Aleksandar Pavkovtc prevod Macquarie UniversitY …instifdt.bg.ac.rs/wp-content/uploads/1996/05/pavkovic-1996.pdf · ovi potonji iskljuduju - i to desto agresivno - svaki drugi nacionalni

Aleksandar PavkovtcSchool of Modern Languages

Macquarie UniversitYAustralia

UDK316.722+172.15prevod

KAKO IZGRADITI NADNACIONALNIIDENTITET EVROPLJANA? *

Apstrakt: Po ,rhv'atanju erttora, evroltski identitet se grutli kao tntl-

itlentitet ko.ii pokuiuva da u sehe wgradi duboko ukoreniene, ,,iskonski"z.asnovane nuciutalne identitete, ne zame4iqiu(i ih, neg,o surno nadopu-njujuI. Kao druga vui.no dimenz.i.ia procesa konstituisania evropskogirlentiteta za ko.ji se zaluiu ,,evropski ttttdnuciottctlisti" posle Drrryog svet-skog rata istite se izritit cmtirutni stuv, koji otrcmogpCavu upotrebu evrop'skog identiteta kuo militaristi(kog oruda ntobiliz.aci.je ili sredsn^u usuilivtt-nja ose(ania superiornosti u otlrtosu na Druge. Razmatru.ju se pokuictjiniza autora da se, u 1rellostatku z.u.jednitkog etriikog porekla Evropl.iturtt,evropski identitet z.astiu.je nu z.u.iednitko.i kulturno.j baititti kao izvoruevropskog panosu. I?.uose se i protivargumenti ko.ii pobi.iuju posroianjei/ili relevantnost tog kulturnog afiedniln,tr, i ukazu.ie nu utufirairqie pro-bleme pokuiaja du se .iedan ktlektivni itlentitet Tasnu.je nu upr-truklnojrazini visoke kulture, udal.ierut.i otl svokodnevnog Livottt masu. U z.ukliutku,otttor kao kl.iutno ithlu.ju pitanie raspolai.e li projekt evropskog, iderttitetamogutnoitu da uspostttt,i lsportu iTrnedtt proilih, sadain^iih i budu(ih gene-raciju Evropljarut kao teneli tainog ose&tnjct za.iedniinu.

Kljudne re(,i'. Evropa, itle ntitet, rtudnuc ionulnost, kul turna bai ti na.

Koga iemo ubrojiti medu Evropljane? Gde su spoljne graniceEvrope? Jesu li Rusi Evropljani? Jesu li oni Evropljani dak i poduslovom da ima veoma malo Rusa.koji - i to krajnje retko -razmi5ijaju o sebi kao Evropljanima?' Jesu li Turci Evnrpljani? I,

t' Ovaj rad jc prvi put proditan na konlcrcnciii o savrcmcno.j EvropiotlrZano.i u aprilu I 996. na Kanterbcrilskom univcrzitctu (Univcrsity o[ Cantcrbury)u Kraistdcriu (Christchur-ch) na Novom Zclandu. Prxl naslovom ,,Da li posto.jievropski icicntitct'i", u scptcmbru 1996,.rad.jc izioZcn i u lnstitutu za cvropskcstudi.ic u Bcogradu.

' ,,MoZda najupadliiviia razlika izmcdu Rusile i Istoine Evropc sastoii sc

u odgovoru la pitanic'Da l i ikacla scbc smatratc Evropl janinom'l ' . . . Prcko tr icctvnine Rusir kojima id k) pitanic postavljeno odgovoriio jc 'Rctko' ili 'Nikad'."rstraTivanlc koje je sprovco profesor Rir:hard Rose sa Univcrsity ol Strathclydc,

rffi't*T:L&rftz

{Tknwwffit:t,#'Affi

ffi,AftWHS#U

mffi%{K wffiffiffiKeffi^"w:{

xI

X

t-al

o

=L

l.lnJ

I

3 3 5

ako jesu, Sta iemo sa turanskim nacijama, Turkmenima i Azer-bejdZancima? Ili njihovim neturanskim susedima, Gruzinima i Jer-menima? Neizvesnosti u pogledu re5avanja takvih ,,te5kih" ili ,,gra-nidnih" sludajeva nisu nikakva nepremostiva prepreka za izgradn}unadnacionalnog identiteta Evropljana.Za jedan identitet u procesuizgradnje, kontroverze oko njegovih spoljnih granica su prirodne,Stavi5e dobrodoSle: takvi sporovi kao da pretpostavljaju postojanjenekakvog jezgra evropskog identiteta, koje nam omoguiuje daraspravljamo o tome gde se tadno nalaze njegove spolja5nje granice.U raspravi o pitanju ko se ubraja medu Evropljane, Francuzi, Bri-tanci i Nemci - zapravo prvobitnih Sest, ili dana5njih petnaestdlanica Evropske unije - uzimaju se kao Evropljani van svakesumnje. Pod sumnjom moZe biti jedino dlanstvo drugih, da takokaZemo, granidnih nacija.

Pa ipak, kontroverza poput ove otkriva ne samo da je tajidentitet u procesu izgradnje, vei i da se on gradi kao identitet kojiu sebe ukljuduje druge, dvrsto zasnovane - neko bi rekao iskonske- nacionalne identitete. Ukljuduju6i u sebe i ove vei ,,iskonski"zasnovane identitete, novi identitet u najboljem sludaju poku5avada ih prevazicle, ali ne i zameni. Upravo se po tome nadnacionalniidentiteti razlikuju od onih koji pripadaju obidnoj nacionalnoj sorti:ovi potonji iskljuduju - i to desto agresivno - svaki drugi nacionalniidentitet i poku5avaju da istisnu ili podrede bilo koji drugi kolektivniidentitet - verski, regionalni, etnidki, plemenski, dak i profesionalni.Zaista se moZe postaviti pitanje da li je jedan Bretonac Francuz, ilida li je protestant iz Alstera (Severne Irske) Britanac. Koliko godse mnogo Bretonaca ne slagalo s tim, nebretonski Francuzi - a imnogi drugi Evropljani - smatraie ih Francuzima; i koliko god semnogi Alsterci-protestanti oseiali Britancima, jo5 uvek im se moZedesiti da zavrSe medu Ircima, sviilalo se to njima ili ne. ,,Iskonski"zasnovane nacije nastanjuju nacionalne drZave; a te drZave teLe darazreSe pitanja nacionalne pripadnosti, ne ostavljajuii pri tomemnogo mesta sumnji. Nadnacije nastanjuju zami5ljene prostorekoje su stvorili entuzijaste-intelektualci ili birokrati, kojima destonedostaju i mo6 i potreba da definitivno razre5e pitanja nadnacio-nalne pripadnosti. To je jedan od razloga Sto se pitanje da li suRusi Evropljani danas dini toliko otvorenim, dok to nije sludaj saslidnim pitanjima u vezi sa Bretoncima ili Alstercima.

,,Ncw Russia Baromctcr", Ccntrc lirr the Study of Public Policy, Univcrsity olStrathclydc, ,,Eastcrn Europc: Fceling pcrkicr" , F)conomi,tt ,2. mart I 996, str. 52-.1.

Za5to se nikad ne postavlja pitanje u koga je uprt prst saplakata za mobllizaciju? Njegova meta je, rekao bih, jasno defini_sana njegovim pretpostavljenim nacionalnim identitetom. Kada do_bo5i zalupaju, a ulicama ili medijima se razlegne poziv ,,Allons lesenfants de la patrie...", ili neki njegov ekvivalent, one koii nisusigurni da li su pozvani oznadavaju kao izdajnike i u skladu s timei tretiraju. Medu mnogim ulogama koje se dodeljuju nacionalnimidentitetima, uloga ovakvog dobo5ara-pozivara na regrutacijumoZda je najprostija i najdelotvornija. sa nadnacionalnim idenii-tetima nije tako. Tu nema plakata za mobilizaciju _ ili moZda nejo5 - s prstom koji upire u Evropljane, a Silerova (Schiller) ,,Odaradosti" nije poziv Evropljanima da se postroje i krenu marsevimkorakom. Danas pokojna nadnacija Jugoslovena nikada se niiespominjala ni u jednom od bezbroj proglasa, plakata i borbenihpesama Komunistidke parije Jugoslavije tokom ili posle Drugogsvetskog rata. Jugoslovenski komunisti su znali, moZOa bolje noijedni drugi nadnacionalisti, da bi upirari prstom mobilizacije uJugoslovene bilo isto Sto i upirati ni u koga. MoZda je sada jasnijezasto se nadugadko moZe raspredati ko pripada podasnornklubuEvropljana: u odsudnom dasu, kad dobo5i zabubnjaju, vi5e uop5teneie biti vaZno ko tom klubu pripada - ili tako bir izgreda u ovojf.azi razvoja evropejske nadnacionalnosti.

Prevazilaienje nctsilne proilosti i posezanje z.a svetlombudutuoitu

. To nije sludajno: evropska nadnacionalnost se u razdobljuposle 1945. svesno gradi unutar jednog izridito antiratnog staia.NJegov je cilj da slavi i obezbeduje mir u Evropi, mir koji je _prella na5em prvenstvenom izvoru, penser l,Europe Edgara Mbre_na-(Morin) - osvanuo nad Evropom posle dva samoubiladka evro_pska rata u ovom veku. Oseiaj zajednifkog identiteta, po Morenu,vodi poreklo iz spoznaje da su ti evropskilatovi, kao i oni koii sum prethodili, bili samoubiladki i potencijalno razorni po zajednidkoevropejstvo. Sirenje i trajno uspostavljanje - nazovimo to ukore_lltlu.n:"rn

- zajednidkog evropskog identitita bez sumnje bi spredilosvaki takav samoubiladki rat u buduinosti.

__JoS vaZnije, evropski identitet koji zagovaraju Moren, RuZ_mon (Rougemonr), Dirosel (Duroselle) i n.ig-un iBrugmans), da

XI

X

F{t)lG.

:fTL

N

I

S2o:<

(rEoz(nYt.llJ

l l 6 337

ako jesu, Sta iemo sa turanskim nacijama, Turkmenima i Azer-bejdZancima? Ili njihovim neturanskim susedima, Gruzinima i Jer-menima? Neizvesnosti u pogledu re5avanja takvih ,,te5kih" ili ,,gra-nidnih" sludajeva nisu nikakva nepremostiva prepreka za izgradn}unadnacionalnog identiteta Evropljana.Za jedan identitet u procesuizgradnje, kontroverze oko njegovih spoljnih granica su prirodne,Stavi5e dobrodoSle: takvi sporovi kao da pretpostavljaju postojanjenekakvog jezgra evropskog identiteta, koje nam omoguiuje daraspravljamo o tome gde se tadno nalaze njegove spolja5nje granice.U raspravi o pitanju ko se ubraja medu Evropljane, Francuzi, Bri-tanci i Nemci - zapravo prvobitnih Sest, ili dana5njih petnaestdlanica Evropske unije - uzimaju se kao Evropljani van svakesumnje. Pod sumnjom moZe biti jedino dlanstvo drugih, da takokaZemo, granidnih nacija.

