U poetku se hartijama od vrednosti trgovalo u lukama i u kafanama! Poveanje broja kupaca i prodavaca i porast prometa uslovili su i organizaciju trita, to podrazumeva standardizaciju robe kojom se trguje i postavljanje kriterijuma koje treba ispuniti za ulazak na organizovano trite. Re je zapravo o kriterijumima za uesnike na berzi i o kriterijumima za robu kojom se trguje. Ponovimo jo jednom, berza ne garantuje uspeh transakcije, ve je ona mesto koje propisuje kriterijume, proverava njihovo ispunjenje u momentu dolaska na berzu, a nikako ne garantuje siguran dobitak. Berza uvek, na trite puta samo one koji dokau da ispunjavaju sve uslove za trgovanje i da imaju kvalitetnu robu. Dakle, kao ni pijana uprava, ni berza ne proverava svaki ponueni proizvod ponaosob. Berzin je najvaniji zadatak i prioritetan interes da obezbedi jasan kriterijum i da proveri njegovo ispunjenje, ali ne garantuje za sigurnost dobiti. Berza ne otkupljuje hartije od vrednosti! Ni na pijaci, vlasnik ne prodaje robu pijanoj upravi, ve onome ko eli da kupi. Ukoliko nema zainteresovanih za kupovinu, problem je verovatno u robi, a ne u pijaci. Akcije, obveznice, varanti za kupovinu akcija ili obveznica, depozitne potvrde, finansijski derivati fjuersi, opcije sve su to hartije od vrednosti u ijoj se osnovi nalazi neka realna imovina kapital preduzea, obrtna sredstva, uteevina graana ili roba u skladitu. Sve je to neija imovina. Svojom imovinom svako moe raspolagati slobodno, prodati je i/ili kupiti, kao to na pijaci onaj ko ima viak robe prodaje onome ko eli da je kupi. Slino se deava i na tritu kapitala, susreu se tranja i ponuda kapitala, svako ko je zainteresovan moe da izvri kupovinu odnosno prodaju. Tematika vezana za objanjavanje postojanja, razvijanja, unapreivanja i usavravanja berze i njenih funkcija trebalo bi da prikae koje je mesto, uloga i svrha postojanja i delovanja berze u razvijenim trinim uslovima, kao i u naoj privrednoj praksi. Berza sagledana kroz tu prizmu, zapravo prikazuje koliko je ona zastupljenja u trgovanju svih uesnika koji egzistiraju na njoj. Objanjavajui dalje pomenutu tematiku, moe su uoiti koliko da sa njenim razvojem dolazi do razvoja finansijskog trita, pre svega trita kapitala, zatim razvoja finansijskih instrumenata kojima se trguje na berzi, sve veeg broja poslova koji se javljaju u vezi trgovanjem berzanskim materijalom...Razvoju berze u savremenim uslovima umnogome doprinosi kompjuterizacija i elektronski sistem komunikacija. Berzansko poslovanje Na berzi efekata trguje se samo onim efektima koji su za tu trgovinu dobili saglasnost od same berze.Tu saglasnost izdaje posebno formirana komisija koja je zvanini organ svake berze iji je najei naziv komisija za registraciju emisije i dozvolu plasmana na berzi efekata.Osnovni zadatak ove komisije je da izvri registraciju emisije a zatim i izda dozvolu da se sa efektima te emisije moe trgovati na berzi. Sve efekte sa kojima se trguje moemo svrstati u 2 osnovne grupe: 1.efekti sa dozvolom trgovanja 2.efek bez dozvole trgovanja Trgovina sa efektima koji imaju dozvolu za prodaju na berzi predstavlja zvanini berzanski promet koji se uvek realizuje u okviru berzanskog pulta ili na berzanskom parketu. Trgovina sa efektima koji nemaju dozvolu za prodaju na berzi se ostvaruje van berzanskog pulta zbog ega se i naziva vanberzanska ili nezvanina trgovina efektima.Ova vanberzanska trgovina moe se odvijati i u okviru berze ali i van okvira slubenog dela berze.Ova vrsta trgovine efektima ima naziv trgovina na kulisi berze ili berzanskim hodnicima,holovima ili u drugim ne slubenim prostorijama.Ova nezvanina trita za drugoklasne efekte su verni pratilac zvaninih berzi efekata i u principu se nalaze pod istim
krovom.Ovo trite predstavlja znaajan faktor ukupnog prometa na tritu kapitala i sa svojim volumenom mnogostruko prevazilazi volumen zvaninog berzanskog trita. Registracija efekata i dobijanje dozvole za prodaju tih efekata na berzi i u okviru zvaninog berzanskog trita predstavlja unapred utvren i definisan postupak od strane svake berze efekata.Taj postupak je manje vie identian od berze do berze i ima za cilj da sve investitore zatiti od lanih informacija,zabluda i prevara koje moe emitent uiniti pri emisiji efekata.Ova zatita ostvaruje se putem analize,kontrole i ispitivanja svih emitenata.Dozvola za prodaju efekata na zvaninom berzanskom tritu se izdaje na pismeni zahtev emitenta koji se uvek podnosi zajedno sa odabranom bankom kao posrednikom institucijom na tritu kapitala. Uz zahtev za dobijanje dozvole da se HOV moe prodavati na berzi efekata mora da se podnese i prospekt emisije iz koga se jasno moe videti na koji nain i pod kojim uslovima se vri emisija tog efekta.Za korektnost i tanost sadraja prospekta mora postojati garancija emitenta na jednoj strani i banke kao posrednike finansijske institucije na drugoj strani. Utvrivanje berzanskog kursa kod prve prodaje vri se na bazi procene ponude i tranje dok se utvrivanje berzanskog kursa kod druge i svake dalje prodaje vri na bazi efektivne ponude i tranje na berzi.Berzanski kurs kod prve prodaje se esto naziva emisioni berzanski kurs u svakoj trinoj privredi.Putem i preko ovog kursa se ostvaruju kupoprodaje efekata ne samo u okviru berzanskog ve i u vanberzanskog prometa gde berzanski kurs slui kao jedan od osnovnih indikatora vanberzanske kotacije efek. Berzanski kurs slui kao osnov revalorizacije imovine i obaveza privred subjekata bilo njihove bilansne aktiv ili njihove bilansne pasive.Berzanski kurs jednog efekta treba razlikovati od njegove trine vrednosti ili cene koja moe biti ista,vea ili manja od kursa.Berzanski kurs predstavlja faktiko stanje ponude i tranje za konkretnim efektom u okviru zvanine berzanske trgovine i to tano u odreeno vreme.Trina vrednost efekta predstavlja njegovu faktiku vrednost na tritu kapitala tj na drugim berzama u zemlji i svetu i u vanberzanskom prometu. Organizacija i rad berze efekata Tri osnovna tipa berze efekata: 1.anglo-saksonski 2.kontinentalni i 3.meoviti 1.Berza efekata anglosaksonskog tipa je privatna institucija osnovana kao akcionarsko drutvo.Banke i drugi finansijski posrednici ne mogu ni pod kojim uslovima biti lanovi ovog tipa berze. 2.Kontinentalni tip berze efekata je javno pravnog karaktera.Berze ovog tipa se karakteriu znatnim ueem drave i dravnih organa u rukovoenju i upravljnju berzom.Banke i bankari ne mogu niti lanovi berze.
3.Meoviti tip berze efekata predstavlja meavinu aglosaksonskog i kontinentalnog tipa.Berze ovog tipa osniva drava koja organizuje rukovoenje,upravljanje i kontrolu rada berze a lanovi berze su samo banke i druge finansijske organizacije.Ovaj tip berze je jedini koji za svoju poslovnu predpostavku nema stvaranje profita. Predmet trgovanja na terminskim berzama su terminski berzanski poslovi u kojima se obaveze prodavca i kupca ne izvravaju neposredno posle zakljuivanja ugovora kako se to ini na promptnoj berzi efekata ve u nekom unapred utvrenom roku ako se to ini na terminskom tritu efekata.
Obini terminski berzanski posao je onaj posao ije izvravanje niim nije uslovljeno i u kome se obaveze partnera moraju izvriti o rokovima dospea u svemu kako je to ugovorom i utvreno.Uslovni terminski posao je onaj posao kod kog prodavac ili kupac mogu odustati od posla ili promeniti neke svoje obaveze pod uslovom da su prethodno poloili dogovorenu sumu novca kao naknadu drugoj strani zbog odustanka od izvravanja obaveza ili zbog izmene preuzetih obaveza .Sa aspekta tehnologije i naina rada kao i sa aspekta tehnoloke opremljenosti sve berze mogu biti klasine i elektronske. Klasian tip berze efekata zasniva se na postojanju berzanskog slubenog prostora koji se naziva ring,pit ili parket na kome se trguje efektima metodom aukcije i izvikivanja. Elektronski tip berze efekata je potpuno kompijuterizovan i trgovina se obavlja u tiini i potpuno automatizovano. Uesnici na berzi efekta su profesionalna lica koja se bave trgovinom efekata. Sve uesnike na berzt efekata moemo svrstati u 3 osnov grupe: 1.bankarske posrednike ili meetare koji ine grupu internih uesnika na berzi efekata 2.berzanske trgovce koji su u principu predstavnici banaka,investicionih fondova i svih drugih posrednikih institucija i svi skupa ine grupu eksternih uesnika na berzi efekata 3.ostale uesnike na berzi efekata od kojih kao najvanije treba spemenuti bankarske i druge posrednike ali bez ovlaenja za trgovinu efektima,novinare i posetioce
.Pojam i vrste berzi Berza predstavlja organizovani prostor na kome se obavlja kupovina i prodaja odreene vrste robe.U institucionalnom smislu rei to je poslovni prostor u okviru koga se trguje berzanskim materijalom. U zavisnosti od toga ta je predmet berzanskog poslovanja razlikujemo nekoliko vrsta berzi: 1.robne berze i berze usluga na kojima se trguje sa razliitim vrstama roba i usluga 2.novane i devizne berze na kojima se trguje novcem,efektivnim stranim valutama i stranim deviznim sredstvima 3.berze HOV na kojima se trguje HOV Berze HOV objedinjuju dve vrste specijalizovanih bezi: a) berza HOV na tritu novca b)beza HOV sa kojima se trguje na tritu kapitala Berza efekata predstavlja specijalizovano trite kapitala na kome se vri kupovina i prodaja HOV dugoronog i kapitalnog karaktera koje se ba iz tih razloga i nazivaju efektima. Prisutno je miljenje da su berze efekata finansijske organizacije pekulativnog karaktera.Takva shvatanja su netana zbog toga to berze efekata imaju stabilizacionu ulogu u svakoj trinoj privredi.Njihova osnovna funkcija i cilj sadrani su u smirivanju trinih oscilacija i utvrivanju realne vrednosti efekata. Najvanije karakteristike berze efekata: 1.na berzi efek se radi po strogim i unapred utvrenim pravilima 2.berzanski poslovi se obavljaju posredstvom predstavnika i posrednika ili neposredno meu lanovima berze 3.lanovi berze mogu biti samo registrovani berzanski trgovci ili berzanski posrednici
