1. Gramatiki identitet Najpoznatija i stoga najmanje primedena vrsta identiteta je gramatiki identitet,koji se ispoljava kroz line zamenice, posebno ja i mi, kao i infleksijama u onim jezicijma koji imaju inflektivne glagole. Grki i latinski na primer,u odnosu na engleski,mogu biti relativno oskudni u upotrebi nominativa linih zamenica,pa se stoga inflektivni glagoli pojavljaju kada se eli dati poseban naglasak. Svakako,o ovoj temi mora da postoji diskusija u literaturi o komparativnoj lingvistici. Postoji npr. veoma zanimljiva analiza upotrebe drugog lica jednine ti i drugog lica mnoine vi u onim jezicima u kojima distinkcija izmeu ti i vi jo uvek oznaava upadljivu drutvenu razliku Dord Herbert Mid bazira najvedi deo svoje analize na antitezi ja i mi Antiteza postoji i kod Dorda Frejzera u prikazu knjige o feldmaralu Slimu. Na kraju rata,govoredi o japanskoj armiji,Slim je rekao na ponovnom okupljanju burmanskih veterana : Vi ste je iscepali na komade. Koliko generala bi se oduprlo iskuenju da kau mi ? Slimu to ni na pamet ne bi palo.Meutim u tom smislu autor ne raspolae nikakvom bibilografijom za antitezu ja/mi ,pa jeu tom smislu njegova analiza naivna. Iako se ja i mi pojavljuju u svim zapadnim jezicima,prvo to treba naglasiti je da izgleda da za to ne postoji nikakva logika nunost. Mogude ja nadi perifraze pomodu kojih se ja i mi mogu izbedi. Na engleskom izgleda pomalo udno istrajavanje u izbegavanju upotrebe prvog lica jedinine. Ali postoje neki sluajevi ( vodedi lanak ili nauni rad) u kojima je jasno da je pogreno koristiti rei ja ili meni,a pogreno je zbog toga jer postoje konteksti u kojima je bezlinost neophodna Postoje i neobini sluajevi kada ovek govori o sebi u tredem licu,a ovakav sluaj je kod deteta koje koristi svoje lino ime jer je njegovo razumevanje zamenica prilino slabo,zatim tu je i sluaj kada se govornik pravi da je izaao iz sopstvene koe i ironino razmilja o egu,kao i sluaj krute formalnosti. Slino je i sa prvim licem mnoine.Redi mi podrazumeva stav da se svoje bide deli sa drugima i moda je bolje da se ovek uzdri od takvog opredeljenja. Upotreba mi je esto retoriko sredstvo ,stvar manipulacie,kojim se ovek usuuje da ljude stavi zajedno u sveanj koji obuhvata i samog govornika.Sve ove tekode mogu se ublaiti perifrazama. Upotreba perifraza je karakteristina za lingvistiko koridenje u Japanu,pa se moe videti kako bi moglo biti mogude konstruisati jezik bez ja/mi i odgovarajude glagolske oblike. Jedna komponenta u istoriji rei identitet je ideja o odreenom entitetu koji istrajava,koji ostaje isti kroz vreme. im ponemo da razmiljamo o uslovima da bi diskurs uopte postojao,naletimo na zagonetku stvari traju u vremenu Zdrav razum,posmatranja i generalizacije nam pokazuju da nijedna stvar ne istraje u vremenu. Vreme je tok rekao je Heraklit jo u V veku pre nove ere Nijedan materijalni predmet ne traje bez promene,pa ipak istrajnost predmeta je uslov za diskurs Postavlja se pitanje ta onda istrajava ? Kada mu se pristupi na ovaj nadin, identitet linosti ja samo jedan sluaj opteg filozofskog problema,problema istrajavanja stvari. Lina upotreba rei identifikovati pojavila se prilino kasno u svojoj istoriji,ali nema nieg loeg u takvoj upotrebi jezika,niti na njenom irenju na koridenje prvog lica mnoine,sve dok ne dozvoljavamo da nas on zbuni. Na primer,svako ljudsko bide ima fizioloki identitet,postoji neto u svakom telu to fizioloki dozvoljava i odbacuje presivanje stranog tkiva u organizam. Ali to nije ista vrsta identiteta kao ona samosvesnog posmatraa, ja : gramatiki, mi se dodeljuje ulozi slinoj ulozi ja i ova analogija je ponekad preterana Ako imate malu decu,moete primetiti da ona sasvim rano poinju da koriste prisvojni pridev zamenice ja moje se izgovara gotovo odmah posle rei ne,a obe ove ri su oznake odreen faze u u razvoju samopotvrivanja.
Lini utisak autora je da se ja i moje pojavljuju pre mi i nae,to su pojmovi koji daju jednu drugu dimenziju tekode,dimenziju deljenog identiteta. Moda postoje neka deca koja nikada ne naue pravilnu upotrebu rei mi,i oni poinju da je koriste imitiranjem,ali ne osedaju njenu vezujudu snagu,njenu emocionalnu boju ini se da sada postoji saglasnost izmeu profesionalnih istraivaa u mnogim srodnim disciplinam da razvoj jezika nije mogude pojmiti izuzev u odnosu na znaajne druge Kaspar Hauzer beba,odgajana u tiini i izolaciji kao Kaspar Hauzerova ptica,nema jezik nema sredstva za govorenje ja Ono to je moje ja prisvajam,dok ono to je nae mi delimo. Ono to je moje nije tvoje,dok zamenica mi iskljuuje njih iz onog to mi delimo. Nedavni radovi na etologiji ivotinja dali su gomilu zapaenih injenica koje su najpre generalizovane kroz termine kao to su teritorija, lini prostor , agresija, vezivanje, ritual , koji interpretiraj ivotinjsko ponaanje kroz analogije sa ljudskim ponaanjem Jasno je da nije legitimno te analogije vradati nazad i dokazivati da u tim pogledima ljudi dele biolok naslee sa drugim drutvenim ivotinjama Druga generacija etologa je toga dobro svesna i oni nastoje da svoj nauni jezik oiste od antropomorfnih implikacija. ovek mora vrsto da se dri injenice da niko od ivotinja,ak ni najekspresivnije ptice ili majmuni, nema nikakvu predstavu o govoru ja ili mi ili pak oni. Oni to moad mogu da onjue ili da ispolje,ali ne mogu nikako da izgovore,pa zato autor smatra da nam nikako ne pomae da istraivanje gurnemo nazad na fizioloko naslee ponaanja. Da li je mogude videti vie u prisvajanju, deljenju i iskljuivanju od prividne jednostavnosti linih zamenica Sasvim mala dela mogu biti estoko posesivna oko predmeta vlasnita moramo li zato da tvrdimo da je privatna svojina prirodna ? Svakako ne,osim ako se isti status ne prizna zajednikoj svojini , naem , to ima podjednako dobro utemeljenje kako u jeziku tako i u antropolokim zapaanjima Moda su stvari poput jezika,akcenta rituala,religioznih uverenja,naina opstanka lake vezuju za re nae nego za re moje,ali je sasvim uobiajeno nadi pojedince isto toliko vezane za moj nain kako ja radim stvari koliko i za moj alat Uopte nije lako razlikovati konkretno i apstraktno u govoru obinih ljudi. Javlja se jo jedan problem,zato to bar u kompleksnim drutvima upotreba mi zavisi od konteksta Jedno ja moe da ima mnogo mi,ali je moda i ja do odreene mere zavisno od konteksta Moda negde u svakom od nas postoji jedan jedinstven i trajan identitet,ali se svakako naa individualnost pomalo menja u odnosu na kontekst,bira drugaije rei i gestove,daje prioritet razliitm interesovanjima,u odnosu na mi koje privremeno odnosi prevagu u drutvenom kontekst Ja svakako nije fiksno i veno,a mi sekundarno i prolazno. Jedan od najsnanijih lingvistikih indikatora daju konteksti u kojima se pojavljuju rei ja , mi, oni i njihovi korelati,meutim ako ispitamo sebe introspektivno ne moemo ba lako definisati koji su to konteksti.ovek mora da slua sebe kako bi zapazio kada koristi re mi. Postoji jedan praktian smisao u kojem je ovek koristi eksplicitno ali nesvesno u razliitim okolnostima ,ali postoji praktina razlika izmeu te situacije i one u kojoj ovek smiljeno bira da kae mi, bez obzira dali ti ini proraunato,kao retoriko sredstvo ili pak etiko kao javnu izjavu Ovaj problem posebno se odnosi na klasu i nacionalnost. Statistiki je mogude definisati radniku klasu pomocu raznih indikatora,ali nije ba lako utvrditi zadovoljavajudi skup operativnih definicija,meutim ak i kada se to uradi,rezultat je samo puka kategorija.Proleterijat nije klasa u marksistikom smislu,uesnik u istoriji,ako ne poseduje klasnu svest i solidarnost koja proistie iz nje. Ali bar je jasno da samosvest o zajednikom identitetu ukljuuje odreeno strukturisanje situacije, pojava lidera,upotreba retorikog identiteta koji u svakome od nas pojaava jedno mi
2. Politika identifikacija Tvrdnja autora o ja/mi mogla bi se poremetiti,ili bar proiriti,kada bi postojalo iscrpno istraivanje od strane komparativnih filologa,pa ak i tada ja bih ostao ubeen da ovek mora da pone prouavanje politikog identiteta kultivisanjem uha osetljivog na jezik. Frojd je bio taj koji je poetkom 20ih godina 20 veka uveo u psihoanalizu pojam identifikacija sa Ovo je veoma modan koncept,u smislu da osedamo da znamo ta on tano znai. Postoji jasna slika deteta koje se identifikuje sa ocem ili majkom,ili starijim bratom ili sestrom, raste kroz identifikovanje sa drugim herojima i konano se zadovolji identifikacijom sa sopstvenim identitetom. Neki se lako identifikuju celog svog ivota , i to su veoma fini ljudi,pa ak i uspeni,ali nije oigledno samo po sebi da je za dobar ivot neophodno da ovek stekne odreeni identitet Slina situacija je i sa politikim identifikovanjem. Lako moemo da zamislimo ta bi znailo identifikovati se sa Hitlerom ili nekim drugim velikim i uasnim primerom. Ali za sadanju svrhu moe da poslui veoma dobro,moda ak i bolje,ako uzmemo jedan jednostavan primer.Postoji knjiga Snovi o NJ.V.Kraljici koju Brajan Masters ovako uvodi. On je otkrio na jednoj zvaninoj veeri da povremeno sanja o Kraljici : Na moje zaprepadenje i svi ostali za stolom su sanjali o Kraljevskoj porodici. Tako je poeo da skuplja primere,na jedan nenauan nain,i ova knjiga je zapravao rezultat toga. Ta knjiga je veoma neobian primer politike zajednice u kojoj je vezujudi faktor taj da mnogi uestvuju u jednom,ali to jedno je puka slika,lik izrezan u kartonu a ne osoba. U stvari,mogi of tih snova su o susretu sa Kraljicom i ostalim lanovima kraljevske porodice kao da su oni stvarni ljudi. Svrha sanjanja je da se ono to je daleko pripitomi i pomea sa poznatim. U pomenutoj knjizi postoji jedno poglavlje naslovljeno Pomeani identitet koje sadri sluaj u kojem se ne samo susredete sa Kraljicom,ved ste u stvari vi Kraljica ili neko od njene rodbine ta je san trebao da znai ? Masters daje razliite interpretacije,od Aristotelovog doba i pre njega Jung bi recimo prepoznao Kraljicu kao jedan arhetip,duboko ukorenjen u kolektivno nesvesno engleskog naroda,simbol koji smo nasledili od naih predaka. Masters je duhovit i na raun drugih koji se bave psihoanalizom snova i lako prelazi preko toga. San nije o Kraljici,san je o tebi a zatim citira Hazlita : Mi nismo licemeri u snu,u snu tu tajnu otkrivamo sebi samima Masters je svoje primere crpeo samo iz odreenog sektora drutva i on je sasvim nadmeno nenaun Ali ja/mi je eksperiment koji svako od nas moe da pokua na neki sirov nain Ova vrsta kvazi-empirijskog svedoanstva pojaana je onim to izgleda kao Euklidova oiglednost po sebi.Stvari koje su jednake sa istom stvari,jednake su jedna sa drugom Osobe koje se identifikuju sa istom osobom,identifikuju se jedna sa drugom dele jedan identitet. Ovo je ustvari oni to je Frojd rekao : Mnogo jednakih koji se mogu identifikovati jedni sa drugim i jedna jedina osoba koja je superiorna u odnosu na sve njih to je situacija koju nalazimo da se ostvaruje u grupama koje su u stanju da postoje Ovo se ini da je svedoanstvo za sopstvene oi i bilo bi budalasto pokuavati da se ono uniti. Ali mora se poteno redi da naunici nisu bili veoma uspeni u nastojanju da ovu stvar dalj razviju. Stereotip identifikacije je onaj sa ocem ili majkom i on se po analogiji proiruje na identifikaciju sa drugim roditeljskim figurama,tako labavo definisanim da bi se u nju svakako ukljuila i ona najveda i Najboanskija Tajna Ljubavi Ali takoe imamo i identifikaciju sa jo apstraktnijim stvarima : kriza identiteta jednog doba,za, identifikacijom za stilom ivota pronalazaka i proizvodnje S druge strane,identifikacija se moe razvodniti sve dok ne bude vie od puke imitacije,to ne znai da je imitaciju ba lako specifikovati. Na kraju se postavlja pitanje ta je identifikacija,ako je vie od imitacije,i ako se razlikuje od nje ?