Pa ipak, kontroverza poput ove otkriva ne samo da je tajidentitet u procesu izgradnje, vei i da se on gradi kao identitet kojiu sebe ukljuduje druge, dvrsto zasnovane - neko bi rekao iskonske- nacionalne identitete. Ukljuduju6i u sebe i ove vei ,,iskonski"zasnovane identitete, novi identitet u najboljem sludaju poku5avada ih prevazicle, ali ne i zameni. Upravo se po tome nadnacionalniidentiteti razlikuju od onih koji pripadaju obidnoj nacionalnoj sorti:ovi potonji iskljuduju - i to desto agresivno - svaki drugi nacionalniidentitet i poku5avaju da istisnu ili podrede bilo koji drugi kolektivniidentitet - verski, regionalni, etnidki, plemenski, dak i profesionalni.Zaista se moZe postaviti pitanje da li je jedan Bretonac Francuz, ilida li je protestant iz Alstera (Severne Irske) Britanac. Koliko godse mnogo Bretonaca ne slagalo s tim, nebretonski Francuzi - a imnogi drugi Evropljani - smatraie ih Francuzima; i koliko god semnogi Alsterci-protestanti oseiali Britancima, jo5 uvek im se moZedesiti da zavrSe medu Ircima, sviilalo se to njima ili ne. ,,Iskonski"zasnovane nacije nastanjuju nacionalne drZave; a te drZave teLe darazreSe pitanja nacionalne pripadnosti, ne ostavljajuii pri tomemnogo mesta sumnji. Nadnacije nastanjuju zami5ljene prostorekoje su stvorili entuzijaste-intelektualci ili birokrati, kojima destonedostaju i mo6 i potreba da definitivno razre5e pitanja nadnacio-nalne pripadnosti. To je jedan od razloga Sto se pitanje da li suRusi Evropljani danas dini toliko otvorenim, dok to nije sludaj saslidnim pitanjima u vezi sa Bretoncima ili Alstercima.

,,Ncw Russia Baromctcr", Ccntrc lirr the Study of Public Policy, Univcrsity olStrathclydc, ,,Eastcrn Europc: Fceling pcrkicr" , F)conomi,tt ,2. mart I 996, str. 52-.1.

Za5to se nikad ne postavlja pitanje u koga je uprt prst saplakata za mobllizaciju? Njegova meta je, rekao bih, jasno defini_sana njegovim pretpostavljenim nacionalnim identitetom. Kada do_bo5i zalupaju, a ulicama ili medijima se razlegne poziv ,,Allons lesenfants de la patrie...", ili neki njegov ekvivalent, one koii nisusigurni da li su pozvani oznadavaju kao izdajnike i u skladu s timei tretiraju. Medu mnogim ulogama koje se dodeljuju nacionalnimidentitetima, uloga ovakvog dobo5ara-pozivara na regrutacijumoZda je najprostija i najdelotvornija. sa nadnacionalnim idenii-tetima nije tako. Tu nema plakata za mobilizaciju _ ili moZda nejo5 - s prstom koji upire u Evropljane, a Silerova (Schiller) ,,Odaradosti" nije poziv Evropljanima da se postroje i krenu marsevimkorakom. Danas pokojna nadnacija Jugoslovena nikada se niiespominjala ni u jednom od bezbroj proglasa, plakata i borbenihpesama Komunistidke parije Jugoslavije tokom ili posle Drugogsvetskog rata. Jugoslovenski komunisti su znali, moZOa bolje noijedni drugi nadnacionalisti, da bi upirari prstom mobilizacije uJugoslovene bilo isto Sto i upirati ni u koga. MoZda je sada jasnijezasto se nadugadko moZe raspredati ko pripada podasnornklubuEvropljana: u odsudnom dasu, kad dobo5i zabubnjaju, vi5e uop5teneie biti vaZno ko tom klubu pripada - ili tako bir izgreda u ovojf.azi razvoja evropejske nadnacionalnosti.

Prevazilaienje nctsilne proilosti i posezanje z.a svetlombudutuoitu

. To nije sludajno: evropska nadnacionalnost se u razdobljuposle 1945. svesno gradi unutar jednog izridito antiratnog staia.NJegov je cilj da slavi i obezbeduje mir u Evropi, mir koji je _prella na5em prvenstvenom izvoru, penser l,Europe Edgara Mbre_na-(Morin) - osvanuo nad Evropom posle dva samoubiladka evro_pska rata u ovom veku. Oseiaj zajednifkog identiteta, po Morenu,vodi poreklo iz spoznaje da su ti evropskilatovi, kao i oni koii sum prethodili, bili samoubiladki i potencijalno razorni po zajednidkoevropejstvo. Sirenje i trajno uspostavljanje - nazovimo to ukore_lltlu.n:"rn

- zajednidkog evropskog identitita bez sumnje bi spredilosvaki takav samoubiladki rat u buduinosti.

__JoS vaZnije, evropski identitet koji zagovaraju Moren, RuZ_mon (Rougemonr), Dirosel (Duroselle) i n.ig-un iBrugmans), da

XI

X

F{t)lG.

:fTL

N

I

S2o:<

(rEoz(nYt.llJ

l l 6 337

tY

(L

n

zU):<r.lJ

pomenemo nekolicinu evro-nadnacionalista, istovremeno je i izti-

dito antinacionalistidki: netolerantni i otud na rat orijentisani nacio-

nalizam jeste ne samo neuskladliv sa jednim obuhvatnim evrop-

skim identitetom, vei i drustveno destruktivan, i stoga neprihvatljiv'Naravno, evropski nadnacionalisti su spremni da razlikuju dobar

nacionalizam u Evropi - onaj tolerantan prema raznolikosti - od

lo5eg - netolerantnog i nasilnog. Medutim' antfuatni i anti-(lo5e)na-

cionalistidki aspekti ovakve zamisli zajednidkog evropskog iden-

titeta ne samo da ga dine neupotrebljivim kao potencijalno orudevojne mobilizaciie,ve6 i unapred iskljuduju strategije koje se poziva'ju na vojnidku slavu jedne nacije i nlenu superiornost u odnosu na

Drugoga, koje su s oditim uspehom iskori5iene u gradenju raznolikih

nacionalnih identiteta u EvroPi.Kao Sto Antoni Smit (Anthony Smith) istide u svom ogledu

o evro-nadnacionalizmu,2 evropski identitet se ne gradi na seianju

na slavne vojne podvige - kako pobede, tako i poraze - koje podiva

u srZi svakog evropskog nacionalnog identiteta. Evropljani nemaju

svoje ratne spomenike, dane u slavu boraca, znanih i neznanih, ili

svedanosti polaganja venaca. Razlog leZi - kako mi se, nasuprotSmitu, dini - ne samo u tome Sto takvo seianje naprosto ne postoji,

ve6 i u tome Sto u ovoj fazitazvoja evro-identiteta nema prostora

za slavljenje rata. Ne bi bilo te5ko - kad bi se ukazalo kao neophodno- konstruisati se6anje na evropsku vojnidku slavu: poraz Atile,pobeda kod Lepanta, razbijanje opsade (ili opsada) Beda i, uz malo

maite, iskrcavanje u Normandiji; sve to, i jo5 mnogo Sta, sigurno

bi se moglo tako upakovati da postane pokazatelj neprestane

evropske borbe za evropske vrednosti na evropskom tlu. A po5to

se to udini, ne bi.bilo prepreke da se izgradi niz manje ili vi5e

monumentalnih spomenika u slavu palih za evropsku stvar.Vama, dragi ditaoci, ova ideja sigurno zvudi sme5no ne samo

zato Sto ide uz dlaku va5em prefinjenom smislu za evropsku povest,

niti zato 5to deluje tako anahrono - u ova na5a vremena i na na5em

tlu - vei zato Sto se sukobljava sa istim onim vrednostima koje

nastoji da promovi5e. Pobeda evropskih vrednosti liberalne de-

mokratije, jednakosti, autonomije pojedinca i ostalog Sto se tu

obidno navodi, nije bila.- niri je mogla biti _ podvig oruZja. To suvrednosti koje se - kao sro NATo-ov IFOR i iFoRrovi nisledniciu Bosni brzo ude - ne mogu nametnuti golom silom oruZja.

Antinacionalistidki stav, s druge strane, spredava Lvro_nad_nacionaliste da svoj evropski identitefdefinisu kroz kontrast pr*nepodnosljivom ili jednostavno inferiornom Drugom, Tako,^Evro-pljani, prema Morenu, ne samo da nisu superiorni u odnosu naAzijate,Afrikance, Amerikance ili bilo koje bruge, vei se

"rili"""evropeJstvo ne definise ma kojim - negativnim ili pozitivnim -.kontrastom prema neevropljanima i njihovim tradicijama i vreO_nostima. Zahvaljujuii rome, projekt evro_identiteta je sasvim af_straktan, a konstruisanje derotvornih evropskih nadnacionalnih ilinacionalnih pokazatelja krajnje ogranidenb. Jer, evro_nadnaciona_listi nam ne kazuju kako^da na prvi poglecl razlikujemo europfu_nina od neevropljanina. Rasne odliki .u, nu.uuno, smesta isklju_dene; isto vaLi i za nadin pona5anja i stil odevanja. preostaju n'amjedino evropske vrednosti i tradicije _ koje nisu deo sporyaSn;"gizgleda Evropljana i ne mogu stuZiii t<ao vi<itlivi prk"r;r.it;;'r;:pejstva. :

To, svakako ,ne z.nali da je pojam zajednidkog evropejstvasveobuhvatan i da tolerise svaku tutiurnu iir arustvJnu il;;;u;koja se dogada u Evropi.

_Moren, na primer, odludno oOUucui",,homogenizaciju obidaja i kulturnu standardizaciju koju

" E;;;pi

neodoljivo Siri dZins, vesterni, serije, Sou, hambuigeri, koka_kol'a,pep-si, samoposluge, supermarketii'. 3 Ti procesi ul-"irtuniru"i;",tvrdi lVloren, posledica su kapitar istidkog iorobnjavanj a i standari-izacije, kao i tehno-birokratske anonimi"zacije, k-oji sri svi rodeni uEvropi. Iako su fenomeni ukljudeni u taj iroces _ od dZinsa dollryT"ltra

- poreklom iz SAD, p.oc"iitoii im leZe u osnovitmalu duboke korene u Evropi. Upravo ti procesi homogenizacije Xobidaja i standardizacije kultura piete da unisr" ,urnolidje i nekon-

ll111;,:rn ::l:p.\ih ku.ltura - n;il,ouo i"a1n.tu"no i odredujuie ;

:o:r?" - r time degradiraju sam pojam evropske kulture. Nlma ise treba suprotstaviti ne zato sto su tucr - zato sto vode porekio iz :nepodnoSllivos. u ovom sludaju ameridkog Drugog _ vei zato Sto s

loloae uopasiostjedinsrvenosrevropskih kultura. Tujedinsrvenosr Hmoramo braniti ne od tudinskog Diugog, vei od Oegraaaciie oJ q

strane samih domorodaca - - --o^EYevrJv vu

-

2 Anthony D. Smith, .,A Europe of Nations - or thc Nation of Europc'1",

JournaloJ'PeaceResearch,30,br.2, l993,str, 129-35,,National identi tyandthc

idea of Europcan unity", Internationul AJfairs,68, br. l, 1992' str' 55-76 ,'Supra-

or Supcr-Naiignalism", u: Natkttrs and N'tionaLism in a Globul Era, KcmbridZ:

Polity Press, 1995. t l 6 .

