analiza sposobnosti kod dece sa lakom intelektualnom ometenošću ...

367

Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd), Vol. 10, br. 3. 367-387, 2011.

UDK: 159.947.2.072-056.313-053.4 ;

376.1-056.313-053.4ID: 187379212

Originalni nau!ni radNata"a BUHA1

Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

DONO!ENJE ODLUKA: ANALIZA SPOSOBNOSTI KOD DECE SA LAKOM INTELEKTUALNOM OMETENO!"U

PRIMENOM KOCKARSKOG ZADATKA2

Mnoge !ivotne situacije zahtevaju sposobnost dono"enja odluka koja podrazumeva i odlaganje zadovoljstva, odnosno prihvatanje krat-koro#nog gubitka zarad potencijalno ve$eg dobitka u bli!oj ili daljoj budu$nosti. Ova sposobnost adekvatnog balansiranja izme%u mogu-$ih izbora i mogu$ih ishoda se de&ni"u$a karakteristika adaptivnog funkcionisanja. Cilj ovog istra!ivanja je utvr%ivanje karakeristika spo-sobnosti dono"enja odluka kod dece sa lakom intelektualnom omete-no"$u (LIO). Sposobnost dono"enja odluka procenjena je Kockarskim zadatkom za decu. Istra!ivanjem je obuhva$en uzorak od 101 ispita-nika sa lakom intelektualnom ometeno"$u, oba pola, uzrasta od 10 do 13 godina. Dobijeni rezultati ukazuju na to da su deca sa LIO u stanju da naprave dobru procenu odnosa potencijalne nagrade i kazne. Kod izvesnog broja dece (40.7%) se uo#ava disocijacija izme%u pona"anja i znanja - iako na bihejvioralnom nivou pokazuju dobru sposobnost dono"enja odluka, ova deca na nivou obrazlo!enja kao povoljniji ozna-#avaju negativan "pil. U sli#nom kontekstu, 7.1% dece s pozitivnom preferencijom ipak #e"$e bira one karte koje donose ve$i neposredni do-bitak. Za razliku od performanse, koja ne zavisi od analiziranih neza-visnih varijabli, pripisivanje atributa pozitivan/negativan (preferenci-

1 E-mail: [email protected] 2 Rad je proistekao iz projekta “Kreiranje protokola za procenu edukativnih

potencijala dece sa smetnjama u razvoju kao kriterijuma za izradu individualnih obrazovnih programa“, broj 179025 (2011-2014), !iju realizaciju #nansira Mini-starstvo prosvete i nauke Republike Srbije

368


ja) zavisi od pola, jezi!kog i porodi!nog statusa. Pozitivna preferencija je izra"enija kod devoj!ica (p<0.05), dece koja su bilingvalna (p<0.01) i dece koja "ive u nepotpunoj porodici (p<0.05).

Klju!ne re!i: dono#enje odluka, egzekutivne funkcije, laka intelektualna ometenost, kockarski zadatak

UVOD

Mnoge !ivotne situacije zahtevaju sposobnost dono"enja odluka koja uklju#uje odlaganje zadovoljstva, odnosno prihvatanje kratkoro#-nog gubitka zarad potencijalno ve$eg dobitka u bli!oj ili daljoj budu$-nosti. Ishod na"ih odluka je #esto neizvestan, jer aktuelna procena si-tuacije nosi mogu$nost nepovoljnog rezultata. Sposobnost adekvatnog balansiranja izme%u mogu$ih izbora i mogu$ih ishoda je de&ni"u$a karakteristika adaptivnog funkcionisanja. S obzirom na to da funkci-onisanje u slo!enom socijalnom kontekstu zahteva razmatranje doga-%aja iz pro"losti, nadgledanje (pra$enje) aktuelnih de"avanja i predvi-%anje posledica (budu$nosti), sposobnost dono"enja odluka se smatra komponentnom egzekutivnih funkcija (Zelazo & Mueller, 2002), koje se vezuju za aktivnost prefrontalnog korteksa (Lezak, 1995).

Iako se egzekutivne funkcije uglavnom razmatraju kroz pojedi-na#ne komponente, koncept egzekutivnih funkcija se mo!e sagledati i u okvirima dihotomne podele na tzv. “hladne” i “vru$e” aspekte koji su posredovani aktivno"$u razli#itih predela prefrontalnog korteksa. “Hladni” ili “znati” sistem (prema Mischel & Ayduk, 2004) je emocio-nalno nautralan i potaknut je relativno apstraktnim, dekontekstuali-zovanim problemima, dok je “vru$i” ili “kreni” sistem (prema Mischel & Ayduk, 2004) neophodan za regulaciju afektivno toniranih pona"a-nja i re"avanja problema koji zahtevaju 'eksibilnu procenu afektivnog zna#aja stimulusa (Zelazo & Mueller, 2002). Prvi je vezan za aktivnost dorzolateralnog prefrontalnog korteksa, a drugi za aktivnost orbito-frontalnog regiona (odnosno, ventromedijalnog prefrontalnog kortek-sa). Sposobnost dono"enja odluka pripada upravo “vru$em” aspektu egzekutivnih funkcija, jer socijalne situacije i projekcije #esto nose predznak neizvesnosti, te za dono"enje brzih odluka nisu dovoljna jednostavna pravila. A.R. Damasio (Damasio, 1994, prema Hart et al.,

369

Buha, N.: Dono!enje odluka: analiza sposobnosti kod dece sa lakom intelektualnom ometeno!"u primenom kockarskog zadatka

