almanah пешчаник

godinji almanah

izbor tekstova sa sajta

urednice: Svetlana Luki, Svetlana Vukovi

karikature: Predrag Koraksi CORAX

korektura: Slaana Miajlovi

lektura tekstova na engleskom: Cveta Popovi

dizajn i prelom: Slavia Savi IDEAMAN

tampa: Fullmoon

izdanje omoguio:

Dubravka Ugrei: Konobari faizma :126Svetlana Slapak: Osveta Hane Arent :134Vladimir Pitalo: Demonska banalnost :137Biljana Stojkovi: Tihovanje i letea udovita :144Predrag . Vajagi: Iscelitelji :148Svetlana Slapak: Krma na kraju Evrope :152Ivan Torov: Makedonija krvava izborna svadba :156Vladimir Gligorov: Josip Broz Tito to the Rescue :162Vladimir Gligorov: Nikada :165Vesna Pei: Tri prsta ili nadnica za strah :169Vladimir Gligorov: The Oh, I see Moment :172Miroslav Prokopijevi: Reforme su u suprotnom pravcu :175Vladimir Gligorov: Nacionalizam i kraj istorije :179Biljana Stojkovi: Azijske ene :184Teol Pani: Greh Tomislava N. ili o limitima nihilizma :188Sra Popovi: ta se to dogaa :192Miroslav Prokopijevi: Finansijska kriza u svetu: bie jo gore :198Sra Popovi: Manje zlo, opet :202Vojin Dimitrijevi: Srpska polovina istorije :204Dubravka Ugrei: Toys for boys :211

Sra Popovi: Raspad Jugoslavije :215 Uvod :215 Zavera :214 Struktura zavere :221 Pledoaje za bezakonje :224 Kontinuitet zaverenikog vladanja :226 Podrivanje savezne vlade :228 Ustav Srbije :229 Protivustavnost :233 Ad 1 :237 Ad 2 :243 Ad 3 :244 Ad 4 :247 Ad 5 :248 Zakljuak :250 Napomena o ustavnom pitanju :251

drugo poglavlje

: KRAJ RATA

Muharem Bazdulj: Rasime spasi me :14Bojan Baji: Nova srpska politika u BiH :17Svetlana Luki: Gorila u magli :24Mia Brki: Kako zaustaviti premijera :26Mia Brki: Gasprom Srbija nova drava na Balkanu :29Vladimir Gligorov: Vanredno stanje :40Svetlana Luki: Bekstvo u Rumuniju :38Mirko orevi: Beogradska rtva paljenica :43Jovan Byford: Dverjani u Panevu :45Vesna Raki-Vodineli: Novokomponovana izdajica :50Vesna Raki-Vodineli: Slobo kazuje na kome je pravda :54Vladimir Gligorov: Besciljna spoljna politika :57Nadeda Milenkovi: Novogovor tela :62Mia Brki: Za koga e glasati Miroslav Mikovi :64Vesna Raki-Vodineli: Tomislav Nikoli nekad i sad :69Vesna Raki-Vodineli: Potpis :75Vladimir Gligorov: Falsikat :83Vesna Raki-Vodineli: O narodnjakoj dui :86Vladimir Gligorov: Nacionalna vlada :88Nikola Samardi: Depilacija hijene :90Nikola Samardi: Postizborna utnja :94Vesna Raki-Vodineli: Poetak bune na `artije :97Vesna Pei: Predsednik bez minke :100Svetlana Luki: Svi pod lipu :102Vladimir Gligorov: Nepoverenje :104Vladimir Gligorov: O optoj volji :107Biljana Srbljanovi: Diplomski ispit :115

prvo poglavlje

: POBEDA

Sra Popovi: The Train for Europe :370Lszl Vgel: The Art of the Possible :380Dimitrije Boarov: The Split :387Vesna Pei: The President without Make-Up :393Miroslav Prokopijevi: The Day After and the Unfounded Optimism :395Vesna Raki-Vodineli: Ten Minutes for Electing a Judge :399Svetlana Luki: The Vice and Virtue Ministry :406Vladimir Gligorov: The Change :412Miodrag Zec: The Bottomless Pit :416Dubravka Stojanovi: Four Times There and Back :420

etvrto poglavlje:FROM THE ENGLISH SUMMARY

Svetlana Luki: Stop mrnji i nasilju :256Boban Stojanovi: Sloboda: ta od toga imam ja, a ta moja drava :259Biljana Srbljanovi: Ulemek je, u stvari, glup :264Sra Popovi: Kako smo se lagali, kako se laemo :268Teol Pani: Trijumf smorenosti nad histerijom :271Teol Pani: Poarevac, Texas :274Vlada Milovanovi-Biro: Too Deep to be True :278Svetlana Slapak: Minimum razuma :287Vojislav Pejovi: Ferragosto :290Ivan Torov: Najezda varvara :296Jovan Byford: Antisemitizam i Jevrejsko pitanje Jae Tomia :300Svetlana Luki: Srpski san :311Vesna Raki-Vodineli: Bespua povjesne zbiljnosti jeremijada :314Teol Pani: Stvarnost je stvarna, Jeremi je izmiljen :317Vladimir Gligorov: tetom na tetu :321Vladimir Gligorov: Objanjenja :325Miroslav Prokopijevi: ta vlada moe da uradi u krizi :330Dubravka Ugrei: Kapetane, kave ima dovoljno :333Vladimir Gligorov: Veliko preterivanje :337Dubravka Ugrei: Moje uho-ovinist, moje oko-mizantrop :341Sra Popovi: Tuba Hrvatske :345Dubravka Ugrei: Znanje je mo :356Teol Pani: Seci ruke, krpi Kosovo :360Svetlana Luki: Dobra putanja :363

tree poglavlje

: SRPSKI SAN

UvodPred vama je 80 lanaka, izbor od preko 2500 tekstova objavljenih na naem sajtu od jeseni 2008. do jeseni 2009. godine.

30 odabranih autora pisalo je o odlasku Vojislava Kotunice, do-lasku Borisa Tadia, nezavisnom Kosovu, hapenju Radovana Karadia, pojavi Baraka Obame, svetskoj nansijskoj krizi, gas-nom sporazumu Srbije sa Rusijom. Izmeu ovih velikih tema pro-vukle su se i male: enska i gej prava, politiki marketing, pisma iz regiona i emigracije.

Sredinji tekst u knjizi je Raspad Jugoslavije Sre Popovia.

Ovde je i verovatno najbolji tekst napisan posle hapenja Radovana Karadia, Konobari faizma Dubravke Ugrei.

Najvie tekstova u ovom izboru napisao je Vladimir Gligorov. Moto njegovog eseja O optoj volji moe da poslui kao moto celoj knjizi:

It was raining the whole weekend so we did ontology. Jerry Fodor

godinji almanah

10 11

prvo poglavlje

: POBEDA

Ipo

beda

godinji almanah

Rasim

e, spasi me! M

uharem Bazdulj

Ope politiko stanje duha vidljivo je iz generalno prihvaene ocjene da se Bosna i Hercegovina nalazi u najveoj krizi jo otkad je rat zavrio. Sve ee se u medijima govori i o mogunosti eventualnog novog rata. Svi iole racionalniji analitiari tvrde da je tako neto u dananjoj konstelaciji odnosa nemogue, no strah ionako nema veze s racionalnou. Televizijske emisije se u posljednje vrijeme ne libe postavljati televoting pitanja to variraju Bregovievu iribiribela fazu: Ako se sutra zarati, moja mala, ta emo ja i ti?

Krupni kriminal i privatizacijske malveracije, premlaivanja novinara, uvoenje novih poreza - sve se to ovih dana takoer zbiva, ali u ovakvoj situaciji ne privlai dovoljno panju. Na ulici, u kafani, u tramvaju, svuda - svi priaju o Dodiku i Silajdiu, Kosovu i Republici Srpskoj.

Pio sam kafu juer s ratnim drugom iz gimnazije. Negdje krajem devedeset druge njegova je porodica protjerana iz Banjaluke. U Travniku su ivjeli do pred kraja rata kada su iselili u jednu skandinavsku zemlju. U Travniku je Rasim, tako mu je ime, iao sa mnom u razred. Nismo se vidjeli vie od deset godina prije nego smo se prole sedmice sreli u Sarajevu. Rasim je gore na sjeveru zavrio fakultet, dobio je dravljanstvo, a sada sprema magisterij iz istorije i zahvaljujui nekoj stipendiji putuje po Balkanu.

Ovako mi je priao Rasim: Bio sam u Beogradu, u Novom Sadu, u Podgorici, u Skoplju, u Pritini, u Banjaluci i evo sad u Sarajevu. (Eto te ko u pjesmi Indire Radi, ubacujem ja.) Od tog to sam vidio jedino je Beograd ozbiljan grad. Zato mi i nije jasna ova politika njihova. Umjesto da budu sretni da su se rijeili one bijede na Kosovu dole, oni se sad nove bijede zakaili, ko ono kad robija im izie iz zatvore napravi neku budalatinu zato to se reetaka poelio, a slobode se prepo. Meni fakat nije jasno ta e njima Banjaluka. Imaju Beograd, imaju Novi Sad, imaju Ni, imaju Kragujevac, imaju aak, imaju Suboticu, imaju ne znam ni ja kakve sve gradove. Pa njima bi Banjaluka bila otprilike ono to je Bosni danas Donji Vakuf: bjei otamo im stigne, spasavaj se ko moe! Samo u Bosni moe Banjaluka bit drugi grad po veliini i vanosti, samo u Bosni, bilo gdje drugo bi bila malo vee selo. I ono malo arma to je prije bilo, sve je to rat zbriso. Petnaest sam godina tamo ivio, petnaest prvih godina ivota, a sad kad sam bio tamo proli mjesec nisam poznate

Na naslovnici sarajevskog Osloboenja od osmog novembra stoji ogroman nadnaslov Ostali smo crna rupa na Balkanu. Nadnaslov dopunjava poruku: Evropa bira, zar ne?. Ovakva intonacija je indikativna: sarajevska je javnost, naime, ve bila spremna za evropsku odbijenicu, no nije oekivala da e Srbiji biti odobreno ono to se Bosni uskrauje. Zato je injenica da je Srbija pararala Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju sa EU doekana kao so na ivu ranu. Uz nekoliko tekstova i kolumni posveenih ovoj temi, Osloboenje je organiziralo i anketu na temu ta mislite o sporazumu Srbije i Evrope? Treba kazati da Osloboenje, inae, nije sklono organiziranju ankteta, no ovaj put, oito, nisu odoljeli iskuenju da publiciraju i vox populi-vox dei. Anketirani su graani Sarajeva, Mostara, Banjaluke i Bihaa, a naslov koji je urednitvu dalo tekstu u kojem su objavljeni odgovori na anketu jest: Agresoru nagrada, a rtvi opet kazna. Hazim Boji iz Mostara onako narodski saima sutinu politike krize koja ovih dana potresa Bosnu i Hercegovinu: Sada Dodik hoe pola Bosne da pripoji Srbiji ako bi Kosovo dobilo nezavisnost.

Sulejman Tihi, lider SDA, pak kae ovako: To je jo jedna u nizu nepravdi prema Bosni i Hercegovini. I nije ni prva ni posljednja! Gleda se kroz prste Srbiji, koja je krivac za sve ratove u bivoj SFRJ, ali ne poputa se BiH, koja je bila najvea rtva raspada bive zajednike drave.

Rasime, spasi me!Muharem Bazdulj

14 15

Ipo

beda

godinji almanah

Nova srpska politika u BiHBojan BajiDuboko sam ubijeen da se u zadatoj (dejtonskoj) konstelaciji odnosa odgovor na pitanje bosansko-hercegovake budunosti, i evropske i svake druge, krije u srpskom narodu Bosne i Hercegovine, tj. u srpskoj percepciji o tome ta je to sopstveni interes.

Veoma esto se deava da politiki ciljevi uopte ne doprinose narodnim interesima, ve im tete, iako takvi ciljevi najee dobijaju plebiscitarnu podrku od onih kojih se tiu. Dakle, bez kritike analize politikih ciljeva i njihovog otvorenog argumentovanog preispitivanja, vjerovatnoa da politika rezul-tira pozitivno po narod je gotovo pa nemogua. Klasini, ak moemo rei i kolski primjer injenja fatalne politike greke je srpski sluaj u Hrvatskoj. Srpski politiki ciljevi nisu kores-pondirali sa interesom da se povrati konstitutivnost, ve su imali dravotvorne ambicije, to se odrazilo na konkretnu politiku akciju u vidu odbijanja mirovnog plana Z-4. Iako je ovaj plan u potpunosti odgovarao interesu naroda u smislu kolektivnih prava i konstitutivnosti Srba u Hrvatskoj, on nije odgovarao postavljenim politikim ciljevima.

Zoran ini je u novembru 1989. godine napisao: ...vanu ulogu poinju da igraju Srbi izvan Srbije. Oni se, po deniciji, nalaze u istom agregatnom stanju kao i njihova centralna masa i u

face vidio. Laem, sreo sam jednog komiju, sjeam ga se imo je prije rata preko etrest godina, a jo je s materom ivio. Vidio sam ga na pijaci, oelavio je totalno, gleda me, smije se i kae: Rasime, spasi me!

