Anatomija- Veliki mozak

VELIKI MOZAK VELIKI MOZAK (TELENCEPHALON)(TELENCEPHALON)

Brain? This is my second favorite organ!Brain? This is my second favorite organ!Woody Allen Woody Allen

ANATOMIJA JE SUDBINA!!ANATOMIJA JE SUDBINA!!Sigmund FreudSigmund Freud

STRANE HEMISFERESTRANE HEMISFEREHemisfera ima tri strane: Gornje-spoljašnju, superolateralnu (facies superolateralis), koje je pokrivena krovom lobanje (calvaria)Unutrašnju (facies medialis), koja je vidljiva samo kada se preseče žuljevito telo i kada se ukloni moždani srpDonju (facies inferior s. basalis), koja naleže na bazu lobanje i deli se na prednji, orbitalni deo, koji naleže na krov orbite i zadnji, tentorijalni, koji ispunjava deo srednje moždane jame (fossa cranii media), a pozadi naleže na tentorium cerebelli, koji ga odvaja od gornje strane malog mozga.Strane su međusobno podeljene sledećim ivicama: Margo superomedialis koja odvaja gornju od unutrašnje straneMargo inferolateralis, odvaja bazalnu od spoljašnje straneMargo occipitalis medialis, koja se nalazi između tentorijalnog dela donje strane i medijalne površineMargo orbitalis medialis, koja razdvaja orbitalni deo donje strane i unutrašnju stranu

FACIES SUPEROLATERALISFACIES SUPEROLATERALIS

FACIES MEDIALISFACIES MEDIALIS

INSULAINSULA

FACIES INFERIORFACIES INFERIOR

CORTEX CEREBRALISCORTEX CEREBRALISSTRATUM MOLECULARESTRATUM MOLECULARE

STR. GRANULOSUMSTR. GRANULOSUMEXTERNUMEXTERNUM

STRATUM PYRAMIDALESTRATUM PYRAMIDALE

STR. GRANULOSUM INT.STR. GRANULOSUM INT.

STRATUMSTRATUMPYRAMIDALEPYRAMIDALEINT.INT.

STR. NEURIUM STR. NEURIUM FUSIFORMIUMFUSIFORMIUM

CORTEX CEREBRALIS - PALLCORTEX CEREBRALIS - PALLIIUMUMStratum moleculare (lamina plexiformis), koja sadrži dendritska vlakna piramidnih ćelija (apikalni dendriti), vertikalne aksone stelatnih (zvezdastih) neurona i vertikalne centrifugalne aksone tzv. Marinottievih neurona iz najdubljeg slojaStratum granulosum externum (stratum granulare ext.) sadrži tela stelatnih neurona i male piramidne neurone.Stratum pyramidale sadrži tela piramidnih neurona srednje veličine.Stratum granulosum internum (stratum granulare int.) je lamina karakteristična po horizontalnoj orijentaciji tela stelatnih neurona. Preko lamine prelazi grupa nervnih nastavaka koja formira spoljnu Baillargerovu traku, čija su vlakna takođe horizontalno postavljena. Po pravilu je najtanji među slojevima naseljenim telima neurona (svi izuzev prvog).Stratum pyramidale internum (ganglionare) je sloj sa najvećim telima neurona, piramidnih ali i stelatnih. Preko ovog sloja prolazi druga horizontalna vrpca, unutrašnja Baillargerova traka.Stratum multiforme (stratum neurium fusiformium) je sloj kod koga je naizraženiji pleomorfizam u izgledu tela nervnih ćelija koja ga sačinjavaju. Oblici ovih tela mogu biti fuziformni, triangularni, ovoidni, ali se svi smatraju modifikacijom piramidnih neurona. U nekim predelima mogu se uočiti, sitni, multipolarni, Marinottievi neuroni.

