ANATOMIZACIJA - iaps.zrc-sazu.si · verske prakse" uoЬlicuju savremene, javne i sekularne komemorativne tehnike i ideje о tome sta Cini propisnu sahranu. VeCina porodica u SrЬiji

ANATOMIZACIJA

KONFLIKTAI

TELESNIHOSTATAКA

КАО STRATEGIJA

IZMIRENJA?

МАЈА PETROVIC-STEGER

P.lednjili god;na antropoloika teorЧ• koj • razmatra pitanj a tela i osobe znatno se preorij entisa­la . Izuzetan napredak medicinske tehnologij e u :ХХ veku podstakao је antropologe da preusmere paznju s razumevanja tela kao integralne celine na telo sa­stavlj eno od mrtvih ili rasparcanih telesnih delova . Iako ova studij a ima za cilj da doprinese opstoj ras­pravi о telesnim delovima (vidi Lock 2 00 2 , Sche­per-Hughes i Wacquant 2 0 0 3, Sharp 2 00 6) , anali­za koja sledi ne bavi se fenomenom brzog rasta trii­sta ljudskih organa namenjenih transplantacij i , cija је svrha produzavanje Zivota ili modifikovanje tela . Naprotiv, tela i telesni delovi koj i se nalaze u sredi­stu predstojece analize medicinski su neupotreЬlj ivi. Uprkos njihovoj takozvanoj ''Ьeskorisnosti" , oni su konceptualni i prakticni lokusi novih naucnih , me­dicinskih i tehnoloskih intervencija , sto cu nastojati da pokazem u ovom ogledu .

Ovde se izricito razmatra niz materijal­nih praksi i retorickih strategija konstruisanih oko kostiju i ostalih telesnih ostataka u posleratnoj SrЬi­ji . U danasnjoj Srhiji (kao i u ostalim krajevima biv­seJugoslavije) pronalazenje , identifikacija i vracanj e raspareanih tela i telesnih delova (sto ј е , inace , sud­Ьina tela u ratu) porodicama nestalih cesto se poisto­vecuju sa drustvenim iscelj enjem i ponovnim uspo­stavljanjem predratnog poretka . Narativi о telesnim ostacima cesto su konstruisani na takav nacin da nu­de takozvani logicki kontinuitet izmedu proslosti i sadasnjosti . А ipak, kao sto се ovaj ogled pokazati , forme u koj ima telesni delovi cirkulisu u posleratnim situacijama - kao sredstva za izmirenje , kao roba , kao privatni spomeni i kao DNK-kodifikovane informa­cije - Ьitno su raznovrsnije nego sto Ьi se moglo za­kljuciti na osnovu zvanicnih narativa pravde i krivice .

Cilj ove stиdij e , zasnovane na terenskom radи tokom 2003/ 4· godine и SrЬij i i Bosni i Hercegovini , 1 j este da istrazi kako se narativi patnje , zlocina i ras­parcanog tela и orиzanim sиkoЬima iz devedesetih odrazavajи и posleratnim prak­sama intervencij e , sakиpljanja i klasifikacije telesnih delova . Моја namera је da analizom osvetlim neke od procesa kroz koje se izиzetno osetljiv period rata и srp­skom drиstvenom/kиltиrnom secanjи medika/iz:.ovao и vreme mira kroz opsezne fo­renzicke i иopste naиcne metode i mehanizme . Nastoj acи da pokazem da и tom procesи transformacij e argumenti о smislи telesnih ostataka slиze kao metonimije и raspravama о opravdavanjи konflikta i potonjim pregovorima о vizijama poslerat­nog drиstvenog poretka .

TELESNI OSTACI U SRBIJI Politicke konotacij e oplakivanja poginиlih ratnika и SrЬiji imajи istorijat mnogo dиzi od konflikta iz devedesetih . Karakteristicno је da retorika zalosti obиhvata pri­zivanje posebne simbolicke forme , cij i j e cilj da podstakne poistovecenje materijal­nosti mrtvog tela sa istorij skim nasledem i etnickim identitetom. Kasnih 8o-ih go­dina :ХХ veka , politicka propaganda и SrЬij i (ali i и Hrvatskoj , Bosni i Hercegovini i, и nesto manj oj meri , Makedonij i) pozivala se, и vidи иzastopnog i koreografisa-

120 nog prisecanj a na davnи mitskи proslost , na izvesna predanja о narodnom poreklи , s namerom da ојаса srpski nacionalni etnos i legitimise poseban oЬlik politicke za­j ednice koj i ј е odgovarao tadasnjoj vlasti . Takva zajednica ј е retoricki poCivala na pretpostavkama о bioloski иtvrdivim srodnickim vezama olicenim и mrtvim telima , groЬlj ima i kostima predaka . Pobornici rata и SrЬij i prizivali sи starodrevni motiv kostijи- magicnih kovcezica , koj i ро predanjи narodne religij e i lokalne mitologi­je сиvаји dиsи srpskog naroda- da Ьi moЬilisali proratne politicke emocije i legiti­misali odredene teritorijalne zahteve .

Znaeaj оЬiеаја i praksi vezanih za smrt , иkор pokoj nika , i dolicno opla­kivanje и SrЬij i oЬimno је dokиmentovan vec od pocetka :ХХ veka . 2 Antropoloski i

1 Terenski rad и Srbiji Ьiо је baziran pre svega и Beogadи kao central­noj lokaciji veCine domacih i medиnarodnih Ьirokratskih institиci­ja koje se bave pitanjem telesnih ostataka . Medиtim, istraZivanja sи те vodila sirom bivsejиgoslavije. tragom strиcnjaka i porodica koji sи se bavili trazenjem i repatrijacijom ostataka.

2 Vidi Cajkanovic 1994 [1910-24], Kulisic 1979, Lowmniasky 1996 [1979], Zecevic 1982, Colovic 1984, Dvornic 1994, Petrovic S . 1995, Bandic 1997, Ј ovanovic 2002 . Slicni oЬicaji su dokиmento-

Recno. 76/22, 2008.

etnoloski iskazi pokazuju , na primer, da je opsta pravoslavna praksa bila iskopava­nje pokojnika posle odred:enog vremena (tri , pet ili sedam godina nakon sahrane) , ciscenj e kostijuЗ i nj ihovo ponovno sahranjivanje uz posebnu liturgiju .4 Opstepo­znati primer је ceremonijalno prenosenje kostiju cara Lazara dve godine uoci seststote godisnj ice Kosovske bitke . Zemni ostaci cara Lazara uzeti su iz Beogradske patrijarsij e (poslednjeg od raznih boravista tih relikvija tokom sest stoleca) i prene ­ti da privremeno pocivaju u svim vaznij im srpskim manastirima , odnosno svim cr­kvama u predelima naselj enim SrЬima . Radosno klicanje lokalnog stanovnistva i ponosno pozdravlj anj e tog ceremonijalnog ophoda5 dokumentovali su svi ondasnji jugoslovenski medij i . Kritieari tog dogad:aja , med:utim , smatraju da је visoko reli­gijski , ali i politicki cin prenosenja kostiju zapravo naznaCio granice "Velike SrЬije " sluzeCi s e starodrevnim principom "gde su kosti srpskih predaka , tu је srpska ze ­mlja" . Iako oCito anahronisticno , to staro nacelo svakako је Ьitno uticalo na kovanj e proratnih saveznistava u ratovima devedesetih. Drugim reCima , taj princip posluzio је da se izvesna podrucj a Ьivse Jugoslavije imaginarno shvate kao posebno prozeta mitskom vrednoscu ; u atmosferi prizivanja proslosti neimenovani preci sahranjeni na tim mestima postali su naizgled stvarni , posto su ponovo stekli ili simbolicki pri­svoj ili zemlju u kojoj su pocivali .

Vazno је napomenuti da se dokumentovani rituali i prakse ne odnose 121

iskljucivo na zvanicno ucenje pravoslavne crkve , vec formiraju deo srpske narodne

vani i u drugim krajevirha sveta (vidi Hertz 1960 [I904-I906], Ep­hirim-Donkor 1997, ili Swain i Trompf 1995: 157).

З Velika paznja pridavala se ekshumaciji ostataka, posebno nakon truljenja tela jer se verovalo da kosti vezuju dusu za profani svet. U ruskoj pravoslavnoj doktrini pokojnika proglasavaju svecein ne sa­mo zbog cudesa koja on Inoze da izvede vec i zato sto mu telo navod­no ne fruli (vidi Verdery 1999). U Srhiji postoji suprotno verova­nje: tela koji se ne raspadnu zapravo svedoce о toine da je pokojnik Ьiо "los covek"' i da се se najverovatnije povampiriti (Jovanovic 2 002: IЗI).

4 Doktrina pr;tvoslavnog hriscanstva propoveda da se ljudi sastoje od tela i duse, i da Ьi i jedno i drugo trebalo da vaskrsnu posle drugog dolaska Hrista. Zato је vera u prirodno truljenje tela kljucna u tra­dicionalnim zabranama balzamovanja i kremacije.

5 Vidi Verdery 1999: 18, i njeno poredenje s putovanje= ostataka Fridriha Velikog ро granicaina danasnje Nemacke posle njenog uje­dinjenja.

дasopis -ta knjiievnost i lrulturu, i druit�na pitanja

122

religije6 ili takozvanog srpskog narodnog pravoslavlja . 7 N episana pravila - о tome kako postupati s pokojnikom u Srbij i- tradicionalno su se prenosila iz pokolenj a u pokolenj e kroz usmena narodna predanja kao lokalna znanja о smrti .

VeCi deo �003. i �004. godine provela sam posmatrajuCi ljude i оЬi­саје na mnogobroj nim groЬlj ima u SrЬij i . Zanimalo me је da li i kako "narodne verske prakse" uoЬlicuju savremene , j avne i sekularne komemorativne tehnike i idej e о tome sta Cini propisnu sahranu . VeCina porodica u SrЬij i sahranjuj e svoje pokoj nike tako sto se pridrzava nepisanih pravila о molitvama i pogrebnim gozba­ma ро tacno utvrdenim vremenskim obrascima (pomeni se drze na prvu subotu , ili sedam dana posle smrti , posle 40 dana , б meseci , i godinu dana) . Verski obicaj i i obredne ceremonije u narodu su shvaceni kao tradicionalni kulturni obrasci koj i sluze da odobrovolje mrtve , zaj amce mir pokojnicima , i sprece nj ihovo povampire­nje (vidi Jovanovic �00�) .8 Srpske pogrebne prakse , pisaoj e jos davne IgiO. Сај -

6 Postoji mnogo radova о "narodnoj religiji Srba", posebno Cajkano­vica 1994 [1910], KuliSica 1979, Zecevica 1982, Bandica 1997, i drugih. lako su SrЬi prihvatili hriscanstvo vec u IX veku, Bandic tvr­di da sи oni cesto shvatali i иpraznjavali hriscanstvo na nehriscanske, animisticke i paganske nacine. Bog je cesto imao, i do danas zadrzao osoЬine paganskog bozanstva, а verovanje и magijи i dalje је иpot­punjavalo verske praznike. U tom smislи, narodna ili paganska ve­rovanja jos igraju kljиcnи иlogu и иspostavljanjи i odrzavanjи siste­ma obrednih pravila za vrsenje odredenih procedиra oprastanja od pokojnika (и р. Bandic 1997).

7 Bandic (1997) tvrdi da Ьi Ьilo korektnije govoriti о "narodnoj reli­giji Srba" nego о "srpskoj narodnoj religiji" јег se srpski skиp ver­skih praksi veoma malo razlikиje od onih koje obavljajи drugi pra­voslavni Sloveni pod jиrisdikcijom crkve. Bandic smatra da sи jedi­ne specificno srpske pojave "krsna slava" i "svetosavski kиlt", i iz to­ga izvodi zakljиcak da sи pagansko naslede i magijsko-animisticka religijska verovanja Srba zapravo deo zajednicke slovenske bastine.

8 Ti obicaji sи regulisani narodnim verovanjem da se godinи dana posle smrti dиsa pokojnika pridrиzиje dиsama predaka. Preobraze­na dиsa pokojnika dobija statиs иdaljene mrtve osobe ili predackog dиha koji stiti kolektiv i simbolizиje kolektivni identitet. Posle godi­nи dana, kada se dиsa konacno odvaja od dolicno sahranjenog po­kojnikovog tela, ona pocinje da traga za novim domom и kom се na­staviti da zivi. Dиsa moze da иdе и nadgrobni spomenik ili plocu, и drvece (zato mnogi ljиdi pored groЬlja sade vocke) ili u Zivotinje (ta-

Recno. 76/22, 2008.

kanovic, иkаzији na verovanje da dиse mrtvih ostajи Zive sve dok Ьilo koj i od tele ­snih delova pokojnika prebiva na zemlj i ; kostиr је , naime, prebivaliste dиse (Caj ­kanovic 1994 [1910] : 417) . Iako је odredeni deo srpskog drиstva odиvek Ьiо i ostao sekиlaran, i otvoreno sиmnjicav prema tradicionalnim paganskim verovanjima , jos иvek je mogиce primetiti postovanje ovih narodnih оЬiеај а, praksи proklinjanj a i negovanj e posebnih komemorativnih obrazaca na savremenim groЬlj ima .