3 3 8

" Kako misliti Evropu, prcvco S. Cuzulan, Sara.ievo: Sv.tctlost, 19g9, sn

339

tY

(L

n

zU):<r.lJ

pomenemo nekolicinu evro-nadnacionalista, istovremeno je i izti-

dito antinacionalistidki: netolerantni i otud na rat orijentisani nacio-

nalizam jeste ne samo neuskladliv sa jednim obuhvatnim evrop-

skim identitetom, vei i drustveno destruktivan, i stoga neprihvatljiv'Naravno, evropski nadnacionalisti su spremni da razlikuju dobar

nacionalizam u Evropi - onaj tolerantan prema raznolikosti - od

lo5eg - netolerantnog i nasilnog. Medutim' antfuatni i anti-(lo5e)na-

cionalistidki aspekti ovakve zamisli zajednidkog evropskog iden-

titeta ne samo da ga dine neupotrebljivim kao potencijalno orudevojne mobilizaciie,ve6 i unapred iskljuduju strategije koje se poziva'ju na vojnidku slavu jedne nacije i nlenu superiornost u odnosu na

Drugoga, koje su s oditim uspehom iskori5iene u gradenju raznolikih

nacionalnih identiteta u EvroPi.Kao Sto Antoni Smit (Anthony Smith) istide u svom ogledu

o evro-nadnacionalizmu,2 evropski identitet se ne gradi na seianju

na slavne vojne podvige - kako pobede, tako i poraze - koje podiva

u srZi svakog evropskog nacionalnog identiteta. Evropljani nemaju

svoje ratne spomenike, dane u slavu boraca, znanih i neznanih, ili

svedanosti polaganja venaca. Razlog leZi - kako mi se, nasuprotSmitu, dini - ne samo u tome Sto takvo seianje naprosto ne postoji,

ve6 i u tome Sto u ovoj fazitazvoja evro-identiteta nema prostora

za slavljenje rata. Ne bi bilo te5ko - kad bi se ukazalo kao neophodno- konstruisati se6anje na evropsku vojnidku slavu: poraz Atile,pobeda kod Lepanta, razbijanje opsade (ili opsada) Beda i, uz malo

maite, iskrcavanje u Normandiji; sve to, i jo5 mnogo Sta, sigurno

bi se moglo tako upakovati da postane pokazatelj neprestane

evropske borbe za evropske vrednosti na evropskom tlu. A po5to

se to udini, ne bi.bilo prepreke da se izgradi niz manje ili vi5e

monumentalnih spomenika u slavu palih za evropsku stvar.Vama, dragi ditaoci, ova ideja sigurno zvudi sme5no ne samo

zato Sto ide uz dlaku va5em prefinjenom smislu za evropsku povest,

niti zato 5to deluje tako anahrono - u ova na5a vremena i na na5em

tlu - vei zato Sto se sukobljava sa istim onim vrednostima koje

nastoji da promovi5e. Pobeda evropskih vrednosti liberalne de-

mokratije, jednakosti, autonomije pojedinca i ostalog Sto se tu

obidno navodi, nije bila.- niri je mogla biti _ podvig oruZja. To suvrednosti koje se - kao sro NATo-ov IFOR i iFoRrovi nisledniciu Bosni brzo ude - ne mogu nametnuti golom silom oruZja.

Antinacionalistidki stav, s druge strane, spredava Lvro_nad_nacionaliste da svoj evropski identitefdefinisu kroz kontrast pr*nepodnosljivom ili jednostavno inferiornom Drugom, Tako,^Evro-pljani, prema Morenu, ne samo da nisu superiorni u odnosu naAzijate,Afrikance, Amerikance ili bilo koje bruge, vei se

"rili"""evropeJstvo ne definise ma kojim - negativnim ili pozitivnim -.kontrastom prema neevropljanima i njihovim tradicijama i vreO_nostima. Zahvaljujuii rome, projekt evro_identiteta je sasvim af_straktan, a konstruisanje derotvornih evropskih nadnacionalnih ilinacionalnih pokazatelja krajnje ogranidenb. Jer, evro_nadnaciona_listi nam ne kazuju kako^da na prvi poglecl razlikujemo europfu_nina od neevropljanina. Rasne odliki .u, nu.uuno, smesta isklju_dene; isto vaLi i za nadin pona5anja i stil odevanja. preostaju n'amjedino evropske vrednosti i tradicije _ koje nisu deo sporyaSn;"gizgleda Evropljana i ne mogu stuZiii t<ao vi<itlivi prk"r;r.it;;'r;:pejstva. :

To, svakako ,ne z.nali da je pojam zajednidkog evropejstvasveobuhvatan i da tolerise svaku tutiurnu iir arustvJnu il;;;u;koja se dogada u Evropi.

_Moren, na primer, odludno oOUucui",,homogenizaciju obidaja i kulturnu standardizaciju koju

" E;;;pi

neodoljivo Siri dZins, vesterni, serije, Sou, hambuigeri, koka_kol'a,pep-si, samoposluge, supermarketii'. 3 Ti procesi ul-"irtuniru"i;",tvrdi lVloren, posledica su kapitar istidkog iorobnjavanj a i standari-izacije, kao i tehno-birokratske anonimi"zacije, k-oji sri svi rodeni uEvropi. Iako su fenomeni ukljudeni u taj iroces _ od dZinsa dollryT"ltra

- poreklom iz SAD, p.oc"iitoii im leZe u osnovitmalu duboke korene u Evropi. Upravo ti procesi homogenizacije Xobidaja i standardizacije kultura piete da unisr" ,urnolidje i nekon-

ll111;,:rn ::l:p.\ih ku.ltura - n;il,ouo i"a1n.tu"no i odredujuie ;

:o:r?" - r time degradiraju sam pojam evropske kulture. Nlma ise treba suprotstaviti ne zato sto su tucr - zato sto vode porekio iz :nepodnoSllivos. u ovom sludaju ameridkog Drugog _ vei zato Sto s

loloae uopasiostjedinsrvenosrevropskih kultura. Tujedinsrvenosr Hmoramo braniti ne od tudinskog Diugog, vei od Oegraaaciie oJ q

strane samih domorodaca - - --o^EYevrJv vu

-

2 Anthony D. Smith, .,A Europe of Nations - or thc Nation of Europc'1",

JournaloJ'PeaceResearch,30,br.2, l993,str, 129-35,,National identi tyandthc

idea of Europcan unity", Internationul AJfairs,68, br. l, 1992' str' 55-76 ,'Supra-

or Supcr-Naiignalism", u: Natkttrs and N'tionaLism in a Globul Era, KcmbridZ:

Polity Press, 1995. t l 6 .

3 3 8

" Kako misliti Evropu, prcvco S. Cuzulan, Sara.ievo: Sv.tctlost, 19g9, sn

339

i

Bez seianja na vojnidke slave i neprijateljskog Drugog, evro-nadnacionalistima preostaje malo drugih oruda tradicionalne izgra-dnje nacionalnog identiteta. Tradicionalni nacionalni identitetzahteva zajedniEku pro5lost, obidno u obliku pride o udruZenomkolektivnom naporu nacije (koja se raila) okrenutom ostvarenjunekog uzvi5enog cilja. Zarazhkuod istoridara Dirosela i Brigmana,Moren je spreman da prizna kako evropska pro5lost ne nudi nikakvuslidnu pridu. Ipak, nije sve izgubljeno: umesto udruZenog napora'postoji, po Morenu, jedan evropski vrtlog dija je posledica ,,perma-nentna i, specifidno evropski, organizovana anarhija"'" Ta anar-hija, tvrdi Moren, proizvodila je jednu Evropu permanentnog preo-

braLaja, stvaralaike raznolikosti i neprestanog dijaloga. Ako os-tavimo po strani ovaj vodopad metatbra, vidimo da se Moren tuhrabro suodava sa odsustvom bilo kakvog jedinstva u evropskojistoriji - i pretvara obilje sukoba u jedinstveno i moZda objedinjujuiei defini5uie svojstvo evropske pro5losti. Ova strategija, ma kolikoisprva delovala neuverljivo, ima bar tu prednost da izbegava bezodnefalsifikate kojima su skloni mnogi nacionalistidki istoridari - Stavi5e,dopuSta svakoj od evropskih nacija da i dalje ima syoju posebnu islavnu pro5lost. Priznajuii obilje sukoba kao i dijaloga' Morenprisvaja ovo drugo za nadnacionalni evropski identitet, ostavljajuiisvakoj zasebnoj naciji njenu vlastitu pridu o ujedinjujuiim ciljevimai vojniikoj slavi. Po njegovom viilenju, Evropa ratova i nasiljanije intrinsidno povezana sa sopstvenim zajednidkim identitetomvei samo sa rdavim i destruktivnim nacionalizmima' Pa ipak, u tojmitskoj podeli odgovornosti, Moren - za razhku od Diroselovograda L'irlee cl'Europe dans I'Histoire - ignori5e Hitlerovu idejunove Evrope, Evrope koju su nacisti ujedinili i odistili, kao i moZdamanje varvarsku, ali ne i manje nasilnu viziju Evrope koju je ujedi-nila Napoleonova Grund Armee. Otud je njegova strategija, dinise, priiidnojednostavna: u njegovoj vetziji prodlosti, ratovi i sukobisu zgotlno prepu5teni egocentridnim nacionalnim drZavama i nji-hovim razornim nacionalizmima.

N{oren konstrui5e jednu nenasilnu i tolerantnu evropskuproilost sadinjenu od tradicija i kultura u dijalogu. Osim te unekolikopror5i5iene pro5losti, on i budu6nost stavlja u sluZbu Evrope i njenogzajednidkog iclentiteta. Evropsko ,,zajedni5tvo sudbine" - onaJSchicksalgemeinschuft koji, po Otu Baueru (Otto Bauer), odlikuje

svaku pravu naciju - moZe proisteii, tvrdi Moren, jedino izbudu6nosti:

s

,,NaSa istorijska evropska pamienja kao zajednidko imajusamo podjelu i rat. Kao zajednidko nasljede pamienja imaju samouzajamna neprijateljstva. NaSe zajedni5tvo sudbine nikako ne izvireiz naSe pro5losti koja mu protivurjedi. Jedva da izvire iz naie su-dainjosti, jer je naia budutnost ono ito .je namete ..."6

Sudbina Evrope leZi, ubeden je Moren, u toj ,,ubrzanojbuduinosti".

Identitet zasnovan na kultttrnoj baitini

Upravo ta nenasilna proSlost evropskih tradicija u dijalogu- izuzetno raznolika, pa ipak izuzetno meilupovezana oblastevropskih umetnosti, knjiZevnosti i nauke -pruLa Morenu i drugimevro-nadnacionalistima jezgro zajednidkog evropskog identiteta.Upravo se na tohflpolju visoke kulture, zipaia Moren, najveiimdelom odvijao evropski dijalog i uzajamno oboga6ivanje. Podevod gotskih katedrala, pa sve do kubizma i apstraktnog slikarstva,evropska umetnost i slikarstvo su slobodno prelazili nacionalne ijezidke granice, postaju6i zajednidka kulturna baStina svih Evrop-ljana. Taj svetli primer kulturnog jedinstva u raznolikosti dalje sepodupire katalogom imena - Kalderon (Calderon), Sekspir(Shakespeare), Molijer (Moliere), Dante, Erazmo, Servantes (Cer-vantes), Montenj (Montaigne), Rembo (Rimbaud), T.S. Eliot, Do-stojevski, Tolstoj - i, naravno, Mocart (Mozart), Betoven (Bee-thoven), Maler (Mahler), Berg i mnogi drugi.l Spisak bi se, nara-vno, mogao joi proSirivati - ali i na kraiim, povr5nije sastavljenimlistama bar neka od gorenavedenih imena sigurno ie se pojaviti.Upravo na razini kataloga imena nalazimo zadetke konsenzusamedu evro-nadnacionalistima: svi bi se oni sloZili da jedan takavspisak obrazuje jezgro evropske kulture koje, sa svoje strane, defi-ni5e jezgro zajednidkog evropskog identiteta.

