AWE HRI[]ANSTVA U RIMSKIM PROVINCIJAMA NA TLU · PDF fileRepubli~ki zavod za za{titu spomenika kulture – Beograd ... stigli dogovor, ... Zato je ovaj jubilej veliki dar

RA\AWE HRI[]ANSTVA U RIMSKIM PROVINCIJAMA NA TLU SRBIJE

313.koNStaNTINVELIKI I MILANSKI

EDIKT

ISBN 978-86-7269-145-0

IZDAVA^

NARODNI MUZEJ U BEOGRADU

www.narodnimuzej.rs

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

Bojana Bori}-Bre{kovi}

UREDNICI IZDAWA

Ivana Popovi}

Bojana Bori}-Bre{kovi}

AUTORI KATALO[KIH JEDINICA

Bojana Bori}-Bre{kovi} ¹B. B. B.º

Veselinka Ninkovi} ¹V. N.º

Ivana Popovi} ¹I. P.º

Jelena (Rankov) Kondi} ¹J. R. K.º

Deana Ratkovi} ¹D. R.º

Tatjana Cvjeti}anin ¹T. C.º

RECENZENTI

Miroslava Mirkovi}

Bojan \uri}

LEKTURA I KOREKTURA

Tatjana Raki}

PRIRE\IVA^I BIBLIOGRAFIJE

Svetlana Milenkovi}

Ivana Popovi}

LIKOVNO I GRAFI^KO URE\EWE

D_SIGN, Beograd

KOMPJUTERSKA OBRADA

FOTOGRAFIJA I PLANOVA

Neboj{a Bori}

FOTOGRAFIJE I PLANOVI

Narodni muzej u Beogradu

Arheolo{ki institut u Beogradu

Narodni muzej Ni{

Narodni muzej Po`arevac

Narodni muzej Zaje~ar

Republi~ki zavod za za{titu

spomenika kulture – Beograd

Zavod za za{titu spomenika

kulture Ni{

Muzej Vojvodine

Muzej Srema,

Istorijski muzej Srbije

[TAMPA

PUBLIKUM, Beograd

TIRA@

1500

ARHEOLO[KE MONOGRAFIJE 22

RA\AWE HRI[]ANSTVA U RIMSKIM PROVINCIJAMA NA TLU SRBIJE

UREDNICI

Ivana POPOVI]

Bojana BORI]-BRE[KOVI]

NARODNI MUZEJ U BEOGRADU

Beograd 2013.

313.koNStaNTINVELIKI I MILANSKI

EDIKT

TETRARHIJA I KONSTANTINOVO DOBA

– NOVO USTROJSTVO VLASTI

Sne`ana FERJAN^I]

Istorija rimskih provincija na tlu Srbije u doba principata

Sne`ana FERJAN^I]

Istorija rimskih provincija na tlu Srbije u doba tetrarhije

i Drugih Flavijevaca (284–363. godine)

Jelena (RANKOV) KONDI]

Mezijski kasnorimski limes na Dunavu

Regija Gvozdena vrata / \erdap

Stefan POP-LAZI]

Pregled rimske vojske u Srbiji tokom kasne antike

PAGANI I HRI[]ANI: GRADOVI, PALATE

I NEKROPOLE U DOBA KASNE ANTIKE

Miloje VASI]

Gradovi i carske vile u rimskim provincijama

na teritoriji dana{we Srbije

Ivana POPOVI]

Sirmijum – carska rezidencija,

panonska metropola i hri{}anska „glava Ilirika“

Gordana MILO[EVI]

Arhitektura rezidencijalnog kompleksa na Medijani

Gordana JEREMI]

Sahrawivawe u kasnoj antici u Naisu – primer nekropole

u Jagodin mali

15

16

26

36

60

75

76

102

118

126

SADR@AJ

RELIGIJA: PROMENA KONCEPTA I

MODIFIKACIJA IKONOGRAFIJE

Ivana POPOVI]

„In hoc signo vinces“

KASNOANTI^KO DOBA:

JAVNO I PRIVATNO, LUKSUZ I SVAKODNEVNO

Ivana POPOVI]

Sirmium i Naissus kao centri izrade, tezaurisawa i distribucije

predmeta od plemenitih metala

Ivana POPOVI]

Umetni~ka dela klesana u kamenu u slu`bi carske propagande

i hri{}anskih poruka

Gordana MILO[EVI]

Arhitektonska plastika – Medijana i Nais

Ivana POPOVI]

Nakit kao insignija vlasti, carska donacija i privatni ukras

Deana RATKOVI]

Zanatski proizvodi kao pokazateqi procesa promena:

od svakodnevnog do luksuznog

Tatjana CVJETI]ANIN

Privatna pobo`nost. Predmeti hri{}anskog kulta

u svakodnevnom `ivotu

Bojana BORI]-BRE[KOVI], Mirjana VOJVODA

Ikonografija na novcu Konstantina Velikog

NASLE\E PRVOG HRI[]ANSKOG CARA

Gordana MILO[EVI]

Tvr|ave na limesu – mesta mu~enika i crkve

BIBLIOGRAFIJA

KATALOG

137

138

161

162

174

184

188

196

206

218

235

236

243

281

© Sva prava zadr`ana.

ORGANIZACIJA IZLO@BE

NARODNI MUZEJ U BEOGRADU

AUTORI KONCEPTA IZLO@BE

Ivana Popovi}

Bojana Bori}-Bre{kovi}

Deana Ratkovi}

KOORDINATOR IZLO@BE

Deana Ratkovi}

REALIZACIJU IZLO@BE

POZAJMICAMA POMOGLI

Istorijski muzej Srbije, Beograd

Muzej Vojvodine, Novi Sad

Muzej grada Beograda

Muzej Krajine, Negotin

Muzej Srema, Sremska Mitrovica

Muzej u Smederevu

Narodni muzej Zaje~ar

Narodni muzej Po`arevac

Narodni muzej Ni{

KOORDINATOR

REALIZACIJE IZLO@BE

Gordana Grabe`

SARADNICI

U REALIZACIJI IZLO@BE

Veselinka Ninkovi}

Nenad Radoj~i}

Zoran Pavlovi}

Dragica @ivoti}

Mina Jovi}

Miroslav Petelin

Marko Stamenkovi}

Sne`ana Topi}

Milan ^olovi}

Aleksandar Bandovi}

Jovan Mitrovi}

DIZAJN POSTAVKE

Zvonko Petkovi}

GRAFI^KI DIZAJN POSTAVKE

Danijela Paracki

OBRADA FOTOGRAFIJA

I PLANOVA

Neboj{a Bori}

PREVOD LEGENDI

Mirjana Vukmanovi}

KONZERVACIJA EKSPONATA

Narodni muzej u Beogradu

Narodni muzej Ni{

Narodni muzej Po`arevac

Narodni muzej Zaje~ar

Muzej Vojvodine

Muzej Srema

Muzej u Smederevu

Istorijski muzej Srbije

Muzej grada Beograda

Muzej Krajine Negotin

TEHNI^KA REALIZACIJA POSTAVKE

Goran Bogojevi}

Odeqewe za realizaciju programa

Narodnog muzeja u Beogradu

Izlo`ba i katalog realizovani su zahvaquju}i

pomo}i Ministarstva kulture i informisawa

i Organizacionog odbora za obele`avawe

1700 godina Milanskog edikta

VA[A SVETOSTI, po{tovani predstavnici verskih zajednica, ~lanovi

Vlade Republike Srbije, uva`ene ekselencije, dame i gospodo, prijateqi.

Po Evseviju, na pobedni~kom putu u Rim, odjednom, usred podneva, na vedrom nebu, Konstan-

tin i wegova vojska su ugledali krst sa natpisom „Ovim pobedi“! Slede}e no}i Spasiteq se javio

Konstantinu i naredio mu da pripremi zastavu sa znakom koji mu se ukazao. Zastavu je sa~iwavao

zlatni venac poboden na dr{ku, s monogramom od po~etnih slova Hristovog imena.