Na jednom beogradskom groЬljи cesto sam vidala sredovecnи zenи ka­ko se odmara, Cita ili j ede ispod tanke breze koja је bacala dиgu senkи na crnи mer­mernи spomen-plocи . Jednog jиtra mi је zena prisla, predstavila se kao Rиzica i иpitala me koga posecиjem. Primetila ј е , rekla је , kako cesto setam oko groЬlj a, иmesto da sedim kod neke posebne grobnice . Posto sam joj objasnila razlog posete i istrazivanja, rиkomj e pokazala na рlоси porodicne grobnice : "Vidite, tи sи mi sa­hranjeni roditelj i, ocevi roditelj i i оЬе dedine sestre . Ти sam sahranila i svog dva­desetsestogodisnjeg sina" , poverila se, pokazиjиCi na tamnije grиmene sveze zemlj e . "Sin-j e иmro dokje slиzio voj skи" , rekla je stoickim tonom kao d a n e zeli d a prica о tome . Posto smo neko vreme cиtke stajale , pokиsala sam da nastavim razgovor ko­mentarisиCi razlicita prezimena иklesana и nadgrobnи рlоси . Neka prezimena sи Ьila oCito srpskog, а drиga naizgled hrvatskog porekla . RиZica је тој komentar pre -cиla i nastavila d a prica о sinи . Ranih devedesetih preko telefona s и ј ој saopstili da 12 3 sи svi vojnici iz j edinice njenog sina nestali и vojnoj operacij i . Jedanaest godina иzalиd se nadala i cekala Ьilo kakvu vest о sinи . Zato se 2003 . odlиcila da na poro­dicnи grobnicи иklese sinovlj evo ime - da ga tako simbolicki sahrani - i posadi cve-ce, "da Ьi ти barem dиsa nasla mira" . Zemlj a oko groba је delovala tamnije , ali ne zato sto је grob nedavno Ьiо otvaran, kao sto mi se najpre иCinilo , vec zato sto је Ru-Zica zemlju oko ploce redovno Cistila i sadila cvece . Turobnim, ali i pomalo nadme -nim tonom prokomentarisala ј е : "Najvaznije је pokazati postovanje prema mrtvi-ma . " Dostoj no izvedeni oЬicaj i sahranjivanj a sи oCito vazni - ра cak i ako se posmrt-ne ceremonije i opela izvode nad praznim grobom.

·

Ali , da se vratim na dogadaje iz ranih devedesetih. Vazno је , naime, napomenиti da kljucni elementi и raspirivanju ratne mrznje 1991. godine nisu Ьi-

kozvane senovite zivotinje ili psihopompe kao sto sи vuk, zmija, petao, golиb itd.). Zabelezeno је verovanje da se neCiste dиse nastanjиjи и misevi­ma; na krajи, dиse mogи da se presele i и drиge ljиde. Preci obicno opste sa Zivima и оЬliсји coveka, stranca ili prosjaka. Verovanje da se dиsa moze reinkarnirati и kamen zabelezeno је i и lzraelи (Weingrod 2002).

ёasopis {а lrnjii.evnost i lrulturu, i dru.itvena pitanja

I24

le toliko predacke prakse oplakivanja , ili tгadicionalni srpski ponovni ukopi, 9 koli­ko је to bio cin obelodanjivanj a prica о zгtvama iz Dгugog svetskog гаtа . Naime, u poznoj fazi Dгugog svetskog гаtа, гatne zloCine na tlu bivsejugoslavije nisu vrsili sa­mo pripadnici Rajha, vec su zveгstva nad stanovnistvom poCinile i mnogobrojne domace oruzane grupacij e. Vise od milion Jugoslovena poginulo је u гatu, mnogi od гuku svoj ih sunaгodnika . Masovni i visestruki masakгi pocinjeni sa svih stгana (ustasa pгotiv SгЬа, paгtizana pгotiv domaCih fasista, cetnika protiv paгtizana, mu­slimanskog zivlja i Hrvata, itd . ) , koj i su Ьili precutkivani za vreme Tita, IO postali su

9 Ovaj obred se jos izvodi u nekim krajevima, izmedu ostalog u ru­ralnoj Grckoj (vidi Danforth i Tsiaris 1982, Vегdегу 1999: 45, Se­remetakis 1991), Rumuniji i medu pravoslavnim Albancima (Dor­devic 1923). Iako se to verovanje vezuje za pravoslavne hriscane, va­zno је naglasiti da је briga о dostojnom sahranjiva·nju ostataka ili kostiju rasprostranjena i medu katolickim i muslimanskim Zivljem ЬivseJugoslavije (up. Bringa 1995, Ballinger 2 003).

10 Neki moji sagovornici zalili su se da је jedna od najneprijatnijih osoЬina Titovog potiskivanja proslosti Ьila osujeCivanje traganja za grobovima dragih pokojnika, sto је onemogueilo vrsenje formal­nih pogrebnih оЬгеdа. Da bi ucvгstio "jugoslovenski identitet", Tito је osujetio razne nacionalnosti u ispoljavanju zaljenja. Posto је ljudima Ьilo zabranjeno da javno imenuju ili kгitikuju pocinio­ce zloCina, oni su osecali da se "duse njihovih pokojnika jos muce". Druga grupa sagovoгnika, ciji sгodnici nisu Ьili zrtve reZima, dala је prilicno razliCito, povoljnije objasnjenje- naime, da је Tito, ia­ko autoki:ata, ucinio zivot u Jugoslaviji prijatnim, bezbednim i udobnim. Uverenje da totalitarne vode, koje suzbijaju otvoreno neslaganje о ratnoj proslosti, donose jasno stanje umesto haosa mozemo naCi i u Grinovoj etnografiji Epira u severozapadnoj Grc­koj ( vidi Green 2 0 0 5: 64). N eki sagovornici pak otvoreno su se iz­jasnili koliko su mrzeli "nadmenu analizu ро kojoj su zitelji bivse Jugoslavije Ziveli iza Gvozdene zavese i zudeli da budu tlaceni u ime jasnog stanja i poretka" (Goran, 64 godine). Medutim, mnogi sta­riji ljudi s kojima sam se srela isticali su svoju ljubav prema "Tito­vom socijalizmu" i svoj ponos sto su "to proziveli". Ро misljenju mnogih ljudi, Titovo razdoЬlje "Ьilo је veoma lep period, koji se nece ponoviti"' i uopste, ljudi su zalili sto se zavrsila njegova vlada­vina, а s njom i sklad izmedu etniciteta, koji је on odrzavao posle strahovitog krvoprolica u Drugom svetskom ratu. U jednom se svi slazu: Cim је dozivotni predsednik Tito otisao, predratne i ranije ozlojedenosti iskoristili su politicari u svojoj ЬогЬi za vlast.

Reёno. 76/22,2008.

predmet reviz1onistickih politickih i nacionalistickih prisecanja 8o-ih godina ::Х:Х veka . Posle Titove smrtiп socijalisticki poredak ЬivseJugoslavij e Ьiо је opterecen ve ­likim tenzij ama , i u takvoj atmosferi briga pojedinaca i politickih grupa о lesevima i groЬlj ima iz perioda Drugog svetskog rata postala је znacajan deo verskog i etnic­kog preporoda . Ritualne i politicke ekshumacije i ponovna sahranjivanja , televizij ­ski dokumentovani i emitovani sirom Ьivse Jugoslavij e , postali su tako deo populi­sticke i politicke svakidasnj ice .

Prizori ljudi koj i kopaju kosti иmrlih iz jama , pokrivajи ih plasticnim kesama i prinose kamermanskom svetlи (cf. Verdery 1999) - postali su izvor medu­sobnog uzajamnog optиzivanja i demonizovanja пiedu jugoslovenskim etnickim grиpama (cf. Denich 1994, Hayden 1994, Ballinger 2003) . Kako и narodnoj re­torici tako i и politickim govorima , telesni ostaci zrtava iz Drиgog svetskog rata po­slиzili su kao obelezja novih drzavnih granica и devedesetim godinama . Kosti zrta­va bacene u peCine , plitke grobove ili jednostavno ostavljene da trиle i propadaju bile su shvacene kao obelezj e "pravog" ili "nacionalnog srodstva" u odnosu na opste modele srodnosti koji su и Ьivsoj Jиgoslavij i Ьili zasnovani na principи drzavljan­stva . Ponovno sahranjivanje ekshиmiranih zemnih ostataka odigralo је tako znacaj ­nu иlogu и spajanju kиltиrno-nacionalistickog poimanja mrtvog tela sa tradicio-nalnim verskim pogrebnim formama . 12 5

Pored pomenutih "dokumentarnih filmova" о genocidima i z Drugog svetskog rata , broj ni autori objavlj ivali sи dela о jugoslovenskoj istorij i tog perioda , razlicito interpretirajuCi istorij ske cinjenice , to jest oCito nj ima manipиlisuCi . Na­merno иtisane strasti i bolna secanja na zverstva iz Drugog svetskog rata Ьili su na taj nacin ne samo probиdeni , vec strateski podsticani i raspirivani . Ljиdi su se иzajam­no optuZivali i jedni drugima pripisivali odgovornost za pocinjena nedela . К. Ver­deri tvrdi (Verdery 1999) da su neimenovani lesevi ili "bezimena tela" postali po­sebno delotvorni u raspirivanju mrznje i medиrepuЬlickih neprij atelj stava . Nacio­nalistickim demagozima etnicki zlocini iz proslosti poslиzili su kao gorivo za nove ciklиse etnickog nasilj a u devedesetim . NadmecиCi se u tome ko се vise i bolje slavi­ti idejи borbe za srpsku nacijи , ratni apologeti okarakterisali su uzornog gradanina

п lako jeJиgoslavija bila pod Titovom socijalistickom vladavinom od sredine cetrdesetih do osamdesetih godina i iako sи tada verske prakse barem zvanicno potiskivane, drzava је ipak podsticala i re­gиlisala pogrebnи ceremonijи. U bivsojJиgoslaviji svi sи morali da рlасаји grobarinи, to jest rentи za grobove srodnika sahranjenih na groЬljи. Тај novac i danas odlazi drzavi, а иkoliko se ne иplati, grobno mesto se izdaje nekom drиgom (а sadrzaj se иklanja).

ёa5opis .ta knjiitunost i kulturu, i druitvtno pitonja

kao osobu s pravom merom postovanj a prema svoj im skorasnj im i davnasnj im pre­cima. Civilna kultura tog perioda bila је cesto posredovana idej om junacke smrti, nacionalnog srodstvar2 i maskulinih vrednosti: pojedincima koj i su odluCili da se na ratistu bore za ''prave vrednosti i istinite ciljeve" bila su obecana zemalj ska (to jest , teritorij alna) i nacionalna prava . Dela izvrsena u ime takozvanog praotackog nacela nalazila su opravdanje u idiomima prvenstva (anteriornosti) i prava na imo-

. vinu i zemlju . Recima Dzudit Batler (Judith Butler) , upravo zato sto su takva dela mogla biti artikulisana tako kao da crpe iz simbolickih dimenzij a , ona su se mogla prikazati kao univerzalna (Butler 2000 : 44) . Tako su sukobi za vreme rata , uklju­cujuCi i ratne zloCine ' Ьili cutke ili j avno odobravani, ako ne i podsticani verom u imaginarni princip prvenstva . Oni Srbl koj i su Ьili proratno orijentisani izrazavali su svoju pripadnost i vernost ideologij i istorij ske Srblj e i potvrdivali Ьliskost tada­snjoj politickoj vlasti time sto su polagali prava na odredena teritorijalna obelezja i svoj inu .

Mrtvo telo је tako postalo kljucni element u mobllisanju ideje imagi­narnog kontinuiteta izmedu moCi, prava na teritoriju i istorij ske punomoCi. Vazno ј е , medutim, napomenuti da su u to isto vreme , pored ocite simbolicke funkcije le ­sa u j avnom politickom registru devedesetih , navodno postoj ale i odredene materi-

I26 j alne prakse vezane za mrtva tela . Rec ј е , naime , о oblcaju razmenj ivanj a telesnih delova kao i celih leseva izmedu Srba , Hrvata, Bosnj aka , i kasnij e kosovskih Albana­ca iz , kako su to moj i sagovornici govorili, " emocionalnih" i " duhovnih" razloga . lako zvanicni izvori ne dokumentuju niti komentarisu tu trgovinu , brojni sagovor­nici (kako Srbl tako i Bosnj aci i Hrvati) priznaju da su bili svesni razmene , ili su cak u njoj ucestvovali. Pojedinci upleteni u tu razmenu videli su svoju ulogu- vracanje delova poginulih narodu i tlu koj ima su "pripadali" - kao ponovno uspostavlj anje i obnavlj anje mira kako sopstvenih dusa tako i dusa predaka .

12 "Nacionalno srodstvo" је fraza kоји sam skovala da bih iskazala svo­jи pretpostavkи da sи и bivsojJиgoslaviji, pored srodstva shvacenog kao licna i domaca mreza rodaka, postojale i nacionalne srodnicke mreze i srodnicki savezi na politickom nivoи. Ideja srodstva na na­cionalnom nivoи- na primer, tretiranje svih Srba kao rodaka na osnovu zajednickog etniciteta - propagirala је nacionalni sistem vrednosti koji је fиnkcionisao kao srodnicki vrednosni sistem i ohrabrivao postovanje, odanost i solidarnost и odnosи prema voj­sci, politicarima i drzavi. Proratni politicari и Srbiji, kao i oni и Hrvatskoj, pothranjivali sи te ideje da Ьi ispиnili specificne poli­ticke imperative za vreme rata.

