Bašta priručnik za gradske baštovane

Oliver Kneèvi}

BA[TABa{tenske avanture

za gradske ba{tovane

Beograd, 2012

KOME JE NAMEWEN OVAJ PRIRU^NIK?

Priru~nik “Ba{tenske avanture za grad -ske ba{tovane” namewen je ba{tovanima koji oba{tovanluku ne znaju ni{ta, onima koji znajupo ne{to, ali i ba{tovanima sa dugogodi{wimba{tovanskim staòm (wima }e posluìti kaopodsetnik, ali }e sigurno prona}i i po ne{to{to nisu znali).

Ba{tenske radove smo objasnili od po -~etka: kako se riqa, kako se pravi leja, kakoku}ica; kako se i kada seje, neguje i bere svakavrsta povr}a.

[to se za{tite ti~e, namerno nismo pre-poru~ivali hemijska sredstva, osim starovre-menskih, na bazi sumpora i bakarnog kre~a, a popreporuci jednog poodavno penzionisanog pro- fesora poqoprivredne {kole. Uostalom, miproizvo dimo za sebe, a ne za trì{te.

@elimo Vam da Vam ba{ta bude rodna uzpomo} ovog priru~nika!

Autor

5

Va{u ba{tu ga moète napraviti i sami, o ~emu}e biti re~i u narednom poglavqu.

[to se ti~e mineralnih |ubriva (NPK –azot, fosfor, kalijum), ona se mogu koristitipred setvu, posebno za one vrste povr}a koje nepodnose direktno |ubrewe staj wakom, ali wi-hova prekomerna primena moè zna~ajno dapogor{a ukus ploda. Mada su nitrati osnovnahrana biqaka, prevelikim |ubrewem mineral-nim azotnim |ubrivima moè se stvoriti pre- velika koli ~ina ovih nepoèqnih soli uzem qi{tu, koje }e povr}e usvojiti.

Pored osnovnih, makro – elemenata, zanor malan rast i razvoj biqaka neophodni su imikroelementi, kao {to su gvo`|e, mangan, bor,bakar, magnezijum, cink... koji su neophodni umalim koli~inama. U na{oj ba{ti uglavnom ne-mamo problema sa nedostacima ovih elemenata.

Svetlost

Duìna dana

Duìna dana je od izuzetnog zna~aja za po-jedine vrste povr}a. Ukoliko je duìna danamawa od potrebne, neke vrste ne cvetaju, pa ondane daju seme i plod, ili ne formiraju lukovicu.

9za gradske ba{tovane ,,

Tako razlikujemo:– biqke kratkog dana: traè 10 – 12 sati

dnevnog svetla. To su: paradajz, paprika, lube -nica, diwa...

– biqke dugog dana: traè 14 i vi{e satidnevnog svetla – (od maja do polovine avgusta) –luk, mrkva, rotkvice, gra{ak, spana}, salata, ku-puswa~e, ... (da ne zbuwuje – povr}e kao {to suspana}, salata, rotkvice itd. i ne treba da cve-taju da bi ih koristili u ishrani, pa ih zato i negajimo u sred leta).

Koli~ina svetlosti

Mnogo svetla zahteva povr}e koje ne pod-nosi zasewivawe: paradajz, paprika, lubenica,diwa...

Umerenu koli~inu svetla traè mrkva,pasuq, boranija, gra{ak;

Malo svetla, odnosno mogu da se gaje iizme|u vo}aka: pa{kanat, celer, zeqe...

Vla`nost

Voda

Voda je svakako neophodna, ali i o wenojkoli~ini treba voditi ra~una: premalo vodedaje mawi prinos; suvi{e vode ~ini biqkene`nim; vi{ak vode moè da udavi koren.

10 Ba{tenske avanture,,

Za klijawe i nicawe potrebno je u povr{ i -nskom sloju zemqi{ta i do 90% vodnog kapaci te -ta (koli~ina vode koju zemqi{te moè da primi).

Optimum za normalan rast i razvojpovr}a u proseku je 70 – 90%, a minimum 60%vodnog kapaciteta.

Razli~ite vrste povr}a imaju i razli~itepotrebe za vodom (vlagom), a i razli~ito jeiskori{}avaju, na primer:

– mnogo vode traè: celer (obilno jetro{i), mrkva, paradajz, lubenica i tikva (in-tenzivno je usvajaju i racionalno tro{e);

– slabo usvajaju i obilno je tro{e: ku-puswa~e i zelena salata;

– slabo usvajaju i slabo tro{e: crni ibeli luk;

O svakoj vrsti }e posebno biti re~i.


stablo useva; time se pove}avaju stabilnost iishrana biqke, jer se tu razvijaju dopunskikoren~i}i. Ogr}e se samo ako se zaliva, ina~e sezbog pove}awa povr{ine isparavawa zemqi{teisu{uje.

\ubrewe

\ubrewe stajwakom

Osnovno |ubrewe u ba{ti vr{i se najesensveìm ili poluzgorelim stajwakom, ~ime se uzemqi{te unose osnovna hraniva povr}u. Staj -wak je sme{a izmeta doma}ih ìvotiwa i pro-stirke – naj~e{}e slame. Ovo |ubrivo se u ba{ tirazlaè 2 – 3 godine, pa je i iskori {}avawehranqivih materija iz stajwaka postepeno. Zatoba{tu i ne treba |ubriti stajwakom svake go-dine, ve} svake tre}e, ~etvrte. Ovo je posebnova`no zbog povr}a koje ne podnosi direktno|ubrewe ovom vrstom |ubriva (mrkva, rot -kvica...). \ubri se, u zavisnosti od teìne iplodnosti zemqi{ta sa 3 – 6 kg/m2, pa i 8 kg/m2 zazemqi{ta vrlo siroma{na humusom (lak{azemqi{ta traè vi{e stajwaka i ~e{}e|ubrewe).

Ukoliko je godina u kojoj ne |ubrimo celuba{tu stajwakom, povr}e koje traì direktno


|ubrewe stajwakom (paradajz, kupuswa~e, vreà -sto povr}e...) moè se |ubriti neposredno predsetvu ili sadwu na prole}e ili u leto zgorelim(prevrelim, razloènim) stajwakom ili kom-postom direktno u ku}ice ili u redove.

