Šampioni Srbije! · lokal media d. o. o. novi Sad direkTorIntervju: Srđan vučurević [email protected] direkTor korporaTivnih koMunikaciJa Jovan Tanurdžić Bulevar oslobođenja

novo

sads

kiJER SA SEMENOM SVE POČINJE...

Novi Sad • II godina • br. 80• četvrtak, 25. 8. 2016. • 19 dinara

Šampioni Srbije!

2

КУЛТУРЕ

digitalizacija.ns.rs

25. AVGUST 2016.

3

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

[email protected]

Tehnički urednik Jelena Mihajlović

redakciJa Marija Magdalena idei

Trifunović, Siniša kostić, isidora Filipov

[email protected]

FoTo-reporTer Marko dabetić

lekTori

Biljana rac, Mirjana lekić

iZdavač lokal media d. o. o. novi Sad

direkTor

Srđan vučurević [email protected]

direkTor korporaTivnih koMunikaciJaJovan Tanurdžić

Bulevar oslobođenja 127,

telefon i faks 021/454-624, 450-774

[email protected]

Marketing: 021/450-261, Žiro račun 165-23047-65

hypo alpe adria Banka a. d. Beograd [email protected]

Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi

Sad, desanke Maksimović 52

„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove

kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine.

www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i

odgovorni urednik Milorad Bojović God. 1, Novi Sad: Lokal Media Novi

Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm Nedeljno.

ISSN 2406-2022 = Novosadski reporter

COBISS.SR-ID 293986823

25. AVGUST 2016.

Novosadska odličja, Naša radost

Intervju: Član Gradskog veća zadužen za obrazovanje Vladimir Jelić

Nova zgrada Muzičke i Baletske škole Biće Najveća i NajModerNija Na BalkaNu str. 4/5

do ličNe karte Brzo i lako

Nema više gužvi u šalter sali ni redova ispred policijestr. 10/11

spušteNi atlas krivac za MNoge Bolesti

U Srbiji nameštanje prvog kičmenog pršljena još uvek nije priznata metoda iako daje odlične rezultatestr. 14/15

izviđačke avaNture u prirodi

Sve veće zanimanje dece za novosadski Odred “Ivo Lola Ribar”str. 20/21

Intervju sa slikarom Milanom Kešeljom

aMerikaNac u NovoM sadustr. 22/23

NezaBoravNe oliMpijske Medalje

Druženje zaslužnih sportista na brodu Cepelinstr. 24/25

Sjajni rezultati na Olimpijskim igrama u Riju str. 28/30

4 25. AVGUST 2016.

intervju

Predsednik Gradskog odbo-ra Srpskog pokreta obnove mr Vladimir Jelić ponovo je izabran za člana Gradskog veća zaduženog za obrazo-vanje. On je ekskluzivno za Novosadski reporter otkrio

šta gradska vlast planira da uradi da se naša deca normalno školuju u uređenim objek-tima, ali i kako da bude sačuvana njihova bezbednost.

Prilikom prvog imenovanja na ovu funkciju rekli ste da nećete davati nijednu najavu bez pokrića, niti pričati o projekti-ma koji neće moći da se realizuju. Šta je po vama najznačajniji projekat koji je pokre-nut u vašem prethodnom mandatu?

– Neposredno pre prvog imenovanja za člana Gradskog veća za obrazovanje to sam izjavio jer deca jesu naša budućnost i s tim se ne treba igrati. Datu reč sam i održao, ponosan sam na rezultate, jer smo u obla-sti obrazovanja napravili ogromne pomake. Doneli smo odluku o subvencionisanju bo-ravka dece u privatnim vrtićima, Novi Sad je dobio dva nova i nekoliko nadograđenih vr-tića, bezbednost đaka u novosadskim škola-ma je podignuta na visok nivo, a svakako da je izgradnja nove zgrade Muzičke i Baletske škole, s koncertnom dvoranom, najznačajni-ji projekat jer će biti najveća i najmodernija u jugoistočnoj Evropi.

Zbog čega je izgradnja nove zgrade Muzičke i Baletske škole toliko značajna za naš grad?

– Jasno je da je reč o ogromnoj kapital-noj investiciji, čija je vrednost 1,8 milijardi dinara, a njen značaj je još veći jer je reč o ulaganju u obrazovanje odnosno u buduć-nost. Podatak da svake godine 200 dece ne može da se upiše u muzičku školu jer nema dovoljno prostora, dovoljno govori koliko je neophodna nova zgrada. Pritom, Grad više neće plaćati zakup za postojeće objekte koji rapidno propadaju i nisu namenski pravljeni za muzičku i baletsku školu. Novi objekat na Limanu imaće tri funkcionalne celine, muzičku i baletsku školu i koncertnu dvo-ranu. Muzička će zauzimati najviše prostora i moći će da primi 1.500 učenika, kao i 200 profesora. Za baletsku školu planirani kapa-citet je 600 učenika i 60 nastavnika, dok će koncertna dvorana imati više od 400 sedi-šta. Površina škole je oko 15.000 kvadrata, a izgradnjom, opremanjem i povezivanjem bunara za potrebe toplotnih pumpi, znatno će se smanjiti režijski troškovi zgrade, odno-sno grejanje i hlađenje. Ponosan sam što će ovo biti najsavremenija muzička i baletska škola na Balkanu.

Šta sa saradnicima planirate u ovom mandatu?

– Velika je čast što mi je ukazano povere-nje da nastavim da vodim obrazovanje, ali i obaveza da sve kapitalne projekte koje smo započeli, privedemo kraju u drugom manda-tu. Naš grad se širi i broj stanovnika nepre-kidno raste pa samim tim postoji i potreba za novim školama. Treba izgraditi osnovne škole u nekim rubnim delovima grada, ali i

Autor: Siniša Kostić

Član Gradskog veća zadužen za obrazovanje Vladimir Jelić

Nova zgrada Muzičke i Baletske škole biće najveća na Balkanu

Treba izgraditi i osnovne škole u nekim rubnim

delovima grada, ali i u nekim od urbanih

kvartova, poput Bloka u Ulici Pariske komune

nsreporter.rs

525. AVGUST 2016.

u nekim od urbanih kvartova, poput Bloka u Ulici Pariske komune. Dao sam nalog da se izradi projektno-tehnička dokumentacija za izgradnju nove škole na tom lokalitetu, jer deca iz ovog kraja pešače po nekoliko ki-lometara do tri najbliže škole. Zacrtali smo i cilj da nijedna škola u skorijoj budućnosti ne sme biti bez fiskulturne sale i osnovnih uslova za rad, i to se ostvaruje. Ako sve bude išlo po planu, sledeće godine Novi Sad neće imati nijednu školu bez sale za fiskulturu.

Gradnja nekih sala već je počela? – U toku je izgradnja fiskulturne sale za

Osnovnu školu „Jovan Jovanović Zmaj”, područno odeljenje u Ledincima. Za OŠ „Veljko Vlahović” u Šangaju obezbeđena su sredstva preko kredita EIB-a, Program mo-dernizacije škola, za izgradnju fiskulturne sale. U OŠ „Ivan Gundulić” u Novom Sadu završena je izgradnja sportskog terena s tar-tan podlogom. Tartan podloga je postavlje-na na kompletnom sportskom terenu u OŠ „Sveti Sava” u Rumenki. U 2014. godini tar-tan podloga je postavljena u OŠ „Ivo An-drić” u Budisavi.

Da li ste zadovoljni dosadašnjim re-zultatima na sprečavanju vršnjačkog na-silja u školama?

– Bezbednost đaka u novosadskim škola-ma podignuta je na visok nivo, pre svega an-gažovanjem Koordinacionog tela za borbu protiv nasilja kojem predsedavam, i koje je takođe istorijski osnovano u Novom Sadu, a podsetiću da je nastalo upravo zalaganjem naše odborničke grupe u Skupštini grada. Koordinaciono telo za borbu protiv nasilja u osnovnim i srednjim školama na teritori-ji Novog Sada ubrzo po osnivanju uticalo je na dovođenje bezbednosti u novosadskim školama na znatno viši nivo. Prema zva-ničnim podacima iz Policijske uprave Novi Sad, broj krivičnih dela u okolini novosad-skih škola i u školskim dvorištima manji je nego prethodne školske godine. U Novom Sadu u okolini osnovnih škola registrovana su 44 krivična dela (u prethodnoj školskoj godini 87). U okolini srednjih škola registro-vana su 42 krivična dela, a u prošloj školskoj godini 92.

Koje je inicijative pokrenulo Koordi-naciono telo i vi lično?

– Na inicijativu Koordinacionog tela na-stavljeno je pojačano prisustvo pozornika na području škola, angažovano je 18 školskih policajaca kojima je pokriveno 26 vaspitno-obrazovnih ustanova u gradu, a angažovano je i oko 60 policajaca u civilu u okolini svih škola u gradu. Na moje insistiranje, u svim školama koje nisu bile pokrivene video-nad-zorom taj sistem je instaliran, a u školama u kojima je to bilo neophodno, izvršena je njegova rekonstrukcija. Osim toga, urađe-na je revizija školskih dvorišta i ograda i sve ograde u školama u kojima su bile problema-tične ili devastirane, dovedene su u tehničko ispravno stanje. Osim toga, kontinuirano se, od osnivanja Koordinacionog tela, realizuju radionice u osnovnim i srednjim školama na temu sprečavanja vršnjačkog nasilja. Uz sve nabrojano, zahvaljujući većem angažo-

vanju škola na prevenciji nasilja, povećanom broju dežurnih nastavnika, znatno boljoj sa-radnji s Centrom za socijalni rad, pregledu školskih torbi, povećanom broju radionica i tribina s učenicima, boljoj saradnji s dru-gim relevantnim institucijama, smanjen je broj svih oblika nasilja. Nažalost, vršnjačko nasilje nije iskorenjeno. Zato i zahtevam od uprava škola i nastavničkog osoblja da pri-javljuju čak i najmanju sumnju ili indiciju da je neko od učenika izložen bilo kojoj vr-sti fizičkog i psihičkog nasilja, kako se ne bi desili nemili događaji.

Zbog čega je ove godine Gradska uprava za obrazovanje obezbedila sred-stva za troškove utvrđivanja udaljenosti pojedinih sportskih kladionica od ško-la?

– Koordinaciono telo za borbu protiv na-silja u osnovnim i srednjim školama u gra-du, čiji sam predsednik, dobilo je prijave od pojedinih škola da su kladionice na manje od 200 metara od škole. Naravno, to nije dozvoljeno, a ako se utvrdi da udaljenost nije u skladu sa zakonom, škole će moći da podnesu prekršajnu prijavu Regionalnom odeljenju Poreske uprave. Grad će učiniti sve što može kako bi se poštovale propisa-ne norme, a deca u što većoj meri zaštitila. Odlučili smo i da od Tržišne inspekcije tra-žimo podatke u kojoj meri se poštuje zabra-na prodaje alkohola i pirotehničkih sredsta-va maloletnicima.

Kako sprečiti prodaju alkohola ško-larcima?

– Jedan od osnovnih uzroka nasilja među učenicima upravo je alkohol. Koordinacio-no telo će ići i korak dalje, insistiraćemo da se oni koji se oglušuju o zakon kažnjavaju redovno, a mi ćemo raditi na kontinuiranoj edukaciji đaka osnovnih i srednjih škola na temu štetnosti alkohola i opojnih supstanci. Da pojedini kafići, restorani i prodavnice ne poštuju odluku o zabrani točenja i prodaje alkohola maloletnicima, Koordinacionom telu ukazali su predstavnici saveta roditelja, te ćemo apelovati na Tržišnu inspekciju da mnogo češće i rigoroznije obavlja kontrolu restorana, kafića i prodavnica i da podnose prijave protiv svih onih vlasnika koji se ne pridržavaju ove vrlo važne odluke.

Da li su novosadske škole spremne za početak nove školske godine?

