Aleksandar Milinkovic - Tesla, Carobnjak i Genije

Samostalna izdavaka agencija Zlaja"

Aleksandar Milinkovi

TESLA - AROBNJAK I GENIJE

BEOGRAD 2005. GODINE

Svakog dana ostvaruje se neka nova Teslina vizija Drao je u malom prstu znanja stara hiljadama godina Verovaoje da nita ne znamo o prirodi elektriciteta Tvrdio je da u atomu nema energije i da postoje atomi due. Stvorio je najmonija oruja i predviao da e ih umesto ljudi koristiti roboti. Vojna industrija SAD ne bi postojala bez Teslinih patenata, kao to ni svet nee imati budunost ako ne ovlada Teslinim energijama". Genije svih vremena, za koga samo Srbi misle da je -umro!

Izdava: Samostalna izdavaka agencija Zlaja"

Za izdavaa: Zlatomir Krsti

Autor: Aleksandar Milinkovi

Urednik Aleksandra Bucalovic

Likovna i tehnika priprema: Savo Katalina

tampa: KONA - Sopot

Plasman: 011/684 - 4 10 063/26 20 30

Ti ra: 500

Autorska prava: Aleksandar Milinkovi. Prava korienja au-torskog dela autora, 2005: Izdavaka agencija Zlaja". Nijedan deo ili celina ove knjige ne moe se koristiti bez pismene saglasnosti Auto-ra i Izdavaa. Biblioteka Tajne", copvright, 2005. A. Milinkovi

SADRAJ IVOT 11RAD - GENIJE 1 AROBNJAK 12MO KONTROLE UMA 20VREMENSKI TUNEL 23NEVIDLJIVI BROD 24NEMA PILOTA U AVIONU 25GOSPODAR MUNJA 1 GROMOVA 26TESLA 1 MARSOVCI 30OKEANI ENERGIJE 31DUA JE ELEKTRINA POJAVA 31IVOT JE ELEKTRINI TOK 33TESLA IZAZVAO TUNGUSKU EKSPLOZIJU 34FILADELFIJSKI EKSPERIMENT 37SMRT BESMRTNIKA 1 KADA SE TO DOGODILO 49NA VEST 0 TESLINOJ SMRTI 53NIJE VANO, ALI PREPISUJTE" 59EDISON UBIJAO TESLINOM STRUJOM 66TESLIN RAZVOJ AMERIKE ARMIJE 70SVETLOSTJE BRZA OD AJNSTAJNA 71SMEHOTRES" I ANTENA" ZA NAFTU 73TESLINI POSLEDNJI POTOMCI: LELA VANDAVJIE 76TESLIN AUTO NA BEOGRADSKIM ULICAMA 78TESLINE VIZIJE 78TESLA KAPITEN VANZEMALJSKOG TIMA 81BOG ILI ENERGIJA DUHA 89PRIKRADANJE NLO-A 91TESLA LECI STRUJOM 93PURPURNA PLOA 97TESLA MEU SRBIMA 101UVAR KOSMIKOG PEATA 103DEDIN PARADOKS 1 14TESLINI MALI" PROJEKTI 115TESLA U UMETNOSTI 121POGLED U NAE DOBA 130TAKO JE GOVORIO... 141Vaniji datumi iz ivota i rada 150 Najvaniji dan 15 1

ZATO JE TESLA ZABORAVLJEN?

Sve je manje ljudi u svetu, ali i kod nas koji znaju ko je i bio i koliko je znaio Teslin doprinos nauci. Glavni razlog je moda u injenici da je bio oajan bizni-smen. Edison, koji je bio samo deli Teslinog pronala-zakog genija, ali sjajan poslovan ovek, danas se smatra jednim od najuglednijih amerildh naunika kao to je i kompanija koju je on osnovao, General Electric. I kao ovek i kao pronalaza, Tesla je zasluio daleko vie, ne samo zbog naunog dela i otkria koje je ostavio za sobom, ve, vie od toga, za trasu koju je postavio ispred sebe za mnoga otkria koja tek treba da dou. Zbog toga nam se ini da je nuno to ee ponavljati i ono, bar kljuno, to je Tesla ve ostvario i omoguio svet u kome danas ivimo:

* Pronaao je motor za naizmeninu struju i transformator (Pomislite samo na sve motorne ureaje koji rade u vaoj kui)

* Pronaao je trofazni elektricitet i doprineo da se naizmenina struja kao osnova elektro sistema di- stribucije koristi svuda u svetu

* Njegov transformator visokog napona je omo guio razvoj sistema prenosa i prijema televizijske slike, odnosno slike na monitorima kompjutera

* Pronaao je radio (Odlukom amerikog Vrhov nog suda, 1943, odbijena je Markonijeva patentna prijava i patentno pravo dodeljeno Tesli)...

Ukratko: bez njegovih pronalazaka danas ne bi bi-lo niega to zahteva elektrinu pogonsku energiju.

10

Krtenica Nikole Tesle izdata 13. novembra 1883. godine u pravoslavnoj crkvi u Gospiu

IVOT Nikola Tesla je roen 10.7.1856. u

Smiljanu, u Lici, tada u austrougar-skom carstvu. Njegov otac Milutin, bio je pravoslavni svetenik. Majka Duka, bila je poreklom iz svetenike porodice, nepismena, pametna i plemenita ena. Nikola je osnovnu kolu zavrio u Smiljanu, niu realnu gimnaziju u Gospi-u, a viu realnu gimnaziju u Karlovcu. Od ranog de-tinjstva je pokazao sklonost ka pronalazatvu. Dosta je itao, provodei mnoge asove u oevoj biblioteci. Zadivljen opisom Niagarinih vodopada pomiljao je da tu sagradi veliku turbinu koja e stvarati elektri-nu struju. Dvadesetak godina kasnije, ta elja e mu se i ostvariti. Nakon mature vratio se kui i oboleo od kolere. Posle godinu dana oporavka 1876. odlazi u Grac da studira elektrotehniku. Radio je pretera-no, od 3 asa do 22 asa, i ve prve godine, poloio je sve ispite sa najviom ocenom. Profesori su ga vo-leli i cenili. Nakon oeve smrti, traio je stipendiju od Matice srpske, koju nije dobio. Naputa studije u Gracu i nastavlja studije politehnike u Pragu, koje nije nikad zavrio. Zapoljava se u Telegrafskom za-vodu u Budimpeti, i posle godinu dana 1883. godine prelazi u Edisonovu Elektrinu kompaniju u Pariz. Nakon godinu dana dobija ponudu da prede u sedite kompanije lino kod Edisona u njegovu laboratoriju da se bavi pronalazakim radom. U Njujork stie 1884. Vrlo brzo Tesla dolazi do epohalnih otkria u oblasti fizike i elektrotehnike: otkriva obrtno magnetno polje, indukcioni indukcioni motor, naiz-meninu struju, transformator visokofrekventne struje, beini prenos radio-talasa itd. Zbog nesla-

11

ganja, razilazi se sa Edisonom i prelazi u Vesting-hausovu kompaniju koja e finansirati gradnju prve elektrine centrale na naizmeninu struju na Nijagarinim vodopadima. Sa preko 800 patenata smatra se, uz Faradeja, najveim pronalazaem u istoriji nauke. U njegovu ast jedinica za jainu mag-netne indukcije nosi njegovo ime - tesla (T)

RAD - Genije i arobnjak Veliinu Teslinog dela moda najbolje

ilustruje injenica da se na mnogim njegovim projektima radi i danas. Zbog toga, i ovom knjigom, uporno ponavljamo priu o oveku i jednom od najveih pronalazaa u istoriji oveanstva ije su ime i ostvarenja namerno i sistematski potiskivani u zaborav. elimo da do-kaemo da se jo uvek pomno istrauje gde je zapi-sao i ta je Tesla rekao o nekim od onih problema ko-ji tek sada zaokupljaju dobre" i loe" momke naeg doba. Jedne, da bi eventualno ostvarili Tesline ideje o beinom prenosu energije, o energiji vakuma, ko-smikim energetskim paketima, o brzinama veim od svetlosti ili da provere zato se u bitnim stvarima nije slagao sa Ajntajnom? Druge, da bi se domogli nje-govog famoznog tajnog oruja", zatitnog omo-taa" ili onih projekata o kojima je Tesla za ivota go-vorio da mogu da postanu mo koja bi oveka posta-vila rame uz rame sa bogovima. Neminovno je skre-nuti panju i na znaaj arhive Nikole Tesle, najveim delom smetene u Muzej u Beogradu. U ovom skuenom prostoru, inae lepe i stamene zgrade, smeteno je sve to dokazuje Teslinu naunu i prona-lazaku genijalnost.. Tu, meutim, nije poetak i kraj 12

svega to je Tesla govorio i stvarao? Simbolino, moda je ba ovde razmee izmeu

dva sveta, dva razliita stava o Tesli. Prvi, koji ilu-struje ova muzejska, gotovo crkvena atmosfera u kojoj je Tesla zarobljen i zaliven voskom. I drugi, kojim se dokazuje daje Teslin duh, kao div iz arob-ne lampe, uspeo da izae iz boce i svojim moima ostane ivo prisutan u naunoj javnosti. Jedni uve-ravaju da je Teslino vreme prolo i da ga treba ostaviti da poiva u miru. Drugi u njemu vide proroka i naunika sledeeg milenijuma koji je u svoje vreme ozbiljno preuranio, kao to je i sam govorio u planovima za istraivanja na Long Ajlendu.

