Analiza Blica

Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet Odsek za medijske studije KVANTITATIVNO-KVALITATIVNA ANALIZA MEDIJSKOG DISKURSA POLITIKIH TEKSTOVA U DNEVNOM LISTU BLIC

predmet: Analiza medijskog diskursamentor: doc. dr Dejan Pralicastudent/studentkinja i br. indeksa: Lea Radlovaki i Dajana unjar

datum: ________________________I Z J A V A

Potvrujem svojim potpisom da nisam pokuao/pokuala, da tui rad, ili delove tueg rada, predstavim kao svoje, ne navodei izvor u skladu sa pravilima koja na to obavezuju, kao i da mi je poznato da u u sluaju plagijata snositi zakonom predviene posledice.Potvrujem da ovaj rad, ili delove rada, nisam ve predao/predala kao predispitnu obavezu na nekom drugom predmetu. Potvrujem da ovaj rad nisam ve ponudio/ponudila za tampu, niti je ve tampan u nekoj drugoj publikaciji.

_______________________________________svojeruni potpis studenta/studentkinje

1. Drutveno-politiki kontekst

U analiziranom primerku Blica najvei prostor na naslovnoj strani ustupljen je lanku iz ekonomske rubrike koji se bavi problemom ogromne koliine uvezenog bajatog mesa. Potom sledi lanak iz zabavne rubrike koje se bavi novoizabranom pesmom kojom e se Srbija predstaviti na Evrosogu, kao i tekst koji se tie prognoze rezultata u fudbalskoj utakmici Srbija - Hrvatska.18. mart 2013. godine obeleile su i tekstovi o devetogodinjici izbijanja sukoba na Kosovu i Metohiji, mada se ova vest nije nala na naslovnoj strani. Moemo rei da su se toga dana dnevne novine Blic najvie bavile ekonomskim i politikim temama, poput sastanka evropskog komesara tefana Filea sa srpskim zvaninicima. Potom slede i zabavne teme poput najave novih rijaliti programa Veliki brat i Farma.

2. Kontekst medija

Dnevne novine Blic su osnovali Piter Kelbel i Aleksandar Lupi 1996. godine. Prvo izdanje izalo je 16. septembra. Blic je u vlasnitvu najvee medijske kue u Srbiji, vajcarske kompanije Ringier Axel Springer, koja poseduje jo i dnevne listove 24 sata i Alo, tirane nedeljnike Blic ena i Puls, kao i nedeljnik NIN i magazin Auto Bild. Glavni urednik je Veselin Simonovi. Blic.rs je najposeenije onlajn izdanje u Srbiji. Prema podacima Alexa web information company, firme koja se bavi poseenou sajtova, internet sajt lista Blic nalazi se odmah posle Fejsbuka, Gugla i Jutjuba. Prema mnogim istraivanjima itanosti tampanih medija, prvenstveno onim koje je sproveo Stratedik marketing, Blic se svrstava u red najitanijih dnevnih listova u Srbiji.

3. Metod

Kvantitativno-kvalitativni metod analize tematskih tekstova u dnevnim novinama Blic.

4. Analiza i komentari

4.1. Duina tekstaAnaliza duine tekstova iz dnevnog lista Blic pokazala je da su njemu uglavnom zastupljeni krai tekstovi. ak 54% od ukupnog broja tekstova koji su analizirani (24 analizirana teksta) ine kratki tekstovi poput vesti, najava nekih dogaaja, izjave politiara i sl. Tekstova srednje duine ima 29% i to su uglavnom izvetaji koji govore o obeleavanju devetogodinjice napada na Kosovu i Metohiji, kao komentari novinara na tu temu i teme iz politike. Kada je re o dugim tekstovima, njih ima najmanje, svega 17% . Mada, po nekoj naoj proceni na njihovoj duini su doprinele vee fotografije i poneki antrfile, a ne sam tekst. Od ukupno 24 analizirana teksta, svega etiri teksta zauzimaju bar polovinu stranice ili vie. To su uglavnom lanci i tek jedan podui izvetaj o navodnim kriminalnim aktivnostima u andarmeriji, koji je preuzet od Bete i Tanjuga.