1999) je izneo stav da je u takvim situacijama dono!enje odluka vo#eno tzv. somatskim markerima. Njegova teorija je bazirana na regulativnoj ulozi rano ste$enih socijalnih iskustava po tipu nagrada i kazni, a pod $ijim uticajem se oblikuje odre#eni repertoar tzv. “somatskih marke-ra“. Pod ovim terminom podrazumevaju se ste$ene senzacije i telesna stanja pra"ena ose"anjem prijatnosti ili neprijatnosti, a koja u aktuel-noj situaciji podsti$u ili inhibiraju odre#ene obrasce pona!anja (Oci", 1998). Drugim re$ima, somatski markeri informi!u i upozoravaju o pozitivnoj ili negativnoj prirodi i posledicama odre#enog pona!anja i imaju ulogu da inhibiraju ili facilitiraju odre#ena pona!anja iz bi-hejvioralnog repertoara (%or#evi", 1997). Prema shvatanju Damasia, ventromedijalni region $uva veze izme#u konkretne informacije (npr. mogu"i izbor aktivnosti) i emocionalnog stanja koje je u prethodnom iskustvu bilo povezano s konkretnom situacijom. Nakon evaluacije si-tuacije, $injeni$no znanje o konkretnoj situaciji postaje okida$ telesne reakcije (“somatskog markera“) koja dalje ima zadatak da usmerava individuu tokom procesa zaklju$ivanja i dono!enja odluka (Hart et al., 1999). Veze izme#u &ivotnih situacija i somatskog stanja uspostavljaju se i oblikuju tokom odrastanja sticanjem li$nih i socijalnih iskustava. Stil vaspitanja i sistem vrednosti, plasiran u roditeljskom i !kolskom okru&enju ili unutar vr!nja$ke grupe, tokom razvojnog perioda uvodi ka&njavanje i nagrade, koji modi'kuju i oblikuju osnovna somatska stanja. Preko kazni i nagrada osoba ”u$i” veze izme#u socijalnih zbiva-nja i telesnih senzacija, kako u vreme samog doga#anja, tako i u vreme javljanja njegovih posledica. Kasnije, ste$ene unutra!nje reprezentaci-je potencijalnog odgovora ili aktivnosti automatski aktiviraju somat-sku senzaciju koja tu aktivnost ozna$ava kao po&eljnu ili ugro&avaju"u (Oci", 1998).

“Nedostaju"i” somatski markeri karakteristi$ni su za osobe sa lezijom ventromedijalnog prefrontalnog korteksa (Bechara, Tranel, & Damasio, 2000), kao i kod nekih psihijatrijskih stanja – depresivnog poreme"aja (Must et al., 2006), opsesivno-kompulsivog poreme"aja (Lawrence et al., 2006), poreme"aja kontrole impulsa (Cavedini et al., 2002) i mentalnih poreme"aja nastalih zloupotrebom psihoaktivnih supstanci (Bechara et al. 2001).

Da bi se u laboratorijskim uslovima procenila sposobnost dono-!enja odluka, iznedreno je nekoliko sli$nih procedura koje zahtevaju

370


svesnu ili nesvesnu procenu rizika. Ovi zadaci simuliraju dono!enje odluka u realnom "ivotu jer potenciraju neizvesnost premisa i isho-da, kao i nagrade i kazne. Najpoznatiji zadatak ove vrste je Ajova koc-karski zadatak (Iowa Gambling Task, Bechara et al., 1994), u kome se od ispitanika zahteva da izvla#e karte iz nekog od #etiri ponu$ena !pila, sa ciljem da se ostvari maksimalni dobitak (konkretno, u ovom zadatku dobitak je de%nisan koli#inom osvojenog novca). Izvla#enje karata iz dva !pila (npr. !pil A i !pil B) je pra&eno velikim dobitkom, ali je izbor ovih karata pra&en i nepredvidivim velikim gubitkom, koji je na kraju ve&i od mogu&eg dobitka. Ovo su tzv. “nepovoljni” !pilovi. U ostala dva !pila (!pil D i !pil C), neposredni dobitak je znatno ma-nji, ali je odnos dobitak-gubitak na du"e staze povoljniji, !to rezultuje ostvarenjem cilja – sticanjem dobitka (tzv. “povoljni” !pilovi). Nakon nekoliko izvla#enja karata iz svih !pilova, zdrave odrasle osobe poste-peno usvajaju strategiju biranja karata iz !pilova koji nose manji rizik za velike gubitke. Suprotno tome, osobe sa lezijom ventromedijalnog prefrontalnog korteksa preferiraju !pilove koji obezbe$uju neposredni veliki dobitak, iako su !pilovi sa manjim dobitkom povoljniji na du"e staze. Ovi nalazi ukazuju na to da ove osobe nisu svesne posledica sopstvenog izbora i pona!anja, kao i da je njihova sposobnost dono-!enja odluka vo$ena isklju#ivo neposrednom situacijom. Nedostatak anticipacije budu&ih posledica, Bekara i sar. (Bechara et al., 1994) su slikovito opisali kao “miopija za budu&nost“.

U pore$enju sa obimnim istra"iva#kim nalazima o karakteristi-kama dono!enja odluka u klini#koj populaciji i kod zdravih odraslih osoba, manje je poznata razvojna putanja sposobnosti dono!enja od-luka. Razvojne studije su, pored Ajova kockarskog zadatka, koristile i prilago$ene kockarske paradigme. Ovim istra"ivanjima je utvr$eno da se nivo performanse pove&ava sa uzrastom dece (Crone & Van der Molen, 2004; Hooper et al., 2004; Kerr & Zelazo, 2004). Konkretno, deca na uzrastu izme$u 6 i 12 godina uglavnom biraju karte iz nepo-voljnog !pila, dok adolescenti na uzrastu izme$u 13 i 17 godina uspe-vaju da tokom igre “nau#e” koji !pil karata je povoljniji. Ipak, nivo per-formanse adolescenata jo! uvek nije na nivou odraslih zdravih osoba, !to ukazuje na to da razvoj ove sposobnosti zalazi duboko u adolescen-ciju (Hooper et al., 2004). 'injenica da performansa dece nalikuje per-formansi odraslih osoba sa lezijom ventromedijalnog regiona je dovela

371


do hipoteze da je de#je pona!anje na kockarskim paradigmama pove-zano sa nezrelo!"u orbitofrontalnog/ventromedijalnog predela. Ova hipoteza je u skladu sa skora!njim istra$ivanjima razvoja mozga, koja su potvrdila da je prefrontalni korteks jedan od poslednjih regiona mozga koji strukturalno dozrevaju, na !ta upu"uju uzrasne promene u volumenu sive i bele mase, koje se evidentiraju sve do ranog odraslog doba (Gogtay et al., 2004).