4.berzanski poslovi se obavljaju pod kontrolom berzanskih organa 5.poslovi se obavljaju na najbri mogui nain putem aukcije Pod pojmom berze efekata se podrazumeva ona poslovna zgrada u kojoj je organizovana kupovina i prodaja efekata.Sva ostala trgovovina efektima koja se vri van ovog slubenog prostora predstavlj vanberzansku trgovinu na tritu kapitala.Neberzansko nacionalno trite kapitala je za razliku od berze efekata neformalnog karaktera u institucionalnom smislu rei na kome se uz uee i posredstvom banaka i svih drugih posrednikih i brokerskih organizacija obavljaju sve vanberzanske trine operacije.Predmet kupoprodaje na neberzanskom nacionalnom tritu kapitala su praktino sve vrste efekata a naroito dravnih i paradravnih obveznice,akcije,privatne HOV finansijskoh institucija.Uesnici na njemu su profesionalna lica koji se nazivaju brokerima i dilerima.To su ustvari posrednici bez kojih bi funkcionisanje ovog trita bilo nezamislivo. Razlika izmeu brokera i dilera moe se objasniti injenicom da broker obavlja svoje poslovne operacije kao agent to znai da kupovinu i prodaju efekata ne sme vriti za svoj raun i iz svog portfelja.Diler ima funkciju principala to znai da on u poslovnim operacijama na tritu kupuje i prodaje efekte u svoje ime i za svoj raun. Primarno trite efekata predstavlja jedinstvo svih aktivnosti i poslovnih operacija koje se odnose na emitovanje efekata i njihov prvi otkup od strane kupca tzv kupovina iz prve ruke. Sekundarno trite efekata predstavlja dalji ivot ve emitovanih efekata odnosno skup svih poslovnih transakcija putem kojih se vri druga i svaka dalja kupovina i prodaja ovih na primarnaom tritu ve emitovanih i plasiranih efekata tzv kupovina iz druge ruke. 42.Efekti sa fiksnim prihodom Efekti sa fiksnim prihodom pismeno potvruju jednu obligacionopravnu obavezu i daju vlaniku pravo potraivanja.Efekti sa fiksnom kamatom imaju karakter dugoronih kredita. Sve efekte sa fiksnom kamatnom stopom moemo podeliti na 3 osnovne grupe: A)efekti javno-pravnog izdanja u ta ulaze sve vrste obveznica i druge obligacije sa fiksnim prihodom iji je emitent drava u svim nivoima i paradravne institucije tzv efekti javnog karaktera.Svrha ovih dravnih zajmova je obezbeenje dravnog kapitala iz realnih izvora potrebnog svakoj savremenoj dravi za ostvarivanje ciljeva ekonomske razvojne i konjukturne politike.Sa aspekta boniteta i kvaliteta smatraju se najboljim i prvorazrednim zbog ega su emisije ovih HOV uvek bez dodatnih trokova garantovanja.Motivisanost ulaganja investitora u ovu vrstu efekata osim boniteta i poreskih olakica nalazi se i u nainu upotrebe ovih zajmova dravne obveznice svih formi i oblika. B)U efekte privatnog izdanja ulaze: 1.hipotekarne zalonice kojima se obezbeuju sredstva za odobravanje hipotekarnih kredita 2.industrijske obveznice i druge obligacije sa fiksnom kamatom kojim se obezbeuju sredstva za investiciona ulaganja 3.obveznice i druge obligacije banaka i tedionica 4.ostale srednjorone i dugorone obveznice i druge obligacije sa fiksnim prihodom koji imaju karakter privatnog izdanja Pravo zaduivanja emisijom efekata sa fiksnom kamatom smatra se kao jedan od osnovnih prava svakog subjekta u okviru privrednog sektora. Sa aspekta obezbeenja emisija efekata sa fiksnom kamatom koje emituje privatni sektor moe biti garantovana i negarantovana.U najveem broju je garantovana. Sa aspekta izdavaoca efekata ije efekte moemo svrstati u 4 osnovne grupe:
1.obveznice i druge obligacije banaka i tedionica koje emituju poslovne banke,tedionice i druge finansijske institucije i fondovi.Osnovni motiv i svrha emisije je refinansiranje na tritu kapitala radi pokria svojih dugoronih investicionih kreditnih poslova 2.hipotekarne zalonice radi refinansiranja svojih ve odobrenih hipotekarnih kredita 3.industrijske obveznice i druge obligacije su osigurane osnovnim zalonim pravom.Industrijske obveznice donose neto veu kamatnu stopu nego drugi efekti sa fiksnom kamatnom stopom u odgovarajuem momentu jer se ovi efekti smatraju vie rizinim 4.srednjorone obveznice predstavljaju takvu vrstu efekata sa fiksnom kamatom kod kojih se povraaj zajma obezbeenog emisijom ostvaruje na rok od 1-4 godine C)efekti javnog i privatnog izdanja u savremenim trinim uslovima su: 1.obveznice sa beskamatnim kuponima se smatraju efektima sa fiksnim prihodom srednjoronog karaktera bez obzira to kamatni kuponi ne donose nikakvu kamatu.Zainteresovanost investitora za ovu vrstu HOV lei u odsustvu rizika reinvestiranja kamate sadrane u kamatnom kuponu.Riziko reinvestiranja kupona ne postoji. 2.obveznice sa warrantom su klasine obveznice sa fiksnom kamatnom stopom koje osim kamatnog kupona imaju warrant.Warrant se moe odvojiti od obveznice tj moe se njime odvojeno trgovati 3. Emisija obveznica sa indeksiranom kamatom se uvek deli na 2 trane.Prva trana bull ili trana koja rauna na skok kursa efekata u budunosti,druga trana bear ili trana koja rauna na pad kursa obveznica.Najei odnos izmeu ovih trani je takav da emisiju ini izbalansiranom na koji nain je poveanje cene isplate jedne trane kompezirano smanjenjem cene druge trane 4.obveznice sa varijabilnom kamatnom stopom predstavljaju takvu vrstu obveznica kod kojih je kupon izdat sa varijabilnom stopom i indeksiran u odnosu na neku kratkoronu kamatnu stopu. Drop-lock obveznice u kojima se sjedinjuju karakteristike obveznica sa fiksnom i obveznica sa varijabilnom kamatnom stopom. Mis-match obveznice kod kojih se obraun kamate vri u kraim vremenskim periodima u odnosu na njena plaanja. Mini-max obveznice u kojima su obraun i primena baznih kamatnih stopa ogranien gornjim i donjim limitom. Novi obraun se vri samo u sluaju kad bazna stopa prekorai ili se spusti ispod odreenih limita datih u uslovima emesije obveznica. Flip-flop obveznice predstavljaju za investitora opciju i mogunost za konverziju u obveznica sa kraim rokom dospea koji iz razloga kraeg roka imaju niu kamatnu maru.Invetitor ima mogunost da ovu novu obveznicu ponovo konvertuje u prvobitnu obveznicu. Junk bonds obveznice omoguuju investitoru ne samo diversifikaciju portfelja nego i ostvarivanje veeg prihoda po osnovu kamate u odnosu na one koje nude i najbolji emitemti ali i uz znatno vei rizik. 43.Znaaj poslova emisije i plasmana efekata za prihod banke Obavljajui poslove emisije i plasmana efekata na primarnom tritu banka ostvaruje znaajne prihode po osnovu provizije i po osnovu kursne razlike.Ti prihodi istovremeno predstavljaju rashode za emitenta i direkcto utiu na profitabilnost tj canu kotanja kapitala obezbeenog emisijom efekata o emu i banka i emitent moraju voditi rauna.Visina prihoda je limitirana na minimum pokria trokova banke koje ona ima obavljajui sve poslove vezane za emisiju i plasman efekata na jednoj i minimalnim iznosom potrebnim za osiguranje od eventualnog rizika sa neplasiranje emisije ili plasiranjem po niem kursu na drugoj strani.U ovim poslovima za banku mogu nastati i dodatni trokovi vezani za njene intervencije u deliminom otkupu ostatka ne plasirane emisije ili pak na podruju negovanja kursa.Svi ti elementi zajedno ine kalkulaciju cenae kotanja plasmana emisije efekata na prmarnom tritu odnosno prihod banke po ovom osnovu.
Po pitanju prihoda banke iz poslova emisije i plasmana efekta potrebno je posebno istai prihode po osnovu emisije obveznica i prihode po osnovu emisije akcija.Kod emisije obveznica emisioni konzorcijuma dobija kao ukupnu naknadu 2 do 3% od vrednosti emisije.Ukupna naknada deli se na 2 polovine.Jedna polovina pripada konzorcijumu a druga se odnosi na altersku proviziju. Ukoliko se u poslove plasmana efekata ukljue i banke koje nisu lanovi konzorcijuma onda se njima ustupa jedan deo alterske provizije npr. 1% u vidu bankarske provizije.Ovaj iznos bankarske provizije se moe odobriti i velikim kupcima kao na primer osiguranjima,investicionim i penzionim fondovima i sl.lanovi konzorcijuma dobijaju i jednokratnu proviziju za uvoenje emisije na berzu. Vodea banka konzorcijuma dobija godinju povereniku taksu najee jedan promil od nominalne vrednosti emisije efekata.Kod emisije akcija se naknada za emisiju i plasman akcija iskazuje u vidu kamatne mare.Obino iznosi 4% od nominalne vrednosti pri emu se banci rukovodiocu konzorcijuma prepusta 10% od ukupnog prihoda.Podela prihoda na lanove konzorcijuma se redovno vri prema visini uea svakog pojedinog lana konzorcijuma u ukupnoj emisiji. 44.Vrste poslova na tritu kapitala I) Prema nosiocu posla: 1.poslove investitora u kojima je inicijator i jedan od realizatora investitor 2.poslove korisnika kapitala u kojima je inicijator i jedan od ivrioca korisnik kapitala 3.poslove posrednika u kojima je inicijator i jedan od izvrioca:banka ili druga bankarska organizacija 4.poslove drave u kojima je inicijator i uesnik drava bez obzira na njenu pojavnu formu II)Prema karakteru poslovnih transakcija: 1.bankarske poslove 2.nebankarske poslove II)Prema trinom odnosu: 1.neposredne poslove sve one trine transakcije obavljene u neposrednom trinom odnosu izmeu investitora i korisnika kapitala 2.posredne poslove u kojima izmeu investitora i korisnika postoji i posrednik IV)prema vlasnitvu: 1.sopstvene poslove pod im se podrazumevaju sve trine transakcije obavljene u svoje ime i za svoj raun jednog od partnera na tritu kapitala 2.tue poslove po im se podrazumevaju trine operacije obavljene u svoje ime a za tu raun ili u tue ime i za tu raun jednog od partnera na tritu kapitala V)prema prihodima: 1.profitabilne 2.neprofitabilne VI)prema obliku rashoda i prihoda: 1.kamatonosne poslove 2.dividendne poslove 3.provizijske poslove VII)prema poreskoj regulativi: 1.poslove sa poreskim olakicama 2.poslove bez poreskih olakica VII)prema vrsti i karakteru trinih operacija: 1.poslove na primarnom-emisionom tritu kapitala ili poslove emisije i plasmana efekata 2.poslove na sekundarnom tritu kapitala ili posl trgovine sa ve emitovanim i plasiranim efektima 3.poslove depoa i iro prometa HOV trita kapitala 4.berzanski poslovi 5.poslovi tednje i depozita u formi kapitala
6.poslovi dugoronog kreditiranja 7.poslovi drave 45.Berze efekata kao uesnici na tritu kapitala U svim zemljama u kojima postoji trite kapitala postoji i berza efekata.Berze efekata su verni pratioc trita kapitala bez ijeg funkcionisanja je nezamislivo i funkcionisanje trite kapitala.Berze efekata predstavljaju i znae institucionalizaciju trita kaitala.To je osnovna razlika izmeu trita kapitala i trita novca koje u principu nije institucionalizovanog karaktera. Berza efekata kao uesnik na tritu kapitala ima za cilj da nakon dnevne koncentracije ponude i tranje za kapitalpm na jednom mestu omogui: 1.razmenu ponude sa trnjom na maksimalno moguim kvalitativnom i kvantitativnom nivou 2.utvrivanje trine vrednosti efekata a time realne cene ukupne imovine i nacionalnog bogatstva 3.stabilnost trinih uslova i odnosa u trasankcijama sa kapitalom Zbog ovakvih ciljeva berze efekata se smatraju izuzetno znaajnim i vanim uesnikom na tritu kapitaala.Ta vanost dobija sve vie na znaaju da je obim realizacije ponude i tranje kapitala u okviru i posredstvom berze efekata u stalnom usponu u odnosu na ukupan obim trgovine kapitala.To znai da svi uesnici svoje trine akcije sa kapitalom ostvaruju putem berze efekata koristei se mehanizmom i instumentarijem berze efekata a ne u formi slobodne ili vanberzanske trgovine
46.Oscilacije na berzi efekata-karakteristike i vrste Berza efekata u potpunosti odraava ekonomsku stvarnost.Dogaaji na berzi efekata mogu biti indikator te stvarnosti u pozitivnom ili negativnom smislu.Skup svih kretanja na berzi efekata bez obzira na njihove pozitivne ili negativne pojavne tedencije ini berzanske oscilacije koje imaju svoj praktini izraz u porastu ili padu kursa berzanskog materijala.Razlog nastanka kursnih kretanja efekata treba traiti u razlozima prevage ponude nad tranjom odnosno tranje nad ponudom u berzanskim poslovnim pekulacijama.Berza efekata predstavlja samo ekonomski barometar.Pri tome se funkcije i karakteristike tog barometra mogu posmatrati kratkorono i dugorono. Na kratak rok berza je osetljiva poput seizmografa.Izuzetna osetljivost berze dovodi do toga da se kursevi jedne akcije odnosno kursevi svih efekata na berzi mogu znaajno promeniti u oba smera i u roku od nekoliko minuta. Na dui rok kretanje kurseva na berzi efekata ima stabilni karakter.Svaki investitor koji ini sastavni deo tranje na berzi efekata je izuzetno zainteresovan za poznavanje svih trinih faktora koji mogu biti od uticaja na kretanje kurseva berzanskih efekata.Ti faktori mogu biti razliiti i mnogobrojni.Na jednoj strani su to faktori ekonomsko-trinog karaktera,a na drugoj strani to su faktori pekulativnog karaktera.Na kretanje kurseva efekata razliitog su uticaja faktori koji deluju na promenu kursa obveznica od faktora koji deluju na promenu kursa akcija.Iz tih razloga ukupne berzanske oscilacije delimo na 2 grupe: 1.oscilacuje kurseva na tritu obveznica 2.oscilacije kurseva na tritu akcija