Muzej i danas izgleda isto kao i 1952. godine, kada je u ovu zgradu dopremljena Teslina za-ostavtina. Pa ipak, jo uvek nisu dovrene prie o to-me ta se dogaalo sa njegovim dokumentima i ureajima u tih devet godina izmeu Njujorka i Beo-grada, izmeu 1943. i 1952. godine. Da li je tada Sa-va Kosanovi, Teslin neak, dopratio u Beograd svu Te-slinu arhivu ili samo jedan manji deo, prethodno te-meljno proeljan, preien i kopiran. Sada, zahvalju-jui nekim naim prethodnim istraivanjima, znamo da se to zaista dogodilo. Posle knjige Dona O'Nila

13

Nenadmani genije" i Margaret ejni Tesla, ovek van vremena", pa i naim skromnim doprinosom (Te-slino tajno oruje", Pronalaza za trei milenijum" i Tesla - dosije FBI") konano je dokazano da se dobar deo Tesline dokumentacije jo uvek nalazi u nekim tajnim arhivama amerike, ruske i kanadske vlade. Kada se tome doda i injenica da vie od polovine do-kumenta u Teslinom muzeju u Beogradu jo uvek nije nauno istraeno, manje je neobino to se i pola veka posle njegove smrti od Tesle i dalje oekuju krupna nauna otkria.

Nada naunika, a posebno vojnih strunjaka, da se u Teslinim dokumentima jo kriju velike tajne, ni-je jenjavala ni u decenijama posle njegove smrti. Na primer, a prema izvodu iz nae ranije knjige (Tesla - dosije FBI"), 1981, iz odeljenja za Strateke i sve-mirske sisteme Vazduhoplovnih snaga SAD (USAF), upueno je FBI-aju pismo sledee sadrine:

Predmet: Dokumenta pronaena posle smrti Ni-kole Tesle

Prema naem saznanju FBI je verovatno u posedu vie dokumenata pronaenih posle smrti Nikole Te-sle, 1943.

Nikola Tesla je bio briljantan elektroinenjer (Te-slin transformator, n.pr) i pionir u razliitim aspek-tima prenosa elektrine enrgije.

Verujemo da jedan deo Teslinih dokumenata sa-dri osnovne principe koji bi bili od ogromnog znaaja za neka tekua istraivanja u okviru DOD-a (Department Of Defens). Veoma bi nam pomoglo da imamo uvid u ta dokumenta.

S obzirom da ne znamo koliki je obim dokumen-tacije, spremni smo da vam ustupimo istraivaa 14

koji bi pomogao da se skrati posao oko izbora onog dela dokumentacije koji nas posebno zanima. Uko-liko su vam potrebna dopunska objanjenja, molim da mi se javite na telefon 695-6364 ili 695 7417.

Alen Meklaren" U nekoliko navrata potom, a poslednji put, prema

raspoloivom delu arhive FBI, 1993, USAF je zahte-vao da mu se stave na uvid i razliiti drugi delovi Tesline dokumentacije. Za sada, u prepisci ove dve vladine institucije, nema naznaka ta je to to je to-liko interesovalo strunjake USAF-a.

U itavom nizu moguih odgovora Tesla je poseb-no privlaio panju zbog tri projekta iz perioda ka-da je bio na vrhuncu svog stvaralatva, krajem de-vetnaestog i poetkom dvadesetog veka.

Prvo, tokom eksperimenata sa beinim prenosom elektrine energije, u Kolorado Springsu, 1899, Te-sla je uspeo da stvori vetaku kuglastu munju, ve-liine loptice za golf. Prema kasnijim istraivaima, u tom okviru bi danas trebalo traiti reenje za kon-trolisanu termonuklearnu fuziju.

Drugo, te iste godine, Tesla je uspevao da prodre i kontrolie elektroprocese u tzv. umanovoj uplji-ni", prostoru izmeu Zemlje i jonosfere. Pokazalo se da je ba taj prostor naroito znaajan za nosioce uvenog projekta Harfa". Kasnije se govorilo da je Bogdan Subai, ef odseka Odbrambene obavetaj-ne agencije SAD, doao do podataka da su u Tesli-nom muzeju u Beogradu otkriveni do tada nepoznati radovi. Ispostavilo se da je u pitanju projekat u vezi kontrole naelektrisanih estica u gornjim slojevima atmosfere. Meutim, Rusi su tada bili bri pa su od jugoslovenske vlade dobili dokumenta u razmenu za

15

Teslin transformator, osnova gotovo svih njegovih buduih projekata

16

ugovor o nenapadanju. Od tog vremena (1976.), na-vodno, irom sveta mogu se registrovati neobine emisije na frekvencijama od etiri do 26 ciklusa u se-kundi. Vazduna pijunaa Pentagona je potvrdila da su izvori emisija rasporeeni u oblasti Lutve, Kijeva i Sibira. Istovremenim delovanjem oni su stvarali dinovski stojei talas duine oko 1.600 km (1000 milja), ali se o stvarnoj prirodi ovih emisija i danas samo nagaa.

Tree, Tesla je vie puta, u ali (sa Mark Tvenom, na primer) i u zbilji (izazivao je blage zemljotrese na Menhetnu, delu Njujorka u kome je radio), de-monstrirao raznovrsne mogunosti primene svog oscilatora. Taj ureaj je mogao da izazove vibracije tla na kontrolisanoj frekvenciji. Govorio je, na pri-mer, da bi podeavanjem oscilatora na nivo prirod-ne vibracije Zemlje, posle izvesnog vremena mogao da dovede do toga da se planeta bukvalno prepolo-vi. Meutim, takav oscilator je mogao da ima i sa-svim razliitu svrhu i otuda nije udno to ga jedan od autora pisama koja su zavrila u arhivi FBI-a smatra osnovom za tzv. zrake smrti" ili Teslin ,,va-zduni tit".

Na alost, sada ve izgleda izvesno da su ova i ne-ka druga Teslina dostignua vremenom potpuno prela u posed vrlo sumnjivih istraivaa. Moemo samo da nagaamo da li je to posledica neijeg znanja i upornosti koja im je pomogla da iitaju Te-sline zapise izmeu redova ili su, o emu je i Tesla govorio, uspeli da uoe tajne veze izmeu Teslinih patenata i da ih, kao kocke za mozaik, sloe u pot-puno nove slike. Iz jedne od takvih slika moglo bi da nastane i oruje za unitavanje na daljinu". Te-

17

sla se, dodue, nadao da se tako neto nikada nee dogoditi:

Smatram da je nemogue da drugi prisvoje novo naelo poto se u njegovom sastavu nalazi preko 50 pronalazaka" (u pismu sestriu, Nikoli Kosanoviu, 27. februara 1941.).

Od O Nila, 1943, do Margaret ejni, 1981, veliki je broj istraivaa i pisaca koji je znao da Huverov biro zna ta se dogodilo sa delom Teslinih rukopisa i gde se oni danas nalaze. Zapravo, itava arhiva je beskrajan niz dokaza da se od javnosti i dalje skri-vaju sutinski Teslini projekti. Oni su takve prirode da sobom nose, mimo naunih, nesagledive poli-tike i ekonomske posledice. Moete li da zamislite bilo koju vladu u svetu koja bi dopustila da se od su-tra zatvore sve elektrane i drugi, vetaki energetski izvori - samo zato to je neki manijak" smislio da sve to moe jeftinije, odnosno dabe!?

Zbog ega bi, otuda, svi ovi napori da se doe do novih Teslinih dokumenata imali bilo kakvu vanost? Nama lino moe biti potpuno svejedno da li e od sutra nestati Soni, Toiba ili Kavasaki i da li e itav Japan da se vrati ribolovu i samurajskim vrednostima. Meutim, ako neko doista ostvaruje sve to su Teslini projekti posredno ili neposredno mogli da ponude - a najveim delom su primenljivi i u vojnoj industriji - onda je ali doao kraj. Kada bi se ispunio samo deo njegovih proroanstava" -potpuna kontrola klimatskih uslova na planeti, ovladavanje ogromnim koliinama slobodne energi-je u prostoru, na primer - i ako bi se to nalo u ru-kama samo jedne ili male grupe zemalja, konano bi smo dobili velikog brata", a Orvelova vizija naj- 18

Mark Tven pomae u eksperimentu u Teslinoj laboratoriji zad bi stekla svoj zavrni izgled.