Kompost

Kompost je |ubrivo od biqnih i drugihotpadaka. Po svom sastavu je sli~no stajwaku ikoristi se kao osnovno |ubrivo. Postoje raznerecepture za spremawe komposta, ali nama grad-skim ba{tovanima ovo izvanredno |ubrivo jenajlak{e da spremamo tako {to u dnu ba{te nazasewenom mestu skupqamo poko{enu travu,korov izva|en iz ba{te, otpatke od povr}a (nasun~anom mestu zelena masa se brzo osu{i, bak-terije koje uti~u na previrawe, kompostirawe,uginu, pa organska masa dugo ostaje nepro me -wena). Kada se nabaci poko{ena trava vaqa jemalo nagaziti da se zbije, da bi pre po~ela daprevire (fermentira). Na svakih 15 cm debqinebiqnih otpadaka, moè da se nabaci i malozemqe, sloj do 5 cm.

Moète dodati i malo nega {enog kre~a(kompostira}e i bez kre~a, ali je ovako brè), paovu gomilu dobro zaliti ili vodom ili onim{to ostane od ~i{}ewa koko {iwca ili sviwca.


Ovakav kompost je spreman za upotrebukao |ubrivo za {est meseci do godinu dana.

\ubrewe mineralnim |ubrivima

Ve} smo rekli da se cela ba{ta ne |ubristajwakom svake godine, posebno {to neke vrstepovr}a to i ne podnose. Za nas gradske ba{to-vane najzanimqivije je N:P:K 15:15:15 |ubrivo.N:P:K su oznake za hraniva koja |ubrivo sadrì,azot, fofsfor i kalijum, a 15:15:15 ozna~avawihov me|usobni odnos u kom se nalaze. Ovajodnos moè biti razli~it (npr. 8:16:24...) i pri-lago|en je za razli~ite kulture u proizvodwi nave}im povr{inama. 15:15:15 je nama najzgodnije,jer na sve delove biqke uti~e podjednako, dobroje i za osnovno |ubrewe i prihrawivawe, a moèda se kupi u malim pakovawima od 5 kg.

Osnovno |ubrewe mineralnim |ubrivimase obavqa pred setvu ili sadwu tako {to se ras-turi po celoj povr{ini ba{te i kopawem seunese u povr{inski sloj zemqe.

Pepeo

Pepeo iz "smederevca" {poreta u kome sugorela drva je odli~no |ubrivo bogato kaliju-mom, ali sa wime ne treba preterivati da se nenaru{e hemijska svojstva zemqi{ta.


Riqawe

Ba{ta se riqa svake jeseni, po skidawuuseva, a kao {to smo rekli, |ubri stajwakomsvakih par godina. Za na{u gradsku ba{tu odneka dva ara povr{ine, trebalo bi da bude dovo-qna jedna mala prikolica stajwaka koju }emokupiti od kom{ije seqaka koji drì stoku.

Staj wak vilama ravnomerno rasporedimopo ba{ti i krenemo sa riqawem. Kad zavr{imosa riqawem ostavimo sve kako jeste do prole}a,da mraz i sneg usitne i nakvase zemqu i pri pre -me je za prole}nu setvu.

Ukoliko je jesen bila jako ki{na ili izdrugih razloga nismo uzriqali ba{tu ujesen,moèmo da je izriqamo na prole}e i to {toranije, to boqe – ~im se zemqa ocedi, da nijemnogo kaqavo.

Kopawe

Odmah posle prole}nog riqawa, zemqa semora uskopati – usitniti motikom i poravnatigrabuqama da ne bi do{lo do gubqewa vlage. A,ako smo ba{tu uzriqali jesenas, sve jedno je sadatreba uskopati i poravnati.

Ako je zemqa bila mnogo zakorovqena,dobro je uskopati ba{tu dva puta.


PRIPREMA ZA SETVU

Leje – redovi – ku}ice

Neposredno pre setve, zemqu treba jo{jednom uskopati da bi bila fino usitwena ipotom je grabuqama poravnati. Ukoliko je zem -qa na povr{ini suva i rastresita, treba je i po-vaqati.

Povr}e se gaji na lejama, u redovima i uku}icama.

Pravqewe leja

Povr}e se u ba{ti naj~e{}e gaji u lejama(mrkva, luk, rotkvice...). Leja je pravougaonapovr{ina {irine oko 1,20 – 1,50 metar i duì -ne po sopstvenoj èqi.

Da bi izgledala lepo i pravilno, na po~e -tku i krajevima budu}e leje zabijte ko~i}eizme|u kojih }ete razapeti kanap koji }e namdati pravac. Za odre|ivawe {irine leje moè danam posluì za meru duìna dràqe za motiku.


Zemqa se kopa iusitwava motikom izme -|u kanapa i usput se saobeleènih krajeva lejemalo navla~i prema sre-dini. Kada je tako grubopostavqena, onda se jo{jednom prekopa motikomda bi se zemqa fino usit-nila i pripremila zasetvu. Na kraju se takousitwena poravna grabu -qama.

Izme|u leja se ostavqa staza {irine oko30 santimetara, sa koje se obavqaju svi radovi.Ova staza se samo ugazi i pri tom treba pazitida razlika u visini izme|u leje i staze bude {tomawa, da staza ne bi postala odvodni kanal.

Leja se |ubri po celoj povr{ini.

Pravqewe redova

Povr}e koje traì ve}e rastojawe izme|uredova (krompir, paradajz...) seje se ili sadi naravnoj povr{ini. Jednostavno se obeleè redovina potrebno rastojawe, a seje se ili sadi na naodgovaraju}i razmak u redu.


\\\\

\\\\

\\\\

\\\\

\\\\

\\\\

|||||||

|||||||

|||||||

|||||||

3333

3333

3333

3333

3333

3333

3333

3333

3333

3333

1.20 m 30 cm 1.20 m

\ubrewe se moè vr{iti u redove, ~imese postiè u{teda u koli~ini |ubriva. Vr{i sesli~no kao i |ubrewe ku}ica.

Pravqewe ku}ica

U ku}icama se gaji povr}e kojetraì veliko rastojawe (tikva, kras-tavac, diwa...).