Berza je regulisano i organizovano sekundarno trite hartija od vrednosti, sa strogo utvrenim pravilima trgovanja, optim kriterijumima za prihvatanje hartija od vrednosti kojima e se trgovati, kao i kriterijumima za prijem u lanstvo berze. Iz ovakvog definisanja berze, proizilazi da je re o instituciji koja organizuje proces trgovanja, standardizuje predmet trgovanja i odreuje nain trgovanja. Berza ne utvruje cenu hartija od vrednosti kojima se na toj berzi trguje, ve odreuje pravila odvijanja aukcije na kojoj se slobodnim susretanjem ponude i tranje u odreenom trenutku utvruje cena hartije od vrednosti. U donoenju pravila poslovanja berze su samostalne, kao i u kontroli njihove primene i sankcionisanju prekrilaca. Posao sankcionisanja je delatnost posebnih berzanskih sudova-arbitraa. lanovi berze, brokersko-dilerska drutva, u vremenu odreenom za aukciju, na nain propisan pravilima berze, plasiraju naloge za trgovanje (primljene od klijenata ili sopstvene naloge) za hartijama od vrednosti koje su primljene na trgovanje na toj berzi. Berza dobija dozvolu za rad od Komisije za hartije od vrednosti, koja kontrolie njen rad tokom celog perioda postojanja berze. U irem smislu, berza predstavlja celokupno trite, dakle, interaktivne odnose svih uesnika u trgovanju, a to su: - izdavaoci hartija od vrednosti, 1
- sva fizika i pravna lica kao investitori ili potencijalni investitori u hartije od vrednosti, - pratee institucije kao to su razne agencije, knjigovoe, ovlaeni revizori isl, - nadzorni organi, - klirinke kue i registri hartija od vrednosti, - posrednici na finansijskom tritu, - medijii i - sama berza, u uem smislu te rei. U osnovi, svoje organizacije, berza, koja se nalazi u centru kruga pomenutih uesnika, se najee svodi na delovanje organizacionih celina koje ujedno predstavljaju i osnove organizacije berze i to: - listing, koji vri prijem i razvrstavanje hartija od vrednosti na razliite nivoe trita, koja su na toj berzi organizovana, prati stalno izvenje uslova pod kojima je hartija primljena na berzi kao ispunjenje obaveza koje emitentima propisuje berza. Takoe, u okviru poslova listinga obavljaju se prijem i kontrola rada lanova berze. Ukratko, moemo rei da listing vri odabir i razvrstavanje trinog materijala kojim se na berzi trguje, kao i posrednika u trgovanju i tako obezbeuje kvalitet berze; - trgovanje, je organizacioni deo berze u kome se odvija osnovna berzanska aktivnost, a to je organizovanje susretanja ponude i tranje i formiranje cene trinog materijala prema pravilima ugraenim u modele ili metode trgovanja; - informisanje ima osnovnu funkciju da u to kraem vremenu, na jasan i standardizovan nain obavesti celokupnu javnost o stanju na tritu i rezultatima trgovanja. Vanost i znaaj ove funkcije berze je u reakciji okruenja na primljenu informaciju, a ta reakcija se oslikava na uspostavljanje ponude i tranje na novom ravnotenom nivou. Osnovni razlog nastanka berzi je potreba da se premosti vremenski period od ulaganja do profitiranja, potrebe prikupljanja kapitala kroz vie manjih suma ijom koncentracijom se dobija zadovoljavajui iznos za finansiranje kao i potrebe da se uloena sredstva povrate u svakom trenutku. Ko su brokeri i metode trgovanja Broker je lice koje je poloilo struni ispit pred Komisijom za hartije od vrednosti i steklo licencu za obavljanje brokersko-dilerskih poslova. Da bi lice koje poseduje licencu moglo da radi kao broker, treba da je zaposleno u brokersko-dilerskom drutvu. Broker prua klijentu osnovne opte poznate informacije (npr. opta slika trita, obraunska cena akcije, poslednja postignuta cena u trgovanju na Berzi, obim ponude i tranje na Berzi za nekom akcijom isl.), ali ne i da sugerie konanu investicionu odluku i osnovne elemente naloga za trgovanje. Brokeri zastupaju interese
2
klijenta, u svemu na nain koji je klijent striktno definisao u nalogu za trgovanje, naime, po instrukcijama klijenta. Metode trgovanja koje se koriste na berzi su: 1) metoda periodine aukcije sa preovlaujuom cenom (MPC), 2) metoda kontinuiranog trgovanja (MK), 3) blok trgovanje (BT) i 4) metoda minimalne cene (MC) Prve dve metode spadaju u standardne berzanske metode i pripadaju tzv organizaciji trita na bazi naloga (Order Driven Market). Sekundarno trgovanje organizovano metodama preovlaujue cene i metodom kontinuiranog trgovanja predstavlja multilateralan, anoniman koncept trgovanja hartijama od vrednosti. Multilateralnost je odrednica kojom je definisana i data mogunost svim trinim uesnicima, investitorima u optem smislu, da ravnopravno, pod jednakim uslovima trguju hartijama od vrednosti. Multilateralnost ne omoguava izbor suprotne strane u transakciji, ve se ta strane identifikuje kroz multilateralan odnos svih naloga za trgovanje, a koji u trgovanju uestvuju. Mehanizmi bilateralnog i neanonimnog trgovanja se koriste samo kao pratei mehanizmi, i oni su posebno izdvojeni i kontrolisani, definisani posebnim uslovima koje u bilateralnom odnosu jedan kupac i jedan prodavac treba da ispune da bi bili u mogunosti da zakljue takvu vrstu transakcije. U takve metode spada blok trgovanje. Dakle, blok trgovanje predstavlja specifinu metodu koja se moe koristiti samo pod posebnim okolnostima. Ova metoda potuje dogovor kupca i prodavca (pre iznoenja njihovih naloga na Berzu) da zakljue bilateralnu transakciju, u toku trajanja berzanskog sastanka, pod unapred dogovorenim uslovima. Da bi kupac i prodavac imali mogunost da koriste blok trgovanje moraju ispuniti odreene preduslove propisane Pravilima Berze, a koji se razlikuju od zavisnosti od toga po kojoj metodi se odvija redovno trgovanje akcijom koja je predmet bloka. Nain zakljuenja blok transakcije je atipian u odnosu na standardno trgovanje, obzirom da kupac i prodavac iniciraju blok transakciju i svoj dogovor upuuju brokerima koji meusobno konfirmiraju dogovor u propisanom vremenu i dostavljaju kontroloru Berze na odobrenje. Tek po navedenom odobrenju se zakljuuje blok transakcija. Blok trgovanja su takoe uobiajena berzanska praksa kojom se velikim klijentima omoguava da meusobno istrguju hartije, ali uz potovanje okvirnih trinih uslova i uz izvetavanje trita i javnosti o toj trgovini. Ova metoda se zove i Pre Agreed method. Metod minimalne cene je nestandardna berzanska metoda, koja se na berzi koristi samo za potrebe trgovanja akcijama u portfelju drave (Akcijskog fonda) i to samo za prvo trgovanje tim akcijama, odnosno kada nema utvrene trine cene za akcije koje Akcijski fond eli da ponudi po ovoj metodi. Trgovanje ovom metodom zakazuje se na zahtev Akcijskog fonda, koji, potom, o datumu odravanja zakazane aukcije obavetava javnost preko sredstava javnog informisanja, a osim vremena aukcije obavetenje sadri i podatke o koliini akcija koje se prodaju, kao i poetnoj ceni ponude.
3
Na dan aukcije, zainteresovani kupci mogu da licitiraju samo za celokupnu koliinu akcija koju je ponudio Akcijski fond i da ponude cenu najmanje jednaku (ili viu) od prodajne cene Akcijskog fonda (minimalna cena). Ako na aukciji uestvuje samo jedan kupac, on kupuje ceo paket akcija najee po ceni iz ponude, a ako na aukciji uestvuje dva ili vie kupaca, oni se nadmeu licitiranjem po ceni navie, sve dok ne ostane samo jedan kupac koji je spreman da plati najviu cenu. Rejting obveznica Investitori koji kupuju obveznice nastoje da izaberu dunike hartije od vrednosti od onih emitenata koji e im omoguiti blagovremeno isplaivanje kamate i naplatu glavnice po dospeu. Meutim, investitor teko sam moe prikupiti potrebne informacije da bi doneo sud o kvalitetu emisije obveznica. Ovim poslom bave se rejting agencije kao to su npr. na amerikom tritu Moodys Investor Services, Standard & Poors (S&P) i Fitchs. Rejting agencije procenjuju kvalitet emisija obveznica, pri tom, usredsreujui se vie na analizu finansijskog stanja emitenta nego na to koliko je emisija atraktivna na tritu. Poznatije rejting agencije procenjuju sve emisije vredne par miliona dolara i vie, bez obzira da li to emitent zahteva ili ne. Ukoliko, pak, emitent zahteva procenu rejtinga svoje emisije, on mora platiti rejting agenciji odreenu nadoknadu na ime izvrene analize. S druge strane, postojanje rejtinga pospeuje emisiju obveznica i njenu prodaju na tritu. Stoga su emitenti spremni da plate za usluge agencija koje e im obezbediti aktivno trite za njihove obveznice. Meutim, rejting agencije ne procenjuju sve vrste obveznica. Obveznice dravnog trezora (tresuries) ne podleu proceni kvaliteta jer iza njih stoji drava i smatraju se najkvalitetnijim papirima poto drava poseduje mnoge instrumente kojima moe prikupiti novana sredstva za izmirenje svojih obaveza. Korporacijske obveznice (corporation bonds), najee, i obveznice organa uprave (municipal bonds) su predmet analize od strane rejting agencija. Korporacijske obveznice u sebi nose rizik neispunjenja ugovorene obaveze i mogueg bankrotstva emitenta, te se rejting agencije koncentriu na analizu finansijskog stanja emitenta i klauzula u ugovoru na osnovu ega se donosi ocena kvaliteta emisije. Analiza finansijskog stanja obuhvata izraunavanje finansijskih racia kompanije (racia likvidnosti, finansijskog leverida, racia profitabilnosti i dr.), ali i prikupljanje podataka koji se odnose na veliinu kompanije, njenu vanost u industriji, konkurentnost na tritu i sve drugo to bi moglo uticati na njen finansijski poloaj. Takoe, rejting agencije analiziraju i odredbe ugovora o emisiji obveznica koje mogu uticati na kvalitet emisije. Tako, ukoliko emitent obezbeuje kolateral (nekretnine, druge hartije od vrednosti i sl.) kojima se osigurava isplata obaveze ili pak formira otplatni fond (sinking fond) iz koga e se izmiriti dug ako kompanija ne moe ispuniti tu obavezu, rejting agencija odreuje vii kvalitet hartije od vrednosti. Obveznice sa visokim rejtingom su sigurnije investicije, ali zato nose male kamatne stope (uslovljenost rizika i prinosa - risk return trade off). Najkvalitetnije obveznice S&P rejting agencija oznaava se sa oznakom AAA dok se nii rejting oznaava manjim brojem slova A, a jo nii sledeim slovima abecede (slino oznaavaju rejting i druge agencije).
4
Kada se procenjuju obveznice organa uprave pravi se razlika izmeu prihodovnih i obveznica sa generalnom obavezom. Analiza kvaliteta prihodovnih obveznica fokusira se na analizu profitabilnosti projekta zarad koga se i emituju obveznice i iz ijeg prihoda e se dug otplaivati. Kada su u pitanju obveznice sa generalnom obavezom, rejting agencije analiziraju zaduenost, socioloke trendove na teritoriji organa uprave, finansijsku odgovornost i drugo.