Mnoga pitanja i danas ostaju nerazjanjena. Ko se, na primer, nalazio iza Projekta Tesla"? Kako je Tesla skrivao svoje planove za zrake smrti" i kako je malo nedostajalo da Britancima ustupi projekat zatitnog omotaa"? Ko i kako je uspeo da ponovi Tesline eksperimente sa kuglastim munjama", ali sa manje uspeha od Tesle. Zato je knjiga Margaret Storm, Povratak goluba", napra-sno nestala iz knjiara, kao to se i autoru posle toga izgubio svaki trag? Da li je postojao Teslin set", ureaj za interplanetarne komunikacije koji se pominjao u ovoj knjizi? Ko se dokopao neobjav-ljenih delova O'Nilove knjige?

Ostaju malo poznata pitanja iz njegovog ivotnog puta. Na primer, da li je dobio Nobelovu nagradu, a neophodno je i nedvosmisleno potvrivati, uprkos svim brojnim pokuajima da se dokae drugaije,

19

da je Tesla bio srpskog porekla. To se vidi iz strunih i biografskih podataka, iz arhive FBI-a, iz enciklopedija kao to je Britanika", iz Tesline line izjave i konano, iz njegove krtenice, zavedene u pravoslavnom hramu Svetog Petra i Pavla, u Gospiu.

MO KONTROLE UMA Mnoge zastraujue prie o mogunostima CIA,

FBI, biveg KGB ili izraelskog Mosada da uz pomo tajnih tehnologija kontroliu ljudsko ponaanje, proistiu iz Tesline bezazlene" ideje o kojoj je govorio u poznijim godinama - da je mogue napraviti projektor misli. Istorija mehanizma kontrole uma poela je od trenutka kada je CIA zapoela rad na uvenom projektu Pandora". Osnovni cilj ovog projekta bilo je: istraivanje uticaja precizno moduliranih mikrotalasnih zraenja na funkcije mozga. Rukovodilac tog projekta, je na poetku bio dr Ros Edi.

Njegova istraivanja na Institutu za ispitivanja mozga, pri Kalifornija univerzitetu, pokazivala su da je mogue kontrolisati ljudsko ponaanje i reak-cije uz pomo elektromagnetske (EM) radijacije. Za ove talase se vezuju svi eksperimenti kontrole mo-zga, jer modulirane emisije mikrotalasa najefikasnije prolaze kroz koru mozga, inae veoma otpornu na EM zraenja niskog nivoa. To praktino znai da e EM talasi sa podeenom frekvencijom odlino posluiti za prenos signala i poruka do mozga, na slian nain kao to su radio-signali prilagoeni da prenesu muziku ili govor do radio-prijemnika.

Delovanje ELF tehnologijom moe da se usmeri i na itave organizacije ili zemlje koje ne pokazuju 20

podobno" ponaanje. U preduzeima ili agencija-ma sistem se razmeta po svim prostorijama, tako da izaziva nepovoljnu radnu atmosferu, slino zgra-dama lociranim na izvorima tetnih zraenja. Jedan od strunjaka za parapsiholoke fenomene, sa sop-stvenom agencijom u Beu, Minhenu, enevi - po-znat samo pod pseudonimom Raa - lino je pratio neke eksperimente amerike vlade koji su se odno-sili na manipulacije ljudskim ponaanjem. Njegova pria potvruje frapantnu bezobzirnost u radu sa ljudskim materijalom".

Imao sam priliku da razgovaram sa ljudima koji saraduju u projektima NATO za VND (vienje na daljinu). U jednom od njih uestvuje i general ma-jor Albert Stablbajn. Rekli su mi da i oni koriste sli-ne modele, pa sam ih pitao da li su im poznate i ne-gativne posledice VND. Moja saznanja su govorila

21

da u sluajevima kada se postigne potpuno fiziko razdvajanje, kao u uvenom filadelfijskom eks-perimentu", to moe da traje samo dva-tri minu-ta. Pitao sam ih da li znaju ta se dogaa kada se vratite sa takvog putovanja, jer time oteujete elektromagnetsko polje oko sebe i za kratko vreme gubite pamenje. Kada sam im rekao kakvu tetu takav proces moe da nanese centralnom nervnom sistemu (imate utisak kao da su ukljueni svi automobilski alarmi u gradu) i pitao, da li znaju kako takvo oteenje moe da se popravi, rekli su mi da ne znaju, a ti ljudi rade za vrhunsku armiju sveta!" Nedavno je objavljena knjiga Dima Nabela, Vi-enje na daljinu", u kojoj je detaljno opisano ko za koga radi i pod ijom kontrolom. Nabel tvrdi, da se sva istraivanja u vezi sa izmenjenim stanjem svesti, pa i VND, obavljaju na Monro institutu u Virdiniji. To pomalo plai i podsea na neke eksperimente CIA sa LSD, pre 40 godina. Meutim, izgleda da se od toga odustalo i da se sada primenjuju drugaije metode. Tano je", kae Raa, da postoji nain da 22

se sposobnost VND izazove i nekim hemijskim sredstvom, ali najbolje pomono sredstvo za razvoj ove sposobnosti je zvuk. Oni to rade tako to oba uha stimuli-u sa dva razliita izvora muzike i podstiu bi-neu-ralnu aktivnost centra za zvuk, to postepeno aktivira i one delove mozga koji se u svakodnevnim situacijama nikada ne koriste. Poznato mi je da je polovina ljudi koji su uestvovali u ovim eksperimentima, a bili su potpuno neobueni i nepripremljeni, doivela ozbiljne mentalne poremeaje, jer u vojsci i slinim tajnim laboratorijama ne znaju ni notornu injenicu da ovakve igre" po pravilu vode ka promenama stanja svesti, neto slino psihodelinim iskustvu, ali bez upotrebe hemijskih stimulansa. To se na jednostavan nain moe proveriti i malim ekspe-rimentom. Ako stavite prst na levu stranu ela priti-snite vrhom nokta i lagano pomerajte. Kada prona-ete pravu taku to e vas naterati da kinete". VREMENSKI TUNEL

Prema Bielekovoj knjizi, o ovom dogaaju, sledei rezultate ostvarene u Projektu duga", od 1963. su zapoeli radovi na stvaranju vremenskog tunela, koji bi omoguio usmereno kretanje napred i nazad kroz vreme. Njegova pria dalje lii na naunu fantastiku.

Sa manjim prekidima, eksperiment sa vremen-skim tunelom je nastavljen, sada pod imenom Pro-jekat Montouk", na Long Ajlendu, kod Njujorka, sve do 1983.

Bielek i Preston Nikols, naunik koji je neposred-no bio ukljuen u realizaciju Montouka", tvrde da

23

je ve tad bila potpuno osvojena mogunost bezgra-ninog putovanja u prolost, ali se u budunost mo-glo putovati samo do 2011. godine. Posle ovog pe-rioda putovanja su mogua, samo u stanju izmenje-ne svesti.

Zanimljivo je da smo u jednom drugom istrai-vanju, takoe doli do 2011. kao granine godine. Jedno italijansko udruenje koje se godinama ba-vi projektom izgradnje vremeplova, tvrdi da je za-sada putovanje u budunost mogue samo do 2011. godine.

NEVIDLJIVI BROD Ono to, navodno, nije polo za rukom

Tesli i Ajntajnu u Filadelfijskom", eksperimentu", uspelo je kompaniji Vosper Tornikroft" iz Sautemptona, Engleska. Posle nekoliko godina, oni su priveli kraju dizajn broda na kome je primenjena ista stelt teh-nologija kao na poznatom F117A, bombarderu - ve vienom" u Buanovcima.

Najbri, nevidljivi lovac bombarder B-2. Delimino je koriena Teslina tehnologija (magnetno polje po obodima krila) 24

Tesla 1885. godine

NEMA PILOTA U AVIONU U Teslinim dokumentima nalazi se i

njegov opis bespilotnih letelica, koje su vojske velikih sila usavrile mnogo godina kasnije. Jedini problem, zbog kog Tesla nije dalje odmakao u svojim zamislima, je taj to za veinu svojih pronalazaka nije imao odgovarajue lake i jake materijale.