Uspe!na performansa na kockarskim paradigmama zahteva naj-manje tri me%usobno povezane ve!tine. Prva se odnosi na sposobnost zami!ljanja budu"ih doga%aja i motivisanost afektivnim osobinama (somatska ili telesna stanja) zami!ljene scene. Ova predstava mora biti dovoljno sna$na kako bi uticala na pona!anje. Druga podrazumeva sposobnost da se inhibira i poni!ti prethodno nau#ena verovatno"a nagrade i kazne, !to omogu"ava deci da &eksibilno prilago%avaju po-na!anje u zavisnosti od reakcije socijalnog okru$enja. Tre"a ve!tina podrazumeva so'sticiranu procenu vrednosti nagrade i kazne tokom prethodnih primera/slu#ajeva (Garon & Moore, 2004).

Analiza vi!ih kognitivnih funkcija kod dece i odraslih sa IO je no-vija istra$iva#ka tema, kako u svetskoj tako i u doma"oj literaturi, !to je iznena%uju"e s obzirom na njihov zna#aj u svim sferama svakodnev-nog $ivota. Do sada su istra$ivanja vezana za regulativne mehaniz-me i njihovu povezanost sa razli#itim karakteristikama i aspektima funkcionisanja osoba sa IO, prevashodno usmerena na hladne aspekte egzekutivnih funkcija (Buha-(urovi", 2010; Buha-(urovi" & Gligo-rovi", 2010; Gligorovi" & Buha-(urovi", 2010; Glumbi" & Bo$inovi", 2005; Japund$a-Milisavljevi" & Ma"e!i"-Petrovi", 2008). S obzirom na to da su “vru"e” egzekutivne funkcije va$an aspekt svakodnevnog funkcionisanja i da se i osobe sa IO #esto suo#avaju sa situacijama koje zahtevaju izbor izme%u vi!e mogu"nosti (npr. briga o zdravlju- izbor hrane, izbegavanje 'zi#kih opasnosti, seksualno pona!anje; 'nansij-ske odluke; interpersonalni odnosi i sl.), koji mo$e dovesti do neke vr-ste neposrednog dobitka, ali i gubitka na du$e staze, cilj ovog istra$i-vanja je usmeren na utvr%ivanje nivoa razvoja sposobnosti dono!enja odluka kod dece sa lakom intelektualnom ometeno!"u.

372


METOD RADA

Opis uzorka

Uzorkom je obuhva!eno 101 dete sa lakom intelektualnom ome-teno"!u, oba pola, uzrasta od 10 do 13 godina i 11 meseci, iz #etiri beogradske osnovne "kole (“Novi Beograd“, “Bo"ko Buha“, “Du"an Dugali!“i “Anton Skala“) i jednog specijalnog odeljenja redovne "ko-le “Dositej Obradovi!“. Kao ekskluzivni kriterijumi uzeti su u obzir evidentni somatski i neurolo"ki poreme!aji i izra$ene emocionalne smetnje.

Analizom dostupne dokumentacije u osnovnim "kolama preu-zete su demografske varijable (uzrast, pol, porodi#ni status i jezi#ki status dece) i podaci o nivou intelektualnog funkcionisanja, izra$enog kroz koe%cijent inteligencije.

Ispitanici su relativno ujedna#eni prema polnoj strukturi, budu-!i da uzorak #ini 45 devoj#ica (44.6%) i 56 de#aka (55.4%). Tako&e, ujedna#eni su i prema uzrastu i distribuirani u 4 uzrasne grupe: gru-pu od 10-10.11 godina #ini 25 (24.8%) ispitanika, od 11-11.11 godi-na 23 (22.8%) ispitanika, od 12-12.11 godina 24 (23.8%) ispitanika i od 13-13.11 godina 29 (28.7%) ispitanika. Uzorak #ini 47.5% (N=48) bilingvalnih ispitanika i 52.5% (N=53) onih #iji je maternji jezik srp-ski. Prose#an totalni koe%cijent inteligencije u uzorku iznosi oko 60 jedinica (SD=7.287), dok se minimalne i maksimalne vrednosti kre-!u u okvirima de%nisanog raspona za kategoriju lake intelektualne ometenosti. S obzirom na to da raspodela skora totalnog IQ-a odstupa zna#ajno od normalne (Kolmogorov-Smirnov Z=1.373; p=0.046) i da ima bimodalnu formu, ceo uzorak smo podelili na dve grupe ispita-nika: grupu sa vi"im i ni$im IQ-om. Kao grani#na vrednost za pode-lu uzorka uzeta je vrednost od 60 IQ jedinica po"to se ona isti#e kao ta#ka podele celokupne distribucije. U grupi vi"eg nivoa intelektual-nog funkcionisanja (IQ od 61 do 70) nalazi se 50.5% dece (N=51), dok grupu koja funkcioni"e na ni$em intelektualnom nivou (IQ od 50 do 60) #ini 43.6% ispitanika (N=44) (za "estoro dece nismo dobili IQ po-datke). Nije utvr&ena statisti#ki zna#ajna razlika u nivou intelektual-nog funkcionisanja izme&u dece razli#itog pola (Ȥ��= 0.143; p= 0.705) i uzrasta(Ȥ��= 0.473; p= 0.925).

373


Kada je re# o porodi#noj strukturi, ne!to vi!e od polovine uzorka $ivi u potpunoj porodici (njih 56 ili 55.4%), dok je broj dece koja $ive u nepotpunoj porodici i u domu za decu bez roditeljskog staranja izjed-na#en – u svakoj grupi se nalazi po 22 ispitanika (21.8%). Za jedno dete (1%) nismo imali podatak o porodi#nom statusu.

Instrument

Za procenu dono!enja odluka upotrebljen je Kockarski zadatak za decu (Kerr &Zelazo, 2004) koji se zasniva na proceduri Iowa Gambling Task (Bechara et al., 1994).