Rti no. 76/22, 2008.

TELESNI OSTACI U POSLERATNOM PERIODU Ova studija se ne bavi samo atavistickim dimenzijama zelje i potrebe za repatrij aci­jom mrtvih , to j est procesima potrazivanja i povracaj a poginulih i nestalih na ne­zvanicnim, lokalnim nivoima izvan nadzora drzavnih i administrativnih sektora pravde . Naprotiv , u pregovaranjima о tome kako Ьi trebalo da izgleda posleratni srpski poredak, ohicaj i vezani za mrtve i zemne ostatke , isprva shvaceni kao atavistic­ki , "nemoderni ili premoderni" ' nasli su svoj pandan u demokratskom projektu rekonstrukcije odnosa i ideje srodstva unutar (i izmed:u) drzavnih entiteta ЬivseJu­goslavij e . Ikonicko prizivanje predaka kao figura sposobnih da iznedre nacionalno srodstvo nij e prestalo ni ро zavrsetku rata . Tela nedavno umrlih vojnika i civila , kao sto се ovaj ogled pokazati , dohila su posebno mesto u posleratnoj simbolickoj i re­alnoj politici . Vazno је napomenuti da nij e rec samo о narodski shvacenom legiti­mitetu grad:ana koj i su pripadnost "nacionalnom srodstvu" zadohili putem intim­ne veze s poginulim u ratovima . Naime , broj ni javni sektori , nevladine organizaci­je i civilno drustvo postali su kljucni cinioci oZivljavanja ideje nacionalnog srodstva upravo tako sto su podsticali porodice poginulih i nestalih da se angazuju u nauc­nim i birokratskim procesima povracaj a tela mrtvih . S gledista med:unarodne za­jednice , grad:ani ЬivseJugoslavije ucinili su prvi korak ka posleratnom iscelj enju ta-ko sto su poceli javno da se suocavaju sa dokazima ratnih zloCina pocinjenih u nji- 127 hovo ime . Smatra se da neizvesnost о sudhini osoba nestalih u konfliktima iz deve­desetih predstavlja veliku prepreku mirovnim procesima i potpunoj implementaci-j i vladavine zakona , kao i da slahi poverenje u demokratske i politicke institucije . Zato је srpska javnost u posleratnom ured:enju zapocela proces izmirenja i izgrad-nje poverenja time sto је prihvatila aktivnu ulogu u med:unarodno organizovanim programima za repatrij aciju mrtvih . Neki politicari i deo javnosti pokusavaju da formulisu pitanj a srpske krivice i svoj odnos prema Evropi i svetu tako sto sarad:uju sa institucij ama koje se bave pitanjem mrtvih i nestalih . Med:unarodna komisij a za nestale osobe (International Commission on Missing Persons - ICMP) , osnovana u Lionu 1996. godine , nakon samita G-7 sa zadatkom da pomogne drustvu u poli-tickoj tranzicij i , igra veoma vaznu ulogu u tom surogatnom procesu .

Nakon potpisivanj a Dejtonskog mirovnog sporazuma , ICMP13 ј е za­poceo rad najpre u Bosni i Hercegovini , а zatim ј е prosirio svoju delatnost na

13 Vazno је napomenuti da је ICMPЬio (i ostao) prva takva organiza­cija koja је stvorena posebno za posleratna stanja; obavljeni posao iskopavanja, identifikovanja i vracanja tako ogromnog broja nesta­lih osoba takod:e nema presedana. Danas ta organizacija i nekoliko

Casopis .ta knjil.ftvnost i kulturu, i drultvtno pitonja

ostale postkonfliktne regione . Ocenivsi da је nakon oruianih sukoba nestanak vi­se od 4_.0 . 0 0 0 osoba ostao nerazj asnj en, komisij a "striktno humanitarnog man­data" odlucila је da pomogne porodicama nestalih nezavisno od nj ihovog ver­skog, nacionalnog i l i etnickog porekla . Namera organizacij e da obezbedi sarad­nju vlada i drugih organa vlasti pri pronalaienju nestalih postala је s vremenom indikator sirih drustvenih nastoj anj a da se kroz implementaciju prava na repatri­j aciju mrtvih postave pravni temelj i za odgovornost i pomirenje na tlu Ьivse Ju­goslavij e . I4

ICMP pruia vladama tehnicku pomoc u lociranju i identifikovanju ne­stalih osoba, sto podrazumeva i upotrebu visoko sofisticirane opreme za analizu DNK uzoraka i forenzicku podrsku u oЬlastima arheologije i antropologij e . Ovakav integrisani naucni pristup resavanju proЬlema nestalih sprovodi se na osnovi ugo­vora koj i se potpisuje sa vladama domaCinima ili organizacij ama koje traie podrsku ICMP-a . Da Ьi DNK metoda mogla da se upotreЬi u identifikaciji pronad:enih te­la, Ьliski srodnici nestalih moraju da daju svoje DNK profile radi nj ihovog upore­d:ivanja sa DNK profilima apstrahovanim iz pronad:enih telesnih ostataka . Skuplja­nje DNK uzoraka potrebnih za analize zahtevalo је ogromnu Ьirokratsku kampanju "javnog zdravlja" , koja se u poslednj im godinama prosirila ро celoj Ьivsoj Jugosla-

I28 vij i . Akt skupljana tela i krvi je tako, barem delimicno, doprineo ponovnom uspo­stavlj anju ratom narusenih odnosa izmed:u Ьivsih repuЬlika i nekadasnjih sudrza­vljana . Da Ьi sastavile potreban dosije uzoraka, to jest dovoljno oЬimnu bazu poda­taka, i tako omoguCile povracaj tela nestalih, prethodno neprijatelj ske grupe, ukljucuj uCi udovice, majke i cerke nestalih, ostale samodeklarisane zrtve, moguce zloCince i drzavna tela, morale su zapoceti saradnju i razmenjivanj e informacija neophodnih za utvrd:ivanje tacne lokacij e vojnih zloCina. Ukoliko Ьi lokalno sta ­novnistvo odlucilo da precuti nestanak rod:aka ili uskrati informacije о mestima

drиgih sa slicnim zadacima pokиsavajи da zapocnи rad и Irakи i prilagodavajи svoje logisticke alate za moguce postkonfliktne sitиa­cije и bиdиcnosti.

14 Ideja da se nekadasnja nemocna, иgnjetena ili agresivna drиstva ili zemlje mogu modernizovati i steCi priznanje medиnarodne za­jednice иkoliko javno kazи istinи, to jest priznajи svoja nedela (na primer preko Komisije za istinи i pomirenje) bila је karakteri­sticna za diskиrse medиnarodnih odnosa od ranih osamdesetih godina, а posebno је izrazena и srpskom kontekstи (vidi Petrovic М., 2 003).

Rеё no. 76/22. 2008.

masovnih grobnica i identitetu zlocinaca, strani eksperti ne bi znali gde da traze ne­stale, te bi nj ihov rad bio onemogucen . I5

Bilo је potrebno, medutim, da prode odredeno vreme dok ICMP i slicne organizacije 16 nisu sastavile osnovni registar i inventar nestalih osoba koj i ј е omoguCio dalji forenzicki rad . Lokalno stanovnistvo sa kojim sam radila - kako Sr­bi tako i Bosnjaci - bilo је veoma spremno da komentarise takozvane "situacije pri­tiska" u kojima su se naSli kad god bi ih ICMP i druge nevladine organizacij e pozva­le da se suoce s iskustvom rata hrabreCi ih da otvoreno govore о zlocinima . Ipak, ia­ko је prepricavanje ratnih iskustava nekima bilo mucno, а drugima godilo, mnogo teze је bilo skupiti hrabrost da se razmotre uzroci ratova . Ti uzroci su, naravno, kompleksni i mnogostruki ; iako su mnogi pokusali da analiziraju glavne faktore ko­j i su prethodili konfliktima na Balkanu, medunarodna javnost videla је veCi deo lo ­kalne dokumentacij e о tome kao nacionalisticku, proratnu, jednostranu verziju . Na slican naCin је veCina mojih sagovornika razumela medunarodnu intervenciju devedesetih kao "agresivnu, bespravnu, prekasnu i ekonomski motivisanu". Mno­gima je zato misija ICMP-a delovala sumnjivo, pogotovo kad se ima u vidu da su se njegove inicijalne operacij e sastojale prevashodno iz sakupljanja informacija koje bi mogle posluziti kao pravni dokazi na Haskom sudu . Tako su razlicite etnicke grupe

I5 Iako је lokalnom stanovnl.stvu uvek bilo jasno da ICRC i kasnije ICMP sakupljaju dokumentaciju о nestalim osobama, neki nisu stedeli svoje vreme i licno su dosli da prijave svoje guЬitke, а neki su to odbijali. Ljudi su strahovali da bi prijavljujuCi nestanak svojih voljenih na neki nacin posredno pruzili informacije о njihovim aktivnostima u ratu; drugi su odrzavali nadu da се se njihovi nesta­li rodaci uskoro vratiti; а mnoge zene s kojima sam razgovarala pri­znale su mi da se uznemire i rastuze cak i kad samo pomisle da se njihov muz, sin, brat ili stric nece vratiti. Prijavljivanje da је neko nestao znacilo је isto sto i prihvatanje njegove smrti, i zato su mno­gi ljudi odЬijali da to uCine.

rб ICMP, о kom se mnogo govori u ovom radu, nije Ьiо jedina orga­nizacija koja је nastojala da obezbedi saradnju vlada iz prethodno neprijateljskih zemaljaJugoslavije s ciljem da se pronadu i identi­fikuju osobe nestale u oruzanim sukoЬima. Medunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC) i kasnije Institut za nestale osobe Bosne i Hercegovine pokusavali su da podstaknu javno angazovanje u nji­hovim aktivnostima koje su opisane kao doprinos "razvoju dolic­nih oЬlika cuvanja secanja na nestale i odavanja poste poginulima" (kako kazu u misiji ICMP-a).

дawpis .{0 knjiitvnost i lrulturu, i drus1:vena pitanja

129

и Bosni otvoreno pozdravile rad ICMP-a , dok ga је politicka j avnost и SrЬiji cesto javno ismevala (naglasavajиCi cinjenicи da је ICMP kao medиvladinи organizacijи osnovao Bil Кlinton) ili prosto zanemarivala . ImajиCi и vidи takvu socijalnи dina­mikи , prvoЬitni odnosi izmedи Komisij e i lokalnog stanovnistva Ьili sи , kao sto ka­ie jedan Cinovnik ICMP-a ,

potpиno osиjeceni . Ljиdi sи verovali da smo mi organizacija koja се im po­moCi tako sto се im ponиditi novac . Ali mi nismo doSli da delimo pare . Nisи nam verovali kad smo im rekli da ionako nemamo dovoljnи finansij skи podr­skи . Morali smo da im obj asnimo da ielimo da im pomognemo da nadи ne ­stale posredstvom naиke .

Ј os j edna stvar ј е dodatno opteretila ionako zategnиte odnose izmedu domaceg stanovnistva (Srba , Bosnj aka , Hrvata) i ICMP-a . U vreme potpisivanja Dej ton­skog sporazuma , uprkos cinjenici da је pozitivna saradnja izmedи lokalnog sta­novnistva i stranih dobrovolj aca i strиcnj aka bila neophodna , komisija ICMP-aje smatrala da d01nace stanovnistvo mora biti izostavlj eno i z strиcnih procesa potra­iivanj a nestalih i iskopavanj a ostataka . Posto sи masovne grobnice retko nalaiene

IЗО na primarnim, а cesce na sekиndarnim ili tercijalnim lokalitetima , etnicko pore­klo irtava nij e Ьilo j asno . Verovalo se da neke od grobnica mogu sadriati tela irta­va sa sve tri strane konflikta . Zbog toga ј е komisija ICMP-a nastoj ala da nijedna lokalna nacionalnost ne Ьиdе zastuplj ena u radnom timu i da predupredi mogиc­nost da neka od nj ih Ьиdе shvacena kao preferirana ili saveznicka . Takav stav ј е , medиtim , izazvao dиboko nezadovolj stvo lokalnog stanovnistva koje ј е smatralo da mor� biti licno иpleteno и procese potraiivanj a ostataka nj ihovih voljenih i nesta­lih . Tokom istraiivanj a zabeleiila sam pregrst prica osиj ecenih sagovornika koj i sи tvrdili da su se na pocetkи osecali "prevarenim jer im niko nij e dozvolio da na pri­stojan nacin pridи mrtvima i s nj ima se pozdrave" . Stavise , radnicima ICMP-a Ьi­lo је savetovano da se klone lokalnog stanovnistva jer se nj ihov posao cesto ticao sa­kиplj anja podataka koj i Ьi mogli poslиiiti kao dokazni materij al na medиnarod­nim sиdovima pravde . Mnogi strani strиcnj aci ICMP-a sи moj a pitanja о pozna­vanj и regiona ili prirodi odnosa sa lokalnim stanovnistvom shvatili kao neprime­rena i emocionalno izlisna . Jedan starij i arheolog ј е nekom prilikom иmorno prokomentarisao :

Da , tи sam vec pet godina i ne , ne govorim srpskohrvatski . Ali , zar Ьih mo­rao? Ovamo sam dosao s ciljem da pomognem ljиdima и pronalaienjи osta-

Rei по. 76/QQ, Q008.

taka , а ne da ih zabavljam svojim jezickim sposobnostima ili nesposobnosti ­ma.