O bespilotnim letelicama Tesla pie: - Na izvestan nesavren nain moguno je, pomo-

u dananjih radio-elektrinih ureaja, odbaciti avi-on, primorati ga da leti priblino jednim odreenim pravcem i da izvri izvesne radnje na daljini od vie stotina milja. Mainom ove vrste, moe se upravlja-

25

ti na vie naina, i ja nimalo ne sumnjam da se ona moe pokazati korisna u ratu. Ja sam posvetio go-dine rada prouavanju te stvari i pronaao sam sredstva kojima se na lak nain mogu postii ova i jo vea udesa. GOSPODAR MUNJA I GROMOVA

O Teslinim istraivanjima u Kolorado Springsu jo uvek ne postoji potpuna slika, iako je, dnevnikom svojih eksperimenata iz tih dana ostavio dokumen-taciju kakvu bi naunici poeleli da imaju. Istina se verovatno nikada nee saznati. Svojim asistentima se nije poveravao, a sve drugo to je ostalo nezabe-leeno u dnevniku, ostalo je sauvano u njegovom nepogreivom pamenju.

Na mestu gde je Tesla 1899. obavio jedan od svo-jih najznaajnijih eksperimenata, u Kolorado Springsu oko 100 kilometara juno od Denvera, da-nas je sedite nekoliko kompanija koje se bave op-tikim inenjeringom i naravno, NORAD, amerika

komanda protiv-vazdune odbra-ne, koja je sme-tena u utrobi planine ejen.

Ono to se do-gaalo u Tesli-noj laboratoriji u Kolorado Sp-ringsu i danas zanima naunike irom sveta.

Ljudi koji su imali prilike da posmatraju ta se do-gaa na vrhu drvene graevine od 60 metara sa vi-sokom bakarnom antenom, priali su kako su na sve strane skakale varnice, ak i do njihovih nogu i prolazile kroz njihove cipele! Jednom deaku se do-godilo da varnica iskoi iz hidranta na ulici u gradu i napravi luk od deset centimetara do zavrtnja koji je drao u ruci. Ponekad je sva trava oko laborato-rije bila okupana metalnoplavom svetlou. Niko, meutim, nije znao da je ovek u laboratoriji tek sa-mo podeavao aparate, da bi se pripremio za naj-spektakularniji i jedan od najveih eksperimenata svih vremena. Kao sporedan efekat eksperimenta, postavljenje do sada neprevazien rekord: najvea munja koju je ovek stvorio, duine oko 40 metara.

Teslina elja bila je da proizvede elektrini im-puls velike snage i da ga usmeri ka Zemlji, jer je tlo odlian provodnik. Oekivao je da bi struja usmerena ka tlu mogla da putuje bez prekida, kao radio-talasi, i to brzinom svetlosti. Kada bi talas stigao do suprotnog dela planete, vratio bi se na-zad, kao to se vodeni talas odbija ka izvoru kada naie na prepreku.

Slino je uinjeno 1950. godine, sedam godina posle Tesline smrti, kada su prvi radarski talasi upu-eni ka Mesecu i zatim primljeni u povratku. Se-damdesetih godina na ovaj nain je napravljena pr-va mapa Venere. Ova nebeska tela su milionima ki-lometara daleko od nas. Otuda je slanje elektro-magnetskog talasa kroz Zemlju, svega oko 5.000 ki-lometara u preniku, prava igra.

Naravno, Tesla nije proveravao svaku svoju misao. Ipak, nije odoleo da 3. jula 1899, kao pravi moderni

27

haker, odvrne" transformator do kraja i vidi ta e se dogoditi. 0 tome je pisao u svom dnevniku.

Taj dan nikad neu zaboraviti", pisao je Tesla ka-snije.

Transformator je bio dobro uzemljen, antena po-stavljena i pouzdanim kablovima obezbeena di-rektna veza sa elektranom. Tesla je izaao napolje da bi pratio promene, na cipelama je imao osam centimentara debele gumene izolatore, a zatim dao znak svom pomoniku Kolmanu Situ, da ukljui transformator. Svi vraeni talasi su jedan za drugim dodirivali antenu, a zatim se odbijali od nje pravei munju. Prve munje su bile duge oko metar, a kasni-je pet, pa i 15 metara. Kada su dostigli 25 metara poela je i grmljavina. Posle 30 i 35 metara, grmlja-vina se ula i u oblinjem gradu koji je udaljen ak 40 kilometara. Kada je nastala tiina, Tesla je ljuti-to pozvao elektranu da pita zato su ga prekinuli usred eksperimenata, ali je dobio odgovor da je upravo njegov eksperiment kriv to u gradu ne gori nijedna sijalica.

Ova pria je pre neku godinu nekako stigla i na je-dan od redovnih godinjih skupova amerikih hake-ra (ljudi za koje je vrhunski izazov ulazak u zatvo-rene i strogo uvane kompjuterske baze podataka -Pentagon, CIA i slino) i toliko ih oduevila da su ga uskoro i bez rezerve proglasili najveim hakerom u istoriji. U obrazloenju je, izmeu ostalog pisalo: Videli smo mnogo sjajnih hakerskih poduhvata, ali jo nismo uli da neko postavi svetski rekord u pro-izvodnji munja i itav grad ostavi bez struje - da bi video ta e se dogoditi." Klinci" su, ipak, znali da je Tesla hteo i uinio vie od toga, neto to niko pre 28

Tesla je popularan i u savremenom kopjuterskom svetu. Pre nekoliko godina u Americi je proglaen za najveeg hakera svih vremena njega nije uradio.

Pria je stara ravno sto godina i moda bi danas Lukas ili Spilberg mogli da od nje naprave sjajan film - ba sa sjajem" i drugim efektima. No, hake-rima je neto sasvim drugo palo na pamet. ta ako je danas nekom polo za rukom da dalje razvije Te-slin projekat? Da li je danas neko u stanju ne samo da proizvede vetake munje ve i da talase usme-rava u odreenom cilju? U kompjuterskom svetu, to bi znailo da je neko stekao praktino nenadmanu i krajnje opasnu prednost koja bi neminovno imala i daleko ozbiljnije posledice.

Kompjuteri su osetljive sprave. Srce kompjutera, mikroipovi, koriste struju od pet do dvanaest volti. Ukoliko bi jaa struja probila kroz njihov izolacioni sloj, ip bi bio nepopravljivo uniten. Takva opa-

29

snost stalno krui oko kompjutera u obliku sta-tikog elektriciteta, iji je naboj izmeu 20 i 50 hil-jada volti. Ova opasnost se otklanja uzemljenjem, pa se tako suvina struja, kao u slivnik, alje u tlo. Ali, ako bi neko, kao to je uspelo Tesli, uinio da tlo u okolini kompjutera postane izvor elektromagnet-skih talasa? Struja bi se putem za odvod statikog elektriciteta vratila u kompjuter - i to bi bio kraj. Moda kraj nekog sistema Rata zvezda" ili kraj tek zapoetog teledirigovanog naina ratovanja u sve-tu, ali svakako poetak nove prie o Tesli.

TESLA I MARSOVCI Pronicanje u tajne kosmosa, je verovatno bio

jedan od prvih i najduih Teslinih snova. Matao je, da jednoga da na uspostavi vezu sa vanzemaljskim civilizacijama. Pre vie od sto godina, 1899. tvrdio je: da je primio neke inteligentne" radio-poruke iz vanzemaljskog izvora i stalno je ponavljao, da marsovci statistiki postoje". Jo davne 1893. godi-ne, je napravio nacrt svemirskog broda na elektrini pogon.

Njegov izum, sve do skora niko nije uzimao za ozbiljno. Ali od 1997. poeo je da leti i prvi avion sa do sada delimino ugraenom Teslinom idejom. Taj avion, bio je jedan od najopasnijih bombardera nad naim nebom u toku NATO napada na Jugoslaviju, B-2, vredan koliko i etiri njegove teine u zlatu. To je prvi vazduhoplov, koji za pogon ne koristi samo aerodinamiki uzgon ve i fenomen elektromagnet-ne gravitacije.