A mo`da je, veruju}i Laktanciju, Konstantin u snu dobio zapovest da stavi nebeski znak Boga

na {titove svojih vojnika, {to je i u~inio. Uprkos izvesnim razlikama – kod Evsevija se radi-

lo o zastavi i „Ovim pobedi!“, a kod Laktancija o {titovima i „U ovom znaku }e{ pobediti“ –

su{tina sna je istovetna.

Postoji i tre}a verzija po kojoj je car video kako se na no}nom nebu formira krst od zvezda.

Svejedno, u bici koja se odigrala 28. oktobra 312. godine, Konstantin je odneo veliku pobe-

du. Nedugo zatim, Maksiminu Daji uputio je pismo u kome zahteva prestanak progona hri{}ana

u isto~nim oblastima Carstva. Iste godine, Konstantin je nalo`io da se vrati zaplewena imo-

vina hri{}ana i wihove crkve.

U februaru 313. godine Konstantin Veliki i wegov zet i savladar Licinije, u Milanu su po-

stigli dogovor, ili zakonski akt, Milanski edikt o verskoj toleranciji. Wime je hri{}anima

dozvoqeno da slobodno veroispovedaju i da vi{e ne strahuju od progona koji su obele`ila tri

prethodna veka.

„Odlu~ili smo da dozvolimo hri{}anima i svima drugima slobodu izbora da sleduju veru

koju bi oni `eleli; i da ne treba apsolutno nikome odbijati pravo da sleduje i izabere pobo`nost

i veru hri{}ana; i svako od onih koji su se slobodno opredelili da dr`e hri{}ansku pobo`nost

– neka dr`e bez ikakvog uznemiravawa“.

Ovo je deo poruka iz Milanskog edikta, svojevrsnog zakona o ravnopravnosti hri{}anske vere

u Rimskom carstvu. U wima prepoznajemo osnove qudskih prava i sloboda uop{te koje su – da li

na ~ast ~ovekovog civilizacijskog hoda na planeti Zemqi – i danas aktuelne: sloboda izbora vere,

pravo ~oveka da je sledi i da veruje bez uznemiravawa.

8.

Ni{, 17. januar 2013. godine

GOVOR PREDSEDNIKA REPUBLIKE

TOMISLAVA NIKOLI]A NA SVE^ANOM

OTVARAWU GODINE JUBILEJA

„MILANSKI EDIKT 313–2013, SRBIJA“

Pred slovima Milanskog edikta neka svako – bez obzira da li Gospodu slu`i kao pastir ili

vernik, da li je uop{te veruju}i, makar u sebi odgovori: jesam li dovoqno tolerantan, ne samo

prema onima koji pripadaju drugim verama, ve} oko sebe – prema bli`wima, susedima, prema ne-

poznatom ~oveku.

Svako od hri{}ana, bez obzira kojoj zajednici u okviru hri{}anstva pripada, – mora da se

zapita da li je svojim `ivotom i odnosom prema onima koji su u mawini, zaslu`io da bude na-

slednik hri{}ana koji su tri veka, ma koliko bili slabi i bez ikakve za{tite, imali makar

isto toliko ~asti kao i oni koji su ih uni{tavali.

Da li sam, kao hri{}anin, dostojni naslednik one progawane, mu~ene i ubijane mawine, onih

qudi koje je Konstantin Veliki u~inio ravnopravnim sa drugima?

Nije lako `iveti ~asno, sa svojom verom, sa svojim ube|ewem, ako to nije po voqi mo}nika.

U to vreme naro~ito, zato {to je vernost prema Hristu donosila muku i patwu, neretko i smrt.

Da parafraziram francuskog akademika, srpskog prijateqa, @an Ditura: „Ali najzad, za{to

i ne umreti da bi se sa~uvala nenaru{ena ~ast. Moglo bi se re}i kako je to princip na kome se

zasniva vrlina.“

Za Srbiju je ~ast {to se jubilej Milanskog edikta tokom ove godine svetkuje u na{oj zemqi. Ve-

rujem da to nismo zavredeli samo zbog ~iwenice {to je Flavius Valerius Konstantinus Augustus

ro|en u Medijani pokraj Ni{a. Srbija danas `ivi po principima Milanskog edikta, weni gra-

|ani imaju Ustavom i zakonima zagarantovanu slobodu veroispovesti, ili – kako je car Konstan-

tin pisao u Milanskom ediktu: „Pravo da slede i veruju bez uznemiravawa“.

Milanski edikt je za nas filozofija `ivota. Ova jubilarna godina nama nije tek demonstra-

cija kulture se}awa, ve} istinska slava jednog od najzna~ajnijih civilizacijskih dokumenata.

Za Srbiju, zemqu Konstantinovog ro|ewa, zemqu u kojoj se svaki vladar trudio da uz svoje ime

nekako ve`e i ime Velikog Konstantina, wegove poruke su aktuelne i svevremene.

Promovi{emo ih kao op{te vrednosti ~ija principijelnost i humanost, na ponos ~ove~an-

stva, opstaju kroz vekove kao putokazi, kao lu~.

Konstantin se krstio neposredno pred smrt. Mogu}e je da je, uz sve zasluge koje je imao za hri-

{}anstvo, smatrao da posle kr{tewa ne sme da po~ini nijedan greh, a takvom isku{ewu te{ko da

bi i jedan tada{wi vladar mogao da odoli. Poneko od dana{wih vladara mogao bi da se seti da je

kr{ten u ranom detiwstvu, a da je prema drugim, ~esto nepoznatim qudima i ~itavim narodima,

po~inio vi{e grehova od nekr{tenog Konstantina.

„Svako neka veruje kako mu srce ho}e!“ Ovim Konstantinovim re~ima vera mnogih od nas po-

stala je vera `ivih i slobodnih qudi.

Tom wegovom porukom izgovorenom za ve~nost i ve~era{wom sve~ano{}u progla{avamo

2013.-u godinu, godinom Milanskog edikta u Srbiji.

9.

PRO[LO JE 1700 GODINA od dono{ewa Milanskog edikta, kojim je Sveti Car

Konstantin Hri{}anima garantovao pravo da Gospoda Isusa Hrista slobodno proslavqaju. Pred

nama je veliki doga|aj, ali i prilika da se posle mnogo vekova upitamo: {ta je taj akt zna~io za

Crkvu Hristovu, posle tri veka progona hri{}ana u Rimskoj imperiji zbog toga {to su propo-

vedali Blagu vest Svetog Jevan|eqa i svedo~ili Hrista Vaskrsloga i {to se nisu uklapali u sli-

ku i poredak obogotvorenih imperatora.

Stoga su hri{}ani bili stavqeni van zakona kao qudi koji propovedaju „nedozvoqenu veru“.

Mnogi mu~enici iz tog vremena ~ijem se hrabrom svedo~ewu Istine divimo, me|u kojima su i

ranohri{}anski mu~enici sa ovih na{ih prostora (Sveti Flor i Lavr iz Ulpinane (dana{wi

Lipqan)), Sveti Emil i Stratonik (Beograd), Sveti Erasmo Ohridski, Svetih 150 mu~enika sir-

mijskih (Sremska Mitrovica), ispuwavaju kalendar Svete Crkve Hristove. Zaslugom Svetog Cara

Konstantina hri{}ani su postali slobodni. Postali su deo dru{tva sa pravima koja su imali

i qudi drugih religija, sa imovinom i slobodom rada i delovawa. Tim ediktom je Crkvi garan-

tovana sloboda, po re~ima carskim: „da dozvolimo i hri{}anima i svima drugima slobodu iz-

bora i da sleduju veri koju bi `eleli, kao i bilo kojoj bo`anskoj ili nebeskoj stvari, da bi mogli

i mi i svi koji su pod na{om vla{}u dobar i miran `ivot voditi“.