Meutim, veinom obveznica organa uprave se trguje preko vanberzanskog trita (OTC - over the counter market), blizu mesta emitovanja ili pak celu emisiju kroz direktan plasman otkupljuju lokalne banke, bogati pojedinci ili firme. Zato mnoge emisije obveznica organa uprave nemaju potrebu za utvrivanje rejtinga. Bez obzira na znaaj i uticaj rejting agencija, pokrenuta su mnoga istraivanja koja su pokuala da utvrde da li rejting agencije utiu na promenu cene obveznice na tritu ili je u pitanju obrnut proces, da se prvo dese pomeranja na tritu koja se tek tada registruju od strane agencije. U svakom sluaju, prilikom prikupljanja podataka za ocenu emisija postoji kanjenje od par meseci te se investitori ne mogu u potpunosti osloniti na procene rejting agencija. Terminska trgovina Kada investitor kupi akcije, obveznice ili neke druge hartije od vrednosti saldiranje operacija se vri odmah po obavljenoj trgovini. Isto vai i kod nabavke veine proizvoda koji se kupuju svakodnevno, puna cena se plaa odmah, na licu mesta. Za ovakve transakcije kaemo da se obavljaju na promptnom tritu ili na spotu (cash or spot market). Mada je mogue i na promptnom tritu da se pojedini elementi ponude i tranje razlikuju (npr. kod prodaje na kredit), pravila trgovine podrazumevaju kratke rokove isporuke, koji ne dozvoljavaju znaajnija odstupanja cena od realne tranje i formiranje pekulativne zarade. S druge strane, postoje operacije koje podrazumevaju odloeno izvravanje obaveza prodavaca i kupaca i one ine terminsko trite (futures or forward market). Ovde se uesnici u trgovini obavezuju ugovorom na odreeno postupanje u budunosti, pretpostavljajui da e doi do promene u kretanju ponude i tranje za finansijskim instrumentom, a samim tim cene. Anticipirajui budua kretanja na tritu i ugovarajui fiksnu cenu, uesnici na terminskom tritu mogu zatiti budui prihod i ostvariti profit. Terminsko trite doivljava ubrzani razvoj sedamdesetih godina XX veka kada se usled fluktuacije cena finansijskih instrumenata, nestabilnosti kamatnih stopa i promenljivosti deviznih kurseva javila potreba da se poveani rizik transferie na druge uesnike. Ovo trite se razlikuje od trita akcija, obveznica i drugih hartija od vrednosti, jer je to trite sa nultom sumom dobiti i gubitaka. To praktino znai da ako neko zaradi jedan dolar, neko drugi mora da ga izgubi. Najpoznatiji finansijski instrumenti na ovom tritu su fjuersi i opcije. Terminsko trite se naziva i trite derivata jer su fjuersi i opcije izvedeni instrumenti. Umesto da predstavlja vlasniki udeo poput akcija ili obeanje o otplati duga (obveznice), svaki ugovor o fjuersu i opciji jedanput ili dvaput odvojen je od osnovnog proizvoda koji je predmet ugovora. Kao predmet ugovora mogu biti raznovrsne robe (nafta, metali, ito i dr.) ili finansijski instrumenti. Iako trgovina terminskim
5
ugovorima ima samostalnu egzistenciju, njihova cena je uslovljena kretanjem cena osnovne robe ili finansijskog instrumenta. Trite derivata je deo finansijskog trita, bez obzira to se na njemu trguje i terminskim ugovorima koji glase na isporuku robe u budunosti. Razvoj ovog trita imao je za posledicu da se isporuka robe ili finansijskih instrumenata na termin praktino i ne oekuje; samo zanemarljiv deo terminskih ugovora realizuje se isporukom osnovnog instrumenta. Veina ugovora se ispunjava prenoenjem novanog iznosa razlike izmeu cene derivata i cene osnovnog instrumenta. Stoga, derivati se pribliuju prostoj opkladi koja, kao predmet, ima predvianje kretanja cena. Ugovor o fjuersu na sirovu naftu, na primer, predstavlja opkladu u vezi sa buduim kretanjem cena nafte. Fjuersi i opcije mnogim igraima na tritu slue da bi smanjili rizik. Farmeri koji su preuzeli obavezu da prodaju letinu po dobroj ceni mogu pomou ovih derivata da se zatite od budueg pada cena. Investitori prodajom opcija na akcije koje poseduju mogu da nadoknade eventualni gubitak u sluaju kraha na berzi. Ipak, mnogi investitori svesno preuzimaju rizik jer su mogunosti velikog dobitka (ali i gubitka), zbog dejstva leverida, izrazite. Leverid, u finansijskom smislu, predstavlja ulaganje malog novanog iznosa u investicije mnogo vee vrednosti. To znai da se na terminskom tritu moe kupiti terminski ugovor ulaui samo 10% (kao depozit) od njegove ukupne vrednosti. U sluaju kretanja cena koje je investitor planirao zarada moe biti ogromna. U suprotnom, nastaje gubitak. Iako pekulativni karakter terminskog trita mnoge asocira na neku formu kockanja, mnoga istraivanja su pokazala da razvijeno terminsko trite ima veliki znaaj. Osim to omoguava preciznije odreivanje cena osnovnog finansijskog instrumenta ili robe, terminsko trite omoguava bolje alociranje resursa u okviru nacionalne ekonomije i nudi investitorima iri spektar mogunosti u skladu sa njihovim preferencijama. Fjuersi Fjuersi (futures) su derivativni ili izvedeni finansijski instrumenti poto su "izvedeni" iz proizvoda koji se nalaze u njihovoj osnovi. Oni su u sutini finansijski proizvodi bez obzira da li se u njihovoj osnovi nalazi roba (kafa, itarice, sirova nafta itd.), kamatne stope, devize ili berzanski indeksi. Fjuers ugovor je sporazum izmeu dva uesnika u trgovini koji obavezuje jednog da po unapred utvrenoj ceni proda predmet ugovora drugome na dan dospea. Fjuersi su standardizovani ugovori koji predviaju koliinu osnovnog instrumenta na koji se odnosi, rok isporuke, minimalni raspon cena itd. to omoguuje njihovu trgovinu na berzama fjuersa. Prosto reeno, fjuersi su finansijski instrumenti koji u sebi sadre opkladu na cenovna kretanja robe, berzanskih indeksa, deviznih kurseva ili kamatnih stopa, a da pri tom ne postoji namera da se isporuka robe izvri u budunosti. Za razliku od spot i forvard trgovine, kod fjuers ugovora isporuka robe ili valute se ne oekuje i generalno se nee javiti. Ovo znai da su fjuersi finansijski instrumenti pre nego jednostavno sredstvo osiguravanja budue isporuke ili prodaje valute ili robe po utvrenoj ceni. Isporuka ili prodaja robe kada ugovor dospe je, meutim, u teoriji uvek mogua. Fjuers ugovor koji u svojoj osnovi ima itarice predstavlja opkadu na to kako e se cena itarica kretati u buduosti, bez jasne namere da se isporuka te robe i ostvari. Manje od 2% svih ugovora o fjuersima se realizuje isporukom robe. 6
Ono to na tritu fjuersa omoguava velike dobitke ali i velike gubitke jeste dejstvo finansijskog leverida. Investitor ne plaa punu cenu ugovora ve samo deo vrednosti (tzv. inicijalna margina, obino do 10% vrednosti ugovora). Ovaj depozit investitori uplauju kako bi se osiguralo ispunjenje obaveze iz ugovora. Ako kretanja na tritu idu u smeru suprotnom od onoga koji je investitor predvideo, on mora doplatiti na raun kako bi iznos depozita stalno bio isti. U sluaju da kretanje cena na tritu opravda investitorova oekivanja, on se moe povui sa trita kupovinom ugovora po kojem se preuzimaju obaveze suprotne od onih iz prethodno kupljenog ugovora. Zaraeni novac (depozit umanjen za proviziju i ostale trokove) investitor povlai sa rauna izlazei sa trita kao dobitnik.
Mnogi uesnici na tritu, kao to su poljoprivredni proizvoai, kupovinom i prodajom fjuers ugovora tite se od rizika promene cene. Ukoliko farmer eli da se zatiti od pada cene itarica on e zauzeti poziciju prodaje (short position - kratka pozicija) koja ga obavezuje da isporui itarice po unapred utvrenoj ceni na dan dospea ugovora. Ukoliko, pak, eli da se zatiti od rasta cena semenske penice zauzee poziciju kupovine (long positiona - duga pozicija) koja mu omoguuje da kupi semensku penicu na dan dospea ugovora po unapred utvrenoj ceni. Pored robnih postoje i finansijski fjuers ugovori koji se mogu grupisati u tri osnovna oblika: kamatni, devizni i indeksni. U njihovoj osnovi se nalaze finansijski instrumenti (obveznice, pre svega), devizni kursevi i berzanski indeksi. Indeksni fjuersi su se najkasnije razvili ali belee najvei rast. Oni su specifini po tome to se u njihovoj osnovi nalazi berzanski indeks koji sam ne predstavlja nita opipljivo te se ovi ugovori uvek izvravaju u novanom obliku. Ovi finansijski fjuersi su dva puta odvojeni od predmeta ugovora i predstavljaju opkladu na kretanje berzanskog indeksa u budunosti koji sam predstavlja meru kretanja cena akcija. Razvoj finansijskih fjuersa ikaka merkantilna berza (Chicago Mercantile Exchange) je 1972. god. kreirala sopstveni novi instrument - finansijski fjuers ugovor - kroz uspostavljanje nove divizije Meunarodnog monetranog trita (International Monetary Market) iji je zadatak bila trgovina deviznim fjuersima. Ovaj novi koncept nudio je mnogo vei potencijal za ostvarenje profita nego to su omoguavali spot trgovina robom i forvard ugovori kojima se do tada trgovalo. Fluktuacije deviznih kurseva, promenljive kamatne stope i visoka inflacija ubrzale su ovu trgovinu uvodei fjuerse kamatne stope 1975. god. i indeksne fjuerse poetkom osamdesetih godina. Ubrzo, trgovina se proirila na preko 60 berzi fjuersa irom sveta. Heding Investitori na tritu mogu zauzeti jednu ili obe osnovne pozicije koje postoje u berzanskoj trgovini. Duga pozicija (long position) ukljuuje jednostavno kupovinu i dranje kupljene aktive i ovo je esto jedina pozicija koje su mnogobrojni uesnici na tritu svesni. Kratka pozicija (short position) je komplikovanija i esto nerazumljiva od strane obinog investora.
7
Kratka prodaja (ili prodaja na prazno) se javlja kada jedan uesnik na tritu prodaje drugome neto to ne poseduje oekujui pad u ceni aktive. Prodavac koji realizuje kratku prodaju pozajmljuje od berzanskog posrednika finansijske instrumente da bi mogao da izvri isporuku u roku utvrenom berzanskim pravilima. Kasnijom kupovinom identinog finansijskog instrumenta investitor vraa pozajmljeni instrument. Ako je cena u meuvremenu pala, to je oekivao prodavac na prazno, on e ostvariti profit koji je jednak razlici izmeu cene po kojoj je aktiva prodata i cene po kojoj je ona naknadno kupljena (ne raunajui trokove provizije). Stoga, izuzimajui trokove provizije plaene brokeru, prodavac na prazno e ostvariti profit jednak gubitku investitora koji je zauzeo suprotnu, dugu poziciju - ili obrnuto (ukoliko cene ne padnu, ve porastu). Ovo nije jedini razlog kreiranja kratke pozicije. Investitori mogu zauzeti novu poziciju koja je suprotna postojeoj dugoj poziciji kako bi se smanjili rizik. Kratka moe biti zauzeta da se oformi portfolio koji smanjuju rizik jer je sastavljen od postojee duge pozicije i novokreirane kratke pozicije koje zajedno nastupajui potiru rizik gubitka. Ova strategija smanjivanja rizika na tritu se zove heding (hedging). Heding moe biti definisan kao postupak zauzimanja dve suprotne pozicije tako da potencijalni gubitak iz jedne pozicije bude neutralisan profitom iz druge pozicije. Drugim reima, heding podrazumeva ustanovljavanje poravnjavajuih dugih i kratkih pozicija u nameri da se smanji rizik koji bi mogao proistei iz negativnih cenovnih kretanja. U perfektno uspostavljenom hedingu nikakav gubitak (ali ni dobitak) ne moe biti ostvaren. Profiti i gubici iz suprotnih pozicija daju nultu sumu pri postizanju bilo koje cene na tritu. Sa nastankom trita derivata, heding operacije se sve vie odvijaju na tritu fjuersa (zbog manjih transakcionih trokova, vee brzina transakcija...). Investitori koriste fjuerse u cilju zatite odreenog nivoa prinosa, putem transfera rizika na druge uesnike u trgovini. Ovaj rizik preuzimaju pekulanti koji zauzimaju suprotne pozicije od hedera i time ine trite likvidnim. Hederi se, pak, transferom rizika na druge uesnike (pekulante) osiguravaju od gubitka ali i smanjuju mogunost poveanja profita. Pozicija koja se fjuersima zauzima u funkciji transfera rizika, suprotna je poziciji koju investitor ima u osnovnom instrumentu. Ako investitor poseduje osnovni finansijski instrument ili robu (zauzima dugu poziciju) on mora na tritu fjuersa zauzeti poziciju prodaje (kratka pozicija), kojom eliminie rizik smanjenja cena osnovnog finansijskog instrumenta ili robe. Na primer, ukoliko proizvoa eerne trske uje glasine da e se iz susedne zemlje plasirati velike koliine vikova eera na domae trite, on e sklopiti fjuers ugovor koji mu omoguava da izbegne gubitke od mogueg pada cene eerne trske. Ova heding operacija smanjuje rizik, ali i zatvara mogunost ostvarivanja profita ukoliko se glasine pokau lanim a eerna trska dostigne veu cenu. Ako uesnik na tritu eli da se zatiti od rasta u ceni finansijskog instrumenta ili robe koje ne poseduje (zauzima kratku poziciju) zauzee u fjuers ugovoru dugu poziciju - poziciju kupovine kojom eliminie rizik poveenja cena osnovnog finansijskog instrumenta ili robe. Na primer, ukoliko je domae preduzee naruilo maine iz Japana koje treba da budu plaene i isporuene za est meeci a oekuje se jaanje jena, kupovinom fjuersa na jen preduzee izvrava heding operaciju titei se od neeljene promene kursa.
