e telefone i pote`e svojemnogobrojne poznanike i prijateqe,glumi da je sve u redu, iako nije. Mirnogleda protivnika u o~i, a sve vremegrozni~avo razmi{qa kako da se izvu~e,verbalno je vrlo neprijatna, ~aknepopustqiva, kad otkrije ko je kriv zawene muke. Kad ne uspe milom, idesilom, pa na nepravdu ili nasiqe, umeda reaguje ratoborno i o{tro ~ime znada iznenadi svoju okolinu.

[KORPIJANajve}a nevoqa za wu je qubavna, i

te{ko nalazi izlaz iz we, ukoliko jezaqubqena, a partner joj praviprobleme. Sve druge nevoqe za[korpiju su uvek re{ive, pa i kad nereaguje odmah, ne zna~i da okleva ilizazire nego bira najlukaviji na~in dase izvu~e. Ako ima problema sazakonom, anga`uje najboqeg advokata,ali paralelno sprovodi i sopstvenuistragu o onome ko je wu doveo u nevoqu,a takvom se onda - ne pi{e dobro.

STRELACKad se na|e u nevoqi, Strelac odmah,

u svojoj glavi zavrti svoj krug „veza ivezica“ kojih, naravno, ima na svestrane. Samo treba da odabere pravibroj (mobilni, slu`beni ili ku}ni)osobe koja }e mu pomo}i i pravitrenutak kada }e je pozvati. Sve ostalo

je deo „procedure“ koja Strelcu u rukestavqa „~arobni {tapi}“ kojim seuglavnom izvla~i iz nevoqe, bilo daima problema sa saobra}ajnommilicijom ili dobijawem vize zainostranstvo.

JARACNema te nevoqe iz koje se prakti~ni

Jarac ne}e izvu}i, jer mu mozaksavr{eno funkcioni{e u kriznimsituacijama kad on postaje i sam svojadvokat, spasilac i savetnik. Spremanje da mnogo istrpi, samo da nikoga nemoli za uslugu, a one koji mu bez pitawapomognu, Jarac nikad ne zaboravqa.Poraz podnosi stoi~ki, ali kao „stara~ekalica“ ~eka i - do~eka svojih petminuta, kad }e ignorisati one koji su seogre{ili o wega.

VODOLIJAIako deluje non{alantno, a pona{a

se kao da }e bez we sve stati, Vodolijaintenzivno razmi{qa kako da se izvu~eiz nevoqe, uglavnom finansijske, jer je

za wu to - najve}a nevoqa. Brzo od nekogpozajmquje novac, dok ne prebrodi krizu,po{to uvek razmi{qa glavom {to jeistovremeno wen adut, ali i slaba ta~ka:partner koji je dobro poznaje, natera}e jeda „puzi“ kako bi se izvukla iz qubavnoghaosa koji obi~no sama izaziva.

RIBEWene reakcije, kad se na|e u nevoqi,

znaju da budu nepredvidive, od nervoze idepresivnog raspolo`ewa, preko blagehisterije, pa do prave panike. Mada senikad ne zna kako }e reagovati, Ribenalaze izlaz iz nevoqe mnogo br`e negodrugi znaci, jer deluju izgubqeno,izazivaju sa`aqewe i bude potrebu udrugima da im pomognu. ^esto je towihova taktika, ali uglavnom umeju dase izmigoqe i zavaraju tragove ili sepritaje uz pi}ence sa dru{tvom, dokopasnost ne pro|e.

❙ ASTROLOGIJA

Napomena: Pitawa za na{eg astrologa mo`etepostavqati preko Interneta na adresu:[email protected] pitawe navedite datum, mesto i ta~no vremero|ewa kao i bra~no stawe.

❙ ODGOVORI ̂ ITAOCIMA

❘ AstrologJasminka Holclajtner

[ta ka`u zvezde?

[ifra: „Tajne no}i“Iako vam je {ifra vrlo intrigantna u

va{im horoskopima nema ni~eg {to biukazivalo da je partner sklon prequbi.On je prvenstveno opsednut novcem,zaradom i prili~no je lew da bi se trudiooko bilo koje, kako vi pi{ete sponzoru{e.Mnogo toga je netipi~no za wega kao Lava,jer onog dana kada se o`enio, {to jeu~inio zaista iz qubavi u koju nematerazloga da sumwate, on se ne samo smirionego i ulewio. Vi ste mnogo dinami~nijiod wega i pre se vama nego wemu mo`edogoditi neka avanturica, po{to vamovakav kakav je sada ne odgovara.

[ifra: „Odbrana“Va{e pismo je izabrano izme|u ostalog

i zbog vrlo zanimqivog uputstva koje vamje dala k}i - da budete „na odstojawu“. A vi,kako ka`ete, branite je od wene pogre{neodluke u vezi sa mladi}em koji vam se nedopada. Oni su tandem, vrlo dobro uigrani pro}i }e kroz razne krize, ali }enajverovatnije ostati zajedno. Ima uwegovoj porodici mnogo toga {to se vamane dopada i va{a k}i to dobro zna. Onaima snage da pre|e preko toga i uspe}e dase izbore za svoju qubav. Mo`da je boqe daposlu{ate wen savet. Po{tede}ete i sebei wu nepotrebnih rasprava i nervirawa.Mladi} uop{te nije lo{.

[ifra: „Agonija“Jo{ jedno pismo majke koja brine zbog

zeta. On je lep, pametan i uspe{an, alinedovoqno ambiciozan, nervozan i neume da „ukroti“ va{u k}i. Mo`da je onba{ zato i voli. Va{ zet je [korpija iima svoju metodologiju za k}i koja jeOvan, sa mnogo planeta u ovom znaku. Ali,ne brinite, wihove sva|e su vrlokonstruktivne i oni se vole. Vama iva{em suprugu je najte`e, jer `ivite podistim krovom sa wima i mnogo stemirniji par. Ipak, zapitajte se da li jevama po{lo za rukom da je „ukrotite“? Onje, ipak, ambiciozniji nego {to mislite.

[ifra: „Staklena ~a{a“Vrlo ste dobro opisali sebe i fazu

kroz koju prolazite, a da ne biste bilislomqena ~a{a, kako se pribojavate,potra`ite savet psihologa ilihomeopate. Ima u va{em horoskopunaznaka cikli~nih uspona i padovaenergije i vi se lako „potro{ite“, a tadado`ivite potpuni kolaps. To {to danimapla~ete, „vidqivo“ je iz pozicijeplaneta u va{em horoskopu, ali nisudrugi krivi za te suze nego va{a sklonostka iscrpqivawu, i tada ne mo`ete dapodnesete nijednu ru`nu re~ ili bilokakvu kritiku. Imate slabu tolerancijuna stres. Mladi} vas voli, ali ne shvatakoliko ste osetqivi zbog faza u kojimaste hiperveseli i razdragani.