Ova 2013. godina je prilika da sagledamo koliko je Hri{}anstvo zaslu`no za preobra`aj koji

je u~inilo u neznabo`a~kom i idolopokloni~kom anti~kom svetu. Zato je ovaj jubilej veliki dar

koji nam Bog daruje, dar koji podrazumeva odgovornost: da vidimo koliko smo Hristovi, koliko

je Bog sa nama i mi sa Wim. Ne smemo se pravdati vremenom i govoriti kako su u ovom na{em

vremenu skoro sve vrednosti poga`ene. Mi smo tu da se u godini ovog velikog Jubileja poka`e-

mo sposobnim prevazi}i svaku krizu; da smo spremni `rtvovati se za istinsku slobodu i qud-

sko dostojanstvo, za onu slobodu i ono dostojanstvo koje nam je Hristos darovao. Ovo je trenutak,

ne samo da se ponosimo time {to je Car Konstantin „apostol me|u carevima“ ro|en u Ni{u, ve}

da se ugledamo na wegov duhovni preobra`aj i sagledamo plodove koje je taj preobra`aj doneo u

umetnosti, kulturi, muzici, nauci, kwi`evnosti – jednom re~ju, koliko je doprineo qudskom

`ivotu uop{te.

10.

Ni{, 17. januar 2013. godine

BESEDA WEGOVE SVETOSTI

PATRIJARHA SRPSKOG G. IRINEJA

NA SVE^ANOSTI OTVARAWA

GODINE MILANSKOG EDIKTA

Ovaj Ravnoapostolni Car, koji je vladao po Bo`jim zakonima na korist i dobrobit zajednice,

bio je duhovni uzor potowim vladarima, a naro~ito onima iz na{eg roda. O tome svedo~e spome-

nici sredwovekovne kwi`evnosti, u kojima su srpski vladari prikazani na „podobije Konstan-

tinovo“, kao „Novi Konstantin“. Vladari iz Nemawine loze su ~esto pore|eni sa Carem Kon-

stantinom. Arhiepiskop Danilo II, govore}i o pobedama Svetog kraqa Milutina, smatra da je on

„sli~an slavnom Konstantinu“, dok se Sveti Stefan Prvovena~ani, u svome @itiju Svetom Si-

meonu, moli da krst bude simbol i sredstvo blagoslovene pobede, i da poma`e wegovom ocu „kao

drevnome Caru Konstantinu“. U Kraqevoj zadu`bini, manastiru Svetog Nikole Dabarskog, po-

stoji monumentalna kompozicija Konstantinove pobede nad Maksencijem, koju istra`iva~i upo-

redo stavqaju sa Kraqevom pobedom na Velbu`du. Car Du{an, tako|e, donose}i svoj Zakonik, tra-

`i istorijski osnov u Konstantinovoj li~nosti i delu. U propratnoj poveqi ka`e se: „Bog po

svojoj milosti… mene premesti od kraqevstva na pravoslavno carstvo. I sve mi dade u ruke kao

i velikom Konstantinu caru…“

Nastoje}i da budu „Konstantinovog roda“, na{i sveti preci, „~estiti i Bogu pristupa~ni“,

ostvarili su i ostavili nam velika dela na poqu nauke, politike, kulture, civilizacije… Zato

je Srbija bila, ali i danas jeste, organski deo Evropskog kontinenta, one Evrope koja se ponosi

hri{}anskim nasle|em, slobodom i visokim kulturnim dostignu}ima.

Ovo slavqe ve~eras u Ni{u, i sva druga koja }e biti u ovom gradu, ali i u Beogradu i drugim

mestima u toku godine, pomo}i}e nam da se re~i Milanskog edikta i danas, nakon 1700 godina,

~uju i zazvu~e savremeno; jer su, na`alost, savremeni i progoni i stradawa {irom sveta, u na-

{em susedstvu, pa i kod nas, a naro~ito na Kosovu i Metohiji.

Milanski edikt je op{tequdska i op{tecivilizacijska tekovina aktuelna u svakom vremenu,

pa i u ovom na{em. Koliko }emo mi prineti plodova i ostaviti svojim potomcima zavisi od nas

– koliko smo spremni da, poput Svetog Konstantina Velikog i wegove majke Svete Carice Jele-

ne, li~no do`ivimo neponovqivu i jedinstvenu li~nost Gospoda Isusa Hrista, da se u Wemu

ogledamo, i da kao plod tog ~udesnog i tajanstvenog susreta ostvarimo apostolsku misiju Crkve

u svetu. Zato je sve~ano obele`avawe ovog Jubileja podstrek da jo{ istrajnije svedo~imo Gospo-

da Hrista da bi i drugi, videv{i na{a dobra dela, proslavili Oca na{ega Koji je na nebesima.

Sveti Car Konstantin je svojim ediktom omogu}io slobodno ispovedawe Hri{}anstva u moru

paganskog sveta. Proteklo vreme od 1700 godina je garancija da niko danas ne treba da se pla{i

na{e Svete Crkve, jer je ona upravo nadahnuta ediktom, istrajna u neugro`avawu bilo ~ije slo-

bode vere i savesti. Takvim odnosom prema drugima na najboqi na~in svedo~imo snagu i qubav

kojom nas Hristos i Sveti Car Konstantin u~e i danas.

Ovom ve~era{wom sve~ano{}u progla{avamo 2013. godinu, godinom Milanskog edikta.

11.

12.

MILANSKI EDIKT je konvencionalni naziv za odluku koju su u vidu cir-

kularnog pisma carevi Konstantin i Licinije uputili severnoafri~kim episkopima prilikom

wihovog susreta u Milanu, februara 313. godine. U tom tekstu se nala`e da se omogu}i sloboda

veroispovesti pripadnicima svih religija, pa, shodno tome, i hri{}anima. Na taj na~in su de-

finitivno obustavqeni progoni hri{}ana, koji su obele`ili po~etak IV veka, pogotovo godine

303. i 304, kada je, za vreme vladavine cara Dioklecijana, mu~eni~ki stradao veliki broj sledbe-

nika Hristovog u~ewa. Naj`e{}i progoni zbili su se u Sirmijumu, dana{woj Sremskoj Mitro-

vici, gde je, izme|u ostalih, pogubqen i episkop Irinej, kome je, kasnije, podignuta bazilika,

arheolo{ki istra`ena 1976. godine. Tlo dana{we Srbije obiluje i drugim spomenicima iz ovog

perioda, kao {to su utvr|ena palata cara Galerija u Gamzigradu ili ona, sli~na woj, wegovog ne-

}aka cara Maksimina Daje, u [arkamenu kod Negotina. Ova dva cara bila su ro|ena nedaleko od

mesta na kojima su podigli palate, s namerom da se u wih povuku posle silaska sa vlasti. Nedale-

ko od ovih zdawa nalazio se rimski grad Naissus, dana{wi Ni{, mesto u kojem se rodio Konstan-

tin Veliki i koje je, po dolasku na vlast, vi{e puta pose}ivao. Uloga balkanskih provincija, od-

nosno terena na kome se danas prostire Srbija, u periodu Kasne antike bila je od izuzetnog

zna~aja za istoriju Rimskog carstva. Svedo~anstvo o tome pru`aju i arheolo{ko-numizmati~ki

nalazi sa ovog tla. Narodni muzej u Beogradu ~uva najve}i broj tih izuzetnih predmeta koji ulaze

u repertoar svetske kulturne ba{tine i bez kojih nije mogu}e razumeti duh epohe, odnosno vi{e-

slojnost socijalnih i kulturnih promena koje su na kraju IV veka dovele do uspostavqawa hri-

{}anstva kao zvani~ne religije u Rimskom carstvu. Neke od tih dragocenosti Narodni muzej u

Beogradu u svojim kolekcijama poseduje jo{ od kraja XIX i samog po~etka XX veka. Naime, u Ni{u

su 1900. godine, na razli~itim mestima i u razli~ito vreme, otkriveni predmeti koji, s jedne

strane, pru`aju dragocene podatke o rivalstvu i, kasnije, sukobu izme|u careva Konstantina i

Licinija, {to je dovelo do intenzivirawa carske propagande, dok, s druge, svedo~e o uzvi{enoj

mo}i koju je Konstantin zadobio, postav{i jedini vladar Carstva. Srebrni tawiri koje je Li-

cinije izradio u ni{koj radionici metalnih predmeta bili su pripremqeni za proslavu dese-

togodi{wice wegove vlasti, a sakriveni su u Ni{u kada je ovaj car, pobe|en od Konstantina kod

Ivana POPOVI]

Bojana BORI]-BRE[KOVI]