Kod Frojda identifikacija prolazi od procesa do stanja : U taki u kojoj super-ego preuzima mesto roditeljske funkcije,kae se da se desila identifikacija Veoma paljivim posmatraima je neprijatno sto su opisi takoe bili potpuno kvantitativni po prirodi Rut Vajli kae : Kao to de italac uskoro shvatiti,ova posebna oblast istraivanja je u najboljem sluaju zbunjujuda Cela generacija prouavanja birakog ponaanja oslanjala se na distinkciju izmeu objektivne i subjektivne klase kojoj klasi istraiva dodeljuje anketiranu osobu,kojoj klasi anketirana osoba dodeljuje samu sebe ? I ova distinkcija funkcionie,u tome to su objektivno i subjektivno u drugaijoj korelaciji sa zapaenim ponaanjem.ini se kao da tu postoji neki faktor koji se najlake moe opisati kao samoidentifikacija koja ima snagu predvianja u studijama o glasanju.Ali koji i kako ? Ove dve tekode,specifikacija i kvantifikacija,ne znae da smo doli u dorsokak Poenta je u tome to se angaujemo istraivanjem koje je po terminologiji Rut Vajli fenomenoloko to de redi istraivanje u kojem nai podaci zavise od svesnih i promiljenih reakcija upitanika na ove stimulanse,a ovi stimulansi de generalno biti u formi pisanog ili govornog jezika. Psiholozi su veoma dobro svesni prisutnih tekoca i reaguju na njih na razliite naine Dejstvo ovih tekoda na konkretizovanje onoga to tako oigledno izgleda kao identifikacija sa je pojaanje mog verovanja da je jezik najbolji klju,kao i davanje upozorenja da ako se zajedniko iskustvo ne moe konkretizovati pomocu definicije i merenja,onda visimo na ivici parapsihologij 3. Deljeni interesi Deljeni interesi i deljeni prostor su kriterijumi za saradnju izmeu praktinih ljudi. Pretpostavka je da oni koji dele neki interes dele i odreeni identitet interes svakog zahteva saradnju svih.Nije potrebno da postoji potpuno poklapanje pojedinanih interesa. Meutim,to je poklapanje vede,utoliko je snanija veza interesa,ali teorija predvia injenicu da u pluralnom drutvu neka osoba moe imati sukobljene interese,tj.moe biti lan mnogih razliiti mi U tom sluaju je na osobi da izabere izmeu snaga sopstvenih razliitih interesa,i ona de morati da se nosi s tim da de neki interesi za sobom povudi sankcije. Ako neko pomilja da izda svoju zavereniku organizaciju,ili da pobegne iz nacionalne armije u vreme rata,rizik smrti pojaava njegov deljeni interes da stvar za koju se bori uspe. Interesi ne obuhvataju samo traganje za dobitkom,ved i izbegavanje gubitka,i interesi mogu biti podruprti nasiljem li prinudom na niim niovima nego to je mod ivota i smrti. Interesi su po svojoj prirodi u konfliktu moe postojati vii zajedniki interes da se esklacija konflikt obuzda kako se ne bi dolo do uzajamnog unitenja. Teko je mogude diskutovati o pluralizmu interesa bez angamana u dugu debatu o suverenoj vlasti i njenoj legitimnosti.Slino je i sa problemom srodstva i zajednikog interesa. Nasledili smo izraze krvno bratstvo , krv nije voda itd,i nema sumnje da je srodstvo,izraeno u kulturnom smislu,modan faktor u politikom i socijalnom identitetu. Moemo videti roatvo vojvoda kao faktor u engleskoj politici sve do pada Harolda Makmilana 1963 godine,a recimo zajedniki interes porodice Kenedi je u amerikoj politici veoma dugo trajao. Ali,ovo su veze kulture,simbolike a ne bioloke krvi (usvajanje ili brak mogu nametnuti lanstvo onima koji nisu roeni sa plavom krvi) Bioloki je tano da je individua kao fenotip izraz genotipa ili genetskog skupa koji je postoja pre nje i postojade posle nje,u jednom obliku koji de moda biti modifikovan njenim uspehom ili neuspehom u reprodukciji. Takoe je tano i da je u odreenom smislu sav ivot na zemlji jedan homeostatian sistem koji je povezan meuzavisnodu i u nekim pogledima je jedinstven i individualan,isto kao to je svaka iva individua takoe jedinstvena u svojoj spsobnosti da vri diskriminaciju i odbacuje strano tkivo Takoe,opte je poznato da je ovek postigao svoj jedinstven uspeh biloki izuzetnim razvojem sredstava kulture,koja se kod drugih ivotinja nalazi tek u rudimentarnom obliku.
Svi ljudi dele bioloki sposobnost za kulturu i prenos kulture,a raznovrsnost kultura kolko god da je velika,u nekim pogledima je ograniena biolokim faktorima. U tom smislu bratstvo oveka je neto to je pomalo jae od metafore,kao to je i ovekovo srodstvo sa prirodom.Autor meutim iskljuuje bioloke argumente sa ovog terena za igru. ak i unutar te ograniene oblasti postoji ekstremni disparitet pogleda o tome ta ini zaj.interes Na jednom ekstremu stoji gledite da postoji neto to transcendira individualne preferencije i odluke,a moda je fer dati primer za ovo citatom iz knjie A.Bentlija Proces Vladanja U celoj knjizi Proces vladanja termin grupa bide koriden u tehnikom smislu Termin grupa oznaava odreeni deo ljudi iz drutva koji meutim nisu uzeti kao fizika masa odseena od ostalih masa ljudi,ved kao masa aktivnosti,koja ne spreava ljude koji u njoj uestvuju da isto tako uestvuju i u mnogim drugim grupnim aktivnostima. Grupa uvek predstavlja odreeni broj ljudi koji deluju ili su skloni delovanju. Grupa i grupna aktivnost su ekvivalentni termini,sa tek malom razlikom u emfazi,koja je korisna za jasnodu izraavanja u razliitim kontekstima. Ne postoji grupa bez svog interesa,a interes kako se ovaj termin koristi u knjizi Proces Vladanja je ekvivalent grupe, Moemo takoe govoriti i o interesnoj grupi ili o grupnom interesu,radi jasnode izraavanja. Grupa i interes nisu odvojeni,ponekad moemo naglaavati interesnu fazu a ponekad grupnu fazu, ali ako ih ikada udaljimo predaleko nadidemo se u neplodnoj divljini. Moda postoji pitanje za nauku Da li je interes uzork postojanja grupe ili je grupa uzrok postojanja interesa.To ne znamo. Ono to nalazimo u ovom svetu,to moemo da posmatramo i prouavamo,su zainteresovani ljudi, nita vie i nita manje.To je naa sirovina i na posao je da je vrsto drimo na oku. Re interes u drutvenim naukama esto se povezuje s ekonomskim interesom U delu Proces vladanja se rei interes vrada njeno ire znaenje koje koegzistira apsolutno sa svim grupama koje uestvuju u drutvenom procesu.U isto vreme ona ima i spceifian sadraj kad god se ona pojavi Na drugom ekstremu je stanovite koje nije ogranieno na ekonomiste,da su interes i jedinka termini koji idu jedan uz drugi,a ne interes i grupa i da se interesi mogu kombinovati samo na tritu ili transakciono. Postoje mnoge varijante ovog stanovita,suvie kompleksne da bi se nazvale kolom,a pomalo je proizvoljno staviti Mankura Olsona kao protivteu Bentliju.Ali to je relevantno uiniti jer oni konvergiraju na istoj taki u Olsonovom naslovu knjige Logika kolektivne akcije Olson zapoinje citiranjem stavova kako bi lustrovao ono to on naziva tradicionalna teorija grup Osobe imaju zajednikje interese u onom stepenu do kog uestvuju u odreenoj stvari,koja neodoljivo obuhvata sve njih. Sutina svake organizacije je u tome da ona obezbeuje odreenu optu dobrobit,a iz toga sledi da je obezbeivanje javnih ili kolektivnih dobara fundamentalna funkcija organizacija. Drava je pre svega organizacija koja obezbeuje javna dobra za graane,dok drugi tipovi organizacij slino obezbeuju kolektivna dobra za svoje lanove. Iako zbog toga svi lanovi grupe imaju zajedniki interes u pribavljanju ove kolektivne dobrobiti, oni nemaju zajedniki interes za pladanje trokova obezbeivanja tog kolektivnog dobra Svaki lan bi vie voelo da drugi plate ceo troak i obino bi dobio odreenu dobrobit bez obzira na to da li je snosio deo trokova ili ne Ono to neka grupa ini zavisi od toga ta ine pojedinci u toj grupi,a ta pojedinci ine zavisi od relativne prednosti za njih alternativnih pravaca akcije Prema tome,nije racionalno pridruivati se nekoj organizaciji osim ako ona nije takva da vam kao individui daje vedu dobit od vaeg doprinosa,a ne moe se dobiti bez vaeg doprinosa. Ovo je priino redak sluaj. Uobiajeni slua je na primer sluaj OPEKA cena nafte se moe podidi samo onoliko koliko trite bude dozvolilo,a tritem u krajnjoj liniji vlada platena mod svakog potroaa.
Postavlja se pitanje Zato se onda pridruiti OPEKA ako vam ona namede trokove i ne daje vam nikakve dobrobiti koje ne biste dobili da se niste pridruili ? U ovom sluaju trokovi pridruenja su mali,i Britanija de se moda pridruiti kada postane neto izvoznik nafte,ako ostali izvoznici to dozvole.Ali to ne bi bilo racionalno izuzev na osnovu raunice koja ukljuuje druge prednosti Olsonov argument zahteva da pojedinci budu generalno racionalni,u smislu da se njihovi ciljevi,bez obzira na to da li su sebini ili nesebini,ostvaruju sredstvima koja su efikasna i efektivna lanovi sindikata retko prisustvuju sastancima lokalnih ogranaka,a ipak se slau da sastancima treba prisustvovati. U stvari,radnici nisu bili nedosledni njihove akcije i stavovi bili su uzor racionalnosti kada su izrazili elju da svako treba da prisustvuje sastancima,a sami nisu ili da prisustvuju. Toliko o tome to se tie Olsonovnog napada na zapadnu pluralistiku koncepciju grupne politike. Marksistiki koncept klase nije proao nita bolje u njegovim rukama. Po Olsonu najvedi deo dokaza ukazuje na to da je Marks postavio teoriju zasnovanu na racionalno,utilitarnom individualnom ponaanju Ali citira se i da je Marks napusai ; Ukoliko identitet njihovih interesa ne proizvede zajednicu, nacionalno udruenje i politike organizacije oni ne sainjavaju klasu Radnik koji je mislio da de imati koristi od proleterske vlasti ne bi smatrao da je reacionalno da rizikuej svoj ivot i resurse dizanjem revolucije protiv buroazije Tamo gde je neracionalno ili iracionalno ponaanje osnova libija,mobe bi bolje bilo okrenuti se psihologiji ili socijalnoj psihologiji nego ekonomiji radi relevenatne teorije. Ovi kratki rezimei su moda dovoljni da pokau da se sa konceptom deljenih interesa nije lako nositi Do odrene me re argument je definicijski,ali postoji takoe fundamentalna razlika u miljenju,koju nije lako specificirati,o tome ta znai biti ovek u drutvu. Ali nijedan pravac analize ne pomae za probijanje kroz retoriku deljenih interesa i saglasnost u argumentima oko specifinih sluajeva. Oba pravca pate od istog ogranienja da nije mogude zaviriti u ovekov um ili u grupni um. Relativni prioriteti nekog oveka ili grupe upoznaju se tek u retrospektivi,po onome to ekonomisti nazivaju otkrivena preferencija.Dijagnoza deljenog interesa dolazi posle dogaaja,ne pre njega. 4. Deljeni prostor Oni koji dele mesto,dele i idenitet. Na prvi pogled ovo je legitiman iskzaz,bez obzira da li se pod mestom podrazumeva kosmiki brod , Zemlja ,voljena domovina ili zajedniki stambeni blok. Prvi korak u analizi je osloboditi se pojma prirodne granice , jer nijedne granice nisu prirodne u smislu da postoje nezavisno od ljudske aktivnosti. ak i da bismo priblino odredili granicu neke ekoloke sredine ili ivotinjske teritorije moramo znati koju aktivnost elimo da odredimo prostorno. Ljudski prostor je sinoniman sa ljudskom aktivnodu,tj.drugaije reeno tekstura ljudske interakcij je deblja,guda u jednim delovima nego u nekim drugim. Prazni prostori na mapi postavljaju granice na one prostore gde se linije i simboli snano skupljaju u grozdove. Ljudske aktivnosti su veoma raznolike i ne skupljaju se sve u grozdove po istom obrascu Pravljenje mapa putovanja se poprilino koristilo u nastojanju da se odrede odgovrajude granice za administraciju ljudskih zajednica. Ali takvo istraivanje je pratio najvedi deo napora na reformisanju lokalne vlade u poslednjih nekoliko godina i ono je jo uvek u toku u odnosu na pitanje socijalnog inzinjeringa o tome kako definisati zivuce zajednice unutar sve irihi urbanih oblasti. Istraivanja retko daju nedvosmislene rezultate,ak i u oblastima gde izgleda da su rezultati diktirani rukom prirode.