8
Zauzimanjem suprotne pozicije u fjuers ugovorima od one koje imaju u osnovnom instrumenti uesnici na tritu manifestuju tipino ponaanje investitora koji ima averziju prema riziku titei se od gubitka ali rtvujui pri tom ansu za ostvarivanje profita. pekulacije pekulacije ili pekulativni poslovi (speculations) su rei koje imaju ruan prizvuk i neeljene konotacije za mnoge ljude koji ne razumeju sutinu pekulacije i koji je esto pogreno poistoveuju sa formiranjem trinih pulova, kornera i slinim aktivnostima. pekulativne aktivnosti su, za razliku od pomenutih manipulativnih ema, ne samo dozvoljene, ve i korisne ekonomske aktivnosti kako za vete finansijske analitiare tako i za drutvo u celini. pekulativni poslovi se razlikuju od klasinog investiranja koje podrazumeva kupovinu aktive i njeno dranje u portfoliju radi ostvarivanja koristi iz dugorone cenovne aprecijacije (kapitalna dobit) i periodinih prihoda (dividende ili kamate). pekulacija ima krae trajanje i podrazumeva kupovinu ili prodaju trine aktive kako bi se realizovao profit iz oekivane promene u ceni u narednih nekoliko nedelja ili meseci. pekulacije se mogu realizovati i na efektnim berzama i na tritima derivata. Na efektnim berzama, trgovinom na rast ili pad cena, pekulanti mogu ostvariti velike zarade u kratkom vremenskom periodu. U sluaju oekivanog pada cena pekulanti e prodavati na prazno hartije od vrednosti i profitirati kada nastupi opadajue trite (bear market). U sluaju predvianja rasta cena na tritu (bull market), pekulacija podrazumeva kupovinu hartija od vrednosti i njihovu prodaju kada oekivano poveanje cena nastupi. Meutim, pekulanti se sve vie opredeljuju za terminska trita (trite fjuersa, pre svega). Efekat leverida omoguava pekulantima da ulaui samo poetnu marginu dobiju ansu za ostvarivanje viestruko veeg profita (naravno, mogue je pretrpeti i velike gubitke). Dodue, terminske berze od pekulanata trae vee poetne margine kao garancija za ispunjenje obaveza preuzetih ugovorom. Takoe, na terminskom tritu je lake zauzeti odgovarajuu poziciju zbog raznih ogranienja definisanih berzanskim pravilima na efektnim berzama (efektne berze zahtevaju registrovanje svih prodaja na prazno). Osim ovoga, transakcioni trokovi na terminskom tritu su manji. pekulanti su izuzetno vani igrai na tritu fjuersa jer predstavljaju protivteu onim uesnicima na tritu koji ele da izbegnu rizik odnosno prenesu ga na druge (hederi). I dok hederi nastoje da se obezbede od naglih promena cena titei se tako od gubitaka (i rtvujui pri tome mogue poveanje profita), pekulanti svesno preuzimaju rizik umesto hedera oekujui ostvarenje velike zarade. Za razliku od hedera koje interesuje roba (ili pak hartije od vrednosti), pekulanti nikada ne koriste robu koja je predmet ugovora i njih interesuje jedino dobit. pekulanti doprinose uravnoteenju ponude i tranje i obezbeuju likvidnost na tritu fjuersa. Ako veliki broj farmera eli da zauzme prodajnu poziciju u fjuers ugovoru kako bi se zatitili od pada cene ita, nepostojanje dovoljnog broja pekulanata koji bi zauzeli suprotnu poziciju bi mogao da obori cenu ita. Takoe, ako postoji veliki broj rafinerija koje kupuju fjuerse na sirovu naftu kako bi se zatitili od rasta cena, a na drugoj strani mali broj pekulanata, neminovna posledica je rast cena.
9
Zarada koju ostvare pekulanti (ne raunajui plaene provizije brokerima i druge trokove) jednaka je gubitku koji ostvare hederi. I obrnuto, eventualni gubici pekulanata jednaki su dobicima hedera. Stoga, trite fjuersa je trite sa nultom sumom jer su dobici jednih igraa istovetni gubicima onih koji su zauzeli suprotnu poziciju. Rizik pekulisanja pekulacija je neophodna za uspeh trita derivata, ali takoe moe dovesti kompanije u velike nevolje. Ukoliko se ne uzme u obzir mogue negativno dejstvo finansijskog leverida, posledice mogu biti kobne. Baring Brothers, britanska trgovinska banka sa dvestagodinjom istorijom, postala je nesolventna 1995. god. kao rtva nespretnog pekulisanja. Trgovac u singapurskom predstavnitvu je realizovao velike uloge kladei se na kretanje indeksa akcija Tokijske berze to je prouzrokovalo gubitak od 1,4 milijarde dolara.
10
Opcije Pojam opcija u ekonomskoj istoriji je star koliko i ona sama. Jo su fenianski trgovci, da bi iskoristili mogunost kupovine tereta prvih brodova koji stiu u luku, kupovali opcije kako bi dobili sadraj koji je brod prevozio - drugim reima sticali su pravo da budu prvi u redu. Ukoliko bi sadraj tereta bio nezadovoljavajui ili male vrednosti, trgovci ne bi iskoristili opciju. Opcije i danas imaju slino znaenje - nude iskorienje nekog prava ali i mogunost odustajanja od njega. Opcije (options), kao segment terminskog trita, predstavljaju standardizovane finansijske ugovore koji daju njihovim kupcima pravo, ali ne i obavezu, da kupuju ili prodaju hartije od vrednosti (ili robu) po unapred utvrenoj ceni u odreenom vremenskom periodu. Opcije, kao derivativni instrumenti, imaju razliitu osnovu - robu ili finansijske instrumente na koje daju pravo kupovine odnosno prodaje: zlato, nafta, kratkorone i dugorone dravne obveznice, berzanske indekse, akcije i dr. Opcije na akcije su, ipak, najzastupljeniji vid investiranja na ovom segmentu trita derivata. Postoje dva osnovna tipa opcija: kupovne (call) i prodajne (put) opcije. Prodajna opcija daje kupcu pravo da proda odreeni broj akcija (obino u lotovima od po 100) po unapred odreenoj ceni (strajk cena) do nekog utvrenog vremenskog roka. Kupovna opcija daje kupcu pravo da kupi akcije po unapred utvrenoj ceni u odreenom vremenskom periodu. Obe opcije podrazumevaju da je obaveza na strani prodavca (emitenta). Stoga, kupac opcije mora platiti premiju koja, u sluaju neiskorienja opcije, predstavlja dobitak emitenta. Visina premije se odreuje pod uticajem dva faktora: osnovne cene same akcije i oekivanja u kom e se smeru kretati trite. Investitor koji misli da je verovatno da e se cene akcija kretati navie kupie kupovnu opciju. Ako se to ne desi, i cena akcija padne, samo je premija izgubljena (koja je obino do 15% vrednosti akcija). Meutim, ukoliko cena hartije od vrednosti poraste, kupac kupovne opcije moe (uzimajui u obzir plaenu premiju, proviziju...) odluiti da li e iskoristiti opciju i tako izvui kapitalnu dobit od poveanja cene, umanjenu za transakcione trokove. Kupac prodajne opcije anticipira pad cena hartije od vrednosti koja se nalazi u osnovi opcije. Ba kao i prodavac na prazno, kupac prodajne opcije e profititirati u sluaju pada cena, ali za razliku od njega ima ogranien gubitak (samo premiju). Ako, pak, cena poraste, emitent ostvaruje dobitak u visini premije. Investitor koji eli da pekulie da e cena neke hartije od vrednosti padati moe izabrati uzmeu kupovine prodajne opcije ili prodaje na prazno. Kupovina prodajne opcije ima nekoliko prednosti. Prvo, investicija u prodajnu opciju je limitirana na premiju, poto prodavac na prazno obino mora investirati veu sumu (put opcije nude vei finansijski leverid). Drugo, vlasnik put opcije gubi ne vie od premije ako cena opcione hartije od vrednosti raste, a gubici prodavca na prazno su neogranieni ako cene porastu. Takoe, prodavci na prazno moraju plaati dividendu na hartije od vrednosti koje su pozajmili.
11
Korienje opcija Prodajne (put) i kupovne (call) opcije mogu biti koriene za etiri razliita tipa finansijskih aktivnosti: kockanje na brze i trenutne cenovne promene, pekulacije na kratkorone cenovne promene, dugorone investicije koje ukljuuju ili dugorone opcije ili kontinualno reinvestiranje u seriju kratkoronih opcija i formiranje kompleksnih opcija. Prve tri mogunosti podrazumevaju kupovinu ili prodajne ili kupovne opcije u anticipiranju opadajueg ili rastueg trenda cena na tritu. Kompleksne opcije se formiraju od put i kol opcija i nazivaju se kombinacije opcija. Investitor moe istovremeno nabaviti i kupovnu i prodajnu opciju u ijim je osnovama ista vrsta aktive (straddle). Kupac tako plaa premiju koja predstavlja zbir premija koje bi platio kada bi ove opcije kupovao odvojeno. Investitor plaa ovako visoku premiju jer je uveren da e cena hartije od vrednosti varirati, bilo ispod ili iznad cene korienja. Kupci ovakve kobinacije opcija su na dobitku i u sluaju cenovnih kretanja i nanie i navie, ili u sluaju naizmeninih oscilacija. S druge strane, prodavac oekuje da do isteka opcije nee biti cenovnih kolebanja te e ostvariti profit u vidu premije. Ustvari, mogu postojati i dva prodavca za ovu kombinaciju opcija ukoliko nije mogue nai emitenta na tritu koji e pristati da proda celokupnu kombinaciju. Kupac strip (strip) kombinacije opcija je uveren da e se cena hartije od vrednosti menjati od cene izvrenja, ali je verovatnije da e cena padati nego rasti. Zato on investira u dve put i jednu kol opciju iste aktive. Premija za strip kombinaciju je obino zbir premija za dve prodajne i jednu kupovnu opciju. Kada je investitor uverenja da e doi do kolebanja cena ali je verovatnije da e nastupiti rastui trend cena na tritu, investirae u dve kol i jednu put opciju iste hartije od vrednosti (strap). Spred (spread) kombinacija opcija podrazumeva ulaganje u jednu kupovnu i jednu prodajnu opciju ali sa cenom izvrenja koja je iznad ili ispod trenutne trine cene. Zato je premija na ovu kombinaciju opcija manja jer je manja verovatnoa da e cena vie varirati i time se pojaviti mogunost iskorienja prava iz opcije. Pored ovih kombinacija mogu biti formirane i druge. Na primer kol opcija sa dvema odredbama: da postaje bezvredna kada trina cena hartije od vrednosti padne ispod odreenog nivoa i da prodavac ima obavezu da vrati deo premije ukoliko se opcija iskoristi pre dospea (down-and-out opcija). Pokrivena i nepokrivena opcija Ponekad prodavci kol opcija poseduju hartije od vrednosti na bazi kojih prodaju opciju. Ovo su pokrivene opcije jer na taj nain druga strana stie pravo da kupi hartije od vrednosti koje prodavac poseduje i to po unapred utvrenoj ceni. Ako cena poraste i kol opcija se iskoristi, emitent e jednostavno isporuiti hartije od vrednosti koje poseduje i nee pretrpeti gubitak. Ako su trokovi kupovine aktive i plaanja provizija manji od primljene premije, i prodavac i kupac kol opcije mogu biti na dobitku od poveanja cena. Ako je, pak, emitent pokrivene kol opcije nabavio akcije na margini moe zaraditi visoke prinose na investirani kapital.