RE^ UREDNIKA

13.dana{wih Vinkovaca u Hrvatskoj (Cibalae), krenuo u bekstvo, put Trakije. S druge strane, bron-

zana glava cara Konstantina, otkrivena u Ni{u prilikom gradwe mosta na Ni{avi, pripadala

je statui ovog cara, mo`da kowani~koj, podignutoj u wegovom rodnom gradu. Konstantin je bio

prvi car koji je, posle skoro 40 godina, samostalno vladao Rimskim carstvom, pa je s razlogom

poneo epitet Veliki. Uspostaviv{i stabilnost u zemqi i odrediv{i budu}u politiku Crkve,

on je po~eo da naru~uje svoje portrete na kojima je, s dijademom na glavi zaba~enoj u nazad, zagle-

dan u nebeske visine. To je ikonografski obrazac po kojem je u anti~koj umetnosti prikazivan

Aleksandar Makedonski, tako|e univerzalan vladar koji je nosio epitet Veliki i koji je Kon-

stantinu, kao i mnogim carevima pre wega, poslu`io kao uzor. Jedno od najreprezantativnijih

svedo~anstava o Konstantinovim portretima ovog tipa nalazi se na Beogradskoj kameji od vi-

{eslojnog poludragog kamena sardoniksa, otkrivenoj u selu Kusadak kod Mladenovca, nedaleko

od Beograda, i poklowenoj Narodnom muzeju u Beogradu 1898. godine. Predstave Konstantina kao

Aleksandra Velikog pojavquju se i na novcu, kovanom u isto vreme, od kojeg se neki od primera-

ka ~uvaju u Narodnom muzeju u Beogradu.

Ovi, ali i brojni drugi dragoceni predmeti, predodredili su Narodni muzej u Beogradu da

organizuje izlo`bu „Konstantin Veliki i Milanski edikt (313). Ra|awe hri{}anstva u rim-

skim provincijama na tlu Srbije“. Zami{qeno je da se putem arheolo{kog i numizmati~kog ma-

terijala predstavi period koji je prethodio Konstantinovoj vlasti, kulturne i verske promene

koje je donela vladavina ovog cara, ali i wegovo nasle|e, pogotovo ono u domenu religije. Ovaj

ambiciozni izlo`beni poduhvat bilo je mogu}e ostvariti samo uz saradwu sa drugim muzejima u

Srbiji, ali i sa stru~wacima iz na{ih nau~nih institucija. Wihov doprinos najuo~qiviji je u

sadr`aju i kredibilitetu uvodnih tekstova studijskog kataloga koji prati izlo`bu. Ova publi-

kacija koja, pored kataloga izlo`enih predmeta, sadr`i i 17 uvodnih tekstova iz pera na{ih

najeminentnijih stru~waka za rimsku arheologiju, numizmatiku, istoriju i arhitekturu, pred-

stavqa {tivo koje ~itaocu omogu}ava da iz vi{e aspekata sagleda procese koji su tokom kasno-

anti~kog perioda preoblikovali karakter rimske vlasti na teritoriji dana{we Srbije i koji

su imali dugoro~ne posledice za budu}u istoriju ove regije. Posebnu zahvalnost dugujemo kole-

gama iz Arheolo{kog instituta sa Muzejem iz Sofije, Bugarska, Regionalnog istorijskog muze-

ja, Haskovo, Bugarska, Umetni~ko-istorijskog muzeja u Be~u, Austrija i Rimskog muzeja u Augstu,

[vajcarska, koji su qubazno ustupili fotografije predmeta iz svojih zbirki, koje zna~ajno

upotpuwuju sliku o tlu dana{we Srbije kao izuzetno va`nom prostoru u procesu hristijanizaci-

je balkanskih provincija i celokupnog Rimskog carstva.

TETRARHIJA I

KONSTANTINOVO DOBA –

NOVO USTROJSTVO VLASTI

TERITORIJA DANA[WE SRBIJE u doba prin-

cipata bila je podeqena izme|u tri provincije.

Srem je bio deo Panonije, zapadna Srbija ulazila

je u sastav Dalmacije, dok je najve}i deo pripadao

Meziji, odnosno Gorwoj Meziji (sl. 1). U vreme

kada su Rimqani, posle osnivawa provincije

Makedonije (148. godine pre n. e.), po~eli da {i-

re svoj uticaj na centralne i severne predele

Balkanskog poluostrva, dva najmo}nija politi~-

ka ~inioca na ovim prostorima bili su Dar-

danci i Skordisci. Dardanci su posle pohoda

Gaja Skribonija Kuriona (75–72. godine pre n. e.)

postali rimski saveznici. U polunezavisnom po-

lo`aju ostali su ne{to mawe od pola veka, do 28.

godine pre n. e. kada je zavr{en rat koji je Marko

Licinije Kras vodio protiv Bastarna.1

Terito-

rija Skordiska je, po svoj prilici, prisajedi-

wena rimskoj dr`avi 11. ili 10. godine pre n. e,

u vreme kada je Avgustov pastorak Tiberije rato-

vao protiv Breuka i Amantina na dowem toku

Save i Delmata u zale|u Salone (12–9. godine pre

n. e.).2

Krajwi rezultat pomenutih, i drugih, po-

hoda iz posledwih decenija I veka pre n. e. bilo

je {irewe Rimskog carstva do Dunava.

16. ISTORIJA RIMSKIH PROVINCIJA

NA TLU SRBIJE U DOBA PRINCIPATA

1 Papazoglu 2007: 137 sqq.

2 Papazoglu 2007: 264. O Tiberijevom pohodu cf. Wilkes 1969:63 sqq.; Mócsy 1974: 34; Mirkovi} 2006: 24.

Sne`ana FERJAN^I]

ISTORIJA RIMSKIH PROVINCIJA

NA TLU SRBIJE

U DOBA PRINCIPATA

Samo {to je uspostavqena, rimska vlast u

zapadnim i centralnim oblastima Balkanskog

poluostrva bila je ugro`ena izbijawem delmat-

sko-panonskog ustanka, koji su podigla nezado-

voqna plemena Breuka i Desitijata (6–9. godi-

ne). Pobuwenici su u prvoj godini udarili na

glavna rimska upori{ta u Iliriku, me|u koji-

ma je bio i Sirmijum. Grad je spasao Aul Cecina

Sever, legat vojske u Meziji. Pohitav{i sa is-

toka, uspeo je da potisne pobuweni~ke snage na

Fru{ku goru, severno od Sirmijuma.3

Prva rimska provincija na prostoru Bal-

kanskog poluostrva severno od Makedonije bio

je Ilirik, osnovan 11. godine pre n. e. u jeku Ti-

berijevog rata protiv Panonaca i Delmata.4

U

toku delmatsko-panonskog ustanka, verovatno 8.

godine, po{to su Breuci polo`ili oru`je, Ili-

rik je podeqen na Gorwi Ilirik i Dowi Ili-

rik, tj. Dalmaciju i Panoniju.5

Osnivawe pro-

vincije Mezije, isto~no od Ilirika, nije mogu}e

17. ISTORIJA RIMSKIH PROVINCIJA

NA TLU SRBIJE U DOBA PRINCIPATA

3 Wilkes 1969: 70; Mócsy 1974: Mirkovi} 2006: 25.

4 Mócsy 1974: 34; Papazoglu 2007: 263.

5 Alföldy 1965: 26; Mócsy 1974: 39.

sl. 1. Teritorija

dana{we Srbije

u doba Ranog carstva

(Mirkovi} 2007: 8)

precizno datovati, jer izvori pru`aju protiv-

re~ne podatke. Pi{u}i o napadu na Sirmijum,

Kasije Dion Cecinu Severa naziva „namesnikom

susedne Mezije“.6

Na osnovu toga bi se moglo za-

kqu~iti da je provincija ve} postojala 6. godine

pre n. e. S druge strane, Apijanov podatak da je

Mezija u rimski poreski sistem ukqu~ena tek za

Tiberijeve vladavine, ukazivao bi da je provin-

cija organizovana tek pod Avgustovim nasledni-

kom.7

U nedostaku preciznijih podataka, osni-

vawe Mezije mogu}e je samo okvirno datovati u

vreme izme|u pokoravawa Skordiska (11. ili

10. godine pre n. e.) i 15. godine, kada se prvi put

pomiwe u literarnim izvorima.8

Mezijom, Aha-

jom i Makedonijom je u prvoj polovini I veka

upravqao jedan namesnik. One su razdvojene 45.

godine, kada je Mezija poverena carskom legatu

konzularskog ranga.9

Rimske provincije na sredwem i dowem to-

ku Dunava bile su izlo`ene upadima varvara od

samog osnivawa. Veliku opasnost, pre svega po

Meziju, predstavqali su Da~ani koji su koristi-

li svaku priliku da pqa~kaju teritoriju Carstva.