Dгиgi foгenzicki stгиcnjakje dodao :

Da, mada je to zaista cиdno . Politika ICMP-a se и potpиnosti ogleda и paгci­jalizovanom ргосеsи гаdа ... гazliciti stгиcnjaci гаdе na гazlicitim fazama identifikacij e . I to nas гazdvaja od poгodica . Ја sam godinama гadila na slic­nim pгojektima и Salvadoги , Zimbabveи , Argentini .. . i nasi timovi sи svuda Ьili deo celokиpnog ргосеsа . . . Svi smo sve гadili . . . od ohilazenja poгodica nestalih , od koj ih smo tгaZili saglasnost za iskop ostataka , do toga da smo im mi licno vгacali tela nestalih . Tako smo sve vгeme bili и kontaktи s poгodica­ma , sto је и stvaгi mnogo bolj e , јег ti takav ргосеs omoguCi da vidis i konacan гezиltat [роvгасај tela poгodici nestalog] . Na taj nacin nekako mozes da za­tvoгis slиcaj i za sebe . Ali ovde је to nemoguce . Otkako sam dosla samo ko­pam, kopam, i гetko kad saznam gde zavгse kosti koje sam otkopala . Mada , opet . . . nikada гanije nisam гadila na lokalitetи kao sto је ovaj . Ovde na otkop ceka na hiljade nestalih . Cak i kad Ьih to zelela , nemoguce bi Ьilo imati pгe-gled nad celim pгocesom od pocetka do kгаја , јег је zapгavo isиvise slozen . 131

Sicиsna ICMP foгenzicaгka je na to dodala :

То је tacno . Nismo и kontaktи s poгodicama , ali im ipak pomazemo tako sto lokalizиjemo mesta zlocina i identifikиjemo zгtve . Pomazemo im da se do­mognи istine .

Medиtim , ICMP komisij a је s vгemenom pгosiгila polje delovanja tako sto ј е poce­la da ргиzа tehnickи podгskи poгodicama и pisanjи гepaгacijskih zahteva ; ICMP је takode postao fогиm za oгganizovanj e sastanaka , konferencija i гaznih oЬlika civil­nih aktivnosti . Sel:tna , гegionalna kooгdinatoгka ICMP-a гodena и BiH, koj a j e na mene ostavila иtisak veoma odlиcne osobe , objasnila ј е :

M i smatгamo d a је kljиcna stvaг ohгabгiti i podstaCi ljиde d a igгаји pгavu иlo­gu и гesavanjи pitanj a oko nestalih . Pгij aviti nekи оsоЬи kao nestalи znaci mnogo , ali to nij e dovoljno . Ljиdi jednostavno mогаји da Ьиdи aktivnij i . Могаји da kazи neke stvaгi naglas da Ьismo ih mi cиli . Могај и da ргiсаји о svoj im гatnim iskиstvima i tako osveste svojи okolinи . I to mогаји da игаdе na

Casopis z.a knjii,evnost i kulturu, i druitvena pitanja

organizovan nacin . Znate , niko ne moze da se oseca bolj e ako pati nasamo . Mi stvarno mozemo da im pomognemo . . . Tacno је da nismo uvek kadri da pro­nademo njihove nestale . Ali pokusavamo da im pomognemo barem tako sto ih povezujemo s drugim ljudima i zrtvama . . . Organizujemo okrugle stolove gde mogujavno da podele svoja iskustva . I stvarno mnogi su mi rekli da im ta­kvi dogadaj i [kao sto su konferencij e , radionice , itd . ] stvarno pomazu da se osete barem malkice bolj e , dostoj nije nekako . . : kazu da im је posle nekako lakSe . . . Da , ја verujem da im mi pomazemo . Ра i sami ste videli . Videli ste ko­liko zena nakon identifikacij e muza, sina ili brata ostane s nama i bude jos ak­tivnij е u organizacij i. Mnogo zena se veoma ozbilj no angazovalo oko radioni­са ICMP-a . . . Imam utisak da se zene , Cim prestanu da budu zavisne od nas [u smislu informacija i dokumentacij e о nestalim i pokoj nim] nekako oslobode i mogu bolje da pokazu svoje emocije . . . Nista ih vise ne koCi , znate . I tada se obicno Ьасе na rad . . . Ali naravno , do nas je da ih najpre motivisemo i mobi­liSemo . А najbolj i naCin da to uradimo jeste da ih pozovemo na DNK test . lnace је strasno tesko stupiti u kontakt s njima. Znate , lako је raditi s onima koj i se ne lihe da otvoreno pricaju i koj i su osvesceni . Ali ima puno ljudi koj i sede kod kuce , traze , ali prosto ne znaju gde da nadu pomoc . Sramota ih је .. .

I32 Ali kad vide da su radnici ICMP-a nasi ljudi , da govore nasim jezikom, da mogu da im veruju , е onda su spremni da im daju i krv. То stvarno pomaze . S vremenom su ljudi shvatili koliko su cudesne te DNK tehnike .

Kako su se smernice ICMP-a menjale tokom godina , tako se menjalo i misljenje domaceg stanovnistva о njegovom radu . Lokalni strucnjaci poput Selme Ьili su po­zvani da se pridruze ICMP-u kao profesionalci . Humanitarni aspekt ove organiza­cije је takode s vremenom stekao poverenj e :

ICMP ј е osnovan da Ь i s e stavila tacka na trgovanj e mrtvim telima i da Ь i se olaksala razmena informacija о telima i grobnicama iz finansij skih ili diplo­matskih razloga . Zeleli smo da ta razmena postane humanitarni , а ne ratno­profiterski Cin . Kljucni cilj је Ьiо da podstaknemo i ohrabrimo Srbe da po­mognu Bosnjacima tako sto се priznati sta znaju о nestalim osobama , da ohrabrimo Bosnjake da pomognu Srhima, da Srhi pomognu onima s Koso­va , Hrvati Srhima i tako dalj e . Znali smo da је krug informacija oduvek po­stojao i nismo zeleli da ga prekinemo vec prosto da ga postavimo na neki dru­gi , recimo moralni nivo . [Komentar koordinatora iz nekadasnje beogradske kancelarije ICMP-a]

R•cno. 76/22, 2008.

Pronalazenje i identifikacija telesnih ostataka su tako postali instrument za licno is­celjenje i meduetnicko pomirenje ; procesi koj i su materijalno i metaforicki pono­vo sastavili prethodno obescascena i razorena tela omogucili su nekim porodicama i zajednicama nestalih da obave dostojne pogrebne rituale i obeleze secanje na umr­le - i tako svoje guЬitke uCine pojmljivijim.

POLJA DIVLJE NANE I МASOVNE GROBNICE Tokom 2003. i 2004. godine prisustvovala sam nizu ekshumacija telesnih ostataka u SrЬiji i Bosni i Hercegovini . Tela izoЬlicena povredama lezala su u mnogobroj -nim pojedinacnim i masovnim grobnicama . Uplasena i pre svega neobavestena о tome sta Ьih mogla videti , prvu posetu masovnoj grobnici sam, mimo svih ocekiva-nja , zapamtila ро svezem mirisu divlj e nane koja је lelujala na julskom vetru . Ho­danje ро mekoj , nepokosenoj travi punoj ljutica nikako nije nagovestavalo priЬliza-vanje grobnici . Tek posto sam prosla pored vojnickog satora , buldozera i ostale te -ske opreme , miris nane Ьiо је nadj acan prodornim zadahom trulezi . Provukla sam se ispod zute trake na kojoj је pisalo : "Policija - Mesto zloCina - Ne prilazi" . Та grobnica - priЬlizno 16 metara duga , tri metra siroka i dva i ро metra duboka j ama s nagiЬom identifikovanim kao zapadni deo - cuvala је ostatke 52 osobe . Gledano sa strane , zemlj iste је Ьilo ldinastog oЬlika . Prisustvo fragmenata i;z ranijih taloga i 133

stratografski kontekst ostataka ukazivali su na to da је grobnica sekundarnog tipa . Videla sam arheologe kako cetvrtastim sitima prosejavaju zemlju , kostane i ostale krhotine . Blatno tlo је bilo prosarano crvenim zastavicama - oznakama za mesta na koj ima su nadeni ostaci . Razmrskane lobanje lezale su svuda naokolo pod cudnim uglovima . Forenzicki arheolog srebrnobele kose , koji је (barem mi se tako cinilo) sedeo u grobnici udobno kao na igraliStu s peskom, pokazao mi је jednu od lobanja , gde је rana na desnoj frontalnoj kosti , t o j est celu , ostavila male , kruzne tragove­potpis projektila . On i njegove kolege brizno su odvajali pomesane nagorele delove rasparcanih tela i kostura. PostujuCi standardne post mortem protokole , nadenu ode-cu su uklonili , oprali , opisali i fotografisali , а meka , kvrgava , mestimicno koaguli-sana tkiva paZlj ivo su odvajali na stranu . Uprkos tome , svuda je Ьilo adipocere, bra­onkasto-bele sapunaste materij e .

Nije Ьilo nimalo lako zapoceti razgovor s lokalnim brkatim radnikom koj i је, Cinilo se , izuzetno polako i precizno kopao i prosej avao zemlju . Kakofonij a pticj e vriske i monotona buka teskih kopaca nij e nam pomogla u uspostavljanju kontakta . Morala sam da sidem u j amu , grob u kom je radio , ako sam zelela da raz­govaram. Videvsi moju nelagodu , mahnuo је rukama prekrivenim slojem zemlj e , osmehnuo s e i rekao :

.

Caюpis .ta lrnjil,tvnost i lrulturu, i druitvtna pitanja

IЗ4

Navikla Ьi se ti na to . Svako se navikne . Na pocetku je tesko . . . jer covek puno razmislj a . Ali, Cim se malo opustis, zaboravis, i onda mislis na nesto drugo dok kopas . I ovde znamo da se salimo . Sve је to Zivot .

'

Кlimnula sam glavom i upitala о cemu se sale . Da li se te sale prepricavaju i na drugim mestima, recimo kod kuce, u porodici? "Moj i ne znaju sta j a radim . Zna­ju da radim za ICMP i da donosim dobre pare kuCi . Ali ne znaj u da sam ј а taj ko­j i kopa i pere kosti" , odgovorio је reskim tonom, okrenuo mi leda kao da је u isti mah povreden i osramocen, i nastavio da kopa . Izasla sam iz njegove j ame i zako­raCila u drugu, u kojoj ј е arheoloskinj a cetrdesetih godina puSila cigaretu cisteCi i brojeCi kosti sake kostura koji j e potrbuske lezao pored njenih nogu . Drugi arhe­ologj e skalpelom paZlj ivo uklanj ao trulo tkivo s pronadenog lesa . Prokomentari­saoje :

Ovaj је и teskom stanju . Generalno receno , kada је telo ukopano и plitak grob onda ga napadnu insekti i glodari i , naravno, na njega uticu sezonske promene temperature . .. Hmm, vidite kako је povrsina oko butnog zgloba su­pljikava i kako su ivice iskrzane . Sigurno је imao vise od sezdeset godina .

U jednom trenutku intenzitet mirisa, prizora i inforrnacija postao је preveliki za mene i pozelela sam da se sklonim. Shvativsi to, svesno sam pokusala da ne zabora­vim komentare arheologa, oЬlik kljucne kosti, podatke zubnih kartoteka, boju me­mlj ive odece, I7 Ьlesak parCica polomljenog ogledala, sliku pronadenog tespiha i SIM telefonske kartice na dnujedne odjama . Posto Ьi pronasli tela, svaki skup osta­taka pakovali su u novu, belu vrecu za leseve, markirali i odnosili u sator na autop ­siju . Tragovi asova i zubi bagera svedoCili su о naporu koj i ј е Ьiо ulozen u izgradnju ove grobnice i о zelj i da se ona sakrij e . Celo razrovano polje nane ukazivalo је na to da је zemlja najpre Ьila iskopana а potom utabana .

Prizori ispruzenih kostura i istrulelih tkiva, snazan zadah amonijaka, tragovi guma - sve ono sto sam svesno pamtila, ali cije znacenje nisam mogla odmah

17 Као kljиcni predmeti ljиdske drиstvenosti, delovi odece sи sastav­ni deo oZivljavanja i ponovnog oЬlikovanja licnosti mrtvih osoba (ир. Mol 2 0 02). Nalazenje komada odece medи ostacima и ma­sovnoj grobnici иvek izaziva bиrne emocije. Kosti se mozda mogи pobrkati sa zivotinjskim ostacima ili tragovima starije proslosti, ali и odeCi nema niceg "arheoloskog"- ona je иpeeatljivo savremena. Воја i tekstиra odece mnogih zrtava bile sи jos sasvim ocиvane.