Popili smo ja i Rasim tu kafu. On je danas produio za Zagreb, a onda dalje na sjever. Novu je godinu planirao proslaviti u New Yorku. Ne brinem se ja za Rasima: on je u glavnom gradu svoje nove domovine kupio stan jer je mjesena rata kredita manja od podstanarske kirije, on od stipendije moe kredit vraat i putovat od Skoplja do New Yorka, njegov mlai brat koji se rodio u ratu gore ide u srednju medicinsku kolu, a za rad tokom obavljanja praktine nastave u bolnici dobiva veu naknadu od plate koju u Bosni dobiva vrhunski hirurg. Ali ne izlazi mi iz glave ona doskoica: Rasime, spasi me! Poznata mi je ta fraza jo iz djetinjstva, ima neka popkulturna referenca iza toga, neto tipa Top liste nadrealista. Nije to, meutim, ni vano. Iz nje izbija, ili se makar meni danas tako ini, za Bosnu tako prokleto karakteristino infantilno ufanje u nekakvog, bilo kakvog, mesiju. Nita se ne moe uiniti tom reenicom poinje Beckettovo Iekivanje Godota. To je dominantno bosansko osjeanje: nita se ne moe uiniti. eka se nekakav spas, a spasa nema.

Spasa nam nema, propasti neemo jedna je od najcitiranijih ovdanjih aforistinih dosjetki. Navodno ju je prvi izgovorio Nikola Pai. Iz dananje bosanske perspektive ak i ovakva izanala banalnost moe djelovati utjeno.

Sarajevski nokturno, 12.11.2007.

16 17

Ipo

beda

godinji almanah

(nansijski, vojno i uticajem), koja bi kao garant Dejtonskog sporazuma vjerovatno osudila ovakav in Republike Srpske, a vjerovatno da bi promptno zatvorila sve granine prelaze prema Republici Srpskoj. S druge strane bi Federacija takoe preuzela restriktivne mjere, vjerovatno koordinirano sa Hrvatskom, tako da nisam siguran ta bi mogao biti izlaz za zapadnu RS. Istona RS, koja doivljava propast u redovnim uslovima, iz koje se odseljava na stotine porodica u Srbiju, vjerovatno bi u takvoj krizi sve vie grabila prema Beogradu i Novom Sadu. Strateki gledano, zbog neodrive geograje Republike Srpske, prvih susjeda i prisutnosti meunarodne zajednice, priznanje od Srbije gotovo da nita ne bi pomoglo u ovom scenariju.

Ovdje se sam namee zakljuak, da je odravanje referenduma za nezavisnost Republike Srpske apsolutno nemogua misija, da je to potez ravan politikom samoubistvu, da bi proizveo meunarodnu diplomatsku ofanzivu od Njujorka do Brisela sa mjerama protiv srpskog politikog establimenta, da bi se po hitnom postupku donijela odluka o stacioniranju desetina hiljada vojnika, gdje bi neki ameriki general vjerovatno dobio mandat da donosi odluke u ime parlamenta, predsjednika i premijera Vlade RS u prelaznom periodu od 5 godina (neto slino Japanu posle Drugog svjetskog rata). A o opciji rata ne treba ni razmiljati, jer bi to bila najgora opcija po Srbe, ak katastrofalna po srpske interese, iako put referenduma nema mogunost realizacije politikim sredstvima.

Zbog svega ovoga sam siguran da su oni koji zagovaraju referendum ili bleferi ili totalni ludaci.

OPCIJA 2:

Put dosljedne primjene Dejtona tapkanje u mjestu.

ta u stvari predstavlja osnovnu prepreku normalnom funkcio-nisanju BiH, zato ne napredujemo na evropskom putu i zato srpski politiki predstavnici smatraju da se uvijek od njih trae neki ustupci i da li stvarno postoji svjetska urota protiv Srba u BiH?

Proklamovani interes srpskog naroda u BiH s poetka devedesetih je bio da se ostane u Jugoslaviji (cijeloj ili krnjoj), ali sutinski u zajednici sa Srbijom. S obzirom na to da su Hrvati i Bonjaci na

razliitom su odnosu na svoje vlastito okruenje. Ve u ratovima sa Turskom u drugoj polovini 19. vijeka beogradski politiari raunaju sa aktiviranjem Srba izvan Srbije, ali po pravilu ne vodei rauna o tome ta e se sa njima desiti u sluaju da zajedniki poduhvat doivi neuspjeh... u kripcu ostaje inicijator velikog oslobaanja, ali, jo vie nego on, u kripcu ostaju Srbi u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.

Od ove, u maniru proroka Tarabia, veoma precizne Zoranove prognoze budunosti, ostao je samo jedan kripac Srbi u BiH; ostala dva kripca su ve nastradala. Meutim, opasnost za Srbe u BiH jo uvijek nije prola, jer se Beograd vie nego ikad igra sa sudbinom skoro dva miliona bosanskih Srba, tretirajui ih kao ulog u partiji pokera sa cijelim svijetom, po principu sve ili nita.

Neophodno je hladne glave izvriti kritiku analizu interesa, te postavljenih ciljeva srpske politike u BiH. Najbolji nain da se sadanje pozicije testiraju jeste da se identikuju mogue opcije srpske politike u BiH u narednom periodu, te da se razrade scenariji za svaku od tih opcija.

Po mom sudu postoje samo tri opcije:

OPCIJA 1:

Put referenduma i nezavisnosti Republike Srpske put neizvjesnosti.

Eventualna odluka o nezavisnosti Republike Srpske, bez obzira na nain njenog donoenja (putem organizacije referenduma ili bilo kog drugog vida iskazivanja takve politike volje), u osnovi bi morala biti jednostran potez i to bi znailo sutinsko krenje Dejtonskog sporazuma. Ono to je sigurno, Bonjaci i Hrvati bi na svakom nivou odluivanja odbacili takav in kao nitavan i protivustavan, kao to bi to uradile relevantne instance na meunarodnom nivou. Takav bi potez s druge strane proizveo haos, paniku i strah, to bi stanje u BiH dovelo na ivicu konikta. U ovakvom scenariju, ini mi se da najgore prolazi Banjaluka regija, jer bi ona u potpunosti bila enklava, u koju bi se konvojima morale dovoziti namirnice. Zato? Za razliku od poetka devedesetih, sada se s one strane Save nalazi (za nae prilike) mona drava Hrvatska

18 19

Ipo

beda

godinji almanah

drava, onda bi Bonjaci bili ti koji bi se opirali raspadu BiH, a cijela Evropa i Srbi u BiH bi smatrali da je to okej i da se Bonjaci uvijek iz nekog iracionalnog razloga bune. No, poto je proces potpuno suprotan, dakle ujediniteljski, srpska politika u BiH mora kritiki preispitati svoje ciljeve. Ako vrsto nastavi da brani nadlenosti entiteta, to e zasigurno blokirati evropski put BiH, a onda e se to odraziti negativno na imid te politike. Ova politika e najtei poraz doivjeti od same Srbije, jer e Srbija nezadrivo ii naprijed na evropskom putu, to e potpuno obesmisliti srpsku politiku u BiH.

Poto je ujedinjenje Evrope zadati okvir, u kojem BiH nema mogunost izbora radi svog geografskog poloaja, insistiranje na ouvanju entitetskih nadlenosti (voenje pasivne politike) e biti u stalnom trenju sa potrebama prilagoavanja Evropskoj uniji, pa e tako na svakoj temi Srbi imati konikt sa cijelim svijetom, jer iz nekog razloga uvijek zapinju. To je kao kad bi se kretali autoputem u suprotnom smjeru, gdje bi svake sekunde postojala opasnost od sudara, pa spas ne bi trebalo traiti u nadi da automobili iz suprotnog pravca prestanu dolaziti, ve treba pronai drugi sigurniji smjer. Ako ostane uporan u istom smjeru, vrlo je vjerovatno da e te smrviti neki leper.

Ovdje treba analizirati kako se ouvanje nadlenosti entiteta reektuje na narod i njegov bazini interes da opstane i da se razvija na ovom prostoru. Srpski narod sluajui srpsku politiku elitu razumijeva da je pitanje svih pitanja ouvanje to vie nadlenosti entiteta. Jasno je dakle da se svoj entitet voli, a da se svoja drava prihvata kao nuno zlo. Ako ne voli svoju dravu, to je kao da je nema, jer joj se ne posveuje da bi iskoristio sve mogunosti koje ti moe pruiti. S druge strane, entitet ne moe nadomjestiti nekoritenje mogunosti drave, jer mu i teoretski nedostaju kljune ingerencije. Nedostatak svoje drave je kod mnogih Srba u BiH prostor koji se puni nadom i eljom usmjerenom ka dravi Srbiji, to je na kraju krajeva dio i zvanine i nezvanine srpske politike u BiH. ta imamo za posljedicu ove politike? Imamo veinu Srba koja ima svoj entitet, dravu BiH u kapacitetu vaenja line karte i pasoa, te dravu Srbiju za koju se navija. To znai da srpski narod sa svojim entitetom, sa aspekta opredijeljenosti za dravu sjedi na dvije stolice.

referendumu skupili dovoljno glasova za nezavisnost BiH, te tako odbacili cijelu, a i krnju Jugoslaviju, Srbi poseu za politikim akcijama koje ne priznaju nezavisnost. Neke od njih su: naputanje institucija, proglaenje Srpske Republike Bosne i Hercegovine, kasnije Republike Srpske, koja u periodu rata funkcionie kao nezavisna drava, sa svim prerogativima dravnosti, sem to je bila meunarodno nepriznata. To je period kad se u hodu mijenja i prilagoava (u apsolutno nedemokratskoj atmosferi, dakle kako voi padne na pamet) srpski interes u BiH, kao i ciljevi srpske politike. To se kretalo od toga da je BiH 100% srpska pri proglaenju Srpske Republike BiH, pa preko toga da je 70%, pa do toga da je 49% srpska. Izmeu ovih 70% i 49% su npr. kao kolateralna teta veliki ceh platili sarajevski Srbi i mnogi drugi. Ovaj trend pada je zamalo mogao da se nastavi, no 1995. je zaustavljen politikim sredstvima iz humanitarnih razloga. Onda dolazi Dejton.

To je taj muni trenutak za srpsku politiku u BiH, kada se priznalo sve ono to se prije rata nije htjelo. Srbi su priznali da je BiH nezavisna i meunarodno priznata drava, kao to su pristali na injenicu da Republika Srpska nije drava. To se potpisalo i to je tako. Od tada pa do danas, srpske politike elite podstiu kod svojih biraa tu mitsku odbranu dravotvornih nadlenosti entiteta, iako se zna da entitet nije drava (pa sjetimo se samo cirkusa s pasoima, to je oigledan primjer kako su politiki lideri podvaljivali srpskom narodu da je entitet drava). Kao prilog injenici da Srbi nisu u Dejtonu dobili ono to su oekivali, je negiranje Dejtona u prvim godinama posle rata.

E sad dolazimo do odgovora na pitanja s poetka ove opcije. Dejtonska BiH bi mogla da funkcionie bez ikakvog diranja i promjene, da se nije desio jedan krupan dogaaj u istoriji svijeta, koji se zove ujedinjenje Evrope i koji je svoju kulminaciju poeo doivljavati ba nekako u periodu potpisivanja Dejtonskog spo-razuma. Ujedinjenje Evrope kao snaan ujediniteljski politiki proces ima sline karakteristike kao cunami; jednostavno nije pametno plivati u pravcu dolaska cunamija. ta se tu zapravo deava i kako se to reektuje na srpsku politiku u BiH? Odgovor je zapravo jednostavan aktuelna srpska politika u BiH je neodriva iskljuivo zbog pojave evropskog ujediniteljskog procesa. Da je kojim sluajem u Evropi umjesto integracije na sceni proces sveopteg raspadanja

Nova srpska politika u B

IH Bojan Baji

20 21

22

Ipo

beda

godinji almanah

Sa praktine take gledita, Beograd ima vie stanovnika nego to ima Srba u Bosni i Hercegovini. Iz aspekta Beograda, Banjaluka ili Trebinje su neto kao Zajear, Bujanovac, Uice ili Novi Pazar, obini gradii na periferiji zbivanja.

Zbog toga srpski narod u BiH sada ima kljunu poziciju, da ciljeve prilagodi interesima obinog ovjeka, te da da kljuni doprinos reformama i brzom ulanjenju BiH u EU. Nova politika bi denisala i kvalitetne instrumente za zatitu kolektivnih prava na nivou drave i zalagala se za takva ustavna rjeenja koja bi onemoguila preglasavanja u narednih sto godina. Nova politika bi dovela do rasta standarda ivota i pribliavanja evropskom kvalitetu ivota, bez stalnog konikta i sukobljavanja sa svijetom. U takvom ambijentu srpski narod bi mogao da se zajedno sa drugim narodima u BiH razvija i gradi izvjesniju budunost.