TIPOVI NEOCORTEXATIPOVI NEOCORTEXAAgranularni tip kore, sa veoma tankim, gotovo neprimetnim II i IV slojem, nalazi se u precentralnog girusu (area 4 po Brodmannu) i kaudalnom delu gornje frontalne vijuge, kao i u Brocinoj zoni.Granularni tip kore, koji se nalazi u postcentralnom girusu, areji strijati, akustičkom delu gornje temporalne vijuge i malom delu parahipokampalne kore. U strijatnoj kori, spoljašnje Baillaregerova traka (IV sloj) je dobro izražena i zove se Gennarieva pruga. Frontalni tip kore se sastoji od malih i srednjih piramidnih neurona u laminama III i V, sa istanjenim granularnim slojevima. Nije specifičan za frontalni režanj.Parijetalni tip kore se odlikuje manjim piramidnim neuronima nego frontalni tip, granularne lamine su bolje izražene, šire i sadrže više stelatnih neurona.Polarni tip kore se nalazi blizu frontalnog i okcipitalnog pola hemisfere. Mada su sve lamine prisutne III sloj je istanjen. Multiformni (VI) sloj je bolje izražen nego u ostalim delovima.

BRODMANNOVE ZONEBRODMANNOVE ZONE

VAŽNIJE KORTIKALNE ZONEVAŽNIJE KORTIKALNE ZONE

Da li je Ajnštajn zbog ovoga bio genijalan? Umesto uobičajenog

10:1, imao je povoljniji odnos neuroni:glija (imao je više glije), utvrdili Thomas Harvey i prof. Marian Diamond

Strelica pokazuje nedostatak parijetalnog dela operkuluma, odnosno kaudalnog dela sulcus lateralisa.

Rekoh li jada je sve relativno

FUNKCIJE I POREMEĆAJI REŽNJEVA VELIKOG MOZGA

REŽANJ FUNKCIJE POREMEĆAJI

Frontalni

Stanje svesti, način početka odgovora prema okolini, kontrola govora, kontrola emocija, izvođenje asocijacija u odnosu na reči, rasuđivanje, davanje adekvatnog značenja rečima, memorija vezana za navike i motoriku

Paraliza, gubitak mogućnosti određivanja sleda radnji kod izvršenja zadataka, gubitak spontanosti u komunikaciji, nesposobnost fokusiranja pažnje na objekat, besmisleno ponavljanje jedne misli (perseveracije), poremećaj karaktera ličnosti, emocionalna (afektivna) labilnost, teškoće u socijalnom ponašanju, teškoće u rešavanju problema, nemogućnost izgovaranja reči (motorna afazija)

Parijetalni Lokalizacija vizuelne pažnje, lokalizacija dodira, određivanje cilja za voljne pokret, manipulacija objektima, integracija različitih čulnih doživljaja u pokušaju shvatanja jednog problema

Nemogućnost posmatranja više od jednog objekta u jednom trenutku, nemogućnost davanja adekvatnog naziva predmetima ili ljudima (anomija), teškoće u čitanju (alexia), teškoće u pisanju (agraphia), teškoće u računanju (diskalkulija), teškoće u izvođenju adekvatnih pokreta u odnosu na okolinu (apraxia), s tim u vezi teškoće u vođenju brige o sebi, problem koordinacije pokreta ruke sa vidom, teškoće u fokusiranju vizuelne pažnje

Okcipitalni Regulacija vida Ispadi u vidnom polju, teškoće u lociranju predmeta u okolini, teškoće u prepoznavanju boja (kolorna agnozija), vidne halucinacije, vidne iluzije - neadekvatno viđenje predmeta, teškoće u prepoznavanju napisanih reči i nacrtanih objekata, teškoće prepoznavanja pokreta (agnozija pokreta), teškoće u čitanju i pisanju

TemporalniTemporalni Sluh, pamćenje, kategorizacija objekata, deo vizuelne percepcije

teškoće u prepoznavanju lica (prozopagnozija), nerazumevanje čutih reči (Wernickova afazija), nemogućnost usmeravanja pažnje na ono što se gleda i sluša, teškoće u identifikaciji i verbalizaciji predmeta, gubitak kratkotrajnog pamćenja, interferencija sa dugotrajnim pamćenjem ("pogrešno sećanje" ili kriptomnezija), pojačano ili oslabljeno seksualno ponašanje

Bilo je to u vreme kada cela Galija beše

pokorena od Rimljana (neocortex)!

Cela?

Ne baš! Jedno malo selo je odolevalo

da bude zaposednuto.

I tu naša priča počinje...