More,zemlja,vazduh ostaju isti,ali ipak oni nisu isti kao to su bili za preistorijskog oveka koji se probijao sa juga tragom gleera koji su se povlaili ili za Skandinavce sa severa koji su stapali sa Ircima sa zapada,radi rekonstrukcije i zbog depopulacije posle poraza klanova. Ovca ,jelen i crna nafta obrazac putovanja se sada opet menja Putovanja varijaru prema funkcijama koje drugaije utiu na razliite lanove zajednice pa nije lako kao to bi administrativni planeri eleli da uspostave hijerarhiju mesta koja odgovara hijerarhiji funkcije Zaista,uskoro de biti neophodno da se preduzme logiki korak koji je nainio Karl Doj u svojoj knjizi Nacionalizam i drutvena komunikacija,objavljanoj 1953 godine Na putovanje se ide radi sastanka,ali osim meu ljubavnicima kada je sastanak mogud bez putovanja ovaj koncept se mora generalizovati pod rubrikom drutvena komunikacija,koja ukljuj kontakt izmeu dve osobe putem pisama i telefona,povezivanje strunjaka preko specijalnih medija ,povezivanje zajednica na selektivan nain pomodu masovnih medija. Problem se dalje komplikuje sluajem diferencijalne panje slualac uje fiziki na isti nain poruku koju potvruje ljubav,vesti o vremenu,o izbijanju nuklearnog rata.... U izvesnom smislu on sve uje i razume ali ne sve u istom smislu. Stepen istaknutosti je do sada bio neuhvatljiv za merenja izuzev u ogranienim laboratorijskim situacijama,jer se fokus panje pomera veoma brzo,zavisno od konteksta i prihvatljivost govora zavisi ne samo od zajednikog jezika ved i od tananih nijansi govora i akcenta koje izazivaju reakcij relevantne za problem mi i oni. Sve ove stvari definiu socijalni prostor ljudi koji su u interakciji u mreama komuniciranja i deluje prosvetljujude raditi na pretpostavci da oni koji dele mreu dele i identitet. 5. Nasilje i mod Predlog Hane Arent o istraivanju problema nasilja u politikom domenu suprotan je pozadini ovih iskustava Ono to je Sorel primetio pre 60 godina ,da problemi nasilja ostaju jo uvek nerazjanjeni vai i dan danas. Hana Arent pomenula je u svom tekstu opte protivljenje bavljenjem nasilja kao pojavom samoj po sebi i zbog toga je ona morala da poblie objasni taj stav. Ako se vratimo raspravama o fenomenu modi,ubrzo demo pronadi da postoji slaganje izmeu levih i desnih politikih teoretiara o tome da je nasilje nita vie nego najoiglednije ispoljavanje modi. Politika je borba za mod,a krajnji vid te modi je nasilje rekao je Rajt Milis,time takoredi ponavljajudi definicju drave Maksa Vebera kao odnosa vladavine ljudi nad ljudima oslonjene na sredstvo legitimne primene sile Ovakva saglasnost je veoma udna jer izjednaavati politiku vlast sa organizacijom nasilja ima smisla jedino ako sledimo Marksovo shvatanje drave kao sredstva prinude u rukama vladajude klase Vratimo se dakle autorima koji ne veruju da su politiki poredak,njegovi zakoni i ustanove samo puki inioci nadgradnje,koji slue kao sredstva prinude. Jedan od tih autora je i Bertran de uvnel ija je knjiga Mod moda najuticajnija i u svakom sluaj najinteresantnija novija rasprava o tom predmetu. On pie : Onome ko razmilja o odvijanju epoha,rat se prikazuje kao sutinska delatnost drave Ovo nas moe navesti da se zapitamo da li de kraj ratovanja znaiti i kraj drava. Da li de nestanak nasilja u odnosima meu dravama imati za posledicu kraj moci ? Izgleda da de odgovor na ovo pitanje zavisiti od toga ta podrazumevamo pod modi. Ispada da je mod sredstvo vladanja,dok vladanje svoje postojanje duguje instiktu dominacije Kada kod uvnela itamo da se ovek vie oseda ovekom kada se namede drugima i ini druge sredstvima svoje volje,to mu prua neuporedivo zadovoljstvo , odmah nam pada na pamet ta je Sartr rekao o nasilju : Mod se rekao je Sartr sastoji u primoravanju drugih da ine ono to ja odaberem
Podsedajudi nas na Klauzevicevu definiciju rata kao ina nasilja za prisiljavanje protivnika da radi ono to mi elimo,Maks Veber kae da je ova definicija prisutna uvek tamo gde imam priliku da potvrdim svoju sopstvenu volju nasuprot otporu drugih. Da se vratimo uvnelu : nareivati i pokoravati se bez toga nema modi,a sa tim nikakvo drugo svojstvo nije potrebno da bi ona postojala Ono bez ega mod ne moe postojati je da je njena sutina u nareivanju. Ako je sutina modi u efikasnosti nareivanja,nema vede modi od one koja izrasta iz cevi pitolja Ako se sloimo s tim stavom,onda je teko redi po emu se naredba policajaca razlikuje od one koju izdaje revolvera. Da bi saznali kako injenica koridenja sile u skladu sa zakonom menja svojstva sile samo po sebi i suoava nas sa potpuno drugaijom slikom ljudskih odnosa,dok sila samom injenicom da je uslovljena prestaje da bude sila,i zato treba da odluiko u kom smislu se moe razlikovati moc od sile.Mod po shvatanju DEntrevea je uslovljena ili institucionalizovana sila. Drugim reima,dok su gore navedeni autori odredili nasilje kao najoiglednije ispoljavanje modi, on mod definie kao vrstu ublaenog nasilja. U pojmovima naih tradicija politikog miljenja,ove definicije imaju puno toga to ih preporuuje. Ne samo da one potiu iz starog pojma apsolutne vlasti,koji je pratio rast suverene evropske nacionalne drave,iji su prvi i jo uvek najvedi glasnogovornici bili an Boden i Tomas Hobs,ved se takoe one podudaraju sa terminima iz doba drevne grke koji su sluili za definisanje oblika vladavine,kao vladavine oveka nad ovekom , i to jednoga u monarhiji,nekolicine u oligarhiji, i najboljih ili svih u aristokratiji odnosno demokratiji Danas tome moramo da dodamo poslednji i moda najstraniji oblik takve dominacije birokratiju ili vladanje jednog zamrenog sistema slubi u kojima nijedan ovek,ak ni najbolji,niti nekolicina ili mnogi,ne moe da se smatra odgovornim i koji se u pravom smislu te rei moe nazvati niija vladavina. Ako tiraniju odredimo kao vladavinu koja ne polae raune o sebi, niija vladavina je jasno najtiranskija,jer nema nikoga ko bi uopte mogao da bude prozvan da odgovara za ono to je uinjen Ovo stanje je jedan od najmodnijih uzroka sadanjih pobunjenikih nereda irom sveta,njihove nasumine prirode i opasne tendencije da izmaknu kontroli i da se nasumice ire tavie,ovaj drevni renk bio je za udo potvren i podran dodavanjem jevrejsko-hridanske tradicije i njene komandne koncepcije prava. Ovaj pojam nisu izmislili politiki realisti ved je rezultat mnogo ranijih,skoro mehaniki uopteni bojih zapovesti,prema kojima je prost odnos naredbi i poslunosti sasvim dovoljan da ukae na sutinu prava. Mnogim novim otkridima o uroenim nagonima dominacije i prirodnoj nasilnosti ljudske ivotinje prethodili su veoma slini filozofski iskazi. Prema Donu Stjuartu Milu prvi nauka civilizacije je pokoravanje i on govori o dve sklonosti jedna je elja da se vlada drugima,a druga je opiranje da se vlada nad nama Ako bi verovali naem sopstvenom iskustvu ,znali bi da je nagon za potinjavanjem bar toliko vaan u ljudskoj psihologiji kao i sama volja za mod,a politiki je moda jo i znaajniji. Stara poslovica koliko je neko pogodan da vlada toliko dobro moe da se pokorava, ije neke oblike izgleda da su poznavali svi vekovi i sve nacije,moe ukazati na psiholoku istinu da su,volja za mod i volja za podinjavanjem u meusobnoj vezi. Jaka nesklonost poslunosti esto je pradena jednako jakom nesklonou dominaciji i upravljanju. Gledano istorijski,drevna ustanova robovskog rada bila bi neobjanjiva na temelju psihologije Dzona Stjuarta Mila.Njena izriita svrha je bila da oslbodi graane tereta poslova domadinstva i da im dozvoli da uu u javni ivot zajednice gde su svi bili jednaki. Ako je istina da nita nije slae nego izdavanje naredbi i vladanje drugima,onda gospodari nikada ne bi napustili svoja domadinstva. Meutim,ovde postoji jo jedna tradicija i jo jedan renik,nista manje star i nita manje cenjen.
Kada je atinska grad-drava svoj poredak nazvala izonomijom ili kada su Rimljani govorili u civitasu kao svom obliku vladanja,imali su na umu pojam vlasti i prava ija sutina nije leala na odnosu nadreivanja i pokoravanja. Ljudi koji su vodili revolucije 18 veka okretali su se ovim primerima kada su pretresli arhive antike i stvorili jedan oblik vladavine,republiku,gde vladavina prava koja lezi na vlasti naroda okonava vladavinu oveka nad ovekom,koju su smatrali vladavinom koja odgovara robovima Oni su meutim naalost i dalje govorili o poslunosti,i to o poslunosti zakonima umesto ljudima, ali u stvari oni su mislili na podrku zakonima na koje su graani dali pristanak. Takva podrka se nikada ne dovodi u pitanje i njena pouzdanost ne moe biti isto to i stvarno bezuslovna poslunost koju neki in nasilja moe iznuditi poslunost na koju svaki kriminacl moe raunati kada se mai svog novanika uz pomod noa ili opljaka banku. Ono to daje mod nacionalnim institucijama je narodna podrka a ova podrka nije nita drugo do nastavak saglasnosti koja stvara zakone. U sluaju predstavnike valde smatra se da narod upravlja onima koji nad njime vladaju. Sve politike institucije su ispoljavanja i otelovljenja modi one se okamenjuju i raspadaju im ivotna snaga naroda prestane da ih podrava. Upravo na to je mislio Medison kada je rekao da vlada lei na mnjenju,a velika je zabluda pretpostaviti da je vladavina vedine delotvorna samo u demokratiju. Kralju,recimo,koji je samo usamljeni pojedinac,treba daleko veda opta podrka drutva,nego ijednom drugom obliku vlade. ak i tiraninu,pojedincu koji upravlja nasuprot svih,trebaju pomodnici u sprovoenju nasilja,mada njihov broj moe biti prilino ogranien. Ipak,snaga javnog mnjenja koja je moc vlade,zavisi od broja i ona je u proporciji sa brojem onih sa kojima je povezana,i zbog toga je tiranija najnasilniji i najmanje modan oblik vladavine. I jedna od najuoljivijih razlika izmeu modi i nasilja je u tome da mod uvek zavisi od broja,dok nasilje do izvesne take moe i bez njega,jer se oslanja na sredstva. Pravno neograniena vladavina vedine,tj.demokratija bez ustava,moe bez ikakve upotrebe nasilja biti vrlo strana pri guenju prava manjine i veoma delotvorna pri guenju neslaganja. Ali,to nikako ne znai da su nasilje i mod jedno te isto. Krajnji oblik modi je svi protiv jednog,a krajnji oblik nasilja je jedan protiv svih Nasilje nikada nije moguce bez sredstava,te je vrlo pogreno tvrditi da neka jako uska nenaoruan studentska manjina moe uspeno,uz pomod nasilja da razbije velike studijske grupe,ija je ogromna vedina prethodno glasala za normalne procedure predavanja. Ono to se zapravo deava u tim sluajevima je neto mnogo ozbiljnije vedina oigledno odbija da upotrebi svoju mod i savlada razbijae. Akademski procsi se rue zbog toga to niko nije voljan da podigne vie nego jedan prst za status quo To sa ime se univerziteti suoavaju je neizmerno negativno jedinstvo To sve dokazuje samo da neka manjina moe imati mnogo vedu potencijalnu mod nego to se moe oekivati brojanjem glava u istraivanjima javnog mnjenja. Puka posmatraka vecina,zabavljena predstavom glasne rasprave studenata i profesora,ustvari je ved potajni saveznik manjine Da bi se razumela besmislenost prie o uskim militantnim manjinama treba samo zamisliti ta bi se desilo da su jedan ili nekolicina nenaoruanih Jevreja u predhitlerovskoj Nemakoj pokuali da rasture predavanje nekog antisemitskog profesora. Hana Arent smatra da je veoma tuan izraz sadanjeg stanja politike nauke to to terminologija ne pravi razliku izmeu takvih kljunih rei kao to su moc, snaga , sila, autoritet i nasilje Sve ove pomenute rei odnose se na razliite pojave i teko da bi uopte postojale da nije tako. Njihovo koridenje kao sinonima ne samo da ukazuje na izvesnu gluvodu za lingvistika znaenja,to bi bilo dovoljno ozbiljan problem,ved ima za posledicu i vrstu slepode za stvarnost koju izraavaju. U takvoj situaciji uvek smo u iskuenju da uvodimo nove definicije,ali ono to je ovde ukljueno nije samo prosta stvar nepreciznosti jezika.