Primera radi, za Avgustove vlade upadali su to-

kom zime, prelaze}i preko zale|enog Dunava.10

Po{to je 6. godine spasao Sirmijum, Cecina

Sever se vratio u Meziju, jer su wenu teritori-

ju pusto{ili Da~ani i Sarmati.11

Opasnost od

varvarskih upada nagnala je Avgusta da preduzme

opse`ne mere za za{titu rimske teritorije i du-

navskog limesa. Legije IV Scythica i V Macedonicapreme{tene su iz Makedonije u Meziju, verovat-

no oko 11. godine pre n. e. Najpre su bile stacio-

nirane na jugu provincije, u Dardaniji. Lokacija

wihovog logora nije poznata. U modernoj istori-

ografiji pomi{qalo se na Nais ili na Skupe.12

Ovo pitawe, me|utim, mora ostati otvoreno u ne-

dostatku dokaza koji bi prevagnuli u korist jed-

nog ili drugog predloga ili neke tre}e lokacije.

Za{tita limesa podrazumevala je uspostavqa-

we garnizona du` Dunava. Me|u prva utvr|ewa

ubrajaju se: Singidunum, Viminacijum, Racija-

rija i Eskus. Obi~no se smatra da su nikla posle

da~kog pohoda Gneja Kornelija Lentula (1. godi-

ne pre n. e – 4. godine n. e). Osnovni zadatak wi-

hovih posada bilo je nadgledawe pokreta varva-

ra na levoj obali Dunava.13

Legije IV Scythica i V

Macedonica su pod Tiberijem iz Dardanije pre-

me{tene na Dunav. Lokacija logora prve jedini-

ce nije poznata, dok je druga bila stacionirana

u Eskusu.14

Uspostavqawe sistema utvr|ewa na Dunavu i

prebacivawe legija iz Dardanije na sever dalo je

rezultate. U izvorima nema podataka o ozbiqni-

jim upadima varvara na teritoriju Gorwe Mezi-

je sve do burnih doga|aja posle Neronove smrti.

Mezijske legije su, kao i panonske, 69. godine

podr`ale Vespazijana i krenule u Italiju da se

bore protiv Vitelija. Da~ani su iskoristili

wihovo odsustvo i prelili se preko nebrawe-

nog Dunava. Zauzeli su zimovnike pomo}nih od-

reda i pripremali su se da udare i na legijske

logore. Zaustavio ih je Licinije Mucijan, name-

snik provincije Sirije, koji je sa svojim trupa-

ma hitao ka Italiji, podr`avaju}i Vespazijana.15

Wegova pobeda donela je, me|utim, samo kratak

predah, jer su u Meziju upali Sarmati. Provin-

cijski namesnik Fontej Agripa poku{ao je da

im se suprotstavi, ali je poginuo u boju. Sarma-

ti su potom prodrli daleko na jug, pqa~kaju}i i

pusto{e}i sve pred sobom. Mir je uspostavqen

tek 70. godine, kada su varvari potisnuti preko

Dunava. Potom su preduzete mere za ja~awe lime-

sa i spre~avawe varvarskih upada.16

Mir na sredwem i dowem toku Dunava potra-

jao je jedva ne{to vi{e od decenije. Vespazija-

nov sin Domicijan morao je ponovo da se bori

protiv Da~ana. Wihova mo} je porasla po{to su

18. ISTORIJA RIMSKIH PROVINCIJA

NA TLU SRBIJE U DOBA PRINCIPATA

6 Dio LV 29, 3.

7 App. Ill. 30, 86. Za tuma~ewe protivre~nih podataka u pome-

nutim izvorima cf. Mirkovi} 1968: 22; [a{el Kos 2005: 514 sq.

8 Tac. Ann. I 80. Za razli~ite pretpostavke o vremenu osni-

vawa Mezije cf. Papazoglu 2007: 327 sq.

9 Mirkovi} 1968: 22.

10 Dio LIV 36, 2.

11 Dio LV 30, 4.

12 Mirkovi} 1968: 23 sq.; Dragojevi}-Josifovska 1982: 23 sq.

13 Mirkovi} i Du{ani} 1976: 28; Velkov 1980: 62.

14 Mirkovi} 1986: 24; eadem 2007: 22 sqq.

15 Tac. Hist. III 46.

16 Mócsy 1974: 42, 80 sq.

ujediweni pod vla{}u kraqa Diurpaneja i we-

govog naslednika Decebala. Da~ani su u leto 85.

godine upali u Meziju, pre{av{i Dunav isto~no

od Nova. Naneli su te`ak poraz provincijskom

namesniku Opiju Sabinu, uni{tiv{i ~itavu jed-

nu legiju. Potom su opqa~kali brojna utvr|ewa

i naseqa i opseli legijske logore Eskus i Nove.

Ovi doga|aji nagnali su Domicijana da preduzme

energi~ne mere za borbu protiv varvara i za-

{titu limesa. One su podrazumevale ja~awe gar-

nizona dovo|ewem novih jedinica – legija i po-

mo}nih odreda – iz drugih krajeva carstva. Me|u

wima je bila i legija IV Flavia koja je 86. godine

prekomandovana iz Dalmacije. Iste godine, Me-

zija je podeqena na Gorwu Meziju, koja je obuhva-

tala dobar deo dana{we Srbije, i Dowu Meziju,

ju`no od doweg toka Dunava. Borbe protiv Da~a-

na potrajale su nekoliko godina, sve do 89. godi-

ne, kada je sa Decebalom sklopqen mir, jer je Pa-

noniji zapretila opasnost od Jaziga. Domicijan

je u tom razdobqu, kao vrhovni zapovednik rim-

ske vojske, dva puta boravio u Gorwoj Meziji.

Pretpostavqa se da je wegova baza bila u Naisu

ili Skupima.17

Vladavina Flavijevaca bila je zna~ajna za

urbanizaciju rimskih provincija na tlu Srbi-

je. Osnivawe prvih rimskih gradova pada u vre-

me Vespazijana i wegovih sinova. Sirmijum,

sredi{te peregrine zajednice Sirmijenza i

Amantina, stekao je status kolonije, verovatno

pod Domicijanom. Naseqe je slu`ilo kao careva

baza u toku rata protiv Jaziga i Sarmata (89–92.

godine). Nalazilo se relativno blizu granice i

podru~ja gde su vo|ene borbe. Osim toga, iz Sir-

mijuma se lako mogla odr`avati veza sa Itali-

jom. Po zavr{etku rata na panonskoj granici,

Domicijan je Sirmijum uzdigao na rang koloni-

je. Tom prilikom je na gradskoj teritoriji nase-

lio veterane koji su u~estvovali u wegovim ra-

tovima na Dunavu, u Meziji i Panoniji.18

Pod Flavijevcima je po~ela i urbanizacija

Gorwe Mezije. Jedan od vladara ove dinastije

osnovao je koloniju Skupi (kod dana{weg Sko-

pqa) na krajewem jugu provincije. Naziv grada,

posvedo~en na epigrafskim spomenicima, gla-

sio je colonia Flavia Felix Dardanorum.19

U modernoj

istoriografiji jo{ uvek nije re{eno pitawe

osniva~a Skupa. Stariji istra`iva~i opredeqi-

vali su se za Vespazijana,20

dok se u novije vreme

prednost daje Domicijanu.21

Skupi pripadaju

redu veteranskih kolonija. Na gradskoj terito-

riji su naseqeni islu`eni vojnici rimskih le-

gija. To dokazuju termini deductus i deducticius,uklesani na nadgrobnim spomenicima,

22koji

ozna~avaju veterane naseqene u dedukciji iussuprincipis. Epigrafski izvori pru`aju i druge

dragocene podatke o osnivawu Skupa. Najve}i

broj kolonista slu`io je u gorwomezijskoj legi-

ji VII Claudia. Dedukcija je, pored wih, obuhva-

tila i veterane drugih legija – IV Macedonica, VMacedonica, V Alaudae. Raspored lokaliteta na

kojima su na|eni nadgrobni spomenici vetera-

na – kolonista ukazuje na pretpostavku da su im

dodeqene parcele u radijusu od dvadesetak kilo-

metara oko Skupa.23

Mir koji je Domicijan sklopio sa Deceba-

lom 89. godine nije mogao dugo da traje. Da~ka

kraqevina je predstavqala ozbiqnu i konstantnu

pretwu provincijama na sredwem i dowem toku

Dunava. Zbog toga je Trajan od samog po~etka svo-

je vladavine planirao pohod protiv Decebala.