LIMBIČKI SISTEM

KOMPONENTE

Kortikalne i supkortikalneKortikalne:

Ofaktivni sistemArheokortikalni delovi: FORMATIO HIPPOCAMPI (HIPPOCAMPUS, GYRUS DENATUS, ALVEUS, GYRUS FASCIOLARIS, INDUSEUM GRISEUM)PALEOKORTIKALNI DELOVI: PIRIFORMNI KORTEKSNEOKORTIKALNI: GYRUS CINGULATUS, GY.FRONTALIS MEDIALIS, GY.PARAHIPPOCAMPALIS

SUPKORTIKALNE STRUKTURE

AMIGDALOIDNI KOMPLEKS (CORPUS AMYGDALOIDEUM)BAZALNE GANGLIJENUC. ACCUMBENSAREA SEPTALISTALAMIČKA JEDRA (NUCC. ANTERIORES)HIPOTALAMIČKA NUCLEI: PREOPTICUS MEDIALIS ET LATERALIS, DORSO – AND VENTROMEDIALIS, NUCC. MAMMILLARESFORNIXCOMMISSURA ANTERIOR

Može i detaljnije

OLFAKTIVNI SISTEM

ŠTA OBUHVATA MIRISNI MOZAK (RHINENCEPHALON)

Olfaktorni živci (nn. olfactorii), bulbus olfactorius i tractus olfactoriusNuc. olfactorius anteriorStria olfactoria medialis, stria olfactoria intermedia i stria olfactoria lateralisTrigonum olfactorium, substantia perforata anterior, tuberculum olfactorium, nucleus et tractus diagonalis (Broca)Lobus piriformis, koji obuhvata: a. gyrus olfactorius lateralis, koji sa gyrus ambiensom čini prepiriformni korteks; b. periamigdaloidnu koru u kojoj se završava stria olfactoria lateralis c. uncus hippocampi, koji obuhvata i gyrus uncinatus, kraj gyrus dentatusa i gyrus intralimbicus d. entorinalni predeo (area entorhinalis), kranijalni deo parahipokampalne vijuge

TAMO GDE MIRISI POČINJU

Kod čoveka je olfaktivni sistem prilično redukovan na račun prefrontalne kore. Jedino njegova difuznost govori da je kod naših predaka on bio znatno izraženiji. Početak mirisnog sistema su nn. olfactorii, koji prenose senzacije iz mirisnog dela sluzokože nosa. Oni prolaze kroz laminu cribrosu etmoidalne kosti, ulazeći u proširenje, mirisnu glavicu (bulbus olfactorius).

čovek pas

DUG PUT DO MOZGABulbus olfactorius je smešten u rostralnom delu sulcus olfactoriusa, lateralno od gyrus rectusa. Ova crvenkasto-sivkasta formacija ima šest slojeva i četiri vrste nervnih ćelija. Slojevi su: 1. sloj vlakana olfaktivnih živaca 2. sloj sinaptičkih glomerula i interglomerularnih prostora. U ovom prostoru se nalaze sinapse završetaka vlakana mirisnih vlakanaca i dendrita mitralnih i resičastih neurona. Spojevi sadrže veliki broj nervnih nastavaka, a veličina im je, zbog toga, neuobičajena za centralni nervni sistem i iznosi oko 100 m. 3. molekularni i spoljašnji granularni sloj 4. sloj mitralnih ćelija 5. unutrašnji molekularni sloj 6. sloj vlakana mirisne trake (tractus olfactorius).

PAŽNJA!!! OVO JE JEDINI PAŽNJA!!! OVO JE JEDINI SENZORNI SISTEM KOJI NE SENZORNI SISTEM KOJI NE UKLJUČUJE UKLJUČUJE DIJENCEFALIČKA DIJENCEFALIČKA RELEJNA JEDRA!!!RELEJNA JEDRA!!!

PODELA OLFAKTIVNE KOREOlfaktivni korteks se deli na primarni i sekundarni. Primarni olfaktivni korteks je područje u kome se završava lateralna olfaktivna strija: lateralni deo substantiae perforatae anterior, gyrus olfactorius lateralis i gyrus ambiens, (prepiriformni korteks), kao i kortikomedijerni deo amigdaloidnog kompleksa

Sekundarni olfaktivni korteks ne prima vlakna direktno iz mirisne trake, već ona dolaze iz primarnog korteksa u kranijalni (gornji) deo parahipokampalne vijuge koji nosi naziv area entorhinalis.