Rec no. 76/22, 2008.

da dokuCim, delovali su, med:utim, potpuno razumljivo ostalim clanovima radne ekipe . Ono sto sam j a primala kao culne utiske oni su tretirali kao dokazni materi­jal, kao svedocanstva koja su Cinila interpretativni okvir analitickog sinopsisa ekshu­macije u medicinsko-pravnom kontekstu . Osnovni razlog istrage i kodifikacij e fragmenata i telesnih delova lezao је u pravnom znacenju koj i su t i fragmenti doЬi­li kao medicinski dokazni materij al na sudovima pravde . Ipak, tesko је Ьilo odupre ­t i s e pomisli d a s u forenzicki eksperti, koliko god d a s u pomogli pri otkrivanju tela i obelodanj enju zloCina, svojom tehnickom intervencijom u predeo masovnih grobnica presudno redefinisali vrednost tih prostora . ProsejavajuCi grumenje ze­mlje , oni su neke tragove Ьliske proslosti sacuvali, а neke druge obrisali . Svetlopla­vi komЬinezon, koj i sam, kao i svi drugi, nosila tih dana, uCinio је da se osecam ne­kako klinicki - kao da sam deo "misij e ozdravlj enja" mrtvih i fizicke sanacije prede­la smrti . Prevrtanjem zemlje , merenjem kostiju, i sakupljanjem leseva terenski eks­perti pretvorili su patologiju u fiziologiju tako sto su ostatke tumacili kao medicin­sko- sudske dokaze, а krvavu proslost kao orud:e za neku bolju buducnost .

Те noCi, satima posto sam vratila komЬinezon timu i tusem pokusala da sperem miris dana sa sebe, razmislj ala sam kako Ьih protumacila taj isti pej saz da mi nij e Ьiо predstavljen kao mesto intervencij e? Kako bih zapamtila taj dan da ga nisam p rovela u drustvu forenzicki obrazovanih naucnika i tehnicara? Kakvo bi 135 znacenj e nosilo strmo polj e divlje nane da nij e obelezeno crvenim zastavicama i zutom trakom? Za neupucena cula, to ј е samo mirisno polj e divlj e nane . Zakopa-na i pronad:ena tela zapravo su ga ucinila mestom zlocina . Pretpostavljeno, а zatim potvrd:eno, prisustvo leseva i kostura odigralo је znacaj nu ulogu u forenzickom poimanju zemlje , ali i u mom licnom razumevanju tog polja , koje је omogucilo ovu analizu . Da Ьi se ponovo uspostavila veza izmed:u nezamislive p roslosti i sada­snj osti, neki oЬlik intervencij e (sliean ekshumacij ama) oCigledno је imao kljucnu ulogu . Istovremeno , asociacij a izmed:u grobnica p redaka i savremenih ratnih zr-tava Ьila је neodoljiva ; naucno- forenzicki pristup mrtvima prosto ј е p rizivao od-jek davnih metafora .

TELESNI OSTACI КАО PROSTORI ISTINE? Otkako su prvi pozitivni rezultati identifikacij skih tehnika IMPC -а Ьili j avno obja­vlj eni ( r6 . novembra 200I) , DNK se u zvanicnim izvestaj ima i j avnim dokumenti­ma opisivao kao nesporan i neoboriv dokaz identiteta zrtve . Sistem identifikacije putem DNK analize uzoraka krvi Ьliske rodЬine nestalih, koj i se upored:uju sa ana­lizama uzoraka iz ekshumiranih zemnih ostataka, znatno је ubrzao repatrijaciju te ­lesnih delova . U poslednj ih sedam godina eksperti ICMP-a sakupili su vise od

Casopiц,a knjiitvnost i kulturu, i druitvena pitanja.

80 .000 uzoraka krvi, identifikovali vise od r з . ооо nestalih osoba sirom bivse Ju­goslavij e i razvili medunarodno priznatu programsku podrsku za kompjutersku ob ­radu DNK podataka . r8

u nadi da се ljude ohrabriti da nastave s nepristrasnom i postenom razmenom informacija о nestalima, predlagaci medudrzavnog izmirenj a oЬlikova­li su DNK u j avnom diskursu kao figurativnu i simbolicku osnovu na kojoj bi neka­da zaracene strane konacno mogle da se pomire . Krilatica ICMP-a "Primena fo­renzickih nauka u slu:Љi istine i pravde" postala је moto demokratskog principa iz­mirenja i pravde . S vremenom je lokalno stanovnistvo steklo poverenje u DNK me­tode iako se, naravno, narodsko razumevanje DNK identifikacij skih tehnika ne moze meriti sa onim obrazovanih strucnj aka . rg Као sto је Selma naglasila, upravo DNK projekat је mobilisao ljude u tako velikom broju oko pitanj a nestalih . ICMP је organizovao mnogobrojne kampanje davanja krvi kako u BiH, Srbiji , Makedoni­ji , na Kosovu, tako i , zahvaljujuCi sponzorstvu EU, sirom Evrope, u Sjedinjenim Americkih Drzavama i Kanadi .

Brosure ICMP-a, propagandne kampanje s ciljem j avnog osvesCivanja i, pre svega, rezultati identifikacij a iznedrili su predstavu daje moguce savladati bol zbog gubitka volj enih putem traganja za pravdom na molekularnom nivou, kroz

rзб DNK profile . Proj ekat obrade DNK podataka ponudio је i platformu na kojoj su pojedinci i grupe osmisljavali savremene koncepte modernosti, razvoja, napretka i evropejstva na tlu bivse Jugoslavij e . Ponovno uspostavljanje imaginarne Jugoslavije obelezene uzduz i popreko akcijama sakupljanja krvnih uzoraka postalo је model drustvene i medunarodne kohezije medu regionima i poj edinacnim entitetima i nj ihovog politickog stava prema Evropskoj unij i . Pored toga, program je ucesnici­ma ponudio modalnost takozvanog "biogradanstva" (biocitizenship), jer su _za civilnu

18 Broj uparenih DNK uzoraka za nestale u bivsoj Jugoslaviji iznosio је u maju 2 0 0 8 . godine 13 . 6 5 5 . Ukupan broj sakupljenih i obra­denih иzoraka krvi , koji su potom иneseni и bazu DNK podataka IMPC-a bio је 8 6 . 097 . Ukиpan broj иzoraka kostijи iz kojih је ICMP uspesno izradio DNK profile dostigao је 2 6 . 030 . lzvor : zvanicna veb strana ICMP-a : http : //www.ic-mp.org/

19 u svom terenskom radu cesto sam sretala ljиde koji sи zeleli da na­du svoje nestale, ali nisu postavljali mnogo pitanja о procesima ko­ji Ьi im и tome pomogli. lpak, od njih sam doЬila zivopisne, emo­cionalne opise prakse davanja krvi. Mnogi sи ispoljavali podozre­nje : "Sta се njima nasa krv?", "Da li се је prodati?", "Ovo mi zvu­ci kao jos jedna vampirska prica"' itd.

Rеё no. 76/22. 2008.

praksи sиocavanj a s prosloscи i odgovornoscи bili mobilisani pиtem cina davanja krvi i dobrovolj ne razmene porodicnih informacija .

Oni [Ьioloski gradani] sи pioniri nove informisane etike sopstva јег savlada­vajи nedoиmice svakodnevnog zivota pиtem ekspertskog znanja о drиstvu i tehnologij i . (Novas i Rose , 2 0 0 5 : 450)

Koncept Ьioloskog gradanstva koj i је prva artikиlisala Petrina (Petryna 2 003) а po­tom dalje razradili Roиz i Novas (Novas i Rose 2005) , pokazao se korisnim и anali­zi prosvetitelj ske teznje ICMP-a za promovisanjem informisanog civilnog drиstve­nog diskursa и postkonfliktnoj Jиgoslaviji na osnovu znanja doЬijenih pиtem DNK metoda . Upravo takva organizovana nastojanja da se sira javnost obavesti о naиci i tehnologij i Roиz i Novas vide kao primarne aspekte strategije "formiranja" Ьioloskih gradana. Takve procese oni razиmejи kao prakse "pиtem kojih sи nadlezne vlasti [ . . . ] , Ьilo da је rec о politicarima, medicinskom оsоЬlји , pravnim ili krivicnim strиcnjacima , moguCim poslodavcima ili osiguravajиCim drиstvima , preoЬlikovale razиmevanje osoba kao gradana" (2005 : 441) . Aиtori tvrde da savremene drиstvene i tehnoloske regulativne procedиre povlace za sobom odredene "civilne projekte" , to jest prakse и skladи s koj ima sи "nadlezne institиcije ili aиtoriteti razmisljali о (ne- 137 kim) pojedincima kao о potencijalnim gradanima , kao i о nacinima da na nj ih dе-lији" (ibld.) . Drиgim recima , kategorije Ьiologije ili tela same ро seЬi ne Cine osobe "Ьioloskim gradanima" ; Ьiolosko gradanstvo је zasnovano i reflektovano na sposob -nosti i spremnosti osoba i grиpa da иcestvujи и drиstvenim i javnim konstrиkcijama (ili osporavanjima) Ьiologije tela . Prema Rоиzи i Novasи , covekova sposobnost da se obaveze drzavnim i ostalim institиcijama na osnovu informisanog razиmevanje na-иke rezиltиje и ponovnom ozakonjenjи (i opravdanjи) procesa kojim sи gradani konstrиisani и odnosи na vlast i tehnologijи i prava koja im one nиde .

Ovakav opis Ьiogradanstva , iako izиzetno koristan , и nekи rиkи је tesko primeniti na analizи lokalnih obicaja i praksi и Ьivsoj Jиgoslavij i . Mnogi s koj ima sam radila tokom poslednjih godina poverili sи mi da sи cesto osecali pritisak - ka­ko emocionalni tako politicki - da dаји iskaze i podnose dokaze о tome da sи njiho­vi voljeni zaista nestali . Sagovornici sи na te zahteve , medиtim, odgovarali ne zbog gradanske dиznosti ili prava , vec zato sto im je to nalagao porodicni imperativ. Ni­je sigurno da li Ьi ljиdi podneli dokaze о zloCinima da nisи Ьili toliko optereceni brigom о nestalim rodacima i prijatelj ima ; pitanje је da li bi odgovorno prosledi­vali informacij e samo zbog obecanja sistematicne institиcionalne intervencije i mo­gucnosti prestrojavanja nj ihovog "telesnog potencij ala" - da se poigramo s Fиkoo-

дasopis � knji.Џvnost i kulturu, i druStvtna pitonjo

vim jezikom biopolitike , na kojem Roиz i Novas grade svojи teorijи . Ljиdima je Ьi­lo potrebno veoma mnogo vremena da nаисе da vеrији IСМР-и i da se slиze njego­vom infrastrиktиrom kao sredstvom za mogucи repatrij acijи nestalih . Potrebno је Ьilo da najpre shvate da иz podrskи ICMP-a mogи zahtevati odredene beneficij e kao gradansko pravo koje im kao zrtvama pripada . Drиgim recima, ljиdi sи od repatrija­cij e nest11lih prizeljkivali i tra:Zili odredeni vid emocionalne satisfakcije , а ne odre­dena prava . VeCinи ratnih i posleratnih godina proveli sи strepeCi i nadajиCi se da се njihovi volj eni ostati zivi ili, ako sи vec mrtvi, da njihova tela nece Ьiti oskrnavlje­na ili rasparcana i da се moCi da ih sahrane kako treba . Takva osecanja podsticala sи njihovo javno иcestvovanj a и organizovanim DNK gradanskim programima. Emo­cionalni nemir, а ne zahtevi proistekli iz prava na povracaj tela oЬlikovao је formи njihove spremnosti da иcestvujи и organizovanim akcijama civilnog drиstva:

Sta da vam kazem, to је bila prava nocna mora . Toliko me plasila misao da ти se nesto nij e desilo da nisam smela na glas da kazem da ga nema ni seЬi , а ka­moli nekom drиgom. Plasilo me da ga pиkim strahom i losim mislima ne pri­Ьli:Zim smrti. Zamislite sta Ьi Ьilo da se moj mиz vratio kиCi nakon svega i vi­deo da sam ga prijavila kao nestalи оsоЬи? Ра to Ьi ga na mestи иЬilо ! Ali on

138 se nikada nij e vratio . Dok sam ja skиpljala hrabrost da odem i da ga prij avim [kao nestalи оsоЬи] , oni [eksperti ICMP-a] sи se izvestili и pronalazenjи oso­ba. Tako sam i ja dala krv, i sin je dao, i zaova i dever sи је dali . Na pocetkи sam se plasila ista da ih pitam. Nisam htela da ih zovem jer sam mislila da ih ionako drиge zene zivkajи sve vreme . А i plasila sam se da mi ne saopste nesto rиzno , ne daj boze . Tako sam samo cekala . Posle tri godine cekanja jedno jи­tro sam primila pismo и kom је pisalo da analiza ostataka iz jame kоји sи ot­kopali pre godinи dana potvrdиje da sest kostijи pripadajи mom Zlatkи [mи­zи] . То је Ьiо dokaz da је sigurno mrtav. Slomilo me to pismo . Potpиno me dotиklo . . . ma иnistilo . Pogotovu jer sи me na krajи pisma pitali da li prihva­tim takvu identifikacijи . Ne znam sta mi Ьi, ali odjednom sam skиpila svu hrabrost i rekla ne . Ne . Dala sam vam celog mиza i nеси vala nazad samo sest kostijи , rekla sam. Ne kazem, ljиbazni sи Ьili prema meni, saslиsali me i ob­j asnili da ј е jako mala sansa da pronadи celo telo , da se pare tope i da ne mo­gи da иrade DNK analizи na svakom ostatkи koji nadи . Previse је to skиpo. Ali ја to jednostavno nisam mogla da prihvatim . I eto , jos иvek ga traze . . . Ali znate , nekad tako razmislj am, ра nisam sigиrna , mozda je trebalo da иzmem te kosti i da ih lepo sa ' ranim. А onda opet stanem ра razmislj am i znam da Zlatka moram celog da pokopam. Onako kako se to и narodи radi . Sahraniti

Rec no. 76/22. 2008.

samo sest kostij u jednostavno nije pristojno . Eto , vala , nij e . (lvanka , 44 go­dine)

lvankina hrabrost da zahteva od ICMP-a da nastavi potragu za Zlatkovim telesnim ostacima strukturirana је ne samo potvrdom da је njen muz bio zaista uЬijen i da ga ona sama nece "ubiti" time sto Ьi ga "pogresno proglasila mrtvim" . lvankina sme­lost se zasnivala , verujem, na promenama u drustvenom i politickom tretmanu tela vojnih zrtava u poslednj ih par godina na prostoru Ьivse Jugoslavije - za vreme dok је zapravo cekala na pismo . Objasnicu to na sledecem primeгu .