Materijal se sastoji od dva !pila karata (18 cm x 29 cm). Pozadina jednog !pila obojena je zelenom bojom, dok je pozadina drugog !pila obojena plavom bojom. Prednja strana svih karata je podeljena na belu gornju i crnu donju polovinu. Na gornjoj polovini karte nacrtani su shematski prikazi sre"nog lica (obojeni u crno), a na donjoj polovini karte nacrtani su shematski prikazi tu$nog lica (belom bojom). Broj sre"nih lica na svakoj karti ukazuje na broj ostvarenog dobitka, dok broj tu$nih lica ukazuje na broj izgubljenog dobitka. Tokom testira-nja, donja polovina svake karte je prekrivena tamnim samolepljivim papirom kojeg ispitiva# uklanja nakon !to dete izvu#e kartu iz jed-nog od !pilova. Ova karakteristika zadatka ima za cilj da informacija (dobitak/gubitak) koju nosi svaka karta bude jasnija, kao i da usmeri pa$nju deteta prvo na dobitak. Nagrade su bombone. Kada dete osvoji nagradu, ispitiva# iz providne plasti#ne posude koja se nalazi ispred njega prebacuje osvojeni broj bombona u providnu #a!u koja se nalazi ispred deteta. Kada dete izgubi nagradu, ispitiva# uklanja bombone iz #a!e i vra"a ih u posudu koja se nalazi ispred ispitiva#a. Jedan od !pi-lova je, na du$e staze, povoljan (odnos dobitka i gubitka) dok je drugi !pil nepovoljan. Dosledno izvla#enje karata iz “povoljnog” !pila (plave karte) rezultuje dobitkom, dok izvla#enje karata iz “nepovoljnog” !pila (zelene karte), na kraju, rezultuje gubitkom svih osvojenih bombona. U oba !pila, broj dobitaka je konstantan tokom testiranja, dok je broj gubitaka varijabilan. Karte iz “povoljnog” !pila uvek obezbe%uju osva-janje jedne bombone (na karti se nalazi shematski prikaz jednog sre"-nog lica) uz jedan ili nijedan gubitak (u proseku dete mo$e da osvoji 5

374


bombona u seriji od 10 izvu!enih karata). Karte iz “nepovoljnog” "pila uvek obezbe#uju dobitak 2 bombone i gubitak od 0, 4, 5 ili 6 bombona (u proseku dete mo$e da izgubi 5 bombona u seriji od 10 karata). Re-dosled karata u svakom "pilu je konstantan.

Procedura primene ovog zadatka uklju!uje dobijanje “kredita” pre po!etka igre (5 bombona), 4 demonstrativna poku"aja (izvla!enje po 2 karte iz svakog "pila) i 46 izvla!enja u test situaciji. Prvih 25 izvla!enja bi trebalo da deci omogu%i diferencijaciju “povoljnog” od “nepovoljnog” "pila, te se serija od poslednjih 25 izvla!enja tretira kao dijagnosti!ki marker dono"enja afektivno obojenih odluka. Merena varijabla jeste broj nepovoljnih odluka, odnosno broj izvu!enih karata iz “nepovolj-nog” "pila tokom poslednjih 25 poku"aja (od 26-50). Primena ovog za-datka traje oko 15 minuta. Zadatak je zadavan prema proceduri koju su opisali Kerr i Zelazo (2004). Na kraju zadatka izvr"ena je procena uvida u smisao zadatka pitanjem “Koji "pil karata je bolji i za"to?”.

REZULTATI

U Tabeli 1 su prikazani osnovni deskriptivni parametri ispitanih varijabli.Tabela 1 - Deskriptivne mere za skorove varijabli Kockarskog zadatka

Varijable AS(sd) min max t test za

zavisne uzorkeUkupan br. izvu!enih karata iz “povoljnog” "pila (plave karte)

28.96(7.330) 11 43 t=8.089

df=98p<0.000Ukupan br. izvu!enih karata iz

“nepovoljnog” "pila (zelene karte)17.04

(7.330) 3 35

Ukupan br. izvu!enih karata iz “nepovoljnog” "pila tokom poslednjih 25 izvla!enja – KOC II

7.53(5.467) 0 20

Na"i ispitanici tokom ovog zadatka u proseku izvla!e 28.96 ka-rata iz “pozitivnog” "pila (plave karte) i 17.04 karata iz “negativnog” "pila (zelene karte). Primenom t-testa za zavisne uzorke utvr#eno je da je razlika u broju izvu!enih karata iz dva "pila statisti!ki zna!ajna (p<0.01). U deskriptivnom opisu izdvajamo varijablu broj izvu!enih ka-

375


rata iz “nepovoljnog” !pila tokom poslednjih 25 izvla"enja kao najva#niju meru za analizu performanse na testu “Kockarski zadatak za decu”. Ispitanici u proseku izvla$e 7.53 nepovoljnih karata u drugom delu te-sta (poslednjih 25 karata). Minimalan broj izvu$enih karata je 0, dok je maksimalan broj 20.

Analizom odgovora na pitanje “koji !pil karata je bolji?”, 69.3% (n=70) dece odabira “pozitivan” !pil- plave karte (manji dobitak ali i manji gubitak) dok 26.70% njih (n=27) odabira “negativan” !pil- zele-ne karte (ve"i dobitak ali i ve"i gubitak) (Gra%kon 1).

Gra#kon 1 – Procentualna zastupljenost razli"itih preferencija u re!avanju

Na nalog da se obrazlo#i iskazana preferencija, 85.9% na!ih ispi-tanika daje obrazlo#enje, dok 14.1% ispitanika ne ume da objasni na osnovu $ega su odabrani !pil karata ozna$ili kao “bolji”.

Interesovalo nas je i koji je to prose$an broj zelenih karata (“nega-tivan” !pil) koje deca sa pozitivnom i negativnom preferencijom biraju u drugom delu zadatka.