Ostane li se na pozicijama puke zatite nadlenosti entiteta, bez razumijevanja kljunih procesa u svijetu, desie se paradoks da takva politika na kraju dovede do sutinskog ugroavanja interesa naroda, ije negativne bilanse svi dobro znamo.

Iako je nova srpska politika u BiH sada marginalna i u fazi formulisanja, ona je jedina mogunost i neminovnost, ne samo za srpski narod, ve za ukupan prosperitet Bosne i Hercegovine, pa se u budunosti moe oekivati samo jae prolisanje i snaenje ovog fronta.

Bez obzira na to koju e opciju (od tri obrazloene) srpski narod u BiH izabrati, neophodna je prethodna demokratska rasprava i kritika analiza ciljeva u najiroj moguoj javnosti. Bilo bi poteno da svaki pojedinac bude svjestan kakve konsekvence ima svaka od tri odluke, a to je mogue postii samo u otvorenoj demokratskoj raspravi, a nikako u totalitarnom reimu. Mitoloki pristup politici obino ima mizeran kraj, pa bi trezvena glava i racionalno-pragmatina politika mogla ponuditi izlaz iz komplikovane situacije. Srbi u BiH imaju ansu da prigrle racionalnu politiku (mnogo veu nego Srbi u Srbiji), iako sam svjestan koliko je iracionalnost usud koji prati Srbe jo od davne 1389. godine.

Rudo, novembar 2007.

Logino onda slijedi zato se deava masovno odseljavanje Srba, naroito iz istonog dijela RS u Srbiju. Postoje procjene da u Novom Sadu ivi oko 100.000 bosanskih Srba, koji su se doselili u posljednjih 15 godina. Jedna od glavnih tema u optinama istone Republike Srpske je prebrojavanje porodica koje su se odselile za Vojvodinu, umadiju, Beograd, u zadnjem mjesecu, polugoditu ili godini. Npr. iz Rudog se u zadnje nepune dvije godine iz kole ispisalo 27 osnovaca, to sa roditeljima iznosi skoro 1% ukupne populacije Rudog, koje ima oko 8.000 stanovnika. 10 15 % se odseli u iri rejon Bijeljine, a ostali u Srbiju. Ono to je poraavajue je da mnogo vei procenat eli da se odseli u Srbiju ukoliko bi imali uslove, dok stotine stanovnika Rudog svake godine provodi vie mjeseci u Srbiji radei sezonske poslove (na graevini, branju malina, itd). Ove godine je u osnovnu kolu u Rudom upisano 27 prvaia, dok je prvi put ukinuta druga smjena u srednjoj koli, zbog nedostatka uenika. Ovakvi trendovi se vie ili manje deavaju u svim optinama istone RS. ta ovo znai? To znai da se referendum o odvajanju odrava svaki dan, jer je porodica koja se npr. odselila iz Viegrada ili Foe u Vojvodinu, kazala ta je, u stvari, njen bazini interes. Oni su imali svoj referendum, otili su. Svaka porodica koja se odselila i ona koja eli da se odseli u stvari pokazuje da se ne slae sa postavkom srpskih politikih ciljeva u BiH.

OPCIJA 3:

Put reformi i integracije BiH je i srpska drava.

Ova opcija pretpostavlja voenje nove srpske politike u BiH. Ona bi trebalo da se zalae za interes srpskog naroda na cijeloj teritoriji BiH, sa pozicije da je i istorijski i praktino BiH drava i srpskog naroda, koji ravnopravno sa ostala dva naroda ini progresivno bosansko-hercegovako i evropsko drutvo. Nova politika bi zastupala tezu da aktuelna srpska generacija nema pravo da se odrie ive istorije srpskog naroda u Sarajevu, Mostaru, Zenici, Drvaru, Livnu i drugim mjestima i gradovima u kojima se nalaze njeni kulturno-istorijski spomenici. Aktuelna srpska generacija nema pravo da se odrie Bosne i Hercegovine i da je odbacuje, jer su Srbi neodvojiv segment u hiljadugodinjoj istoriji ove drave. Nova politika bi se zalagala za prosperitet i napredak srpskog naroda u BiH uz punu participaciju i zalaganje za BiH, kao dravu ravnopravnih naroda i graana. 23

Ipo

beda

godinji almanah

Sadanja vlast nastavlja da nas vodi ludim i slepim putem. Taj proces je neumitan. Dok smo se verali po lotrama kosovskoga mita, nogama smo stalno izvaljivali preage ispod i sada ne moemo nazad, a da ne doe do neke katatrofe. Pitanje je samo u kom obliku e nam doi: da li emo uskoro preko Merdara dobiti kolonu od 100.000 kosovskih Srba, koje su ubedili da im nema ivota ako Kosovo dobije nezavisnost; da li e vlast proizvesti nasilje na severu Kosova; na jugu Srbije; da li e Albanci proizvesti nasilje juno od Ibra i na jugu Srbije; da li e iz nemoi i frustracije pobesneli ovinisti i klerofaisti juriti po Srbiji domicilne nitarije i antisrbe - ili e se desiti sve to zajedno.

Neka jeza je u vazduhu i narednih nedelja je osnovni i jedini zadatak nekako preiveti sve monstrume koji e vitlati po Srbiji. Svakako nam sleduju neki oblici okupljanja naroda. Poinjemo suptilno, sa dananjim skupom u Sava centru o Mestu srpske duhovne batine Kosova i Metohije u evropskoj batini, koji e otvoriti ministar vera Naumov i ministar za Kosovo Samardi. ta je sledee, pitanje je sad. Meni se ini da nam se sprema neka vrsta novog Gazimestana. Skupie se spontano nekoliko stotina hiljada ljudi da svetu, a i nekima od nas, pokau svoj gnev zbog nepravde koja nam je nainjena. Da li e se to zavriti nasiljem ili, to bi Nikola Pai rekao, nekim narodnim odisajem, znaju samo Kotunica, Joi, Nikitovi i ostali dravnici. To ne zna ni predsednik Tadi, ali e saznati, kao i to kako njegov koalicioni partner misli da se osveti Americi, Britaniji, Francuskoj i ostalim zlikovcima.

Pribliava se as koji Tadi najvie mrzi, as odluke da li e pratiti Kotunicu u njegovom dravnikom ludilu. Pitanje je kolika je cena Tadievog odlaganja, da li e ostati izraena samo u evrima ili emo je plaati i ljudskim ivotima. Moda se predsednik ipak odlui da ne rizikuje nita, nego da opet namesti svoj tuni pogled gorile u magli.

Emisija Peanik, 30.11.2007.

Gorila u magliSvetlana LukiU banji Baden kraj Bea odrana je i ta istorijska sednica o Kosovu. To je valjda ona sednica koju nam je obeavao Kotuniin savetnik, profesor Vladeta Jankovi, na kojoj e Kotunica zablistati i pokazati svoje dravniko umee. Vladeta Jankovi nas je davno obavestio da je njegovom efu dosadno da se bake sa stvarima kao to je svakodnevni ivot graana koji su ga izabrali, ili graana koji moraju da ga podnose, i da je on stvoren za mnogo vee uzlete. Kotunica u bekoj banji nikoga nije uspeo da ubedi ni u ta, pa ih je za kaznu liio svog drutva za veerom. Nije hteo da podeli sa njima ni sto, ni piletinu, ni brokoli, a ni primamljivi okoladni mus.

Nije Kotunica zabrljao s veerom, nego nije imao kad da jede, jer je smiljao osvetu za sve one koji nam, uprkos zemaljskoj i boanskoj pravdi, uzimaju Kosovo. On je ve dva puta rekao da svako ko dri do sebe nee dozvoliti da to proe bez naeg, to jest njegovog odgovora, i da je naa dunost da svima njima nanesemo tetu, koliko god je to u naoj moi. Taj ovek misli da se dostojanstvo uva tako to se protivnicima nanese neko zlo. On je jedan od onih koji uvredu moe da podnese samo ako zamilja, do u detalje, prizor osvete.

24 25

Ipo

beda

godinji almanah

Nije, dakle, vano to to se javnosti sada potura - da je, navodno, ruska strana prihvatila predlog srpske strane da Gasprom plati dve milijarde evra za 51 odsto NIS-a iako je kobajagi prvo nudio 900 miliona evra. Sutina je u javnoj utakmici, nadmetanju, kao to smo do sada gledali na televiziji kad je Telenoru prodavan Kariev Mobtel, kad je Fondijariji prodavan DDOR ili kad su Radiksu prodavane Robne kue Beograd. NIS kao velika kompanija zasluuje da se za njega javno nadmeu najvee i najpoznatije svetske naftake rme pred domaom i svetskom javnou.

Zato je vano sada preventivno podneti krivinu prijavu protiv mogueg zloinakog udruenja ili takozvane politiko-trgovake maje koja se namerila da ispod ruke proda srpsku naftnu kompaniju. Ne moe se javnim dobrom tajno trgovati, pa makar to radili premijer i njegovi najblii saradnici iz Demokratske stranke Srbije. Krivina prijava, dakle, treba da poslui kao zatita od mogue politike trgovine javnom imovinom.

Jer, nije dobro da se takav princip i ubudue ustali u voenju dravnih poslova. Zamislimo ta e biti kad Srbija treba da ue u Svetsku trgovinsku organizaciju, da li e (daleko bilo) Vojislav Kotunica tajnom pogodbom Rusiji prodati Telekom ili Elektroprivredu Srbije? Dobro je to smo ve uli u Svetsku zdravstvenu organizaciju, jer bi i Galenika otila Rusima na dobo. Ne smem ni da mislim ta e Kotunica jo sve dati Rusima ako Srbija mora Hakom tribunalu da preda Ratka Mladia.

Da se vratim glavnom. Budueg advokata obavetavam da ambicija krivine prijave nije samo preventivna, da neko odustane od prljavog i nezakonitog posla koji moe dravi da nanese veliku tetu. Cilj prijave je da bude i blagovremena. Eto, svi smo svedoci kako s dve pa ak i pet godina zakanjenja drava uspeva da strpa u zatvor duvansku, drumsku ili prosvetnu maju. Tako duge istrage puno kotaju poreske obveznike, a i oni koji su drpili pare iz takve privatizacije obino se pozivaju na imunitet, izbegavaju da dou na suenje a najee sklone i sebe i pare u inostranstvo. Ovako, lepo, odmah se podnese krivina prijava za evidentno majaki posao, pa neka se misle oni koji se s Rusima budu talili za prodaju NIS-a da li e zavriti na doivotnoj robiji.

Kako zaustaviti premijeraNIS samo na tenderMia BrkiMolim Peanik da objavi oglas sledee sadrine:

Traim advokata ili nevladinu organizaciju ovlaenu za tu vrstu zastupanja da u moje ime napie i nadlenom sudu preda krivinu prijavu protiv svih lica koja budu uestvovala u prodaji mimo tendera Naftne industrije Srbije ruskoj kompaniji Gasprom.

Dotini advokat nee morati da titi NIS od prodaje i privatizacije, jer NIS kao javno preduzee koje su uzurpirale partije treba to pre da se privatizuje. Javna se preduzea, a NIS je takvo preduzee, ne mogu prodavati neposrednom pogodbom nekolicine ministara i premijera sa kupcem kojeg su oni nali (ili on njih, svejedno). Zakon kae da se javna preduzea moraju prodavati javnim tenderom. Ko to ne radi kri zakon, pa shodno tome mora i da odgovara. Pa nek je stoput premijer.

Ta prodaja mora da bude transparentna, da se na tenderu prijavi i uestvuje vie kompanija pa da Vlada i privatizacioni savetnik javno saopte ko je od zainteresovanih kupaca dao najbolju ponudu, odnosno najvie para. Ako se dozvoli da se NIS proda u etiri oka i ispod ruke izmeu nekoliko srpskih ministara i nekoliko direktora Gasproma, nema te sile koja e ubediti normalne ljude da se tu neko nije utalio i uzeo velike pare.

26 27

Ipo

beda

godinji almanah

Gasprom Srbija nova drava na BalkanuJuni potok, istoni greh Mia BrkiIma li neto gore od NATO drave na Kosovu, koju Sjedinjene Amerike Drave pokuavaju da instaliraju kako bi zadovoljili svoje bezbednosne interese, kako obiava da kae srpski premijer Vojislav Kotunica?

Ima.

GASPROM drava u Srbiji, koju premijer Kotunica uporno pokuava da instalira, po cenu da Srbija izgubi energetsku nezavisnost i tako ugrozi svoj integritet i suverenitet, kako bi Rusija zadovoljila svoje politike interese.

O vojnom savezu NATO sve se zna.

Ko je GASPROM?

Ima jedna dobra denicija koju je pre neki dan dao Dejvid Viktor, direktor Odeljenja za energiju i svestrani razvoj na Univerzitetu Stenford: Energetski oslonac Rusije, kompanija Gazprom nije samo obino preduzee nego je mnogo vie od toga. Gazprom nije gasna

Sve se nadam da e neki nepotkupljivi sudija tu krivinu prijavu, kad vidi da je vrag odneo alu (odnosno Rusi-NIS), uzeti u ozbiljno razmatranje.

