СЛОБОДНА СРБИЈА ТЦ Бањица, Паунова 24, локал 53, Београд, понедељак, среда, петак од 16-20ч, тел: 011/367-11-04 www.serbijana.com 1 AРБАНАСИ ОД КАВКАЗА ДО СРБИЈЕ Излагање др Јована И. Деретића на научном скупу МЕТОДОЛОШКИ ПРОБЛЕМ ИСТРАЖИВАЊА ПОРЕКЛА АЛБАНАЦА одржаном 21. јуна 2007.год у Србској Академији Наука I ПРИСТУП Народ, који ми Срби називамо Арбанасима, странци Албанцима, а они сами себе називају Шћипетарима, запосео је, после Новог Епира, Поморја и Доње Зете, са Скадром, хиљадугодишњом престоницом Србије, сада и део Старе Србије – Косово и Метохију. Срби су протерани са свих тих територија, као и са свих других које су они запосели. У циљу правдања злочина и насиља над Србима, Арбанаси истичу некаква своја историјска права. Поред разних игара заинтересованих сила и центара моћи које су проузроковале ратну агресију НАТО пакта на Србију, поставља се, као главно, питање – ко има право на тај део Старе Србије, односно, чије је историјско право, ко је правни власник те земље? Јасно је да је онај народ који је први поседовао ту земљу њен правни власник и да њему припада историјско право. Пошто Арбанаси нису освојили од Срба нити једну од поменутих територија, то им не припадају, ни по праву мача. Други су им стварали писменост, митове, и нацију, што јасно говори да су они оруђе у нечијим рукама уперено против Србије. Из тих разлога се њихови злочини не спречавају, и не кажњавају, па чак ни не региструју. Нигде се тако јасно не оцртава Медузина глава антисрбске завере, као на примеру Арбанаса. Арбанаси воле да говоре: “чија стока тога и планина”. Они једноставно не схватају, да се не може присвојити туђа планина једноставно тако што ће се пустити стока да на њој пасе. Потребно је, на основу науке, у првом реду историје, археологије и лингвистике, утврдити ко је ко у овом спору. Са том намером је одржан “Округли сто” у Србској Академији наука и уметности. II ПРЕДСТАВА АРБАНАСА Имамо две различите и супростављене представе Арбанаса, њиховог порекла и историјске улоге. Прва представа је била на снази од 11. века до Берлинског конгреса 1878. године, и друга од тог датума на овамо. По првој представи Арбанаси су један кавкаски народ који је дошао у Србију половином 11. века. “Деца Кавказа”, како је писао средњевековни писац Магиус Патавиус. Срби су староседеоци, потомци познатих старих племена као што су: Илири, Венети, Трачани, Дачани, Сармати, Мези, Дардани, Трибали, Македонци и Епирци. По другој представи, Арбанаси су староседеоци у Србији, потомци Илира, а Срби су непознати варварски народ који се доселио у њихову земљу негде између шестог и десетог века. Ова друга представа наметнута је и у Србији, после Берлинског конгреса, од стране тако зване бечко-берлинске, односно нордијске историјске школе, која се у Србији представља и подржава као званична, и једина. Први који је иступио са претпоставком да су Арбанаси староседеоци, потомци Илира, био је немачки историчар Тунман 1774. године. Његова теза је изгледала сулуда, али је доживела широку примену после подршке бечко-берлинске школе, у другој половини 19. века. А није се
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
СЛОБОДНА СРБИЈА ТЦ Бањица, Паунова 24, локал 53, Београд, понедељак, среда, петак од 16-20ч, тел: 011/367-11-04
www.serbijana.com
1
AРБАНАСИ ОД КАВКАЗА ДО СРБИЈЕ
Излагање др Јована И. Деретића на научном скупу МЕТОДОЛОШКИ ПРОБЛЕМ
ИСТРАЖИВАЊА ПОРЕКЛА АЛБАНАЦА одржаном 21. јуна 2007.год у Србској Академији Наука
I ПРИСТУП
Народ, који ми Срби називамо Арбанасима, странци Албанцима, а они сами себе
називају Шћипетарима, запосео је, после Новог Епира, Поморја и Доње Зете, са Скадром,
хиљадугодишњом престоницом Србије, сада и део Старе Србије – Косово и Метохију.
Срби су протерани са свих тих територија, као и са свих других које су они запосели. У
циљу правдања злочина и насиља над Србима, Арбанаси истичу некаква своја историјска
права. Поред разних игара заинтересованих сила и центара моћи које су проузроковале
ратну агресију НАТО пакта на Србију, поставља се, као главно, питање – ко има право на
тај део Старе Србије, односно, чије је историјско право, ко је правни власник те земље?