Ku}ica se pravi tako {to se na mestu gde}e se sejati ili saditi iskopa jamica dubine 30i pre~nika 30 cm. 2 – 3 kg zgorelog stajwaka ilikomposta se pome{a sa zemqom u odnosu 1:1. Tomsme{om se ku}ica napuni do polovine. Odatlese puni samo zemqom i jo{ malo iznad – napr a vise uzvi {ewe u obliku zdele visine oko 5 cm uodnosu na povr{inu zemqi{ta. Zdela treba daima malo ve}i pre~nik nego {to ga je imala jama.

Ku}ica se pravi desetak dana pre setve dabi se zemqi{te sleglo.

21za gradske ba{tovane ,,o o o o o o o

o o o o o o o

e e e e e e e e e

e e e e e e e e e

p p

p p

PLANIRAWE SETVE

Plodored – Vreme setve – Direktna setva –Proizvodwa rasada

Treba znati:Seme zadràva klijavost:2 – 3 godine: mrkva, per{un, plavi patli -

xan, parika i crni luk3 – 4 godine: kupus, rotkva, rotkvica,

cvekla, salata i spana}6 – 8 godina: gra{ak, boranija, paradajz i

krastavacKva{ewe semena – seme se potapa u vodu uz

povremeno va|ewe (da bi udahnulo – imalo dovo-qno kiseonika), na tempera turi oko 25°C , dokne nabubri. Seme moè i da se naklijava na istojtemperaturi, tako {to se stavi izme|u dve dobronakva{ene tkanine; vlaga se odràva, a seme sepovremeno me{a da bi se obezbedilo dovoqnokiseonika za klijawe; kada se na 5% semenki po-


jave klice seje se obavezno u vla`nu zemqu. Seje se na dubini:3 – 4 cm – krupno seme: tikva, gra{ak,

pasuq, lubenica, krastavac, diwa, cvekla,spana}, pa{kanat

2 – 3 cm – sredwe seme: kupuswa~e,paradajz, paprika, crni luk

0.5 – 1 cm – sitno seme: mrkva per{un,salata, celer

Nicawe u povoqnim uslovima:4 – 6 dana: gra{ak, kupus, rotkvica, rotkva5 – 8 dana: tikva, krastavac, paradajz,

salata, spana}7 – 10 dana: diwa, kukuruz, cvekla, pasuq10 – 14 dana: lubenica i plavi patlixan 12 – 18 dana: luk, mrkva, per{un,

pa{kanat, paprika16 – 22 dana: celer

Zato se u vrste koje sporo ni~u (luk,mrkva) usejava mala koli~ina vrsta koje brzoni~u (rotkvica, salata), da bi oni ozna~ili re-dove u koje se seje, da bi moglo da se pra{i i kul-tivira (plevi) pre nicawa glavne kulture.


Plodored

Plodored je osnovna mera nege i za{titepovr}a. Plodored je kao {to i sama re~ kaè redkojim }e se povr}e gajiti na nekoj povr{ini. Poplodoredu se vodi ra~una kada se koja vrsta gajiposle |ubrewa stajwakom. Ukoliko se jedna vrstapovr}a gaji na istom mestu u ba{ti, zemqi{tese iscrpquje iskori{}avawem istih hranqivihmaterija. Korovima, bolestima i {teto~inamatako|e pogoduje da se namnoè ako se ista kul-tura gaji na istom mestu.

Zbog tih razloga mesto gajewa pojedinihvrsta povr}a u ba{ti treba mewati svake go-dine. Treba znati da su gra{ak i boranija, kojine vole |ubrewe stajwakom odli~an prethodniusev mnogim vrstama povr}a, jer u kvrìcamasvog korena imaju bakterije koje direktno vezujuazot iz vazduha i tako oboga}uju zemqi{te.

Vreme setve:

Rana proizvodwa – podrazumeva proiz -vodwu u plastenicima ili staklenicima, pa nijepredmet interesovawa nas vikend ba{tovana.Povr}e stiè pre nego {to mu je sezona.

Sredwerana proizvodwa – je najzanim qi -vija za nas gradske ba{tovane. Povr}e stiè naj -


pre {to je mogu}e u klimatskim uslovima u ba{ -ti, i pristiè tokom cele sezone. Podra zumevasetvu ili sadwu najranije mogu}u u ba{ti – mal-ozahtevne za toplotom vrste povr}a seju se krajemfebruara ili po~etkom marta, a rasad toplo- qubivih vrsta se sadi ~im prestane opasnost odmrazeva – krajem aprila ili po~etkom maja.

Sredwekasna i kasna proizvodwa – podra -zu meva proizvodwu povr}a koje stiè u kasnujesen i za zimnicu.

Setva moè biti direktno u ba{tu isetva u za{ti}enom prostoru za proizvodwurasada.

Direktna setva

Direktnom setvom semena u ba{tu gaje sevrste povr}a koja normalno uspevaju u na{imklimatskim uslovima ~im krene vegetacija itoploqubivo povr}e koje se seje polovinom ap -ri la, a koje smo namenili za kasnije stizawe.

Proizvodwa rasada

Zbog na{ih kontinentalnih klimatskihuslova nije mogu}e rano gajewe toploqubivihkultura na otvorenom prostoru (paradajz, pap -rika...).


PROIZVODWA RASADA

Da bismo postigli da nam ranije stignutoploqubive vrste povr}a proizvodi se rasad,odnosno one se seju u za{ti}enom prostoru(plasteniku, stakleniku, moè i u stanu), u komese gaji i rasad, koji tu napreduje sve dok se uba{ti ne steknu uslovi za wihov ìvot, dok neotopli.

Kada se na otvorenom steknu uslovi zawihov normalan rast i razvoj, (temperaturazemqi{ta i vazduha postanu optimalni), tada serasa|uju.