– Novosadske škole su spremne za novu školsku godinu. Tokom leta su se u dosta škola odvijali građevinski radovi kako bi se otklonili nedostaci na školskim zgradama i učenici započeli novu školsku godinu u što boljim uslovima. Grad sve čini za obrazova-

nje, naravno, koliko je u njegovoj moći. Za Novi Sad mogu reći da su bolji dani za obra-zovanje nego ranije jer zajedničkim radom i razumevanjem činimo da uslovi za školo-vanje budu možda i najbolji u zemlji. Do-bro je ako školska godina počne bez štrajka, prevashodno zbog učenika, jer oni ne treba niti smeju da ispaštaju zbog nesuglasica koje prosvetni radnici imaju s ministarstvom. Tvrdim da se za sve može naći rešenje, ali potrebna je volja, međusobno uvažavanje i da se interes dece stavi ispred svega.

Ponekad se stiče utisak da se zbog različitih, često isprepletenih nadležno-sti Grada, Pokrajine i Republike kada je u pitanju školstvo, neke stvari obavljaju manje efikasno?

– Mislim da te stvari idu nabolje i da mini-starstvo često organizuje javne rasprave i na njih poziva strukovni svet. Novi Sad je od-lično sarađivao s Vladom Srbije u prošlom mandatu, što pokazuje i početak izgradnje nove zgrade za Muzičku i Baletsku školu. Uveren sam da će saradnja i na pokrajin-skom nivou biti na zavidnom nivou.

U vašem mandatu pokrenuto je i su-finansiranje boravka dece u privatnim vr-tićima kako bi se rešio problem s listama čekanja u Predškolskoj ustanovi „Rado-sno detinjstvo„. Da li će ovo biti nastav-ljeno i u novom mandatu?

– Doneli smo odluku o subvencionisanju boravka dece u privatnim vrtićima, što je rezultiralo smanjenjem lista čekanja koje su decenijama gradski problem. Više puta sam javno istakao da sam ponosan na činjeni-cu da je Novi Sad prvi grad u Srbiji koji je doneo ovakvu odluku i na taj način znatno smanjio listu čekanja za upis dece u vrtiće. Tu našu praksu prepisale su i druge lokalne samouprave, pre svih Beograd. Uskoro se očekuje i nova odluka o subvencionisanom boravku u privatnim predškolskim ustano-vama od septembra, tako da nema bojazni da će Grad prekinuti s ovakvom praksom. Treba reći da sve vreme radimo na tome da se obezbedi dovoljan broj mesta za svu našu decu. Tako je u mom prošlom mandatu Novi Sad dobio dva nova i nekoliko nadograđenih vrtića. Otvorili smo nov vrtić u Radničkoj ulici, objekat u Veterniku na Fešteru, kao i nadograđeni vrtić u Petrovaradinu i „Ra-zličak” u Ulici Narodnog fronta... To ćemo raditi i u ovom sazivu gradske vlasti.

Da li za vaše akcije i inicijative imate podršku ostalih koalicionih partnera u gradskoj vlasti, a pre svega gradonačel-nika Miloša Vučevića?

– Koalicija na vlasti u prošlom mandatu je dobro funkcionisala. Nadam se da će se to nastaviti i u novom sazivu. Bez obzira na to što je sastav malo izmenjen, grado-načelnik je ostao isti, Miloš Vučević. SPO je sa SNS-om dobro sarađivao na svim ni-voima i verujem da će se to nastaviti. Sva-ka dobra inicijativa i rešenja u korist No-vosađana imaju podršku i SPO-a i SNS-a. Miloš Vučević je ozbiljan čovek koji zna šta je ovom gradu potrebno i zadovoljstvo je sarađivati s njim.

Zacrtali smo da nijedna škola u skorijoj budućnosti ne sme biti bez fiskulturne sale i osnovnih uslova za rad, i to se ostvaruje

6 25. AVGUST 2016.

vesti

sedam

nsdanaSvi događaji na jednom meStu. Kultura. Sport. politiKa. Zabava. biramo Za vaS događaje Koji Su obeležili proteKlu nedelju u novom Sadu

četvrtak, 18. avgust

Gradonačelnik miloš Vučević čestitao Ivani medalju u Riju

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević čestitao je našoj najboljoj atletičarki Ivani Španović na izuzetnom uspehu koji je ostvarila na Olimpijadi u Riju, oborivši dr-žavni rekord koji joj je doneo bronzanu medalju.

– Ivana Španović je ponos našeg grada i Srbije, a uspeh na Olimpijskim igrama nije nas iznenadio jer je to još jedna njena velika pobeda u nizu koji traje već duže vre-me. Ivana je jedna od onih koji pomeraju granice, uvode nove standarde i kao takva inspiracija je drugima. U svoje lično ime i u ime Grada i svih Novosađana, od srca joj čestitam na briljantnom rezultatu i zahvaljujem joj što na najbolji način svetom pronosi ime Srbije – istakao je gradonačelnik Miloš Vučević.

petak, 19. avgust

saradnja između aP Vojvodine i Gomeljske oblasti

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović primio je ambasadora Be-lorusije u Republici Srbiji Vladimira Čuševa, s kojim je razgovarao o uspostavljanju regionalne saradnje između beloruske Gomeljske oblasti

i AP Vojvodine. Mirović je istakao da je Belorusija uvek bila dobar i pouzdan poslovni partner Srbiji i Vojvodini, te da pored jakih ekonomskih i privred-nih veza, tu saradnju karakteriše i tradicionalno prijateljstvo srpskog i be-loruskog naroda.

– Pokrajina Vojvodina otvorena je za unapređenje saradnje s Belorusijom, posebno u ekonomskoj sferi. Prostora ima i za saradnju u drugim oblastima, kao što su privlačenje stranih ulagača, poljoprivreda, kultura... Zbog toga smo spremni da u obostranom interesu na operativan način podržimo us-postavljanje saradnje između naših regiona – rekao je Mirović.

subota, 20. avgust

street Tour de naselje posvećen stepi stepanoviću

Ljubitelji biciklizma pošli su na Street Tour de Naselje posvećen Stepi Stepanoviću duž bulevara koji nosi ime proslavljenog vojvode Srpske vojske iz vremena Prvog svetskog rata. Saznali su da je vojvoda Stepa

komandovao Drugom armijom u svim bitkama od Drine do Kolubare, a pre toga u balkanskim ratovima i ratovima s Turcima. Ovog leta već su bili ta-kve ture po ulicama Momčila Tapavice, Mileve Marić, Miloša Obrenovića, Jovana Dučića...

„Street Tour de Naselje” nastavak je projekta Eko Tour de Naselje, koji je nastao prošle godine, a u okviru kojeg su Novosađani donirali svoje stare bicikle koji su preuređeni u nove, zanimljive i živopisne eksponate. Organi-zovani su i turistički obilasci (na preuređenim biciklima) znamenitih delova Novog naselja, u koje su bile uključene sve generacije koje vole biciklizam i Novo naselje. Organizatori pokreću i publikaciju pod nazivom „Brevijar ulica Novog naselja” o imenima preko 40 ulica novosadskog Novog naselja.

nsreporter.rs

725. AVGUST 2016.

utorak, 23. avgust

Novi Sad dobija prvu srpsku kancelariju za auto-sedišta

Novi Sad je prvi srpski grad koji će otvoriti kancelariju za auto-sedi-šta za decu, koja će biti besplat-

no ustupana na godinu dana roditeljima skromnijih primanja. U saradnji s Naf-tnom industrijom Srbije, Novosadski cen-tar za promociju bezbednosti saobraćaja planira nabavku 100 atestiranih auto-se-dišta prve kategorije koja će biti dostupna već za dva meseca. Jedini uslov je da rodi-telji odslušaju obuku i nauče pravilno da koriste sedišta. Zvanični podaci govore da poslednjih godina deca više stradaju u automobilima nego kao pešaci. Većina roditelja vozača uopšte ne koristi auto-se-dišta za decu, a oni koji ih koriste, ne čine to pravilno, čak u više od 90 odsto sluča-jeva. Naime, roditelji se uglavnom boje da će povrediti decu ako zategnu kaiševe na sedištima, a to je velika greška. Ako kai-ševi nisu čvrsto privezani, mališan može izleteti iz sedišta u slučaju nezgode. Pra-vilo je da ima mesta za samo jedan prst koji se može provući između kaiša i tela deteta.

nedelja, 21. avgust

Vojvođanska privreda predstavljena u Sloveniji

U okviru radne posete Sloveniji na 54. Među-narodnom poljoprivredno-prehrambenom sajmu u Gornjoj Radgoni, potpredsednik

Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privre-du i turizam Ivan Đoković sastao se s ministrom poljoprivrede, šumarstva i prehrane pri Vladi Re-publike Slovenije Dejanom Židanom. Đoković i Židan su razmatrali mogućnosti produbljivanja saradnje, razmene iskustava, kao i novih koncep-cijskih rešenja za unapređenje pojedinih oblasti.

– Spoljnotrgovinska razmena između Slovenije i AP Vojvodine je u suficitu, dok je 30 slovenač-kih kompanija investiralo upravo u Vojvodini oko 500 miliona evra, pri čemu zapošljavaju približno 7.000 ljudi. To je veoma značajna činjenica. Naj-veći izvozni potencijal Vojvodine jeste poljopri-vreda, što otvara prostor za unapređenje saradnje u pogledu primarnih poljoprivrednih proizvoda i agroindustrije – rekao je Đoković.

sreda, 23. avgust

Raspustilište za sve dečje zanimacije

Raspustilište je ove nedelje okupilo male zna-tiželjne Novosađane. U četvrtak su od deset sati učili o prvoj pomoći u igri uz pomoć

Strahinje Soldatovića i Dejana Borockog, a u temi Pokretene slike upoznali se s osnovama izrade fil-ma i snimanja video-klipa za Jutjub, u čemu im je pomogao Marko Kaćanski. Od 11 sati Ivana Lukić pričala im je o energiji koju pravi vetar i šta sve može da uradi, a zatim su pravili zmajeve i prove-rili kako to na delu izgleda. Drugari iz novosad-skog EU Info pointa predstavili su im na primeren i razumljiv način život i običaje drugih evropskih naroda, posebno njihovih vršnjaka. I na kraju, pre ručka, zaronili su u svet lego kockica.

ponedeljak, 22 avgust

Parastos za Bukovčane žrtve ustaškog terora

Pre tačno 74 godine u Bukovac su upale ustaše i uz pomoć folksdojčera ubile i zaklale 398 meštana. I ove godine ispred Osnovne škole „22. avgust” održan je parastos poginulima pored spomenika žrtvama. Parastos je služio proto-

jerej-stavrofor Dragan Vidaković i tokom službe pročitao imena svih stradalih i pomolio se za njihove duše. Istakao je da se takvo zlo nikada ne sme zaboraviti i da će se o njemu pričati sve dok postoji pravoslavni hram Vaznesenja Gospodnjeg u Bukovcu.

Stariji Bukovačani, koji su preživeli najteži dan u istoriji tog mesta, još se sećaju kako su ustaše u dvorištima i po sokacima masakrirale decu, žene i starce, a one koji su uspeli da pobegnu iz sela, lovili po okolnim brdima i tamo ubijali. Kad je krvavi pir stao, ustaše su 750 Bukovčana oterale u logor u Sremskim Karlovcima, a 250 ih se nije vratilo.

8 25. AVGUST 2016.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, potpredsednik Đorđe Milićević i direktor Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine Nedeljko Ko-vačević primili su delegaciju Grada Novog Sada, koju su či-

nili gradonačelnik Miloš Vučević, član Grad-skog veća Novog Sada zadužen za komunalne poslove Vladimir Stojković i direktor Zavoda za izgradnju grada Dejan Mandić.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović rekao je da je cilj sastanka bio da se dva ni-voa vlasti okupe oko istih ciljeva i da sinhro-nizovanom akcijom doprinesu njihovoj što kvalitetnijoj realizaciji. Gradonačelnik Miloš Vučević je naglasio da je dobra komunikacija između Pokrajine i Grada od velikog značaja za optimalno funkcionisanje svih segmena-ta u okviru kojih oni deluju, a da su prioritet građani koji treba da imaju najviše koristi od te saradnje.

– Suštinski je bitno da grupa projekata koje Grad planira da realizuje u narednih nekoliko godina, bude sfera interesovanja i Pokrajinske vlade. Predsednik Igor Mirović nam je pružio ruku i više je nego voljan da se angažuje oko svih predstojećih velikih gradskih projekata. To će biti značajan poduhvat za nas kao lokal-nu samoupravu, a svakako je od velike važno-sti participacija višeg nivoa vlasti, i to ne samo pokrajinske već i republičke vlasti – rekao je gradonačelnik Vučević.