DA LI JE FROJD POGREŠIO?

DA! SADA ZNAMO DA DETE MAJKU PREPOZNAJE PO MIRISU, A NE PO BRADAVICIPRVA FAZA RAZVOJA JE MIRISNA!

Šta li ovaj lupa?

UTICAJ MIRISA NA SVEST

Olfaktivni sistem čoveka prvi kompletno mijelinizujePutem fasciculus uncinatusa ovaj sistem je povezan sa limbičkim komponentamaIsti splet povezuje olfaktivni sistem i prefrontalnu koruMirisna aura pre epileptičnog napada

UTICAJ MIRISA NA EMOCIJE

Veze idu preko nuc.olfactorius anteriora ipsi- i kontralateralno u predeo oko substantiae perforatae anteriorDvostruke veze sa temporalnom korom, amigdaloidnim kompleksom i septalnim predelom preko striae terminalis i fasc.medialis telencephali

JESTE LI NAMIRISALI IZABRANIKA/IZABRANICU SVOG SRCA?

Veze sa prednjim delom insule – zaljubljenost?Da li ste svesni MIRISA svog partnera/partnerke?Kod pacova pronađeni su feromoni, koje ne detektuje mozak (svest), već vomeronazalni organSmatra se da slične supstance postoje i kod ljudi

Komponente limbičkog sistema

BULBUS OLFACTORIUS

TRACTTRACTUSUS OLFACTOR OLFACTORIUSIUS

TRIGONUM OLFACTORIUMTRIGONUM OLFACTORIUMCO. CO. AMYGDALAMYGDALOIDEUMOIDEUM

CO. CO. MAMMILLARMAMMILLARIAIA

GYRUS DENTATGYRUS DENTATUSUS HIPPOCAMPUSHIPPOCAMPUS

COMMISSURCOMMISSURAA FORNI FORNICISCIS

CRURA FORNICRURA FORNICISCIS

Formatio hippocampi

Hippocampus može biti podeljen u najmanje pet delova. Igra ulogu u geneyi emocija, regulaciji pamćenja i učenjuGy. dentatus se nastavlja na hipokampusSubiculum sedi na bazi hippocampusa, i nastavlja se u entorhinalni korteks, koji je deo gy. parahippocampalisa. Protok informacije - jednosmeran

JEDAN SMER

SUBICULUM GY. DENTATUS

HIPPOCAMPUSHIPPOCAMPUSINFO

FASCICULUS PERFORANS

AREAAREAENTORHINALISENTORHINALIS

CA 1

CA 3

NEUROFIBRAEMUSCOIDEAE

SCHAEFFER-OVEKOLATERALE

HYPOTHALAMUSHYPOTHALAMUSCORPORA MAMMILLARIACORPORA MAMMILLARIA

FORNIXFORNIX

SENZITIVNI KORTEKSSENZITIVNI KORTEKS

OVDE SE NEGDE RAĐAOVDE SE NEGDE RAĐAPAMĆENJEPAMĆENJE

Bolesti hippocampus - a

Hippocampus je veoma osetljiv na nedostatak kiseonika. Bolesti hipokampusa su takođe Alzheimerova bolest i temporalna epilepsija. Ove bolesti uglavnom napadaju CA1 zonu.

Alzheimerova bolest

Ishemija i temporalna epilepsija zahvataju CA 1 zonu i znatno utiču na proces pamćenjaAlzheimerova bolest koja napada ceo mozak, naročito je izražena u CA 1 području. Na slici se vide karakteristični „smotuljci” degenerisanog citoskeleta.

Corpus amygdaloideum

Dva dela – kortikomedijerni (olfaktivni)Bazolateralni – emocionalni

Co. amygdaloideumReguliše nagone:

Ishranapićeseksualno ponašanje (za ovo vam valjda ne treba slika)Odbrana od ugrožavajućih faktora

??

Amigdaloidni kompleks je odgovoran za nelagodnost u želucu kada vidite da vas u mraku neko prati. Udružen je sa senzorni stimulusom (čovek sa fantomkom = opasnost) do adaptivnog odgovora („bori se ili beži”).