Vreme setve za proizvodwu rasada se pri-lago|ava tako da se biqke do rasa|ivawa razvijuoptimalno, odnosno da rasad ne bude ni suvi{emlad, jer je osetqiviji i sporije raste, nisuvi{e star, jer onda teè podnosi promenumesta (rasa|ivawe).


i mnogo vlage. Osnovna mera protiv ovihgqivica je provetravawe. Rasad je dobro i pre-ventivno prskati nekim fungicidom, na primercinebom na svakih 10 – 15 dana, a ako se bolestpojavi i ~e{}e, svaka 3 – 4 dana.


vrsta povr}astarostrasada(dana)

broj listova

duìna od koreno vog vrata

do vrha lista (cm)

krastavac 20-25 3-5 15-20

kupus sredwerani 35-50 5-7 15-20

kupus kasni 30-40 4-5 20-25

paradajz sredweran 35-40 5-6 12-15

paprika 55-60 6-8 15-25

luk 50-60 3-4 12-15

celer 50-60 4-6 12-12

Karakteristike standardnog rasada:

GAJEWE POVR]A

Setva i rasa|ivawe – Nega – Prihrawivawe– Zalivawe – Okopavawe – Za{tita

Gajewe povr}a po~iwe setvom ili sad-wom. I setvu i sadwu }emo obaviti u zemqi{tukoje smo pripremili kako je ve} obja{weno u ra -nijem poglavqu. Zemqi{te bi trebalo pripre -miti 10 – 15 dana ranije, da se slegne.

Setvu }emo obaviti tako {to }emo u lejinapraviti redove popre~no u odnosu na pravacleje. Redove (udubqewa) pravimo ko~i}em ilimalom moti~icom, u zavisnosti od dubine setve,odnosno krupno}e semena. Posejano seme za-grnemo (prekrijemo) zemqom koja se uzdigla sastrane dok smo pravili redove i obavezno dobrozalijemo.

Rasad se sadi sadiqkom – ko~i}em duìne35 – 40 cm, debqine oko dva prsta, kojim se u


ranije pripremqenoj zemqi riqawem, kopawemi pra{ewem, bu{e rupe. Ako je zemqi{te suvo,pre sadwe ga treba zaliti. Za sadwu je najboqeako je obla~an dan. Sadi se na istu dubinu nakojoj je rasad i rastao ili ne{to dubqe, ukolikosadimo vrstu koja razvija dopunske korene. Pre-rastao, izduèn rasad se sadi dubqe u izbu{enurupu ili se kopaju jamice u koje se polaè ukosoi onda zagr}e. Kod rasada koji je gajen u saksi-jama iz saksije se izvadi ceo busen i sadi se ceobusen.

Pri sadwi treba biti vrlo pa`qiv da serasad ne povre|uje. Posle rasa|ivawa, rasad tre -ba obavezno obilno zaliti da bi se postiglaboqa veza korena ili busena sa zemqom. Slede}ezalivawe je za 5 – 7 dana od sadwe, kada se prviput i okopava.

O specifi~nostima gajewa svake pojedinevrste povr}a je obja{weno na narednim str ana ma.

Nega

Prvo se prihrawuje, zatim zaliva, paonda okopava.

Svaka ki{a je zalivawe, pa se posle weo~ekuje okopavawe.

Prihrawivawe – dodavawe dopunske hranebiqci (N:P:K) u nekoj za wu va`noj fazi


razvitka. Prihrawuje se izme|u redova povr}a,i tada treba voditi ra~una da |ubrivo ne padapo povr}u, ina~e se na wemu stvaraju oègotinei o{te}ewa. Za povr}e koje traì prihrawivawenaveli smo u svakom odeqku posebno.

Vrstama duge vegetacije polovina potreb-nih hraniva se dodaje pred setvu, a za dva pri -hrawivawa po ostala ~etvrtina i to u razmakuod 20 – 30 dana.

Vrste kratke vegetacije (gra{ak, salata,spana}) |ubre se samo pred setvu.

Zalivawe – ukoliko nema dovoqno vodesmawuje se prinos, a biqka brè stari. Boqe jezalivati re|e, a obilnije – 20 – 30 l/m2. Zaliva seodstajalom, mlakom vodom, najboqe ki{nicom,a najgore vodovodnom (zbog hlora). Zaliva serano ujutro kad su hladniji dani (prole}e, jesen),ili predve~e kad su topli letwi dani, jer popodnevnom suncu se vodom biqke o{te}uju.Oro{avawe uop{te pogoduje razvoju oboqewapovr}a, pa treba voditi ra~una da se zaliva okopodno`ja biqke, a da se li{}e ne kvasi.

Okopavawe – oko povr}a izrasli korov za-sewuje usev, i oduzima mu hranu i vodu.Okopavawem se korov u korenu uni{tava.Okopavawem se poboq{ava i disawe korena i


poboq{ava propusnost za vodu. Okopava se popotrebi, a obavezno odmah ili dan dva posleprihrawivawa i zalivawa.


vrsta rane sorte sredwerane kasne

rotkvica 25-30 35-40 45 i vi{e

krastavac 35-55 55-60 65 i vi{e

tikve 65-70 70 i vi{e -

mrkva 60-70 100-125 125-140

krompir 60-80 90-110 120 i vi{e

keleraba 70-80 80 i vi{e -

karfiol 90-110 110-115 -

kupus 100-125 130-150 160 i vi{e

crni luk 90-110 110-130 130-160

paradajz 115-120 120-130 130-150

paprika 110-120 120-130 130-150

cvekla 100-110 110-120 -

Duìna vegetacije pojedinih vrsta povr}a

u danima

Za{tita

od korova, {teto~ina i bolesti

Ve} smo naveli da su osnovne mereza{tite povr}a plodored i okopavawe. Poredwih koriste se i hemijska sredstva. Pri primeniovih preparata moramo strogo da vodimo ra~unao karenci, ~iji je period naveden na svakompreparatu. Karenca je vreme koje mora da pro-tekne od posledweg prskawa do berbe. Ukolikose ne bismo pridràvali ovih uputstava pro -izvo|a~a, zajedno sa povr}em bismo unosili i{tetne materije koje se nalaze u preparatima.

Herbicidi

Herbicidi su preparati koji uni{tavajukorov. U malim ba{tama se ne preporu~uje wi-hova upotreba, ve} se primawuju plevqewe iokopavawe.

Insekticidi

Inseticidi su preparati koji se koristeu za{titi povr}a od {tetnih insekata.

Tako, ì~ari, sovice, rovci i drugi in-sekti grickaju biqke, koren vrata ili listoveili pregrizu celu biqku; lisne va{i izazivajukovrxawe vrhova biqaka, one zaostaju i postaju


neugledne; buva~ gricka listove naro~ito u pe-riodu nicawa, i tako daqe.