Almira se godinama nadala da се pronaCi оса , koj i је nestao u ranim danima 1993 . godine . Као neko ko је rano u zivotu izguЬio majku , osecala se po­sebno usamljenom i ranjivom. Finansij ski pritisak brige о porodici , dugova i kirij e prinudio ju ј е , medutim, d a zameni nadu d a јој је otac ziv z a 4 4 0 bosanskih mara­ka mesecne penzije . Prikupila je potrebnu dokumentaciju , dva svedoka i proglasila оса mrtvim 1999. godine :

Iako sam tada Ьila vec sigurna da је umro . . . Ьilo me sramota kad је trebalo zvanicno da potpisem da је mrtav. Nikad ranije ni kasnije nisam Ьila toliko ponizena kao onda kad sam skupljala papire [dokumentaciju koj a j e potvrdi- I З9 la nestanak оса] . Ali morala sam da podnesem dokumentaciju ako sam htela LjuЬisi i Ranki da omoguCim skolovanje .

Koraci potrebni da neko zvanicno podnese zahtev za istragu i potvrdi istinitost identiteta nestalih bili su izuzetno slozeni za vreme mog terenskog rada . Ljudi su veoma nerado prij avljivali nestale , pogotovu na pocetku konflikata . Medutim kra­jem devedesetih , potvrda о guЬitku voljenih postala је preko potrebna za osiguranje porodicne dobroЬiti . Zene se nisu mogle preudati ako nisu mogle da dokazu smrt pokojnih muzeva (јег ро zakonu nestala osoba pravno nije ni mrtva ni Ziva) ; deca nisu mogla da zahtevaju penzije ili ostvare pravo na Ьilo koji vid noveane pomoCi u ime pokoj nih roditelj a ; Zivotni uslovi velikog broja ljudi Ьili su zavisni od specific­ne dokumentacije potrebne za prikupljanje sredstava za popravku krovova (ukoliko su uopste imali kuce) , vodovoda , plinovoda, itd . Izmestenim i raselj enim ljudima koj i su tokom rata sve izgubili dokumentacij a је Ьila preko potrebna da Ьi dokazali svoj identitet i svoju muku . Cesto su te dve stvari Ьile spojene : ljudi nisu imali da dokazu nista drugo do svoju muku .

Ova situacij a se Ьitno promenila u novembru 2004 , kada je Parlament Federacij e BiH prihvatio Zakon о nestalim osobama koj i j e osigurao pravo porodi-

дasopis .ta knjil,tvnost i kulturu, i dгиStvena pitanja

са i pojedinaca da saznajи sиdЬinи nestalih i zaгoЬljenih гodaka . Zakon је иtvгdio Pгotokol о identitetи nestalih osoba роmоси kog sи poгodice mogle da геgistгији nestale и Institиtи za nestale osobe и BiH , ргеkо kancelaгije ICMP-a. Zakori је de ­finisao i niz nacela za poboljsanje ргосеsа istгage nestalih , иstanovio centгalnи Ьа­zи podataka , prvi риt koheгentno definisao pojam "nestale osobe" i omogиCio po­гodicama pгistиp osnovnim socijalnim pгavima . Те mеге sи neke moje sagovoгni­ke гasteгetile роtгеЬе20 da zvanicno pгijave smгt гodaka i tako ispиne pгedиslov za роvгасај imovine (n рг . poгodicne kисе ili stana) . 2 1 Zakon је popиnio i pиkotine и medиnaгodnom pгavu tako sto је dгzavi nametnиo dиznost da tгaga za ostacima i povгati ih poгodicama nestalih . Isto tako , poгodice koj i nisи ispиnjavale иslove za гegulaгne penzij e , veteгanske dodatke ili pomoc civilnim zгtvama zahvaljиjиCi ovom mehanizmи mogle sи da zatгaze dгиgе oЬlike pomoCi .

Velika je гazlika , medиtim , izmedи mogиcnosti da se neko ргаvо zah­teva i gaгancije da се ono zaista Ьiti ostvaгeno . Mnoge poгodice sa kojima sam гaz ­govaгala otvoгeno sи sиmnjale и to da се im zakon zaista omoguCiti ргаvо na Ьilo kakvu odstetи . E.eCima jednog sagovoгnika : "То [ргаvо] Ьi Ьilo dоЬга baza za ljиde kad bi bilo рага , al ' sta nam vгedi zakon kad рага nema" (Esad, 48 godina) . U te­oгij i , dгzavni fond za nestala lica Bosne i Heгcegovine tгebalo је da рориnјаvаји tгi

14-0 inteгne vlade stvoгene nakon гаtа - Bosansko - Hrvatska fedeгacij a , RepиЬlika Sгp ­ska i distгikt Вгсkо . Ali opsta nestasica novca znacila је da zapгavo nij edna vlada ni­је sиstinski иlozila и fondacijи . Da bi ljиdi shvatili svoje teoгetsko ргаvо na odste ­tи kao гacionalni ргосеs potгebno је da ргероznаји odgovoгne sиbj ekte (dгzavи , institиcij e , ili pojedince) kao voljne da оdоЬге i ispиne (to jest , isplate) pozitivno гesene zahteve potгazivaea pгavde . Sиvisno ј е , pгetpostavljam, napisati da do tog

QO Vazno је istaCi da se ovaj zakon odnosi samo na gradane BiH. Ka­ko је to prvi takav zakon и svetи, mnogi smatraju da bi mogao po­stati model za drиge zemlje. U svakom slucajи, on nije mogao da pomogne drugim "traziocima prava" u bivsoj Jugoslaviji. Bilo је mnogo novinskih izvestaja о tome da porodicne asocijacije na Ko­sovu, u Srbiji, kao i u Irakи i azijskim regionima pogodenim cuna­mijem, dakle svuda gde su ljudi trazili nestale, zeljno iscekиju takav zakon. Oni su posebno zainteresovani za pristup jedinstvenoj eks­pertizi ICMP-a u dohijanjи DNK profila iz kostiju i zuba, koja omogucuje identifikaciju zrtava prirodnih kao i drustvenih kata­strofa (npr. azijskog cunamija iz 2004 . i uragana Katrin).

Q I Ро novom zakonu, rodaci mogu da potpisu takozvano "privreme­no starateljstvo" nad imovinom.

Rec no. 76/2 2 . 2008.

poimanj a prava dugo nije dolazilo u pojedinim krajevima zemalj a naslednica bivse Jugoslavije .

OpisujuCi emocije stida i ponizenja u procesima potraZivanja , nisam zelela samo da ukazem na moralni senziЬilitet ljudi i njihove muke . Cilj mi je bio da pokazem da su takva osecanja zapravo nastala kao rezultat dodira lokalnih i medu­narodnih impulsa i imperativa u postkonfliktnoj Ј ugoslavij i . Koncept i praksa po­trazivanja nadoknade za ratne guЬitke Ьili su u velikoj meri oЬlikovani prisustvom med:unarodnih tela u Srbij i i Bosni i Hercegovini . Diskurs i niz praksi koje su po­lagale imaginarna nacionalna prava u odnosu na mrtve , pre i za vreme ratova u pro­sloj decenij i , legalizovale su i kanalisale prakse forenzicke intervencije nad telima nestalih u ratovima iz devedesetih ; dalj e , ideje о tome kakve informacij e mogu mr­tva tela ponuditi Ьile su presudno oЬlikovane tehnologijom i ideologijom odred:e ­nih institucija , kao na primer ICMP-a , preko koj ih su ljudi procesirali svoje zahte ­ve za odstetu i artikulisali "pravo da saznaju i razrese sudbinu nestalih" .

TELESNI OSTACI U PRAКSIOGRAFIJI U knjizi pod istim naslovom Anemari Mol (Annenemarie Mol 2002) etnografski razmatra "mnogostruko telo " i njegove bolesti u svoj nj ihovoj telesnosti ispitujuCi naCine na koje se napetosti izmed:u porekla znanja i nacina saznavanja savlad:uju u 14 1

savremenoj alopatskoj medicini . Mol u pomenutoj knj izi poziva na teoretski preo-kret : ako Ьismo se , umesto da zanemarujemo prakse postupanja s objektima , posve-tili posmatranju i analizi procesa rukovanja objektima i telima , to Ьi za posledicu imalo umnogostrucenje realnosti (Mol 2002 : 5) . Ona dalj e podseca citaoce na istorij ski pregled i razvoj discipline medicinske antropologij e . Prvi korak koj i su drustvene nauke uCinile na polju medicine Ьiо је definisanje bolesti (illness) kao koncepta analiticki razlicitog od pojma bolesnog stanja (disease) sa svim fizickim ka­rakteristikama koje to stanj e prate . Dalj e , antropologija naglasava da Ьi dijagnoze lekara , sta god oni utvrdili о 'Ъolesnom stanju" (disease) pacijenta , trebalo shvatiti kao kulturne narative ili specificne forme diskursa ko se mora tumaciti u odnosu na kulturno definisanu perspektivu onoga koji postavlja dijagnozu . Potrebno ј е , me ­d:utim , pise Mol , uCiniti i treCi korak u metodologij i drustvene nauke о telu : n e sa-

. mo da moramo zaista razumeti fizicke karakteristike i diskurs koj i stvaramo oko te­la i njegovih propratnih stanja i bolesti , vec pre svega moramo analizirati materij al­ne prakse i situacije u koj ima se neko telo i neka bolest dogadaju . Bolest i tela tako vi­se ne Ьi Ьili ontoloski koncepti , vec deo onoga sto se cini u praksi (Mol 2002 : 12) . Ako neko zeli da razume kako "odigravamo (enact)Ьolest" , treba da se okrene ka fi­zickim karakteristikama , dijagnozi i intervenciji . lstrazivac mora da se posveti prak-

Casopisl;,(J knj�vnost i kulturu, i druftvtna pitanja

siografij i situacija u kojima se neka bolest odigrava , inace postoji osnovan strah da Ьi se ti elementi analize mogli izguЬiti medu klasicnim fizickim i psihosocijalnim pokazatelj ima .

Dok sam se prisecala dogadaja kojima sam Ьila svedok za vreme teren­skog rada , nametnula mi se pomisao da Ьi dokazi sakupljeni na ratistima , u masov­nim grobnicama , DNK laboratorijama i na sudovima pravde mogli Ciniti predmet istrazivanj a koje Ьi moglo da osvetli 'Ъolesna stanja" (deseases) datih drustava . Jezik u kom su ratoborne emocije bile izrazavane za vreme rata , idiomi potonj ih trauma , guЬitaka , zahteva i eshatalogij a mrtvih Ьi pak mogli osvetliti 'Ъolest" (illness) tih dru­stava . Dalj e , cini se da formula�ij a Mol о raskoraku izmedu "porekla znanja i naci­na saznavanja" veoma adekvatno ukazuje na nesklad izmedu objasnjenja ponudenih od strane zrtava , rodaka nestalih , optuzenih zloCinaca , forenzickih strucnjaka , pravnika i politicara . Ako pretpostavimo da teoretski okvir Mol nudi osnovu za pro­duktivnu preorijentaciju ove istrage , onda Ьi se , umesto epistemoloskoj , trebalo posvetiti praksiografskoj analizi dogadaja . 2 2 Zato se veCi deo preostalog teksta bavi jos preciznij im osvrtom na fizicku realnost tela i telesnih ostataka . 23

U retrospektivi , medutim, jasno је da sam se u svom istraZivanju , u ne­ku ruku od samog pocetka (znaCi mnogo ranije nego sto sam proCitala monografiju

142 Mol) , sluzila praksiografskom metodom. Naime , takav pristup је Ьiо j edini moguc s obzirom na osetlj ivost ljudi koj i su ucestvovali u razgovorima о telesnim ostacima . VeCina mojih sagovornika Ьila је uzdrzana u razgovorima о trgovini telesnim delo­vima ; neki su (kao sto se moglo ocekivati) tu trgovinu podrobno opisivali i nudili (naizgled izmisljene) detalj e ; drugi su pak ocigledno precutno projektovali licne ideje о telima i ostacima na moje toboznje poznavanj e , to jest razumevanje ratne si­tuacij e . Iako ohrabrivani da naglas govore о iskustvima rata pod motom drzavnog izmirenja , mnogi nisu zeleli , ili jednostavno nisu mogli da razgovaraju о dogadaji-

22 Neki bi mogli tvrditi da se u analizi Mol preuzimaju opste pretpo­stavke poststгukturalisticke antгopologije. Njena analiza je, medu­tim, presudno odredila moje razumevanje tela ostecenih u гatu i to zelim da naglasim. Ipak, iako mi је njen гаd pomogao da shvatim mnogostгukost fenomena telesnih delova u posleгatnoj SгЬiji, moram da kazem da me na citanje njenog teksta nije podstakla sa­mo oCigledna cinjenica da su tela koja sam istrazivala oЬicno bila гаsрагсаnа ili rasuta. Njena figura "mnogostrukog tela" znaci mnogo vise od fizicke cinjenice гasparcanog tela. Mnogostгuko te­lo ne znaCi гasparcano ili pluгalno telo.