Igor Mirović je rekao da je najvažnije da se za svaku ideju formira projektni operativni tim preko kojeg bi se pravovremeno dobija-le relevantne informacije, a potom na osno-vu prikupljenih podataka izradio i finansijski okvir.

– Zajednički ćemo realizovati projekte koji su od nacionalnog značaja u Autonomnoj po-krajini Vojvodine, kao i projekte koji imaju po-krajinski i lokalni značaj. Jedan od kriterijuma za njihovo finansiranje jeste i to što u Novom Sadu živi oko 26 odsto stanovnika pokrajine – naglasio je predsednik Mirović i napomenuo da veoma dugo nije bilo ovakve saradnje.

Gradonačelnik Vučević i predsednik Pokra-jinske vlade Mirović najviše su razgovarali o predlozima za izradu nekoliko kapitalnih pro-jekata u naredne četiri godine i modalitetima za njihovo budžetiranje. Kada je reč o priori-tetima, kao najbitniji projekti izdvojili su se Klinički centar Vojvodine, Radio-televizija Vojvodine, Zavod za hitnu medicinsku pomoć i projekat uređenja kampusa Univerziteta u Novom Sadu. Obe strane su saglasne u sta-vu da će zajednički na pravi način odgovoriti svim izazovima i da će sve namere o saradnji konkretizovati u protokolu koji će uskoro biti potpisan.

SaStanak Igora MIrovIća I MIloša vučevIća

Zajedno u kapitalne projekte

Prioriteti su Klinički centar Vojvodine, Radio-televizija Vojvodine, Zavod za hitnu medicinsku pomoć i projekat uređenja kampusa Univerziteta u Novom Sadu

Suštinski je bitno da grupa projekata koje Grad Novi Sad planira da realizuje u narednih nekoliko godina, bude sfera interesovanja i Pokrajinske vlade

Autor: Siniša kostić

vesti

nsreporter.rs

925. AVGUST 2016.

Zastave Srbije i Brazila donele sreću našim sportistima

Pomoć Davoru Štefaneku s Novog naselja Olimpijske igre u Rio de Žane-

iru pratile su se u baštama mnogih novosadskih kafea i restorana, gazde su obez-

bedile televizore s velikim ekranima, ali se jedino mladi vlasnik kafića „La mama” u Partizanskih baza na No-vom naselju dosetio da sreću našim sportistima donese tako što će ista-ći državne zastave Srbije i domaćina igara Brazila. Poklopilo se tako da su, kada ih je postavio, naši sportisti, po-sle početnih neuspeha, krenuli s do-brim rezultatima, a u prošli utorak stiglo je i prvo olimpijsko zlato rvača Davora Štefaneka.

– Normalno je da imam zastavu Sr-bije jer svi želimo da naši sportisti postignu što bolje rezultate i jer je Srbija naša otadžbina. Zastavu Brazi-

la dobio sam na ovogodišnjem Egzitu od pravog Brazilca i odlučio sam da i ona dobije svoje mesto – kaže za No-vosadski reporter Slavko Pijetlović, mladi vlasnik ovog kafića.

Koliko smo uspeli da pogledamo po ostalim novosadskim lokalima, osim mladog Slavka, kome podršku pruža i brat Nemanja, niko se nije dosetio da svoje bašte dekoriše zastavama dve prijateljske zemlje.

– Čim sam postavio zastave, po-mislio sam da nam mora krenuti na Olimpijadi, da je došao kraj počet-nim neuspesima. Baš tako se dogo-dilo s Davorom Štefanekom, a zatim je usledila serija medalja. Ne broje se samo zlata, svako odličje s najvećeg takmičenja na svetu fenomenalan je uspeh – rekao nam je Slavko.

Autor: Siniša Kostić

Treću godinu zaredom uče-nici osnovnih škola iz ko-smetskih enklava južno od Ibra borave u Novom Sadu

da bar na nekoliko dana zaborave surovu stvarnost u svojim getima u južnoj srpskoj pokrajini. Organizator posete je Crveni krst Novog Sada, a ovoga puta četiri dana u našem gra-du gostovalo je 50 učenika osnovnih škola „Trajko Perić” i „Veljko Dugo-šević” iz Opštine Ranilug.

– Sve mi se ovde dopada, prelepo je. Obišli smo Muzej, Petrovaradin-sku tvrđavu, Gradsku biblioteku, centar grada. Zaista je za sve nas ovo sjajno i nemam reči da opišem naše oduševljenje – kaže učenica iz sela Kormonjana Tamara Sekulić.

Učenici i nastavnici iz Kosovskog Pomoravlja srdačno su dočekani, a priređen im je i prijem u Pokrajin-skoj vladi i Gradskoj kući u Novom Sadu. Pokrajinska vlada je mališani-ma s Kosova i Metohije obezbedila školski pribor za početak nove škol-ske godine.

– Kosovo je naše srce, a vi ste najbolji deo tog srca. Zato je naša dužnost da s ogromnom pažnjom i energijom podržimo svaki vaš dola-zak u AP Vojvodinu, ali i u druge de-

CrveNi KrST NOvOg SaDa OrgaNiZOvaO POSeTu DeCe iZ raNiluga

Kosmetski mališani oduševljeni našim gradom

love Srbije. Kosovo i Metohija je naš najlepši kraj, mnogi ljudi koji danas žive u Vojvodini poreklom su iz juž-ne srpske pokrajine. U tim davnim, burnim vremenima, pre 300-400 godina, kada je isto kao danas bilo teško na Kosovu i Metohiji, veliki deo ljudi iz tog kraja odlučio je da

živi baš u ovde u Vojvodini. Ta veza između Vojvodine i Kosova i Meto-hije nije slučajna i zbog toga želim da vam poručim da ćemo uvek na-stojati da vas ohrabrimo i da podr-žimo vaše školovanje, detinjstvo i sve vaše nade i igre – rekao je Igor Mirović.

Autor: Siniša Kostić

25. AVGUST 2016.25. AVGUST 2016.10

Nema više gužvi u šalter sali Ni redova ispred policije

vrlo sam brzo došla na red i službenici rekla da želim da produžim ličnu. pogledala je u raspored i pitala da li mogu u 11.30. mislila sam da nisam

dobro čula pa sam pitala kad u 11.30? sad, za nešto više od sata

do ličNe karte brzo i lako

pod lupom

Autor: siniša kostić Foto: marko dabetić

25. AVGUST 2016.

nsreporter.rs

25. AVGUST 2016. 11

Prema novim propisima gra-đani uz zahteve za izdava-nje lične karte više ne mora-ju prilagati izvod iz matične knjige rođenih ni uverenja o državljanstvu. To po služ-benoj dužnosti radi nadlež-

ni državni organ, osim u slučaju kad neko želi da ubrza postupak dobijanja ličnog do-kumenta. Od ove godine svako novorođenče službeno dobija prebivalište i roditelji više ne moraju to da rade. Kako saznajemo, PU Novi Sad u poslednjih mesec dana izdaje građa-nima dnevno oko 350 biometrijskih isprava.

Ružna prošlost. Sve je to drastično po-jednostavilo i ubrzalo izdavanje ličnih kara-ta, pasoša i drugih dokumenata. Čak i u vre-me godišnjih odmora. Prepune šalter sale i redovi ispred njih dugi više stotina metara sad su samo ružna prošlost.

Iskustva Novosađana dobra su ilustraci-ja novog stanja u policijskim šalter salama. Branka Nikolić kaže da joj je lična karta iste-kla u aprilu, ali da je to primetila u junu.

– Odmah sam pomislila na gužve u poli-ciji pošto je taman kretala sezona godišnjih odmora. Raspitala sam se telefonom dokad se dele brojevi i rekli su mi da dođem do 11 sati. Zbog obaveza na poslu nisam mogla pre deset i zato sam očekivala mnoštvo u šalter sali MUP-a kod Mosta slobode. Međutim, nije bilo gotovo nikog. Ispred mene na šalte-ru 10 bile su dve osobe. Vrlo sam brzo došla na red i službenici rekla da želim da produ-žim ličnu. Pogledala je u raspored i pitala da li mogu u 11.30. Mislila sam da nisam dobro čula pa sam pitala kad u 11.30? Sad, za nešto više od sata, odgovorila je.

Nikad jednostavnije. Radim tu na Bu-levaru oslobođenja pa mi je termin savršeno odgovarao, kaže Nikolićeva.

– U zakazano vreme prozvali su me da uđem u kabinu. Dočekala me je takođe vrlo ljubazna službenica. Prosto nisam mogla da verujem da neko administrativni posao obavlja sa smeškom. Predala sam ličnu kar-tu, ona je pogledala podatke o meni i rekla mi da jedino moram da se fotografišem. I to je bilo gotovo za čas. Nakon desetak dana preuzela sam novu ličnu kartu, brzo i lako. Nikad jednostavnije. Potpuno isto bilo je pola godine ranije, kad sam produžavala vozačku. Bilo je kraj decembra, ali ponovo nije bilo gužvi, a dokument sam preuzela baš na Badnji dan ove godine – ispričala nam je Novosađanka.

Prethodni put ličnu kartu sam produžio pre pet godina, kaže Miloš Dukić.

– Bilo je to vreme silnih gužvi i redova zbog pasoša i novih ličnih karata. Ispred zgrade policije u Kralja Petra i unutra sku-pljalo se i mlado i staro. Nešto slično oče-kivao sam i pre desetak dana kad sam išao da ponovo produžim ličnu. Ušao sam posle pola osam u salu MUP-a kod Mosta slobode. Bila je sablasno prazna. Samo je jedna žena bila na liniji ispred šaltera 10, a na njemu još jedna. Iznenađen, nisam ni izvadio knji-

gu iz torbe da čitam, kako obično prekra-ćujem vreme u ovakvim administrativnim situacijama.

Termin odmah. U tom trenutku na šal-teru se ništa nije dešavalo jer su stranka i službenica čekale na proveru nekog doku-menta, kako je izgledalo.

Kad je primetila da sam stao u red, služ-benica je pogledala prema meni pa malo ka-snije još jednom. I zatim rekla:

– Da li vam treba termin za ličnu?Odgovorio sam potvrdno, a ona mi je re-

kla da priđem i neuobičajeno ljubazno pitala kad želim da zakaže termin. Pošto mi je bilo svejedno, rekla je:

– Možete li u 8.15?– Mislite sad u 8.15?Potvrdno je klimnula glavom.

Nasmešene službenice. Bilo je to za dvadesetak minuta, taman dovoljno vreme-na da platim uplatnice na šalteru banke.

Obradovan, zahvalio sam i otišao da ispi-šem uplatnice, kaže Dukić.

– Ispred mene su bile dve osobe, a ban-karska službenica je, ako ćete mi verovati, radila sa smeškom. Uplatio sam u 8.09 sati dva iznosa s ispisane uplatnice na koje je trebalo dodati još samo ime, adresu i potpis. Zatim sam stao pred šalter tri u policiji. U 8.14 sati prozvala me je mlađa službenica, takođe neverovatno ljubazna i nasmešena. Upisala je ime mog oca i majke, mislim da je to bilo sve. I rekla da dođem za deset dana po ličnu kartu. Neverovatno iskustvo, da mi je neko pričao, ne bih verovao – rekao nam je ovaj Novosađanin.

Sačuvani živci. Gužve nema ni u no-voj policijskoj stanici na Satelitu. Ovde nova

lična dokumenta vade i produžavaju stara uglavnom stanovnici Novog naselja, Satelita i dela Telepa. Pre sedam dana Jordan Kostić je bez čekanja izjutra predao dokumenta za produženje lične karte.

– Više vremena potrošio sam u pošti radi uplate takse nego u policiji. Ni supruga ni ja uopšte nismo čekali, samo nam je reče-no da po nova dokumenta dođemo oko 14 sati. Tako je bilo, ponovo bez bilo kakvog gubljenja vremena i živaca – kaže nam ovaj stanovnik Satelita.