12
Ako cena padne, kupac kol opcije gubi premiju a prodavac pokrivene opcije gubi na svojoj dugoj poziciji (jer se smanjila cena aktive). Meutim, ovaj gubitak je anuliran primljenom premijom na neiskorienu opciju. Ako prodavac prodaje kupovnu opciju na aktivu koju ne poseduje, onda se kae da je to nepokrivena (gola) opcija. Prodavci golih opcija moraju zadovoljiti stroge zahteve u pogledu inicijalne margine (najmanje 50% od trine vrednosti aktive). Da li e emitent prodati pokrivenu ili nepokrivenu opciju zavisi od njegovih verovanja o smeru kretanja trita. U svakom sluaju, profit prodavca gole opcije je limitiran na premiju dok je potencijalni gubitak neogranien. Varanti Varanti (warrants) predstavljaju dugorone opcije na kupovinu akcija. Oni su slini kol opcijama u tom smislu da su oni opcije da se kupuje fiksan broj akcija po unapred utvrenoj ceni tokom odreenog perioda vremena. Meutim, varanti su razliiti od kol opcija u odreenom aspektu. Varante emituju korporacije za svoje sopstvene akcije, a ne nekakav nezavisan emitent opcija. Oni su najee dodatak emisiji obveznica ili preferencijalnih akcija. Varanti su pogodnosti koje se nude prilikom emisija hartija od vrednosti koje korporacija nudi kako bi se poveali prihodi od emisije i smanjili trokovi prikupljanja kapitala. Ovakve opcije mogu istei odreenog datuma ili mogu biti bez fiksiranog roka isteka. Oni su obino odvojeni od hartija od vrednosti sa kojima se emituju i njima se trguje kao sa nezavisnim hartijama od vrednosti. Cena oznaena na varantu koju vlasnik mora platiti da bi nabavio odreeni broj akcija se zove cena izvrenja (excercise price). Minimalna vrednost varanta je jednaka razlici trine cene i cene izvrenja (unutranja vrednost opcije) pomnoene sa brojem akcija koje se mogu kupiti varantom. Unutranja vrednost varanta je nia od njegove trine cene. Premija koju investitori plaaju iznad unutranje vrednosti je rezultat njihovih oekivanja da e ostvariti boji prinos nego da investiraju direktno u akcije. Visinu premije odreuje nekoliko faktora: o oekivanja investitora u pogledu poveanja cena akcija; to su vie optimistina, mora biti plaena vea premija, o duina perioda tokom kojeg se varant moe iskoristiti; to dui period, investitori moraju biti spremni da plate veu premiju, i, o unutranja vrednost varanta; to vea unutranja vrednost, vea je cena varanta i manji potencijalni dobitak u poreenju sa direktnom investicijom u akcije. to vea unutranja vrednost, investitori moraju manju premiju da plate. Kupovinom varanta kupac potpisuje detaljan ugovor nazvan ugovor o varantu kojim se odreuju tako vani detalji kao to je vreme do kada varant moe biti iskorien. Veina varanata su kao dugorone amerike kol opcije - mogu biti iskorieni bilo kada u periodu od pet ili deset godina. Mali broj varanata ima neogranien vek trajanja, a jo manji broj su kao evropske kupovne opcije i mogu biti iskorieni samo u tano odreenom danu. Veina varanata je zatiena od cepanja emisija akcija. Tako, ako kompanija objavi cepanje emisije u odnosu 2 prema 1 (svaki akcionar koji poseduje jednu akciju dobija dve) varant koji se odnosi na tu akciju se takoe menja dajui pravo vlasniku na dve nove akcije (one imaju duplo manju vrednost od one od pre cepanja). Meutim, veina varanata nije zatiena od negativnog uticaja dividendi na cenu akcija. Tako, kada nastupi period kada se ne isplauju dividende, cene akcija
13
padaju priblino iznosu dividende koja je prethodno isplaena. Ovo cenu akcije smanjuje ispod cene izvrenja varanta i tako smanjuje vrednost varanta. Neki varanti su neodvojivi to znai da ne mogu biti odvojeni od hartija od vrednosti sa kojima su povezani. Meutim, veina varanata su odvojeni od hartija od vrednosti kojima su dodati kao pogodnosti radi boljeg plasmana na tritu i njima se trguje kao sa nezavisnim finansijskim intrumentima (na izvetajima pored naziva akcije stoji oznaka wt). Sporazum o varantu odreuje sva ta prava i odredbe za pojedine emisije varanata. Investicione strategije sa varantima Investiranje u varante moe biti u cilju smanjivanja rizika ili pak ostvarivanja veih prinosa sa veim rizikom. Poveanje rizika - Poto je cena varanata ispod cene akcija kompanije, za datu sumu novca se moe nabaviti vie varanata nego akcija. Ako cena i akcija i varanata poraste, investitorov dobitak e biti vei ako se investira u varante. Suprotno, ukoliko cena padne, i gubici e biti vei. Smanjivanje rizika - Strategija smanjivanja rizika podrazumava da investitori kupuju isti broj varanata kao i broj akcija koji bi inae nabavili. Uteena sredstva se ulau u investicije sa niskim prinosim ali i sa malim rizikom. Ako cena akcija padne, nee doi do velikog gubitka jer ostatak sredstava zarauje sigurnu kamatu. Ako cena akcija poraste, vrednost varanta raste jo bre omoguujui tako investitoru da ostvari veliki dobitak. Konvertibilne obveznice Konvertibilne obveznice (convertible bonds) su korporativne dunike hartije od vrednosti. Meutim, za razliku od obinih korporativnih obveznica, konvertibilne obveznice, ukoliko njihov vlasnik to eli, mogu biti konvertovane u akcije korporacije koja ih je emitovala. Broj akcija u koje svaka obveznica moe biti konvertovana zove se stopa konverzije, a cena koju tako treba platiti za jednu akciju naziva se cena konverzije. Naravno, u trenutku emisije konvertibilnih obveznica, trina cena akcija je nia od cene konverzije. Investitor e konverzijom ostvariti zaradu onda kada cena akcije prevazie konverzionu cenu, te se akcija moe dobiti za manju sumu novca nego na tritu. Ipak, konvertibilne obveznice nisu tako idealna investicija sa take gledita investitora. Veina ugovora o emisiji konvertibilnih obveznica nosi odredbu opoziva koja omoguava emitentu da pre roka dospea opozove emisiju. Cena po kojoj se konvertibilne obveznice mogu opozvati predstavlja neku neku vrstu "limita" za rast cena konvertibilne obveznice i ona se unapred definie ugovorom. Kada kompanija opozove obveznicu, vlasnik ima kratak period (obino oko 30 dana) u kome treba da odlui da li e konvertovati obveznicu ili ne. Ako se investitor odlui da ne konvertuje obveznice on e primiti cenu opoziva u gotovini. Ali, ukoliko je cena akcije vea od cene konverzije, investitor e konvertovati obveznice u akcije i ostvariti zaradu (razlika trine cene akcija i cene konverzije). Neke emisije konvertibilnih obveznica obezbeuju investitorima dve ili vie godina zatite od opoziva. Tokom ovog vremena kompaniji nije dozvoljeno da opozove obveznice. Meutim, ak i u 14
tom raydoblju, ukoliko doe do znaajnog rasta cena akcija koji omoguava da se obezbedi konverzioni profit, konverzija e biti izvrena. Obino, kada se trina cena konvertibilne obveznice povea dvadesetak procenata iznad cene opoziva, korporacija opoziva emisiju. Ovih dvadesetak odsto iznad cene opoziva emitentu obezbeuje dovoljnu zatitu od eventualnog pada cena konvertibilne obveznice u narednih trideset dana (kada investitor treba da se odlui da li e izvriti konverziju ili ne). Konvertibilna obveznica je sloen finansijski instrument i moe se posmatrati kao kombinacija dve razliite hartije od vrednosti koje su zajedno emitovane od strane iste korporacije: nekonvertibilne obveznice i netrinog varanta. Stoga, ova investicija obezbeuje fiksnu kamatnu stopu dok se konvertibilna obveznica ne opozove od strane emitenta ili konvertuje od strane investitora, ali nosi sa sobom i fluktuacije u ceni usled promena kamatnih stopa na tritu. Takoe, cena konvertibilne obveznice fluktuira i sa promenom cena akcije u koje moe biti konvertovana. Investicija u konvertibilnu obveznicu nosi sa sobom donju granicu rizika koja je jednaka sadanjoj vrednost buduih kamata koje nosi konvertibilna obveznica. Konvertibilne obveznice su obino emitovane od strane malih i pekulativnih firmi i po pravilu su neosigurane i podreene. Emituju se uglavnom kada je neobino teko i skupo proceniti rizik kredita ili kada su investitori zabrinuti da menadment nee raditi u skladu sa interesima vlasnika obveznica. Zbog toga, da bi privukle investitore, kompanije emituju konvertibilne obveznice nudei investitorima visoke kamate i kasnije uee u vlasnitvu koje omoguava konverzija. Svop ugovori Vreme nastanka svop ugovora (swaps) jesu sedamdesete godine XX veka - period kolebanja kamatnih stopa i deviznih kurseva, kada se javila potreba da investitori koji su izloeni naglim promenama kamatnih stopa i deviznih kurseva izvre transfer rizika. Meutim, neki oblici svopa postojali su i pre toga. U Velikoj Britaniji, dugo godina, vlada je ograniavala domaim kompanijama kupovinu strane valute za ino-investiranje. Ove restrikcije su naterale britanske firme da ugovaraju tzv. back-to-back kredite. Britanska firma bi pozajmila funte inostranoj kompaniji, recimo u SAD, i istovremeno pozajmljivala dolare koje bi koristila za strano investiranje. Ugovorom bi se britanska firma obavezala da vri seriju dolarskih plaanja u zamenu za primanja u funtama sterlinga. Krajem sedamdesetih godina, ove restrikcije su ukinute ali su ubrzo banke pokrenule slian posao u obliku svopa. Trite svopova se lagano razvijalo a postalo je naroito poznato od 1981. god. posle velike i javne transakcije izmeu amerike kompanije IBM i Svetske banke, u kojoj je prva preuzela na sebe plaanje obaveza Svetskoj banci po dolarskim kreditima, a ova u zamenu servisiranje obaveza IBM u vajcarskim francima i nemakim markama. Svopovi su ugovori kojima se vri razmena plaanja kamata na finansijske instrumente koje ugovorne strane poseduju. Postoje dve osnovne vrste svopa: kamatni (interest rate swap) i valutni svop (currency swap). U valutnom svopu ugovorne strane vre zamenu kamate po fiksnoj kamatnoj stopi, koja se plaa u jednoj valuti, fiksnom kamatnom stopom u drugoj valuti. Pretpostavimo da jedna amerika kompanija eli da pribavi evre kako bi pomogla finansiranje ekspanzije na evropsko trite. Ona bi verovatno mogla uzeti kredit u evrima, ali finansijski menader smatra da kompanija moe dobiti bolje kreditne uslove na dolarski zajam nego na kredit u evrima. Tako se kompanija zaduuje u 15
dolarima a istovremeno sa bankom sklapa svop ugovor u kojem se vri zamena dolarskih obaveza za obaveze u evrima. Dakle, banka se obavezuje da e servisirati dolarski zajam amerikoj kompaniji a ona prihvata da vri seriju godinjih isplata u evrima u banci. U valutnom svopu, obino, ugovorne strane vre inicijalno plaanje jedna drugoj. U ovom primeru amerika kompanija bi primila ukupan iznos u evrima (potreban za finansiranje evropskih opeacija) a prenela dolarsku protivvrednost banci. Banka je ovoj transakciji izloena riziku da e evro oslabiti u odnosu na dolar te moe hedovati ovaj rizik svopujui evre za dolare sa treom stranom. Koliko dugo ove strane ispunjavaju obaveze, banka je u potpunosti zatiena od rizika. S druge strane, amerika kompanija je iskoristila prednosti rejtinga na domaem tritu zaduivi se jeftinije nego to bi to bio sluaj u Evropi. Kod kamatnog svopa ugovorne strane razmenjuju plaanje po fiksnoj kamatnoj stopi za plaanje po promenljivoj kamatnoj stopi. I ovde je u osnovi ugovora razlika u trinoj percepciji kreditnih sposobnosti emitenta finansijskih instrumenata odnosno korisnika kredita. Naime, kreitno trite i trite kapitala odreuju cenu kapitala prema rejtingu korisnika, zahtevajui od korisnika sa niim rejtingom plaanje vee kamatne stope. Kompanije e se tako zaduivati na onom segmentu trita (tritu kapitala ili kreditnom tritu) gde se mogu relativno jeftinije zaduiti. Tako, dve kompanije (od kojih se jedna zaduila dugorono sa fiksnom kamatnom stopom a druga kratkorono sa promenljivom kamatnom stopom) mogu sklopiti svop ugovore u kojima e preuzeti obaveze ove druge. Korist za obe kompanije jeste uteda u kamatnoj mari. Drugim reima, svaka od strana svop ugovora dobila je posredno pristup onom segmentu finansijskog trita koji inae ne bi mogla koristiti, ostvarujui utedu u finansiranju. Svopovi se mogu kupovati i prodavati i na sekundarnom tritu svopova. To mogu biti klasine transakcije prodaje svopa treoj strani, ili obrnuti svop gde jedan od uesnika zakljuuje sa treim licem novi svop ili, pak, otkup svopa kada jedan od uesnika svop ugovora odustaje od izvrenja, plaajui drugoj strani kompenzaciju. Funkcije berze Berza kao najprefinjeniji segment trita kapitala ima nekoliko veoma vanih zadataka od ije uspene realizacije u velikoj meri zavisi i efikasnost finansijskih trita ali i uspenost nacionalnih privreda. Pre svega, berza obezbeuje formiranje objektivne cene sueljavanjem sveukupne ponude i tranje za trinim instrumentima. Takoe, ona omoguava dodatno finansiranje preduzea i javnog sektora, efikasno i uz niske trokove. Lakoa sa kojom investitori mogu trgovati ini ih vie spremnim da investiraju u nove emisije. Veina berzi omoguava stvaranje kontinualnog trita, omoguavajui investitorima da kupuju ili prodaju finansijske instrumente trenutno, po ceni koja veoma malo varira od cene prethodne transakcije. Tako, ova kontinualna trita daju investiciji karakter likvidnosti i utrivosti tj. investitori ne moraju hartije od vrednosti drati sve do dospea (u sluaju kreditnih instrumenata) ili pak beskonano dugo ukoliko poseduju vlasnike hartije od vrednosti.Berze, takoe, omoguavaju efikasnu kontrolu korporativnog upravljanja menadera. Loe voene kompanije 16