Najpre je trebalo sprovesti opse`ne pripreme

za rat i odbranu granice. One su podrazumevale

obnovu postoje}ih i izgradwu novih utvr|ewa

na dunavskom limesu, me|u kojima su Lederata,

Pinkum, Kupe, Nove, kastrum kod Boqetina, Di-

jana i Akve. Naro~ita pa`wa posve}ena je sao-

bra}ajnim komunikacijama. Trajan je obnovio i

pro{irio put du` Dunava, ~ija je izgradwa po-

~ela jo{ pod Tiberijem. O obnovi ili izgradwi

deonice kroz \erdap svedo~i natpis poznat pod

19. ISTORIJA RIMSKIH PROVINCIJA

NA TLU SRBIJE U DOBA PRINCIPATA

17 Mócsy 1974: 82 sq.; Strobel 1989: 35 sqq. O mogu}im loka-

cijama Domicijanove baze cf. Du{ani} 1996: 41 sqq; Mirkovi}2007: 34.

18 Mirkovi} 2006: 29 sqq.

19 IMS VI 15, 31, 42.

20Vuli} 1909: 146; Patsch 1937: 183.

21 Mócsy 1974: 116; Mirkovi} 2007: 45 sq.

22 IMS VI 53, 54, 56.

23 Cf. Mócsy 1974: 115 sqq.; Dragojevi}-Josifovska 1982: 25 sqq.;Ferjan~i} 2002: 70 sqq.

nazivom „Trajanova tabla“ iz 100. godine, ukle-

san u `ivu stenu na lokalitetu Ogradina u Do-

woj klisuri.24

Iz teksta saznajemo da je put pro-

{iren usecawem u stenu. Kako je wegova trasa

delom le`ala iznad vode, podupirale su ga kame-

ne konzole ukqe{tene u liticu.25

Izrada konzo-

la bila je poverena kamenorescima gorwomezij-

skih legija IV Flavia i VII Claudia. Nedaleko od

Trajanove table nalazi se natpis, tako|e u `ivoj

steni, koji su posvetili Heraklu.26

Pored deo-

nice kroz Dowu klisuru, izgra|ene su i deonice

izme|u Talijate i Dijerne, kao i izme|u kastela

Pontes i Akva. Obnova postoje}ih i izgradwa no-

vih deonica puta omogu}ila je br`e i lak{e

prebacivawe vojske du` Dunava i poboq{ala

komunikaciju izme|u utvr|ewa na limesu. Sa

istim ciqem je 101. godine prokopan kanal kod

Sipa. O ovom poduhvatu, pored arheolo{kih iz-

vora, svedo~i i jedan epigrafski spomenik. Re~

je o mermernoj plo~i na|enoj na lokalitetu Kara-

ula u selu Karata{, nedaleko od ostataka rimskog

utvr|ewa. Plovidba kroz \erdapsku klisuru je

do Trajanove vladavine bila opasna zbog broj-

nih virova, brzaka i podvodnih stena. Car ju je,

kako stoji u natpisu, u~inio bezbednom skrenuv-

{i reku.27

Pripreme za pohod protiv Da~ana i

odbranu limesa podrazumevale su i dovo|ewe no-

vih trupa u Gorwu Meziju. Pored mezijskih legi-

ja IV Flavia, VII Claudia, I Italica i V Macedonica, u

pohodu su u~estvovale legije iz Panonije, veksi-

lacije legija sa Rajne, iz Britanije i isto~nih

provincija, kao i brojni pomo}ni odredi. Iz

jedne vojni~ke diplome znamo da je 100. godine u

Gorwoj Meziji bila stacionirana 21 kohorta.28

Trajan je u prvom ratu protiv Da~ana (101-

–102. godine) odneo pobedu nad Decebalom, ali

nije osvojio wegovu prestonicu Sarmizegetuzu,

niti je sru{io wegovo kraqevstvo. I jednoj i

drugoj strani je bilo jasno da je mir u stvari sa-

mo kratkotrajno primirje. Trajan je zati{je iz-

me|u prvog i drugog da~kog rata iskoristio da

dodatno oja~a dunavski limes i pripremi nov

pohod. Najzna~ajniji gra|evinski poduhvat bila

je izgradwa mosta na Dunavu, koji je povezivao

utvr|ewa Pontes u Gorwoj Meziji i Drobetu na

da~koj strani. Osnovu mosta, koji je bio delo ar-

hitekte Apolodora iz Damaska, ~inilo je 20 ka-

menih stubova. Na wima je, sude}i prema izlaga-

wu istori~ara Kasija Diona, predstavama sa

Trajanovog stuba u Rimu i na novcu, po~ivala

drvena konstrukcija.29

Most je izgra|en da bi se

olak{ao prilaz da~koj teritoriji. Nalazio se

na polazi{tu nekoliko zna~ajnih puteva u unu-

tra{wost Dakije.30

Osnivawem provincije Dakije posle Traja-

nove pobede nad Decebalom (106. godine) po~elo

je razdobqe mira na dunavskom limesu i prospe-

riteta Gorwe Mezije. Ono se dobrim delom hro-

nolo{ki poklapa sa vladavinom dinastije An-

tonina. Na po~etku ovog razdobqa kona~no se

ustalila vojna posada. Hadrijan je 118/119. godi-

ne sproveo obimnu reorganizaciju dunavskog li-

mesa. U Gorwoj Meziji su sada bile stacionirane

dve legije – IV Flavia u Singidunumu i VII Claudiau Viminacijumu. Prva je dovedena iz Dalmacije

86. godine u okviru Domicijanovih priprema za

rat protiv Decebala. Legija VII Claudia preko-

mandovana je iz iste provincije dvadesetak go-

dina ranije, u prvoj polovini sedme decenije Iveka (izme|u 62. i 66. godine). U Meziji je zameni-

la legiju V Macedonica koja je upu}ena na istok, u

rat protiv Par}ana.31

Posadu Gorwe Mezije ~i-

nili su, pored dve pomenute legije, i brojni po-

mo}ni odredi u kastelima du` Dunava i u unu-

tra{wosti provincije.

Urbanizacija, zapo~eta pod Flavijevcima,

nastavqena je osnivawem veteranske kolonije

Racijarije pod Trajanom. Zvani~an naziv grada,

zabele`en na epigrafskim spomenicima, gla-

sio je colonia Ulpia Traiana Ratiaria.32

Na gradskoj

teritoriji naseqeni su islu`eni vojnici gorwo-

20. ISTORIJA RIMSKIH PROVINCIJA

NA TLU SRBIJE U DOBA PRINCIPATA

24 CIL III 1699=8267.

25 Cf. Petrovi} 1986: 48 sqq.

26 Gabri~evi} 1972: 411.

27Petrovi} 1970: 32. O kanalu kod Sipa cf. ibid.: 33 sqq.