Druga tadka konsenzusa, povezana s prethodnom, pronalazise u spisku evropskih intelektualnih i kulturnih inovacija, koje

' ' Ib id . , s t r . l3 l .

I b i d . s t r . 1 3 2 .7 Ibicl . , str. 61.

xI

X

Fal

o

=tL

N

Ju

!q

:<{o_(r(]z

[l

3 4 0

4 lbid., str. 37.

34 r

i

Bez seianja na vojnidke slave i neprijateljskog Drugog, evro-nadnacionalistima preostaje malo drugih oruda tradicionalne izgra-dnje nacionalnog identiteta. Tradicionalni nacionalni identitetzahteva zajedniEku pro5lost, obidno u obliku pride o udruZenomkolektivnom naporu nacije (koja se raila) okrenutom ostvarenjunekog uzvi5enog cilja. Zarazhkuod istoridara Dirosela i Brigmana,Moren je spreman da prizna kako evropska pro5lost ne nudi nikakvuslidnu pridu. Ipak, nije sve izgubljeno: umesto udruZenog napora'postoji, po Morenu, jedan evropski vrtlog dija je posledica ,,perma-nentna i, specifidno evropski, organizovana anarhija"'" Ta anar-hija, tvrdi Moren, proizvodila je jednu Evropu permanentnog preo-

braLaja, stvaralaike raznolikosti i neprestanog dijaloga. Ako os-tavimo po strani ovaj vodopad metatbra, vidimo da se Moren tuhrabro suodava sa odsustvom bilo kakvog jedinstva u evropskojistoriji - i pretvara obilje sukoba u jedinstveno i moZda objedinjujuiei defini5uie svojstvo evropske pro5losti. Ova strategija, ma kolikoisprva delovala neuverljivo, ima bar tu prednost da izbegava bezodnefalsifikate kojima su skloni mnogi nacionalistidki istoridari - Stavi5e,dopuSta svakoj od evropskih nacija da i dalje ima syoju posebnu islavnu pro5lost. Priznajuii obilje sukoba kao i dijaloga' Morenprisvaja ovo drugo za nadnacionalni evropski identitet, ostavljajuiisvakoj zasebnoj naciji njenu vlastitu pridu o ujedinjujuiim ciljevimai vojniikoj slavi. Po njegovom viilenju, Evropa ratova i nasiljanije intrinsidno povezana sa sopstvenim zajednidkim identitetomvei samo sa rdavim i destruktivnim nacionalizmima' Pa ipak, u tojmitskoj podeli odgovornosti, Moren - za razhku od Diroselovograda L'irlee cl'Europe dans I'Histoire - ignori5e Hitlerovu idejunove Evrope, Evrope koju su nacisti ujedinili i odistili, kao i moZdamanje varvarsku, ali ne i manje nasilnu viziju Evrope koju je ujedi-nila Napoleonova Grund Armee. Otud je njegova strategija, dinise, priiidnojednostavna: u njegovoj vetziji prodlosti, ratovi i sukobisu zgotlno prepu5teni egocentridnim nacionalnim drZavama i nji-hovim razornim nacionalizmima.

N{oren konstrui5e jednu nenasilnu i tolerantnu evropskuproilost sadinjenu od tradicija i kultura u dijalogu. Osim te unekolikopror5i5iene pro5losti, on i budu6nost stavlja u sluZbu Evrope i njenogzajednidkog iclentiteta. Evropsko ,,zajedni5tvo sudbine" - onaJSchicksalgemeinschuft koji, po Otu Baueru (Otto Bauer), odlikuje

svaku pravu naciju - moZe proisteii, tvrdi Moren, jedino izbudu6nosti:

s

,,NaSa istorijska evropska pamienja kao zajednidko imajusamo podjelu i rat. Kao zajednidko nasljede pamienja imaju samouzajamna neprijateljstva. NaSe zajedni5tvo sudbine nikako ne izvireiz naSe pro5losti koja mu protivurjedi. Jedva da izvire iz naie su-dainjosti, jer je naia budutnost ono ito .je namete ..."6

Sudbina Evrope leZi, ubeden je Moren, u toj ,,ubrzanojbuduinosti".

Identitet zasnovan na kultttrnoj baitini

Upravo ta nenasilna proSlost evropskih tradicija u dijalogu- izuzetno raznolika, pa ipak izuzetno meilupovezana oblastevropskih umetnosti, knjiZevnosti i nauke -pruLa Morenu i drugimevro-nadnacionalistima jezgro zajednidkog evropskog identiteta.Upravo se na tohflpolju visoke kulture, zipaia Moren, najveiimdelom odvijao evropski dijalog i uzajamno oboga6ivanje. Podevod gotskih katedrala, pa sve do kubizma i apstraktnog slikarstva,evropska umetnost i slikarstvo su slobodno prelazili nacionalne ijezidke granice, postaju6i zajednidka kulturna baStina svih Evrop-ljana. Taj svetli primer kulturnog jedinstva u raznolikosti dalje sepodupire katalogom imena - Kalderon (Calderon), Sekspir(Shakespeare), Molijer (Moliere), Dante, Erazmo, Servantes (Cer-vantes), Montenj (Montaigne), Rembo (Rimbaud), T.S. Eliot, Do-stojevski, Tolstoj - i, naravno, Mocart (Mozart), Betoven (Bee-thoven), Maler (Mahler), Berg i mnogi drugi.l Spisak bi se, nara-vno, mogao joi proSirivati - ali i na kraiim, povr5nije sastavljenimlistama bar neka od gorenavedenih imena sigurno ie se pojaviti.Upravo na razini kataloga imena nalazimo zadetke konsenzusamedu evro-nadnacionalistima: svi bi se oni sloZili da jedan takavspisak obrazuje jezgro evropske kulture koje, sa svoje strane, defi-ni5e jezgro zajednidkog evropskog identiteta.

Druga tadka konsenzusa, povezana s prethodnom, pronalazise u spisku evropskih intelektualnih i kulturnih inovacija, koje

' ' Ib id . , s t r . l3 l .

I b i d . s t r . 1 3 2 .7 Ibicl . , str. 61.

xI

X

Fal

o

=tL

N

Ju

!q

:<{o_(r(]z

[l

3 4 0

4 lbid., str. 37.

34 r

obrazuju jedno drugo jezgro - jezgro evropskog doprinosa svetskojkulturi. Taj spisak obidno zapodinje antidkom Grdkom i Rimom,sa politidkom filozofijom i praksom demokratije i autonomije po-jedinca. Zatim,bar na Morenovom spisku, slede tekovine renesan-snog humanizma, potom prosvetiteljstva, i zavr5avamo s trijumfomprirodnih nauka i tehnolo5kom revolucijom. Ta izmi5ljena tradicijakontinuiteta evropske politidke misli, kako zapaia Agne5 Heler,"kao da odslikava Hegelovu filozofiju istorije, u kojoj svaka fazana putu napretka rada iz sebe narednu. Morenovo prepridavanjeove pride o razvoju evropske misli, u skladu s na5im pesimistidnimdobom, izostavlja onaj ranije obavezan aspekt napretka, ali zadrlavatragove neprekinutog kontinuiteta te misli.

Tako iz unekoliko prodi56ene evropske pro5losti ptoizlazispisak slavnih mu5karaca (Zene se, naZalost,jo5 uvek ne pojavljujuna tim popisima) i spisak kulturnih tekovina na koje evro-nadna-cionalisti polaZu pravo kao na zajednidku evropsku ba5tinu. Akoneko to naslede prihvata kao svoje sopstveno, ako se s njime iden-tifikuje, time se se zapravo identifikuje kao Evropljanin. Prihvatanjezajednidke evropske kulturne baStine, dakle, preobraZava onogako je tako prihvata kao svoju, u Evropljanina i daje mu nov, obu-hvatni nadnacionalni identitet.

Postoji Ii zajednitka evropska kulturna baitina?

MoZda je umesno upravo ovde razmotriti dva osnovna prigo-vora takvoj strategiji izgradnje nadnacionalnog identiteta. Prvi, kojije izloLila Agnei Heler u svom ogledu ,,Evropa: Epilog" iz 1989.,odbacuje ideju zajednidke evropske ba5tine zasnovane na jednomili oba spiska. Apstrakcije zvane ,,evropsko slikarstvo", ,,evropskiroman" i ,,evropska muzika" jesu, po njoj, ni5ta drugo do apstrakcije.Ne postoji evropski roman, nego samo engleski, francuski, ruskiroman, i tako dalje. Da bismo to shvatili, Helerova nam skredepaZnju na to Sta su evropske nacije nekadaizvozile u svoje kolonije:medu izvoznom robom ne nalazimo evropsku muziku, roman ilislikarstvo. Umesto toga, tvrdi ona, evropski kolonijalni gospodari

6 Agn"r Heller, ,,Europe: An Epiloguc", u B.Nelson, D. Roberts i W.

Veit (ur.), The ldea of Europe: Problems o.f National and Transnational ldentity 'Njujork: Berg, 1992, str. 14.

izvozili su modernitet u oblidju privrede, drZavni5tva i tehnologije,modernitet koji, po njenom miSljenju, karakteri5e neuhvatljivu idejuzajednidkog evropskog identiteta.' Postoji samo jedna zajednidkaevropska tekovina - a to je modernitet u drZavni5tvu, privredi itehnologiji koji, kao globalni izvozni artikal, ne pruZa nikakvudelotvornu ili trajnu osnovu za evropski nadnacionalni identitet.Taj argument zapravo prevazilazi njenu - moZda i ironidnu - potraguza zajednl(kom evropskom kulturom medu izvoznim proizvodimaevropskih kapitalista. Argumentacija Helerove zasniva se na jed-nostavnom zahtevu da se dokaZe kako spisak velikih kulturnihdostignu6a i njihovih tvoraca odraZava postojanje zajednidke kul-turne ba5tine. Proizvodnja spiskova ljudi i kulturnih dostignu6a,sama po sebi, nije nikakav dokaz zajednidke kulturne ba5tine, nitibilo dega drugog Sto bi bilo zajednidko popisanim ljudima i kul-turnim dostignudima. Takvi spiskovi dokazuju jednako malo (ilijednako mnogo) kao i spiskovi evropskogizvoza u kolonije. Alikako se moZe-dokazati postojanje nadnacionale kulturne ba5tine?Zajednidka kulturna ba5tina, re(i ee neko, sastoji se naprosto ododreilenog kulturnog kanona - jo5 jednom, spiska - koji je op5te-prihva6en medu nacionalno svesnim intelektualcima i njihovimobidnim sledbenicima, inteligencijom, kao prava slika osnove njihove zajednidke ba5tine. Takvi kanoni nemaju za cilj da dokaZupostojanje nacionalnih kultura - njihovo se postojanje de56e unapredpretpostavlja no dokazuje - ve6 pre da Zivo ilustruju nacionalnakulturna dostignuia i posluZe kao izvori nacionalnog ponosa. Bezsumnje, prihvatanje nacionalnih kanona i njihove uloge kao izvoranacionalnog ponosa umnogome je olak5ano jezikom koji kanon-izovani ljudi, po pretpostavci, dele sa onima koji se njihovim do-stignuiima ponose. Zajednidki jezik evropskog kulturnog kanona,naravno, ne postoji. Ali, moglo bi se ustvrditi, po5to se to nijepokazalo kao prepreka dijalogu i uzajamnom oplodavanju meilupripadnicima kanona, nije preprek a ni za prihvatanje kanona i nje-gove uloge kao izvora evropskog ponosa.