23 Kategoгije kojima se ovde sluzim nisu analiticke, vec etnografske.

Rei no. 76/22. 2008.

ma iz proteklih petnaest godina . Nj ihov postovanj a pun muk na temu ratnih tela imao је ilokutorni rezultat : komunikacij ski efekat nj ihovog ne-kazivanja i aluzija u stvari ј е naglasio znacaj koj i su pridavali temi rata . Za mene kao istrazivaCicu to је znaCilo da je znanje do kojegje Ьilo lakse doCi Ьilo smesteno u dnevnim dogad:aj ima i aktivnostima mojih sagovornika , i locirano u laboratorijama , obrascima ICMP-a za nestale rod:ake , procedurama uzimanja DNK uzoraka , u skicama zahteva za na­knadu steta , itd . Znaci , unutar onoga sto је predstavljalo "punu materijalnost i fe ­nomenologiju iskustva" (Mol 2002 : 32 ) .

Obratite paznju : identitet ljudi koj i su tragali za dokazima kontinuite ­t a izmed:u njih samih i osoba uЬijenih i ostavljenih d a trule n a masovnim groЬlj ima mogao је Ьiti samo iџazen. S druge strane , identitet onih koju si Ьili pokopani mo­gao је Ьiti samo izveden. Njihov identitet mogao se utvrditi samo odred:enom proce­durom. Najpre su tela morala Ьiti pronad:ena а potom identifikovana . Mrtvo telo samo ро seЬi nij e nista izrazavalo . Prakse intervencije su izvele njegovu stvarnost .

Masovna groЬlj a su zaista bila stvarnost, dok su takozvani uzroci , razlo­zi i opravdanj a za ratne zloCine zvucali cesto kao puki narativi . Med:utim cesto је to Ьila nepojmlj iva stvarnost . Ј edini naCin da se ona osmisli i da se mesto zloCina ne pobrka s divljim poljem nane j este usvajanje odred:enog tehnickog znanja .

Anatomij a se , na primer , ispostavila kao posebno koristan idiom za I4·3 razgovore о okrutnoj proslosti . U reasocij acij skim sobama ICMP - a , gde је na sto-tine belih vreca Ьilo do vrha napunj eno pomesanim zemnim ostacima (tolikom kolicinom da DNK testovi i analize nisu Ьili moguCi) , strucnj aci su se posveCivali zadatku ponovnog sastavljanj a rasparcanih tela , koj i iziskuj e veliko znanj e . Smr­skane lobanj e , karlicne kosti i celjusti koje su razbacane lezale ро j amama , delova-le su jos potresnij e nakon sto su Ьile razvrstane ро grupama i brizno pored:ane . u j ednoj od reasocij acij skih dvorana lezalo је na stotine , hiljade ostataka i jedini na-cin na koj i se mogao protumaciti taj prizor Ьiо ј е da se strucno slozeni nizovi shva-te kao slagalice . Samo neko sa znanjem anatomij e , Cinilo se , mogao ј е ponovo sa­kupiti i sastaviti delove telesnih ostataka u kosture tako da oni ponovo doЬiju zna­cenje . То uljudno rukovanje ostacima zapravo ј е Ьilo veoma realan i praktiean manevar. Bilo је potrebno valj ano postroj iti i klasifikovati telesne delove da Ьi re ­asocij acija Ьila omogucena . Ј ednom (barem delimicno) sastavlj eni i zakrplj eni kosturi doЬili su , med:utim , drukCij i status . ZЬir kostiju , raspored:en na pravilan naCin , росео је da predstavlj a nestale osobe . Prakse koje su performativno povra-tile identitet ljudskim ostacima transformisale su najpre leseve i hrpe kostiju u ko­sturaste obj ekte , а zatim te objekte u individualne , pojedinacne zrtve oruzanih su-koba . Bolna sadasnj ost otelovlj ena u telesnim ostacima postala ј е tako jos j ednom

Casopis {Q lrnjitevnost i kulturu, i druituena pitanja

deo vremenskog redosleda p roslosti - neki od kostura su u tom p rocesu povratili svoja licna imena, p rezimena, zanimanja i zivote . Na taj nacin identifikacija tele ­snih delova omogucila ј е buduce porodicne i drustvene komemoracij e . Ali, kakav god bio ishod, rekonstrukcij a fizickih pojedinaca sastoj ala se od niza striktno teh­nickih procesa . Strиcnjaci sи izvrsili individиalizacijи dotad neimenovanih zrtava time sto su izmerili nj ihove kukove ; analizirali zubne ostatke , dodelili imena pre c. lomima nj ihovih kostiju . Ovakvi procesi ponovnog pridavanja licnosti mrtvim te­lima konstruisali sи mrtve osobe kao dokaze zlocina, ali i kao karike koje nedosta­jи и nizи predaka .

Pored toga sto nam omogucava da opisemo kako se stvari "odigravajи" (enact) u p raksi ovakvo "p raksiografsko иvazavanje stvarnosti" (iЬid.) moze Ьiti dalj i podsticaj za analizu . Кlasifikacija i rekonstrиkcija izmenile sи ostatke . 24 Stavise, promena nij e Ьila samo posledica i efekat praksi vec je , и veCini slucaj eva, Ьila nj i­hovo osnovno nacelo i povod . Smatralo se da j e p reoЬlikovanj e i obnavljanj e gro­Ьlja , pej zaza zlocina i cekaonica ICMP-a pиnih ozaloscenih ljиdi preko potrebno . Ocekivalo se _da prakse intervencij a p roizvedu moralnu transformacijи . Kad se imaju и vidu nj ihovi efekti (i afekti) , te intervencij e ne mogu se shvatiti samo kao j edan od naCina organizovanja individиalnih zivota Ojиdi i leseva) vec kao kon-

r44 ceptиalne i prakticne platforme na koj ima se s vremenom oЬlikovalo posleratno drиstvo .

Istovremeno, vazno је napomenиti da nisи samo procesi ono sto menja objekte ili ljudska shvatanja о njima. Sama zemlja u kojoj sи tela lezala izmenila је ostatke, preoЬlikovala ih, odnosno doprinela nj ihovom raspadи (barem delimic­no) . Medиtim, interesantno је primetiti da је cak i raspadanje doЬilo odredenи vrednost u procesima povracaja jer је omogиCilo rekonstrиkcijи . Proces raspadanja tela i post mortem istorija kostiju pokazali su zavisnost suprotnih dej stava ocиvanja i razaranja, kako и kиltиrnom pamcenjи tako i и erozij i tla . 2 5

24 Za vreme jugoslovenskih ratova medunarodne politicke i vojne in­tervencije imale su za cilj da okoncaju borbe. lntervencija labora­torijskih tehnicara koji su punili svoje epruvete rastvorima i rea­gensima imala је za cilj prevodenje jedne vrste znanja u drugu ­krvne slike u DNK dokaz da su posredi zrtve. 1 sama sam interveni­sala u krajoliku masovnih grobnica dok sam pomagala tehnicarima da zabeleze koliCinu i stanje nadenih ostataka .

2 5 Doduse, i telo u raspadu moglo bi se protumaciti kao proces , а n.e samo kao objekt.

Rti n o . 76/22. 2008.

ZAКLJUCAК Tokom oruzanih sukoba devedesetih godina na tlu nekadasnje Jugoslavij e , telo је cesto bilo prizivano kao metafora za nacionalnu celovitost , sustinu i sposobnost et­nickog preporoda ; mrtva tela su simbolizovala polaganje prava na posebne teritori­je i motivisala odreden broj ljudi da uzmи oruzje и rиke . Nakon ratova , kada sи mnoga tela postala samo telesni delovi , ljиdskim ostacima bila је dodeljena иloga nosilaca posebno znacajnih oЬlika identiteta zrtava , pocinilaca zloCina ili naprosto nacionalnih subjekata. Zemni ostaci i kosti poslиzili su i kao objekti kroz koje su le ­gitimisane posebne verzije modernosti , demokratij e , odgovornosti i pomirenja .

Ako se и ratnoj politickoj retorici i praksi telo srpskog naroda ozivlj a -valo u bitkama , и medikalizovanoj i mirnodopskoj retorici Srbij a ј е ponovo po-stala cela zahvaljuj иCi zakonitom i pravednom prenosи kostiju nestalih и ratи . DNK testovi i reasocij acij ske tehnike oCito su иrodili novim tipom razиmevanj a istorij e sиkoba i novim naCinom sиocavanj a s njom kroz takozvanи nаисnи ne­spornost dokaza о krivici . Genetsko punomocj e , zaj edno sa reasocijacij skim teh­nikama , bilo је ponudeno kao definitivna i naucno potvrdena presиda о identite -tu zrtava . Pored toga , primenj иjuCi overene ekspertize (na primer , arheologij e , fizicke antropologij e , patologij e , fiziohemij e , odontologij e , itd . ) n a lokalne okolnosti s namerom da rese zloCine i . nestalima povrate identitet , forenzicki I4-5 strиcnj aci shvatili su svojи ulogu kao veoma znacaj nu kako и individualnim tako i sirim drиstvenim i medudrzavnim procesima isceljenj a i pomirenja . Forenzicka identifikacij a omogucila је telesnim delovima da zadoЬij и metonimij ski status ne samo kao dokazi ratnih nedela , nego i simbolicki , kao znaci ratom oskrnavlj enog i narиsenog zivota zaj ednica i drzava . Belezi koje sи na telima ostavili pocinioci zlocina , naucnici i vreme predstavlj aju , naravno , veoma razlicite vrednosti u raz­licitim kontekstima , ali svi se oni danas tиmace kao dokazni materij al . Veruj e se , naime , da иpravo Ьiologija tela j amCi istinu i potvrduje proslost . Stoga nij e pre ­teran zakljucak d a s u neki savremeni oЬlici stradalnistva , gradanstva i modernosti и SrЬij i zasnovani , izmedu ostalog, i na razumevanjи i иpotreЬi DNK metoda identifikacij e . Povrh toga , u danasnj e vreme vise nij e moguce tvrditi da sи privat-no rukovanj e ostacima , kao na primer , navodna trampa leseva i razmena infor­macij a о nj ima pokazatelj i 'Ъalkanske zaostalosti i atavizma" , kao sto se to tumaci-lo ranih devedesetih . Naprotiv , strane organizacij e vide aktivno иkljucenj e lokal-nih stanovnika u procese potraZivanj a ostataka i nj ihove komemoracij e kao "kljuc-ni , progresivni , liberalni i moralni akt" drustva и tranzicij i .

Ipak, ostaje pitanje da l i rekonstrukcija i repatrij acij a ostataka zaista promovisu i podsticи procese pomirenja izmedu postjиgoslovenskih zemalja? Ко-

ёasopis {О knji.{tvnost i kulturu, i druitvtna pitanja

liko је taj proces иspesan , bezbolan i Ьгz? I koliko takva ideja pomirenja moze Ьiti delotvorna ako se zna da је ona и stvarnosti иvek obojena prizorima (makar i иЬla­zenim роmоси naиcnih metoda) raskomadanih leseva projektovanim na vidno iz­oЬlicen simbolicki registar koj i i dalje gospodari emocionalnim krajolikom zrtava i preZivelih? Gore analizirani simbolicki i prakticni procesi rememoracij e , koj i in­timno иslovlj avajи i оmоgисији oplakivanje nestalih imajи , ро mom misljenjи , po­zitivne ali i negativne aspekte . Sigиrno је da sи procesi repatrij acij e pomogli mno­gobrojnim porodicama da barem donekle razrese ratne traиme . Medиtim, ti isti procesi sи se pokazali kao pogodni i za manipиlacijи и kontekstи revansisticke i re ­akcionarne politike . Tokom istrazivanja dokиmentovala sam znatan broj slиcajeva gde је tehnicka identifikacij a pиtem DNK metoda Ьila иpotreЬljena kao proces ko­j i vaskrsava ilиzorne i izopacene ideje nacionalne nepovredivosti . Danas kada је DNK test priznat kao najvisi dokaz identiteta zrtve , Ьiologija mrtvog tela postala ј е glavni dokaz et (n) icke pripadnosti . Као sto је I7-godisnj i skolarac , kome sи veCi deo porodice poЬili и Srebrenici , izjavio :

Ја sam dao krv na analizи . VeCina ljиdi koje poznajem je tako иradila . 1 tako treba . Samo oni kоји sи prosli kroz DNK testove mogи da dokazи da nisи kri-

ц.6 vi [za ratne masakre] . . .. Zato samo testirani ljиdi , kao sto smo mi и Bosni , mogu da se pridrиze Evropskoj Unij i .