Input: vizuelni, auditivni i somatosenzorni korteks šalju svoja vlakna ka co. amygdaloideumuOutput: ANS, sy i psy, jedra moždanih živaca, retikularna formacija, hipotalamus

Area septalis

okružuje septum pellucidum. Obuhavata gyrus paraterminalis i duboka jedra. of yet unknown function„Uživanje i nagrada” – DA i THC receptori

Fornix

glavna limbička komisuraDelovi:

ColumnaeCorpusCruraThe commissura fornicis (lyra Davidis), između crura

Sardžaj: tractus mammillothalamicus (deo Papezovog kruga)

Commissura anterior

Najmanja Podeljena:

pars anterior : bihemisferična vlakna olfaktornog korteksapars posterior : povezuje amigdaloidna tela

MISLITE LI LIMBIČKI?

Salvador Dali: Trajnost pamćenja

SUPKORTIKALNE SIVE MASE (NUCLEI BASALES)

MORFOLOŠKE ODLIKE BAZALNIH JEDARA

Bazalna jedra su kolekcije neurona u središnjim delovima hemisfera velikog mozga i viših delova moždanog stabla. Veoma često se mešaju pojmovi bazalnih jedara i supkortikalnih jedara. Sva supkortikalna jedra spadaju u bazalne ganglije, odnosno na supkortikalna jedra se odnosi prvi deo definicije: to su neuronske kolekcije u središnjim delovima hemisfera telencefalona.

SUPKORTIKALNA JEDRA.

Repato jedro (nucleus caudatus)Putamen (nema adekvatnog našeg imena)Bledo telo (globus pallidus)Bedem (claustrum)Bademasto telo (corpus amygdaloideum)

Sem navedenih u BAZALNE GANGLIJE spadaju još:

Subtalamično jedro (nucleus subthalamicus)Crna supstanca (substantia nigra)

NUC. CAUDATUS

NUC. CAUDATUS ET CO. AMYGDALOIDEUM

CAPS. INTERNACAPS. INTERNA

VEZE BAZALNIH GANGLIJA

KRUGOVI BAZALNIH JEDARA

OSNOVNI PUTEVI KOJI POVEZUJU BAZ. JEDRA

Ansa lenticularis sadrži vlakna iz spoljašnjeg dela medijalnog segmenta koja se pružaju ventromedijalno praveći omču oko zadnjeg kraka unutrašnje čaure (odatle i naziv: ansa, -ae, f.,lat - petlja, omča), zatim kaudalno do areje prerubralis (Forelovo H polje).Fasciculus lenticularis se pruža od unutrašnjeg dela medijalnog segmenta globus pallidusa, zatim prolaze kroz dorzomedijalni deo globus pallidusa i probijaju prednji krak capsulae internae. Zatim se pruža kroz subtalamus u pravcu od zonae incertae do nuc.subthalamicusa.Fasciculus thalamicus nastaje spajanjem ansae i fasciculusa lenticularisa i pridodavanjem cerebelotalamičkih vlakana. Završava se u nuc. ventralis anterior i nuc. ventralis lateralis u talamusu.

BELA MASA VELIKOG MOZGA

Deli se na centralni deo, koga čini zrakasta kruna (corona radiata) i sistem moždanih čaura (kapsula). Corona radiata se sastoji iz delova koji pripadaju režnjevima (pars frontalis, pars parietalis, pars occipitalis, pars temporalis) i centralnog dela (pars centralis s. centrum semiovale). Ime duguje lepezastim vlaknima koja se od centralnog dela šire ka hemisferama (lat. radiatus, -a, -um, zrakast). U sastav ulaze brojni projekcioni, asocijacioni i komisuralni putevi velikog mozga. O projekcionim putevima će se više govoriti u okviru svakog sistema ponaosob.

PARS FRONTALIS

PARS PARIETALISCENTRUM SEMIOVALE

PARS OCCIPITALIS

PARSTEMPORALIS

Asocijacioni putevi velikog mozga se zovu još i lučna vlakna (fibrae arcuatae). Spajaju pojedina područja u okviru hemisfere velikog mozga. Dele se na kratka i duga. Kratka vlakna, kako im ime govori, spajaju okolne giruse.