376


Tabela 2 - Prose!an broj nepovoljnih karata u drugom delu kod u!enika sa pozitivnom i negativnom preferencijom u re"avanju

PreferencijaKOC II

N AS (sd) min maxpozitivna 70 5.79 (4.555) 0 20negativna 27 12.22 (4.979) 1 20

Iz Tabele 2 se mo!e uo"iti da deca sa pozitivnom preferencijom pro-se"no biraju po 5.79 karata iz “negativnog” (“zelenog”) #pila, pri "emu se raspon odabranih zelenih karata kre$e od 0 do 20. Deca sa negativnom preferencijom u proseku biraju 12.22 karata iz “negativnog” #pila. Me%u decom koja negativan #pil ozna"avaju kao povoljniji bilo je onih koji su izvukli svega 1 zelenu kartu (registrovani minumun), dok su neka deca izvla"ila i po 20 zelenih karata (registrovani maksimum).

S obzirom na gotovo istovetan raspon minimuma i maksimuma biranja nepovoljnih karata i kod dece s pozitivnom i kod dece s negativ-nom preferencijom, interesovalo nas je koliki je broj dece s pozitivnom preferencijom koja u drugom delu testa biraju vi#e nepovoljnih karata i obratno, koliki je broj dece s negativnom preferencijom koja biraju ma-nje karata iz “negativnog” #pila. Grani"na vrednost broja karata izvu-"enih iz nepovoljnog #pila, odre%ena na osnovu percentilnih rangova, je 12 karata. Ispod 25. percentila (manje od 3 zelene karte) nalazi se 21.8% ispitanika (n=22). Grupu s prose"nim vrednostima (od 3 do 12 zelenih karata) "ini 50.5% ispitanika (n=51) "ija se performansa nalazi izme%u 25. i 75. percentila. Na gornjoj granici proseka (od 3 do 6 zelenih karata) nalazi se 26.7% ispitanika (n=27), dok se na donjoj granici (od 7 do 12 zelenih karata) nalazi 23,8% ispitanika (n=24). Iznad 75. percen-tila (vi#e od 12 zelenih karata) nalazi se 25,7% uzorka (n=26). Tabela 3 - Preferencija i ukupan broj nepovoljnih karata u drugom delu

zadatka

PreferencijaKOC II

&12 '13N % N %

pozitivna 65 92.9 5 7.1negativna 11 40.7 16 59.3

ukupno 76 78.4 21 21.6Ȥ�= 31.200, df=1, p<0.000

377


Iako je Ȥ� testom utvr#eno da je izra$ena preferencija statisti%ki zna%ajno povezana sa kategorijom broja nepovoljnih karata u drugom delu (p<0.000), interesantan je podatak da 7.1% dece s pozitivnom preferencijom ipak bira vi!e “negativne” - zelene karate, a da 40.7% dece s negativnom preferencijom vi!e bira karte iz “povoljnog” !pila (plave karte) (Tabela 3).

Razlike u skoru KOC II na Kockarskom zadatku za decu prema de!nisanim nezavisnim varijablama

Tabela 4 - Statisti!ka zna!ajnost uzrasnih razlika u ukupnom broju nepovoljnih karata

Varijabla Uzrast N AS / (sd) t (df) p

Uku

pan

broj

izvu

%eni

h ka

rata

iz

“nep

ovol

jnog

” !pi

la

10 24 14.00 (6.666)-2.370 (45) 0.022

11 23 18.87 (7.412)10 24 14.00 (6.666)

-1.431 (46) 0.15912 24 16.79 (6.852)10 24 14.00 (6.666)

-2.160 (50) 0.03613 28 18.36 (7.713)11 23 18.87 (7.412)

.999 (45) 0.32312 24 16.79 (6.852)11 23 18.87 (7.412)

.240 (49) 0.81113 28 18.36 (7.713)12 24 16.79 (6.852)

-.768 (50) 0.44613 28 18.36 (7.713)

Tokom Kockarskog zadatka u celini, ispitanici starosti 11 godi-na i oni od 13 godina izvla%e najvi!e karata iz “negativnog” !pila, a u odnosu na desetogodi!njake, broj izvu%enih nepovoljnih karata je statisti%ki zna%ajno vi!i (p< 0.05) (Tabela 4).

378


Tabela 5 - Statisti!ka zna!ajnost uzrasnih razlika u broju nepovoljnih karata u drugom delu zadatka

Varijabla Uzrast N AS/ (sd) F (df) p

KOC II

10 24 5.33 (4.949)

2.306 (3) 0.08211 23 8.87 (5.120)12 24 7.08 (5.258)13 28 8.68 (5.945)

U dijagnosti!kom setu (poslednjih 25 karata), uzrasni obrazac izvu!enih nepovoljnih karata je identi!an. Najni"u vrednost aritme-ti!ke sredine (AS=5.33) posti"u najmla#i ispitanici, za njima slede ispitanici uzrasta 12 godina, dok su vrednosti artitmeti!kih sredina dece uzrasta 11 i 13 godina vrlo bliske. Statisti!kom analizom nisu utvr#ene statisti!ki zna!ajne razlike me#u decom razli!itog hrono-lo$kog uzrasta, mada se te razlike pribli"avaju statisti!ki zna!ajnim (p=0.082) (Tabela 5).

Tabela 6 - Statisti!ka zna!ajnost razlika me"u u!enicima razli!itog totalnog IQ skora, pola i jezi!kog statusa u broju nepovoljnih karata u

drugom delu zadatka

KOC II / nezavisna varijabla N AS/ (sd) t (df) p

IQni"i IQ 43 7.91 (5.631)

0.426 (91) 0.671vi$i IQ 50 7.42 (5.384)

Pol"enski 45 6.96 (4.572) -0.971

(95.949) 0.334mu$ki 54 8.00 (6.115)

Bilingvizamda 47 7.72 (5.625)

0.341 (97) 0.734ne 52 7.35 (5.368)

Izme#u dece koja se nalaze na gornjoj i donjoj granici lake inte-lektualne ometenosti nema statisti!ki zna!ajne razlike u broju biranja karata iz “negativnog” $pila. Devoj!ice u proseku biraju 6.96 nepovolj-nih karata, dok de!aci prose!no biraju 8 karata iz “negativnog” $pila, ali uo!ena razlika aritmeti!kih sredina nije statisti!ki zna!ajna. Kada je re! o deci razli!itog jezi!kog statusa, statisti!ka provera ne ukazuje

379


na zna#ajne razlike u broju izvu#enih nepovoljnih karata izme$u bil-ingvalne i monolingvalne dece (Tabela 6).