Slično iskustvo imao je i Branislav Kobila-rov prilikom produženja lične karte.

– Kada sam stigao, bilo je troje ljudi ispred mene, ali sve je išlo dosta brzo. Nije bilo ono – fali vam jedan papir. Još su uredno ista-knuta obaveštenja i obrasci uplatnica s bro-jevima žiro računa za takse. Za razliku od šalter sale u Bulevaru kralja Petra, pošta nije u zgradi policije, ali je zato odmah u sused-noj zgradi – kaže zadovoljno Branislav.

Čekači bez posla. I on je pre par go-dina muku mučio s vađenjem pasoša jer je zbog redova ispred zgrade na Bulevaru oslo-bođenja išao čak triput, kako kaže, pre pr-vih petlova.

– Tada su ljudi, pogotovu oni stariji, sa sobom nosili i stoličice, jer nisu mogli dugo da stoje. Bilo je i onih koji su čeka-nje u redovima koristili da čitaju knjige, a koliko su čekali, mogli su pročitati i po pedesetak stranica. Sećate se, tad su po-stojali profesionalni čekači, koji su za dve-tri hiljade dinara stajali u redovima za one ljude kojima je to bilo mučno, a imali su para da izdvoje za tako nešto – priča Ko-bilarov.

Prema Zakonu o ličnim kartama, predvi-đeno je da sve lične karte na takozvanom starom obrascu moraju biti zamenjene do 16. decembra ove godine. U Policijskoj upra-vi Novi Sad podsećaju građane da se mogu prijaviti i putem SMS-a i interneta, što još više olakšava i ubrzava postupak izdavanja ličnih dokumenta. To će smanjiti gužve, a građani će dobiti tačno vreme kada da dođu na šalter.

Bez papira. Zahtev za izdavanje lične karte podnosi se lično u policijskoj upravi ili stanici, po mestu prijavljenog prebivališta odnosno boravišta, pri čemu je neophod-no staviti na uvid prethodno izdatu ličnu kartu ili, ukoliko je izgubljena, drugu važe-ću ispravu iz koje se može utvrditi identi-tet podnosioca zahteva – pasoš ili vozačku dozvolu. Uz to, potrebna je uplatnica s pla-ćenom naknadom za obrazac lične karte i troškove tehničke izrade lične karte.

Po želji, ali nije obavezno, možete priloži-ti fotografiju veličine 50 sa 50 milimetara, koja verno prikazuje lik podnosioca zahteva na jednobojnoj sivoj pozadini. Ta fotografija ne sme biti starija od šest meseci i treba da ispunjava uslove propisane u članu 21. Pra-vilnika o ličnoj karti za lice kome se prvi put izdaje biometrijska lična karta – objašnjava-ju u MUP-u Srbije.

Kako saznajemo, PU Novi Sad u poslednjih mesec dana izdaje građanima dnevno oko 350 biometrijskih isprava

Red ispred policije 2011. godine

25. AVGUST 2016.25. AVGUST 2016.12

Драги суграђани,

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана.

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања, a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова.

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка.

Ваша Новосадска топлана

25. AVGUST 2016.

nsreporter.rs

25. AVGUST 2016. 13

Kad posegnete rukom ka povrću na pija-ci ili u prodavnici, da li uzimate lepe, sjajne proizvode ujednačenog izgle-da i veličine, bez

oštećenja i ožiljaka? Vrlo verovatno ste odabrali GMO hranu.

Zato, ako brinete o zdravlju, kupuj-te kvrgavo i nepravilno voće i povr-će, može se reći, ružnog izgleda, za razliku od onog savršenog, koje je, između ostalog, baš s tim ciljem i ge-netski modifikovano.

Gledajte nalepnice. Nutricio-nista Džejson Kalton u knjizi „Boga-ta hrana, siromašna hrana” objašnja-va kako razlikovati GMO proizvod od onog uzgojenog na tradicionalan način.

– Industrijski dobijeno mleko, meso i riba često potiču od životinja hranjenih GMO kukuruzom, pšeni-com ili sojom. Ipak, to lako možete proveriti. Potražite broj na nalepnici proizvoda – PLU (Product Lookup Number) i saznajte koliko je bezbed-no voće i povrće koje kupujete.

Ako je PLU četvorocifren broj koji počinje trojkom ili četvorkom, to znači da proizvod nije GMO, ali je nastao na tradicionalan način, kori-šćenjem zaštite i pesticida.

– Ukoliko broj na nalepnici ima pet cifara koje počinju devetkom, to zna-či da je proizvod organski, uzgojen bez hemikalija, pesticida i genetske modifikacije. Međutim, hrana ozna-čena petocifrenim brojem koji poči-nje osmicom nastala je od GMO use-va i sadnica – navodi Kalson.

Brisel daje slobodu. Kako kaže, dosta voća i povrća retko se genetski modifikuje.

– To su luk, grašak, kupus, plavi patlidžan, slatki krompir, pečurke, dinja, lubenice, grejp, ananas, avoka-do, mango i kivi. S druge strane, vrlo je verovatno da su genetski modifi-

KaKo jednostavno prepoznati genetsKi modifiKovano voće i povrće

Čuvajte se opasne osmiceUkoliko broj na nalepnici ima pet cifara koje počinju devetkom, to znači da je proizvod

organski, uzgojen bez hemikalija, pesticida i genetske modifikacije, dok je hrana označena petocifrenim brojem koji počinje osmicom nastala od GMO useva i sadnica

Stranu o ekologiji omogućio vam je

kovani sledeći plodovi: jabuke, celer, paprike, breskve, jagode, nektarine, grožđe, spanać, zelena salata, kra-stavci, borovnice, krompir, boranija, kelj, pomorandže, kukuruz, tikvice, višnje i ljute papričice.

Ali genetski modifikovani proizvo-di su široko rasprostranjeni i nisu svi obeleženi, zato je nemoguće potpu-no ih izbeći. Zemlje koje zabranjuju proizvodnju i uvoz GMO jesu Fran-cuska, Švajcarska i Mađarska. Tako ćete biti bar donekle sigurni da pro-izvod nije GMO. Samo šest od 27 dr-žava članica EU odobrava GMO na svojim teritorijama pošto Brisel daje slobodu članicama da same donose odluke o ovome. Najveći proizvođa-či genetski modifikovane hrane su SAD, Argentina, Brazil, Kina i Indi-ja, koja proizvodi GMO pamuk.

Lepo pakovanje – šarena laža. Profitabilnosti GMO biljaka,

voća i povrća dopušta proizvođačima da potroše novac na lepa pakovanja, što je u stvari šarena laža iza koje se kriju opasni proizvodi. Zanemarite ako je voće i povrće malo udareno i ako pokazuje znakove da je živo, tj. da je natrulo.

Treba znati i da je zemljište na ko-jem se jednom poseje GMO seme, narednih deset godina jalovo za sva-ku prirodnu kulturu koja je ranije bila sejana tradicionalnim načinom. I nije tačno da takve biljke daju veći prinos. Prema podacima FAOSTAT-a, od 2005. do 2010. godine Srbija je imala veće prinose po hektaru od Ru-munije ili Slovačke, gde se gaje GMO usevi i biljke. Naši poljoprivrednici su i dalje uglavnom zainteresova-ni za konvencionalnu proizvodnju, a uvođenje genetski modifikovanog semena ugrozilo bi domaće semenar-stvo i bili bismo skinuti s liste poželj-nih izvoznika.

Kupujte kvr-gavo i nepra-

vilno voće i povrće, može se reći, ruž-nog izgleda, za razliku od onog savr-šenog, koje je, između

ostalog, baš s tim ciljem i

genetski mo-difikovano

25. AVGUST 2016.25. AVGUST 2016.14

U Srbiji nameštanje prvog KiČmenog pršljena još UveK nije priznata metoda iaKo daje odliČne rezUltate

Spušteni atlas krivac za mnoge bolesti

Već kod novorođenčeta atlas je izmešten, a kasnije tokom ranog detinjstva deca često padaju te atlas šeta s jedne na drugu stranu

goran Simić osnivač je Centra za razvoj nauke, privrede i kulture Cenepik, koji posto-ji od 2001. godine. Ovo ne-profitno udruženje građana pomaže i unapređuje razvoj nauke, privrede i kulture.

Kroz udruženje je ustanovio mnoge mani-festacije, naročito za mlade i decu.

Švajcarska metoda. Nakon pozitiv-nog ličnog iskustva s nameštanjem prvog pršljena kičme, Simić se i sam zainteresovao za tu metodu.

– Moj prvi susret s nameštanjem prvog pršljena, takozvanog atlasa, bio je 2010. go-dine kada su ga meni namestili. Imao sam čir na dvanaestopalačnom crevu koji je u roku od četiri meseca nestao, problem sa štitnom žlezdom, takođe je nestao, bruja-nje u ušima i mnoge druge zdravstvene pro-bleme takođe sam rešio. Oduševio sam se

i zainteresovao za tu metodu i sve što je u vezi s nameštanjem atlasa. I ranije sam či-tao o tome, ali tek kada sam na sebi probao, shvatio sam šta to znači za zdravlje – kaže atlasmas majstor Goran Simić.

Tvorac atlasprofilaks metode je Švajca-rac Rene Šimperli. On je 1996. godine dao osnovni postulat početne ili moderne ma-saže prvog kičmenog pršljena. I dan-danas ta metoda se primenjuje u Švajcarskoj, gde je institucionalizovana. U svetu ovu metodu radi oko 600 ljudi koji su lekari i obučeni su za masažu atlasa.

Enzim rem. U mnogim državama ova metoda nije u primeni iako je veoma delo-tvorna.

– Krenuo sam da radim u firmi Atlaspro-filaks. Međutim, posle izvesnog vremena video sam gde je Šimperli pogrešio. On je atlas tretirao iz tri tačke. Druga i treća tačka su opasne zato što karotida može da pređe

preko atlasa, a ako je okoštala, mogu nasta-ti problemi. Naime, vene okoštavaju ako se konzumira mnogo mleka i drugih mlečnih proizvoda jer se kalcijum iz mleka ne razla-že. Enzim rem, koji se nalazi u mleku i mleč-nim proizvodima, a koji organizam prepo-znaje kao dobar, ne dozvoljava da se kalcijum razloži, nego ga lepi za razne organe.

Između ostalog, on je uzročnik i izazivač i katarakte – napominje Simić.

– Mleko jeste zdravo zbog proteina i ma-snoća, ali ga ne treba piti jer utiče loše na or-ganizam. Ne savetujem ni jogurt. Od mleka i njegovih proizvoda jedino treba piti surut-ku, i to pre svakog obroka nekoliko gutlja-ja. Ona je odličan antioksidant i revitalizuje ceo organizam. Kiselo mleko se može kori-stiti u ishrani jer i ono sadrži surutku, ali preporučuje se svega dvaput nedeljno.

Bolja i bezbednija metoda. Simić je podrobno proučavao i ljudski organizam i

Autor: marija magdalena idei trifunović

ogledalo

25. AVGUST 2016.

nsreporter.rs

25. AVGUST 2016. 15

anatomiju, te je došao do zaključka da po-stoji mnogo bezbedniji način da se atlas vra-ti na mesto. Švajcarska metoda je za njega postala prošlost, a nov izazov je bio pred njim.

– Taj bolji i sigurniji sistem nameštanja atlasa osmislio sam s Predragom Đorđevi-ćem. Radi se o tome da mi atlas tretiramo iz jedne tačke pa tako ne može nikako biti povređen neki drugi organ ili sistem krvo-toka. Zajedno smo osnovali udruženje „Pre-porod” jer s obzirom na to koliko sam bio avangardan u promeni pristupa i načina na-meštanja atlasa, nisam to mogao uraditi u udruženju Atlasprofilaks, gde sam tada pri-padao. Bio sam prinuđen da se odvojim od njih i zajedno s Đorđevićem napustilim tu organizaciju – ispričao je Simić.

On kaže da se i s Đorđevićem rastao jer ni on nije bio spreman da tako brzo i te-meljno promeni sistem nameštanja atlasa. Simić nastavlja sam da usavršava metodu atlas cenepik masaža potiljka.