Trenutno se radi sa prototipovima ovog aviona ko- 30

ji bi za rad trebalo da koristi i jonosferski elektrini potencijal, da bi u budunosti bio potpuno zamen-jen klasini pogonski sistem aviona. Tek tada ostva-rie se Teslina ideja o elektrinom avionu - kakav je i prvi Teslin kosmiki brod". OKEANI ENERGIJE

Tesla je poao od stanovita da se sav prenos sile u kosmosu odvija iskljuivo beinim putem, jer osnovna sila je gravitacija i ne postoje antene izmeu Sunca i Zemlje. Energija zraenja (radijantna ener-gija) je niz treperenja (vibracija) gornjih slojeva at-mosfere i same stratosfere, koje je mogue hvatati specijalnim antenama i konvertovati u obian elek-tricitet. Izvor ove energije je neiscrpan, jer Zemlja neprestano rotira i puni atmosferu elektrinom ene-rgijom, na isti nain na koji to ini i obian elektro-generator. Pred kraj ivota Tesla je odricao neop-hodnost proizvoenja generatora uopte i govorio o tome, da se mi nalazimo u okeanu energije i da tre-ba samo istai antene koje bi tu energiju hvatale. Tesla ne samo da nije bio shvaen u svom vremenu, ve je pitanje da li i nae vreme razume njegovu na-unu inspiraciju. DUA JE ELEKTRINA POJAVA

Tesla nikada nije ni pokuao da zasnuje neku svoju naunu teoriju. Verovao je da svima koristiti vie ako svo vreme bude koristio na otkria i pronalaske. Ako i postoje elementi naune teorije u njegovom radu, smatrao je da e ljudi iji je nain miljenja identian

31

Teslino elektrino kupatilo na naslovnoj strani magazina Electncal Experimenter iz novembra 1919. godine njegovom razumeti ta je hteo da saopti ovean-stvu. Radim za budunost", govorio je, ,,i savreme-nici me nee razumeti, ali jednoga dana prevladace nauni zakoni prirode ije sam tajne otkrio i sve e se izmeniti, kao dlanom o dlan, sve e se promeniti. Nastupie nova era oveanske mudrosti, ije e glavne odlike biti razumevanje vremena, otkrie iz-vora beskrajne energije i oblikovanje materije po

32

volji naunika. Ljudska svest po- merie granice ivota i bie mo gue razgovarati sa duama umr- lih odvojenim od tela. Ova sa znanja dodatno e pomeriti nae shvatanje o razlici ivota i smrti". Jer, kako kae Tesla, prema saznanju engleskih fiziara Kruksa i ^ Olivera Loda, dua je emanacija Vilijam Kruks, elektriciteta i u trenutku smrti iz- fotografija ruuje se energija jednaka masi posveena Tesli od jedanaest do dvadeset pet grama, koja se gubi na vagi, trenutno. Dua je elektrina pojava koja se moe kontrolisati i ije se sve reakcije mogu predvideti. Jer, ovek je automat kosmikih sila.

IVOT JE ELEKTRINI TOK U ouvanju ivotnog sistema bez vre-

menskog ogranienja. Svaki ovek tre-ba da bude u stanju da se u toku samo jednog svog ivota, potpuno razvije kao duhovno bie. Teslina nauka, potpuno suprotna od relativistike teorije Ajntajna i kvantne mehani-ke Nilsa Bora, omoguava da se desi udo moderne tehnologije i naunog miljenja - voljno biranje predmeta koji e nastajati iz energetskog sloja etar-skih pojava. Drugim recima, mo preobraaja mate-rije je u pravom odnosu vremena i prostora koji mo-raju da se odrede i prema ljudskoj dui. Nema fizike bez duevnosti i duhovnosti, kao to nema ni ove-ka bez elektrinih dogaaja koje je Tesla tako dobro poznavao. itav ivot oveka je samo elektrini tok. kae Tesla, a njegova duevnost - to je svetlost.

33

TESLA IZAZVAO TUNGUSKU EKSPLOZIJU

Da li je reena jedna od poslednjih zagonetki prolog veka?

O Teslinom tajnom oruju ili zracima smrti" ve godinama bruje i novine i knjige i laici i strunjaci. Istina je da se o takvim Teslinim ra-dovima jo uvek malo zna - i mnogo uka. Ne zna se da li je Tesla ikada eksperimentisao ovim zraci-ma. Meutim, postoji pria po kojoj je Tesla, jedne noi, 1908, pokuao da ih iskoristi, dodue ne zbog ubistva.

U to vreme, Robert Piri je krenuo u svoj drugi po-kuaj osvajanja Severnog pola. Navodno, Tesla je obavestio ekspediciju da e pokuati da sa njima ne-kako stupi u kontakt. Njih je zamolio da zabelee sve to se bude dogodilo u dogovoreno vreme.

U noi 30. juna, u pratnji saradnika Dorda erfa, Tesla je, sa Vordenklajf tornja, usmerio zrani top preko Atlantika ka mestu na Arktiku, neto zapadnije od proraunatog poloaja Pirijeve ekspedicije.

Sutradan, poeo je paljivo da prati sve izvetaje o ekspediciji, oekujui da e biti pomenut i neo-bian dogaaj, ali od uda" ni pomena. Tesla se ve pomirio sa porazom kada je stigla ta vest o snanoj eksploziji u Tunguziji, u bespuima istonog Sibira.

Unitena je ogromna povrina uma, oko etrde-set hiljada stabala u krugu od 50 kilometara, a eks-plozija koja se ula na preko 1.000 kilometara, bila je ravna eksploziji od 15 megatona TNT-a. Po gru-bom proraunu, to je za oko hiljadu puta vea snaga od eksplozije koja je unitila Hiroimu. Gotovo 34

itav svet je video ta se dogodilo. Jedan seljak je kasnije ispriao istraivaima da se sa obe ruke vr-sto drao za plug jer je naiao tako snaan i topao vetar da se plaio da e ga odneti. On se nalazio oko 220 kilometar daleko od epicentra. Meutim, ak 640 km dalje, talas umalo nije izbacio iz koloseka voz na liniji trans-sibirske eleznice. Potres su zabe-leili seizmografi u Londonu i Vaingtonu, a svetlost ekplozije osvetlila je nebo itave Evrope. Zabe-leeno je da su tokom dve noi svetla bila tako ja-sna da su se mogle itati novine. Poto je tek dvade-setak godina kasnije, 1927, jedan nauni tim prvi put doao na lice mesta da eventualno utvrdi uzroke razaranja, morali su da zatvore dosije bez

konanog odgovora. Prvi je na mesto dogaaja doao so-vjetski naunik, pro-fesor, Leonid Kalik. Kasnije, 1946, vodei sovjetski akademik, Aleksandar Kazancev,

zakljuio je da se ovde dogodila atomska eksplozija, na oko dva

ipo kilometra iznad tla, verovatno zbog kvara nekog NLO objekta. Potom je, 1958, istraivanje zapoeo jo jedan eminentan sovjetski naunik, profesor Aleksej Zolotov. I on je konano ostao na teoriji o NLO-ima i zakleo se da se nee obrijati dok ne obezbedi valjane dokaze. Na alost, oktobra 1995, kada mu je brada prela preko pojasa, Zolotova je

35

Navodna putanja zraka koji je Tesla emitovao svojim uveavajuim transmiterom sa Long Ajlenda prema Tunguziji

ubio neki religiozni fanatik, koji je tvrdio da je eks-plozija bila boija opomena. U meuvremenu, 1976, Kazancevje doao do 1.5 kg tekog komada metalne, srebrnkaste legure, pronaene na obalama sibirske reke Vaka. Neobina legura je sastavljena od 76 od-sto cerijuma, 10 odsto lantana i osam odsto niobiu-ma. Takva legura se ne moe napraviti sa nama po-znatom tehnologijom", pisao je Kazancev.

Danas je i dalje je u opticaju zvanino tumaenje da je eksploziju izazvao ili meteorit ili delovi ko-mete, mada nikada nije pronaen krater na mestu sudara ili bilo kakvi mineralni ostaci nebeskih objekata.

Njegovi zraci smrti nisu i jedini vojni projekat. Go-dinu dana pre Kolorado Springsa, 1898, na izlobi u Medison skver gardenu, Tesla je uspeno demon-strirao sistem daljinskog upravljanja. Kao prototip je koristio mali brod, ali je isto mogao da uini i sa podmornicom ili torpedom. Tada se obratio i mini-starstvu rata SAD, tvrdei da bi njegova torpeda mogla da unite pansku armadu i okonaju rat sa panijom za jedno popodne. Nisu ga, meutim, shvatili ozbiljno.

Industrijalcu Morganu ponudio je da preuzme proizvodnju njegove podmornice. Prema jednoj prii, Morgan je prihvatio projekat, ali pod uslovom da se Tesla oeni njegovom erkom. Naravno, od dogovora nije bilo nita, a njihova sardnja e se ipak nastaviti na projektu Vordenklajf, nekoliko godina kasnije.