Potajno verujem da e moda ta krivina prijava biti nepotrebna. Jer, ako je Srbija pravna drava i ako se vlast, kao to kae, zaista bori protiv korupcije, onda e javni tuilac po slubenoj dunosti poeti da goni one dravne slubenike koji su zloupotrebili poverenje graana i dravnu imovinu prodali nekome bez tendera, ispod ruke. Tuilac bi mogao u dokazni materijal da uvrsti i izjave svih nadlenih inovnika vlade koji su do jue tvrdili da je od dravnog monopola nad NIS-om gori samo privatni monopol, a sad taj isti NIS prodaju Gaspromu. Je l to i dalje najgore to je moglo da snae Srbiju? To u istrazi mora javni tuilac takoe da utvrdi. Pa njegov posao i jeste da titi dravnu imovinu od neodgovornih inovnika i da njih, kad prodaju jedno preduzee mimo zakona, odnosno bez tendera, kazni tekom robijom. Tek da to bude nauk svim buduim narodnim slubenicima da paze ta rade kad se laaju toga da u ime graana obavljaju dravne poslove.

Osnovanu sumnju da se radi o mutnom poslu sa prodajom NIS-a i kod graana, a valjda i kod tuilaca i sudija, morala bi da izazove jo jedna neobina injenica. Nikada se do sada nije dogodilo da se prodaja jedne rme vezuje za strateko dravno pitanje. Ako je tano to to pie beogradska tampa da premijer ucenjuje koalicionog partnera i postpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju Srbije Evropskoj uniji uslovljava pristankom demokrata da Kotunica i njegovi ministri iz DSS-a prodaju NIS Gaspromu onda je to dokaz kao kua da u toj prodaji neto krupno smrdi. I da tu nema nikakve ekonomske logike i raunice.

to se tie Evropske unije, pa ona ne trai od Srbije da proda NIS Gaspromu da bi ula u Uniju, Evropska unija (koliko razumem) ima neto drugaiji uslov - trai od Srbije da ispuni meunarodnu obavezu saradnje sa Hakim tribunalom i isporui osumnjiene za ratne zloine.

Sa advokatom (ako se javi na oglas) treba istrajavati na graanskom pravu da se brani javni interes (i javna imovina). U toj odbrani ima posla i za jo neke. Na primer, za graanska i struna udruenja, sindikate, nevladine organizacije...

09.01.2008.2829

Ipo

beda

godinji almanah

Dinkiu koji je zajedno sa ostalim ministrima iz svoje stranke G17 plus glasao protiv a zatim napustio sednicu Vlade. Dinki je priznao da je na sednici Vlade bila i sadanja ruska ponuda, to znai da je Vlada obmanula javnost saoptenjem da je usvojila Platformu za pregovore. Dinki tvrdi da je ruska ponuda veoma nepovoljna za Srbiju, jer se uopte ne garantuje da e magistralni gasovod Juni potok proi kroz Srbiju, a s druge strane trai se da Gasprom odmah preuzme 51 odsto u NIS-u, za ta su ruski pregovarai ponudili 400 miliona evra, to je dva puta manje od trenutne knjigovodstvene cene NIS-a.

Na osnovu Dinkieve izjave ispostavlja se da je Kotunica spreman, ne da proda, nego da budzato rasproda ne samo imovinu srpske naftne kompanije nego i energetske nacionalne interese.

Pod rmom navodne izuzetne vanosti sporazuma za Srbiju, javnost se obmanjuje svakojakim slatkoreivim priama i obeanjima.

Tako je prvo putena buva preko podobnih medija da e ruska ulaganja u tri energetska projekta u Srbiji, predviena nacrtom meudravnog sporazuma, iznositi dve milijarde evra a nezvanino se saznaje da ima oponenata predloenom sporazumu i to iz jedne

kompanija, to je politiki kolos koji se naao u poslu s gasom. On se ne ponaa kao deo biznisa ili normalna gasna kompanija. Gazprom je politika ivotinja koja ivi zahvaljujui svojoj monopolskoj poziciji i sasvim je organizovana da ouva taj monopol. (Danas, 29-30. decembar 2007. godine).

Sa tom politikom ivotinjom Vlada Srbije namerna je po svaku cenu da sklopi sporazum o stratekom partnerstvu, a koliko joj se u tome uri vidi se i po tome to je premijer Kotunica zakazao vanrednu sednicu Vlade u subotu (29. decembra), to se ne pamti od njegovog ustoliavanja na mesto efa ministarskog kabineta. Strateko partnerstvo s Gaspromom premijer Kotunica doivljava kao svetu obavezu svoje politike karijere i zato ju je potpuno privatizovao onog trenutka kad je u leto 2007. seo da pregovora sa gazdom Gasproma Aleksejem Milerom i kad je sebe (sednica Vlade, 13. decembra 2007) postavio za efa srpske Radne grupe za saradnju Srbije i Rusije u oblasti naftne i gasne privrede. To je za Kotunicu bio zadatak od posebno linog, partijskog, ideolokog i nacionalnog interesa i zato se prihvatio efovanja tabom iji je posao da od Srbije stvori rusku energetsku koloniju. Jer, samo dva dana ranije (11. decembra) ambasador Rusije Aleksandar Aleksejev uruio je Vladi Srbije nacrt sporazuma kojim je predviena izgradnja dela gasovoda Juni potok kroz Srbiju, strateko partnerstvo u izgradnji podzemnog skladita gasa u Banatskom Dvoru i u modernizaciji Naftne industrije Srbije.

Na subotnjoj sednici Vlade usvojena je samo Platforma za pregovore sa Rusijom (itaj, Gaspromom) o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede. Dan ranije bilo je najavljeno da e se Vlada izjasniti o ruskom Nacrtu sporazuma, ali se u saoptenju za javnost izdatom posle sednice Vlade govori samo o usvajanju Platforme za pregovore, koji inae traju ve nekoliko meseci. To bi trebalo da znai da je trenutno propao pokuaj Kotunice da za dabaka i po ubrzanom postupku Srbiju izrui Gaspromu. Taj pokuaj zapoeo je potpisivanjem izvesnog Memoranduma o razumevanju i izgradnji gasovoda kroz Srbiju koji su 20. decembra 2006. godine u Moskvi potpisali predstavnici Vlade Srbije i Gasproma.

Zasluga za privremeno zaustavljanje ubrzane predaje srpske energetike u ruske ruke pripada ministru ekonomije Mlaanu

Gasprom

Srbija-nova drava na Balkanu M

ia Brki

30 31

Ipo

beda

godinji almanah

Srbija se pravi luda i kad je u pitanju jo jedna inicijativa koja bi, kroz zajedniki projekat, mogla zemljama u regionu da omogui vei stepen energetske nezavisnosti, pre svega u snabdevanju gasom. Naime, poetkom decembra 2007. godine maarski naftno-gasni gigant MOL pokrenuo je inicijativu za objedinjavanje gasovodne mree centralne i jugoistone Evrope i pozvao kompanije u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj i Austriji da naprave zajedniku regionalnu gasnu kompaniju koja e upravljati transportom gasa u regionu. Izvrni direktor Mol grupe er Moonji izjavio je da bi stvaranje takve kompanije svakoj zemlji uesnici moglo da donese ekonomsku korist i energetsku sigurnost i izrazio uverenje da e objedinjavanje regionalne mree za prenos gasa podrati Evropska komisija, jer je potpuno u skladu sa njenom politikom.

Novoosnovana kompanija, koja bi imala najduu gasovodnu mreu (27.000 kilometara) u Evropi, mogla bi da svoje akcije prodaje putem javne ponude i na taj nain privue kapitalne investitore. A s druge strane, i potroai bi imali koristi od integrisanog sistema koji bi garantovao optu sigurnost u isporukama gasa.

Zvanine odgovore MOL-u ve su poslale Slovenija i Austrija. U januaru 2008. bie odran zajedniki sastanak svih gasnih preduzea iz regiona na kome e se razgovarati o stvaranju regionalne gasne kompanije, kako bi se izbegla zavisnost u isporukama gasa. Srbija se, naravno, nije oglasila niti namerava. Srbija je izabrala drugi put, ona namerava da ostane zavisna od Gasproma (i Rusije). Ta odluka je zapravo dokaz o prirodi vlasti. Srbija ne samo da ima kratkovidu, nego i lenju Vladu, nesposobnu da sagleda procese u vremenu i okruenju. Iz te ablje perspektive Vojislav Kotunica vidi Srbiju kao malu zemlju bez dovoljno energije, koja mora da se osloni na velikog, slovenskog brata na istoku. Politike elite u zemljama regiona imaju drugaiju percepciju, pamet i strategiju kako bi odbranile svoj suverenitet, uvajui energetsku nezavisnost. One vie veruju da ako se udrue postaju dugorono moniji i ozbiljniji igra na tritu koji svojim potroaima (graanima) nudi sigurnost u snabdevanju gasom.

Ta proaktivna strategija politiara i poslovnih ljudi koji imaju viziju vidi se na jo jednom primeru iz susedstva.

partije vladajue koalicije, ali i da je veina za potovanje rokova i prihvatanje sporazuma.

Potom ministar energetike Aleksandar Popovi tvrdi da su najvee koliine nafte na srpskom tritu ruskog porekla, pa je prirodno da je sporazum o energetskoj saradnji sa Rusijom od izuzetne vanosti za Srbiju. Ministar, naravno, preutkuje da u Srbiji ne bi bilo najvie ruske nafte da je Vlada liberalizovala trite i dozvolila da sve zainteresovane svetske kompanije (el, Mol, OMW, Briti petroleum, Aip) prodaju svoju naftu i naftne derivate u Srbiji. Zakonom koji propisuje da sadanji prodavci nafte u Srbiji moraju da kupuju naftne derivate iskljuivo od NIS-a, Vlada je stvorila kljuni preduslov da Srbija zavisi od ruske nafte.

Funkcioner Evropske komisije Fabricio Barbazo ocenio je 18. decembra u Beogradu na konferenciji za novinare posle Ministarskog sastanka Energetske zajednice da bi Srbija trebalo da otvori trite energije i ojaa konkurenciju. Time bi se snizile cene i poveala ekasnosti usluga na energetskom tritu.

Kotuniini ministri koriste jo jedan kvaziargument da bi energetsku nezavisnost Srbije predali u ruke ruske dravne kompanije Gasprom. Ministar trgovine Predrag Bubalo tako kae da je Srbija energetski veoma zavisna drava i da nema dovoljno energenata bilo da je rei o nafti ili gasu.

To je tana konstatacija, ali je veliko pitanje da li se taj problem reava tako to Srbija pod nepristojnim uslovima postaje energetska kolonija Rusije, ili se trae alternativne mogunosti. Ako neko od ministara tvrdi da je to jedino reenje, taj ne govori istinu jer je Srbija u poslednjih est meseci nekoliko puta preutala ili odbila ponude da se ukljui u regionalne inicijative za podizanje energetske nezavisnosti. U avgustu u Salcburgu i u novembru 2007. u Dubrovniku predsednici drava ili vlada drava regiona dva puta su razmatrali (izmeu ostalog) kako zajedniki da ree problem snabdevanja energentima. Ni na jednom od ta dva skupa Srbiju nije predstavljao ni predsednik, ni premijer. U Salcburg premijer Kotunica nije otiao jer je imao prea posla (Kosovo), a u novembru je na skup u Dubrovnik poslat Milko timac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti.

Gasprom

Srbija-nova drava na Balkanu M

ia Brki

32 33

Ipo

beda

godinji almanah

To su ozbiljne optube.

Ko su lanovi Radne grupe koji nee da uju racionalne argumente vezane za prodaju NIS-a i kakav je to dravni aranman od koga jedan ministar die ruke da na kraju ne bi bio odgovoran?

Kako generalni direktor NIS-a Sran Bonjakovi moe javno da kae: Nama je prihvatljiva sinergija sa ruskim partnerom, nije nam bitan model privatizacije, bitan nam je ugovor?

Pitanja je mnogo. Na primer, da li je zaista minimum propusne moi gasovoda Juni potok 10 milijardi kubika gasa, to je dovoljno samo za domae potrebe i to znai da Srbija nee imati prilike da zarauje od tranzitnih tarifa?

Zatim, da li je tano da Sporazum predvia produenje zabrane uvoza gotovih derivata nafte u Srbiju do 2012. godine, to znai da e sve domae i inostrane kompanije na srpskom tritu biti prinuene da i dalje prodaju samo gorivo NIS-a, odnosno Gasproma? To praktino znai da Srbija pristaje na monopol Gasproma i na preradu sirove nafte do liberalizacije srpskog trita.