Izbor hemijskog sredstva je najboqe pre-pustiti prodavcu u poqoprivrednoj apoteci.Dovoqno }e biti da mu opi{ete kakva{teto~ina mu~i Va{e povr}e i on }e znati daVam preporu~i {ta da uzmete i po kvalitetu ipo ceni i po veli~ini pakovawa za Va{u ba{tu. Oni koji ne vole mnogo hemije u svojoj ba{ti, aimaju dubqi xep, treba da znaju da su na primerpreparati Deris i Piretrin, dobijeni iz biqkebuva~ dozvoqeni insekticidi i u bio – ba{ti.Thuricid, Bactospein Bactucal (protiv kupusara,kupusnog moqca i kupusne sovice) nastali su izaktivnih materija bakterije Bacillus thuringien-sis, a ne{kodqivi su za ìvotiwe i qude.

Fungicidi

Plamewa~u, trule` korena i stabla, pe-gavost li{}a i druge bolesti se spre~avaju ilizaustavqaju preparatima na bazi bakra,sumpora, kre~a (cineb, bakarni kre~).

Pri upotrebi svih preparata treba seobavezno pridràvati uputstava proizvo|a~a.


KALENDAR RADOVA

FEBRUARPriprema zemqi{ta za setvu tokom druge

polovine meseca, odnosno uskopavawe jesenasuzriqane ba{te.

Redovna setva i sadwaAko vreme dozvoli krajem meseca:

setva: spana}a, gra{ka, rotkvice, salate (mogu}ado 1. aprila); setva mrkve, pa{trnka i per{una(mogu}a do 1. maja); direktna setva crnog luka ipraziluka; sadwa crnog i belog luka; sadwarena.

Sve ove vrste ni~u pri niìm temperatu-rama i uspevaju po sistemu {to ranija setva, toranija berba i ve}i prinosi.

Sadwa rena.

MARTRedovna setva rane rotkve, cvekle (mogu}a

do 1. maja); setva za proizvodwu rasada: paradajz,paprika, plavi patlixan, rani kupus, keq,


karfiol, keleraba, celer; naklijavawe krom-pira; sadwa sredweranog krompira (krajemmeseca).

Za{tita rasada od polegawa.

APRILDirektna setva1. – 10. aprila: direktna setva celera

(mogu}a do 1. maja).10. – 20. aprila: setva paradajza i paprike

direktno iz semena. 20. – 25. aprila: setva krastavca salatara,

tikvice, tikve, visoke boranije i pasuqa(mogu}a do 15. maja).

Setva rasada kasnog paradajza i paprike.Sadwa rasada kupuswa~a.Sadwa kasnog krompira(15 – 30 aprila).Nega rasada.Kaqewe rasada krajem meseca.Berba rotkvice, salate, mladog luka,

spana}a.

MAJPrestala opasnost od mraza. Rasa|ivawe,

najboqe posle ki{e paradajza, paprike, celera.Nega u ba{ti: prihrawivawe, zalivawe,

okopavawe.


MRKVA

Op{te

Mrkva je dvogodi{wa biqka – prve go-dine formira zadebqali koren, a druge cveta idaje seme. Oblik korena ranih sorti je po pra -vi lu okruglog ili popre~no kupastog oblika(pariska), sredwe ranih cilindri~nog (nantes),a kasnih izduèno – kupast ili vretenast oblik({antene). 1000 semenki teì oko 1 grama. Sememoè da zadrì klijavost 2 – 3, a najvi{e {estgodina.

Potrebe

Mrkva je biqka dugog dana i trì sun -~ano mesto. Traì laka, rastresita, hranom bo-gata zemqi{ta. Zahteva umerene koli~ine vlage,ali u po~etku, dok ne razvije 3 – 4 lista, treba jezalivati, posebno u periodu klijawa zbog viskog


\ubrewe

obavezno do razvitka listova

bez stajwakamoè prihrana

sadràja eteri~nog uqa koje spre ~ava prodirawevode kroz semewa~u, zatim u periodu nicawa doformirawa 3 – 6 listova, jer je klica vrlo ne`nai te{ko probija pokoricu koja se stvarasu{ewem povr{inskog sloja zemqe. U perioduformirawa zadebqalog korena tako|e jeneophodna vlaga, ali kako koren mrkve dostièi do 2,5 metra u dubinu i 1 m u {irinu, zalivawenije neophodno. Osim toga, neumereno pove}awevlage dovodi do uzdu`nog pucawa korena ismawewa kvaliteta.

Najnià temperatura klijawa je 3 – 6°C ,a optimalna 18 – 30, pa tako i nicawe moè tra-jati, u zavisnosti od temperature od svega nedequdana pa do 6 nedeqa. Optimalna tempe ratura zarazvoj korena je izme|u 15 i 25°C . Izdràva i do– 3 stepena.

Gajewe

\ubrewe i prihrawivawe

Mrkva ne podnosi direktno |ubrewe sta-jwakom, ve} se seje kao drugi usev na mesto gde jebilo povr}e koje |ubreno stajwakom. Zato, predsetvu, zemqi{tu treba dodati 20 – 30 g/m2 N:P:K8:16:24 ili 2 – 3kg komposta po jednom kvadratu.Mrkva se moè dva puta prihrniti sa NPK|ubrivom 20 – 30 grama po kvadratu, prvi put u


fazi 2 – 3 lista, kada se radi i prvo prore |i -vawe, a drugi put 20 – 25 dana posle drugogprore|ivawa.

Setva i prore|ivawe

Mrkva se seje u redove koji su na rasto-jawu 20 – 30 cm, na dubinu oko 0,5 – 1,5 cm. Zase-janu povr{inu treba povaqati vaqkom ililopa tom da bi se postigao boqi kontakt izme|usemena i zemqe, a potom je dobro i pa`qivo za-liti.

Na prole}e se seje u februaru – martu,~im moè da se u|e u ba{tu, a prole}na setvamoè da traje i do prvih dana maja. Prvi put seprore|uje u fazi 2 – 3 lista, tako da izme|ubiqaka ostane razmak u redu najmawe 3 ili 5 – 8cm. Drugi put se prore|uje kada biqke formirajumlad koren.Vade se najkrupniji korenovi pre~ -nika oko 1 – 1,5 cm, koji se koristi za jelo.Prore|ena mrkva (na maksimalan razmak od 15cm, kada èlimo izuzetno krupne korenove) se,


Setva Vremenicawa Prore|ivawe Duìna

vegetacije Prinos

20.02. – 01.05.15.06. – 01.07.25.11. – 07.12.