I pored oigledne zbrke postoji jedno vrsto uverenje,a to je da je najvaniji politiki problem uvek bio i jeste pitanje ko nad kim vlada,u ijem svetlu razlike bivaju manje vane. Mod,sila,autoritet,nasilje samo su rei koje ukazuju na sredstva kojima ovek vlada nad ovekom Smatraju se sinonimima jer imaju istu funkciju,a stvarna razliitost javnih poslova de se pojaviti ili bolje redi ponovo pojaviti u svom izvornom znaenju tek onda kada prestanemo da svodimo javne poslove na stvar dominacije. 6. Odreenje pojmova mod , snaga , sila , autoritet , nasilje a)Mod (power) odgovara ljudskoj sposobnosti ne samo delovanja ved zajednikog delovanja Ona nikada nije svojina nekog pojedinca,ved pripada nekoj grupi i traje samo dotle dok se grupa dri zajedno. Kada kaemo za nekoga da je u modi u stvari mislimo na njegovu ovladenost,od izvesnog broja ljudi ,da deluje u njihovo ime. Onog momenta kada grupa od koje mod potie nestane, njegova mod takoe iezava. Pri samoj upotrebi rei mod koristimo je u metaforinom smislu.Kada je upotrebljavamo bez metafore,ona ona znai snagu b)Snaga (strenght) je re koja nedvosmisleno oznaava neto u jedinini,neki pojedinani entitet. To je inheretno svojstvo neke stvari ili osobe koje pripada njenoj prirodi i moe da se potvrdi u odnosu na druge stvari ili osobe,a sutinski ne zavisi od njih. Snagu ak i najjaeg pojedinca moe nadmaiti mnotvo,koje se nede udruiti ni zbog ega drugog do da uniti tu snagu,upravo zbog njene naroite nezavisnosti. Skoro nagonsko neprijateljstvo mnotva prema jednom,uvek je pripisvano zavisti slabih prema snaznima.Ali ovo psiholoko tumaenje promauje svoju sutinu U prirodi je grupe i njene modi da se okrede protiv nezavisnosti,kao svojstva individualne snage c)Sila (force) je izraz koji obino koristimo u svakodnevnom govoru kao sinonim za nasilje,posebno ako nasilje slui kao sredstvo prinude. Ova re bi trebalo da se rezervipe za takve izraze kao to su sile prirode ili silom prilika,tj.da ukae na energiju koju oslobaaju fiziki ili drutveni pokreti. d)Autoritet (authority) se odnosi na najneuhvatljiviju od svih ovih pojava,pa se zato kao izraz najede i zloupotrebljava. Moe se pripisati osobama postoji takva stvar kao to je lini autoritet,kao na primer autoritet roditelja u odnosu prema deci,nastavnika u odnosu prema ueniku,ili se pak moe smestiti u institucije kao to su na primer rimski senat ili u hijerarhijske slube crkve Obeleje autoriteta je bespogovorno priznanje od strane onih od kojih se poslunost trai. Njemu nije potrebna ni prinuda ni ubeivanje. Otac na primer moe izgubiti svoj autoritet time to tue svoje dete ili to se raspravlja s njim,tj. bilo time to se sa njim ponaa kao tiranin ili ga tretira kao sebi ravnog. Zadravanje autoriteta zahteva potovanje osobe ili slube,te je stoga najvedi neprijatelj autoriteta prezir,a najsigurniji nain da se on umanji je podsmevanje. e)Nasilje (violence) se razlikuje po svom instrumentalnom karakteru. Fenomenoloki,nasilje je veoma blizo snazi,poto su sredstva nasilja,kao i sva ostala orua,stvorena i koridena radi umnoavanja prirodne snage,sve dok na poslednjem stupnju njihovog razvoja ne uspeju da je zamene. Nije zgorak dodati da ova razlikovanja,mada nikako arbitarna,teko da ikada sasvim odgovaraju nepromenljivim delovima stvarnog sveta,uprkos tome to su iz njega izvuena.
Tako se institucionalizovana mod u organizovanim zajednicama esto javlja u ruhu autoriteta, zahtevajudi trenutno neupitno priznanje. Ni jedno drutvo ne bi moglo da funkcionie bez institucionalizovane modi. Jedan mali i jo uvek izolovani sluaj u Njujorku pokazuje ta se moe desiti ako se autentian autoritet u drutvenim odnosima razbije do te mere da vie ne moe da dejstvuje,ak i u svom izvedenom,isto funkcionalnom obliku. Beznaajna nezgoda u sistemu podzemne eleznice,da vrata voza ne rade,pretvoride se u ozbilajn viesatni zastoj i dovesti do toga da vie od 50 hiljada putnika jednostavno odbije da na zahtev eleznikih vlasti ,napusti voz. tavie nita nije obinije nego kombinacija nasilja i modi,nita nije manje esto nego ih nadi u njihovom istom i stoga ekstremnom obliku.Iz ovoga ne sledi da su autoritet,mod i nasilje isto. 7. Revolucija,vlast i nasilje Ipak se mora priznati da je posebno privlano,u raspravi o neemu to je u stvari samo jedan posebn sluaj modi,kao to je mod vlade,misliti o modi u smislu nareivanja i pokoravanja i tako je izjednaiti sa nasiljem. Dok se i u spoljnim odnosima i u unutranjim poslovima nasilje javlja kao poslednje utoite za ouvanjem netaknute strukture modi nasuprot pojedinanih izazivaa kao to su spoljni neprijatelji ili domadi kriminal,ipak izgleda da je nasilje preduslov modi,a mod nita drugo nego fasada U bliem ispitivanju dodue,ovaj pogled gubi mnogo od svoje uverljivosti. Jaz izmeu teorije i stvarnosti se u nau svrhu moda moe najbolje ilustrovati pojmom revolucije Od poetka veka teoretiari revolucije govore nam da mogudnosti revolucije znatno opadaju u proporciji sa porastom razornih kapaciteta oruja,iji su jedini posednici vlade. Istorija poslednjih 70 godina,sa izvanrednim rekordom uspenih i neuspenih revolucija pria potpuno drugaiju priu. Jesu li bili ludi oni ljudi koji su se uopte suprostavljali ovako poraznim izgledima ? I ostavljajudi po strani sluajeve potpunog uspeha,kako bi ak i privremeni uspeh mogao da se objasn injenica je da je jaz izmeu sredstava nasilja koje poseduje drava i onoga to ljudi mogu sami da prikupe oduvek bio tako veliki da tehnika dostignuda jedva da tu neto mogu da izmene Svi prirunici o tome kako napraviti revoluciju laganim napredovanjem korak po korak,zasnivaju se na pogrenoj pretpostavci da se revolucije prave U borbi jednog nasilja sa drugim,nadmodnost vlasti je uvek potpuna,ali ova nadmod traje samo dotle dok je struktura modi vlasti netaknuta,tj.dok se naredbe sluaju i dok su armija ili policija spremne da upotrebe oruje. Kada to nije sluaj,situacija se naglo menja,i ne samo da pobuna nije uguena ved oruje menja stranu,ponekad kao u Maarskoj revoluciji za samo nekoliko sati. O oruanom ustanku koji se esto uopte ne dogodi ili se deava tek kada vie nije nuan kao na primer u Maarskoj revoluciju kada je tek raspad aktuelne vlasti omogucio da se ustanici naoruavaj Kada se naredbe ne sluaju,sredstva nasilja vie nisu ni od kakve koristi,a pitanje ove poslunosti se ne reava odnosom naredbi i pokoravanja,ved javnim mnjenjem i brojem onih koji ga dele. Sve zavisi od modi koja stoji iza nasilja Iznenadni dramatini slom modi,koji uvodi u revoluciju,u trenu otkriva da je graanska poslunost nita drugo do spoljanja manifestacija podrke i saglasnosti. Kada se mod raspada,revolucije su mogude ali nikako i nune. Znamo mnogo sluajeva kada potpuno nemodni reimi uspevaju jo dugo da traju ili zbog toga to nije bilo nikoga da proverava njihovu snagu i raskrinka njihovu nemod ili zbog toga to su bili dovoljn sredni da ne budu uvueni u rat i ne pretrpe poraz. Pa ak i tada,kada je mod ved na ulici,potrebne su neke grupe ljudi,prirpremljene za takvu jednu mogudnost,koje bi je iskoristile i preuzele odgovornost
Nedavno smo bili svedoci da nije potrebno nita vie od jedne relativno nekodljive nenasilne francuske studentske pobune da bi se raskrinkala ranjivost celog politikog sistema koji se odmah raspao pred zapanjenim oima mladih pobunjenika.Oni su ga iskuavali,a da ak to nisu ni znali. Jedino su nameravali da izazovu okotali univerzitetski sistem,a pao je sistem vlasti zajedno sa sistemom modi Ovo je bio knjiki sluaj revolucionarne situacije koja se nije razvila u revoluciju jer nije bilo nikoga ponajmanje studenata,spremnih da zgrabe mod i odgovornost koja ide uz nju.Niko,osim De Gola. Nita nije bilo karakteristinije za ozbiljnost situacije,nego njegov poziv vojsci,putovanje u Masuu , poseta generalima u Nemakoj,odlazak u Kanosu,ako ga je uopte bilo,s obzirom na ono to se desilo par godina ranije. Ali ono to je on traio i dobio je podrka,a ne poslunost,a sredstva kojima se posluio nisu bile naredbe ved ustupc.Da su naredbe bile dovoljne,on ne bi morao da naputa Pariz. Nikada nije postojala nijedna vlast iskljuivo zasnovana na sredstvima nasilja,a ak i totalitarnom vladaru.ije je najvanije sredstvo vladanja tortura,treba jedan temelj modi tajna policija i njena mrea saradnika. Jedino razvoj vojnika-robota,koji de potpuno eliminisati ljudski faktor i ,to je zamislivo,dozvoliti jednom oveku da pritiskom na dugme uniti koga god eli,moe promeniti ovu temeljnu dominaciju modi nad nasiljem. ak i najdespotskija dominacija koju poznajemo,vlast gospodara nad robovima koji ga uvek brojano nadmaaju,nije poivala na najjaim sredstvima prinude kao takvim,ved na boljoj organizaciji modi,tj.na organizovanoj solidarnosti gospodara. Pojedinac,bez podrke drugih,nikada nije imao dovoljno moci da uspesno upotrebi nasilje. Otuda,nasilje u unutranjim stvarima,funkcionie kao poslednje utoite modi protiv kriminala ili pobunjenika,tj.protiv pojedinaca koji odbijaju da budu nadjaani saglasnodu vedine. A to se tie sadanjih ratovanja,videli smo u Vijetnamu kako neko sa ogromnom prednodu u sredstvima nasilja moe postati bespomodan u sukobu sa loe opremljenim,ali dobro organizovanim i brojano mnogo nadmodnijim protivnikom.Mod je zaista sama sutina vlasti,ali ne i nasilja. Nasilje po prirodi instrumentalno,kao i svim sredstvima i njemu uvek treba vostvo i opravdanje ciljem koga sledi,a ono to zahteva opravdanje s neim drugim ne moe biti sutina bilo ega. Cilj rata uz njegovo dvostruko znaenje jeste mir ili pobeda Ali to se tie pitanja ta je cilj mira,tu nema nikakvog odgovora,bududi da je mir bezuslovan,mada u pisanoj istoriji,periodi ratovanja skoro uvek nadmauju periode mira.Mod je u istoj kategoriji i ona je kao to kau cilj po sebi Ali struktura modi sama po sebi prethodi svim ciljevima i nadivljava ih,tako da je mod daleko od toga da nije sredstvo za neki cilj,ustavri sam uslov koji omogucava nekoj grupi ljudi da misle i deluj u kategorijama ciljeva i sredstava. Poto je vlast organizovana i institucionalizovana mod,ni pitanje ta je cilj vlasti nema nita vedi smisao.Odgovor de biti poetno pitanje kako omoguditi ljudima da ive zajedno ili unparediti srecu ili ostvariti besklasno drutvo ili neki drugi nepolitiki ideal koji ne moe da zavri ni u emu drugom sem u nekom obliku tiranije. Mod ne treba opravdanje buduci da je neraskidivio povezana sa samim postojanjem pol.zajednica. Ono to joj treba je legitimnost. Mod izrasta kad god se ljudi okupe i deluju zajedno,a njena legitimnost potie pre iz poetnog okupljanja nego iz bilo kakvih naknadnih dela. Kada se legitimnost dovodi u pitanje ona sebe utemeljuje u pozivanju na prolost,dok se opravdnj odnosi na cilj koji lei u bududnosti.Nasilje se moze opravdati,ali ne i legitimisati. Njegovo opravdanje gubi u uverljivosti,to se njegov nameravani cilj vie udaljava u bududnost Niko ne dovodi u pitanje koridenje nasilja u samoodbrani,jer je tu opasnost ne samo jasna vec i prisutna,a cilj koji opravdava sredstvo je odmah tu.