– Napravio sam metodu koja je, po oceni medicinskih stručnjaka u svetu, najbolja. Tu metodu kod nas priznaje prim. dr sc. Ljubo-mir Georgijević, ortoped koji spada među de-set najboljih na svetu, i on je naš mentor. U ekspertskom timu je i dr Zoran Stojanović, or-toped-traumatolog, s kojim smo ispitali efekte masaže i naučno smo potvrdili opravdanost njene primene. Oni čine najuži tim među mnogim lekarima iz Srbije. Imamo stručnja-ke iz medicine i alternativne medicine. Iako atlas cenepik masaža nije kiropraktika, deo je i nje i medicine – napominje Simić.

Preporuka za sve uzraste. Masaža je potpuno bezopasna i preporučuje se lju-dima svih doba, bolesnima i zdravima kao preventiva. Najbolje rezultate masaža daje kada se primenjuje na deci uzrasta od 11 do 16 godina. Nekim ljudima se u toku života i nakon nameštanja može ponovo izmestiti atlas, mada se to retko dešava, osim ako nije u pitanju neka mehanička povreda.

– Već kod novorođenčeta atlas je izme-šten, a kasnije tokom ranog detinjstva deca često padaju i atlas šeta s jedne na drugu stranu. U suštini, najbolje je namestiti atlas detetu čim se rodi. Odmah ispraviti i da bude ravnomeran razvoj. Imao sam slučaj jedne petomesečne bebe koja je pala s kre-veta i prestala da jede. Bila je mesec dana na infuziji. Doneli su je ovamo, namestio sam joj atlas i ona sad jede i napreduje.

Besplatno za decu i invalide. Tokom rasta atlas se ne može izmestiti ako je u ra-nom dobu namešten.

– Jedino se može izmestiti, recimo, u snažnom udesu kad ima cimanja glave, ali vraćanje nije problematično ni u tim sluča-jevima. Kod starijih ljudi problem je oko-štavanje, koje kreće posle 40. godine života. Ako je ono jako, atlas ne može iz prvog puta da se vrati na pravo mesto. Problem je i ako su mišići zategnuti. Pomogli smo ljudima s multipla sklerozom i Parkinsonovom bo-lešću. Pitanje je koliko je organizam ošte-ćen, krvni putevi, kapilarni i nervni putevi

– objasnio je Simić.Prema njegovim rečima, nema razlike ni

u polu ni u dobi tako da kod njega dolaze i mladi i stari i sportisti i, kako kaže, uglav-nom su to slučajevi kojima medicina ne može da pomogne. Najviše ljudi dolazi po preporuci. Radimo besplatno deci do 18 go-dina, invalidima i korisnicima socijalne po-moći. Uspešno uklanjamo uzrok zdravstve-nih tegoba u 99,99 odsto slučajeva – kaže atlasmas majstor.

Savremena medicina se uopšte ne bavi nameštanjem atlasa. Simić tvrdi da se pri-likom pregleda kičme kod ortopeda teško može ustanoviti da atlas ne stoji na mestu. Rendgenskim snimkom deformacija prvog pršljena se takođe ne može detektovati po-što se on nalazi ispod lobanje.

Jednostavan pregled, vidljivi re-zultati. Može se videti na magnetnoj re-zonanci i pregledima koje obavljaju obučeni stručnjaci u ovom udruženju.

– Jednostavnim merenjem dužine nogu ustanovljavamo da je atlas pomeren. Sko-ro svima je jedna noga duža odnosno jed-na kraća, što je prvi pokazatelj da je atlas pomeren. Proveravamo koliko neko može okrenuti glavu nalevo i nadesno, da li može da dohvati pod, uhvati ruke iza leđa i to su čiste ortopedske metode pregleda koje su potrebne da bi se ustanovilo da je atlas iz-mešten – naveo je Simić.

Kaže da obavezno svakog ko dođe podrob-no ispitaju od čega je bolovao ili boluje jer rizičnim kategorijama bolesnika ne name-štaju prvi pršljen kičme.

– Ne nameštamo ga ni ljudima koji su transplantirali bubreg jer piju lekove koji im smanjuju imunitet organizma, a nameštanje atlasa povećava imunitet. Bitno je da čovek koji dođe da mu pomognemo nema kamen u bubregu i žuči veći od sedam milimetara jer nakon pokretanja mikrocirkulacije u orga-nizmu kamen može da se pokrene i izazove napad ako se zaglavi u kanalima. Pesak u bu-bregu za dve nedelje izađe nakon nameštanja

atlasa, provereno. Trudnicama takođe ne na-meštamo zbog bebe i njene sigurnosti. Efe-kat nameštanja atlasa vidljiv je odmah nakon tretmana. Dužina nogu se izjednačuje, mo-mentalno nestaju bolovi u vratu, protok krvi je povećan i pogled je daleko bistriji. Mnogi ljudi nisu mogli podići ruku ni do visine ra-mena, a posle intervencije ruku stavljaju iza leđa – iskustveno tvrdi Simić.

Alternativa i medicina. Simić smatra da je najveći problem u medicini to što su u 95 odsto slučajeva dijagnoze pogrešne.

– Prepisuju se lekovi koji ne leče bolest koju imamo, već se smanjuje efekat te bolesti i održava nas na tom nivou. Znači da mnogi zavise od farmaceutske industrije. Kada čo-veku namestimo prvi pršljen, on prestaje da pije tablete protiv bolova, prestaje mu vrto-glavica, poboljšava mu se vid, nema bolove u leđima, glavi i stomaku. Ceo organizam se revitalizuje. Ako je bio problem na ćelijskom nivou, revitalizacija će potrajati neko vre-me. Želudac se vraća na mesto, podiže se. Kosti se nameštaju i postiže se balans orga-nizma. Nameštanjem atlasa možemo rešiti idiopatske bolesti, bolesti koje medicina ne može izlečiti poput vrtoglavica, glavobolja... Obično ih leče lekovima, ali time ne rešavaju problem – objašnjava Simić.

Teže zvaničnom priznanju. U Srbiji ovaj metod još nije ušao ni u zvaničnu ni u alternativnu medicinu. Zbog statusa meto-de uklanjanja zdravstvenih tegoba koja još nije priznata u Srbiji, 2012. godine članovi udruženja Cenepik osnivaju Razvojni klub 250 Cenepik.

– Godine 2007. donet je zakon da svaki lekar može da kaže pacijentu da za njego-ve tegobe postoji i drugi način lečenja, tj. alternativna medicina, u koju spadaju ki-ropraktika, akupunktura i homeopatija, pa i ova metoda koju mi radimo, a koja tada nije postojala. Zato smo potpisali ugovor sa Savezom samostalnih sindikata Srbije kako bismo realizovali plan osnivanja sindikata malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i imamo 250 osnivača iz svih oblasti nauke i privrede. Najveće zadovoljstvo mi je da po-mognem nekom ko ima zdravstvenih pro-blema – rekao je Simić.

Više od osam hiljada ljudi iz njihovog udruženja dobilo je tretman nameštanja atlasa. Član Cenepika se postaje jednostav-no. Potrebno je da plati članarinu u izno-su od 12.000 dinara i doživotni je korisnik atlas masaže i ima mnoge druge pogodnosti u udruženju kao što su zdrava ishrana i leče-nje kroz ishranu. Takođe, njihovo udruženje obučava buduće atlasmas majstore.

– Svako može postati atlasmas majstor, ali je preporučljivo da su to medicinski radnici. U Srbiji imamo 15 atlasmas majstora i njiho-va obuka traje do godinu dana. Potencijalni kandidati za atlasmas majstora moraju ispu-njavati nekoliko uslova, a jedan od najbitni-jih je da su humani i etični. Radi poređenja, u Švajcarskoj se obučavaju za svega sedam dana – rekao je na kraju Simić.

Atlas tretiramo iz jedne tačke i nikako se ne može povrediti neki organ niti sistem krvotoka

16

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO ORGANIZUJE

Detaljnije informacije o programu, organizaciji predavanja i obilasku demo ogleda, kao i rasporedu štandova odeljenja i

S poštovanjem,

D A N P O L J A

Program Dana polja

Poštovani,Sa posebnim zadovoljstvom Vas pozivamo na Dan polja Instituta za ratarstvo i povrtarstvo,

nom polju

Kako do nas https://goo.gl/maps/qj9NZ4zUB6q.

25. AVGUST 2016.

nsreporter.rs

17

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO ORGANIZUJE

Detaljnije informacije o programu, organizaciji predavanja i obilasku demo ogleda, kao i rasporedu štandova odeljenja i

S poštovanjem,

D A N P O L J A

Program Dana polja

Poštovani,Sa posebnim zadovoljstvom Vas pozivamo na Dan polja Instituta za ratarstvo i povrtarstvo,

nom polju

Kako do nas https://goo.gl/maps/qj9NZ4zUB6q.

25. AVGUST 2016.

XXX

18

Iskoristite avgust dok još možete

Najlepša rečna plaža u Evropi na 32 stepena Celzijusa25. AVGUST 2016.

nsreporter.rs

19

Iskoristite avgust dok još možete

Najlepša rečna plaža u Evropi na 32 stepena Celzijusa

Najbolji svetski basketaši dokazali su se i u rod-nom gradu. Prepune tribine terena na Štrandu bile su adekvatan ambijent za majstorije Du-šana Domovića Buluta, Marka Savića, Marka

Ždera i Dejana Majstorovića, koji su u finalu turnira 3x3 Novi Sad Streetball savladali beogradski Olimp.– Nakon pet godina pojavili smo se pred sugrađanima i to nam je u stvari, uz promociju samog sporta, bilo najvažnije. Na turniru je bilo šest ekipa iz regiona, svi se oni trude da budu profesionalci. Igrali smo sjajan basket, publika je uživala u atraktivnim potezima, čak su i prilazi tribinama bili zakrčeni. Ni završnica Olim-pijskih igara u Riju nije omela Novosađane da nas gle-daju – ističe Dušan Domović Bulut.Kako kaže, njegov tim Novi Sad Al Wahdu vrlo brzo čekaju novi turniri.– Početkom septembra je Evropsko prvenstvo u Ru-muniji, zatim Svetska serija u Mađarskoj pa Svetsko prvenstvo u Kini i finale Svetske serije u Abu Dabiju. Program je naporan, ali smo spremni i uvežbani za nove uspehe. Ne možemo da zaostanemo za košar-kašicama i košarkašima Srbije, koji su nas obradovali u Riju – rekao nam je Bulut.Njegov saigrač Marko Ždero pohvalio je organizaciju turnira na Štrandu, koji se održava već pet godina, i najavio još lepše dane novosadskog basketa.

Bulut i drugari ponovo najbolji

Turnir 3x3 Novi Sad Streetball

25. AVGUST 2016.

25. AVGUST 2016.25. AVGUST 2016.20

Sve veće zanimanje za novoSadSki odred „ivo LoLa ribar”

izviđačke avanture u prirodianja i ana pridružile su se izviđačima zbog onog što su ranije doživljavali njihovi očevi,

a sad im je najlepše što mogu da steknu prijateljstva koja ostaju za ceo život

odred izviđača „Ivo Lola Ribar” iz No-vog Sada osnovan je 1954. godine i nije prestajao da radi.

– Trenutno ima-mo 40 članova, ali

interesovanje za nas stalno raste. Deca su podeljena u četiri starosne kategorije. Od sedam do 11 godina je najmlađa grupa koju čine poletarci i pčelice, od 11 do 15 su mlađi izvi-đači i planinke, od 15 do 18 godina stariji izviđači i planinke, a preko 18 godina su brđani i brđanke – kažu u Odredu.

Neobične veštine. Kod poleta-raca i pčelica akcenat je na upoznava-nju prirode, druženju, igri i pesmi.

– Mlađi izviđači i planinke uče ve-štine kao što su podizanje i spuštanje šatora, paljenje vatre, korišćenje kom-pasa i oijentacija u prirodi s kartom i bez nje, vezivanje čvorova… Stariji izviđači i planinke, pored izviđačkih veština, uče i malo ozbiljnije stvari koje im mogu pomoći u svakodnev-nom životu. Planiranje, organizova-nje, uče o ljudskim pravima kao i o pravima deteta. Takođe, u tom uzra-stu, stariji izviđači i planinke preuzi-maju ulogu vođa mlađima.