Tabela 7 - Statisti!ka zna!ajnost razlika me"u decom razli!itog porodi!nog statusa u broju nepovoljnih karata u drugom delu zadatka

Varijabla Porodi#ni status N AS/ (sd) F (df) p

KOC II

potpuna porodica 55 8.24 (5.660)

1.536 (2) 0.221nepotpuna porodica 22 5.95 (4.146)

domski status 21 6.90 (5.813)

Deca iz nepotpunih porodica biraju najmanje zelenih karata (AS=5.95), slede domska deca (AS=6.90), i na kraju deca iz potpune po-rodice (AS=8.24). Proverom statisti#ke zna#ajnosti razlika aritmeti#kih sredina utvr$eno je da prisutne razlike nisu zna#ajne (Tabela 7).

Razlike u preferenciji na Kockarskom zadatku za decu prema de!nisanim nezavisnim varijablama

Gra#kon 2 - U!estalost pozitivne i negativne preferencije kod ispitanika razli!itog uzrasta

Pozitivna preferencija total: N=70 (72.2%); Negativna preferencija total: N=27 (27.8%);Ȥ��=3.237, df=3, p= 0.357; C = 0.180, p = 0.357

380


Procenat biranja pozitivnog !pila karata kao povoljnijeg ne uka-zuje na porast pozitivne preferencije s rastom hronolo!kog uzrasta ispitanika. Deca uzrasta 11 godina s najmanjom u"estalo!#u (60.9%) ozna"avaju “pozitivan” !pil kao povoljniji, dok je najve#a u"estalost zabele$ena kod dece uzrasta 12 godina (83.3%) (Gra%kon 2). Prisutne razlike u u"estalosti pozitivne i negativne preferencije kroz ceo raspon hronolo!kog uzrasta nisu statisti"ki zna"ajne.

Gra!kon 3 - U"estalost pozitivne i negativne preferencije ispitanika razli"itog IQ-a, pola, jezi"kog i porodi"nog statusa

IQ: Ȥ�=0.000, df=1, sig.=1.000; C = 0.000, p = 1.000; Pol: Ȥ��=3.736, df=1, sig.=0.053; C = 0.193, p = 0.053;

Jezi!ki status: Ȥ��=6.934, df=1, p.= 0.008; C = 0.258, p = 0.008; Porodi!ni status: Ȥ��=6.848, df=1, p= 0.033; C = 0.258, p= 0.033;

U"enici ni$eg i vi!eg totalnog IQ skora s identi"nom u"esta-lo!#u pokazuju pozitivnu i negativnu preferenciju, pa samim tim Ȥ� testom nisu utvr&ene statisti"ki zna"ajne razlike. Devoj"ice s ne!to ve#om u"estalo!#u ozna"avaju pozitivan !pil kao povoljniji (81.8%) u odnosu na de"ake (64.2%), i ta razlika se nalazi na samoj granici statisti"ke zna"ajnosti (p=0.053). Bilingvalna deca iz uzorka u 84.8% slu"ajeva imaju pozitivnu preferenciju, za razliku od monolingvalne dece (60.8%). Razlika u u"estalosti pripisivanja atributa “pozitivan/negativan” statisti"ki je zna"ajna na nivou 0.01. Kao !to se mo$e vide-ti iz Gra%kona 3, domska deca u najni$em procentu imaju pozitivnu preferenciju (50%), slede deca iz potpune porodice (77.8%), dok je naj-

381


ve"a u#estalost ozna#avanja pozitivnog !pila kao povoljnijeg prisutna kod dece iz nepotpune porodice (81.8%). Statisti#ka analiza potvr$uje zna#ajnost razlike i to na nivou 0.05.

DISKUSIJA

Karakteristike performanse na!ih ispitanika kao grupe govore o tome da su deca sa lakom intelektualnom ometeno!"u (LIO) na uzra-stu izme$u 10 i 13 godina u stanju da donesu pozitivne odluke, od-nosno da su u stanju da istovremeno koordiniraju dve informacije i percipiraju dva mogu"a razli#ita ishoda aktuelne odluke. Naime, na!i ispitanici tokom celog zadatka izvla#e zna#ajno manje karata iz ne-povoljnog !pila (p<0.01). Tako$e, deca sa LIO pokazuju jasnu svest o mogu"nostima nagrade i kazne, s obzirom da je 96% njih u stanju da iska%e preferenciju prema jednom od !pilova i da je ve"ina njih (85.9%) u stanju i da obrazlo%i svoj odabir. No, jasna ideja ne zna#i nu%no i ade-kvatnu sposobnost percepcije krajnjeg ishoda. Ne!to vi!e od #etvrtine na!ih ispitanika (26.7%) se, prilikom odlu#ivanja koje karte su bolje, rukovodi samo jednim aspektom informacije - dobitkom.

Iako je vrsta preferencije (pozitivna/negativna) statisti#ki zna-#ajno povezana sa brojem izvu#enih nepovoljnih karata tokom dija-gnosti#kog seta (p<0.01), interesantna je #injenica da se 40.7% dece sa negativnom preferencijom i 7.1% sa pozitivnom preferencijom na bihejvioralnom planu pona!a potpuno suprotno. Svest o tome koje karte su “lo!e”, a koje “dobre”, Bekara i sar. (Bechara et al., 1997) na-zivaju konceptualnim nivoom. Mogu"e je da je deci sa negativnom preferencijom, a adekvatnim bihejvioralnim odgovorom potrebno vi!e vremena da dostignu nivo konceptualizacije. Prema rezultatima Bekare i sar. (Bechara et al., 1997) postoji 3 nivoa u svesnom znanju o tome !ta se de!ava tokom izvo$enja kockarskog zadatka. U prvoj fazi ispitanici nemaju uvid koji !pilovi karata su povoljni. Na polovini za-datka, zdravi odrasli ispitanici po#inju da naslu"uju kojim !pilovima treba dati prednost (svi zdravi ispitanici su dosegli ovaj nivo, a nijedan od ispitanika sa ozledom mozga). Kona#no, 70% zdravih osoba dose-%e konceptualni nivo, !to podrazumeva da su svesni odnosa uzroka i posledice, te su u stanju da verbalizuju koji !pil karata je na du%e staze

382


povoljniji. Interesantno je da 50% osoba sa lezijom mozga dose!e ovaj nivo, premda se znanje/uvid nije odrazilo na njihovu performansu. Kako autori navode, konceptualni nivo nije nu!an da bi pona"anje bilo adekvatno, jer se implicitno u#enje odvija mnogo pre eksplicitnog ra-zumevanja zadatka/situacije.