Ko je pozvaniji da javnosti da odgovore na ta pitanja od Vojislava Kotunice, premijera i efa radne grupe za naftno-gasni dil sa Rusima? Odbrambena teza iz premijerovog okruenja da se mora

Dok srpska Vlada i njen premijer Vojislav Kotunica sanjaju istoni greh sa junim potokom, dve kompanije iz okruenja (eki) EZ i (maarski) MOL sklapaju strateki savez za proizvodnju struje korienjem gasa. U Pragu 20. decembra te dve kompanije formirale su zajedniko preduzee u koje e investirati 1,4 milijarde evra za proizvodnju struje korienjem gasa pre svega u Slovakoj i Maarskoj, sa mogunou daljeg proirenja u Hrvatsku i Sloveniju. Ovim ugovorom se poveava sigurnost u snabdevanju elektrinom energijom, obezbeuje znaajna sinergija i dalje se uveava ekasnost ranerija, izjavio je tim povodom generalni direktor Grupe MOL olt Hernadi.

Za razliku od suseda Vlada Srbije gura Gasprom kao stratekog partnera za NIS i celokupnu energetiku, unapred obeshrabrujui sve potencijalne kupce NIS-a da se jave na tender, ako ga uopte bude. Zato smo se onda sedam godina maltretirali i angaovali privatizacione savetnike da bi sada preko Nacrta sporazuma NIS dobio stratekog partnera?, jadikuje biva savetnica vicepremijera Miroljuba Labusa za energetiku Zorana Milanovi-Mihajlovi. Nikako nam ne odgovara da NIS, koji ima dve ranerije na putu budueg Panevropskog naftovoda, dajemo na takav nain bilo kom partneru, upozorava Zorana Milanovi-Mihajlovi

Premijer Kotunica nee moi da zabija glavu u pesak i da sa javnou komunicira samo saoptenjima. Morao bi da javno, pred TV kamerama, odgovori na veoma teke optube svog ministra ekonomije. Jer, Dinki tvrdi da je upozorio kolege iz Vlade da bi se na meunarodnom tenderu za NIS mogla dobiti cena koja je za pet do osam puta vea od ove koju nude Rusi i postavlja pitanje zato Srbija ne kae koliko ona trai para za NIS jer je bitno da Srbija dobije gasovod, ali imajui u vidu da e on biti aktivan tek za pet godina, jako je bitno da se za NIS postigne odgovarajua cena. Nisam dobio odgovor. Od premijera sam zatraio razreenje u Radnoj grupi zato to mi se vezuju ruke i zato to predlog koji daje Ministarstvo ekonomije da treba traiti normalnu cenu za NIS neki lanovi Grupe su odbijali, kao da e se Rusi uvrediti ako im se trai normalna cena za NIS i ako se ide preko neke cifre koja je 400 -500 miliona evra. Ne elim da snosim niti moralnu, niti profesionalnu odgovornost za eventualne negativne posledice, zakljuio je Dinki.

Gasprom

Srbija-nova drava na Balkanu M

ia Brki

34 35

Ipo

beda

godinji almanah

utati dok se pregovori ne zavre, samo je jo jedan pokuaj da se javnost anestezira a da u meuvremenu energetska sudbina Srbije bez ispaljenog metka i po bedno niskoj ceni bude predata u ruke Gasproma.

Da li je Gasprom dugorono zaista najbolje reenje za Srbiju?

Ruski lobista Vojislav Kotunica i hor DSS deaka tvrdi da jeste. Ali o tako ozbiljnoj temi nije bilo javne rasprave. Kad je zapoeo ozbiljan dijalog, ministar Dinki demonstrativno je napustio sednicu Vlade. Da li G17 plus treba da napusti vladajuu koaliciju pa da javnost u Srbiji shvati kolike su razmere Kotuniinog istonog greha?

Za ovu raspravu moglo bi da poslui i miljenje ve citiranog Dejvida Viktora, direktora Odeljenja za energiju i svestrani razvoj na Univerzitetu Stenford. On smatra da Gasprom grei kada ne investira u pronalaenje novih nalazita. Podaci jasno pokazuju da je samo jedna etvrtina Gaspromovih kapitalnih investicija, od 2000. do 2006. otila u proizvodnju gasa. Veina njegovih investicija otila je sasvim van gasnog sektora, ukljuujui medije i banke. Kompanija, i pored velikih prihoda od gasa, ne ide dalje da pronalazi i proizvodi vie gasa. Rezultat je stvaranje krize gasa koja je prole godine dotakla i ruske gradove. Gasprom nije u stanju da proizvede dovoljne koliine gasa da bi zadovoljio unutranje zahteve i izvozne obaveze. U sledee dve do etiri godine moe doi do znatnog nedostatka gasa u Rusiji. Ako se gledaju proizvodni trokovi novih gasovoda, nije jasno da li Rusija, odnosno Gasprom, ima dobru poziciju da bude najvei evropski snabdeva gasom u bliskoj budunosti. Stvarni trokovi izgradnje novih nalazita gasa u Rusiji, polja tokman ili Jamalsko poluostrvo, dva puta su vei od razvoja novih gasnih polja u severnoj Africi. Dugorono, ovo je veoma opasno za Rusiju. Dozvoljavajui gasne krize, Rusija samu sebe istiskuje iz biznisa s gasom, tvrdi Viktor.

30.12.2007.

Gasprom

Srbija-nova drava na Balkanu M

ia Brki

36 37

Ipo

beda

godinji almanah

Sinona Kotuniina arhetipska narodna pobuna protiv monika pretvorila se u divljanje opora mladih srpskih pokoljenja. Srpski nacionalizam sino je doiveo svoj logian kraj. Kosovski mit se sino tako lako transformisao u krau patika, piva i boksova cigareta.

Vuii, Kotunice i Kusturice su nam sino demonstrirale kako treba da izgleda poetak potrage za otetom otadbinom, izgubljenim gralom koji e vratiti slavu predaka i snagu narodu koji je na izdisaju.

Jedan od najslavnijih srpskih grobara se sino na bini kleo u boga, a njegovo strailo Vui, mali maroder koji je hukao ljude na klanje, dok je on skupljao skupocene parfeme i kvadrate stanova po Beogradu, optuivao je da su za sinono nasilje krivi oni mediji i pojedinci koji priznaju da je Kosovo nezavisno i time provociraju njegov narod.

Kotunica je sino itao, glumeo, podvriskivao o nepravdi, a njegovo strailo, novopeeni Srbin, Emir Kusturica, podsmevao se nama poturicama, podsmevao se strahu nas koji za male pare prodajemo srpstvo. Mi smo postali loi Srbi za male pare, a on veliki Srbin za velike. Njemu naravno nije do srpstva, nego je besan zato to nije uspeo u Americi i zato sino kosovskom mitu suprotstavlja holivudski.

Svi se pitamo kuda vodi ovo to je sino poelo. ta u stvari hoe Kotunica: koncentracionu vladu, vanredno stanje ili je proao sve te faze i sada je prosto samo edan krvi. Da li je na njegovom oltaru dovoljna rtva ono ugljenisano telo iz amerike ambasade.

Emisija Peanik, 22.02.2008.

Bekstvo u RumunijuSvetlana LukiDobar dan svima, a pre svega Beograanima koji su jutros zatekli ulice iste kao nove. Gradske slube su radile celu no, pralo se, istilo, uklanjali su se tragovi sinone sramote. Gradonaelnik Beograda i drugi kadrovi DS u gradskoj vlasti su radili svoj posao, ali su ujedno nastavili i da igraju ulogu koju je njihovoj stranci namenio Kotunica da sakrivaju, pokrivaju, maskiraju sve pogane stvari koje ini njihov koalicioni partner .

Tadi je pobegao u Rumuniju da ne bi morao da se penje na binu sa Nikoliem, a onda je iz Bukureta pozivao na mir. Ne mora predsednik ni da se vraa, Tomislav Nikoli mu je sino preoteo mandat. Moe Tadi slobodno da nastavi obilazak zemalja koje jo uvek nisu priznale Kosovo. Moe pravo iz Rumunije u sunanu paniju, pa na sunani Kipar, kupiemo mu i onaj avion koji se puni kerozinom u vazduhu, da ne mora ni da slee ako se tako osea bezbednijim. Predsednik nam je pravi srpski Odisej, uje glasove sirena, glasove predaka koji ga dozivaju, a on, na lepi Odisej, vezao se za jarbol da ih ne bi sledio i udavio se.

Bekstvo u R

umuniju Svetlana Luki

38 39

Ipo

beda

godinji almanah

stanje, meutim, ima za cilj da se krivica prebaci na druge. A bie velika, jer e teta biti velika.

Protiv koga se uvodi vanredno stanje? Objanjenja koja se daju, da je to odgovor na oekivano proglaenje nezavisnosti Kosova i na slanje misije Evropske unije na Kosovo, nemaju smisla. Uvoenjem vanrednog stanja se ne moe uticati ni na odluku Kosova niti na odluku Evropske unije. Razlozi mogu biti samo drugi. Njih ne moramo dugo da traimo.

Prvi razlog je lako vidljiv: re je o uspostavljanju kontrole nad onima koji se ne slau da je potrebno kosovskoj politici rtvovati pribliavanje Evropskoj uniji. Oni bi lako mogli da budu veina sutra, ako nisu ve danas. Ukoliko se uvede vanredno stanje, ta se injenica, misli se, moe zanemariti. Pre svega zato jer se rauna na oportunizam onih koji bi trebalo da ih zastupaju, a to je pre svega Demokratska stranka. to se drugih tie, njima sleduje etiketa izdajnika, koju oni treba da shvate kao pretnju.

Drugi se razlog takoe moe relativno lako videti. Najverovatnije se planira da se uzburka sever Kosova, to e se moda uzeti i kao formalno opravdanje za uvoenje vanrednog stanja. Time e se dodatno zagluiti glasovi svih onih koji misle drugaije. Jasno je da e se vlast time unapred osloboditi od svake krivice, a razloga za nju e biti mnogo. U tom smislu se dui navod iz Kotuniinog napisa moe smatrati ak proroanskim.

Koje e biti posledice vanrednog stanja? Politiki posmatrano, njime e se neslaganja preneti iz ustanova na ulicu. To je sve ve vieno u vreme vladavine Slobodana Miloevia. Jer kada vlast prebaci krivicu na narod, narod e od vlasti traiti odgovornost. (Zanimljivo je, usput ima smisla primetiti, da je Kotunica u pomenutom napisu toga bio svestan i pozivao je narod da preuzme odgovornost.) Koji e intenzitet tih sukoba biti teko je rei, ali ovo to sada vlasti u Srbiji rade znalo je da bude i uzrok graanskom ratu. O velikoj je krivici re, o emu bi posebno trebalo da razmilja predsednik Srbije.

Sa ekonomske take gledita, posledice nije lako precizno utvrditi, ali one bi svakako bile negativne i veoma verovatno znaajne. Dovoljno je da presue izvori nansiranja, pa da pad potronje

Vanredno stanjeVladimir GligorovNajpre dva navoda iz napisa Vojislava Kotunice iz 1996. objavljenog u Obrazu. Dui nudi odlinu ocenu rezultata srpske politike:

Srbi su danas izgubili neopisivo mnogo. Taj gubitak je ne samo politiki i nacionalni, ve duhovni i moralni. Dva poslednja veka srpske istorije su obesmiljena. Moglo se i drugaije i pametnije. Ali oni koji su nasuprot poukama svekolike srpske istorije smatrali da u najveim iskuenjima po narod treba odluivati bez naroda nisu mogli drugaije. Oni koji su nacionalni program sveli na puko, beznaelno i beskrupulozno nastojanje da vlast ouvaju po svaku cenu drugaije nisu mogli. Ako oni drugaije nisu mogli, onda iz ovoga sleduje samo jedan zakljuak: Drugaije se moe i drugaije postaje moguno samo bez njih. Ovo nije nikakav politiki stav, ve obian zdravorazumski zakljuak.

Kratki navod danas ima neoekivanu dubinu: Ne moe se vladati bez krivice.

Danas kada se najavljuje vanredno stanje, valja razmisliti o tome gde su vladari Srbije doveli zemlju i kolika je njihova krivica. Vanredno

Vanredno stanje Vladim

ir Gligorov

40 41

Ipo

beda

godinji almanah

Beogradska rtva paljenicaMirko orevietrdeset je dana od kako je mladi Z. Vujovi izgoreo u plamenu amerike ambasade.

Ljudi smo i dugujemo mu sveu, taj simbol rtve koju ivi prinose mrtvima. I neka u ovom zapisu izostane uena rasprava o rtvi u krugu religijskih sistema, osim nekoliko napomena. Postojale su u istoriji razne vrste rtava. Najpoznatije su rtve paljenice na rtveniku je ivotinja, rtve zahvalnice i pokajnice. I danas se oveku ledi krv u venama kada ita kazivanje u knjizi Mojsijevoj, 22.1-23, kada Avram prinosi dugo ekanoga sina Isaka kao rtvu ime Isak znai milo dete koje se smeje ali ga via sila spreava i umesto deteta na rtveniku je ovan. Ostavimo to Nieu i Kjerkegoru, koji su debele knjige napisali o tome. Novi zavet je natkrilio sve te varvarske obiaje, kojih su se Jevreji polako odricali. Sa Hristom koji se dobrovoljno rtvuje za sve smisao rtve je prebaen u simboliku ravan. Imaju smisla samo simbolike, duhovne rtve. A to su molitve, deljenje milostinje i svea koja gori. Hrianska crkva priznaje samo beskrvnu rtvu, a tome ui i naa Srpska pravoslavna crkva u svojim slubama.

i ulaganja bude dramatian. A ako ulagai novca ponu da bee iz zemlje, preti veoma ozbiljna kriza. U tome nee dobro proi ni radikali, jer e biti vie nego sauesnici i nee vie imati ta da ponude ni starim ni novim gubitnicima.