Brđani i brđanke su već izviđački veterani.

– Zaduženje brđana je da pišu izvi-đačke projekte i da brinu o finansira-nju odreda, takođe učestvuju u orga-nizaciji izviđačkih aktivnosti i brinu se o našoj opremi. Već godinama naši mlađi članovi najviše vole izviđač-ke veštine zato što su neobične i ne-svakidašnje, posebno takmičenje u brzom vezivanju čvorova. Stariji, kako odrastaju, stiču dosta prijate-lja iz svih krajeva zemlje, pa pored edukacije koja je važna za njih, vole da putuju i da se druže.

Život u prirodi. Ono što se na-uči u izviđačima, ne može se naučiti bilo gde.

– Pored izviđačkih veština, sa-vladavamo kako da se prilagodimo grupi, otkrivamo nova interesovanja, učimo kako da radimo u timu, ali i da budemo pojedinac koji će moći da

Autor: isidora Filipov

na mladima svet ostaje

25. AVGUST 2016.

nsreporter.rs

25. AVGUST 2016. 21

radi i da se zalaže za ideje. Izviđači uče kako da postanu mladi odgovorni ljudi, koji vole i cene druge ljude bez obzira na veru i naciju, kako da razu-memo i poštujemo zakone prirode...

Na logorovanja odnosno kampova-nja idu najčešće na planinu, i to leti.

– Nazivamo ih taborima i traju od pet do deset dana. Tamo spavamo u šatorima i pošto ostajemo više dana, sređujemo prostor da nam bude što korisniji. Pravimo kante od materija-la koje nađemo u šumi, zatim štrik za veš, sredimo kuhinju i trpezariju. Po-red toga, svi zajedno prelazimo izvi-đačke veštine od početka do kraja jer tad imamo vremena da se posvetimo tome. Obavezna je šetnja po planini i primenjivanje naučenog.

Doživotni izviđači. Život na lo-gorovanju je u određenoj meri sličan vojničkom.

– Disciplina je uvek prisutna, ali nije oštra kao kod vojnika. Svakog ju-tra proveravamo da li su šatori ured-ni, prostor u kome boravimo čist, da li pravilno nose uniformu i izviđač-ku maramu. Još jedna sličnost je što se u toku noći organizuju dežurstva (požarni) jer je potrebno sve vreme održavati vatru i paziti na kamp.

Dešava se da kada jednom neko krene s izviđačima, nikad ne odu-stane.

– Takođe ima onih koji polaskom u srednju školu ili na fakultet jedno-stavno prestanu da dolaze jer vreme-nom menjaju prioritete u životu. Ali ono što se ne menja jeste to da ćete, ako ste nekada bili izviđač, uvek to i ostati.

Poznaješ li grad. Nažalost, izviđači su nedovoljno popularni u Novom Sadu.

– Svakodnevno se trudimo da podi-gnemo svest ljudi o našoj organizaciji jer smatramo da je bitno da znaju i razumeju koliko su izviđači važni za zajednicu. Mi smo sami sebi najbo-lja reklama. Sjajno je što naši članovi kao i njihovi roditelji pričaju između sebe i naglašavaju šta je dobro kod nas. Drugačiji smo od ostalih orga-nizacija i to mlade često privuče. Za učenike petog razreda osnovnih ško-la svake godine organizujemo akciju „Poznaješ li svoj grad”. Akcija obu-hvata šetnju kroz grad uz snalaženje na karti kao i rešavanje nekih zada-taka iz poznavanja grada, kulture i istorije grada. Organizujemo je već više od 30 godina i svake godine je sve posećenija.

Mladi izviđači Lazar i Luki kažu da im se sviđa društvo, boravak u priro-di i učenje novih veština kao i avantu-re u prirodi. Njihove drugarice Anja i Ana pridružile su se izviđačima zbog onog što su ranije doživljavali njihovi očevi, a sad im je najlepše što mogu da steknu prijateljstva koja ostaju za ceo život.

Sve veće zanimanje za novoSadSki odred „ivo LoLa ribar”

izviđačke avanture u prirodianja i ana pridružile su se izviđačima zbog onog što su ranije doživljavali njihovi očevi,

a sad im je najlepše što mogu da steknu prijateljstva koja ostaju za ceo život

Pored izviđačkih veština, učimo kako da se prilagodimo grupi, otkrivamo nova interesovanja...

RASTU CENE I PROMETCene berzanskih roba su u porastu.

To je bio najbolji poziv tržišnim akteri-ma da budu aktivni na tržištu. Promet od 1.722 tone robe, koliko je protekle nedelje trgovano na Produktnoj ber-zi, 143,12% je veći nego prethodne nedelje, dok je finansijska vrednost prometa iznosila 41.003.280 dinara i 130,12% je veća od vrednosti prometa u prethodnoj nedelji.

Cena kukuruza se posle kratkotrajnog pada početkom ovog meseca polako oporavlja. Realizovana berzanska cena u pro-tekloj nedelji iznosila je 20,02 din./kg (18,20 bez PDV-a), što je 3,41% više od cene od 17,60 din./kg bez PDV-a, koliko je vre-dela ova roba prethodne nedelje. Kukuruza je sve manje na zalihama pa bez obzira na očekivani dobar rod u nastupajućoj žetvi, cena i dalje istrajava na relativno visokim pozicijama.

Situacija na tržištu soje je veoma slična dešavanjima na trži-štu kukuruza. Naime, periodi pada, pa ponovnog rasta cene ove uljarice, skoro da se potpuno poklapaju s dinamikom na tržištu kukuruza. Cena od 45,58 din./kg (41,44 bez PDV-a) viša je od prethodnog nedeljnog perioda za 1,07%, ali je to i dalje ispod nivoa sezonskog cenovnog maksimuma iz juna, kada se soja kotirala na nivou od 46 din./kg bez PDV-a.

Možda i najinteresantniji podatak s Novosadske berze u pro-tekloj nedelji jeste cena soje novog roda u trgovanju “na zele-no”. Prva dva ugovora u terminskoj kupovini ove robe s ispo-rukom po skidanju useva, realizovana su po prosečnoj ceni od 40,65 din./kg (36,95 bez PDV-a). Preračunato u evro, vrednost ove robe iznosi u ovom trenutku 300 EUR za tonu.

Pšenicom se nije trgovalo od 15. do 19. avgusta. Cene na međunarodnom tržištu u blagom su porastu, što se na osnovu kotacija ponude očekuje i na našem tržištu.

PRODEX je nastavio svoj rast. Na dan 19. avgust vrednost berzanskog indeksa dostigla je 205,88 indeksnih poena, što je 1,93 indeksnih poena veća vrednost nego poslednjeg dana trgovanja prethodne nedelje.

Na tržištu kukuruza u sezoni 2016/17. očekuje se velika po-nuda, kako na severnoj tako i na južnoj hemisferi. Očekivanja su dobra za SAD na severu, odnosno za Brazil i Argentinu na jugu. Na Čikaškoj berzi cena septembarskog fjučersa na pšeni-cu viša je za 2,60%, a kukuruza za 3,43% nego na kraju prošle nedelje.

Uprkos dobrom izvozu soje tokom nedelje, trgovci su u SAD ostali oprezni zbog procenjene odlične predstojeće žetve u Americi, gde su stanje useva i vremenski uslovi i dalje povoljni. Fjučers na soju skuplji je za 0,98%, a na sojinu sačmu 0,15%. Cene žitarica su ove nedelje u Evropi zabeležile blagi pad. Pad proizvodnje naveo je neke trgovce da, u iščekivanju konačnih rezultata žetve, smanje količine koje prodaju. U Parizu je pšeni-ca jeftinija za 2,53% nego na kraju prošle nedelje, a kukuruz za 0,45%. Kukuruz je u Budimpešti poskupeo za 0,44%.

25. AVGUST 2016.25. AVGUST 2016.22

Intervju sa slikarom Milanom Kešeljom

Amerikanac u Novom SaduSlikar Milan Kešelj ro-đen je u Savinom Selu 1949. godine. Živi i radi u Novom Sadu. Dobit-nik je mnogih prestiž-nih domaćih i među-narodnih nagrada, a

izlagao je u bivšoj Jugoslaviji, u Parizu i Kaliforniji, gde je i živeo. Oduvek je bio avangardnog razmišljanja, ali poe-tika njegove slike je ideološka. Kešelja privlače informacije koje se prenose s jednog na drugi kraj sveta. On nije špijun, kako bi neki pomislili, nego umetnik koje te informacije već 40 godina oslikava i na svojevrstan način gotovu poruku transformiše u svoju, šireći je vizuelnim putem. On kaže da svoj sadašnji rad poredi s prethodnim jer je to odraz zrelosti umetnika. Na taj način rezimira svoje stvaralaštvo i nekad pomišlja da je sve moglo biti bolje nego što jeste. Decenija života u Americi Kešelja je povezala s Niko-lom Teslom. Upravo je završio proje-kat o Tesli i već ima novu ideju koju želi da oživi.

– Otišao sam u Ameriku 1993. go-dine, u ono vreme najveće inflacije i ratnih godina. Moj rođak, vajar Boris Kešelj i ja dobili smo vizu, a garantno pismo poslao nam je Mile Crnjanski Ćela. Isključivo na osnovu svoje bi-ografije u umetničkom stvaralaštvu i kritikama iz Pariza, nakon jedne izložbe obezbedio sam zeleni kar-ton uz obrazloženje da sam stranac izuzetnih sposobnosti. Posle još pet godina boravka u Americi dobio sam i državljanstvo. Istim putem išao je i Rade Šerbedžija, s tim što on nije uzeo i njihovo državljanstvo. Kad sam postao državljanin Amerike 2002, vratio sam se u svoje rodno mesto Savino Selo i Novi Sad.

Kako su vas primili u Ame-rici?

– Kad sam došao u Pitsburg, zate-kao sam grad u fazi obnavljanja. On je između dva svetska rata bio bogat i popularan grad i kada se vojska iselila posle Drugog svetskog rata, prestale su da rade livnice. Pitsburg je zamro. Moj dolazak se poklapa s obnovom. Menadžer grada je u jednom obila-sku Pitsburga naišao na moj atelje i video je slike. Zainteresovao se za moj rad i odlučio je da se osnuje Festival slikarstva. Taj festival traje i danas. Pitsburg je za nekoliko godina potpu-no oživeo, izgradili su metro, pozori-šte su obnovili, a zanimljivo je da je u njemu bila svojevremeno i Merilin Monro na svom putu od Los Anđelesa do Sijetla. Za deset godina boravka u Americi slikao sam, nisam se oboga-tio, ali sam živeo od slikarstva. Imao sam izložbe u San Francisku u Los Anđelesu i tada sam upoznao Alana Horovica.

kultura

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

Foto: Vladimir Zubac

25. AVGUST 2016.

nsreporter.rs

25. AVGUST 2016. 23

Amerikanac u Novom Sadu Da li je boravak u Americi uti-

cao na vaš rad i šta se dobili?– Dobio sam državljanstvo. U ono

vreme dobio sam slobodu jer je ovde bio haos, zbog kog sam i otišao. Po-litika i ekonomska situacija nagnale su me da odem. Nisam mogao da se bavim svojom osnovnom delatnošću, a to je umetnost. Sreća je bila da me je grad Pitsburg prihvatio. Moja sli-ka se nalazi iznad glave šerifa, opre-mio sam hotel Liberti, gde sam radio kod plemenitih muslimana Budi i Lili Santoso. Perući sudove u njihovom re-storanu, zarađivao sam za život, učio sam jezik i slikao sam. Uspeo sam za-hvaljujući svom umetničkom radu, a ispunio sam tadašnji cilj – da dobijem slobodu kretanja, što s američkim pa-sošem svakako nije sporno.

Kako vas je publika primila u Kaliforniji?

– Prijem je bio dobar. Pored toga što sam mogao da pravim izložbe, slike sam i prodavao. To što su osnovali fe-stival, na kom su prve godine izlaga-li lokalni umetnici, a danas na njemu učestvuju slikari iz cele Kalifornije, samo govori o mom malom doprino-su umetnosti Pitsburga. U blizini me-sta mog boravka nalazi se Silicijumska dolina, a ja sam počeo da se bavim in-formacijama pre Bila Gejtsa, tačno pre 40 godina. Njemu sam se bio obratio pismom da želim da sarađujemo, a on se zahvalio i objasnio da trenutno nije u mogućnosti da to ostvari pošto je bio tek u usponu i nije bio zaintereso-van za moju sliku. Poželeo mi je uspeh u budućem radu.