Prialo se takoe, da je Tesla ipak uspeo da doe do jednog ugovora sa vojskom. Navodno, naiao je na razumevanje Nemake pomorske komande. Ovo- 36

ga puta predmet saradnje bile su Tesline brodske turbine, koje je admiral fon Tirpic uspeno upotrebio za svoju ratnu flotu. Posle Morganovog otkaza dalje saradnje na projektu Vordenklajf, ugovor sa Nemci-ma bio je Teslin jedini izvor prihoda. Poetkom I Svetskog rata, Tesla je ugovor raskinuo, jer je straho-vao da bi mogao biti proglaen izdajnikom. Snaga tunguske eksplozije

* Dogodila se 30. juna 1908 * Mo eksplozije bila je oko 1.000 puta vea od

moi bombe nad Hiroimom * Crveni oblak na 50 km iznad mesta dogaaja vi-

deo se nad itavom Evropom * U krugu od 50 km napravljena je potpuna pu-

sto * Na razdaljini od 80 lem toplotni udar je mogao

da spri odeu ili izloene delove tela * Na 220 km od epicentra snaga talasa jo uvek je

bila jednaka snazi orkana * Na oko 650 km talas je gotovo izbacio voz sa

ina

FILADELFIJSKI EKSPERIMENT Poneki mornar ostane bez lae, ali bez

pamenja i bez samog sebe - tek to je pravi peh Ekskluzivno sa Alom Bielekom, putnikom kroz

vreme, jednim od preivelih mornara sa razaraa Eldrid"

est decenija posle eksperimenta, koji jo nije odloen u arhivu, Bielek nam pria: Brod kao da je utonuo u san. Rekli su nam da u sluaju neobinih

37

U.S.S. Elrid (Eldridge), brod sa kojim je obavljen filadelfijski eksperiment" dogaaja sami donesemo odluku. Obala je bila jo blizu i mislili smo daje najbolje da skoimo u vodu. Dugo smo padali. Mislim oko dva minuta, ali umesto u vodi, naao sam se u bolnikom krevetu. Najgore je, meutim, tek dolo. Od ljudi koji su mi prili, saz-nao sam da se nalazim u - 1983. godini!

Bielekovu ispovest je teko shvatiti ozbiljno. Pa ipak, ovek koji tako ubedljivo govori, ne pravi pauze da se priseti i promisli, niti trepne kada vam kae da je vremenskim tunelima krstario kao da je u tram-vaju, i sam, iskreno, priznaje: Moja pria je, zaista, bizarna i verujem da je veina ljudi slua sa podsme-hom. Ako me, meutim, paljivo pratite, neu se lju-titi, ma ta da zakljuite."

Ala Bielika je zaista teko opisati. Spolja, ivahan i vedar kao da mu je tek trideseta. Po onome to gov- 38

ori i sam misli o sebi, spada u red onih koje ovek sretne samo jednom u ivotu. Tvrdi daje roen 1916. godine kao Edvard Kamerun (Edward Cameron). Kao Kamerun, doktorirao je fiziku na Harvardu. Sa roenim bratom, Dankanom (Duncan) 1939. je stu-pio u ameriku mornaricu i mimo svoje volje uao u tzv. filadelfijski eksperiment", navodno prvi pokuaj da se, na osnovu Teslinog i Ajntajnovog projekta, jedan ratni brod uini nevidiljivim. Zatim je putovao kroz vreme. Bielek kae da je u konanom testu bio na brodu U.S.S Eldrid (Eldridge), kada su on i nje-gov brat prebaeni 40 godina u budunost, a zatim vraeni u 1947. godinu. Te godine, u tajnom dravnom projektu Montok", izbrisana su mu sva seanja, dobio je nov identitet i od tada je, kao dvo-godinjak i pod strogim nadzorom ljudi iz Montoka" rastao pod imenom Al Bielek! Prema svemu to je na osnovu raznovrsnih pria zabeleeno o ovom projektu, dogaaji su tekli na

sledei nain. Tokom 1943. u amerikoj

mornarici se radilo na super tajnom eksperimentu, koji je i dugo godina kasnije bio poz-nat samo nekolicini ljudi. I oni koji su u njemu uestvovali nisu znali sve to u projektu dogaalo.

Projekat je dobio ime Fila-delfijski eksperiment" jer se sluaj odigrao u luci amerike

mornarice u Filadelfiji, a obavljen je na razarau USS

39

Al Bielek, alias Ed Kamerun danas, u 87. godini

Filadelfijskim eksperimentom navodno je upravljao Nikola Tesla Eldrid". Ideja je bila da se pokua sa gradnjom nevidljivog" radara (stvaranje pulsirajueg mag-netnog polja da bi se dobio elektromagnetski zatitni balon). Eksperiment se, meutim, loe zavrio. Umesto da brod postane radarski nevidiljiv, postao je optiki" nevidljiv, a potom je nestao kroz neto to se u naunoj fantastici najee opisuje kao vremen-ski tunel.

Kada su generatori konano prestali da rade, brod se ponovo pojavio. Prema Bielekovom svedoenju, eksperiment su preivela samo dvojica mornara - on i njegov brat, Dejvid Kamerun (David Cameron). Kasnije je to objanjeno injenicom da ljudi nikada ranije nisu bili izloeni tako snanom uticaju elek-tromagnetsko polja.

Za sve koji su gledali film Filadelfijski eksperiment 1 i 2 ili su itali knjige arlsa Berlica (Charls Berlitz) i Vilijama Mura (William Moor), ispovest Al Bielika, trebalo bi da bude, ako mu se poveruje, odluujui tas na vagi.

Za Bieleka nema nikakve sumnje da se Filadelfijski eksperiment" zaista dogodio. Kada smo razgovarali sa njim, tokom ovogodinje konferencije meunar-odnog magazina ,,Nexus", u Amsterdamu, iako ve

40

duboko zaao u devetu deceniju, Bielek je jo uvek delovao svee i samouvereno, kao da mu se sve to je preiveo dogodilo jue.

Moje pravo ime je Ed Kamerun (Ed Cameron). Roen sam u porodici Kamerunovih dvadesetih god-ina prolog veka. Odlino se seam svog oca i majke, a moj brat Dejvid je i danas moj najbolji prijatelj. Bila je to bogata u ugledna porodica, a otac, vrlo utica-jan ovek, omoguio nam je da studiramo na najboljim univerzitetima u Americi tog doba. Meutim, rat se primakao i brat i ja smo eleli da stupimo u mornaricu. Tako sam se obreo u mornarikom centru u Filadelfiji.

Sve se odvijalo rutinski, dok nas jednog dana, poetkom 1943, nisu obavestili da emo uestvo-vati u jednom eksperimentu. Ni to nam se nije

Sveano otvaranje Muzeja Nikole Tesle, 1955. godine. Prvi direktor Dr Veljko Kora. U pozadini: Moa Pijade, Svetozar Vukmanovi Tempo, Rodoljub olakovi...

41

inilo neobinim, sve do poslednjeg dana pred poetak eksperimenta. Kada su nam rekli da u sluaju neke neobine pojave ili dogaaja zabo-ravimo na svoje vojne obaveze i da postupamo po 42

sopstvenom nahoenju. Od tog trenutka bilo nam je jasno da emo uestvovati u neemu to je i krupno i opasno.

I samo nekoliko minuta posle poetka eksperimenta to" se i dogodilo. Odjednom, pojavila se neobina, plaviasta izmaglica, koja je za tren obavila itav brod. Brat i ja smo pokuali da potraimo nekog od oficira i pitamo ta se dogaa. Na nae zaprepaenje, itav brod kao da je utonuo u san. Svi su leali na podu, na mestima gde su se trenutno zatekli. I brat i ja smo bili odlini plivai. Obala nije bila daleko i tako smo odluili da napustimo brod jer smo oeki-vali da bi i neto gore moglo da se dogodi. Kao to sam vam ve rekao, dogodila se jedna od onih stvari za koje se kae da su gore od goreg".

Bielek dalje tvrdi da zna koji veliki naunici su uestvovali u eksperimentui: Nikola Tesla: On je rukovodio itavim projektom,

ifrovanim pod nazivom Projekat duga", sve do 1942. godine, kada je namerno poeo da ga ometa i sabotira, a zatim se potpuno povukao, jer je shvatio da e mornarica i ljude na brodu upotrebiti kao zam-orie. Za Bieleka je indikativno da je nekoliko me-seci pre eksperimenta (avgust 1943), Tesla pronaen mrtav (7. januar 1943.) u svojoj hotelskoj sobi. Tesla je poeo da razmilja o nevidljivom radaru" 1931. godine, polazei od studije Dona Hodisona Kako da stvari postanu nevidljive" (John Hodgison). Dve godine kasnije, kae Bielek, Ruzvelt, Teslin lini pri-jatelj, pozvao ga je na razgovor i predloio mu finan-sijsku podrku da nastavi istraivanja. Tako je osno-van poseban institut u Prinstonu, na kome e Tesla saraivati sa Ajntajnom, voditi institut, ali nee biti

43

zvanino zaposlen; Mnogo godina kasnije, Bielek tvrdi da je ameriki naunik, Kenet Korum (Keneth Corum) uspeo, na osnovu Teslinog projekta i ureaja kakve je i Tesla koristio, da na nekoliko minuta jedan model broda uini nevidljivim.