7 – 42dana

u fazi 3 – 4lista.u fazi mladogkorena

rane60 dana;

kasne140 dana

3 – 5kg/m2

kao {to smo ve} naveli, prihrani dvadesetakdana posle ovog prore|ivawa i ostavi da zri dofizi olo{ke zrelosti, a to je kada se osu{espoqa{wi listovi.

Mrkva moè da se seje i kao drugi,postrni usev od sredine juna do po~etka jula.Tada je potrebno primeniti i jedan od pred-setvenih na~ina za brè nicawe. Mrkvaproizvedena u ovom periodu najboqe se ~uva utrapu preko zime.

Moè se sejati i krajem novembra. Tadani~e narednog prole}e i stiè 15 – 20 danaranije od one koja se seje u februaru – martu. Zaovu predzimsku setvu treba posejati dvostrukove}u koli~inu semena zbog mogu}eg propadawa utoku zime.

Bolesti

Moè da se javi se trule` korena ili pe-gavost li{}a. Ne primewuju se hemijske mereza{tite. Redovno plevqewe (kultivirawe) je je-dini na~in borbe. Plevi se i zaliva 3 – 4 puta,dok se ne razviju listovi.

Prinos

3 – 5 kg/m2.


PA[TRNAK

Op{te

Pa{trnak ima vrlo sli~ne osobine kao imrkva, pa su im vreme setve i na~in gajewa isti.

Prinos

Koren se vadi kasno u jesen, oktobru ilinovembru, a moè i da prezimi u zemqi. Prinoskorena je od 2,5 – 6 kg/m2.


\ubrewe

podnosi senku do razvitka listova



vegetacije Prinos

20.02. – 01.05.15.06. – 01.07.25.11. – 07.12.

7 – 42dana


140 dana ivi{e

2.5 – 6kg/m2

PER[UN

Op{te

Pe{un ima vrlo sli~ne osobine kao imrkva, pa su im vreme setve i na~in gajewa isti.Razlika je u tome {to per{un boqe podnosi isenku i su{u.

Prinos

Postoje sorte korenastog i i lisnatogper{una.


\ubrewe

podnosi senku do razvitka listova



vegetacije Prinos

20.02. – 01.05.15.06. – 01.07.25.11. – 07.12.

7 – 42dana


140 dana ivi{e

koren:do 2.5 list

0,3 – 1,5kg/m2

Lisnati per{un – li{}ar: ne obrazujezadebqali koren. Listovi mu se beru nekolikoputa u toku godine. Prinos listova je od 0,8 – 1,5kg/m2.

Korenasti per{un – korewak: koren sevadi kasno u jesen, oktobru ili novembru. Pri-nos korena je do 2,5 kg/m2, a prinos listova je od0,3 – 0,5 g/m2.


ROTKVICA

Op{te

Koren rotvice je naj~e{}e okruglog ob-lika (saksa, beogradska), a moè biti iizduènog (ledena sve}a). Rotvica cveta u tokuleta, pa moè da se gaji samo u prole}e i u jesen.Kako ima kratku vegetaciju, 30 – 50 dana, ona jeidealna kao prethodni ili naknadni usev. Semezadràva klijavost 3 – 4 godine.

Potrebe

Uspeva na svim ba{tenskim zemqi{tima.Traì redovno zalivawe, i stalno odràvawevlage u zemlqi{tu, ina~e je gruba i quta. Na-jboqe uspeva na na sun~anom mestu.

Gajewe

Rotkvica ne podnosi direktno |ubrewestajwakom. Seje se u februaru i martu ili u sep-


\ubrewe

voli redovno ne

tembru. Seje se na dubinu od 2 cm, u redove izme|ukojih je rastojawe 10 – 15 cm, a razmak u redu od3 – 5 cm. Razmak se postiè prore|ivawem u faziprvog pravog lista.

Bolesti

U fazi mladih listova moè da je napadnebuva~. Za{tita se vr{i nekim od isekticida.

Prinos

Bere se postepeno, a prinos je 0,8 – 1,2 kg/m2.



vegetacije Prinos

01.02. – 01.04.01.09. – 01.10.

3 – 6dana

u fazi prvoglista

30-50dana

0,8 – 1,2kg/m2

PARADAJZ

Op{te

Paradjz je toploqubiva biqka, koja za-hteva puno svetlosti. Postoje visoke i niskesorte. Za nas, gradske ba{tovane, zanimqivije suvisoke sorte, koje se gaje uz potporu (kolac), ~ijaje duìna vegetacije oko 130 dana, postepenopristiù i daju ukusne i krupne plodove(novosadski jabu~ar, san – pjer, ruxers), dok suniske sorte, koje se gaje bez potpore, ujedna~enostiù i prilago|ene su mehanizovanoj berbi,namewene su uglavnom industriji (narvik, kemp-bel). Specifi~nost visokih sorti je da seorezuju – zakidaju (pinaciraju), niske sorte sene zakidaju, ve} se pu{taju da dobiju `bunast iz-gled. Sem toga kod niskih sorti se na krajusvakog lastara formira cvetna gran~ica.


\ubrewe

obavezno obilnostajwak,

N:P:K pred setvu;ogrtawe 1 – 2 puta

Paradajz moè da se gaji direktno iz se-mena i iz rasada. Paradajz gajen iz rasada dostaranije stiè, a onaj iz semena je otporniji nasu{u, jer ima jak i dubok koren.