28 CIL XVI 46.

29 Dio LXVIII 13, 1–5.

30 O Trajanovim da~kim ratovima i Gorwoj Meziji cf. Stro-bel 1984: 56 sqq; Mirkovi} 2007: 35 sqq.

31 Mirkovi} 1986: 36; Ferjan~i} 2002: 57 sq.

32 CIL III 14217, 14499.

mezijskih legija IV Flavia i VII Claudia. Izgleda

da su od samog osnivawa u~estvovali u gradskom

`ivotu i upravqawu kolonijom. Jedan od Traja-

novih kolonista bio je ~lan prvog saziva ve}a

Racijarije (conscriptus decurio).33

Karakter urbanizacije donekle se promenio

pod Trajanovim naslednicima. Flavijevci i Tra-

jan osnovali su dve veteranske kolonije na tlu

Gorwe Mezije – Skupe i Racijariju. Doba Anto-

nina, posle Trajana, karakteri{e osnivawe mu-

nicipijuma. Hadrijan je ovaj status dodelio na-

seqima koja su nastala kraj legijskih logora

Singidunuma i Viminacijuma. To se uklapa u

wegovu politiku urbanizacije na dunavskom li-

mesu. On je na rang municipijuma uzdigao i na-

seqa kraj velikih tvr|ava u Panoniji – Karnun-

tuma, Brigeciona i Akvinkuma. Kada je re~ o

Viminacijumu, pretpostavqa se da je gradska au-

tonomija dodeqena zajednici rimskih gra|ana

(conventus civium Romanorum) koja je kod logora

postojala od druge polovine I veka. Epigrafski

izvori ukazuju da je uporedo sa municipijumom

postojalo i canabae, naseqe kraj legijskog logo-

ra. Jedan natpis iz Viminacijuma svedo~i da je

obnovqeno pod Septimijem Severom.34

Me|u

Hadrijanove municipijume svrstava se i Ulpi-

jana (dana{wi Lipqan), administrativno sre-

di{te zna~ajnog rudni~kog revira.35

Urbaniza-

cija Gorwe Mezije nastavqena je i pod Markom

Aurelijem. On je status municipijuma dodelio

Naisu, jednom od najzna~ajnijih urbanih centa-

ra na jugu provincije.36

Osnivawe preostalih

municipijuma – Horreum Margi (]uprija) i

Municipium Dardanorum (So~anica) – nije mogu-

}e precizno datovati. Prvo naseqe je, kako se

pretpostavqa, gradsku autonomiju steklo pod

Markom Aurelijem ili Septimijem Severom, a

drugo posle vladavine Marka Aurelija.37

Mir koji je na dunavskom limesu uspostavqen

osnivawem provincije Dakije i urbanizacija

podsticali su razvoj privrede u Gorwoj Meziji.

Ekonomski prosperitet po~ivao je, pre svega, na

rudnom blagu. Bogata nalazi{ta plemenitih me-

tala i drugih ruda bila su koncentrisana na ju-

gu i severu provincije. Na jugu su najzna~ajniji

rudnici bili u dolini Ibra, sa centrom u gradu

Municipium Dardanorum (metalla Dardanica) i oko

Jaweva i Novog Brda, sa centrom u Ulpijani

(metalla Ulpiana). U wima se vadilo zlato, sre-

bro, olovo i cink. Na severu Gorwe Mezije naj-

zna~ajniji su bili rudnici srebronosnog olova,

a mo`da i bakra i zlata, na Kosmaju i Rudniku.

Sredi{te ovog velikog revira bilo je rimsko

utvr|ewe kod Stojnika. Arheolo{ki i epigraf-

ski izvori ukazuju da je eksploatacija kosmaj-

skih rudnika po~ela u posledwim decenijama Iveka, dok je II vek doba wihovog najve}eg procva-

ta. Bogati rudnici zlata, srebra, bakra, olova i

gvo`|a nalazili su se i u slivovima Peka i Mla-

ve (metalla Pincensia), odnosno Timoka.

Najzna~ajniji rudnici Gorwe Mezije ulazi-

li su u sastav carskog domena, a wihovi priho-

di slivali su se u fisk, dr`avnu blagajnu pod

kontrolom cara. Na granicama rudni~kih revi-

ra bile su razme{tene carinske stanice koje su

kontrolisale trgovinu izme|u fiskalnih dome-

na i municipalnih teritorija. Tako je, na pri-

mer, stanica Aquae Bas( ), posvedo~ena na jednom

votivnom natpisu iz Kur{umlijske bawe,38

ozna-

~avala prelaz s gradske teritorije Naisa u rud-

ni~ki distrikt u dolini Ibra (metalla Dardanica).

Upravnik carinske stanice na Kosmaju, carski

rob po imenu Ision, bio je prili~no imu}an. O

tome svedo~i podatak da je sopstvenim sredstvi-

ma finansirao izgradwu Mitrinog hrama.39

Rud-

ni~kim revirima Gorwe Mezije upravqali su

prokuratori iz redova carskih oslobo|enika

ili vitezova (equites Romani).40

Prosperitetu i ekonomskom napretku Gor-

we Mezije doprinosila je razgranata mre`a pu-

teva. Ona je podsticala razvoj trgovine, jer je

omogu}avala brz i lak transport robe, pre svega

21. ISTORIJA RIMSKIH PROVINCIJA

NA TLU SRBIJE U DOBA PRINCIPATA

33 AE 1938, 95. Cf. Mócsy 1974: 118 sq.; Ferjan~i} 2002: 78 sqq.

34 IMS II 55. Cf. Mirkovi} 1971: 31 sq.; eadem 1986: 46 sqq.

35 Mócsy 1970: 33.

36 Petrovi} 1979: 50.

37 Petrovi} 1979: 58; Mócsy 1970: 35.

38 IMS IV 104.

39 IMS I 105.

40O rudnicima Gorwe Mezije i wihovoj organizaciji cf.

Du{ani} 1980: 25 sqq.

raznih vrsta metala iz rudni~kih distrikta.

Putevi su bili zna~ajni i u strate{kom smislu,

budu}i da su olak{avali prebacivawe vojnih je-

dinica ili wihovih odreda iz jednog kraja pro-

vincije u drugi. Put du` Dunava, koji je povezi-

vao legijske logore i mawa utvr|ewa na limesu,

ubraja se me|u saobra}ajnice od vitalnog zna~a-

ja. O izgradwi i odr`avawu pojedinih deonica

svedo~e epigrafski izvori. Deo puta kroz \er-

dapsku klisuru izgra|en je pod Tiberijem. Iz

dva natpisa u `ivoj steni kod Gospo|inog vira i

Lepenske stene, datovana u 33/34. godinu, sazna-

jemo da je ova du`nost bila poverena vojnicima

mezijskih legija IV Scythica i V Macedonica.41

Put

je 46. godine pro{iren usecawem trase u stenu i

pravqewem ankona, tj. konzola.42

Pomenutu deo-

nicu kroz \erdap trebalo je redovno odr`avati

i ~esto popravqati. De{avalo se da krajem zime

ili po~etkom prole}a, kad se led topi, nivo re-

ke toliko poraste da voda odnese konzole. Domi-

cijan je 92/93. godine naredio da se put popravi.

U natpisu uklesnom u `ivu stenu kod Gospo|i-

nog vira stoji da je propao od starosti i da ga je

Dunav plavio.43

O slede}oj obnovi svedo~i ve}

pomenuta Trajanova tabla iz 100. godine n. e.44

Veliki zna~aj za `ivot i razvoj Gorwe Mezi-

je imao je i put koji je, dolinom Margusa (Veli-

ke Morave), preko Naisa i Serdike, vodio ka

Vizantu na obali Bosfora. Re~ je o drevnoj trgo-

va~koj komunikaciji koja je Italiju i central-

nu Evropu povezivala sa Malom Azijom. Prema

vestima putopisaca, ostaci ovog puta mogli su

se videti u XVI veku, prekriveni blatom i {i-

bqem. Jedna od najboqe o~uvanih deonica, u du-

`ini od oko 140 koraka, nalazila se na izlazu iz

Ni{a. Put je izgra|en u prvoj polovini I veka,

svakako pre 61. godine, kada su na deonici izme|u

Naisa i Serdike sagra|ene tabernae i praetoria.45

Na zna~aj ove saobra}ajnice ukazuje i okolnost

da je vi{e puta obnavqana i popravqana. O rado-

vima na deonici Viminacijum – Nais u III veku

svedo~e miqokazi iz vremena Filipa Arabqa-

nina (244–249. godine), Decija Trajana (249–251.