Dr Don fon Nojman (John Von Neumann): Navodno Teslin zamenik i ovek koji je bio zaduen da 1947. obnovi projekat, poto je od posade iz uvenog Rouzvel incidenta dobio nekoliko dragocenih informacija. Bielek tvrdi da je tada pro-jekat iz analognog prebaen u digitalni;

Tomas Tounsend Braun (Thomas Townsend Brown): Jedan od najveih fiziara sveta, poznat po tzv. Bifeld-Braunovom efektu, tendenciji kretanja ka pozitivnom polu u kondenzatorima velikog elek-trinog naboja. Manje je poznat njegov rad na elek-trogravitaciji u kome je dokazao da u laboratorijskim uslovima, mali diskovi gube teinu , pa ak i lete, kada poseduju elektrostatiki naboj.

Po Bieleku, Braun je bio zaduen za specijalan antenski sistem na Eldridu. Meutim, doiveo je nervni slom, samo dva meseca pre poetka eksperi-menta.

Albert Ajnstajn: Tih godina, verovalo se da je Ajnstajn odluio da se potpuno povue iz naunog rada. I zaista iz tog perioda ne postoji nijedan njegov objavljen rad ili bar nauna izjava. Ipak, on je uestvovao u projektu u svojstvu naunog savetnika.

Prema Bielekovoj knjizi o ovom dogaaju, sledei rezultate ostvarene u Projektu duga", od 1963. su zapoeli radovi na stvaranju vremenskog tunela, koji bi omoguio usmereno kretanje napred i nazad kroz vreme. Dalje, njegova pria vie lii na nauno fan- 44

EXPER1MENTER SCIENCE AND INVENTION

tasticni roman nego na svedocenje.

Bielek tvrdi da su za ovo korieni vidovnjaci. Njih su povezivali, preko specijalnih stolica, sa kompju-terima vanzemaljskog porekla, koje su obezbedila bia sa Oriona i Sirijusa A, zajedno sa grupom poz-

45

natom kao Leveroni". U poduhvat su, u svojstvu pos-matraa bila ukljuena i bia sa Antaresa, potpuno identina Zemljanima.

Sa manjim prekidima, eksperiment sa vremenskim tunelom je nastavljen, sada pod imenom Projekat Montok", na Tipelou Ajlendu, kod Njujorka, sve do 1983.

Bielek i Preston Nikols, naunik koji je neposredno bio ukljuen u realizaciju Montoka, tvrde da je ve tada bila potpuno osvojena mogunost bezgraninog putovanja u prolost, ali se u budunost moglo puto-vati samo do 2011. godine. Posle ovog perioda puto-vanja su mogua samo u stanju izmenjene svesti.

Taj podatak pomalo udi, s obzirom da veina mod-ernih proroka ukazuje na injenicu da se ba u to doba, 2011 - 2013, oekuju krupne promene - geot-ektonska pomeranja, dolazak vanzemljana, druga pojava Boijeg sina.

Zanimljivo je da smo u jednom drugom istraiva-nju takoe doli do 2011, kao granine godine. Jedno italijansko udruenje koje se godinama bavi projek-tom izgradnje vremeplova, tvrdi da je za sada puto-vanje u budunost mogue samo do - 2011 godine!

Meutim, ovde prvi put nailazimo na moguu rupu" u Bielekovoj prii. Tamo, u knjizi, govorio je o 2011. kao o poslednjoj vremenskoj barijeri. Nama je u Amsterdamu ispriao sledee:

,,U Montoku, projektu osnovanom 1946-47. godine, prve eksperimente sa vremenskim tunelima zapoeli su 1963. Sva njihova iskustva zasnivala su se na znanju naunika nekadanje nacistike Nemake, koji su u uvenoj operaciji Spajalica" (Paperclip) prebaeni u sabirni centar Brukhevn (Brookhenven) 46

u Americi. U to vreme ve je bio u toku projekat Majnd kontrol (Mind Control), a ja sam bio, verovat-no, jedna od njegovih prvih rtava. Moja seanja na sve to mi se dogaalo -ukljuujui Filadelfijski eksperiment i moju porod-icu i stvarno poreklo - poela su da oivljavaju tek 1988. godine, tako da ne znam kada sam prvi put korien za putovanja vremenskim tunelom. Seam se putovanja na Alfa centauri, zatim na Mars, u vreme od 100 000 godina pre nae ere, i putovan-

ja u budunost, u 2.137. godinu, gde sam ostao est nedelja, i u 2.748, kada sam se zadrao itave dve godine. Moja misija se sastojala u prikupljanju po-dataka i posredovanju izmeu reptilolikog bia po imenu Drejko i lanova Montok projekta. Moja seanja sa ovih putovanja nisu sasvim jasna i detalj-na, ali su mi ostali u pamenju antigravitacioni sis-temi, na primer, pomou kojih su te civilizacije lako premetale i itave gradove s jednog na drugo mesto."

Bielek je u meuvremenu, posle 1988, napisao dve knjige svojih ispovesti. Nedavno je jedan ameriki producent objavio video kasetu i CD sa njegovim seanjima. Taj CD je i sam po sebi doista neobina

47

dokumentacija, sa 25 sati audio intervjua sa Bielekom, Prestonom Nikolsom (Preston Nichols), Stjuartom Sverdlovom (Stewart Swerdlow), Dankanom Kamerunom (Duncan Cameron), Larijem Dejmsom i drugima koji su, kao i Bielek, uestvo-vali ili tanije, bili rtve u Montok projektu. Posebnu zanimljivost predstavlja i prikaz tekstova i crtea, otkrivenih u 23 odaje jedne peine u Novom

48

Meksiku, koja, prema Bieleku, verno odslikava meugalaktike svetove sa kojima se i sam susretao. Manje-vie, ovo je saeta, ali itava Bielekova pria. Iskreno, jo od Denikenovih vremena niko jo nije tako snano pokuao da nas vrati u prenauno" doba. Jedini zapravo koji Bieleka prihvataju bez ikakve rezerve su ufolozi. Za njih nema iznenaenja i nita im nije novo pod kapom nebeskom. Montok je, po njima, samo jedno od seanja na davna meduzvezdana iskustva u ljudskoj prolosti. Ufolozi veruju u sasvim logino" objanjenje: i proroci su, u stvari, samo prerueni putnici kroz vreme, ali iz drugih svetova. Zbog toga to vrlo malo znamo o fizici kosmosa ili eventualnom postojanju paralelnih univerzuma, posetioci" su, kau, prinueni da lau odakle dolaze. Moda bi, otuda, bilo preciznije ako se pitamo iz kog vremena, a ne iz kog dela kosmosa dolaze. Moda ih zanimaju promenljiva vremena u kojima su iveli njihovi preci i da li jo uvek veruje-mo ljudima kao to je Bielek?

SMRT BESMRTNIKA I KADA SE TO DOGODILO

(pijuni ubili Teslu!) Kada ponovo doe 7. januar i kada se jo

jednom podsetimo Tesline smrti i dalje neemo biti sasvim sigurni da li je Tesla zaista umro 7. januara 1943. i kako zvanina verzija kae od posledica srane tromboze. Nezvanino, Tesla je moda umro 8. ili ak 10. januara, a u nauno-fantastinim" krugovima, Tesla je, zapravo, ubijen 5. januara. Za naunike, taj podatak ne znai nita, jer nikako ne bi mogao da utie na odnos prema

49

Teslinom delti - osim ako uzrok njegove smrti nije bilo ba njegovo nauno delo.

Njujork tajms" od 8. januara 1943. zaista je do-neo vest o Teslinoj smrti sa njegovom kratkom bio-grafijom. Ovo je moda i presudan dokaz da Tesla nije mogao umreti tog istog dana - kao to se kae u nekim memorandumima FBI. Pored loeg izbora informacija o Tesli, jo se navodi da je bio Amerika-nac grkog porekla"!

Drugi dokaz da je najizvesniji datum Tesline smrti 7. januar je i kopija lanka Usamljeni geni-je" (The Genius who Walked Alone"), objavlje-nog u magazinu Coronet", juna 1955. Na strani 115, autor pie: Tokovi kontrapijunae poeli su da se okreu ve od rane zore 8. januara, 1943. Nestrpljivi agenti FBI uleteli su u sobu ho-tela Njujorker", u kojoj je kasno te noi sobarica otkrila beivotno telo Nikole Tesle - preminulog u 87. godini - koga su mnogi smatrali najveim

50

Spomenik Nikoli Tesli, rad Ivana Metrovia, ispred Elektrotehnikog fakulteta u Beogradu naunim genijem svog vremena".