DUGA VLAKNAFasciculus uncinatus, koji spaja Brocino motorno podučje za govor i orbitalne vijuge frontalnog režnja sa korom temporalnog režnja, Cingulum, koji se nalazi ispod kore cingulatnog girusa i parahipokampalne vijuge i ima isti oblik kao pomenute strukture. Nosi veliki broj vlakana koja spajaju elemente limbičkog sistema.Fasciculus longitudinalis superior je najveći od svih lučnih vlakana. Polazi iz kore frontalnog režnja, prelazeći preko insule i unutrašnje čaure, dolazi do okcipitalnog lobusa (areje 18 i 19,), da bi se na kraju raspršio po temporalnom režnju.Fasciculus longitudinalis inferior je manji i spaja okcipitalni režanj sa korom temporalnog režnjaFasiculus fronto-occipitalis je dublji, komori bliži snop od fasciculus longitudinalis superiora. U sebi sadrži vlakna koja spajaju lobuse sadržane u imenu, ali i asocijativna vlakna koja povezuju dva najvažnija područja za govor, Brokinu i Wernickeovu zonu. Ovaj snop ima svoje ime, fasciculus arcuatus.

MOŽDANE ČAURE (CAPSULAE)

Krajnja (capsula extrema)Spoljašnja (capsula externa)Unutrašnja (capsula interna)

Capsula extrema se nalazi između kore insule i bedema.Capsula externa je smeštena između claustruma i putamena.

CRUS ANT:CRUS ANT:

CRUS POSTERIUS:CRUS POSTERIUS:PARS THALAMOLENTIFORMISPARS THALAMOLENTIFORMISPARS RETROLENTIFORMISPARS RETROLENTIFORMISPARS SUBLENTIFORMISPARS SUBLENTIFORMIS

GENU (TR. CORTICO-GENU (TR. CORTICO-NUCLEARIS) NUCLEARIS)

CAPSULA EXTREMACAPSULA EXTREMA

CAPSULA EXTERNACAPSULA EXTERNA

CAPSULA INTERNA:CAPSULA INTERNA:

Prednji krak (crus anterius)

Odvaja nuc. lentiformis od nuc.caudatusa.Sadržaj ovog kraka čine talamokortikalna i kortikotalamička vlakna, koja predstavljaju spoj frontalne i prefrontalne kore velikog mozga sa lateralnom grupom jedara talamusa putem pedunculus thalami anterior i ponsom preko tr. frontopontinusa. Takođe, kroz prednji krak prolaze mostići sive mase koji spajaju glavu repatog jedra i putamen.

Zadnji krak (crus posterius)

Nalazi se između talamusa i sočivastog jedra. Deli se na tri topografske dela:

lentikulotalamičkiretrolentikularni Sublentikularni

Talamolentikularni deo predstavlja rostralni deo zadnjeg kraka, kroz koji prolazi veliki broj motornih puteva: tr.corticospinalis, tr.frontopontinus, tr.corticoreticularis, tr.corticorubralis, tr.corticoolivaris, tr.corticotectalis i nigrostrijatna vlakna. Kroz ovaj deo prolaze još i gornje nožice talamusa (pedunculus thalami superior).

Retrolentiformni deo (pars retrolentiformis capsulae internae), kako mu samo ime kaže, pruža se iza putamena, lateralno od talamusa. Kroz taj deo prolaze tri velika snopa vlakana:

Radiatio optica (tr. geniculocalcarinus), tr. parieto-occipitopontinus i zadnje nožice talamusa (pedunculus thalami posterior).

Sublentiformni deo (pars sublentiformis) prolazi ispod kaudalnog dela putamena.

Kroz njega prolaze: radiatio acustica, tr. temporopontinus i donje nožice talamusa (pedunculus thalami inferior).

CORPUS CALLOSUM

FORNIXFORNIX FORNIXFORNIX

INDUSIUM GRISEUMINDUSIUM GRISEUM

FORCEPS MINORFORCEPS MINOR

FORCEPS MAJORFORCEPS MAJOR

TAPETUMTAPETUM

FORNIX

CRUS

CORPUSCORPUSCOLUMNACOLUMNA

COMMISSURACOMMISSURAANTERIORANTERIOR

KO MISLI VREDI, KO VREDI MISLI