Potrebe

Paradjz moè da se gaji na gotovo svimtipovima zemqi{ta. Najboqi i najve}i prinosdaje pri |ubrewu stajwakom i N:P:K 15:15:15|ubrivom. Sun~ano mesto mu je obavezno, a trebaga i obilno zalivati svakih 5 – 7 dana. U peri-odu cetawa mu smeta pove}ana vla`nost vazduha– cvetovi se jako slabo oplo|uju. 15. – 20.03. sredwerani

Gajewe


Kao {to smo ve} rekli, paradajz jakodobro reaguje na stajwak. Ukoliko nije godina ukojoj ba{tu |ubrimo stajwakom, moèmo sta-jwakom po|ubriti samo u ku}icu pre setve ilisadwe. Pored stajwaka, odli~no je dodati 30 – 40gr/m2 N:P:K 15:15:15 . Paradajz treba i prihraw-ivati dva puta sa po 20 – 30gr/m2 N:P:K 15:15:15,prvi put u fazi cvetawa, kad ima 7 – 13 listovai drugi put u vreme obrazovawa plodova.


Gajewe direktno iz semena

Seje se najboqe sredinom aprila, a mo gu -}a je setva i do polovine maja. Zemqi{te trebadobro pripremiti, usitniti i po|ubriti N:P:K15:15:15 |ubrivom. Paradajz se gaji setvom uku}ice na rastojawu 40 sa 90 cm; u ku}icu seposeje 5 – 6 semenki na nekom mogu}em rastojawu,va dubinu 2 – 3 cm. Kad nikne, u fazi prvihpravih listova ostavqaju se po 2 – 3 naja~ebiqke. Pored wih se na udaqenosti 10 – 15 cmpobije kolac uz koji }e rasti. Dok je paradajzmali, veliku {tetu , kao i krompiru, moè dananese zlatica – da pregrize stablo.


Setva Vreme rasa|ivawa Nicawe Duìna

vegetacije Prinos

sredwerani15. – 20.03.

kasni01. – 10.04.

direktnasetva

10.04. – 15 .05.

05.02. – 15.03.starostrasada

35-50 dana

10. – 20.05starostrasada

30 – 40 dana

5 – 8dana

115 – 125dana

130 –150dana

4-6kg/m2

Gajewe iz rasada

O proizvodwi rasada govorili smo upoglavqu Proizvodwa rasada. Za sredweranuproizvodwu rasada paradajza, seme treba pose-jati polovinom marta, a za kasnu po~etkomaprila, tako da paradajz sta{e za sadwu posle 40 –50 dana.

Rasad se rasa|uje na rastojawe 60 – 80izme|u redova i 30 – 40 cm raznak u redu. Za bu-jnije sorte razmak je ve}i.

Rasad paradajza se sadi u maju mesecu,kada prestanu opasnosti od mraza. Sade seobi~no po dve biqke u ku}icu na dubinu 8 – 10cm. Ako je rasad prerastao, izduìo se, biqke sesade tako {to se jedan deo stabla poloì u zemqu(potopi se). I pored posa|enog rasada treba po-bosti ko~eve.

Nega

Prvih nedeqa biqkama je neophodnopa`qivo okopavawe. Kod posledweg okopavawa,paradajz se moè i ogrnuti, ali ova mera seprimewuje samo ukoliko se paradajz zaliva, jerse ogrtawem pored pozitivnih efekata, pove}avai povr{ina sa koje vlaga isparava.


Povezivawe paradajza

Biqke se za ko~eve vezuju kanapom ilimanilom da bi rasle uspravno. U toku vegetacijese povezuju 3 – 4 puta. Povezuju se uvek ispodcvasti, kako paradajiz cveta. Vezivawe se izvodiu osmici, labavo, da biqka moè slobodno danastavi sa rastom.

Zakidawe lastara

Paradajz je po svojoj prirodi `bunastabiqka, koja iz pazuha listova na glavnom stablupu{ta lastare - nove gran~ice. Kod niskihsorti, ve} smo rekli, ovi lastari se ne diraju,ali ako bismo ih ostavili kod visokih, dobilibismo `bunastu biqku koja daje sitne plodovekoji sporije zru. Zato se lastari redovno zaki-daju – bar jednom nedeqno – osim dowih 1 ili 2iz kojih se razvijaju bo~na stabla koja normalnorastu i ra|aju.

Tako|e je dobro odstraniti sve listoveispod cvasti na kojoj su plodovi sazreli. Poslezrewa plodova na jednoj cvasti, oni gubefunkciju, a mogu da postanu izvor bolesti.

Posle 4. ili 5. cvetne gran~ice (etaè,spra ta) plodova, ukoliko èlimo da ubrzamo saz -revawe plodova, moè se otkinuti vrh stabla, alitako da iznad posledwe cvasti ostanu 3 – 4 lista.


Bolesti

Plamewa~a i pegavost su naj~e{}ebolesti paradajiza, koje treba le~iti cinebom –s ili nekim sli~nim sredstvom.

Prinos

Bitno je da se zreo plod na vreme bere, dabi biqka druge brè razvijala i sazrevala.Berba po~iwe 60 – 80 dana posle sadwe. Prinosje 4 – 6 kg/m2.


PAPRIKA

Op{te

Paprika je toploqubiva biqka, koja za-hteva puno svetlosti i vode. Moèmo da raz-likujemo ~etiri sorte paprika: babure({orko{ari, Al – 12, novosadsaka bela)baburastog oblika, tur{ijare (kapije i kanije)izduènog, pqosnatog oblika, rotunde iliparadajz – paprike (rotund, kalvil), debelog,so~nog i krtog mesa, i qute (ni{ka i leskova~kaxinka, feferone, karmen).

Potrebe

Paprika uspeva na mestu sa puno sunca.Vrlo je osetqiva na niske temperature, i zahtevai toplo zemqi{te i topao vazduh i u toku dana iu toku no}i. Sli~no paradajzu, traì plodna,rastresita zemqi{ta, |ubrena i stajwakom i


\ubrewe

obavezno obilnostajwak,

N:P:K pred setvu;prihrawivawe

NPK |ubrivima, kao i ~esto i obilno zalivawe,kao i okopavawe.

Gajewe


Paprika se gaji na zemqi{tu koje je s je-seni |ubreno stajwakom.

Ukoliko prethodne jeseni nismo ba{tu|ubrili stajwakom, moèmo zgorelim stajwakompo|ubriti samo ku}icu pre sadwe. Pored sta-jwaka, odli~no je dodati 20 – 30 gr/m2 N:P:K15:15:15. Papriku treba i prihrawivati dvaputa sa po 20 – 30gr/m2 N:P:K 15:15:15, prvi put7 – 10 dana posle rasa|ivawa, u fazi 6 – 8 lis-tova i drugi put u vreme masovnog cvetawa.