Mnogi od mojih sagovornika shvatili sи naиcno-pravni koncept identiteta иtvгde­nog pиtem DNK analize kao dokaz koj i potvrdиje popиlarne mitologij e о tobo­znj im fizickim, to jest Ьioloskim, razlikama izmedи SгЬа , Hrvata i Bosnj aka . Dale ­ko Ьitnij a i slozenija politicka pitanja , kao sto је clanstvo и EU , takode se cesto tи­mace и odnosи na DNK testove . Na slican nacin j e , recimo , Ьila shvacena i kampa­nja sakиpljanja DNK иzoraka (finansirana od strane Evropske zajednice) na tlи Ьivse Jиgoslavije i sirom Evropske иnij e , Amerike i Kanade . Ти kampanjи su neki protиmacili kao hajkи na geneticki koherentnи srpsku (ili hrvatskи , ili bosnjackи) populacijи siгom sveta . Skupljanje kгvnih uzoгaka гadi hиmanitaгne misije tako ј е postalo sredstvo z a politicke tvrdnje о Ьioloskoj homogenosti i иltimativnom etnic­kom razlikovanjи ovih grиpa .

Drиgi moj i sagovornici su pak i z petnih Zila pokиsali da demistifikиju kosti koje su im Ьile poslate natrag - da s nj ih jednom za svagda svuku pravne , na­ucne , protogradanske narative и koje su Ьili odeveni i da ih lise tereta neprijatnih istorij skih asocij acij a :

Recno . 76/22. 2008.

Те strasne klanice koje su se desile pre pedeset godina ponovile su se u stra­hovitim klanjima pre deset godina . Ista krvoprolica i isti izgovori . Dosta mi је toga . Toliko sam umorna od ove price i ove zemlje . Najrade bih zauvek ucu­tala . . . Jos kad bi i secanj a na ratove zauvek umrla i nikada vise vaskrsla . . . Ov­de se osecam kao stranac , sto је strasno , verujte mi . Mnogo је lakse Ьiti stra­nac u tudoj nego u vlastitoj zemlj i . Mnogo lakse . (Visnja)

IzrazavajuCi takve stavove , deo moj ih sagovornika odlucno se suprotstavio regruto­vanju telesnih ostataka zrtava i z devedesetih za Ьilo kakve projekte pomirenj a i evropskih integracij a . Neki smatraju da Ьi njihovo iskreno postovanje prema preci­ma Ьilo osujeceno ukoliko Ьi ostaci Ьili upotrebljeni samo kao znak takozvane volj e SrЬije d a s e suoci s a istinom i prizna krivicu . lako је teznja z a odgovornoscu shvace­na kao instrumentalna i potencijalno korisna u legitimisanju demokratske vlasti , popravljanju odnosa sa medunarodnom zajednicom i obnavljanju dostojanstva po­jedinacnim zrtvama i nj ihovim porodicama , politizacija kostiju је i dalje tema koja raspiruje atavisticke duhove . Neki od mojih sagovornika izrazili su zelju da se SrЬi­ja ponovo priЬlizi standardnim oЬlicima modernosti , ali im је istovremeno Ьilo stalo da "pokojnici pocivaju u miru" (Ruzica) , sto Ьi prakse ICMP-a mogle narusi-ti . Porodice nestalih retko shvataju drustveno isceljenje kao brz , j avan ili samo teh- 147 nicki proces .

Iako је razlika izmedu lokalnih zelja i procedura osmisljavanja mrtvog tela i demokratskih i higij enskih ciljeva transnacionalnih institucija naizgled ne­proЬlematicna , u ovom ogledu se retorika obeju strana vidi kao veoma slicna . Nai­me , оЬа tipa ideoloskih praksi polaze od ideje rekonstruisanog tela kao sredisnj e fi­gure u imaginarnom projektu izlecenj a porodica , drzavne nepovredivosti i medu­narodne harmonij e . Proces drzavnog iscelj enja , veruje se , moie se sprovesti samo kroz utvrdivanj e odredenog tipa identiteta i strukture pripadanj a - precima , poro­dici , drzavi , ili Ьioloski utvrdenoj civilnoj zajednici .

ОЬе strane tako barataju idejom i materij alnoscu telesnih ostataka kao nepoЬitnim i kraj nj im dokazom cij a dalj a interpretacija i analiza uopste nij e po­trebna , ma s ta naucnici zapravo otkrili u cvetnim polj ima . Pored toga s to ј е takav stav izuzetno proЬlematican , vazno ј е naglasiti da је naucno utvrden identitet zrta­va tek prvi od mnogih koraka u slozenom i visestranom procesu suocavanja s pro­sloscu , koj i ukljucuje kako porodice nestalih , zrtve , vinovnike zlocina tako i insti ­tucij e koje poistovecuju sudЬinu pojedinaca sa raznim narativima pravde , raciona­lizacije krivice i prastanja . Kosti se ne tumace same , nitij e znacenj e takozvanih do­kaza uvek oCigledno . Iako takozvani demokratski kontekst tumacenj a kostiju ima

ёosopis .џЈ lr:njitJvnost i lrulturu, i drultvtna pitanja

svakako drиkciju moralnи pozadinu , on nije nista jasnij i od onog iz ranih osamde­setih , kada sи otkopavani grobovi iz drиgog svetskog rata i politicki (zlo)иpotre­Ьlj avani pronadeni ostaci . Pгetpostavlj ati da се sam povracaj ratnih tela potpиno neproЬlematicno i neosporno slиziti medиdrzavnim pomirenjima i poverenju Ьi­lo Ьi isиvise naivno (iako prizeljkivano) и datom politickom i istorij skom trenиt­kи . Bice , naime , potrebno vreme da se zaista i и potpиnosti shvati politicki kon­tekst procesa repatrij acij e i priznavanja odgovornosti u odnosu na drиstvene tre�­dove koj i oslikavajи savremene potrebe i nastojanja ljиdi и SrЬij i i и siroj medиna­rodnoj zajednici .

U ovom ogledи tvrdila sam da је postkonfliktne teznje osmisljavanj a ratne proslosti potrebno razиmeti n e samo и odnosи n a istorij ska zavestanja i z ko­j ih poticи , vec i u kontekstи savremenih forenzickih i pravnih praksi . Savremena intervencij a u prostore i poimanja ratista i guЬitaka znacajno definisи proslost . Da Ьismo polje divlj e nane videli kao masovnu grobnicи , odredene prakse morajи stu­piti na snagu . Ako nista drugo , mesto zlocina je potrebno markirati zиtom trakom i crvenim zastavicama . Da Ьi pokazala dostoj no postovanje prema pokojnom sinu , majka veruje da mora sedeti pored njegovog groba iako је taj grob prazan . Zena mo­ra sebe uveriti da prij ava nestanka mиza moze иbrzati njegovu smrt . U odnosи na ta

148 intimna i licna racionalizovanja bolne proslosti , organizovane prakse sakupljanja , klasifikovanja , i analize telesnih ostataka mogu delovati strano i neorganski ; istrazi­vanje ј е , medиtim, pokazalo da te prakse , иkoliko su predstavljene kao da pripada­ju istom poretku oplakivanja i zelj e za odgovornoscи i pravdom, Ьivaju prihvacene i od strane drиstva u tranzicij i .

Tekst ј е napisan 2 006 . godine z a knjigu Social Bodies, Maryon McDo­nald i Helen Lambert (ur . ) , Berghahn : Oxford (u stampi) .

Zahvalnost Dugujem iskrenu zahvalnost Marilyn Strathern, Slavici Miletic, Dejanu Ilicu i ano­nimnom citaocu za nj ihove komentare о izvornoj verziji ovog teksta . Svim onim lju­dima koji su mi za vreme mog terenskog rada pruzili gostoprimstvo i sa mnom pode­lili svoje vreme i iskustvo najiskrenije se zahvaljujem. Ovaj rad ne Ьi Ьiо moguc da me dodelj ivanjem sredstava za individualno istrazivanje nisu podrzale Fondacija Wenner-Gren i Ad Futura , kao i Royal Anthropological Institute nagradom Sutaso­ma. Prva verzija dela petog odeljka ovog rada objavljena је и Cambridge Anthropo­logy 2 5 : 3 , 2 005/2 006 .

Rtc n o . 76/22. 2008.

LITERATURA Bakic-Hayden, Milica (2004) : 'National Memory as Narrative Memory. Тhе Case of Kosovo ' u : Balkan Identities . Nation and Memory. Prir . Maria Todorova . London: Hurst & Company.

Ballinger, Pamela (2 003) : History in Exile . Memory and Identity at the Borders of the Balkans . Princeton and Oxford : Princeton University Press .

Bandic , Dusan (1997) : Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko . Beograd: BiЬlioteka ХХ vek.

Bjelic , Dusan , Obrad Savic (2 003) : Balkan as Metaphor: Between Giobalization and Fragmentation. Cambridge , Massachusetts : MIT Press .

Bringa , Tone (1995) : Being Muslim the Bosnian Way: Identity and Community in а Central Bosnian Village . Princeton, New Jersey : Princeton University Press .

Butler , Judith (2 000) : Antigone's Claim. Kinship between Life and Death . New York: ColumЬia University Press .

Cajkanovic, Veselin (19 10-24 ; 1994а) : Studij e iz srpske religije i fol ­klora 192 5 - 1942 . Beograd : Srpska knjiievna zadruga , ВIGZ , Prosvet.

Colovic, Ivan (1984) : Divlja knjiievnost . Beograd : Nolit .

Danforth, Loring i Alexander Tsiaras (1982) : Тhе Death Rituals of Rural Greece . Princeton : Princeteon University Press .

Denitch , Bogdan (1994) : Ethnic Nationalism : Тhе Tragic Death of Yugoslavia . Minneapolis : University of Minnesota Press .

Dvornic, Milan (1994) : " Pogrebni obicaji baranjskih Srba" . U : Ras­kovnik (75 - 76) : 2 6 - 32 .

Dordevic Tihomir (192 3 , 2004) : Nas narodni zivot . Beograd : Pro­sveta.

Ephirim- Donkor , Anthony (1997) : Mrican Spirituality : On Beco­ming Ancestors . Asmara (Eritrea) : Mrica World Press .

Green, F. Sarah (2005) : Notes from the Balkans . Locating Marginality and ArnЬiguity on the Greek-Albanian Border . New Jersey : Princeton University Press .

Hayden, Robert М . (1994) : 'Recounting the Dead : The Discovery and Redefinition of Wartime Massacres in Late- and Post-Communist Yugoslavia' . U: Memory , History, and Opposition Under State Soci­alism . Prir. RuЬie S. Watson. Santa Fe, N . M . : School of Arnerican Research Press .

Casopis .ta knJ!ktmost i kulturu, i druitvtna pitanja

149

1 50

Hertz, Robert (1904 -1906 ; 1960) : Death and the Right Hand. Aber­deen : Cohen & West.

Ј ovanovic, Bojan (2002) : Srpska knj iga mrtvih. Novi Sad : Enciklope­dia Serbica, Prometej .

Kaufman , Sharon (200 5) : . . . And а Time to Die : How American Hospitals Shape the End of Life . New York : Scrihner.

KuliSic, Spiro (1979) : Stara slovenska religija u svjetlu novijih istrazi­vanja posebno balkanoloskih . Sarajevo : Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine .

Lock, Margaret (2002) : Twice Dead : Organ Transplants and the Re­invention of Death . Berkeley : University of California Press .

Mol, Annemarie (2002) : Тhе Body Multiple : Ontology in Medical Practice . Durham i London : Duke University Press .

Lowmianski , Henryk (1979 , 1996) : Religija Slovena. Beograd : Bihli­oteka хх vek.

Petrovic, Маја (2003) : Тhе Practices of Justice and Understandings of Truth : Truth and Reconciliation Commissions . Dostupno na : http : / /www. eurozine . com/ article/2 003 - 1 2 - 0 2 -petrovic-en . html

Petrovic, Sreten (199 5) : Mitologija , kultura , civilizacija . Beograd : Sa­lus .

Petryna , Adriana (2002) : Life Exposed : Biological Citizens after Chernobyl . New Jersey : Princeton University Press .

Rose , Nikolas i Carlos , Novas (2005) : 'Вiological Citizenship ' . U : Global AssemЬlages : Technology, Politics, and Ethics a s Anthropolo­gical ProЬlems . Prir . Aihwa Ong i Stephen Ј . Collier . London : Blackwell .

Seremetakis С . , Nadia (1991) : Тhе Last Word: Women, Death , and Divination in lnner Mani . Chicago : University of Chicago Press .

Scheper-Hughes , Nancy (2000) : The Global Traffic on Organs . Current Anthropology 41 : 1 9 1 - 2 2 4 .

Scheper-Hughes , Nancy i Lolc Wacquant (2003) : Commodifying Bodies. London : Sage .

Sharp А. , Lesley (2006) : Strange Harvest . Organ Transplants , Dena­tured Bodies , and the Transformed Self. Berkeley : California University Press .

Rec n o . 76/22. 2008.

Swain Tony, Trompf Gary (1995) : Тhе Religions of Oceania . New York : LiЬrary of Religious Beliefs and Practices, Routledge .

Verdery Katherine ( 1999) : Тhе Political Lives of Dead Bodies . Rebu­rial and Postsocialist Change . New York : Columbia University Press .

Weingrod Alex (2002) : 'Dry Bones : Nationalism and Symbolism in Contemporary lsrael ' . The Best of Anthropology Today. Prir . Jonat­han Benthall . London : Routledge .

Zecevic, Slobodan (1982) : Kult mrtvih kod Srba. Beograd : BiЬlioteka Susretanja .

Casopis {О knjiitvnost i lrulturu, i druitvtna pitonja

151