U demokratijama, vlasti koje stoje pred ovakvim porazom pred kakvim stoje danas u Srbiji daju ostavke i trae obnavljanje legitimnosti na izborima, voeni javnim interesom. Kao to lepo kae sam Kotunica. Jer su spremni da priznaju krivicu. Srpske e vlasti krenuti drugim putem ako uvedu vanredno stanje.

11.02.2008.

42 43

Ipo

beda

godinji almanah

Dverjani u PanevuJovan ByfordDan posle promocije Peanika FM u Panevu i verbalnog sukoba izmeu predstavnika Dveri srpskih i ostale publike, Informativna sluba Srpskog sabora Dveri objavila je saoptenje u kome je javnosti ponudila svoju verziju ovog incidenta. U saoptenju se navodi da je RTV B92, koja je prva prenela vest o tribini u Panevu, jos jednom izvrnula injenice i preutala istinu. Prema izvorima Dveri, desetak lanova ovog pokreta dolo je da slua uesnike tribine. Ostali bi najverovatnije neprimeeni da advokat Sra Popovi nije u jednom trenutku povredio nacionalno dostojanstvo (masna slova u orginalu) prisutnih dverjana, koji su istog trenutka odluili da iskoriste svoje neotuivo pravo na dostojanstvo i reeno ali dostojanstveno zatraili da im se omogui uee u dijalogu. Potom je na njih nasrnulo dve stotine pripadnika LDP, predvoenih Biljanom Srbljanovi, da bi ih potom od sigurnog lina spasli slubenici obezbeenja i policija. Da se organi javnog reda nisu u tom odsudnom trenutku nali na licu mesta, od ruke Biljane Srbljanovi nastradao bi, izmeu ostalih, i Boko Obradovi, jedan od voa i osnivaa ove patriotske organizacije, lan redakcije lista Pravoslavlje i laureat nagrade Milo Crnjanski.

Nije tako bilo onog februarskog dana, kada je vatra progutala nesrenog mladia.

Pravo je ljudi da protestuju i niko razuman to sporiti ne moe. No, politiki prvaci su harangom raspaljivali masu do izbezumljenosti. Sve to su podsticali gospoda Kotunica i T. Nikoli. Gorela su zdanja stranih drava, opljakano je stotinu radnji nedunih srpskih graana. Bila je to no pijana u svakom pogledu grad je goreo i plamen je progutao nedunog mladia. Opili su ga nerazumnim reima slepog gneva i prkosa. Mladi je izgoreo toliko da ga nije bilo lako identikovati jer ga je bezumlje prinelo na rtvenik jedne loe politike. Nita se uspaljenim voama dogodilo nije otili su na moleban u hramu Sv. Save. A sluba molebana slui se u vreme tuinske navale, meusobnog rata, pomora, sue i gladi. Sluio je arhijerej, teci su i akoni sasluivali, a dine glave narodnih vodova Kotunice i Nikolia pognuto su pratile.

A samo nekoliko stotina metara od hrama goreo je mladi kao rtva raspaljenog nacionalistikog bezumlja. Nieg tu nije bilo od normalnog graanskog protesta. Nieg hrianskog ni meu dravnim ni meu crkvenim glavarima dimio se paganski rtvenik. Trajala je jedna pijana beogradska no, koja nikom a Kosovu najmanje dobra donela nije. Ta no bezumlja je bila vrhunac jedne promaene politike V. Kotunice i njegovih zvaninika. Ostala je slika u seanju, koja je otila i u svet.

Zapis je ovaj mala votanica na grobu mladia koji je rtva paljenica politiki ostraenih, paganski nadahnutih monika.

02.04.2008.

44 45

Ipo

beda

godinji almanah

o Dverima kao pokretu. U pitanju je samo jo jedna potvrda onoga to ve znamo o stanju u Srbiji danas. Naime, u poslednjih est meseci, u anticipaciji otcepljenja Kosova, celo srpsko drutvo, tanije, njegov najvei deo poznatiji kao prva Srbija zajedno sa Dverima i njihovim politikim, ideolokim i institucionalnim sponzorima skrenuo je udesno. Da bi pre dve nedelje, kada je Kosovo zvanino proglasilo nezavisnost, u Srbiji zapoeo kolektivni performans koji podrazumeva da mu svako ima dati individualni ili kolektivni doprinos, svejedno da li na sopstvenu ili na tetu drugih, samo da bi pokazao i dokazao, sebi i drugima, koliko je teko bez Kosova.

Da je situacija u Srbiji normalna, lideri Dveri bi proglaenje nezavisnosti Kosova propratili tribinom ili ak serijom tribina na Maincu. Ili bi izveli svoje simpatizere na ulicu, to su i uinili, i to meu prvima, jo pre zvaninog proglaenja nezavisnosti. Ali u Srbiji posle 17. februara normalne i sasvim legitimne politike i drutvene aktivnosti vie nisu na ceni. Vanredna situacija zahteva vanredne postupke, ukljuujui i radikalnije forme iskazivanja patriotizma. Prema tome, dogadaj u Panevu moe se posmatrati kao mala i zapravo dosta bleda inscenacija jedne od vlasti i medija mesecima pothranjivane i uveliavane nacionalne traume. Nita vie. Boko Obradovi i njegovi istomiljenici samo su nastojali da pokau sebi i drugima da vole Kosovo, ne manje nego to ga vole Nai ili Obraz.

Do sada smo na tribinama Pecanika viali lanove raznih desniarskih pokreta, od aranelovakih Naih do Otaastvenog pokreta Obraz, ali ne i predstavnike poluocijelnog podmlatka Srpske pravoslavne crkve i kolumniste njenog najpoznatijeg glasila. Pojavljivanje predstavnika Dveri u Panevu me je iznenadilo! Do sada su Dveri u javnosti bile poznate pre svega kao organizator tribina, a ne kao neko ko ih ometa. Takoe na svom sajtu, lideri ovog pokreta redovno brane pravo na slobodu izraavanja. Branili su ak i pravo neonacista da mariraju ulicama Novog Sada. Tada je reeno da u demokratskim zemljama svako, pa i Goran Davidovi, ima pravo da kae ta hoe, a da samo drava moe da izrekne sankciju ako neko pravo na slobodu rei iskoristi za raspirivanje mrnje ili izazivanje nasilja. Poto su vlasti Davidoviu uskratile to pravo, Dveri su ga proglasile rtvom progona! Imajui sve to u vidu, moe se postaviti pitanje kako to da dverjani u subotu nisu pokazali toleranciju prema uesnicima tribine Pecanika i nisu potovali svakome zagarantovano pravo na slobodu izraavanja? Kako to da nisu reakciju prepustili policiji i dravnom tuilastvu, kako to prilii demokratskim dravama? Da li ovaj najnoviji dogaaj ukazuje na radikalizaciju politikih stavova Dveri srpskih? Naputaju li Dveri svoje demokratske principe i salonske manire postajui tako aktivisti poput onih u drugim, agresivnijim organizacijama, od kojih su se lideri ovog pokreta do sada najee ograivali?

U Peaniku sam proteklih godina vie puta pominjao Dveri, tvrdei da ovo udruenje ne treba stavljati u isti ko s pokretima kao sto su Obraz ili Nacionalni stroj. Od 2001. godine Dveri nastoje da budu shvaene i prihvaene kao mejnstrim desniarski, hrianski omladinski pokret. U tome su u velikoj meri i uspeli. Lideri ove organizacije zastupaju izrazito desniarske, nacionalistike ideje, ali u ambijentu u kome deluju oni nikad nisu bili naroito ekstremni. Bolje rei, nisu bili nita vei ekstremisti od mnogih vladika Srpske pravoslavne crkve, ministara DSS koji redovno poseuju njihove tribine na Maincu, ili jednog kolumniste lista Politika, koji je bez sumnje mislio na Dveri kada je pre nekoliko meseci egzaltirano najavio jedan pokret koji je na pomolu u Srbiji.

Moj stav o Dverima ostaje nepromenjen i nakon subotnjih dogaaja. Ono to se dogodilo u Panevu ne kazuje nam zapravo nita novo

Dverjani u P

anevu Jovan Byford

46 47

Ipo

beda

godinji almanah

bundije koji e ubudue ometati tribine Peanika da se uzdre od izgreda, on umesto rei nasilje koristi eufemizam neobuzdanost junatva. Nei dakle nasilju na nekoj buduoj tribini Peanika unapred daje pozitivno znaenje i posmatra ga kao normalan, ako ne i normativan, vid izraavanja nacionalne frustracije. Ali zar nismo isti ovaj zabrinjavajui argument poslednjih nedelja uli i od raznih politiara, savetnika, analitiara i javnih radnika?

Ne mogu da zavravajui ovaj osvrt ne dotaknem i pitanja neotuivog prava na uee u dijalogu na koje su se u subotu pozvali dverjani. Da li je to pravo zagarantovano svakom uesniku tribine koju Dveri organizuju na Maincu? Nije! Boko Obradovi je lino bar jednom (u decembru 2004), kao domain tribine Dveri posetiocima uskratio to fundamentalno pravo. U uvodnoj rei on nije pozvao publiku da u bilo kom trenutku prekine izlaganje govornika i time reeno ali dostojanstveno zatrai uee u dijalogu. Naprotiv, od publike je zatraio da pitanja napiu i proslede ih njemu kao domainu skupa, da bi ih on tek posle zavrenih izlaganja postavio uesnicima. Zato se u subotu u Panevu Obradovi nije latio olovke i pismeno postavljenim pitanjem iskazao svoje nezadovoljstvo? Pretpostavljam zato to voli Kosovo.

03.03.2008.

Jasno je da dverjani za ovaj nastup nisu sluajno izabrali tribinu Peanika. Lideri te organizacije su u decembru prole godine sa oduevljenjem propratili dogaanje naroda u Aranelovcu. U tekstu pod nazivom Demokratski aranelovaki ustanak Branimir Nei, jedan od osnivaa Dveri srpskih (i operativni urednik Pravoslavlja), pozdravio je borbu jednog dela graanstva Srbije koji je u srcu ustanike umadije hrabro uskliknuo no pasaran pred predstavnicima neprimerenog, u velikoj meri netanog i jednostranog prozivanja i vreanja najvanijih nacionalnih institucija srpskog naroda. Nei je u aranelovakom dogaanju naroda prepoznao prekretnicu, poetak prvog ustanka srpskog naroda u 21. veku i nagovetaj predstojeeg rata protiv medijske diktature RTV B92.

Dogaaj u Aranelovcu znaajan je, meutim, ne toliko zbog navodne odvanosti Naih u borbi protiv B92, ve zato to je podrka koju su izgrednici tada dobili od politiara iz vladajuih struktura uklonila negativne konotacije ovakvog oblika agresivnog politikog aktivizma, do tada pripisivanog ekstremistikim grupama. Panevo, dakle, ne pokazuje da su Dveri u postkosovskom ciklusu postale ekstreman pokret, ve potvruje da je ometanje Peanika danas mejnstrim. Aranelovac je, kako tvrdi Nei, postavio promocije Peanika u iu onoga to on naziva organizovanje i aktivizam srpskih nacionalista i pretvorio ih u mesto na kome e se od sada svi - od lokalnih ogranaka Naih, Obraza i Nacionalnog stroja, preko Dveri, pa sve do predstavnika narodnjake koalicije i drugih njima naklonjenih javnih linosti redovno nadmetati u iskazivanju lojalnosti prema idejama svetosavskog nacionalizma i celovitosti Srbije.

Naravno, u svom tekstu objavljenom na sajtu Dveri, Nei nije pozvao lanove i simpatizere ove organizacije na nasilje prema organizatorima i uesnicima tribina Peanika. Naprotiv, kao hrianin i demokrata, Nei se zaloio za aktivizam u demokratskim okvirima i za borbu koja nee ugroziti mirno ljudsko dostojanstvo boraca za srpsku stvar. Boko Obradovi i njegovi saborci su u subotu takoe iskazali vernost ovom principu, to se uostalom moglo i oekivati, jer Obradovi nije ni huligan ni nasilnik. Treba ipak pomenuti da je Neievo ograivanje od nasilja u ime Dveri srpskih ipak samo delimino. Pozivajui

Dverjani u P

anevu Jovan Byford

48 49

Ipo

beda

godinji almanah

kae Gojkovieva, se jedino moe reiti ulaskom nae zemlje u evroatlantske integracije, a Srbija e najbolje pomoi Srbima i nealbancima kao lanica Evropske unije.

ta smo nauili o politikom kredu novokomponovane izdajnice?