Ravnica vas je uvek inspiri-sala. Da li je ona jedan od razloga što ste se vratili?

– Rodio sam se u ravnici, u Savinom Selu. To je švapsko selo i rodio sam se kao kolonističko dete u predsoblju švapske kuće 1949. godine. Babica mi je bila Švabica koja je ostala posle rata s još nekoliko porodica, među kojima i doktor Has. Zašto sam se rodio u predsoblju? Verovatno zato što je to ogromna kuća i predsoblje je bilo naj-toplije. Ovde sam odrastao i ravnica mi je u srcu kao i svima što su ovde rođeni. Vratio sam se jer je ta želja da čovek bude tamo gde se rodio i gde su mu prijatelji – najjača. To je kao magnet na zemaljskoj kugli, a privla-či me i nešto drugo. Što sam stariji, privlači me i Hercegovina. Zato što su moji poreklom od Bileća. Imao sam

potrebu da se uputim tamo i da pro-nađem svoje korene i našao sam ih. To je posebno uzbuđenje. Iz tog krša moj deda Marko i dva njegova brata otišli su za Ameriku. Svi su se vratili u Vojvodinu da umru. Otišao sam i ja i vratio sam se.

Šta sebi najviše zamerate?– Izgubio sam dosta vremena na po-

grešnim mestima mada su ta mesta bila vrlo zabavna. Nisam sam to radio, mnogo je umetnika koji su isto živeli i voleli kafanu kao i ja. Krenuli smo iz legendarne Mrce i sad rado prođem pored nje, ali ne pijem više od deset godina i ne pušim 16 godina. Ali Mrca je bila sveto mesto za nas umetnike na putu za Tvrđavu. To nam je sam bog namestio.

Koliko ste samokritični pre-ma svojim radovima?

– Sve više. Čovek je zreo, imam sve više godina bez obzira na sva prizna-nja koja sam dobio za svoj rad. Kriti-čan sam i previše, možda ne bi trebalo jer ni to nije zdravo. Treba naći meru pravu, koliko čovek mora biti kriti-čan prema sebi. Stalno sebi zadajem nove zadatke da bih nešto novo na-pravio, da bih to mogao da merim s onim prethodnim. U toj sam sada fazi. Završio sam projekat o Nikoli Tesli, a imao sam veliku dilemu pre nego što sam počeo da radim. Zato što je Ni-kola Tesla veliki čovek, veliki izazov, veliki naučnik, a ja sam bio sve manji tražeći način kako da obradim ener-giju Teslinog dela.

Izložbu „Na talasima Tesli-nog sna – Čudesni svet„ Novosa-đani će videti 1. septembra u Mu-zeju Vojvodine. Koliko ste je dugo pripremali?

– Ovaj projekat radio sam godi-nu dana i dobio sam ga zahvaljujući tome što sam upoznao direktora Te-slinog muzeja Branimira Jovanovića u Kovilju na jednom predavanju na kom se govorilo o Tesli i Pupinu. Već u prethodnom projeketu „Od Kolum-ba do Bila Gejtsa„ imao sam tri slike posvećene Nikoli Tesli. On je izrazio želju da ih vidi pa je došao u moj atelje prošle godine i poverio mi je da ura-dim izložbu povodom 160 godina od rođenja Nikole Tesle, što se obeleža-va ove godine. Zahvalan sam Muzeju Vojvodine što su mi ustupili termin od sedam dana, nakon čega se izlož-ba seli u Narodni muzej Slovenije. U Cankarevom domu se nalazi već izlož-

ba koju je pripremio Teslin muzej iz Beograda.

Izazov je bio velik, a kako ste Teslu približili smrtnicima?

– Od samog početka imao sam di-lemu, a onda je nastupila i ogromna nervoza. Rešio sam da Teslinu ener-giju prenesem putem njegovih misli. To sam uradio pomoću teleprintera koji prenosi informacije. Trake sam još pre 40 godina skupljao na kontej-neru, a onda sam nabavio teleprinter i sad ih sam pravim. Počeo sam da kucam rečenice koje je Tesla pisao u časopisu 1919. godine. Izabrao sam njegove tekstove o beloj golubici, o Nijagari, o obrtnom magnetnom polju, o gravitaciji, o rotaciji Mese-ca. Tim trakama s njegovim misli-ma prekrio sam celo platno i prešao bojama i rupice su ostale na platnu. Njegove priče mogu se posmatrati na mojim slikama, mogu se čitati, ko ume, i mogu se rukom dirati. Na platnu dva puta tri metra ima šest kvadrata Teslinih misli. Na celoku-pnoj izložbi biće 78 kvadratnih me-tara njegovih rečenica. Sačuvao sam sve papirne tačkice koje su isečene iz traka i Tesline misli mogu i da se izmere. To je jedna vrsta moje fan-tastike kao što su u njegovo vreme mnogi njegovi izumi bili fantastika. Bitna je naracija mog odnosa prema Tesli. Na osnovu tih rupica na traka-ma koje sam koristio za slike, dobio sam svetske nagrade pa i američko državljanstvo.

Kako doživljate odnos iz-među ljudi na vlasti i vas umet-nika?

– Reći ću samo da sam na ovoj izložbi potpisan kao američki slikar. To govori dosta o mom stavu i o tom odnosu. Postoje fondovi na različi-tim nivoima vlasti, ali kako se dele te pare? Ispod časti mi je da pričam o tome, a celu izložbu sam uradio bez ičije pomoći, iako sam ponudio i Gra-du i Pokrajini projekat, niko nije bio zainteresovan. Zato sam se potpisao na katalogu kao američki umetnik. Sam sam snosio troškove projekta i zato nikoga službeno neću zvati na izložbu. Teslina sudbina je ista. Ma-tica srpska ga je dvaput odbila, Aka-demija nauka takođe. Izbacili su me i iz ateljea na Tvrđavi dok sam bio u Americi. Umetnost ostaje, ja izlažem, a gde je sad taj gradonačelnik koji je doneo tu odluku?!

Rešio sam da Teslinu

energiju prenesem

putem nje-govih mi-sli. To sam uradio po-moću te-leprintera

koji preno-si informa-

cije

XXX

25. AVGUST 2016.24

Druženje zaslužnih sportista na broDu Cepelin

Nezaboravne olimpijske medalje

Branislav Simić je bio nastavnik u osnovnoj

školi, pola zrenjaninske dece zbog njega je počelo

da trenira rvanje kad je doneo zlatnu medalju

iz Tokija

Historia magistra vitae est

nsreporter.rs

25. AVGUST 2016. 25

Dok su takmičenja u Riju još uveliko trajala, na književ-noj večeri na brodu Cepe-lin okupili su se osvajači desetak olimpijskih meda-lja iz Novog Sada i Zrenja-nina. Konferansje Đorđe

Randelj poveo je priču o sportu kao uni-verzalnom fenomenu koji oslikava svako društvo, o sportistima kao državnoj eliti.

Novi Sad uz sportiste. Olimpijac i svetski prvak Marko Novaković iz Beče-ja živi s bakom u staroj kući pored Tise, podsetio je sportski novinar Jovan Ta-nurdžić.

– Pre dve godine glavni cilj mu je bio da nešto uradi i zaradi kako bi stavio nov krov na kuću. Mnogo je takvih primera, nemaju svi sportisti basnoslovne ugovo-re. A svi se trude jednako. Ove olimpijske igre donele su nam i medalje koje smo če-kali decenijama – Ivana atletsku, a Davor rvačku. Mi kao mala nacija na samom smo tronu u kolektivnim sportovima, uz Ame-rikance. Zamislite, odbojkašice su igrale u finalu protiv Kine, koja ima sto hiljada re-gistrovanih igračica. Devojke su u košar-ci ispisale istoriju, košarkaše je gledao ceo svet u poslednjem okršaju cele Olimpija-de, vaterpolistima niko nije ni blizu... To su fenomeni nad kojima se treba zamisliti – smatra autor knjige “Od Atine 1986. do Atine 2004”.

Prve individualne medalje u Novi Sad do-neli su pre tačno četiri decenije bokser Ta-dija Kačar i džudista Slavko Obadov.

– I tada je bio a i večeras je s nama gra-donačelnik Jovan Dejanović, Grad se uvek trudio da nam pruži najbolje uslove. Zatim je došlo veslanje, streljaštvo, odbojka... U Riju nije bilo mnogo Novosađana, ali ve-rujem da će već na sledećim igrama biti drugačije – kaže Obadov.

Život posle sporta. U našem gradu radi 40 odbojkaških klubova, uglavnom treniraju devojčice, ali nijedna Novosađan-ka nije u Riju – podseća Vasa Mijić.

– Tolika odbojkaška tradicija ipak mora doneti rezultate, nadam se, već u nared-nom ciklusu. Medalje su velik podsticaj mladima, sećam se da sam svoje drugove gledao na postolju u Atlanti a četiri godi-ne kasnije bio sam s njima zlatan u Sidneju – kaže legendarni libero reprezentacije.

Njegov kolega Andrija Gerić ističe da olimpijade stvaraju neraskidiva prijatelj-stva.

– S mnogima sam stalno u kontaktu, sa strelcima pogotovo. A mi odbojkaši smo se i okumili. Olimpijade su specifična takmi-

čenja i ne pobeđuju uvek najbolji. U Atini 2004. godine bili smo jači nego u Sidneju, ali šestorica od nas su se razbolela i prili-ka je propala iako je nekoliko meseci ranije izgledalo da ćemo odbraniti zlato. Život se nastavlja i posle sporta, zato mi je drago što smo svi uspešni i danas kad je igra na parketu iza nas – rekao je Gerić.

Na sedam olimpijada. Zrenjanin je olimpijski grad, zna se odavno.

– Branislav Simić je bio nastavnik u osnovnoj školi, pola zrenjaninske dece zbog njega je počelo da trenira rvanje kad je doneo zlatnu medalju iz Tokija. Tako sam i sam počeo, mi klinci legali samo s pričom o Branislavu Simiću, a ustajali s pri-čom o Zvonku Vujinu. Svi smo trenirali u Proleteru i u njemu ostali do kraja. Osvojio sam dva četvrta mesta na olimpijadama, a kasnije sudio na još četiri i na petu došao kao potpredsednik Olimpijskog komiteta – kaže Vojislav Tabački.

Na seniorsko svetsko prvenstvo Brani-slav Simić je otišao sa 17 godina, sa 22 po-čeo da radi, a u međuvremenu je postao olimpijski šampion.

– Takva su vremena bila, vrhunski sport i posao mogli su ruku pod ruku, ali danas više ne. Za pripreme sam koristio vikende, godišnji odmor... S olimpijskom medaljom stekao sam ime, status, samopouzdanje. Nisam se bavio popularnim sportom, ali proputovao sam ceo svet a to nema cenu – istakao je Simić.

Reprezentacija iz škole. Davor Šte-fanek je dostojan naslednik Branislava Si-mića, doneo je zlatnu olimpijsku medalju u rvanju posle 52 godine.

– Ne znam da li sam mu bio uzor jer je iz Subotice, a između nas je velika razli-ka, mogu da mu budem pradeda. Međutim, ostavio sam traga u Zrenjaninu jer smo godinama bili najmasovniji rvački klub u zemlji, s najviše selekcija. I danas smo na samom vrhu rvanja u Srbiji. Celu reprezen-taciju bih mogao sastaviti od mojih učenika iz škole – napomeno je olimpijski prvak.

Živeo sam slično kao Marko Novaković u vreme osvajanja olimpijskih medalja, kaže Zoran Pančić.

– Veslao sam sa Zrenjanincem Milora-dom Stanulovim, zlato smo izgubili s ne-što manje od dve sekunde. Gledali smo ispred sebe istočne Nemce i mislili da su neprikosnoveni. Bila je to greška, jer da je trka trajala još dvesta metara, bilo bi sva-šta. Očigledno, nedostajao nam je psiholog da shvatimo svoje mogućnosti. Učestvovao sam na tri olimpijade i karijeru završio u Danubijusu – rekao je Pančić.