Po ovom tumadenju, Moren i evro-nadnacionalisti nude je-dan prilidno maglovit kanon nadnacionalne ba5tine na razmatranjei eventualno prihvatanje onima koji tragaju za korenima evropejstvaVili izvorima evropskog ponosa. Taj kanon nije dokaz dija je namerada preobrati nepreobra6ene - one koji ne veruju u postojanje zaje-dnidkog evropskog kulturnog nasleda. Zahtevati da predloZeni

e lbid., str. 17.

tY

(I

zaYtl,lJ

><I

X

Fal(ro

=uoNoJ

tr

342 343

obrazuju jedno drugo jezgro - jezgro evropskog doprinosa svetskojkulturi. Taj spisak obidno zapodinje antidkom Grdkom i Rimom,sa politidkom filozofijom i praksom demokratije i autonomije po-jedinca. Zatim,bar na Morenovom spisku, slede tekovine renesan-snog humanizma, potom prosvetiteljstva, i zavr5avamo s trijumfomprirodnih nauka i tehnolo5kom revolucijom. Ta izmi5ljena tradicijakontinuiteta evropske politidke misli, kako zapaia Agne5 Heler,"kao da odslikava Hegelovu filozofiju istorije, u kojoj svaka fazana putu napretka rada iz sebe narednu. Morenovo prepridavanjeove pride o razvoju evropske misli, u skladu s na5im pesimistidnimdobom, izostavlja onaj ranije obavezan aspekt napretka, ali zadrlavatragove neprekinutog kontinuiteta te misli.

Tako iz unekoliko prodi56ene evropske pro5losti ptoizlazispisak slavnih mu5karaca (Zene se, naZalost,jo5 uvek ne pojavljujuna tim popisima) i spisak kulturnih tekovina na koje evro-nadna-cionalisti polaZu pravo kao na zajednidku evropsku ba5tinu. Akoneko to naslede prihvata kao svoje sopstveno, ako se s njime iden-tifikuje, time se se zapravo identifikuje kao Evropljanin. Prihvatanjezajednidke evropske kulturne baStine, dakle, preobraZava onogako je tako prihvata kao svoju, u Evropljanina i daje mu nov, obu-hvatni nadnacionalni identitet.

Postoji Ii zajednitka evropska kulturna baitina?

MoZda je umesno upravo ovde razmotriti dva osnovna prigo-vora takvoj strategiji izgradnje nadnacionalnog identiteta. Prvi, kojije izloLila Agnei Heler u svom ogledu ,,Evropa: Epilog" iz 1989.,odbacuje ideju zajednidke evropske ba5tine zasnovane na jednomili oba spiska. Apstrakcije zvane ,,evropsko slikarstvo", ,,evropskiroman" i ,,evropska muzika" jesu, po njoj, ni5ta drugo do apstrakcije.Ne postoji evropski roman, nego samo engleski, francuski, ruskiroman, i tako dalje. Da bismo to shvatili, Helerova nam skredepaZnju na to Sta su evropske nacije nekadaizvozile u svoje kolonije:medu izvoznom robom ne nalazimo evropsku muziku, roman ilislikarstvo. Umesto toga, tvrdi ona, evropski kolonijalni gospodari

6 Agn"r Heller, ,,Europe: An Epiloguc", u B.Nelson, D. Roberts i W.

Veit (ur.), The ldea of Europe: Problems o.f National and Transnational ldentity 'Njujork: Berg, 1992, str. 14.

izvozili su modernitet u oblidju privrede, drZavni5tva i tehnologije,modernitet koji, po njenom miSljenju, karakteri5e neuhvatljivu idejuzajednidkog evropskog identiteta.' Postoji samo jedna zajednidkaevropska tekovina - a to je modernitet u drZavni5tvu, privredi itehnologiji koji, kao globalni izvozni artikal, ne pruZa nikakvudelotvornu ili trajnu osnovu za evropski nadnacionalni identitet.Taj argument zapravo prevazilazi njenu - moZda i ironidnu - potraguza zajednl(kom evropskom kulturom medu izvoznim proizvodimaevropskih kapitalista. Argumentacija Helerove zasniva se na jed-nostavnom zahtevu da se dokaZe kako spisak velikih kulturnihdostignu6a i njihovih tvoraca odraZava postojanje zajednidke kul-turne ba5tine. Proizvodnja spiskova ljudi i kulturnih dostignu6a,sama po sebi, nije nikakav dokaz zajednidke kulturne ba5tine, nitibilo dega drugog Sto bi bilo zajednidko popisanim ljudima i kul-turnim dostignudima. Takvi spiskovi dokazuju jednako malo (ilijednako mnogo) kao i spiskovi evropskogizvoza u kolonije. Alikako se moZe-dokazati postojanje nadnacionale kulturne ba5tine?Zajednidka kulturna ba5tina, re(i ee neko, sastoji se naprosto ododreilenog kulturnog kanona - jo5 jednom, spiska - koji je op5te-prihva6en medu nacionalno svesnim intelektualcima i njihovimobidnim sledbenicima, inteligencijom, kao prava slika osnove njihove zajednidke ba5tine. Takvi kanoni nemaju za cilj da dokaZupostojanje nacionalnih kultura - njihovo se postojanje de56e unapredpretpostavlja no dokazuje - ve6 pre da Zivo ilustruju nacionalnakulturna dostignuia i posluZe kao izvori nacionalnog ponosa. Bezsumnje, prihvatanje nacionalnih kanona i njihove uloge kao izvoranacionalnog ponosa umnogome je olak5ano jezikom koji kanon-izovani ljudi, po pretpostavci, dele sa onima koji se njihovim do-stignuiima ponose. Zajednidki jezik evropskog kulturnog kanona,naravno, ne postoji. Ali, moglo bi se ustvrditi, po5to se to nijepokazalo kao prepreka dijalogu i uzajamnom oplodavanju meilupripadnicima kanona, nije preprek a ni za prihvatanje kanona i nje-gove uloge kao izvora evropskog ponosa.

Po ovom tumadenju, Moren i evro-nadnacionalisti nude je-dan prilidno maglovit kanon nadnacionalne ba5tine na razmatranjei eventualno prihvatanje onima koji tragaju za korenima evropejstvaVili izvorima evropskog ponosa. Taj kanon nije dokaz dija je namerada preobrati nepreobra6ene - one koji ne veruju u postojanje zaje-dnidkog evropskog kulturnog nasleda. Zahtevati da predloZeni

e lbid., str. 17.

tY

(I

zaYtl,lJ

><I

X

Fal(ro

=uoNoJ

tr

342 343

evropski kanon pruZi dokaz zajednidke evropske ba5tine, dakle,znadi pogreSno razumeti evropski nadnacionalistidki projekt.

Antoni D. Smit sumnja da projekt ima prave sastojke potrebneza uspeh u doglednoj bududnosti. Njegova argumentacija na prvipogled zvudi manje radikalno nego ona Helerove. Za razliku odnje, Smit priznaje postojanje jedne prilidno slabadke kulturneba5tine - porodice evropskih kultura - ali odmah zatim tvrdi da je

ta porodica nedovoljna da proizvede ose6aj nadnacionalnog iden-titeta uporedljiv sa vei uspostavljenim nacionalnim identitetima'Smit tako dopu5ta da su,,najznadajnije kulturne i istorijske tradicije"- kao Sto su rimsko pravo, grdka filozofija i nauka, jevrejska etikai hri5ianska teologija, kao i njihovi renesansni i prosvetiteljskinaslednici - stvorili evropsku porodicu kultura, kulturnih tradicijai diskursa,,koji su prilagocleni okolnostima svake zajednice i drZaveu Evropi".tt' No, uprkos tome, ,,Evropi" (njegovi navodnici) ,,ne-dostaje sigurna etnidka osnova, sa jasno odredenim nizom zajed;.nidkih istorijskih uspomena, mitova, simbola, vrednosti i slidno."rlOne uspomene, mitovi i simboli koje poseduje - kao Sto je srednjo-vekovno (katolidko? pravoslavno?) hri56anstvo - ne odgovarajumnogim evropskim narodima, ili su za njih sve irelevantniji i ne-upotrebljiviji. Na koji nadin, pita se on, Fridrih Barbarosa moZezanimati engleske ili francuske gractane, ili katolidka misa nemadkeili Svedske protestante? I prema demu od navedenog ie narodiEvrope osedati evropsku lojalnost? Pod lojalno56u Smit ovde po-drazumeva spremnost da se poloZe Zrtve, ukljuduju6i sopstveniZivot. Evropskoj porodici kultura Smit poride, prvo, pravu me5avinuzajednidkih sastojaka i, drugo, dovoljnu snagu da izazovu Zeljenulojalnost ili odanost.

Dotidu6i se pitanja lojalnosti i odanosti, Smit ulog postavljaprevisoko: on, izgleda, zahtevada se nadnacionalni evropski iden-titet izgradi kao orude za mobilizaciju. To, kao Sto smo videli,ovaj identitet upravo Zeli da izbegne. MoZda Smit ovde Zeli reiida se jedan identitet koji nije u stanju da posluZi kao orude zamobilizaciju ne moZe uspe5no takmiditi sa onima koji se obidno zato koriste. To se da lako dokazati: neka zalupaju dobo5i, i videietekako nadnacionalnost smesta i5dezava - poput internacionalizma

ryg1.t"l"dt*]:14. Kao i raniji, i ovaj dokaz promaSuje

t0"A Eutopc ol'Nations - or thc Nation of Europe", Journal ol Peace

Research . 30. br. 2, 1993, 129-35,str. 134.

najvaZnije u vezi sa evropskim nadnacionalizmom. NajvaZnije uevropskom nadnacionalizmu jeste ne dopustiti da dobo5i zalupajui nadati se da je, dok dobo5i iute, on u stanju da opstane kaodopunski nad-identitet u jednom druStvu zasnovanom na liberalno-demokratskim nadelima.

Ako smo, dakle, spremni da ignori5emo argument zasno-van na lupanju dobo5a, Sta 6emo s argumentom o odsustvu praveme5avine? Da bi se postiglo uspe5no nacionalno ujedinjenje i od-govarajudi nacionalni identitet, mora se podi od su5tinskog elementakoji Smit naziva,,sigurnom etnidkom osnovom". Tako je nemaikoujedinjenje podelo u XIX veku sa sigurne etnidke osnove utolikoSto je veiina bududih stanovnika Drugog Rajha imala ne5to tevton-ske krvi u Zilama. Oni su, Stavi5e, veiinom i verovali da imajuzajednidku tevtonsku krv. Venama dana5njih i budu6ih Evropljanane tede nikakva zajednidka krv, i niko ne veruje da ona postoji.Metlutim, nikakva zajednidka krv ne teEe ni Zilama Britanaca, Ame-rikanaca, ili Australijanaca - i malobrojni su oni medu njima kojiveruju da takva..-4ajednidka veza postoji - a ipak svaka od tihnacija pokazuje, u razliditoj meri, oseiaj nacionalnog identiteta inacionalnogjedinstva. Pozivanje na zajednidko krvno poreklo zaistaje uspe5no posluZilo u izgradnji nacije u raznim evropskim zem-ljama; najnoviji uspeh, reklo bi se, postignut je u izgradnji make-donske nacije.'t Ali to nije nikakav dokaz da je ono nuZan preduslovza stvaranje ose6aja nacionalnog identiteta, narodito u sludajevimakada identitet - kao ovaj evropski - ne izgleda ugroZen i osporen(svakako ne u onoj meri u kojoj je danas osporen i ugroZen make-donski identitet).