8. Mod nasuprot nasilju Mod i nasilje,mada su posebni pojmovi,obino se javljaju zajedno, a kada se javljaju zajedno nalazimo da je mod osnovni i dominirajudi faktor. Situacija je meutim potpuno drugaija kada se bavimo njima u njihovom istom stanju,kao na primer kod strane invazije i okupacije. Ako se strani osvaja sukobi sa nekom nemodnom vladu i nacijom,koja je nenavikla da veba politiku mod,veoma lako ce ostvariti dominaciju. U svim ostalim sluajevima tekode su velike,i osvaja de odmah pokuati da ustolii kvislinku vladu,tj.da pronae domadu bazu modi koja bi podrala njegovu dominaciju. eoni sukob ruskih tenkova i potpuno nenasilnog otpora naroda ehoslovake je knjiki sluaj sukoba izmeu nasilja i modi u njihovom istom stanju. Ali,dok je dominaciju u takvom sluaju veoma teko postidi,to nije nemogude. Nasilje,moramo da se podsetimo,ne zavisi od brojnosti ili miljenja,ved od sredstva,a sredstva nasilja kao to je ved reeno,kao i sva ostala orua,uvedavaju i umnoavaju ljudsku snagu. Oni koji suprostavljaju nasilje pukoj modi uskoro de shvatiti da se ne sukobljavaju sa ljudima ved sa ljudskim proizvodima,ija nehumana i destruktivna delotvornost raste u proprociji sa razadljinom koja odvaja protivnike.Nasilje uvek moe da uniti mod. U rezultat eonog sudara nasilja i modi teko da moemo sumnjati. Da se Gandijeva udovino modna i uspena strategija nenasilnog otpora susrela sa drugaijim neprijateljem Staljinovom Rusijom,Hitlerovom Nemakom ili ak i predratnim Japanom,umesto sa Engleskom,posledica ne bi bila dekolonizacija ved masakr i pokornost. Pravilo krajnjeg nasilja ulazi u igru kada je mod izgubljena. Upravo se smanjena mod Ruske vlasti,unutranje i spoljanje ,ispoljila u njenom reavanju ehoslovakog problema,ba kao to se smanjena mod evropskog imperijalizma ispoljila u izboru izmeu dekolonizacije i masakra.Zamena modi nasiljem moe doneti pobedu,ali je cena vrlo visoka, jer nju ne plada samo pobeeni ved isto tako i pobednik,u smislu sopstvene modi. Ovo je posebno tano kada pobednik uiva blagoslov konstitucionalne vlasti u sopstvenoj kudi. Zastraujudi bumerang-efekat vlasti podanikih rasa na domadu vlast znaio je tokom imperijalistike ere da bi vladavina putem nasilja u udaljenim zemljama zavrila takvim uticajem na vlast u Engleskoj da bi poslednja pobednika vlast bili sami Englezi. Izvrstan primer ovog povratnog fenomena jeste nedavni napad gasom na kampus u Berkliju gde je baen ne samo suzavac nego i jedan drugi zabranjeni gas ,a za to vreme uvar sa gas maskom je spreavao bilo koga da pobegne iz zapraen oblasti. esto se kae da nemod hrani nasilje i psiholoki to je sasvim tano,bar kod osoba koje poseduju fiziku ili moralnu snagu. Politiki govoredi,sutina je u tome da gubitak modi postaje iskuenje da se mod zameni nasiljem. Tamo gde nasilje vie nije poduprto i ogranieno modi,deava se dobro poznati obrt odnosa ciljeva i sredstava.Sredstva razaranja sada odreuju cilj,sa posledicom da de cilj biti razaranje modi. Samoporaavajudi karakter pobede nasilja nad modi nigde nije oigledniji nego u koridenju terora radi ouvanja dominacije.Meutim teror nije isto to i nasilje. Teror je pre oblik vladavine koja nastaje kada se nasilje,nakon to je razorilo svu mod ne povlai ved nasuprot tome uspostavlja punu kontrolu. esto se primedivalo da delotvornost terora u potupnosti zavisi od stepena drutvene podvojenosti Pre nego to se puna snaga terora oslobodi,mora da nestane svaki oblik organizovane opozicije. Ova podvojenost se odrava i uvedava kroz sveprisutnost dostavljaa,koji biva svuda prisutan,jer vie nije profesionalni slubenik koga policija plada,ved potencijalno svaka osoba sa kojom neko moe da doe u kontakt. Kako se takva potpuno razvijena policijska drava uspostavlja i kako funkcionie moze da se naui iz Solenjicinovog dela U prvom krugu koje de verovatno ostati jedno od remek dela literature 20 veka a sigurno predstavlja najbolju postojedu dokumentaciju Staljinovog reima.
Presudna razlika izmeu totalitarne vladavine zasnovane na teroru s jedne strane,i tiranija i diktatura uspostavljenih na nasilju s druge strane,jeste u tome to se prva,plaedi se svake modi, ak i modi svojih prijatelja,okrede ne samo protiv neprijatelja,ved i protiv svojih prijatelja. Vrhunac terora dostie se kada policijska drava pone da prodire sopstvenu decu,kada jueranji izvrilac postane dananja rtva.A to je takoe trenutak kada mod potpuno iezava. Danas postoji veliki broj verovatnih objanjenja za destaljinizaciju Rusije,ali ni jedno nije tako ubedljiv kao shvatanje samih Staljinovih funkcionera da nastavak takvog reima nede voditi do nekog ustanka ved do paralize cele zemlje. Dakle,da rezimiramo : politiki govoredi nije dovoljno da mod i nasilje nisu jedno te isto.Mod i nasilje su surptonosti.Tamo gde jedno od njih apsolutno vlada,drugo je odsutno. Nasilje se pojavljuje kada je mod u opasnosti,ali ostavljeno samo sebi,ono se okonava u nestanku modi. Ovo podrazumeva da nije tano da nasuprot nasilju stoji nenasilje.Izlino je govorit o nenasilnoj moci Nasilje moe unititi mod,a potpuno je nesposbno da stvori mod. Hegelova ili Marksova velika vera u dijalektku modi negacije,zahvaljujci kojoj se suprotnosti ne ponitavaju ved lagano razvijaju jedna u drugu a ne koe razvoj,zasniva se na mnogo starijoj filozofskoj predrasudi da zlo nije nita drugo do modus dobra,da dobro moe proizadi iz zla. Ukratko,da je zlo samo privremeno ispoljavanje jo uvek skrivenog dobra,a ovakva dugo potovana miljenja postaju veoma opasna. 9. Etnografska literatura Razmotrimo obilnu etnografsku literaturu koja,ve nekoliko decenija,opisuje primitivna drutva i objanjava njihov nain funkcionisanja. Ako i ima nasilja (retko) to je u naelu da se pokae do koje take ta drutva nastoje da ga kontroliu,kodifikuju,ritualizuju,ukratko tee da ga ogranie,ako ne i ukinu. Upotreba sile pominje se posebno da bi se iskazao uas koji ona izaziva kod primitivnih drutava,a to ih na kraju odreuje kao drutva bez nasilja. Nede biti mnogo iznenaujude da se konstatuje,na polju istraivanja savremene etnologije,odsustv opte misli o nasilju u njegovoj najbrutalnoj,kao i najidoj i najsocijalnijoj formi ratu Ako se ostane shodno tome,na etnolokom razmatranju ili tanije reeno na nepostojanju jedne takve rasprave o primitivnim ratovima,zainteresovani italac ili istraiva drutvenih nauka de s punim pravom deduktivnim putem zakljuiti da nasilje uopte ne dotie horizonte drutvenog ivota Divljaka,da se primitivno drutveno bide razotkriva izvan oruanog sukoba,da rat nije svojstven normalnom funkcionisanju primitivnih drutava.Rat je izuzet iz etnolokih rasprava. Moe se osmiljati primitivno drutvo a da se istovremeno ne misli o ratu. Oigledno je da je pitanje da se sazna da li ova rasprava izraava istinu o tipu drutva na koji se cilja. Otkride Amerike je pruilo Zapadu priliku za prvi susret sa onima koji de se tada nazvati Divljaci Evropljani su se po prvi put suoili sa tipom drutva iz osnova razliitog od svega to su do tada poznavali i bili prinueni da razmiljaju o socijalnoj stvarnosti koja nije imala mesta u njihovoj tradicionalnoj predstavi drutvenog bida.Svet Divljaka je doslovno bio nepojmljiv za evropsku misao Ovde se nede raditi detaljna analiza razloga ove istinski epistemoloke kontradikcije. Ma koliko bili rasprostranjeni u svakoj istoriji zapadne civilizacije,oni se sa sigurnodu odnose na to ta je i ta treba da bude ljudsko drutvo. Potrebno je znati da predstavljanje drutva kao takvog treba da se olii u obliku Jednog (koji je izvan drutva),u hijerarhijskom rasporedu politikog prostora i u funkciji efa-komandanta,kralja ili despota.Nema drutva koje nije u znaku podele na gospodare i podanika. Iz ovog pogleda na drutvo proizilazi da ljudska grupacija koja nema karakter istinske podele ne moe da bude odreena kao drutvo Prema hroniarima iz 16 veka,Divljaci su okarakterisani kao ljudi bez vere,zakona i kralja
Sve je jasno ti ljudi,u prirodnom stanju,nisu jo uvek dospeli u stanje drutva. Kada je potrebno opisati obiaje Divljaka,jednodunost je bez ikakvih ogranienja. Istraivai ili misonari,trgovci ili putnici od 16 veka pa do kraja nedavnog osvajanja sveta ,slau se u jednom bilo da su u pitanju Amerikanci,Afrikanci,nomad iz Australije,svi oni su uvek predstavlajni kao arko odani ratu. Njihov posebno ratoboran karakter je ono to bez izuzetaka pogaa evropske posmatrae U nagomilanoj dokumentarnoj grai,izbija prvo i neosporeno,najjasnija slika koju odmah prua beskrajna raznolikost opisanih kultura : slika ratnika To je preovlaujuca slika za uvoenje socioloke tvrdnje : primitivna drutva su drutva nasilja, njihovo socijalno bide je bide za rat. To je utisak koji su u svakom sluaju,vekovima i u svim klimatskim uslovima stekli neposredni svedoci od kojih su mnogi godinama iveli sa uroenicima. Bilo bi isto tako jednostavno kao i nekorisno da se sastavi analogija tih sudova koji se odnose na razliite populacije i na razne epohe.Agresivna ponaanja Divljaka su uvek bila najotrije osuivana Kako uiniti Hridanima,kako civilizovati,usaditi radne i trgovake navike osobama koje su uglavnom spremne da ratuju protiv suseda,da osveduju poraze ili proslavljaju pobede ? Ustvari,miljenja francuskih ili portugalskih misionara iz sredine 16 veka o Tupi Indijancima iz brazilskih ravnica predviaju i uvrdavaju kasnije rasprave : da nije bilo stalnog rata koji su ova plemena vodili jedni protiv drugih,zemlja bi bila prenaseljena. To oigledno preovlaivanje rata u ivotu primitvnih naroda je ved u prvom naletu privuklo panju teoretiara drutva. U stanju Drutva koje je za njega drutvo Drave,Tomas Hobs suprostavlja logian,ali ne i stvaran lik oveka u njegovoj prirodnoj uslovljenosti,stanju ljudi pre ivota u drutvu,tj.pod zajednikom vladu koja ih je drala na okupu. Po Hobsu ta prirodna uslovljenost ljudi,to prirodno stanje koje prethodi drutvu,odlikuje se ratom svakoga protiv svih. Reklo bi se da taj imaginarni rat za potrebe stvari koju brani mislilac graanske drave,suprostavlja izmiljene i apstraktne ljude jedne prema drugima,a niim ne dotie empirijsku i etnografsku stvarnost rata u primitivnom drutvu.Moe mu se. Prirodna uslovljenost oveka,prirodno stanje,nije samo apstraktna konstrukacija jednog filozofa ved i uoljivo stvarna sudbina jedne novo otkrivene ovenosti. Nedemo se iznenaditi jo jednim stavom nipodotavanja Divljaka od strane Hobsa,jer su to ideje njegovog doba drutvo bez Drave nije drustvo. Dakle,Divljaci ostaju izvan socijalnog,oni ive u ljudskim prirodnim uslovima u kojima vlada rat svakog protiv svih. Hobsu nije nepoznata snana ratobornost amerikih Indijanaca,a on je u njihovim ratovima sagledavao snanu potvrdu za svoje uverenje odsustvo drave omogudava uoptavanje rata i ini nemogudim instituciju drutva. Jednaina svet Divljaka = svet rata , koja je stalno potvrivana u praksi,prelazi celinu narodnog ili naunog predstavljanja drutva. Engleski filozof Herbert Spenser napisao je u svojoj knjizi : U ivotu divljaka i varvara dominatni elementi su ratovi,kao reakciju na ono to je tri veka pre njega izgovarano u Tupinambama iz Brazila Kako su Tupinambi veoma ratoborni,njihova preokupacija je kako ratovati sa suparnicima Ali da li stanovnici Novog sveta dre monopol ratne strasti ? Nikako. U jednom ved zastarelom delu Moris Davi je razmiljajuci o uzrocima i funkcijama rata u primitivnim drutvima,prikupljao sistematske uzroke poduavanja etnografije tog doba. Iz izuavanja Morisa Davija proizilazi da nijedno primitivno drutvo,sa izuzetkom retkih sluajeva, ne moe da se otgrne nasilju,i nijednom od njih,bez obzira na nain proizvodnje nije nepoznat,niti se ustruavaju od ratobornog nasilja koje ukljuuje bide svake zajednice umeane u oruani sukob. Izgleda da je veoma ustaljeno osmiljavanje primitivnog drutva,a da ne moe bez misli o ratu,koji kao datost primitivne sociologije poprima dimenziju univerzalnog.