Јасно је да је онај народ који је први поседовао ту земљу њен правни власник и да њему
припада историјско право. Пошто Арбанаси нису освојили од Срба нити једну од
поменутих територија, то им не припадају, ни по праву мача. Други су им стварали
писменост, митове, и нацију, што јасно говори да су они оруђе у нечијим рукама уперено
против Србије. Из тих разлога се њихови злочини не спречавају, и не кажњавају, па чак ни
не региструју. Нигде се тако јасно не оцртава Медузина глава антисрбске завере, као на
примеру Арбанаса. Арбанаси воле да говоре: “чија стока тога и планина”. Они једноставно
не схватају, да се не може присвојити туђа планина једноставно тако што ће се пустити
стока да на њој пасе.
Потребно је, на основу науке, у првом реду историје, археологије и лингвистике,
утврдити ко је ко у овом спору. Са том намером је одржан “Округли сто” у Србској
Академији наука и уметности.
II ПРЕДСТАВА АРБАНАСА
Имамо две различите и супростављене представе Арбанаса, њиховог порекла и
историјске улоге. Прва представа је била на снази од 11. века до Берлинског конгреса
1878. године, и друга од тог датума на овамо. По првој представи Арбанаси су један
кавкаски народ који је дошао у Србију половином 11. века. “Деца Кавказа”, како је писао
средњевековни писац Магиус Патавиус. Срби су староседеоци, потомци познатих старих
племена као што су: Илири, Венети, Трачани, Дачани, Сармати, Мези, Дардани, Трибали,
Македонци и Епирци. По другој представи, Арбанаси су староседеоци у Србији, потомци
Илира, а Срби су непознати варварски народ који се доселио у њихову земљу негде
између шестог и десетог века. Ова друга представа наметнута је и у Србији, после
Берлинског конгреса, од стране тако зване бечко-берлинске, односно нордијске историјске
школе, која се у Србији представља и подржава као званична, и једина. Први који је
иступио са претпоставком да су Арбанаси староседеоци, потомци Илира, био је немачки
историчар Тунман 1774. године. Његова теза је изгледала сулуда, али је доживела широку
примену после подршке бечко-берлинске школе, у другој половини 19. века. А није се
СЛОБОДНА СРБИЈА ТЦ Бањица, Паунова 24, локал 53, Београд, понедељак, среда, петак од 16-20ч, тел: 011/367-11-04
www.serbijana.com
2
догодило нити једно ново откриће на пољу археологије, историје, лингвистике или
етнографије које би могло да послужи као повод за постављање ове тезе.
Напротив, било је све јасније да су Арбанаси скорашњи досељеници у Србију и у
Европу. Кроз стари и цели средњи век знало се и код Срба и код странаца ко су Илири, и
да је то једно од имена, односно синоним, за Србе. Није било никаквог научног ослонца за
правдање те замене.
Ево како је то код нас данас представљено од људи који не држе до науке нити истине,
и говоре у прилог нечије политике:
“На Косово и Метохију, области у средишту Балкана, … словенска племена населила
су се у раздобљу између VII и X века.” Душан Батаковић, члан преговарачког тима владе
Србије за Косово и Метохију (1).
А ево како код људи од науке.
У античком времену: “Западно од Македоније живе Дардани и Илири, два имена за
један исти народ – Србе” Џон Камбел, један од најученијих британских историчара 19.
века, (2).
III ПОРЕКЛО АРБАНАСА
Пре доласка у Србију, Арбанаси су променили три боравишта. Пореклом су са Кавказа
из кавкаске Албаније. Овој земљи, из које они потичу, странци су дали име Албанија, по
имену града Албане на Касписком језеру, у чијем залеђу се она простирала. То је била
планинска земља која се протезала делом у данашњем Азербејџану, а делом у Дагестану.
У тој брдовитој и планинској земљи на источним падинама Кавказа живело је 26 племена
која су говорила 12 наречја или језика. То доказује да је у земљи, коју су називали
Албанијом, живело више различитих народа, а не само албанска племена. Главни град те
земље звао се Ардебиљ.
У осмом веку вођени су велики ратови између Хазара и Арапа на пределу Албаније.