4.2. anrKada je re o anru, od Blic-a smo oekivali vie raznovrsnosti s obzirom da ve dugo nosi titulu najitanijeg. Naalost, u analiziranom korpusu nismo naili ni na jedan primerak sloenijih novinskih formi poput reportae ili pak intervju, ili na anketu kojom bi ukazali na veu aurnost, spretnost i efikasnost novinara. No, to moemo na neki nain razumeti budui da su u pitanju bili tekstovi koji su se ticali politike, pa samim tim je i bilo gotovo neizvodljivo pronai reportau. Meutim, bilo je nekoliko lanaka koji su se ticali novonastale situacije u Demokrtaskoj stranci , kao i negativnih posledica ukidanja Agencije za hemikalije u koju je Evropska unija uloila tri miliona evra. Meutim, ak i u tako ozbiljnim novinskim anrovima, kao to je lanak, kada je bilo neophodno da se istaknu miljenja strunjaka na temu o kojoj se govori, to je izostalo. A kada ih je i bilo, deavalo se da su ti izvori ostali anonimni to svakako naruava kredibilitet i verodostojnost teksta i dnevnog lista uopte. Pronali smo i feljton. On je koncipiran kao govor nekadanjeg premijera Srbije Zorana inia u Skuptini Srbije. Hibridnih anrova takoe nije bilo. Najvie, ak 43% tekstova se svodi na puke izjave i kometare mnogih politiara o aktuelnim temama, ali uglavnom za neki drugi medij koje je Blic potom preuzeo, to opet govori u prilog gore navedenoj kritici. S obzirom na to da je najvie bilo kraih tektova, stoga su to i bile razliite vesti i saoptenja i to 29%. Izvetaja je bilo 19% i ticali su se uglavnom teme dana, a to je devetogodinjica nemira na Kosovu i opet stavovi politiara o kriminalu, ekonomskoj situaciji zemlje i aktuelnim pregovorima sa Pritinom.

4.3. Oprema tekstaKada je re o opremi tekstova, evidentno je da Blic praktikuje da svaku vest, tj. priu potkrepi odgovarajuom forografijom. U ak 58 % analiziranog sadraja u pitanju su bili tekstovi sa slikom i to smatramo pozitivnim. Meutim, zasmetalo nam je to je veliki broj fotografija preuzeto od domaih i stranih novinarskih agencija. Najvie smo viali slike preuzete od Foneta ili pak Asoijeted presa. Na mnogim fotografijama uopte nije naveden izvor. Isto toliko koliko je vano navesti izvor informacije, smatramo da je vano istai poreklo fotografije, kad ve sami novinari nisu doli do iste. Samih tekstova je bilo takoe puno 38 %, dok je tekstova sa bogatijom opremom bilo svega etiri odsto. To su samo tekstovi u kojima se pojavljuje fotografija u kombinaciji najvie sa jednom do dve tabele koje govore o nekim statistikim podacima. Foto vesti i grafikona nije bilo.

4.4 PovodAktuelni dogaaji su najvie bili povod za pisanje tekstova u ovom broju i to ak 65 % od ukupnog analiziranog sadraja. Re je, izmeu ostalog, o pregovorima Srbije sa Pritinom i Evropskom Unijom, ekonomsko stanje zemlje, obelezavanje godinjice nemira na Kosovu i Metohiji ili pak kljuna fudbalska utakmica izmeu Srbije i Hrvatske od koje je zavisio plasman srpske reprezentacije na svetsko prventstvo u Brazilu sledee godine. Najveu zamerku imale smo na veoma mali procenat tekstova koji su za povod imali medijsku inicijativu svega 17 %. Verujemo da bi poveanjem medijske inicijative list dobio vie na kredibilitetu i ostvario bi veu naklonost i poverenje graana. Pseudo dogaaji su povod za devet odsto analiziranih tekstova, to smatramo pozitivnim, ali neki tekstovi su pisani na takav nain da stvaraju utisak kao da je novinar sam doao do nekih saznanja, iako je u pitanju bila konferencija za novinare. Isto toliko, dakle devet odsto, bilo je drugih povoda za pisanje tekstova. To su uglavnom bila gostovanja politiara na nekim od nacionalnih televizija ili izjave za druge medije, a povod za feljton je svakako obeleavanje smrti i na neki nain, rekli bismo, odavanje priznanja Zoranu iniu.