Na ovako iroko rasprosrtanjeno prisustvo ratobornosti,odgovara muk nove etnologije,za koju bi reklo bi se nasilje i rat postoje samo kada je potrebno da se osude.Odakle taj muk ? Pre svega i sasvim sigurno iz uslova u kojima se nalaze drutva koja su predmet izuavanja etnolog Vrlo dobro se zna da nigde u svetu ne postoje autonomna i apsolutno slobodna primitivna drutva, bez kontakata sa belim socio ekonomskim okruenjem. Drugim reima etnolozi nemaju vie mogudnosti da posmatraju u vedoj meri izolovana drutva,a u kojima bi tradicionalni zakon jaega koji ih odreuje mogao neometano da se odvija. Primitivni rat je njima nevidljiv jer nema ratnika koji bi uestvovali u njemu. U tom pogledu jedinstven je sluaj Janomamo Amazonaca kojima je njihova vekovna izolacija bez sumnje omogudila da ive do dananjeg dana kao poslednje primitivno drutvo,kao da Amerika nikada nije bila otkrivena. Da li kod njih mozemo posmatrati sveprisustvo rata ? Nije li to razlog da, sainimo karikaturalni opis u kojem elja za senzacijom,izdaleka zamrauje mogudnost da razumemo jedan snaan soc.okvir ? Ukratko,ako se etnologija ne oglaava po pitanju rata ,to je iz razloga to nije mesto o tome priati i to su primitivna drutva,kada postanu predmet izuavanja,ved na putu da budu izmetena, razorena i ugaena.Ali moda to nije jedan jedini razlog Moe se pretpostaviti da etnolozi,kada se nau na delu,unose u izabrano drutvo ne samo iz svojih beleaka i mangetofonskih traka,ved i prema prethodno izgraenoj koncepciji o socijalnom bidu primitivnih drutava,i s tim u vezi proisteklog mesta koje u njima dobija nasilje,uzrocima koji ga oslobaaju i efektima koje postie. Nijedna opta teorija o primitivnom drutvu ne moe izvudi posebnu korist ako ukljui i rat. Ne samo da rasprava o ratu ini deo razmatranja o drutvu,ved mu odreuje smisao. Iz tog razloga odsustvo refleksije o nasilju u savremenoj etnologiji moe se najpre objasniti efektivnm nestankom rata,koji uzrokuje gubljenje slobode i postavkom Divljaka u forsirani pacifizam,ali takoe i prihvatanje jedne vrste sociolokog pristupa koji nastoji da iskljui rat iz oblasti drutvenih odnosa u primitivnom drutvu.Uoljivo je da je pitanje kako spoznati da li takav stav odgovara realnosti primitivnog drutva. Takoe,dobro je da pre nego to prespitamo tu stvarnost,izloimo rasprave o drutvu i ratu primtiivnih drutava. Heterogene,one se odvijaju u tri velika pravca : rasprave o ratu naturalista,ekonomista i predstavnika teorije razmene 10. Naturalistika teorija rata Razmatranja naturalista su sa posebnom odlunodu iznesena kod A. Leroa Gurana u delu Gestovi i parole ,tanije reeno u pretposlednjoj glavi druge knjige. Autor u vidu nesporne vanosti razvija svoju istorijsko-etnoloku koncepciju primitivnog drutva i njegovog preobliavanja. Saglasno nerazdvojivoj sprezi izmeu arhainog drutva i pojave ratnitva ,autor logino ukljuuje i sagledavanje primitivnog rata,iji je smisao dovoljno naznaen duhom koji proima celo delo i naslovom poglavlja u kojem se nalazi drutveni organizam. Jasno potvren stav organiciste o drutvu na koherentan nain povezuje odreenu ideju rata U emu se prema Leroa Gurani ogleda nasilje ? Njegov odgovor je sasvim jasan : Agresivno ponaanje pripada ljudskoj stvarnosti jo od Australantropa i ubrzana evolucija drutvenog ureenja nije nita promenila u sporom odvijanju istorijskog sazrevanja Agresija kao ponaanje,tj.upotreba sile,uneta je u ljudsku vrstu i ona sa njim koegzistira. Nasilje,zooloko svojstvo ljudi,ovde je identifikovano kao injenica nedostignute vrste,kao prirodna datost koja produbljuje svoje korene u biolokom bidu oveka. Ta karakteristika nasilja,koje se ispoljava u agresivnom ponaanju nije bez uzroka i kraja,ona je uvek usmerena i rukovoena nekim ciljem.
U vremenskom odvijanju,agresija se ini kao osnovna tehnika povezana sa sticanjem hrane i kod primitivnog oveka.Njena poetna uloga je u ratu u kojem su agresija i sticanje hrane isprepletani. Nasilje svojstveno oveku kao prirodnom bidu,odreuje se kao sredstvo opstanka,kao sredstvo prirodne svrhe,upisano u srcu ivog organizma preiveti Otuda sledi i poistovedivanje privrede primitivnog drutva sa privredom predatora. Primitivnom oveku kao oveku je svojstveno agresivno ponaanje.On je ujedno spreman i odlun da objedini svoju prirodnost i svoju ovenost u tehnikom kodu korisne i rentabilne agresivnosti on je lovac. Prihvatimo takvu artikulaciju izmeu nasilja,tehnike sticanja hrane i biolokog bida oveka kojoj je svrha da ouva integritet.Ali gde se nalazi ta posebna agresivnost ispoljena u ratnikom nasilju ? Leroa Guran prua sledede objanjenje : Izmeu lova,i njegovog dvojnika rata,jedna suptilna asimilacija se namede progresivno u toj meri da su oba deo klase naoruanih ljudi,koja je nastala iz novog privreivanja Eto dakle kako se u jednoj reenici iskristalisala tajna porekla drutvene podele : suptilnom asimilacijom lovci polako postaju ratnici koji raspolaudi vojnom silom stiu mogudnost da u sopstvn korist sprovode politiku vlast nad ostatkom zajednice. Moe nas iznenaditi lakoca s kojom izbijaju stavovi iz pera ovog naunika ija je specijalnost praistorij Meutim to zahteva posebno izlaganje,ali lekcija koju treba nauiti je jasna ima znatno vie od iste nepanje u analizi injenica o ovenosti naroito kada se kladite na kontinuitet drutvenog nad prirodnim i institucionalnog nad biolokim.Ljudsko drutvo ne polazi od zoologije ved od sociologije. Vratimo se dakle problemu rata.On de dakle naslediti od lova njegovu ispunjenost agresivnodu Rat je samo nastavak odvijanja lova u prozainom smislu izraeno,za Leroa Gurana to je lov na oveka.Da li je to istina ili ne ? Nije teko otkriti da li je re o istini ili ne,i za to je dovoljno obratiti se savremenim primitivcima o kojima je uveren da pripoveda Leroa Guran.emu nas ui etnografsko iskustvo ? Jasno je da je ako je cilj lova podmirivanje hranom,nain da se to postigne agresivnost potrebno je ubiti ivotinju da bi je pojeli. Ali tada je potrebno uvesti u oblast lova kao tehnike pribavljanja hrane sve aktivnosti koje znae unitenje nekog oblika ivota kako bi se ishranilo. Nema onda razloga izdvajati lovca oveka od lovca ivotinje, U stvarnosti,ono to u naelu pokrede lovca u primitivnom drutvu,sa izuzetkom ritualnog lova, je nagon za hranom. Ono to sutinski razlikuje rat od lova je to to rat u potpunosti poiva na obeleju koje nedostaje lova agresivnosti. To je i razlog to se rat i lov ne mogu staviti u isti odnos.Rat je isto agresivno ponaanje i agresivnost Ako je rat lov,onda je lov na oveka,a u tom sluaju lov bi bio na primer rat na bizone. Ukoliko se ne poe od pretpostavke da je cilj rata sticanje hrane,i da je objekat tog tipa agresije oveka kao plen koga treba pojesti,to pojednostavljenje rata kao lova koje obrazlae Leroa Guran ne poiva ni na kakvim osnovama.Jer ukoliko je rat dvojnik lova onda je opta antropologija njena nadgradnja.Vrlo dobro znamo da nije tako. Cilj rata nije nikada ubiti neprijatelja da bi bio pojeden.ta vie,ta biologizacija jedne aktivnosti kao to je rat sasvim odreeno vodi ka odbacivanju njene isto drutvene dimenzije. Koncepcija Leroa Gurana razvodnjava socioloko u biolokom,drutvo postaje drutveni organizam,i svako nastojanje da se o tome povede nezooloka rasprava,unapred se pokazuje bezuspenim. Radi se o tome da se utvrdi da primitivni rat ne duguje nita lovu,da se nije ukorenio u stvarnost ovekove vrste ved u socijalno bide primitivnog drutva,da se u svojoj univerzalnosti okrede kulturi a ne prema prirodi.
11. Ekonomska teorija rata Rasprava ekonomista je donekle anonimna jer nije odreeno vezana za jednog teoretiara,ved je izraz uoptenog uverenja,neodreena tvrdnja opteg smisla. Ta rasprava ekonomista nastala je u 19 veku,u trenutku kada u Evropi poinje da se razmilja odvojn o ideji divljatva i ideji srede,od trenutka kada se s pravom ili ne odvojilo uverenje da je primitivan ivot bio sredan ivot.Tada se desio zaokret u odnosu na ranija uverenja i stavove u njihovu suprotnst Svet divljaka je od tada , s pravom ili ne,svet bede i nesrede. Znatno kasnije to popularno znanje steklo je nauni karakter od strane tzv.drutvenih nauka, postalo je nauna rasprava. Osnivai ekonomske antropologije,prihvatajudi za istinitu tvrdnju o primitivnoj bedi,usredsredili su se da utvrde razloge i razotkriju posledice. Iz ovog slaganja izmeu opteg smisla i naune rasprave proistekao je stav neprekidno ponavljan od etnologa : primitivna ekonomija je privreda opstanka koja samo Divljacima omogudava da opstanu tj. da preive. Ako privreivanje ne moe da obezbedi minimalni prag preivljavanja,ostajanja u ivotu,to je iz razloga tehnoloke nerazvijenosti i nemodi pred prirodnim okruenjem,kojim ne uspevaju da ovladaju.Primitivna ekonomija je privreda bede i to je osnov koji omogudava pojavu rata. Rasprava ekonomista objanjava primitivni rat slabodu proizvodnih snaga. Retkost raspoloivih materijalnih dobara povlai konkurenciju izmeu grupa koje potreba gura u prisvajanje.Ta borba za ivot zavrava se vojnim sukobom jer nema dovoljno za sve. Potrebno je redi i da je ovo objanjenje primitivnog rata,zbog bede Divljaka,prihvadeno kao oigledn i nije uopte dovoeno u sumnju. Moris Davi u svom eseju izvrsno odslikava to gledite : Svaka grupa,pored borbe koju vodi za egzistenciju protiv prirode,mora podrati takmienje sa drugom grupom sa kojom stupa u kontakt i zato nastaju rivalstva i sukobi interesa,a kada prerastu u sporove odmeravanja snaga,onda to nazivamo ratom. Dalje Davi navodi da je rat pojmovno odreen kao spor snage koji nastaje izmeu politikih grupacija,u okviru ivotnog suparnitva Na taj nain znaaj rata u datoj grupi okrede se prema neposrednom razlogu intenzivnosti ivotnog suparnitva. Moris Davi,zakljuuje,polazedi od etnografske informacije,o univerzalnosti rata u primitivnom drutvu pri tome konstatujudi da jedino Eskimi sa Grenlanda ne podleu ovom uslovu zbog krajnjeg neprijateljstva prirodnog okruenja koje ih spreava da troe energiju u druge svrhe sem u potrazi za hranom,te je jedino njima saradnja u borbi za opstanak apsolutni imeprativ Ali kao to se moe primetiti,Australijanci u njihovim pretoplim pustinjama ne izgledaju bolje smeteni od Eskima u snegu,ali meutim ni oni nisu manje ratnici od drugih naroda. Prilika je da uoimo da se ova rasprava naunika jednostavno oznaena kao nauna prema popularnoj pretpostavci o primitivnoj bedi,tano uklapa u najnoviju metamorfozu marksistike koncepcije drutva,tj.marksistike antropologije. Pitanje rata u primitivnom drutvu marksistika interpretacija duguje severno-amerikim antropolozima,a istraivai poput M.Harisa ili D.Grosa pojanjavaju razloge rata kod amazonskih Indijanaca,tj.kod Janomama. Ko oekuje neko prosvetljenje od ovakvog marksizma bide sigurno razoaran,jer njegovi nosioci ne saoptavaju nita vie od svih njihovih nemarksistikih prethodnika. Ako je rat posebno intenzivan kod Janomama,to je po Grosu i Harisu iz razloga retkosti proteina u njihovoj ishrani,i sledstveno tome iz potrebe za osvajanjem novih teritorija za lov,tj.neizbenog oruanog sukoba sa korisnicima tih teritorija. Ukratko to je stara teza o nesposobnosti primitivnog naina privreivanja da drutvu prui odgovarajucu ishranu,koju je izmeu ostalih formulisao Moris Davi.