Krv i znoj. U Montrealu je s Darkom Majstorovićem zauzeo deveto mesto, sre-bro je uzeo u Moskvi s Miloradom Stanulo-vim i opet s njim bronzu u Los Anđelesu.

– Mogao sam i u Seulu veslati. Mile je nastavio dalje bez mene u četvercu, ali nisu doneli medalju. Završili smo fakulte-te, Mile se zaposlio u Elektrovojvodini, a ja u DDOR-u. Sad me više znaju po poslu nego po sportu. Očigledno je da je prošlo dosta vremena jer me na ulici pozdravljaju sa “Zoki DDOR” – kaže Pančić u šali.

Naši veslači u Riju su osvojili deseto me-sto, što je velika stvar.

– Imali smo dve posade, ali medalja nije samo trening, krv i znoj, treba da se sklopi hiljadu drugih stvari za takav uspeh. Veslač-ki savez odlično radi, neprekidno donosimo medalje sa svetskih prvenstava i sigurno će doći i olimpijska – veruje Pančić.

Muzej sporta vojvodine. Foto-re-porter, novinar i publicista Borislav Miro-savljević podsetio je da Spens nije treba-lo da bude samo borilište i plivalište nego pravi hram sporta.

– Projektom je bilo predviđeno da u nje-mu bude i Muzej sporta Vojvodine. Ek-sponati i dalje vire ispod crepa Muzeja Vojvodine, u prašini se kupaju koferi s me-daljama i diplomama, pehari svih oblika sa svih prvenstava, odličja koja je poklonio legendarni Milan Ercegan... – nabrajao je Mirosavljević.

Još uvek se može učiniti nešto da svi ti sportski trofeji budu izloženi u nekom od neiskorišćenih prostora u Spensu.

– Tad bismo mogli da ih s ponosom po-kazujemo i stranim ekipama koje dolaze u Novi Sad da se takmiče u evropskim i svetskim kupovima i prvenstvima. Da im se malo dresovi zatresu kad vide sve te us-pehe, da kažu da nisu došli u balkansku provinciju, već u grad kulture i sporta. U Srpsku Atinu, kojom se ponosimo. Nadam se da ti eksponati neće proći kao doku-mentacija i materijal “Zlatnog oka” koji su završili na đubrištu u Bangladešu. Jer bi se moglo desiti da nam neko udeli epitet zločinaca kulture, umesto grada kulture – opomenuo je Mirosavljević.

Autor: Isidora Filipov Foto: Nikola Kukin

Gledali smo ispred sebe istočne Nemce i mislili da su neprikosnoveni. Bila je to greška jer da je trka trajala još dvesta metara, uzeli bi-smo zlato Zoran Pančić

26

vošin kutak

25. AVGUST 2016.

nsreporter.rs

27

Sa srećom u HolandijiSjajni crveno-beli celo leto oduševljavaju lju-

bitelje fudbala širom Srbije. U plej-ofu za Ligu Evrope namerili su se na više spretan nego jak

AZ Alkmar. Voša je na revanš otputovala s tri gola za-ostatka, ali ipak ne na izlet. U prvoj utakmici na Kara-đorđu, kao nikad ove sezone, bilo je pesme, navijanja i aplauza. Pogledajte samo deo te atmosfere

25. AVGUST 2016.

25. AVGUST 2016.25. AVGUST 2016.28

Sjajni rezultati na OlimpijSkim igrama u riju

naravno, ne biramo sportiste po tome odakle su, svi smo iz Srbije, sele, ali i te kako se radujemo od-ličjima onih kojima je Novi Sad ili rodno

gnezdo ili su i dalje naše komšije. Ivana Španović je kraljica, Sara Krnjić ponos i dika košarkaških bronzanih dama, u vaterpolu ih je mnogo stasalo u Voši, a nekako Branislava Mitrovića posebno svojatamo. Možda se i manje zna da su u Voši košarku učili i Nikola Jokić i

Nikola Kalinić. Milica Starović iz Kajak kluba Liman i Vladimir Torubarov iz KK Vojvodina i danas nose dres klubo-va iz Srpske Atine. Neću da se prebro-javamo, ali i dr Vladimir Harhaji, lekar zlatnih vaterpolista, ortoped je Klinič-kog centra. Eto! Da se zna.

Prve srpske medalje. Dve zlatne, četiri srebrne i dve bronzane medalje doneli su srpski olimpijci iz Rija. Doče-kao ih je narod na Aerodromu “Nikola Tesla”, raduju im se sugrađani, odakle god da su. A može se i drugačije sabira-

ti: od 103 naša učesnika Igara u Brazilu čak 54 nose odličja na grudima. Četiri medalje u kolektivnim sportovima, ej, ko je mogao da se nada, a bilo je do-sta takvih. Naši vaterpolisti osvojili su zlato, srebro je u rukama ponosnih odbojkašica i košarkaša, a bronza kod košarkašica. Tu smo barabar s velesi-lama Amerikom i Kinom.

Atletika je posle 60 godina osvojila olimpijsku medalju, rvanje i kajak po-sle 32 godine osvajaju odličja, košar-kašice i košarkaši se diče medaljama prvi put pod zastavom Srbije.

Podvig. S mantrom “dajte sve od sebe” naši sportisti su često i prevazi-lazili objektivne mogućnosti. Srbi ima-ju srce veće od mnogih, a dušu kao svi ostali zajedno. To jedinstvo viđeno u Riju oplemenjuje i nadahnjuje ceo naš narod. Podrška košarkašica na utakmi-cama ostalih ekipa bila je za suzu, a tek tekvondistkinje Bogdanovićeva i Man-dićeva koliko su glasa pustile podrža-vajući svoju braću i sestre na borilišti-ma olimpijskog Rija.

Posle prvih sedam dana olimpijskih razočarenja u Novosadskom reporteru sam zapisao da švigar puca

na kraju! I bi tako. Srbija je među 30 najuspešnijih država planete, a kada konstatujemo da se čak 54 sportista od ukupno 103 vratilo kući s medaljama,

onda je ova mala zemlja na brdovitom Balkanu odmah uz velesile Amerike, Britanije i Kine

Autor: jovan tanurdžić

Sponzor SportSke Strane

25. AVGUST 2016.

nsreporter.rs

25. AVGUST 2016. 29

Bilo je i loše sreće. Na korak do finala nedostajala je sekunda Tija-ni Bogdanović ili u kajaku – trihilja-diti deo sekunde Marku Novakoviću. Ili onaj centimetar Ivane Španović u zlatnom skoku (7,23), a bio je nesreć-ni prestup.

U konkurenciji 206 zemalja sa svih kontinenata zauzeli smo 32. mesto u ukupnom plasmanu. Podvig. Tokio za četiri godine, iskusniji, jači i bogatiji spotisti iz Srbije odlaze da nadmaše i fascinantni Rio de Žaneiro.

Videćemo se u Tokiju. Da se vratimo Novosađanima. Ivana Špa-nović kaže da je verovala u zlato, ali i da je prigrlila bronzu. Tek što se vra-tila kući, eno je na treningu na Ka-rađorđu.

– Za koji dan, 25. avgusta, očekuju me tri vezana mitinga u Dijamantskoj ligi na kojima ću se potruditi da za-držim prvo mesto.

Olimpijske igre odlaze u zaborav?– Ma kakvi, sada me pomalo hvata

i bes što sam pustila suzu na pobed-

ničkom postolju, želela sam to zlato, verujem, i imala ga, ali taj nesrećni centimetar prestupa i sve ode dovra-ga. Moj trener Goran Obradović uvek ima pravu reč. Kazao mi je: Ivana, ko zna zašto je to dobro!

I?U deljenju karata izvukli smo onu

koju smo najmanje želeli. Nov rekord Srbije i skok od 7,08 se podrazume-vao, znam da sam imala bar 7,15 u nogama. Nedostajala je ta trunčica sreće.

To je sport. Ivana, idemo dalje. Mi znamo da ti možeš mnogo, da si najbolja, naša si kraljica u svetskom sportu.

– Tokio i nije tako daleko, četiri go-dine tako brzo prođe – kazala je naša novosadska, zrenjaninska, srpska i, dabome, svetska Ivana Španović.

Sara Krnjić ili ostvarenje sna. Započele su da sanjaju u Budim-pešti osvajanjem evropskog zlata, a onda je došao Rio.

– Presrećna sam, veoma mi je drago

da smo posle one nesrećne utakmice u polufinalu sa Španijom uspele da se vratimo i konačno pobedimo odlične Francuskinje. Bronza je na dar mojoj porodici, mom rodnom gradu Novom Sadu, mojim košarkaškim prijatelji-ma koji su uvek verovali u mene.

Sara je začetnik pesme u timu, sa-igračice je obožavaju, a Marina Malj-ković joj veruje. Rasute ste po evrop-skim i svetskim klubovima, a delujete kao uigran orkestar?

– Nismo mi orkestar, mi smo hor u kojem se zna ko je dirigent – Mari-na Maljković, a ko prvi glas. Ponosna sam na naš hor i moje drugarice.

Sledeće godine je Evropsko prven-stvo u Češkoj, odbrana zlata?

– Nego šta, sad znamo kako treba i verujem da ćete me opet videti na po-bedničkom postolju. Bože zdravlja!

Branislav Mitrović, golman s deset ruku, čuvar mreže zlatnih vaterpoli-sta. Naš Novosađanin.

– Pa zar nisu reči te pesme gola isti-na? Šta treba, da se branimo jer smo prvaci sveta, Evrope, pobednici Svet-

Sjajni rezultati na OlimpijSkim igrama u riju

Sponzor SportSke Strane

25. AVGUST 2016.25. AVGUST 2016.30

sport

skog kupa i olimpijski šampioni. Eto, to smo mi, uzeli smo sve...

Uz Baneta boje Vojvodine branili su i zlatni Gojko i Duško Pijetlović, Miloš Ćuk, a na klupi u stručnom timu bio je i novosadski ortoped dr Vladimir Harhaji.

– Naravno, mi smo svi Novosađani bez obzira na to u kojem sada klubu igramo. U reprezentaciji smo dobra klapa koja se nikada ne izdvaja niti razilazi. Pomenuli ste našeg Docu, Vlada je važan šraf u selektorovom timu i sarađujemo na najbolji mo-gući način. Dosta je bilo priče o Riju i olimpijskim igrama. Odoh svojoj porodici, odoh na odmor – kazao je Bane za naš nedeljnik.

Ispunjen plan. Mihail Dudaš, naš olimpijac i desetobojac, zbog po-vrede posle sedam disciplina i na 13. mestu atletskih kolosa, morao je da napusti borilišta.

– Povreda lakta bila je veoma bolna i tako sam se oprostio od Igara. Ove

godine osvojio sam evropsku bronzu i zadovoljan sam učinkom. Moj trener Feđa Kamasi i ja planirali smo odličje u Amsterdamu i plasman na Olimpij-skim igrama oko desetog mesta. Od nas toliko. Odoh na odmor!

U kajakaškom timu bila je Milica Starović. Nadali smo se finalu, mož-da i odličju?

– Treba da se zna da je mesec dana pred odlazak u Rio u dvosed sa mnom sela Nikolina Moldovan, ume-sto Dalme Ružičić Benedek. Kratak je to period da se uveslamo za Rio. Re-zultat je verovatno mogao biti bolji, ali tako je bilo. Verujem da ću već na narednim takmičenjima biti uspeš-nija – utisak je da Milica nije zado-voljna i da je mnogo više očekivala od OI u Riju.

Posle izuzetnih rezultata na 31. Olimpijskim igrama neće biti nimalo lako budućim olimpijcima, sportskim savezima, Olimpijskom komitetu Sr-bije ni državi... Tokio je koliko sutra. Srbija ima nov olimpijski cilj.

Moj trener Goran Obradović uvek ima pravu reč. Kazao mi je: Ivana, ko zna zašto je to dobro!Ivana Španović

25. AVGUST 2016.

nsreporter.rs

25. AVGUST 2016. 31

ISSN 2406-2022