imaju velike i nagle padove u ceni akcija to esto rezultira preuzimanjem kontrolnog paketa akcija od strane drugih investitora. Ovo neizbeno vodi uspostavljanju nove menaderske strukture i ovakav ishod je stalna pretnja menaderima svih kompanija. Sve ove zadatke berza obavlja zahvaljujui postojanju etiri bazine funkcije: trgovanja, listinga, informisanja i kliringa i saldiranja. Trgovina na berzi se obavlja preko lanova berze ili berzanskih posrednika. Oni jedini imaju pristup pristup berzanskom partneru i investitori preko njih mogu realizovati svoje naloge. Naravno, veina modernih berzi je uspostavila elektronsku trgovinu te berze u klasinom smislu i ne postoje, ali je zadran osnovni princip da trgovinu obavljaju iskljuivo lanovi, a sve to u cilju vee efikasnosti i poverenja i sigurnosti. Sve kompanije ijim akcijama se trguje na berzi moraju prethodno ispuniti zahteve za listing. Ove zahteve propisuje svaka berza ponaosob a tiu se neto profita koji firma ostvaruje, broja akcija koje su emitovane, rasprostranjenosti akcija u rukama investitora itd. Kompanija mora pristati i na periodino objavljivanje finansijskih izvetaja kako bi investitori imali na raspolaganju potrebne informacije za donoenje odluke o investiranju. Dakle, berza ima i funkciju informatora javnosti. Ona se, preko striktne primene svojih pravila, stara da sve potrebne informacije budu na raspolaganju investitorima. Svaka zloupotreba i skrivanje informacija dovode do velikih poremeaja u mehanizmu otkrivanja cene i potpadaju pod nadlenost berzanskog suda. Takoe, berza svakodnevno izvetava javnost putem berzanskih izvetaja o trenutnim kretanjima na tritu, omoguavajui investitorima dobru osnovu za racionalno donoenje odluka. Osim trgovine, listinga i informisanja, berza obavlja i funkciju kliringa i saldiranja. To je zavrna faza berzanskih transakcija i veini investitora je malo poznata, pre svega jer se obavlja van trgovakog prostora u specijalizovanim klirinkim kuama. Sam proces kliringa i saldiranja podrazumeva prenos novanih sredstava sa rauna kupca na raun prodavca i transfer finansijskih instrumenata u suprotnom smeru. U ovom poslu klirinka kua se pojavljuje kao suprotna strana svakom pojedinanom uesniku u trgovanju, oslobaajui kupce i prodavce od daljih direktnih obaveza jednih prema drugima. Tako, klirinka kua slui kao garant u svakoj transakciji - ona postaje konani kupac svakom prodavcu i konaan prodavac svakom kupcu ime su uesnici u trgovanju lieni briga o poslovnom bonitetu druge strane. Prve berze su veoma rano uspostavile instituciju klirinke kue. Transakcije su saldirane obino nedeljno. Razvojem berzanskog poslovanja saldiranje transakcija se obavlja barem jednom dnevno, na kraju radnog dana. Trgovina na berzi Samo trgovanje na berzi predstavlja najznaajniju berzansku aktivnost. Ostale funkcije berze listing, informisanje, kliring i saldiranje postepeno su nastajale oko funkcije trgovanja tokom razvoja berzanskog poslovanja. Sam nastanak berzi vezuje se za sastanke trgovaca, koji su se odravali na istom mestu u isto vreme, iz kojih su se izrodila i prva pravila berzanske trgovine. Njima su regulisani osnovni odnosi izmeu trgovaca na berzi da bi se tokom istorijskog razvoja berzanskog poslovanja iskristalisali do najsitnijih detalja.
17
Od samih poetaka berze pristup trgovini je bio ogranien na odreen broj trgovaca koji su ispunjavali zajedniki ustanovljene uslove. Ovo pravilo je ostalo i dan danas na modernim berzama, a sve u cilju ostvarivanja maksimalne sigurnosti i poverenja. Jedino ovlaeni berzanski posrednici koji su ispunili odreene uslove i prihvatili berzanska pravila imaju pravo pristupa tzv. berzanskom parketu na kome se obavlja trgovina. Danas, kada preovlauje elektronsko trgovanje berzanski parket praktino vie ne postoji (osim kao atrakcija na pojedinim berzama) ali je trgovanje i dalje dozvoljeno samo preko berzanskih posrednika. Nastanak najpoznatije berze na svetu - Njujorke berze vezuje se za dogovor trgovaca na Vol Stritu da e trgovati iskljuivo izmeu sebe, te da e svi ostali morati trgovati preko njih. Tako je i vremenom nastao pojam mesta, to je tradicionalni naziv za pravo trgovanja na Njujorkoj berzi. Broj mesta je ogranien i samo oni koji zakupe mesto imaju pravo neposredne trgovine. Dakle, lica koja trguju na berzi su lanovi berze i moraju ispunjavati utvrene uslove u pogledu oblika organizacije, imovinskog statusa, obaveza prema berzi itd. Ove uslove propisuje ili sama berza ili pak drava ili komisija za hartije od vrednosti kroz uspostavljanje zakonske regulative. Svi berzanski posrednici grubo se mogu podeliti na brokere i dilere. Brokeri posluju u ime i za raun klijenata dok dileri mogu poslovati i u svoje ime i za svoj raun. Veina berzi dalje ralanjuje ove funkcije. Tako, na Njujorkoj berzi, komisioni broker radi kao agent koji kupuje i prodaje hartije od vrednosti za brokerske kue ali i kao diler za sopstveni raun. Berzanski broker radi kao broker brokera koji deluje po nalogu komisionog brokera na parketu berze, ukoliko ovaj ima veliki obim naloga za izvravanje. Trejderi, pak, razlikuju se od berzanskih brokera po tome to rade iskljuivo u svoje ime i za svoj raun, koristei privremene dnevne oscilacije u ceni. Specijalisti su brokeri, koji izvravaju naloge klijenata ili komisionih brokera, ili dileri kada kupuju ili prodaju akcije za koje su se specijalizovali za svoj raun i uz preuzimanje rizika. Oni igraju ulogu market mejkera moraju u svakom momentu biti spremni da kupuju ili prodaju hartije od vrednosti kako bi suzbili nagle promene u ceni. Ukoliko cene hartija od vrednosti padaju, njihovom kupovinom specijalisti odravaju kontinuitet stabilnosti cena. Suprotno, ukoliko cene rastu i investitori ne prodaju svoje hartije od vrednosti, specijalisti njihovom prodajom obaraju cenu. Naravno, trgovina hartijama od vrednosti ne obavlja se samo preko organizovanih trita tj. berzi. Sekundarna trgovina obavlja se i preko drugih trita. OTC je oblik sekundarnog trita gde je veliki broj brokerskih i dilerskih kua povezan mreom telefonskih, telegrafskih i kompjuterskih sistema preko kojih trguju meusobno i sa klijentima. Tako se cena formira preko komunikacionih veza, spajajui investitore i brokersko-dilerske kuce sa celog trita. Istorijski, OTC je dominantno trite obveznica, dok je trgovina akcijama znatno manja (uglavnom akcije manjih kompanija). Nekim hartijama od vrednosti koje se kotiraju na berzi trguje se preko OTC-a (tree trite). Tree trite je deo OTC-a koje se sastoji od brokersko dilerskih kua koje stvaraju trite za kupoprodaju pojedinih hartija od vrednosti realizujui i male, pojedinane naloge ali i velike transakcije. Vremenom, razvilo se i etvrto trite koje predstavlja komunikacione mree meu institucionalnim investitorima koji trguju velikim blokovima uz minimalne trokove.
18
Vanberzansko trite (OTC) Hartijama od vrednosti se ne trguje samo preko organizovanih berzi ve i preko vanberzanskog ili alterskog trita (OTC - over the counter market). Nekada su se vrednosni papiri prodavali preko bankarskih altera te otuda i sam naziv za ovu trgovinu. Danas je OTC trite vie nain da se trguje hartijama od vrednosti nego to odreuje mesto trgovine. On predstavlja nain da se trguje hartijama od vrednosti drugaije nego na organizovanim tritima tj. berzama. Brokersko-dilerske kue koje su angaovane u trgovini ovim hartijama su povezane mreom telefonskih, telegrafskih i kompjuterskih sistema kroz koje komuniciraju direktno jedne sa drugima i sa investitorima. Na taj nain cene se odreuju putem komunikacionih linija koje omoguuju investitorima da biraju meu konkurentnim market mejkerima (umesto jednog market mejkera koji ima monopolistiki poloaj za svaku hartiju od vrednosti kao to je sluaj sa specijalistima na berzama). Hartije od vrednosti kojima se trguje na OTC-u su raznovrsne: od nerizinih (npr. vladine dunike hartije) do visoko rizinih kao to su najpekulativnije obine akcije. Istorijski gledano, OTC trita su bila vie vana kao trita obveznica nego kao trita akcija. U veini drava na OTC-u se trguje svim vladinim hartijama, papirima drave i lokalnih organa vlasti, mada se veoma esto vladinim hartijama trguje i preko berzi. U SAD vie od 90% korporativnih obveznica se trguje preko OTC-a mada su neke od njih listirane na Njujorkoj berzi. OTC trite nije tako veliko kao vanberzansko trite obveznica. Oko treine trgovine akcijama u SAD se obavlja vanberzanski - sa preko 30.000 ovakvih akcija se trguje na OTC-u. Ali mnoge od ovih emisija generiu slabu trgovinsku aktivnost jer su to uglavnom akcije malih lokalnih korporacija koje su u vlasnitvu insajdera, veoma esto lanova porodica osnivaa firmi. Takoe, akcijama mnogih banaka, osiguravajuih i investicionih kompanija se trguje preko OTC-a jer je u prolosti vanberzansko trite zahtevalo manju javnost podataka. Meutim, vremenom su na OTC-u nametnuti isti zahtevi za objavljivanjem informacija kao i na berzama. Takoe, mnogim emisijama prioritetnih akcija se trguje preko OTC-a. Ustvari, praktino svim akcijama listiranim na Njujorkoj berzi se trguje preko OTC-a preko tzv. treeg trita (na njemu se trguje vanberzanski hartijama listiranim na berzi). Regulisanje OTC trita vri posebna organizacija, kao to to ine berze regulisanjem poslovanja svojih lanova. U SAD postoji dobrovoljna organizacija dilera hartijama od vrednosti koja vri samoreguliuu funkciju za vanberzansko trite (NASD - National Association of Security Dealers). lanstvo u NASD se dobija preporukom drugog lana organizacije a da pri tom mora zadovoljiti stroge uslove organizacije. NASD je osmiljen da titi interese svih lanova stvarajui dobar imid za sve OTC dilere. U sluaju krenja normi svaki lan se mora suoiti sa otrim disciplinskim merama, pa ak i iskljuenjem. Cene hartija od vrednosti na OTC-u se odreuju susretanjem kupovne i prodajne cene na OTC tritu pre nego aktivnou monopolistikog market mejkera kao na organizovanim berzama. Jedino to se u dnevnoj tampi obino objavljuju samo najvea, najnia i cena na zatvaranju OTC hartija od vrednosti.