U svakom sludaju, evropski nadnacionalni projekt namernoizbegava model zajednidke krvi ili porekla ne samo kao neprikladani pogre5an, nego i kao opasan. On je opasan zbog svoje krute ipuristidke iskljudivosti: oni koji velidaju svoje zajednidko poreklopo krvi Zele ne samo da iskljude strance, ve6 izgledaju spremni daproliju krv i vlastitih sunarodnika i ostalih da bi osigurali da svinjihove krvi Zive u jednoj drZavi, sa Sto je mogudno manje onih

12 Tvrclnja da jc prtrccs izgradnic makcdonskc nacijc uspclan moZc sc,natavno, osporiti ukazivanjcm na uporno porican.lc njcnog postojanja od strancgrdkih i bugarskih nacionalnih idcokrga. Ako i prihvatimo da.ie taj proccs relativntruspoSan, mogli bismo lako osporiti tvrdnju da njcgov uspch trcba ob.lasniti pozivan-.;cm na zajednidko poreklo, ukl.iudujuii ono ko.jc vodi do antidkih Makcdonaca izdoba Aleksandra Vclikog.

xI

><

-alno

-lt

N

=L

I

:<

(!

(rozU)YUa

l l Ib id.

3 4 4 3 4 5

evropski kanon pruZi dokaz zajednidke evropske ba5tine, dakle,znadi pogreSno razumeti evropski nadnacionalistidki projekt.

Antoni D. Smit sumnja da projekt ima prave sastojke potrebneza uspeh u doglednoj bududnosti. Njegova argumentacija na prvipogled zvudi manje radikalno nego ona Helerove. Za razliku odnje, Smit priznaje postojanje jedne prilidno slabadke kulturneba5tine - porodice evropskih kultura - ali odmah zatim tvrdi da je

ta porodica nedovoljna da proizvede ose6aj nadnacionalnog iden-titeta uporedljiv sa vei uspostavljenim nacionalnim identitetima'Smit tako dopu5ta da su,,najznadajnije kulturne i istorijske tradicije"- kao Sto su rimsko pravo, grdka filozofija i nauka, jevrejska etikai hri5ianska teologija, kao i njihovi renesansni i prosvetiteljskinaslednici - stvorili evropsku porodicu kultura, kulturnih tradicijai diskursa,,koji su prilagocleni okolnostima svake zajednice i drZaveu Evropi".tt' No, uprkos tome, ,,Evropi" (njegovi navodnici) ,,ne-dostaje sigurna etnidka osnova, sa jasno odredenim nizom zajed;.nidkih istorijskih uspomena, mitova, simbola, vrednosti i slidno."rlOne uspomene, mitovi i simboli koje poseduje - kao Sto je srednjo-vekovno (katolidko? pravoslavno?) hri56anstvo - ne odgovarajumnogim evropskim narodima, ili su za njih sve irelevantniji i ne-upotrebljiviji. Na koji nadin, pita se on, Fridrih Barbarosa moZezanimati engleske ili francuske gractane, ili katolidka misa nemadkeili Svedske protestante? I prema demu od navedenog ie narodiEvrope osedati evropsku lojalnost? Pod lojalno56u Smit ovde po-drazumeva spremnost da se poloZe Zrtve, ukljuduju6i sopstveniZivot. Evropskoj porodici kultura Smit poride, prvo, pravu me5avinuzajednidkih sastojaka i, drugo, dovoljnu snagu da izazovu Zeljenulojalnost ili odanost.

Dotidu6i se pitanja lojalnosti i odanosti, Smit ulog postavljaprevisoko: on, izgleda, zahtevada se nadnacionalni evropski iden-titet izgradi kao orude za mobilizaciju. To, kao Sto smo videli,ovaj identitet upravo Zeli da izbegne. MoZda Smit ovde Zeli reiida se jedan identitet koji nije u stanju da posluZi kao orude zamobilizaciju ne moZe uspe5no takmiditi sa onima koji se obidno zato koriste. To se da lako dokazati: neka zalupaju dobo5i, i videietekako nadnacionalnost smesta i5dezava - poput internacionalizma

ryg1.t"l"dt*]:14. Kao i raniji, i ovaj dokaz promaSuje

t0"A Eutopc ol'Nations - or thc Nation of Europe", Journal ol Peace

Research . 30. br. 2, 1993, 129-35,str. 134.

najvaZnije u vezi sa evropskim nadnacionalizmom. NajvaZnije uevropskom nadnacionalizmu jeste ne dopustiti da dobo5i zalupajui nadati se da je, dok dobo5i iute, on u stanju da opstane kaodopunski nad-identitet u jednom druStvu zasnovanom na liberalno-demokratskim nadelima.

Ako smo, dakle, spremni da ignori5emo argument zasno-van na lupanju dobo5a, Sta 6emo s argumentom o odsustvu praveme5avine? Da bi se postiglo uspe5no nacionalno ujedinjenje i od-govarajudi nacionalni identitet, mora se podi od su5tinskog elementakoji Smit naziva,,sigurnom etnidkom osnovom". Tako je nemaikoujedinjenje podelo u XIX veku sa sigurne etnidke osnove utolikoSto je veiina bududih stanovnika Drugog Rajha imala ne5to tevton-ske krvi u Zilama. Oni su, Stavi5e, veiinom i verovali da imajuzajednidku tevtonsku krv. Venama dana5njih i budu6ih Evropljanane tede nikakva zajednidka krv, i niko ne veruje da ona postoji.Metlutim, nikakva zajednidka krv ne teEe ni Zilama Britanaca, Ame-rikanaca, ili Australijanaca - i malobrojni su oni medu njima kojiveruju da takva..-4ajednidka veza postoji - a ipak svaka od tihnacija pokazuje, u razliditoj meri, oseiaj nacionalnog identiteta inacionalnogjedinstva. Pozivanje na zajednidko krvno poreklo zaistaje uspe5no posluZilo u izgradnji nacije u raznim evropskim zem-ljama; najnoviji uspeh, reklo bi se, postignut je u izgradnji make-donske nacije.'t Ali to nije nikakav dokaz da je ono nuZan preduslovza stvaranje ose6aja nacionalnog identiteta, narodito u sludajevimakada identitet - kao ovaj evropski - ne izgleda ugroZen i osporen(svakako ne u onoj meri u kojoj je danas osporen i ugroZen make-donski identitet).

U svakom sludaju, evropski nadnacionalni projekt namernoizbegava model zajednidke krvi ili porekla ne samo kao neprikladani pogre5an, nego i kao opasan. On je opasan zbog svoje krute ipuristidke iskljudivosti: oni koji velidaju svoje zajednidko poreklopo krvi Zele ne samo da iskljude strance, ve6 izgledaju spremni daproliju krv i vlastitih sunarodnika i ostalih da bi osigurali da svinjihove krvi Zive u jednoj drZavi, sa Sto je mogudno manje onih

12 Tvrclnja da jc prtrccs izgradnic makcdonskc nacijc uspclan moZc sc,natavno, osporiti ukazivanjcm na uporno porican.lc njcnog postojanja od strancgrdkih i bugarskih nacionalnih idcokrga. Ako i prihvatimo da.ie taj proccs relativntruspoSan, mogli bismo lako osporiti tvrdnju da njcgov uspch trcba ob.lasniti pozivan-.;cm na zajednidko poreklo, ukl.iudujuii ono ko.jc vodi do antidkih Makcdonaca izdoba Aleksandra Vclikog.

xI

><

-alno

-lt

N

=L

I

:<

(!

(rozU)YUa

l l Ib id.

3 4 4 3 4 5

tude krvi. Zahtevati od evropskog nadnacionalizma da se saobraziovom modelu nacionalnog identiteta znadi jo5 jednom pogre5norazumeti njegove ciljeve.

Tako ostajemo bez ,jasno odredenog nizazajednllkih istori-jskih uspomena, mitova, simbola i vrednosti". Izdvajaju6i Bar-barosu i katolidku misu kao neodovoljno zajednidke svim Evroplj-anima, Smit tvrdi kako bar neki od ljudi i kulturnih postignuiakoji obrazuju predloZeni evropski kanon kulturne ba5tine nisuuistinu zanimljivi ili relevantni za jedan ili viSe naroda Evrope.Smitovim protivprimerima Barbarose i katoliEke mise, medutim,nema mesta u Morenovom kanonu evropskih ljudi i njihovihpostignuia, i to s dobrim razlogom. Moren je namerno odabraokulturna dostignu6a i slavne ljude dija privladnost prelazi sve na-cionalne granice Evrope, pa dak i Evropu kao kontinent. Katolidkoili pravoslavno bogosluZenje i jedan nemadki svetorimski caroEigledno nemaju takvu privladnost. Morenova evropska porodicakultura se, dakle, zasniva na privladnosti koja potpuno svesno ciljana to da preskodi sve evropske nacionalne granice; to je dini prilidnootpornom na protivprimere one vrste koju Smit nudi u svojoj ras-pravi.

P r o b I e mi difu zij e : ka b e zv r e me no m ko I e kt iv i t e t u Ev r o p lj ana

Naravno, Smitovi argumenti nemaju nameru da panevropskiose6aj identiteta zauvek osude na propast; oni samo nastoje dapokaZu kako ie, ,,za sada, etnidki i nacionalni nivo identifikacijeimati prednost, i ostati mnogo Zivlji i pristupadniji za masu stanov-ni5tva od apstraktnijih, misterioznijih regionalnih identiteta viSegreda, kao 5to je identitet 'Evrope'." ''' Ako je tako, glavni problemza evro-nadnacionaliste, koji Antoni Smit izdvaja u svojim radovi-ma, jeste kako da svoj ose6aj evropskog identiteta udine Zivljim ipristupadnijim masi stanovni5tva. Ogranidavaju6i osnovu evro-identiteta na oblast evropske visoke kulture oni su ga svakakoudinili manje Zivim i manje pristupadnim onima koji se za tu visokukulturu malo zanimaju i slabo je poznaju. Broj ljudi kod kojihDanteova poezija ili Tolstojevi romani bude ose6aj zajednidkogevropskog identiteta ograniden je na one - verovatno malobrojne

- koji su s tim delima na ovaj ili onaj nadin upoznati. Ali akoproblem nije u odsustvu zajedni5wa kulture, vei u masovnoj difuziji,onda postojedi nacionalni identiteti moLda mogu posluZiti makarkao model - model masovne difuzije - koji ie se pokazati koristanzagovornicima evro-identiteta.