Najpre, da u SRS nema unutranje demokratije. Ta, nemojte kas`ti! A mi mislili da tamo jo uvek prorauju dvanaestu tezu o Fojerbahu u mirnoj, demokratskoj i dostojanstvenoj atmosferi.

Potom, u Srbiji navodno postoji, pored ekstremne desnice i ekstremna levica. Hajde da damo Kviska: da li je Naa Maja pod ekstremistima leve provenijencije imala u vidokrugu anarhiste (koji nikad ne uestvuju na izborima), NKPJ (stranku odumrlu prirodnom selekcijom), LDP (lanicu Liberalne internacionale, to u uobiajenom politikom toku stvari po sebi iskljuuje leviarski ekstremizam) ili, pak svoje dugogodinje koalicione partnere, danas oliene u Daiu (nerazjanjena afera kofer, pun prljavog kapitalistikog novca)? I bez objanjenja levog ekstremizma u srpskim uslovima, jasno je da osoba koja izgovara ovakve larpurlartistike parole nema jasnu svest o politikoj sceni zemlje u kojoj nastoji da ostvari izborni uspeh. A takvog (i takvih) ve i bez nje imamo previe.

Obraujui sopstvenu disidentsku poziciju, Naa Maja se ne identikuje sa dugogodinjim i danas aktuelnim proganjanjem i osujeavanjem, na primer, ena u crnom (u kojem je i sama zajedno sa ostalim radikalima, sudelovala). Njeno proganjanje je drukije: ona je uporediva sa rtvama koje su istorijski i politiki ve davno rehabilitovane, ime anticipira i od javnosti oekuje da je odmah rehabilituje. Ali, ono to iz njenog najnovijeg kreda javnost nikako ne uspeva da sazna jeste: ta je sa rtvama vremena u kojem Naa Maja nije bila radikalska disidentkinja, ve odana aktivistkinja.

Najzad, ona ponavlja ve mantriku deniciju o tome kako naa zemlja (ma ta to bilo) jedino kao lanica Evropske unije moe pomoi kosovskim Srbima. A pitanje kako e ui u Evropsku uniju (sa Mladiem ili na njemu, sa Kosovom ili nikako i to zauvek), ostavlja nemutom podrazumevanju tipinom za politike manipulatore.

Novokompono-vana izdajicaVesna Raki-VodineliTaman sam pomislila kako smo mi izdajnici (ustae, lopovi, soroevci) najzad oistili svoje redove kad, evo Maje Gojkovi, Nae Maje, koja poinje predizbornu kampanju slavodobitno javljajui: I mene su stavili na listu izdajnika! Vizuelno stilizovana, demokratski nadahnuta, obavetava itateljstvo (na primer, u Blicu od 23. marta 2008) o politikom progonu kojem je izlau braa (i, dakako, sestre) srpski radikali, otkako je iskljuena iz partije i time stavljena na lokalnu medijsku crnu listu. U slatkoj progonstvenoj jezi vidi sebe kao izbrisanu, za sada, dodue samo sa spotova SRS, to je u njenoj grandomanskoj vizuri uporedivo - ni manje ni vie - sa vremenima Maarske revolucije i Prakog prolea. Naa Maja, junakinja naeg doba, zajedno sa Laslom Rajkom, Rudolfom Slanskim, ali i sa ilasom, Rankoviem i ostalim nevidljivim fotografskim objektima! Budui da su, prema njenim reima gotovo svi ekstremno levo ili ekstremno desno, Naa Maja e sama pravo u centar. Pri tom, ipak, navodno pregovara sa Demokratskom strankom, ali jo nije nita denisano. (Ako kojom nevoljom i bude, bie to krajnje zanimljiva denicija.) Kosovsko pitanje,

Novokom

ponovana izdajica Vesna Raki-Vodineli

50 51

Ipo

beda

godinji almanah

o emu valja konsultovati jedan od brojnih blogova posveenih toj tradiciji i toj bundi: Neto kako se vrti, poskakuje i koprca, nepogreivo prkosei troetvrtinskom taktu, savreno uskurac bilo kom taktu i shvatih da to crna bunda od krzna ubijene ivotinje i braon bunda od prevrnute koe ubijene ivotinje, obe (bunde) nepoznatog porekla (ubijene ivotinje) na telu Maje i ole, igraju svoju igru zbog koje bi zadubina Johana trausa trebalo zauvek da zabrani javno njihanje telima uz njegovu muziku, a Be i cela Austrija preporue svojim dravljanima da ne dolaze jedno vreme u ovaj deo sveta zbog opasnosti od parakulturolokih jedinica. Ili, kako bi se drukije, na jeziku kojim Naa Maja govori, za razliku od drugih neprogonjenih radikala, reklo: Nur Gaense tragen Nerz!

Potom, u tzv. enskim asopisima, Naa Maja opisuje svoje brojne tane (mane?) i naoari: Gradonaelnica Novog Sada Maja Gojkovi poznata je po neskrivenoj opsesiji prema tanama, kojih ima toliko da ih mora drati u koferima i sanducima. Kupuje ih kada je dobro ili loe raspoloena, a na posao nekad ponese i dve tane. Nova torba me utei. Deavalo mi se da se iz kupovine vratim s nekom koja mi se ne dopada. Ali, ne bacam ih, ekam da se predomislim ili da se one prolepaju - izjavila je jednom Gojkovieva, koju niko ne moe da zamisli bez naoara. Pa ni ona samu sebe. Kada ih skine, kako kae, ima oseaj da joj nedostaje deo lica. Njen drugi feti su ramovi za naoari, koje kupuje bez povoda. Dakle, ukratko: Nur Gaense tragen mehrere Taschen und Brillen in der selben Zeit!

Ima toga jo ne ba Oh, Kalkuta, ali: Oh, Vorhol (Sting, Exit, slava kod tzv. prestolonaslednika), svega onoga to ini taj kakofonini i kakistokratini det-set i trend-set, u anru Sterijine Feme: sve je to tako miko fo, sestro slatka! Upravo taj duh olake socijalne lustracije i ponovne legitimizacije koju naa politika (estradna, urbana itd.) klasa omoguuje brojnima nekada Kariima, danas Maji Gojkovi - ini politiki performans Nae Maje moguim i prihvatljivim. Adekvatno se stilizuj, povlauj onome to je fancy, uini sebe rtvom da bi zaboravili vreme kad si bio/bila vinovnik patnji i dobie politiki centar koji pregovara i denie stvari sa priznatim i legitimnim politikim subjektima. Nije problem u Naoj Maji problem je u onima koji pregovaraju i deniu, ako je to odista tako.

24.03.2008.

ta je meutim nova lanica izdajnike liste preutala i/ili o emu nije ni zapitana?

Na koji nain je spojiva injenica da je Maja Gojkovi od 1991. godine, dakle od samog poetka jugoslovenskog rata, bila poslanica u parlamentu nekadanje SRJ, sa njenom tvrdnjom da o prisilnom iseljavanju (proterivanju) Hrvata iz brojnih mesta u Vojvodini (paradigma Hrtkovci/bloody Srbislavci) nita nije znala, nikad nije ula ni videla, iako je hako tuilatvo izdalo saoptenje da je ona 1991. godine prisustvovala govoru tadanjeg/sadanjeg predsednika SRS Vojislava eelja u Hrtkovcima? Nespojiva je. Ili Naa Maja ne govori istinu, ili je nedopustivo neobavetena i duhom odsutna, to bi je u normalnoj politikoj zajednici diskvalikovalo za bilo koju politiku funkciju.

Kako bi Gojkovieva objasnila svoju vie puta izricanu tvrdnju da Vojislav eelj nije sa njom kontaktirao iz nepoznatih razloga, ali nakon saoptenja hakog tuilatva (izdatog 2003. godine), da nije saglasno sa njenim imenovanjem za eeljevog branioca, budui da je u vreme hrtkovakog progona bila potpredsednica SRS, kao i potencijalna sauesnica optuenog? Ne bi objasnila, jer je o potencijalnom sauesnitvu, to svaki advokat zna, bolje istrajno utati.

Kako bi Naa Maja objasnila injenicu da je otkrila spomenik Jai Tomiu, prononsiranom antisemiti i osuenom za krivino delo ubistva, u sticaju sa injenicom da je jevrejskoj zajednici estitala Jom Kipur i ostale verske praznike? Licemerstvom, kao odlikom rasno(g) istog srpskog politiara/politiarke? Koje je, po njenoj skromnoj izdajnikoj prezentaciji, preporuuje za gradonaelnicu Novog Sada i lanicu pokrajinskog parlamenta.

A kakav to modus operandi Naa Maja planira za ulazak u novu srpsku izdajniku zajednicu?

E, taj modus nije objavila u obznani o uvrivanju sebe na listu izdajnika. Ali se ne moe rei da ga nije planirala, prethodno paljivo prouivi na politiki det-i trend-set.

Najpre, ona poletno igra tradicionalni novogodinji valcer, to sa olom, to sa Bregom. Iako navodno sklona ekologiji i alternativnom osveavanju organizma lekovitim biljem, taj valcer igra u bundi,

Novokom

ponovana izdajica Vesna Raki-Vodineli

52 53

Ipo

beda

godinji almanah

Natapira kose ofarbane, Umi lice vulkanskog porijekla I protrlja znojave dlanove,[1] Te otpoe edo svjetovati: Kad se krene noas zanoiti, Ti ne bacaj ruho po stolici, Ve ga sloi i uredno smotaj, Te otvori dolap u duvaru, Pa u dolap tiho, svetosavski, Sloi ruho k`o pod konac svilen Da ne kriva ni l`jevo ni desno Da tu vlada red, rad i poredak, K`o da ga je Obraz poloio, K`o da ga je Firer postrojio!

Pa se krete stolu pisaemu Ne bi l` togo novo namrio, Al` ga stade muiti dilema:[2] Da l` studirat` ili gusle svirat, Da li spavat il` knjige otvarat Il` krenuti skupa sa kolegom Iz revije za neja ovdanju Nove srbske ulizike misli? Kad dilemu ne usp`je rjeiti, Tad obori svoju rusu glavu, Stade gorku sudbu proklinjati to ga era svakoga etvrtka Da silazi s uma pomraena,[3] Te da trai stalno nove teme Kojima e svima dokazivat Da faizam liberalno sniva U srbskome toplom kokoinjcu I da nema nikakve razlike Me Firerom i graanom mirnim!

Al` se tada na svu sreu sjeti Da Srbijom legalizam vlada Da se ima o emu pisati Da se ima kome prebacivat - Sve od gr`jenog zrnca krvnoga

Slobo kazuje na kome je pravdaVesna Raki-VodineliPapir mri Antoniu Slobo Ne mri ga to je slave eljan, No ga mri da mu se osveti! Kad je sitnu namrio knjigu, On poziva mladoga aua, Te ovako stane besjediti: Davor mome, davor dobro moje, Sad poteci iz petnijeh ila, Te moj govor i besjedu mudru Hitno predaj Politici dinoj I njezinoj rubrici svadljivoj, A u kojoj svakoga etvrtka - Gleda sebe majmun u zrcalo!

Kad napisa Antoniu Slobo Knjigu sitnu i kada je posla, Okrete se poslu domaemu:

Slobo kazuje na kome je pravda Vesna Raki-Vodineli

54 55

Ipo

beda

godinji almanah

Besciljna spoljna politikaVladimir Gligorov Ima li Srbija spoljnu politiku? Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga da li (I) postoje ciljevi kojima se tei (uslov poeljnosti), (II) postoje sredstva kojima se ti ciljevi mogu ostvariti (uslov ostvarivosti), (III) ne postoji nesaglasnost meu ciljevima (uslov doslednosti), i (IV) ne postoji nerazreiv sukob sa drugim meunarodnim iniocima od kojih ostvarenje tih ciljeva zavisi (uslov ravnotee). Srpska spoljna politika ne zadovoljava nijedan od ovih uslova.

Najpre o ciljevima. Srpska spoljna politika, bar zvanino, tei ostvarenju dvaju najvanijih ciljeva: ouvanju Kosova unutar Srbije i ulanjenju u Evropsku uniju. Poeljnost tih ciljeva se naizgled ni od koga ne osporava. Postavlja se onda pitanje ostvarivosti i doslednosti. O tome nema saglasnosti, izmeu, da ih tako nazovem, proevropljana i nacionalista, mada postoji saglasnost na reima da se oba cilja mogu ostvariti. Spor je u tome to proevropljani tvrde da se Kosovo moe ouvati unutar Srbije samo ulanjenjem u Evropsku uniju dok nacionalisti tvrde da se do ulanjenja u Evropsku uniju moe doi samo ako Kosovo ostane unutar Srbije.

Pa do borbe za ustavna prava, Koju vode izdajice srbstva - Te zavapi istom irilicom: , `,

( ` ,

`?)[4]

:

,

,

!

e, e e

,

,

!