Setva i rasa|ivawe

Paprika se naj~e{}e gaji iz rasada. Di-rektnom setvom semena gaje se industrijske pa-prike i feferone. Mogu}a je direktna setva uba{ti i ranijih babura polovinom aprila.

Gajewe iz rasada

O proizvodwi rasada govorili ranije. Zasredweranu proizvodwu rasada paprike, semetreba posejati polovinom marta, a za kasnupo~etkom aprila, tako da paprika sta{e zasadwu posle 50 – 75 dana od nicawa.


Rasad paprike se sadi najranije u majumesecu, kada prestanu opasnosti od mraza. Sadese obi~no po dve biqke u ku}icu na rastojaweizme|u redova 40 – 50 cm, a razmak u redu je 10 –20 cm na dubinu 8 – 10 cm. Ako je rasad preras-tao, izduìo se, biqke se sade tako {to se jedandeo stabla poloì u zemqu (potopi se).

Nega

Prvo okopavawe se vr{i 10 – 15 danaposle sadwe. U toku vegetacije su potrebna jo{ 2– 3 pa`qiva i plitka okopavawa (3 – 5 cm). Za-livawe paprike je neophodna mera nege, posebnou letwim mesecima, svakih 7 – 10 dana.


Setva Vreme rasa|ivawa Nicawe Duìna

vegetacije Prinos

sredwerana05. – 15.03.

kasna01. – 10.04.

direktnasetva

15.04. – 20 .04.

01.02. – 25.03.starostrasada

50-70 dana

15. – 30.05starostrasada

45 – 55 dana

20 – 30dana

8-12dana

120 – 130dana

130 –150dana

1.5 - 4kg/m2

Prinos

Paprika dozreva postepeno i bere se uèqenoj zrelosti. Prinos je, zavisno od sorte 1,5(feferona) do 4 kg/m2 .


SPANA]

Op{te

Spana} je jednogodi{wa biqka kratkevegetacije. U toku leta cveta(biqka dugog dana),pa se gaji kao prole}ni, jesewi i ozimi usev. Netraì mnogo svetlosti.

Potrebe

Optimalna temperatura za rast spana}aje 12 – 14°C, a veoma je otporan prema mrazu.Raste i u toku toplijih zimskih dana.

Gajewe

\ubrewe

Spana} dobro reaguje na zemqi{te|ubreno stajwakom, ali zbog kratke vegetacije jenajboqe da ide na mesto druge godine posleuno{ewa stajwaka, a pred setvu ga trebapo|ubriti sa 15 – 30 gr/m2 N:P:K 15:15:15.


\ubrewe

ne traì - stajwak, N:P:Kpred sadwu

Setva

Gaji se direkno iz semena. Seje se u redoveizme|u kojih je rastojawe 15 – 30 cm, razmak uredu 5 – 10 cm se postiè retkom setvom. Seje sena dubinu od 2 cm. Seje se krajem februara itokom marta, tada stiè za oko 60 dana, krajemavgusta, tada stiè za oko 75 dana i do polovineoktobra, tada stiè za oko 180 dana.

Nega

U nezi spana}a se izbegavaju hemijskemere za{tite zbog kratke vegetacije, Ukoliko suneophodne, treba ih primeniti {to ranije. U pe-riodu nicawa moè se za{tititi protiv buva~a.Protiv plamewa~e ili protiv repine muve se neprimewuju mere hemijske za{tite.

Berba

Spana} se bere kada obrazuje 5 – 6 listovai berba traje sve do cvetawa. Moè se brati ~up-awem celih biqaka ili se beru pojedina~ni lis-


Setva Vremenicawa Prore|iv. Duìna

vegetacijePri-nos

do 15.10

25.08 – 05.09.

20.02. – 30.03.

5 - 10dana

-

180

75

60

1,5 – 2ozimi

1kg/m2

tovi, pa je berba tada duà. Usevi iz predzimskesetve stiù u martu – aprilu, iz prole}ne uaprilu – maju, a iz avgustovske od oktobra doprvog snega.

Prinos iz jesewe setve je 1,5 – 2kg/m2, a izprole}ne oko 1 kg/m2.


SADR@AJ

Kome je namewen ovaj priru~nikOp{te potrebe povr}a

– zemqa, svetlost, voda, toplotaPriprema zemqi{taOsnovna obrada

– |ubrewe, riqawe, kopawePriprema za setvu

– leje, redovi, ku}icePlanirawe setve

– klijavost – kva{ewe – setvaProizvodwa rasadaGajewe povr}a

– setva i rasa|ivawe– duìna vegetacije– prihrawivawe – zalivawe –

okopavaweZa{titaKalendar radova

Gajewe povr}a pojedina~no MrkvaPa{trnakPer{unRotkvica


5

7

14

19

22

2638

4244

49535456

RotkvaCrni lukBeli lukPrazilukKupusKarfiolKelerabaSalataGra{akKrompirBoranijaKrastavacTikvicaParadajzPaprikaPlavi patlixanCelerCveklaBlitvaKukuruz {e}eracHrenSpana}

125za gradske ba{tovane ,,5859646669747678808387929697

109107109112114116118121

OLIVER KNE@EVI]BA[TA

Ba{tenske avanture

za gradske ba{tovane

Izdava~i

Udruèwe srpskih [email protected]

Beogradska izdava~ko-kwièvna [email protected]

Za izdava~a

Pero \ur|evi}Oliver Kneèvi}

Uredio i priredio

Oliver Kneèvi}

[tampa

Beokwiga

Tira`

1.000



CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

635.1/.8(035)KNE@EVI], Oliver, 1959

Ba{ta : ba{tenske avanture za gradskeba{tovane / Oliver Kneèvi}. - Beograd :Udruèwe srpskih izdava~a : Beogradska izdava~ko-kwièvna zadruga, 2012 (Beograd :Beokwiga). - 126 str. : ilustr. ; 18 cm - (Biblioteka Moj qubimac)

Tira` 1.000

ISBN 978-86-87457-08-9 (USI)a) Povr}e - Gajewe - Priru~niciCOBISS.SR-ID 171521036

Bašta priručnik za gradske baštovane

Documents