Арапи су били носиоци Ислама, а Хазари турско племе, које је било примило Мојсијеву
веру, па је њихов сукоб имао и верски карактер. Арапи су показали више благонаклоности
и поштеде према домаћем становништву, па је један део народа примио ислам. Када је
хазарски принц Барyил ушао у Албанију 730. године, наредио је својим ратницима да
побију сво становништво које је примило ислам. У Ардебиљу су побијени сви муслимани
и град је опустошен, (3). Један део Албанаца муслимана је успео да побегне код Арапа,
који су ове избеглице сврстали у две скупине, и једну послали у Сирију, а другу у
Арабију. Они који су отишли у Сирију сјединили су се са тамошњим становништвом и
губи им се траг. Они који су дошли у Арабију били су насељени у пустињском пределу
покрај Црвеног мора. Ово место није одговарало кавкаским сточарима. Не зна се тачно
колико су се ту задржали док нису били пресељени на Сицилију. Сицилија је тада била
СЛОБОДНА СРБИЈА ТЦ Бањица, Паунова 24, локал 53, Београд, понедељак, среда, петак од 16-20ч, тел: 011/367-11-04
www.serbijana.com
3
подељена између Арапа и Византије па су пресељени тамо да појачају муслимански
живаљ, а и земља им је више одговарала.
Атанасије Урошевић је испитивао 1929. године арбанашка племена на Косову и
Метохији у вези њиховог порекла, према предању које код њих живи. Сви Арбанаси, без
разлике, испричали су му исту причу, као и њихове хоџе такође. Предање које су му
изнели било је следеће: “Најчешће се оно састоји само у томе што за стару постојбину
свих Арбанаса узима се Арабија. Понекад је то изражено и у пригодним причама.” Сви су
знали да их је из Арабије довео човек који се звао Азрети Имер, (4).
Код Арабљана постоји памћење да су Арбанаси живели у Арабији близу Црвеног мора.
Једно такво сведочење наводи и познати албанолог Јохан Георг фон Хан, који је био
пропагатор међу аустријским и немачким писцима Тунманове тезе да су Арбанаси
пореклом Илири. Хан у свом делу “Кроз поречину Дрима и Вардара”, превод Михаила
Илића, на страни 21. наводи једно такво арапско сведочење. Арапи кажу да су Арбанаси
живели поред Црвеног мора и да су се одатле иселили. На страни 20. поменутог дела, Хан
наводи Лапинског, који каже да Абази, черкеско племе са Кавказа, држе да су са
Арбанасима један исти народ, а и Арбанаси држе да су браћа са Абазима, (5).
Џемс Бекер, британски истраживач Арбанаса, каже: “Тамо је друга Албанија
(савремени Дагестан) на Кавказу и неки писци сматрају да су њени становници исти народ
као и њихови истоимењаци у Турској. Извесно је да постоји велика сличност између Тоска
из Албаније и Черкеза са Кавказа”, (6).
На Средоземном мору вођене су честе борбе између Арапа, као представника ислама и
Ромеја (Византије), као представника хришћанства. Арапи, који су отели од Ромеја већи
део Сицилије и део јужне Италије, да би ојачали исламско становништво у тим земљама,
преселили су тамо избеглице са Кавказа. Борбе између Ромеја и Арапа на Сицилији
трајале су дуго времена и у периоуду од 827. до 878. године Сицилија је била подељена на
два дела, па отуда и назив Две Сицилије. Ромеји су успели 980. године да освоје део
арапске Сицилије и на том делу нашли су Арбанасе. За пола века власти над њима један
део тог народа превели су у хришћанство.
IV СРБИЈА ПРЕ ДОЛАСКА АРБАНАСА
Предео који се назива Нови Епир, према административној подели Римског царства,
Срби су обично називали Епиром, све до 16. века, обухватајући стари и нови Епир заједно.
Али, на том простору имали смо и ужа обележја као што су: Доња Зета и Поморје, или
Березитија и Вајонитија, по именима два највећа племена са тих простора. Ово су имена
преузета из страних докумената, на србском су се звале Брзитија и Војонитија. Доњом
Зетом се обична називало Задримље и љешко приморје, а Поморјем област Драча и
Валоне па до Јонског мора. Под Березитијом се подразумевао предео између река Шкумбе
и Маће, а под Вајонитијом од Шкумбе до Јонског мора. Главни град Вајонитије био је
Белиград под Томором, данас Берат.
СЛОБОДНА СРБИЈА ТЦ Бањица, Паунова 24, локал 53, Београд, понедељак, среда, петак од 16-20ч, тел: 011/367-11-04
www.serbijana.com
4
Становнике Епира Грци су у античком времену сматрали Илирима, то јест Србима.
Теопомп каже да у Епиру живе Хаони, Теспорти и Молоси, и да ни једно од ових
племена не припада Јелинима. У античком Епиру имамо три топонима са србским
именом: Сербиани, Сербиана и Сербиане. Таквих и сличних топонима имамо још десет на
територији класичне Грчке, (7). Шире, на простору римске Илирије имамо важне градове
са србским именом, као што су Србица, Сердика, Сардика или Сарбика - данашња Софија,
Сербинон на грчком или Сербитиум на латинском - данашњи Загреб, (8). Сарба, Сарда,
Сорда или Скодра – данашњи Скадар, Сардона или Скардона – данашњи Скрадин, Сарба,