Najznadajniji kanali difuzije nacionalnih identiteta bili su, ijo5 uvek jesu, drZavni obrazovni sistem i masovni mediji. Istoridarikoji podrZavaju projekte evro-identiteta, poput Brigmana i Dirosela,isticali su potrebu da se napi5u udZbenici istorije ujedinjene Evrope,kroz koje bi se usadivao oseiaj zajednidkog identiteta.r4 Naravno,ne samo istorija, ve6 celokupan pristup nastavi humanistidkih dis-ciplina i druitvenih nauka u osnovnim i srednjim Skolama Evropemorao bi se evropeizovati, kao Sto je u XIX veku nacionalizovan.Pitanje popularizacije evro-identiteta putem medija joS uvek jepredmet sporova, i nijedna nacionalna vlada se za sada ne dinispremnom da pokrene kampanju evropeizacije svojih medija ilinjihovih programa. Sve to pokazuje da se projekt evro-identitetajo5 uvek nalazi u.stanju intelektualnog previranja, Sto sadinjavagrvu fazu u Hr<ihovom trostepenom razvoju nacionalnih pokreta. r'5

Cim srca i umovi intelektualaca budu pridobijeni za tu ideju, anjihovi sledbenici, inteligencija, krenu za njima, pozornica za sis-tematsku masovnu difuziju evropejstva biie postavljena. MoZdabi trebalo re1i ako intelektualci i njihovi sledbenici budu pridobijeniza tu ideju. Svakako, to Sto bi inteligencija usvojila evropski identitetne jamdi automatski njegovu konadnu difuziju. MoZda treba pri-dobiti politidke i birokratske gospodare inteligencije - ne toliko zaideju zajednidkog evropskog identiteta, koliko za njenu politidkuupotrebljivost. eim se uodi da ona moZe biti politidki upoirebljiva- a ne samo bezazlena, kao Sto je sada sludaj - biie pripremljenteren za njenu masovnu difuziju putem postojedih aparata nacio-nalne drZave.

AIi,za Sta bi to ideja evropskog identiteta bila upotrebljiva?Onako kako se danas poima, kao Sto smo videli, ona nema mobili-zacdsku vrednost, dak nije ni naumljena da osnaZuje ose6aj superi-

to Brugrnunr, Henri, ,,Fivc Starting Points", str. 1507 i Duroscllc, Jean-Baptiste,, ,L'Europe dans l 'historiographie 1815-1914", str. 3l-34 u Rilksbaron,A., Roobol, W.H. i Wcisglas, M. (ur.), trurope Jrom a Cubural Perspective: Histo-riography and Perceptions, Nijgh and Van Ditmar Universitair, 1979.

rs Hroch, Miroslav, Social Preconditions of National Revival in Europe:A C omparative Analysis,KembridZ: Cambridge University Prcss, I 985.

Tx;{l)

(f

:=t!

N

JlJ-

t2

)<

(r

zU)YUJ

346

tr tbir

34'1

tude krvi. Zahtevati od evropskog nadnacionalizma da se saobraziovom modelu nacionalnog identiteta znadi jo5 jednom pogre5norazumeti njegove ciljeve.

Tako ostajemo bez ,jasno odredenog nizazajednllkih istori-jskih uspomena, mitova, simbola i vrednosti". Izdvajaju6i Bar-barosu i katolidku misu kao neodovoljno zajednidke svim Evroplj-anima, Smit tvrdi kako bar neki od ljudi i kulturnih postignuiakoji obrazuju predloZeni evropski kanon kulturne ba5tine nisuuistinu zanimljivi ili relevantni za jedan ili viSe naroda Evrope.Smitovim protivprimerima Barbarose i katoliEke mise, medutim,nema mesta u Morenovom kanonu evropskih ljudi i njihovihpostignuia, i to s dobrim razlogom. Moren je namerno odabraokulturna dostignu6a i slavne ljude dija privladnost prelazi sve na-cionalne granice Evrope, pa dak i Evropu kao kontinent. Katolidkoili pravoslavno bogosluZenje i jedan nemadki svetorimski caroEigledno nemaju takvu privladnost. Morenova evropska porodicakultura se, dakle, zasniva na privladnosti koja potpuno svesno ciljana to da preskodi sve evropske nacionalne granice; to je dini prilidnootpornom na protivprimere one vrste koju Smit nudi u svojoj ras-pravi.

P r o b I e mi difu zij e : ka b e zv r e me no m ko I e kt iv i t e t u Ev r o p lj ana

Naravno, Smitovi argumenti nemaju nameru da panevropskiose6aj identiteta zauvek osude na propast; oni samo nastoje dapokaZu kako ie, ,,za sada, etnidki i nacionalni nivo identifikacijeimati prednost, i ostati mnogo Zivlji i pristupadniji za masu stanov-ni5tva od apstraktnijih, misterioznijih regionalnih identiteta viSegreda, kao 5to je identitet 'Evrope'." ''' Ako je tako, glavni problemza evro-nadnacionaliste, koji Antoni Smit izdvaja u svojim radovi-ma, jeste kako da svoj ose6aj evropskog identiteta udine Zivljim ipristupadnijim masi stanovni5tva. Ogranidavaju6i osnovu evro-identiteta na oblast evropske visoke kulture oni su ga svakakoudinili manje Zivim i manje pristupadnim onima koji se za tu visokukulturu malo zanimaju i slabo je poznaju. Broj ljudi kod kojihDanteova poezija ili Tolstojevi romani bude ose6aj zajednidkogevropskog identiteta ograniden je na one - verovatno malobrojne

- koji su s tim delima na ovaj ili onaj nadin upoznati. Ali akoproblem nije u odsustvu zajedni5wa kulture, vei u masovnoj difuziji,onda postojedi nacionalni identiteti moLda mogu posluZiti makarkao model - model masovne difuzije - koji ie se pokazati koristanzagovornicima evro-identiteta.

Najznadajniji kanali difuzije nacionalnih identiteta bili su, ijo5 uvek jesu, drZavni obrazovni sistem i masovni mediji. Istoridarikoji podrZavaju projekte evro-identiteta, poput Brigmana i Dirosela,isticali su potrebu da se napi5u udZbenici istorije ujedinjene Evrope,kroz koje bi se usadivao oseiaj zajednidkog identiteta.r4 Naravno,ne samo istorija, ve6 celokupan pristup nastavi humanistidkih dis-ciplina i druitvenih nauka u osnovnim i srednjim Skolama Evropemorao bi se evropeizovati, kao Sto je u XIX veku nacionalizovan.Pitanje popularizacije evro-identiteta putem medija joS uvek jepredmet sporova, i nijedna nacionalna vlada se za sada ne dinispremnom da pokrene kampanju evropeizacije svojih medija ilinjihovih programa. Sve to pokazuje da se projekt evro-identitetajo5 uvek nalazi u.stanju intelektualnog previranja, Sto sadinjavagrvu fazu u Hr<ihovom trostepenom razvoju nacionalnih pokreta. r'5

Cim srca i umovi intelektualaca budu pridobijeni za tu ideju, anjihovi sledbenici, inteligencija, krenu za njima, pozornica za sis-tematsku masovnu difuziju evropejstva biie postavljena. MoZdabi trebalo re1i ako intelektualci i njihovi sledbenici budu pridobijeniza tu ideju. Svakako, to Sto bi inteligencija usvojila evropski identitetne jamdi automatski njegovu konadnu difuziju. MoZda treba pri-dobiti politidke i birokratske gospodare inteligencije - ne toliko zaideju zajednidkog evropskog identiteta, koliko za njenu politidkuupotrebljivost. eim se uodi da ona moZe biti politidki upoirebljiva- a ne samo bezazlena, kao Sto je sada sludaj - biie pripremljenteren za njenu masovnu difuziju putem postojedih aparata nacio-nalne drZave.

AIi,za Sta bi to ideja evropskog identiteta bila upotrebljiva?Onako kako se danas poima, kao Sto smo videli, ona nema mobili-zacdsku vrednost, dak nije ni naumljena da osnaZuje ose6aj superi-

to Brugrnunr, Henri, ,,Fivc Starting Points", str. 1507 i Duroscllc, Jean-Baptiste,, ,L'Europe dans l 'historiographie 1815-1914", str. 3l-34 u Rilksbaron,A., Roobol, W.H. i Wcisglas, M. (ur.), trurope Jrom a Cubural Perspective: Histo-riography and Perceptions, Nijgh and Van Ditmar Universitair, 1979.

rs Hroch, Miroslav, Social Preconditions of National Revival in Europe:A C omparative Analysis,KembridZ: Cambridge University Prcss, I 985.

Tx;{l)

(f

:=t!

N

JlJ-

t2

)<

(r

zU)YUJ

346

tr tbir

34'1

ornosti Evropljana u odnosu na Druge. Ukratko, ona nije okrenutaprotiv bilo kojeg Drugog, ni kao neprijatelja ni kao potencijalnogsuparnika. Time se ona ne samo o5tro razgranidava od dvrsto zas-novanih nacionalnih identiteta, vei joj se i ozbiljno umanjuje poli-tidka upotrebljivost. Da bismo to shvatili, dovoljno je zapitati sekoje su to su5tinske evropske vrednosti za koje bi se od politidaramoglo zatraLiti da ih brani ili - ako odbrana ovde zvudi neumesno- da unapreduje. Pa, to su, po Morenu i drugim evro-nadnaciona-listima, vrednosti Dantea, Servantesa, Remboa i Dostojevskog...kao i liberalizma, demokratije i univerzalnih ljudskih prava. KaoSto je Smit ve( zapazio, taj skup vrednosti je izuzetno apstraktan ine ba5 previ5e Ziv. A naprotiv, braniti, recimo, britanske vrednostiznadi braniti lokalni pab i njegovo mlako pivo, i kriket, i fer-plej, isuverenost parlamenta koji biraju jedino Britanci. Sve dok vrednostievropejstva ne ukljude neke slidne konkretne oblike svakodnevnoglivota, nije verovatno da 6e biti mnogo politidara koji 6e ovajidentitet smatrati, ili mo6i da smatraju, politidki upotrebljivim.

To nas vraia na jednu raniju tadku koju pominje Smit: odsus-tvo spomenika palim junacima. Evropejstvo je ne samo udaljenood svakodnevnog Zivota masa, ono ima malo ili nimalo veze sapojedindevim nastojanjem da pronatle neki Siri smisao, izvan nje-govog ili njenog prirodnog Zivotnog veka. U na5e svetovno doba,pripadanje jednoj naizgled bezvremenoj naciji pruZa pojedincuoseiaj analogne bezvremenosti, ako ne i besmrtnosti, Nastojanjeda se vlastita nacija i njene tradicije oduvaju za potomstvo - iratom, ako je neophodno - prikazuje se i opaZa kao nastojanje dase potomstvu prenesu kolektivna dostignu6a i duh njenih prethodnihpokoljenja. Spomenici - i sve vrste ,,vednih kuia" - kako slavnopalih, tako i zasluZnih nacionalnih radnika - politidara, umetnika,vojnika, dak i (u Australiji) duvara magaraca - deo su tog prika-zivanja kontinuiteta. Poku5aj da se evropejstvo iskoristi za jednotakvo prikazivanju kontinuiteta pokoljenja i pojedinaca suodavase, izmedu ostalog, s problemom dvostrukog predstavljanja: istak-nuti poslenici evropskogjedinstva,kao i oni koji su paliza sloboduEvrope, bili su, na kraju krajeva, Francuzi, Nemci, i tako dalje.eat ato ih i potraZimo u vremenima mnogo pre nastanka modernihevropskih nacija - na poljima Salona na Marni, gde je Evropaspasena od Atilinih hordi - junaci te bitke iz V veka pripadali sunekoj od proto-nacija ili etnija Evrope. Njima posve6en spomenikbio bi, izgleda, spomenik proto-Nemcima, proto-Francuzima i

proto-Italijanima. Naravno, ako bi mu cilj bio da sluZi kao spomenikpalim Evropljanima, njihova pripadnost zasebnim proto-nacijamaEvrope mogla bi se prikladno ignorisati, ili moZda samo gurnuti udrugi plan. Medutim, vei samo guranje njihove nacionalne pripad-nosti u drugi plan prestavljalo bi prvi korak ka preobradanju evrope-jstva iz nadnacionalnosti u zamensku nacionalnost. Jer, time bismozapravo ustvrdili da su, boreii se i umirudi za Evropu, a ne zasvoje pojedinadne domovine, svi ti Tevtoni, Franci i Vizigoti posrajali Evropljani i kao nekom darolijom gubili svoje proto-nacionalneidentitete. Na taj nadin - pretvarajuii ih u Evropljane - moZemose nadati da uspostavimo meilugeneracijsku sponu svih Evropljanas tim pradavnim junacima evropske stvari.