4.5. LokacijaU analiziranom korpusu tekstova najvie smo imali neindetifikovanih lokacija i to ak 50%. Zatim slede tektovi iz Beograda i to 21% to smo i oekivali s obzirom na to da je ovo list iz Beograda, iako je Blic novina koja se ita irom nae zemlje. Kako Blic koji uzimamo u Novom Sadu ima deo posveen dogaajima koji se tiu i naeg grada, tekstova sa lokacijom u Novom Sadu bilo je 13%. Potom slede vesti iz sveta i to 12% i na samom kraju ove lestvice su i dogaaji iz drugih mesta u Srbiji, svega etiri odsto. elele bismo da istaknemo da ovakav koncept novina smatramo velikim plusem za dnevni list koji ima veliku ciljnu grupu, ali da u ovom sluaju nedostaju tekstovi koji se tiu dnevno-politikih tema kljunih i za druga mesta u Vojvodini. Uopte nismo naili na tekstove koji su za lokaciju imali zemlje regiona ili bar Kosovo, to nas je iznenadilo, budui da smo takve vesti oekivale, jer su u jeku pregovori sa Pritinom.

5.6. AutorstvoU analiziranom sadraju, koji je obuhvatao 24 teksta, vie od polovine tekstova nije bilo potpisano! Uglavnom je tu re o kratkim vestima, izvetajima iz rubrike Ekonomija i Drutvo. Ovo svakako ne ide u prilog novinama koje ele da zadre svoju mnogobrojnu publiku i da odre reputaciju koju su stekli. Na ovaj nain, ne samo da moe doi do manipulisanja javnosti, ve i do gubitka kredibiliteta. Jedno je sigurno. Netrasparenost autora kod italake publike stvara sumnju u verodostojnost i proverenost informacija. Ne moemo da se odupremo prvom utisku, kada su nepoznati tekstovi u pitanju, da su isti ukradeni od drugih medija. U 46 % tekstova, autor je poznat. Kada je re o veim i sloenijim novinskim tekstovima, poput lanaka i komentara, novinar je potpisan punim imenom imenom i prezimenom. Manje vesti iz rubrike Novi Sad potpisani su inicijalima novinara. Mi smatramo da je i taj nain sasvim u redu.

4.7. TemaU ak polovini analiziranih tekstova (od ukupno 24 teksta) novinari Blica su se bavili aktivnostima dravnih organa vlasti. Odmah potom, u 13% tekstova njihovu panju su zaokupirale aktivnosti politikih stranaka i to preteno Demokratske stranke, kao to je bilo za oekivati. Naime, javna je tajna da odreene politike partije kritikuju Blic, smatrajui ga glasilom Demokratske stranke i njenih politikih saveznika, zbog ega namerno iznosi neistine o opozicionim strankama. Neki mediji kritikuju Blic smatrajui ga propagatorom saradnje sa meunarodnom zajednicom, kao i ulaska Srbije u evroatlantske integracije. Tekstova koji obuhvataju aktivnosti lokalnih organa vlasti, crnu hronikom i drutvene teme ima podjednako malo, svega etiri odsto. Zatim neto je vie tekstova koji se bave ekonomijom. Umerena je zastupljenost tekstova iz mnotva razliitih tema, poput obelezavanja godinjice izbijanja sukoba na Kosovu i Metohiji, utakmice Srbija-Hrvatska itd. Tekstova koji su se bavili aktivnostima pokrajinskih organa vlasti, estradom, ekologijom nije bilo.