Ako se u rasprave marksista uklapaju tako jednostavni i najtipiniji predstavnici opteg smisla,to je ili zbog toga to je taj opti smisao spontani marksizam ili to se taj marksizam ne razlikuje od opteg smisla sem kominim nastojanjem da se nametne kao nauna rasprava.Ali,ima jo neto. Marksizam kao opta teorija drutva i istorije,prinuen je da poe od pretpostavke bede primitivnog privreivanja,tj.od veoma slabe proizvodne aktivnosti,odnosno rezultata.Zato ? Zato to marksistika teorija istorije otkriva zakon istorijskih kretanja i drutvenih promena u niim ometanom razvoju proizvodnih snaga. Ali da bi se toak istorije pokrenuo,da bi proizvodne snage dobile na zamahu,potrebno je da se na poetku tog procesa te iste produktivne snage nalaze u najvedoj slabosti,u potpunoj nerazvijenosti. Da nema te nerazvijenosti,ne bi bilo ni najmanjeg razloga da se one razvijaju i ne bi bilo saglasnosti izmeu drutvenih promena i razvoja proizvodnih snaga. Zbog toga,marksizam kao teorija istorije zasnovana na razvoju proizvodnih snaga,kao taku oslonc sebi mora da obezbedi neku vrstu nultog stepena proizvodnih snaga.To je privreda primitivnih , zamiljena kao privreda bede,kao privreda koja teedi da se iupa iz bede nastoji da razvije proizvodne snage. Primitivno drutvo pred marksistiku teoriju postavlja znaajno pitanje ako privreivanje ne ini infrastrukturu posredstvom koje drutveno bide postaje prohodno,i ako proizvodne snage svojom stagnacijom ne deluju odluujude na drutveni razvoj,ko je onda uzrok istorijskim kretanjima ? Vratimo se onda problemu primitivne ekonomije.Da li je ona ili nije ekonomija bede ? Da li njene proizvodne snage predstavljaju mogudi minimum razvoja ? Novija i detaljna istraivanja ekonomske antropologije dokazuju da privreda Divljaka ili nain domade proizvodnje,ustvari,omogudavaju totalno zadovoljenje materijalnih potreba drutva,po cenu vremenski ogranienog raspona proizvodnje i slabog intenziteta tih aktivnosti. Drugaije reeno,primitivno drutvo koje je selektivno u odreivanju potreba , daleko od toga da se stalno iscrpljuje da bi preivelo,ima na raspolaganju proizvodnju mainu spremnu da zadovolji i funkcionie prema principu svakome prema potrebama To je razlog to je Salin s punim pravom mogao da govori o primitivnom drutvu kao o prvom drutvu izobilja. Analize Salina i Lizoa o kvantitetu ishrane potrebne jednoj zajednici i o vremenu provedenom da se steknu ukazuju da su primitivna drutva,s obzirom na malo vremena upotrebljenog za proizvodnju, ustvari istinita drutva dokolice. Njihovi radovi tako ponovo overavaju etnografske materijalne nekadanjih putnika i hroniara Rasprave ekonomiste naunika ili marksiste,u njenim popularnim varijantama,objanjava rat konkurencijom grupa sa ciljem pribavljanja retkih dobara. Teko je razumeti kako de Divljaci,neprekidno angaovani u potrazi za hranom,osloboditi energiju i nadi viak vremena da bi ratovali protiv svojih suseda. Za uzvrat,savremena istraivanja ukazuju da je privreivanje primitivnih drutava ekonomija izobilja,a ne privreda retkosti. Nasilje se ne artikulie kroz bedu tako da materijalno objanjenje ekonomiste o primitivnom ratu gubi svoju taku oslonca. Univerzalnost primitivnog izobilja ne doputa mogudnost da joj se pridoda univerzalnost rata. 12. Teoretiari razmene o ratu Rasprava teoretiara razmene o ratu primitivnih drutava podrava socioloko znanje Klod Levi Strosa.Ovakva jedna konstatacija na prvi pogled je paradoksalna. Ipak,u znaajnom opusu ovog autora,rat zauzima veoma malo prostora. Ali,uprkos tome to se znaaj neke teme ne meri nuno prostorom koji joj je posveden,primetno je da je opta teorija drutva koju je Levi Stros izloio,u direktnoj zavisnosti od njegove koncepcije nasilj Okosnica te koncepcije je razmatranje strukturaliste (njega samog) o primitivnom drutvenom bidu.
Pitanje rata postavlja se u jednom jedinstvenom tekstu u kome Klod Levi Stros analizira odnos rata i trgovine kod junoamerikih Indijanaca.Rat se tamo jasno situiara u polje drutvenih odnosa. Kod Nambikuara,kao uostalom i kod mnogih populacija prekolumbijske Amerike,rat i trgovina ine aktivnosti koje je nemogude izuavati izolovano. Ratni sukobi i privredne razmene ne ine samo u Junoj Americi dva tipa koegzistirajudih odnosa,ved dva suprostavljena i nerazdvojna aspekta jednog i istog socijalnog procesa. Prema Levi Strosu dakle,rat se ne moe misliti sam za sebe,on nema sopstvenu posebnost,daleko je od toga da se posebno ispituje,ved se on naprotiv moe razumeti samo uvlastitom kontinuitetu u elementima pune drutvenosti Drugim reima,u primitivnom drutvu nema autonomije za sferu nasilja,i ona ne stie smisao sem ukoliko nije karika u optem lancu odnosa koji uvrduju grupe,a nasilje je poseban sluaj tog globalnog sistema. Ako Levi Stros eli time da pokae da je rat kod primitivnih drutava aktivnost isto drutvenog poretka,niko se nede usprotiviti tome,sa izuzetkom Leroa Gurana koji utapa ratne aktivnosti u bioloki poredak.Svakako,Levi Stros se ne pridrava ovih prozranih uoptavanja. Levi Stros naprotiv daj preciznu ideju o nainu funkcionisanja primitivnog drutva,amerikoindijanskg u svakom sluaju. Identifikacija ovog naina funkcionisanja je od najvedeg znaaja,jer odreuje prirodu i domet nasilja i rata u njihovom bidu.ta je za Levi Strosa odnos rata i drutva ? Odgovor je potpuno jasan : Trgovinske razmene predstavljaju potencijalne ratove razreene mirnim putem,a ratovi su proizvod nesrednih trgovinskih razmena Ne samo da se rat upisuje u poljedrutvenog,ved prima svoje bide i svoj krajnji smisao iz posebnog funkcionisanja primitivnog drutva. Odnosi meu zajednicama su pre svega trgovinski,a od uspeha ili neuspeha komercijalnih poduhvata zavisi pitanje mira ili rata meu plemenima. Ne samo da o ratu i trgovini treba misliti u kontinuitetu,ved i trgovina u odnosu na rat ima socioloku prednost,neku vrstu ontolokog prioriteta,jer zauzima mesto u samom srcu drutvenog bida. Na kraju,dodajmo ideju pridruivanja rata i trgovine koja je ustvari etnoloka banalnost,isto kao i uverenje da je retkost horizont primitivnog privreivanja. Tako se potvruje,na isti nain kao kod Levi Strosa,na primer i kod M.Davija,unutranji odnos izmeu rata i privrede : U primitivnim sluajevima,trgovina je esto alternativa ratu,i nain na koji se obavlja pokazuje da je modifikacija toga U knjizi Elementarne strukture kumstva,Levi Stros u zakljuku jednog od najvanijih poglavlja, princip reciprociteta,pie : Ima jedna veza i kontinuitet izmeu neprijateljskih relacija i injenja recipronih usluga razmene su na miran nain razreeni ratovi,a ratovi su proizvod nesrednih trgovinskih razmena. Do toga,na istoj strani,nalazi se eksplicitno reeno eliministai ideju trgovine. Opisujudi razmene poklona izmeu grupa Indijanaca,Levi Stros nastoji da naznai naputanje trgovinske reference : Radi se ustvari o recipronim darovima,a ne o komeracijalnim operacijama vrstina kojom Levi Stros razlikuje reciproni dar od komeracijalne operacije je potpuno legitimna ta vie,nede li biti povrno,u jednom brzom obradanju ekonomskoj antropologiji,objasniti zato Ako se materijalni ivot primitivnih drutava odvija na osnovama izobilja,nain domade proizvodnj predstavlja sutinsko svojstva koje oslobaa misao Salina,prenapregnutu idealnom autarhije svaka zajednica tei da proizvede za sebe sve to je potrebno za opstanak njenih lanova. Drugaije reeno,primitivno privreivanja tei zatvorenosti zajednice u sebe samu i ideal privredne autarhije sakriva ideal nezavisne politike,ije je on sredstvo. Odluujudi da potrebe proizvodnje i potronje zavise samo od nje,primitivno drutvo na taj nain ukida ak i potrebu ekonomskih odnosa sa susednim grupama. Nije potreba ta koja zasniva meunarodne odnose u primitivnom drutvo,koje je sposbno za tako neto,a da ne mora da sebe obavee da trai pomod od drugih. Proizvodi se sve to je potrebno,pa je mogude ogluiti se o druge.
Shodno tome,autarhini ideal je antitrgovinski ideal.Kao i svaki ideal on se ne ostvaruje uvek i svuda ako Divljacima okolnosti to nalau,mogu se ogluiti o druge. Zbog toga,nain domade proizvodnje ne poznaje trgovinske odnose koje njegovo privredno funkcionisanje tei da ukine primitivno drutvo u svom bidu odbija rizik,imanentan trgovini da otui svoju autonomiju,da izgubi svoju slobodu. Ako elimo neto da razumemo o ratu primitivnih,treba da izbegnemo da ga artikuliemo u trgovini koja ne postoji. Dakle,nije vie trgovina ta koja daje smisao ratu,ved je to razmena,u interpretaciji rata po koncepcijama teoretiara razmene u drutva postoji kontinuitet izmeu rata (proizvod nesrednih trgovinskih transakcija) i razmene (ratovi reeni mirnim putem) Ali isto kao u prvoj verziji teorije Levi Strosa o nasilju,rat je posmatran kao mogudi neuspeh trgovine, a takoe i u postavkama teoretiara razmene,vidimo da ekvivalentnu prednost daju razmeni,iji je neuspeh rat. Rat sam po sebi ne poseduje nikakvu pozitivnost,ne izraava socijalno bide primitivnog drutva,ved neostvarenje tog bida koje je bide za razmenu. Rat je negativan i negacija primitivnog drutva,u svojstvu u kojem je on privilegovano mesto razmene,i u kojem je razmena sutina primitivnog drutva. Po toj koncepciji,rat je samo ne-sutina,ne-bide drutva.On je dodatak u odnosu na glavno,sluajnost u odnosu na sutinu. Ono to eli primitivno drutvo,to je razmena,takva je njena socioloka tenja koja se stalno eli ostvariti,i stalno se efektivno ostvaruje,osim ako se ne radi o nesrednom sluaju.Tad niu nasilje i rat Logika koncepcije teoretiara razmene vodi jednoj vrsti skoro potpunog razvodnjavanja fenomena rata.Rat,lien pozitivnog,usled prioriteta koji je pridat razmeni,gubi svaku institucionalnu dimenzij On ne pripada bidu primitivnog drutva,on je sluajno svojstvo,sticajem okolnosti,nebitno,primitivno drutvo je zamislivo bez njega Rasprava teoretiara razmene o primitivnim ratovima,koja je potpuno imanentna optoj teoriji Levi Strosa o primitivnom drutvu,ne vodi rauna o etnografskim datostima : kvazi univerzalnost fenomena rata i prirodno promenljiv intenzitet ratne aktivnosti. Dakle,koncepcija teoretiara razmene i njen predmet padaju,na neki nain se ne poklapaju,jer primitivna stvarnost prevazilazi raspravu Levi Strosa. Ne usled ne brige ili nepoznavanja autora,ved zato to je uzimanje u obzir rata nespojivo sa njegovm analizom drutva koja ne tei niem drugom nego da iskljui socioloku funkciju rata iz prim.drutva. Da li je potrebno,da bi se uvaila primitivna stvarnost u svim dimenzijama,napustiti ideju drutva kao mesta razmene ? Nikako.Razmena ili nasilje ? I nije neka alternativa. Nije razmena sama po sebi protivrena ratu,ved rasprava koja obara drutveno bide iz primitivnog drutva eksluzivno na razmeni. Primitivno drutvo je prostor za razmenu,ali i mesto za nasilje,rat,isto kao i razmena,pripada primitivnom drutvenom bidu. Ne moe se, i to treba utvrditi,da se razmilja o primitivnom drutvu a da se u isto vreme ne misli o ratu.Primitivno drutvo za Hobsa bilo je rat svakoga protiv svakoga. Stav Levi Strosa je simetrian i nalije je Hobsovog primitivno drutvo,to je razmena svakoga sa svakim.Hobsu je nedostajala razmena,a Levi Strosu nedostaje rat. Ali treba li izjednaiti raspravu o trgovini sa raspravom o ratu ? Da li rehabilitacija rata kao sutinska dimenzija primitivnog drutva ostavlja netaknutom ideju o razmeni kao sutini drutvenog ? To je nemogude : ogreiti se o rat znai ogreiti se o drutvo.Gde je poreklo greke Levi Strosa ? Poreklo njegove greke je u konfuziji sociolokih planova gde resprektivno funkcioniu ratne aktivnosti i razmena. Nastojanje da se rat i razmena stave u isti plan,neminovno vodi eliminisanju jedne ili druge,i deformaciji primitivne drutvene stvarnosti. Ralanjavanje razmene i rata treba osmisliti prema radikalnom diskontinuitetu koji sam ispoljava istinu o primitivnom drutvu.