Takav poku5aj izgradnje bezvremene kolektivnosti Evrop-ljana postavlja pitanje koje bi moZda moglo da posluZi umestozakljudka: MoZe li nadnacionalno evropejstvo uspostaviti sponuizmedu mrtvih i Zivih, neophodnu zabezvremeno zajedni5tvo Evro-pljana? Ili: da bi se to postiglo, da li se ono mora preobraziti u jo5jedan, uzvi5enijipacionalni identitet, koji u tom procesu zamenjujeone identitete koji mnogima joS uvek leZe na srcu?

(prcvcla lvana Spa.sit )

Aleksandar Pavkovii

CONSTRUCTING SUPRANAT]ONAL EUROPEAN IDENTITY

Summary

In thc opinion ol'thc author, Europcan idcntity is bcing constructcd as asupranational idcntity, which attcmpts to includc thc dccply cngraincd,,,primordial"national idcntitics by mcrcly complcmcnting, not rcplacing thcm. Anothcr basicdimension of thc projcct o[ Europcan idcntity as lbund in thc works o[' ,,Euru-supranationalists" aftcr World War II is singlcd out: an cxplicit antiwar stancc,which prccludcs this idcntity to bc uscd as a militarist mobilization tool, or amcans of implanting thc scnsc o['supcriority ovcr somc Othcr. Thc attcmpts ol'varous authors, in thc abscnce ol a common cthnic dcsccnt of Europcans, to bascEuropcan idcntity in thc common cultural hcritagc, arc discusscd. Countcrargumcntsarc also presentcd, claiming such cultural commonality to bc non-cxistcnt and/or

xI

x

FalE

;I

N

J

I

tY

(!

E

z

YUJJ

3 4 8 3 4 9

ornosti Evropljana u odnosu na Druge. Ukratko, ona nije okrenutaprotiv bilo kojeg Drugog, ni kao neprijatelja ni kao potencijalnogsuparnika. Time se ona ne samo o5tro razgranidava od dvrsto zas-novanih nacionalnih identiteta, vei joj se i ozbiljno umanjuje poli-tidka upotrebljivost. Da bismo to shvatili, dovoljno je zapitati sekoje su to su5tinske evropske vrednosti za koje bi se od politidaramoglo zatraLiti da ih brani ili - ako odbrana ovde zvudi neumesno- da unapreduje. Pa, to su, po Morenu i drugim evro-nadnaciona-listima, vrednosti Dantea, Servantesa, Remboa i Dostojevskog...kao i liberalizma, demokratije i univerzalnih ljudskih prava. KaoSto je Smit ve( zapazio, taj skup vrednosti je izuzetno apstraktan ine ba5 previ5e Ziv. A naprotiv, braniti, recimo, britanske vrednostiznadi braniti lokalni pab i njegovo mlako pivo, i kriket, i fer-plej, isuverenost parlamenta koji biraju jedino Britanci. Sve dok vrednostievropejstva ne ukljude neke slidne konkretne oblike svakodnevnoglivota, nije verovatno da 6e biti mnogo politidara koji 6e ovajidentitet smatrati, ili mo6i da smatraju, politidki upotrebljivim.

To nas vraia na jednu raniju tadku koju pominje Smit: odsus-tvo spomenika palim junacima. Evropejstvo je ne samo udaljenood svakodnevnog Zivota masa, ono ima malo ili nimalo veze sapojedindevim nastojanjem da pronatle neki Siri smisao, izvan nje-govog ili njenog prirodnog Zivotnog veka. U na5e svetovno doba,pripadanje jednoj naizgled bezvremenoj naciji pruZa pojedincuoseiaj analogne bezvremenosti, ako ne i besmrtnosti, Nastojanjeda se vlastita nacija i njene tradicije oduvaju za potomstvo - iratom, ako je neophodno - prikazuje se i opaZa kao nastojanje dase potomstvu prenesu kolektivna dostignu6a i duh njenih prethodnihpokoljenja. Spomenici - i sve vrste ,,vednih kuia" - kako slavnopalih, tako i zasluZnih nacionalnih radnika - politidara, umetnika,vojnika, dak i (u Australiji) duvara magaraca - deo su tog prika-zivanja kontinuiteta. Poku5aj da se evropejstvo iskoristi za jednotakvo prikazivanju kontinuiteta pokoljenja i pojedinaca suodavase, izmedu ostalog, s problemom dvostrukog predstavljanja: istak-nuti poslenici evropskogjedinstva,kao i oni koji su paliza sloboduEvrope, bili su, na kraju krajeva, Francuzi, Nemci, i tako dalje.eat ato ih i potraZimo u vremenima mnogo pre nastanka modernihevropskih nacija - na poljima Salona na Marni, gde je Evropaspasena od Atilinih hordi - junaci te bitke iz V veka pripadali sunekoj od proto-nacija ili etnija Evrope. Njima posve6en spomenikbio bi, izgleda, spomenik proto-Nemcima, proto-Francuzima i

proto-Italijanima. Naravno, ako bi mu cilj bio da sluZi kao spomenikpalim Evropljanima, njihova pripadnost zasebnim proto-nacijamaEvrope mogla bi se prikladno ignorisati, ili moZda samo gurnuti udrugi plan. Medutim, vei samo guranje njihove nacionalne pripad-nosti u drugi plan prestavljalo bi prvi korak ka preobradanju evrope-jstva iz nadnacionalnosti u zamensku nacionalnost. Jer, time bismozapravo ustvrdili da su, boreii se i umirudi za Evropu, a ne zasvoje pojedinadne domovine, svi ti Tevtoni, Franci i Vizigoti posrajali Evropljani i kao nekom darolijom gubili svoje proto-nacionalneidentitete. Na taj nadin - pretvarajuii ih u Evropljane - moZemose nadati da uspostavimo meilugeneracijsku sponu svih Evropljanas tim pradavnim junacima evropske stvari.

Takav poku5aj izgradnje bezvremene kolektivnosti Evrop-ljana postavlja pitanje koje bi moZda moglo da posluZi umestozakljudka: MoZe li nadnacionalno evropejstvo uspostaviti sponuizmedu mrtvih i Zivih, neophodnu zabezvremeno zajedni5tvo Evro-pljana? Ili: da bi se to postiglo, da li se ono mora preobraziti u jo5jedan, uzvi5enijipacionalni identitet, koji u tom procesu zamenjujeone identitete koji mnogima joS uvek leZe na srcu?

(prcvcla lvana Spa.sit )

Aleksandar Pavkovii

CONSTRUCTING SUPRANAT]ONAL EUROPEAN IDENTITY

Summary

In thc opinion ol'thc author, Europcan idcntity is bcing constructcd as asupranational idcntity, which attcmpts to includc thc dccply cngraincd,,,primordial"national idcntitics by mcrcly complcmcnting, not rcplacing thcm. Anothcr basicdimension of thc projcct o[ Europcan idcntity as lbund in thc works o[' ,,Euru-supranationalists" aftcr World War II is singlcd out: an cxplicit antiwar stancc,which prccludcs this idcntity to bc uscd as a militarist mobilization tool, or amcans of implanting thc scnsc o['supcriority ovcr somc Othcr. Thc attcmpts ol'varous authors, in thc abscnce ol a common cthnic dcsccnt of Europcans, to bascEuropcan idcntity in thc common cultural hcritagc, arc discusscd. Countcrargumcntsarc also presentcd, claiming such cultural commonality to bc non-cxistcnt and/or

xI

x

FalE

;I

N

J

I

tY

(!

E

z

YUJJ

3 4 8 3 4 9

=)<

(L

zU))al"rlJ

irrclcvant. Also internal dilficulties implied in an attempt to constitute a collcctivcidcntity at the abstract lcvel of,,high culturc", rcmote from the everyday lilt of themasses, are pointcd to. In thc concluding part, the author poses the key question:could supranational Europeanism establish thc bond betwsen past, present andfuturc generations of Europeans, so a.s to ground a permanent sense of commonality'l

Key words: Europc, identity, supranationality, cultural heritagc.

Milan Suboti6Institut za filozofiju i druStvenu teorijuBeograd

UDK 930.1:329.11(d70\Orisinalni naudni rad

ennnRrnv o MESTU ruLozrRUSIJEU SVETSKOJ ISTORIJI *

Apstrakt: Studija je pon etena analiz.i clela P . Ja. aaadajeva ( 1 794 - 1 856)i predstavlia deo autorovog istraliva4ja razlitilih tu.maienja ,,ruske ide.ie" . Nakonizlaganja hiografskih podataka o eaadujevu i sudhini niegovog dela, srediini deorada sadrii interpretaciju pnthlemu mesta i uloge Rusije u njegovoj Jilozofiji istoriie.Analizirajufi Filozofska pisma i Apologiju ludaka, auror i,vtiie dva razlitita natinttna koja eaada.iev tematizuje odnos Rusije i Evrope. Interpretacija razvo.ia iunutrainje ktgike aaadaievlievih pog,leda na tnesto i ulogu Rusiie u svetskoi istoriiiomoguiava raz.umevanje njegove ubge u rusko.j intelektualnoj istoriji (uticaja nazapad4iake i slovenofile.), kao i trajne oktuelnosti njegovih stavova u sporovima o,,rusko.i ideji" . Na Krilju, autor zukljuiuje da raznovrsrut kombinovanje elemenatadva stanoviita o odnisu Rusi.ie i Evrope kojaJbrmuliie Cuadajev, nezavisno odpromena sadri.inskom oclreden.ju ovih. pojmova, predstavljaiu trajno obeleljeglavnog toka ruske socijalne i istoriosofske misli.

Kl.iuinc reti: Rusi.ja, Evropa,filozofija istorije, tradicija, slovenolil,rtvo,zapadnj ai tvo, me sij anstvo, ko nzerv at iv izam

Napominjudi da su mnogi u Rusiji duli za eaaclajeva, ali dasamo malobrojni o njemu zaista neSto i znaju, Viktor Jerofejev je1987. godine tvrdio da je eaadajev ,,ostao najmanje poznat meduduvenim ruskim misliocima i dru5tvenim radnicima XIX veka"(Jerofejev, 1988:71). Ova ocena, izredena povodom objavljivanjajedne biografije Caadajeva I i Stampanja, po prvi put, nakon Okto-barske revolucije, eaadajevljevih ehnaka i pisama,trebala je da,u okviru tada proklamovane politike ,,glasnosti", podstakne interes

* Studi.ia jc deo autorovog rada u okviru teme ,,Ruska ideia u kontckstukizc postkomunistidkog idcntiteta", u sklopu proiekta Instituta za lilozofiju i druStvc-nu teoriju koji finansira Ministarstvo z,a nauku i tehnokrgiju Republikc Srbilc.

I R.I.1" o knjizi: Eopuc Tapacon, Vaadaee, Mocxua, 1986. kojaie ob-javljena u poznatoj seriji biografi.ia znada.jnih lidnosti (Xu:ur, 3aMelralrrru{br J.rro-[9fr). B. Tarasov jc urednik i pisac prcdgovora i izdania faadajcvljevih Clanaktt iPisama (laagaes, 1987)

Tx

{)(l

;at!

N

tJ-

3 5 0 3 5 1