Kao "to je ve$ napomenuto, dono"enje riskantnih odluka uprkos svesti o tome da izbor koji prave mo!e kroz vreme rezultovati nepo-voljnim ishodom je karakteristika osoba sa lezijom/disfunkcijom ven-tromedijalnih delova prefrontalnog korteksa. Ovakva disocijacija iz-me%u znanja i pona"anja evidentirana je kod 7.1% na"ih ispitanika.

Performansa i preferencija se ne razlikuju zna#ajno me%u decom razli#itih uzrasnih grupa, "to govori o tome da su bazi#ni mehanizmi procene verovatno$e i evaluacije nagrade kod dece sa LIO prisutni ve$ oko 10. godine. Interesantno je to da su uzrasne razlike zna#ajne kada je re# o ukupnom broju odabranih nepovoljnih karata, pri #emu su sta-rija deca ta koja preuzimaju ve$i rizik. O#igledno da ona u odre%enom trenutku suprimiraju rizi#no pona"anje, te se razlika u broju nepo-voljnih karata tokom dijagnosti#kog seta smanjuje i izlazi iz okvira statisti#ke zna#ajnosti.

Kada je konkretno ovaj zadatak u pitanju, bilo bi interesantno da se istra!ivanjem obuhvate mla%i ispitanici i da se ta#no utvrdi na kom uzrastu se kod dece sa LIO uspostavlja bazi#no razumevanje poveza-nosti vrednosti nagrade i verovatno$e njenog osvajanja. S obzirom da ovaj zadatak na ispitanom uzrasnom rasponu nije razvojno diskri-minativan, bilo bi dobro u nekim narednim istra!ivanjima za stariju decu primeniti neku drugu kockarsku paradigmu, kako bi se izbegao “efekat plafona“.

Iako u samom pona"anju nisu detektovane polne razlike, de-voj#ice s ve$om u#estalo"$u pozitivan "pil ozna#avaju kao povoljniji (p<0.05). Na"i rezultati, koji govore o tome da me%u decom razli#itog pola nema razlika na bihejvioralnom nivou, su delimi#no u skladu sa rezultatima Kerove i Zelaza (Kerr & Zelazo, 2004), ali u suprotnosti sa nalazima sli#nih studija u op"toj populaciji. Rezultati ve$ine studija, bez obzira da li su u fokusu bila deca ili odrasli, kao i eksperimenti na majmunima, upu$uju na zaklju#ak da se orbitofrontalni/ventro-medijalni regioni br!e razvijaju kod mu"karaca (Crone et al., 2005; za

383


pregled studija videti Kerr & Zelazo, 2004), pa je na!e rezultate te!ko obrazlo#iti iz tog ugla.

Na!a analiza sposobnosti dono!enja afektivno obojenih odluka dala je najgrublji mogu"i pregled karakteristika performanse kod dece sa LIO, te bi neko naredno istra#ivanje moglo dati i uvid u krivu “u$e-nja”, odnosno dinamiku vrednosne diskriminacije. Pored toga, s ob-zirom da je primenjeni zadatak dizajniran tako da se izbor vr!i samo izme%u dva !pila karata, bilo bi dobro ispitati kvalitet performanse u situaciji vi!estrukih opcija, imaju"i u vidu da se dono!enje odluka u svakodnevnom #ivotu retko kad zasniva na dihotomnom izboru.

ZAKLJU&AK

Deca sa lakom intelektualnom ometeno!"u su na Kockarskom za-datku za decu pokazala da su u stanju da naprave dobru procenu odno-sa potencijalne nagrade i kazne, !to se manifestovalo kroz zna$ajno ve"i broj izvu$enih karata iz povoljnog !pila (p<0.01). Performansa (pona!anje) i svest (ideja) o potencijalnoj nagradi i kazni su statisti$-ki zna$ajno povezani (p<0.01). Me%utim, izvestan broj dece (40.7%), iako na bihejvioralnom nivou pokazuje dobru sposobnost dono!enja odluka, na nivou uvida negativan !pil ozna$ava kao povoljniji. U sli$-nom kontekstu, 7.1% dece s pozitivnom preferencijom ipak vi!e bira one karte koje donose ve"i neposredni dobitak. Za razliku od perfor-manse, koja ne zavisi od analiziranih nezavisnih varijabli, pripisivanje atributa pozitivan/negativan zavisi od pola, jezi$kog i porodi$nog sta-tusa. Pozitivna preferencija je karakteristi$na za devoj$ice (p<0.05), za decu koja su bilingvalna (p<0.01) i za decu koja #ive u nepotpunoj porodici (p<0.05).

384


LITERATURA

1. Bechara, A., Damasio, A.R., Damasio, H., & Anderson, S.W. (1994). Insesitivity to future consequences following damage to human prefrontal cortex. Cognition, 50, 7-15.

2. Bechara, A., Damasio, H., Tranel, D., & Damasio, A. R. (1997). Deciding advantageously before knowing the advantageous strategy. Science, 275 (5304), 1293-1295.

3. Bechara, A., Tranel, D., & Damasio, H. (2000). Characterization od decision-making deicit of patients with ventromedial prefrontal cortex lesions. Brain, 123, 2189-2202.