godine) i Galijena (253–268. godine).46

Nekoliko zna~ajnih saobra}ajnica Gorwe Me-

zije ukr{talo se u Naisu. Ovaj grad je putem koji

je vodio na sever, preko utvr|ewa Timacum Minus,

bio povezan sa Trajanovom kolonijom Racijari-

jom i Dunavom. U Naisu se od puta ka Serdiki i

Vizantu odvajala saobra}ajnica koja se u stanici

Ad Herculem (kod @itora|e) delila na dva kra-

ka: jedan je, preko Ulpijane, vodio ka Lisusu na

obali Jadranskog mora, a drugi, dolinom Ju`ne

Morave, ka Skupima i Tesaloniki u provinci-

ji Makedoniji.47

Razgranata mre`a puteva omogu}avala je i ne-

smetan razvoj trgovine. @ive trgova~ke veze odr-

`avane su sa Italijom, zapadnim i isto~nim

provincijama. Fina grn~arija i staklo stizali

su sa severa Apeninskog poluostrva, iz Galije i

sa Rajne. Luksuzna roba, poput skupocenih tkani-

na ili nakita, uvo`ena je iz isto~nih provinci-

ja. Sa ostrva Prokonesa u Propontidi, na pri-

mer, dopreman je najfiniji mermer za izradu

skulptura, sarkofaga i drugih spomenika. Uve-

zeni proizvodi bili su prevashodno nameweni

imu}nim qudima – pripadnicima municipal-

ne aristokratije, veteranima i vojnicima.48

Urbanizacija, ekonomski napredak i prisu-

stvo vojske u Gorwoj Meziji doprineli su pri-

livu rimskih gra|ana iz svih krajeva carstva. U

gorwomezijskim legijama IV Flavia i VII Claudiaslu`ili su vojnici iz susednih (Panonija, Da-

kija, Trakija, Makedonija, Dalmacija) i maloa-

zijskih provincija (Galatija, Kilikija, Azija,

Bitinija i Pont).49

Mogu}nost bavqewa trgo-

vinom privla~ila je poslovne qude iz severne

Italije i isto~nih provincija. U Singidunumu

je, na primer, sahrawen mazgar Ksenos iz Kibi-

re u Frigiji.50

Zbog trgovine su se u pomenutom

22. ISTORIJA RIMSKIH PROVINCIJA

NA TLU SRBIJE U DOBA PRINCIPATA

41 ILJug 57, 60.

42 ILJug 56.

43 ILJug 58.

44 CIL III 1699=8267.

45 AE 1999, 1397.

46 IMS IV 123–126.

47 Cf. Petrovi} 1979: 20 sqq.

48 Cf. Mócsy 1974: 130 sq.; Mirkovi} 1968: 141 sqq.; eadem 2007:78 sqq.

49Ferjan~i} 2008: 63 sqq.

50 IMS I 70.

gradu obreli i Publije Terencije Akvilin i

Tretenika Sabina, bra~ni par koji je `iveo u

Akvileji (consistentes Aquileiae).51

Barbijevci iz

ovog grada u severnoj Italiji poslovali su u Vi-

minacijumu preko svojih oslobo|enika. Na to

ukazuje nadgrobna stela Lucija Barbija Nimfo-

dota, koju su postavili wegovi roditeqi Barbi-

je Delfik i Kvarta.52

Mir koji je na sredwem i dowem toku Duna-

va vladao od zavr{etka Trajanovih da~kih rato-

va naru{en je za vlade Marka Aurelija. On je ve}i

deo svoje vladavine posvetio ratovima protiv

Kvada i Markomana, germanskih plemena koja su

`ivela severno od Panonije, i Jaziga, koji su

`iveli izme|u Panonije i Dakije. Glavna baza

operacija, gde je boravio car i gde se skupqala

vojska, bio je Sirmijum.53

Iako je te`i{te rat-

nih operacija bilo na panonskom limesu, bal-

kanskim provincijama je pretila ozbiqna opa-

snost. Marko Aurelije je preduzeo niz mera da

ih za{titi od napada varvara. Po{to je vojska

bila desetkovana epidemijom kuge, pribegao je

vanrednoj regrutaciji robova i gladijatora.

Osnovao je i nove pomo}ne odrede, tzv. cohortesAureliae, koje su ~inili razbojnici tj. latroni

Dalmacije i Dardanije.54

Neke od ovih jedinica

bile su stacionirane u Gorwoj Meziji. Kohorta

II Aurelia nova {titila je kosmajske rudnike, a

kohorta II Aurelia Dardanorum, u utvr|ewu Tima-cum Minus, rudni~ki kompleks u slivu Timoka.

Nais je, pretpostavqa se, bio glavna odbrambena

baza u severnoj Dardaniji. Zbog toga je u wemu

bila stacionirana kohorta I Aurelia Dardano-rum. Weni vojnici bdeli su i nad bezbedno{}u

saobra}aja na putevima koji su se ukr{tali u

Naisu ili wegovoj okolini.55

Premda su borbe protiv Markomana, Kvada i

Jaziga vo|ene, kao {to je ve} re~eno, na panon-

skim granicama i na teritoriji varvara, Gorwa

Mezija nije bila po{te|ena varvarskih napada.

Kostoboci, narod nepoznatog porekla, koji je

`iveo severno i severoisto~no od Dakije, pre-

gazili su 170. godine balkanske provincije i

prodrli sve do Ahaje. Na wihovom udaru na{li

su se i gradovi Gorwe Mezije. Na to ukazuje nad-

grobni spomenik Timona, dekuriona kohorte IIAurelia Dardanorum, na|en u Skupima. U tekstu

stoji da su ga ubili Kostoboci (interfecto a Costo-bocos (!)).

56Jazigi su, izgleda, tako|e ugro`avali

Gorwu Meziju. @ena po imenu Serenija Kvarta,

sahrawena u Singidunumu, mogla je stradati u

nekom wihovom upadu za vreme vlade Marka Au-

relija.57

Sklapawem mira sa Kvadima i Marko-

manima 180. godine po~elo je novo doba prospe-

riteta provincija na sredwem i dowem toku

Dunava, koje se dobrim delom poklopilo sa vla-

davinom dinastije Severa.

Kriza koja je Rimsko carstvo zahvatila u IIIveku, posle propasti Severa, ostavila je traga i

u provincijama na tlu dana{we Srbije. One su

ponovo bile izlo`ene napadima varvara – Mar-

komana, Jaziga, Sarmata, Gota. Prvi u nizu voj-

ni~kih careva, Maksimin Tra~anin (235–238.

godine), proveo je dobar deo svoje vladavine u

Sirmijumu. Odatle je preduzeo pohod protiv Sar-

mata i Karpa koji su upadali na teritoriju Do-

we Panonije.58

Vladavina Gordijana III (238–244.

godine) bila je zna~ajna za istoriju Gorwe Me-

zije jer su Viminacijum i Singidunum 239. godi-

ne uzdignuti na rang kolonija. Tom prilikom je

u Viminacijumu otvorena i kovnica novca koja

je radila ne{to vi{e od petnaest godina; zatvo-

rena je 255. godine.59

Kriza koja je Rimsko carstvo zahvatila u IIIveku na{la je odraza i u ~estim uzurpacijama

carske vlasti i gra|anskim ratovima. Trupe

stacionirane na sredwem i dowem toku Dunava

aktivno su u~estvovale u ovim doga|ajima. Za ca-

reve su progla{avale svoje zapovednike ili pro-

vincijske namesnike. Mezijska vojska je u prole}e

23. ISTORIJA RIMSKIH PROVINCIJA

NA TLU SRBIJE U DOBA PRINCIPATA

51 IMS I 15.

52 IMS II 164.

53 Mirkovi} 2006: 61.

54 HA Marcus 21, 6–7.

55 Cf. Mirkovi} i Du{ani} 1976: 106 sqq; Petrovi} 1979: 31 sq;idem 1995: 44 sq.

56 AE 2005, 1315.

57 IMS I 52b. Cf. Mócsy 1974: 188; Mirkovi} i Du{ani} 1976: 78ad n° 52.

58 Mirkovi} 2006: 62.

59 Mirkovi} i Du{ani} 1976: 32; Mirkovi} 1986: 48 sqq.