19
U SAD je poetkom sedamdesetih razvijena kompjuterska komunikaciona mrea - NASDAQ (NASD Automated Quotations) koja je poela rad na OTC-u. NASDAQ obezbeuje trenutne prodajne i kupovne cene za hiljade hartija od vrednosti prostim pritiskom dugmeta na raunaru. Kada se unese ponuda u NASDAQ raunar i telekomunikacioni sistem trenutno objavi cenu na svakom raunaru povezanim sa NASDAQ-ovim centralnim kompjuterom, svi dileri koji trguju tom hartijom od vrednosti e poslati svoje ponude. Primarna prednost investitora na OTC-u je sigurnost da e na taj nain ostvariti najbolju cenu. Pre nastanka NASDAQ-a investitori su zavisili od marljivosti brokera u dobijanju prodajne i kupovne cene od nekoliko market mejkera koje bi ovaj kontaktirao pojedinano. Investitor nikada nije siguran da je tako ostvario najbolju cenu. Berzanski posrednici Trgovina na berzi se odvija izmeu berzanskih posrednika (lanova berze) koji moraju ispuniti rigorozne kadrovske, organizacione i finansijske standarde kako bi bili primljeni u lanstvo. lanovi imaju mesto na berzanskom parketu to je tradicionalni naziv za pravo da se uestvuje u trgovini. Veliki broj berzi ima ogranien broj ovih mesta ijom se kupovinom odnosno zakupom, uz ispunjenje drugih strogih uslova, stie eksluzivno pravo kupovine na berzi. Samo ovi ovlaeni igrai imaju pravo pristupa berzanskom parketu to uz potovanje rigoroznih pravila izmeu samih lanova i prema klijentima unosi neophodnu dozu poverenja i sigurnosti u berzanski posao. Generalno gledano, svi berzanski posrednici se mogu podeliti na brokere i dilere. Brokeri rade u svoje ime a za tu raun uzimajui proviziju za obavljeni posao; dileri rade u svoje ime i za svoj raun zaraujui na razlici u ceni. Mnoge berze dalje klasifikuju ove berzanske posrednike. Tako na najveoj svetskoj berzi Njujorkoj berzi, postoji nekoliko tipova lanstva. Komisioni brokeri (commission brokers) su lanovi berze koji rade kao agenti koji kupuju i prodaju hartije od vrednosti za klijente svoje brokerske kue i kao dileri za sopstveni raun. Berzanski brokeri (floor brokers) se esto nazivaju i brokeri brokera. Oni izvravaju naloge drugih brokera kada su ovi previe zauzeti ili kada su van berzanskog parketa, primajui deo njihove provizije. Ovi brokeri se jo zovu i brokeri od dva dolara - termin koji vodi poreklo jo iz vremena kada su primali po dva dolara za svakih sto realizovanih akcija. Brokeri nazvani "specijalisti" (specialists) igraju kritinu ulogu jer slue kao taka kontakta izmeu brokera sa kupovnim i prodajnim nalozima. Svaki specijalista poseduje pult za trgovanje gde je zaduen za trgovinu jednom ili vie akcija. Za pultom se uparuju ponude za kupovinu i prodaju od strane brokera to ini odreivanje cena konkurentnim. Kada se najvia kupovana cena izjednai sa najniom prodajnom, transakcija se realizuje. Specijalista moe raditi kao broker ili diler. Kao broker, specijalista izvrava naloge za druge brokere uzimajui proviziju. Takoe, specijalista kupuje i prodaje hartije od vrednosti za koje se specijalizovao za sopstveni raun. Ukoliko postoji vei broj kupovnih od prodajnih naloga (ili obrnuto) specijalista koristei sopstvena sredstva nastoji da smanji debalans. On to ini kupujui ili prodajui suprotno od trenda na tritu. U ovoj ulozi specijalista radi kao principal ili diler.
20
Trejderi ili trgovci (floor traders) trguju iskljuivo za sebe koristei dnevne oscilacije u ceni. Meutim, njihova aktivnost je sve manja usled visokih trokova. Pored ovih igraa na berzanskom parketu pojavljuju se i dileri koji trguju lotovima koji su manji od standardnmih (odd lot dealers). Naime, veliki broj investitora ne poseduje novana sredstva ili toliku aktivu da bi trgovao standardnim lotovima (od sto komada hartija od vrednosti) ve su u mogunosti da uestvuju samo u sitnijim transakcijama. Njihove naloge realizuju dileri koji su se specijalizovali za takvu sitniju trgovinu, uz mnogo vee provizije. Naravno, vea provizije se zaraunava na ime spremnosti ovih dilera da kupuju i prodaju nestandardne lotove a time zadravaju u svom portfoliu ostatak od standardnog lota. Ipak, u novije vreme ovakva situacija je prilino promenjena jer je veliki broj brokerskih kua i specijalista poeo obavljati i ovu aktivnost ime je trina nia dilera koji trguju nestandardnim lotovima u velikoj meri ugroena. Kada investitor preda svoj nalog u brokersku kuu, on se prenosi kroz razliite komunikacione sisteme do parketa na berzi. Brokeri na parketu odlaze do pulta, specijalizovanog za tu vrstu hartije od vrednosti, nastojee da realizuju nalog prema instrukcijama klijenta. Naravno, razvojem informacione i komunikacione tehnologije ovakav vid realizovanja berzanske trgovine ostao je samo atrakcija za mnogobrojne znatieljnike. Savremena kontinuirana trgovina ne zahteva prisustvo na parketu ve samo komunikacionu povezanost sa centralnim kompjuterom. Berzanski nalozi Savremena berzanska trgovina pretpostavlja da investitor koristi raun hartija od vrednosti kod berzanskih posrednika. Investitor zatim daje instrukcije berzanskom posredniku da kupi ili proda odreeni finansijski instrument. Kakav e nalog investitor dati zavisi od njegove investicione strategije. Nalozi se mogu klasifikovati po vie kriterijuma: po koliini (standardni - 100 komada i nestandardni - manje od toga), po vrsti (trini, stop i stop limit nalozi) i prema vremenskom periodu (dnevni, do opoziva ili na poetku ili na kraju trgovine, kada se nalog izvrava u odreenom delu radnog dana berze). Trini nalog (market order) je najoptiji i najee korien. Kada specificira trini nalog, klijent jednostavno zahteva da se hartijama od vrednosti trguje po najpovoljnijoj ceni im nalog stigne na berzanski parket. Trinim nalozima se trguje veoma brzo, ponekad nekoliko minuta poto je nalog predat u brokersku kuu, jer u ovom sluaju cena nije odreena. Stop nalozi (stop orders) se ponekad nazivaju i nalozi za zatitu od gubitaka. Oni su napravljeni kako bi se investitori zatitili trenutni profit ili se pak spasli od gubitaka. Na primer, ukoliko neki investitor kupi akciju za 50 dolara i njena trina cena poraste na 75 dolara, on ima profit na papiru od 25 dolara po akciji. Ako investitor oseti opasnost od pada cene, on moe zahtevati stop nalog od recimo 70 dolara. Ovakav nalog bi postao trini nalog samo onda kada bi trina cena akcije pala na 70 dolara, i bio bi izvren to je pre mogue kada cena dosegne 70 dolara. Ova cena naravno nije garantovana; cena moe pasti i na 69 ili 68 dolara dok ne bude realizovana transakcija. Meutim, pozicija investitora je zatiena u velikoj meri. Naravno, ovde postoji opasnost za investitora da proda akcije usled kratkotrajnog pada cena na tritu zanemarujui potencijalni budui rast. Kako bi sebe zatitio od prevelikog gubitka, investitor moe dati stop nalog po ceni manjoj od kupovne. Na primer, ukoliko kupi akcije po ceni od 50 dolara a smatra da je to pekulativna investicija, on moe zahtevati stop nalog prodaje po recimo 49 dolara u nameri da minimizira mogui gubitak. 21
Specijalisti na berzi moraju uvati podatke o koliini stop naloga. Oni se izvravaju po prioritetu: prvi stop nalog koji se primi za izvrenje ima prednost. Velika koliina stop naloga po odreenoj ceni moe izazvati otre lomove na tritu. U tom sluaju, verovatno je da e berza suspendovati stop naloge, ba u onom momentu kada je investitorima potrebna zatita. Limitirani stop nalozi (stop limit orders) odreuju i stop cenu i limit cenu po kojoj je klijent spreman na prodaju ili kupovinu. Klijent se suoava sa rizikom da nikada cena ne padne na limit cenu i time se nalog nikad i ne realizuje. Ako se trgovina ne realizuje od strane brokera kada dospe na berzanski parket, broker e dati nalog specijalisti koji e ga realizovati ako je ostvarena limitirana cena ili bolja. Pretpostavimo da investitor poseduje 100 akcija koje se prodaju po ceni od 40 dolara ali se oekuje skoriji pad cene. Kako bi odagnao ovaj strah, investitor moe dati nalog prodaje 100 po 38 dolara, stop i limit. im cena akcija padne na 38 dolara broker e pokuati da realizuje nalog po ceni od 38 dolara ili vioj, ali ni u kom sluaju po ceni ispod 38 dolara. Ako akcija ne bi mogla biti prodata za 38 dolara ili veoj - nema prodaje. Stop limit nalog bi mogao biti vie efikasniji ako bi bio postavljen na takav nain da limit cena bude ispod nivoa stop cene ime bi nalog imao vie ansi da se realizuje. Ova druga vrsta stop limit naloga je superiornija jer ima vie ansi da bude realizovana. Stop limit nalog za kupovinu se izvrava inverzno od stop limit naloga za prodaju. Otvoreni nalog ili nalog do opoziva (open order or good-till-canceled order) se odnosi na vreme tokom kojeg je nalog na snazi. Otvoreni nalog traje beskonano dugo, dok dnevni nalog ostaje na snazi jedino onoga dana kada je iznet na berzu. Veliki broj naloga su dnevni nalozi poto investitori oseaju da su uslovi za trgovanje pravi samo tog dana i da se mogu promeniti sledeeg. Meutim, klijenti mogu preferirati nalog do opoziva posebno za limit naloge kada su spremni da ekaju sve dok cena ne dostigne eljeni nivo. Ovi nalozi bi trebali biti potvrivani s vremena na vreme kako bi ostali na snazi. Marginska kupovina Marginska trgovina ukljuuje i marginsku kupovinu i marginsku kratku prodaju. Kratka ili prazna prodaja (short sale) je prodaja hartija od vrednosti koje prodavac ne poseduje (kae se da prodavac zauzima kratku poziciju). On oekuju da e cena padati omoguujui mu da nabavi hartije od vrednosti po novoj, nioj ceni i onda proda po vioj ceni koju je prethodno ugovorio. Tako prodavci koji prodaju na prazno profitiraju od pada cena. Meutim, samo mali deo ukupne trgovine na margini predstavlja prodaja na prazno. Marginska kupovina ili kupovina na kredit (buying on margin) je takva vrsta kupovine hartija od vrednosti gde investitor kupuje deo akcija u gotovini a istovremeno uzima zajam od brokerske kue za ostale hartije od vrednosti, koristei plaene akcije kao kolateral. Brokerska kua za ove svrhe pozajmljuje novac od banke koja zaraunava kamatu po stopi za brokerske kredite, a broker klijentu koji koristi poza