4. Bechara, A., Dolan, S., Denburg, N., Hindes, A., Anderson, S.W., & Nathan, P.E. (2001). Decision-making de!cits linked to a dysfunctional ventromedial prefrontal cortex, revealed in alcohol and stimulant abusers. Neuropsychologia, 39 (4), 376-389.

5. Buha-"urovi#, N. (2010). Povezanost egzekutivnih funkcija i socijalnog pona$anja kod dece sa lakom intelektualnom ometeno$#u. U J. Kova%evi# i V. Vu%ini# (ur.) Smetnje i poreme!aji: Fenomenologija, prevencija i tretman (deo II) (str. 255-272). Beograd: FASPER, CIDD.

6. Buha-"urovi#, N., Gligorovi#, M. (2010). Inhibitorna kontrola i bilingvizam kod dece sa lakom intelektualnom ometeno$#u. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 9 (2), 253-269.

7. Cavedini P., Riboldi, G., Keller R., D’Annucci, A., & Bellodi, L. (2002). Frontal lobe dysfunction in pathological gambling patients. Biological Psychiatry, 51, 334-341.

8. Crone E., & van der Molen, M. W. (2004). Developmental changes in real-life decision-making: performance on a gambling task previously shown to depend on the ventromedial prefrontal cortex. Developmental Neuropsychology, 25, 251-279.

9. Crone, E., Bunge, S.A., Latenstein, H., & van der Molen, M.W. (2005). Characterization of children’s decision making:

385


sensitivity to punishment frequency, not task complexity. Child Neuropsychology, 11, 245-263.

10. #or$evi", J. (1997). Enigma frontalnih re!njeva. Beograd: CIBIF.

11. Garon, N., & Moore, C. (2004). Complex decision-making in early childhood. Brain and Cognition, 55, 158-170.

12. Gligorovi", M., Buha-#urovi", N. (2010). Executive functions and achievements in Art education in children with mild intellectual disability. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 9 (2), 225-243.

13. Glumbi", N., Bo%inovi", A. (2005). Semantic verbal &uency of the bilingual children with mild intellectual disability. Defektolo"ka teorija i praktika, 1-2, 99-108.

14. Gogtay, N., Giedd, J.N., Lusk, L., Hayashi, K.M., Greenstein, D., Vaituzis, A.C., et al. (2004). Dynamic mapping o human cortical development during childhood through early adulthood. Proceedings of the National Academy of Sciences, 101, 8174-8179.

15. Hart, T., Schwartz, M.F. & Mayer, N. (1999). Executive function: some current theories and their applications. In N.R. Varney, & R.J. Roberts (Eds.), #e Evaluation and Treatment of Mild Traumatic Brain Injury (pp. 133-148). New York: Lawrence Erlbaum Associates.

16. Hooper, C.J., Luciana, M., Conklin, H.M., & Yarger, R.S. (2004). Adolescent’s performance on the Iowa gambling task: implications for the development o decision making and ventromedial prefrontal cortex. Developmental Psychology, 40, 1148-1158.

17. Japund%a-Milisavljevi", M., & Ma"e!i"-Petrovi", D. (2008). Executive functions in children with intellectual disabilities. #e British Journal of Developmental Disabilities, 54 (2), 107, 113-121.

18. Kerr, A., & Zelazo, P.D. (2004). Development of “hot” executive function: the children’s gambling task. Brain and Cognition, 55, 148-157.

386


19. Lawrence, N.S., Wooderson, S., Mataix-Cols, D., David, R., Speckens, A., & Phillips, M.L. (2006). Decision-making and set shifting impairments are associated with distinct symptom dimensions in obsessive-compulsive disorder. Neuropsychology, 20, 409-419.

20. Lezak, M.D. (1995). Neuropsychological Assessment. New York: Oxford University Press.

21. Michel, W., &Ayduk, O. (2004). Willpower in a cognitive-a!ective processing system: the dynamics of delay of grati"cation. In R.F. Baumeister (Ed.) Handbook of Self-regulation (pp. 99-130). New York: #e Guilford Press.

22. Must, A., Szabo, Z., Bodi, N., Szasz, A., Janka, Z., & Keri, S. (2006). Sensitivity to reward and punishment and the prefrontal cortex in major depression. Journal of A!ective Disorders, 90, 209-215.

23. Oci$, G. (1998). Klini"ka neuropsihologija. Beograd: ZUNS.24. Zelazo, P.D.,& Mueller, U. (2002). Executive function in typical

and atypical development. In U. Goswami (Ed.), Blackwell Handbook of Childhood Cognitive Development (pp. 445-469). Oxford: Blackwell.

387


DECISION MAKING: ANALYSIS OF ABILITIES IN CHILDREN WITH MILD INTELLECTUAL DISABILITY

BY APPLYING THE GAMBLING TASK

Nata!a BuhaUniversity of Belgrade, Faculty of Special Education and Rehabilitation

Summary

Many life situations require decision making ability, which means postponing pleasure, i.e. accepting short-term loss for the purpose of potentially bigger gain in near or far future. #is ability to adequately balance between possible choices and possible outcomes is the de$ning characteristic of adaptive functioning. #e aim of this research is to determine the characteristics of decision making ability in children with mild intellectual disability (MID). Decision making ability was assessed by means of the Gambling task for children. #e research includes a sample of 101 examinees with mild intellectual disability, of both genders, aged between 10 and 13. #e obtained results indicate that children with MID are able to well assess the relation between potential reward and punishment. In a certain number of children (40.7%) there is dissociation between behavior and knowledge – even though they show good decision making ability at behavioral level, at the level of explanations these children mark the negative deck as favorable. Similarly, 7.1% of children with positive preference still more often choose those cards which bring a bigger immediate gain. Unlike the performance which does not depend on the analyzed independent variables, assigning the attributes positive/negative (preference) depends on gender, language and family status. Positive preference is more expressed in girls (p<0.05), bilingual children (p<0.01), and children from incomplete families (p<0.05).

Key words: decision making, executive functions, mild intellectual disability, gambling task

Primljeno, 16. 9. 2011. Priva!eno, 17. 10. 2011.

analiza sposobnosti kod dece sa lakom intelektualnom ometenošću ...

Documents