Kad je tako zadobio krila, On se seti jo pravnijeh tema, Kojeno je ba zanemariv`o, Jer o njima nita znao nije! Pak dohvati nacrta zakona Od proklete liberalne stranke I tad stade papira mriti: Pripazite malo bolje Srblji! ta e nama mrski ispitiva Za povrede vaih ljudskih prava? ta e nama dokazi opaki Za stradanja vaa izmiljena, Kad nam Sluba odvajkada stoji? Dogod vrsto naa Sluba brine, Za budunost srbstva se ne bojim, Dok imamo Slubu da vas prati,[5] ta e nama zakoni moderni Mi imamo srbstvo i slubinstvo, ta e nama bratstvo i jedinstvo!

[1] U ovom stihu parafraziran je stih Predraga Lucia, Haiku, haiku..., Split 2003, str. 368 [2] U ovom i narednom stihu koriena je kao ugled, a ne doslovno deseteraka fraza Predraga Lucia, op.cit., str. 89[3] Up. izvrsni Luciev stih, op. cit. str. 169:Ko nanula kojom sa ardakaInsan mere kano s uma sii, [4] Up. Luci, op. cit. Str. 170 [5] Takoe parafraza Lucia, op. cit., str. 368

05.11.2007.

56 57

Ipo

beda

godinji almanah

skoranjih sukoba na Kosovu moe se videti emu tee nacionalisti. Re je o politici razdvajanja Srba i Albanaca. Ovo je naravno samo cilj, ostaje pitanje ostvarivosti i saglasnosti sa drugim ciljevima, a i prihvatljivosti za druge meunarodne inioce. Zanimljivo je videti kako se zamilja sprovoenje ovako formulisane nacionalistike spoljne politike i ta to podrazumeva kada je re o dva osnovna cilja spoljne politike Srbije.

Predlog o razdvajanju polazi od pretpostavke da je Evropska unija preuzela svoj deo odgovornosti na Kosovu i da bi to isto trebalo da uini i Srbija. Tako da bi Evropska unija nadzirala nezavisnost Albanaca od Srbije, a Srbija nezavisnost Srba od Albanaca. Ovo bi trebalo da potvrde Ujedinjene nacije. Budui da se ne moe oekivati da taj predlog podri Savet bezbednosti, predlogom se preutno prihvata nadlenost generalnog sekretara. Ovo podrazumeva jednu od dve stvari: ili se smatra da je to u skladu sa rezolucijom 1244 ili se ne smatra da je potrebno da se ona potuje. Izjave srpskih predstavnika nisu naroito dosledne, ali je verovatnije da je prvo tumaenje prihvatljivije. To bi znailo da bi generalni sekretar mogao, u naelu, da odobri i prisustvo Srbije i prisustvo Evropske unije na Kosovu. Ovo drugo se do sada smatralo neprihvatljivim jer nije u skladu sa rezolucijom 1244. Sada bi se naprosto reklo da jeste u skladu sa rezolucijom 1244.

Ovo bi otvorilo mogunost da se spor oko toga je li prihvatljivo da Srbija nastavi da se integrie sa Evropskom unijom razrei tako to se kae da Srbija i Evropska unija dele nadzor nad Kosovom, to bi onda trebalo da ukloni prepreke saradnji i pribliavanju Evropskoj uniji. Naravno, to bi isto tako znailo da bi se de fakto priznala nezavisnost Kosova, jer je jasno da ova funkcionalna podeljenost Srba i Albanaca ne bi mogla da ima nikakve posledice po suvernost Srbije ili Kosova. Ovo bi, dakle, dovelo do odustajanja od cilja da Kosovo ostane u Srbiji, a otvorila bi se mogunost saradnje sa Evropskom unijom.

Problem je samo u tome to se ovim predlogom, kao i svim drugim predlozima do sada, gubi iz vida potreba da se za njega pribavi saglasnost Albanaca, a to sada znai kosovskih vlasti. One nemaju nita protiv toga da Evropska unija preuzme nadzor nad odreenim institucijama Kosova, ali je malo verovatno da bi se saglasili sa tim

Ako se ovaj spor razmotri, videe se da nije izvesno ni da su oba ova cilja poeljna, a niti da su ostvariva. Za proevropljane je ulanjenje u Evropsku uniju sredstvo ouvanja suvereniteta Srbije nad Kosovom, to u najmanju ruku otvara pitanje poeljnosti lanstva u Evropskoj uniji ukoliko se ne moe sauvati Kosovo. Za nacionaliste lanstvo u Evropskoj uniji nije poeljno ukoliko to znai odustajanje od Kosova. Ovaj spor oko poeljnosti pojedinih ciljeva spoljne politike ve sugerie da zapravo ne postoje jasni ciljevi, da je zapravo srpska spoljna politika besciljna.

Ovo se moe zakljuiti i kada se razmotri da li se oba ova cilja mogu ostvariti, znai da li je ova politika dosledna. Tu je potrebno uzeti u obzir injenicu da je 18 zemalja lanica Evropske unije ve priznalo Kosovo, a da su bar jo tri najavile da e to uiniti u bliskoj budunosti. Budui da se ugovori sa Evropskom unijom potpisuju sa svim zemljama lanicama pojedinano, jasno je da nije mogue da zemlje koje su priznale Kosovo potpiu ugovor o lanstvu Srbije u Evropskoj uniji, ako bi se taj ugovor odnosio i na Kosovo. Ukoliko je to cilj proevropljana, to nije ostvarivo. Isto tako, ne mogu te zemlje sada da kau da prihvataju Srbiju u granicama koje ukljuuju Kosovo, to je cilj spoljne politike nacionalista, jer su prethodno priznale Kosovo kao nezavisnu dravu.

Budui da tako formulisani ciljevi nisu ostvarivi, srpska spoljna politika je besciljna. To ne znai da ona ne proizvodi posledice. Kako je tako formulisana spoljna politika nedosledna, ona onemoguava bilo kakav napredak u spoljnopolitikim odnosima zemlje. Nedoslednost u ciljevima ide zajedno sa proizvodnjom sukoba sa drugim meunarodnim iniocima, bilo da je re o dravama ili o meunarodnim ustanovama. Sukobi na severu Kosova su samo jedna manifestacija besciljnosti srpske spoljne politike.

Sada o alternativama. alosno stanje srpske spoljne politike je posledica izbegavanja izbora izmeu proevropske i nacionalistike politike. ta bi, dakle, bile posledice prihvatanja nacionalistike ili proevropske spoljne politike, do ega bi moglo da doe posle predstojeih parlamentarnih izbora?

Mada se o tome ne raspravlja ozbiljno, nije teko videti emu ove dve sukobljene politike strane tee. Iz politikih inicijativa posle

Besciljna spoljna politika Vladim

ir Gligorov

58 59

Ipo

beda

godinji almanah

te injenice u Ujedinjenim nacijama. Nacionalisti uz to tee i da onemogue normalizaciju drutvenih i politikih odnosa unutar samog Kosova, pre svega izmeu Srba i Albanaca. I to je sve.

U pregovorima koji su prethodili proglaenju nezavisnosti Kosova pokazalo se da je to neostvarivo, u smislu postizanja sporazuma o tome sa Kosovom i sa znaajnim meunarodnim iniocima. Sada se proverava ostvarivost nacionalistike ideje o razdvajanju i ideje proevropljana o Kosovu koje lebdi ni na nebu ni na zemlji. Budui da se ne moe oekivati da i jedno i drugo bude prihvatljivo za predstavnike Kosova i za meunarodne inioce, valja oekivati dalju evoluciju srpske spoljne politike. Mogue je da ta evolucija ne dovede do realistinije politike, jer srpska javnost ima sklonost da prihvata besciljnost u spoljnoj politici. To vie i nije politika, ve nekakva potreba da se drugima napakosti, da im se nanese teta ili da im se vrati istom merom, kako se to i zvanino opravdava. Ako se to svejedno eli nazvati politikom, to je onda spoljna politika koja je izgubila svaki cilj.

24.03.2008.

da sline nadlenosti na Kosovu ima Srbija. U ovom je kontekstu korisno razmotriti alternativnu spoljnu politiku proevorpljana. Tei se, ako je ceniti po izjavama, da se onemogui meunarodno priznanje Kosova, kako bi se dolo do novih pregovora, koji bi posebno imali anse na uspeh ukoliko bi Srbija bila to je mogue vie integrisana sa Evropskom unijom. Sugerie se da bi Kosovo bilo spremno da prihvati suverenost Srbije kako bi pristupilo Evropskoj uniji, jer bi inae bilo neto kao ardak ni na nebu ni na zemlji.

Nije, meutim, jasno zato bi kosovske vlasti pristale da se tada odreknu suverenosti, kada nisu bile spremne na to ni kada im je niko nije priznavao. Do pregovora e u nekom asu svakako doi, budui da je nemogue da Srbija i Kosovo postanu lanice Evropske unije ako ne normalizuju meusobne odnose, ali nije realno oekivati da bi se tim razgovorima dolo do sporazuma o tome da Kosovo ostane deo Srbije.

Moda ima smisla uzgred ukazati na sklonost da se manipulie javnou davanjem primera koji su u stvari kontraprimeri. Tako se pominje primer Republike Irske i Severne Irske. Gubi se iz vida da su obe istovremeno postale lanice Evropske zajednice 1973, mada je Severna Irska bila i ostala deo Ujedinjenog Kraljevstva. Ukoliko bi to bio primer za Kosovo, to bi znailo da Srbija ne bi stavljala prepreke Kosovu da postane lan Evropske unije. Navodi se esto i primer Kipra, koji je postao lan Evropske unije uprkos tome to nema faktiki suverenitet nad Severnim Kiprom. Gubi se, meutim, iz vida da nijedna zemlja lanica Evropske unije nije priznala Severni Kipar. To su, dakle, kontraprimeri za ono to je politika proevropljana prema Kosovu i Evropskoj uniji.

Konano o ishodu. Besciljnost srpske spoljne politike je jo oiglednija ako se postavi pitanje: ta je to, u smislu suverenosti, to se podrazumeva pod parolom Kosovo je Srbija? U pregovorima koji su voeni pre jednostranog proglaenja nezavisnosti, srpska strana je izraavala spremnost da prihvati samostalnost Kosova u svemu, osim u tome da ono postane lanica Ujedinjenih nacija. Nije realno oekivati da e se u budunosti moi traiti vie od toga. To znai da svi ovi meunarodni i unutranji sukobi imaju za cilj da Srbija sprei Kosovo da postane lanica Ujedinjenih nacija; ne, dakle, da sprei nezavisnost Kosova, ve da sprei priznanje

Besciljna spoljna politika Vladim

ir Gligorov

60 61

Ipo

beda

godinji almanah

da ga kopiraju i u modelu tigrastih gaa ali, opet, to je moja mata, vi niste u obavezi).

A misle zato to su najzad svi poverovali u mo marketinga, a kako i ne bi kad vide ta je marketing uradio za radikale. I tako, kad im je neko rekao da se takvim sedenjem utie na podsvest biraa - oni su se posluno raskreili. ta pa drugo i mogu da urade? Eh, nisu svi Tijani, pa da barem jednom nedeljno isprebijaju nekog. Videli bismo mi na delu koliki su oni alfa-mujaci, samo da smeju da (se) biju. Ovako, jedino mogu da nam se predstave poslunim prihvatanjem marketinkih saveta. Da sede kao alfa-mujaci, da govore kao da im je Srbija na srcu, da izgledaju kao da ozbiljno misle.

I to je moda stvarni, nalni krah marketinga. Jer, ideja marketinga nije da zloupotrebljava, da obmanjuje potroae, da im nametne proizvod koji im ne treba, da im uvali lepo upakovan bo Naprotiv. Ali, kad vidite, na primer, kako su beskrupulozno uminkali one iste stare radikale, kako su im skockali novu ambalau i ispeglali promociju, nekako posumnjate u mogunost da marketing moe biti jedna asna profesija u funkciji trita i potroaa. U ime struke ja vam se izvinjavam.

Pun kufer marketinga, 06.05.2008.

Novogovor telaNadeda MilenkoviDa li je i vama to, s oprotenjem, upalo u oi? Mislim, to kako nai politiari sede kad gostuju po foteljama TV studija?

Ne znam da li ih je poduavao marketinki savetnik ili su samouko saznali iz nekog magazina (Blic ena?), tek vidim da su svi, i Tadi, i Nikoli i Vui, i Kotunica pa ak i Andreja Mladenovi, usvojili tzv. alfa-mujak sedenje. Stopala razmaknuta bar po pola metra, dlanovi na butinama, prsti blago ka unutranjosti butina, lea i glava malo unazad kako bi se isturila karlica I sede tako raskreeni, a ona stvar im uperena pravo u (najee) voditeljku. Mada, jesu je oni uperili u voditeljku, ali njome zapravo niane nas, nas sa ove strane ekrana. Nas koji emo ispod ita, sasvim nesvesno i sasvim pasivno primiti i usvojiti poruku da su oni alfa-mujaci. Voe opora. Rasplodni kapaciteti. Strah za ostale mujake, ponuda za sve enke.