4.8. Subjekat i personalizacija subjektaOno to nam je pre svega skrenulo panju jeste injenica da ni u jednom jedinom teksu se nije spominjao predsednik Srbije Tomislav Nikoli! U est tekstova (to ini 21% od ukupnog broja) se spominje Vlada (neko drugi) i njeni lanovi bez pojedinane personalizacije. Predstavnici stranaka i Ostali lanovi dravne vlasti su drugi po zastupljenosti u tekstovima u ulozi subjekta i svi su u tekstovima navedeni sa punim imenom i prezimenom i, naravno, funkcijom koju obavljaju. Smatramo da treba spomenuti i podjednako pojavljivanje premijera, novinara i predstavnika strane vlasti (sedam odsto) u tekstovima gde su, takoe, svi personalizovani u skladu sa pravilima. Ostali subjekti koji su manje zastupljeni u analiziranim tekstovima su vicepremijer, pokrajinski i lokalni funkcioneri, strunjaci, profesori i crkveni velikodostojnici koji su subjekti u po jednom tekstu, meu kojima su: vicepremijer Aleksandar Vui, Patrijarh Irinej, gradonaelnik Novog Sada Milo Vuevi itd.Ono to treba napomenuti jeste da se jednom pojavljuju i anonimni izvori u ulozi subjekta koje smo svrstale u odeljak Neko drugi!

4.9. Objekat i personalizacija objektainjenica je da u veini analiziranih tekstova (16) nema objekta! To je najei sluaj kada su u pitanju najave i izjave, ali se javlja i u izvetajima i lancima. Najzastupljeniji su objekti koji spadaju u grupu Neko drugi (17%) i to su: Vlada, Agencija za hemikalije, Agencija za borbu protiv korupcije, JKP Stan i dr. Ono to se da zakljuiti iz navedenog, jeste da su u pitanju iskljuivo ustanove kao personalizacija objekta. Ostali objekti (komandant andarmerije Bratislav Diki, savetnik vicepremijera Aleksa Joki, kao i albanski teroristi graani) se pojavljuju jedanput u analiziranim tekstovima.

4.10. Vrednosni kontekst, tip naslova i prisustvo elemenata govora mrnjeto se tie vrednosnog konteksta 24 analizirana teksta, najzastupljeniji je preteno neutralan kontekst objekta (52%), zatim preteno negativan (29%), pa preteno pozitivan (25%) i na kraju kontekst kada je i pozitivan i negativan podjednako (u jednom tekstu etiri odsto).Od 24 analizirana teksta, samo etiri imaju metaforiki naslov (Zapad bi da legalizuje otimanje i sl.)Ono to nismo oekivale jeste da se ni u jednom tekstu se ne pojavljuje govor mrnje!

5. Zakljune napomene

Budui da redovno itamo dnevne novine Blic, nezahvalno je navesti generalno miljenje o istom samo na osnovu jednog analiziranog broja!Ipak, skoncentriimo se na izdanje 18. martaPrvo to bismo napomenule kao zamerku jeste ne spominjanje predsednika Srbije Tomislava Nikolia! Naravno, tu spadaju i kritike zbog nepotpisanih tekstova i ne navoenje (svaki put) izvora odakle im informacija. Iake se u etiri teksta navodi Blic kao izvor, smatramo da to nije dovoljno za jedne itane novine koje se trude da ouvaju kredibilitet. Takoe, kao to smo ve napomenule, nedostaju reportae i intervjui kada su u pitanju politike teme. Ono to itaocima lako promakne, jeste da se neke vesti ponavlajju samo ih malo drugaije formuliu i ne stave svaki put sliku. List je prenatrpan kratkim izjavama, najavama i vestima, a viak povrine upotpunjava slikom to stvara utisak da je u pitanju neka slikovnica, a ne iole ozbiljan list.S druge strane, postojanje toliko fotografija omoguava itaocu da lake zapamti ono to je itao. Za pohvalu je, ipak, injenica da se bave aktuelnim dogaajima, tj. ne forsiraju izvetavanje sa konferencija gde je zadatak novinara da samo prepria ta je video i uo. Pozitivno je i to da se kao subjekti pojavljuju ljudi iz razliitih sfera kulturnog, ekonomskog i politikog ivota. Prema naem miljenju, Blic ima veliki plus to u analiziranim tekstovima nema govor mrnje, kao i injenica da je velika veina naslova napisana jasno, tj. nedvosmisleno, to automatski upuuje itaoca na sutinu i konkretnu stvar o kojoj se radi u tekstu.2 | Page