esto se tvrdilo da je krajnje komadanje kojim je predstavljeno primitivno drutvo uzrok,esto se tvrdilo da je velika uestalost rata u tom tipu drutva. Mehaniki spoj opisan u sekvenci : retkost prirodnih izvora vitalna konkurencija izolacija grupe, proizvede kao opti efekat rat. Ali ako postoji duboki odnos izmeu mnotva socio-politikih jedinica i nasilja,ne moe se razumeti njihova artikulacija ako se uobiajen red predstavljanja ne preokrene rat nije dejstvo komadanja, ved je komadanje efekat rata.Nije samo dejstvo,ved i cilj. U svom bidu,primitivno drutvo eli disperziju i elja za fragemntacijom pripada primitivnom socijalnom bidu koje se instituie kao takvo u,i po ostvarenju te drutvene volje. Drugaije reeno,rat primitivnih je sredstvo za politike svrhe.Pitati se prema tome,zato Divljaci ratuju,isto je to i pitati samog pripadnika o njegovom drutvu. Svako pojedinano primitivno drutvo podjednako i integralno izraava osnovna svojstva tog tipa socijalne formacije i pronalazi konkretnu realnost na nivou primitivne zajednice. Sastoji se iz skupa individua od kojih svaka precizno prepoznaje i zahteva svoju pripadnost toj celini Zajednica kao celina okuplja i prevazilazi razliite jedinice koje je sainjavaju i koje se najede definiu kroz krvna srodstva,kumstva i druge veze. Dakle,zajednica je vie od sveukupnosti grupa koje okuplja i to je odreuje kao politiku jedinicu. Politika jedinica zajednice nalazi svoj neodloni prostorni zapis u jedinici stanovanja osobe koje pripadaju istoj zajednici ive zajedno na istom mestu. 13. Iskljuenje drugog kod divljaka Primitivna zajednica je dakle lokalna grupa To odreenje,poto je indiferentno prema pokretnom ili nepokretnom karakteru stanovanja, transcendira razliitost ekonomskih naina proizvodnje. Bez obzira da li je ine lovci nomadi ili poljoprivrednici starosedeoci,lutajude grupe lovaca kolekcionr, lokalna grupa poseduje u istoj meri kao i selo povrtara,socioloke osobenosti primitivne zajednice. Lokalna grupa,kao politika jedinica,ne samo da se upisuje u homogeni prostor svoje vrste,ved proiruje svoju kontrolu,svoj kod,svoje pravo na odreenu teritoriju. Evidentno je,u sluaju lovaca ili poljoprivrednika izvan svojih sredina,da uvek ureuju neko divlje prostranstvo na kome mogu loviti ili saditi korisne useve. Prostor lokalne grupe je dakle njena teritorija,svakako kao prirodni rezervoar materijalnih primarnih resursa,a naroito kao ekskluzivni prostor primene prava Zajednice. Ekskluzivnost u upotrebi teritorije implicira mogucnost izbacivanja,i tu se jasno pojavljuje isto politika dimenzija primitivnog drutva,kao zajednica koja uspostavlja svoj osn.odnos sa teritorijm Prisustvo Drugog se od samog poetka postavlja kao akt koji ga iskljuuje. Svako drutvo potvruje kao ekskluzivno pravo na datu teritoriju,a protiv drugih zajednica,ime je odreen politiki odnos sa susednim grupama. Prisetimo se,to je odnos koji se uspostavlja u politikom a ne ekonomskom poretku nain domade proizvodnje sam po sebi iskljuuje potrebu za upadom na teritorije drugih radi snabdevanja hranom. Ovladanjem teritorijom omogudava zajednici,garantujudi joj samodovoljnost sirovina,da ostvari svoj autarhini ideal ne zavisi ni od koga , nezavisna je. Iz toga treba da sledi,posto su sve stvari jednake za sve lokalne grupe,odsustvo nasilja. Nasilje moe izbiti u retkim sluajevima nasilja nad teritorijom,i ono moe biti defanzivno ili uopte ne mora da se dogodi tj.svaka grupa rauna na svoju vlastitu teritoriju koju nema nikakvog razloga da napusti.Ali,mi znamo da je rat opti i veoma esto ofanzivan. Dakle,znai da teritorijalna odbrana nije uzrok rata i da jo uvek nije osvetljen odnos izmeu rata i drutva.ta je onda sa bidem primitivnog drutva ? Bide primitivnog drutva oduvek je bilo zamiljeno kao prostor potpunog razlikovanja u poreenju sa bidem zapadnog drutva.
To je udan prostor i nezamisliv po odsustvu,odsustvu svega to ini sociolo-kulturni univerzum posmatraa : svet bez hijerarhije,osoba koje nikom ne polau raune,drutvo nezainteresovano za posedovanje bogatstva,efovi koji ne komanduju,kulture bez morala jer ne znaju za greh,drutvo bez klasa,drutvo bez drave itd.. Ukratko,ono to spisi putnika prolih vremena ili modernih naunika,ne uspevajudi da iskau,ne prestaju da tvrde da je primitivno drutvo u svom bidu nepodeljeno. Taj prostor ne poznaje razliku izmeu bogatih i siromanih,suprotnosti izmeu eksploatatora i eksploatisanih,dominaciju ea nad drutvom,bududi da on spreava njihovu pojavu. Nain domade proizvodnje koji obezbeuje privrednu autarhiju zajednice kao takve,takoe omogudava autonomiju rodbinskih grupa koje ine socijalnu celinu kao i nezavisnost pojedinaca. U primitivnom drutvu nema nikakve podele rada svaki pojedinac je u neku vrstu polivalentan, mukarci znaju da prave sve to mukarci treba da znaju da prave,sve ene znaju da obavljaju poslove koje treba da obavlja svaka ena. Nijedan pojedinac u pogledu znanja i umeda nije u toj meri inferioran da mu je potrebno da se osloni na druge,obdarenije ili srednije. Kumstvo rtve de sve uiniti da obeshrabri vokaciju najamnik eksploatator. Etnolozi su otkrili indiferentnost Divljaka prema svojim dobrima i imovini i odsustvo svake elje za prikupljanjem.Zato bi se takva elja uopte javljala ? Proizvodna aktivnost je tano dozirana prema zadovoljenu potreba i ne ide preko toga : proizvodnj vika je moguda u primitivnoj privredi,ali je potpuno nepotrebna : ta s tim uiniti ? S druge strane aktivnost za akumuliranjem moe biti u tom tipu drutva samo individualna stvar Preduzetnik se moe osloniti samo na svoje sopstvene snage,eksploatacija drugog je socioloki nemoguda. Zamislimo da samostalno divlji preduzetnik uspe da napravi rezervu sirovina sa kojima ne zna ta da radi,jer je u pitanju viak,tj.koliina nepotrebnih dobara koja ne slui svrsi zadovoljenja potreba. Postavlja se pitanje ta de se u ovom sluaju desiti ? Jednostavno zajednica de preduzetniku pomodi da potroi ove slobodne sirovine. ovek,postajudi bogat svojim radom,prisustvovade trenutnom nestanku vlastitog bogatstva u ruke ili u stomake svoji suseda.Na taj nain ostvarenje elje za akumulacijom suzide se na ist fenomen. Divljaci su dovoljno mudri da se ne prepuste toj gluposti,pa primitivno drutvo funkcionie na taj nain da nejednakost,eksploatacija i podele nisu mogude. Lokalna grupa (primitivno drutvo) predstavlja dva osnovna socioloka svojstva koja dodiruju njeno bide : razlog postojanja i idejni princip rata.Primitivna zajednica je istovremeno totalitet i jedinstvo. Totalitet u smislu to je zavrena celina,autonomna,kompletna,spremna da uvek sauva svoju autonomnost,drutvo u pravom smislu te rei. Jedinstvo u tome to njeno homogeno bide istrajava u odbijanju socijalnih podela,u odbacivanju nejednakosti,u zabrani otuenja. Primitivno drutvo je totalitet u tome to princip njenog jedinstva nije spoljni ona ne ostavlja nijedan lik Jednoga da se razdvoji od drutvenog tela da bi je predstavljao,da bi je inkarnisao kao jedinstvo. Zbog toga je kriterijum nepodeljenosti u osnovi politiki : ako je divlji ef bez modi,to je zato to drutvo ne prihvata da se mod odvoji od bida,da se uspostave podele izmeu onih koji komanduju i onih koji sluaju. I to je razlog zbog koga u primitivnom drutvima je ef taj kome je stavljeno u nadlenost da samo govori u ime drutva. U raspravi ef nikada ne izraava fantaziju vlastite elje ili da kaemo vlastitog zakona,ved samo socioloku elju drutva da ostane nepodeljeno i tekst jednog Zakona koji niko nije odredio. Zakonodavac je istovremeno osniva drutva,kao i mitski potmci,kulturni heroji,bogovi. Sutina rasprave efa uvek proizilazi iz starog zakona preko koga niko ne moe da pree jer je on samo bide drutva.
Povreda Zakona bila bi izmena,promena socijalnog korpusa,uvoenje novina i promena koje on apsolutno odbacije. Zajednica koja obezbeuje rukovoenje nad svojom teritorijom pod znakom Zakona garantuje njegovu nepodeljenost takvo je primitivno drutvo. Teritorijalna dimenzija ukljuuje politiku vezu u meri u kojoj iskljuuje Drugoga.Upravo to Drugo,kao ogledalo susedne grupe,vrada zajednici lik jedisntva i totaliteta. Ta zajednica ili grupa sebe postavlja prema drugima i time videde se kao potpuno drugaijom i slobodnom da iskazuje volju za ouvanjem svog bida kao totalitet jednoga. Eto kako konkretno izgleda primitivno drutvo : mnotvo podvojenih zajednica,svaka bdije nad integritetom sopstvene teritorije,jedna serija neo-monada u kojoj svaka suoena s drugom potvruje svoju razliku.Nepodeljena,svaka zajednica moe da se osmisli kao jedno Mi. To Mi se sa svoje strane zamilja kao totalitet u odnosu jednakosti koji odrava sa istovetnim Nama koji smo deo drugih sela,plemena,grupi itd.. Primitivna zajednica moe da se postavi kao totalitet jer je sainjena kao jedinstvo ona je jedno sve zavreno jer je jedno nepodeljeno Mi. Moemo da se saglasimo da je na ovom nivou analize,generalna struktura primitivne organizacije zamiljena u istoj statici,u punijoj inerciji,u odsustvu pokreta. Globalni sistem izgleda da ne moe da funkcionie u vid samo vlastitog ponavljanja,ostavljajudi nemogudim bilo kakvu pojavu suparnitva ili sukoba. Ako etnografska realnost otkriva nam suprotno : daleko od toga da je inertan,ssitem je u stalnom kretanju,on nije u statici ved u dinamici i primitivna monada,daleko od toga da je zatvorena