Da bi zbrka bila jo vea pojavio se jo jedan ,,no-vootkriveni" datum njegove smrti. U pismu Memo-rijalnog drutva Tesla" (Tesla Memorial Societv) iz Njujorka, upuenom gradonaelniku Njujorka - u kome se trai da se na hotelu Njujorker" postavi

51

spomen ploa - pie: ,,u tom hotelu je iveo posled-njih deset godina i tu je i umro 10. (!) januara 1943." Peti januar kao datum Tesline smrti, izgleda, pre-

ma svedoanstvu arlote Mjuzar, dugogodinje se-kretarice Save Kosanovia, najmanje verovatan. Ipak, ostala je zabeleena pria, koju, uverili smo se, podravaju i neki ozbiljni istraivai, da su te noi trojica ljudi upala u njegovu sobu i ubili ga hladnim orujem, a zatim odneli svu dokumentaciju koja se u sobi zatekla (ak se tvrdi da je Njujork tajms" 6. januara objavio vest o tome, ali da je taj broj ubrzo povuen iz prodaje). Kao razlozi njego-vog navodnog ubistva navode se pijunaa, ne-make ili sovjetske obavetajne slube ili da je Tesla suvie znao o tzv. Filadelfijskom eksperimentu", u kome je teleportacijom" nestao brod amerike mornarice St. Eldrid!

Bez obzira ta se stvarno dogodilo, Tesla je vero-

Vestinghaus i lord Kelvin (u sredini) u Teslinoj Laboratoriji 189:

52

vao da 1943. nikako nije trebalo da bude godina njegove smrti. Da su mu i sve zvezde bile naklonje-ne kao to je bio ostatak kosmosa, Tesla bi umro tek julskih dana (roen je u noi izmeu 9. i 10. jula 1856.) 1996. godine!

Govorio je da e iveti 140 godina i paljivo se pripremao za naredne decenije, ali jedna sao-braajna nezgoda (1939. godine) bila je ozbiljna fi-zika trauma za oveka njegovih godina i verovat-no mu je drastino skratila ivot. Da je ostao iv, svet bi verovatno izgledao drugaije, kao to se na-glo izmenilo i njegovo doba, kada je na ovu plane-tu uveo" struju. NA VEST O TESLINOJ SMRTI "*"""^

Posle Tesline smrti razmenjeno je ne-koliko telegrama izmeu agenata FBI-a, Foksvorta, i direktora njujorkog bi-roa. Sledeeg dana poto je utvrena Teslina smrt, Foksvort je izvetavao:

Nikola Tesla, istaknuti naunik u oblasti elektro-nike, umro je sedmog januara 1943. u hotelu Nju-jorker" u Njujorku. Tokom ivota obavio je mnoge eksperimente u vezi sa beinim prenosom elek-trine energije i... sa tzv. zracima smrti. Prema iz-vetaju koji je sainio iz Njujorka, beleke i ob-janjenja Teslinih eksperimenata i formula, zajedno sa nacrtima ureaja, nalaze se sa ostalom Teslinom svojinom i do sada nije nita uinjeno da se sklone i sauvaju od ljudi - koji su neprijateljski raspo-loeni prema ratnim naporima Ujedinjenih naro-da..." (FBI je u to vreme primio poruku potpredsed-nika SAD Henrija Valasa, u kojoj se kae da je vlada

53

Patentni zavod u Vaingtonu, 1900. godine vitalno zainteresovana za Tesline radove").

FBI je raspolagao informacijama da je Tesla ve bio sasvim zavrio sve eksperimente sa beinim prenosom elektrine energije i jednom revolucio-narno novom vrstom torpeda". Smatralo se da je uspeo da napravi i neke funkcionalne modele, ija izrada ga je kotala deset hiljada dolara", koji se uvaju u hotelu Guverner Klinton" i imaju veze sa zracima smrti ili beinim prenosom elektrine energije. O tome je u arhivama Agencije sauvana i sledea beleka:

...Prema naem saradniku Fitcderaldu, u sefu hotela Guverner Klinton", u Njujorku, nalazi se radni model jednog Teslinog pronalaska. Model je zaloio Tesla kao garanciju hotelu da e izmiriti du-govanje u visini od 400 dolara. Uprava hotela je voljna da ustupi model svakome ko je spreman da izmiri Teslino dugovanje. Ukoliko neko pokua da otkupi model, biete o tome blagovremeno oba-veteni..." Posle toga, ne postoji nijedan trag ta se dogodilo sa ovim modelom i drugim materijalima.

54

Posmrtni ostaci Nikole Tesle izloeni u crkvi Svetog Jovana u Njujorku I Kosanovi je, kau, u Birou za imovinu stranaca

ispriao tamonjem slubeniku Volteru Gorsau ta je prvo uinio kada je saznao za Teslinu smrt. Pre-ma njegovom svedoenju, u Teslinu sobu je doao sa G. Klarkom, Kenetom Svizijem i predstavnikom ,,Shaw Walker co", nadajui se da e pronai Teslinu oporuku. Pretraivanju su prisustvovala i tri po-monika direktora hotela Njujorker". Meu prisut-nima je bio i predstavnik FBI-a, pa se ve sutradan na Huverovom stolu nalazio detaljan izvetaj o sve-mu to se te veeri dogaalo u Teslinoj sobi.

Potoje sef otvoren, Svizi je uzeo knjigu sa posve-tom koju je poslao Tesli na njegov sedamdeset peti roendan. Kosanovi je poneo iz sobe tri Tesline fo-tografije, od kojih su dve bile uveane fotografije iz novina. Prema predstavnicima hotela i Kosama vievoj izjavi, nita drugo nije odneto. Sef je zatvo-

56

ren, a Kosanovi je postavio novu kombinaciju za koju je samo on znao.

Devetog januara, Gorsa i Bojs Ficderald, elek-troinenjer i Teslin blizak prijatelj, zapeatili su svu njegovu imovinu i sa dva kamiona prevezli je u skladite na Menhetnu, gde se ve nalazilo, od 1934, trideset paketa sa Teslinim stvarima. I oni su tada zapeaeni po nareenju OAR

Radi potpunije slike o tih kljunih nekoliko dana po Teslinoj smrti, navodimo i svedoenje jo jednog znaajnog uesnika ovog dogaaja.

Kada sam stigla, u sobi sam zatekla Kosanovia, Keneta Svizija, bravara (za koga e kasnije utvrditi da ne zna koga je pozvao) i jednu drugu osobu, mi-slim da je to bio Dord Klark, ali on nije ostao due. Saznala sam da su predstavnici policije i razni vladi-

Vizija odbrambenog sistema sa tornja Vorderklajf na Long Ajiendu

57

ni inovnici" bili tu ranije...Bravar je ponovo na-metao prekidae za novu kombinaciju koju je napi-sao i predao Nikoli Kosanoviu. Ova kombinacija mi je data, ubrzo kasnije, na uvanje i nije bila koriena do 12. jula 1952. godine kada je Kosanovi ponovo otvorio sef u zgradi, u Beogradu, koja e postati Te-slin muzej... Sef je prvi put otvoren kombinacijom koju sam sada predala komitetu preko Save Kosano-via, budui da se pretpostavljalo da sadri kljueve koji bi bili potrebni za otvaranje raznih drugih kutija, sanduka itd. Meutim, sveanj kljueva nije bio u fi-

Teslina hidroelektrana otvorena 1896. godine na Nijagarinim vodopadima

58

Teslini generatori u hidroelekrani na Nijagarinim vodopadima oci u koju je odloen 8. januara 1943. Kljuevi nisu naeni nigde u sefu. Nakon pretraivanja, naeni su u jednom od brojnih sanduka sa dokumentima. Zlat-ne medalje (Edisonova medalja dodeljena Tesli 1917.) takoe nije bilo u odeljku. Medalja je nestala i nikada nije naena." (FBI dok. br. 168-169) NIJE VANO, ALI PREPISUJTE"

Prema arloti Mjuzar, sekretarici Save Kosanovia, pre nego to je napustio SAD, 25 jula 1945, Kosanovi je jo jednom eleo da se uveri da je sve u redu sa Teslinom imovinom koja se nalazila u Menhetn skladitu. Isto je uinio i sa Teslinom urnom (sainjena od oniksa, a kasnije u Beogradu zamenjena loptastom, srebno-metalnom urnom) u krematorijumu u Fernklifu. Dok je bio u skladitu (po arloti Mjuzar, to je bila i njegova jedina pose-

59

Markoni sa svojim sistemom beine telegrafije ta skladitu), zatraio je da vidi Teslinu imovinu. Radnici u skladitu su mu rekli:

Nekoliko ljudi iz FBI je dolo nou i napravili su mnogo snimaka."

Tih januarskih dana 1943. vaingtonski biro FBI-a iao je ak tako daleko da je njujorkom birou save-tovao da diskretno preduzme korake sa javnim tuio-cem da se Kosanovi pritvori zbog navodne provale i da se doe do razliitih dokumenata koje je, pretpo-stavljali su, Kosanovi uzeo iz Teslinog sefa.

Meutim, u centrali u Vaingtonu uskoro je done-ta neobina odluka. Edvard Tam iz FBI-a u Vaingto-nu, javio je D. M. Ledu iz njujorkog biroa da je itav predmet predat u nadletvo OAP-a i zbog toga, pisao je Tam, nema vie razloga da se petlja oko toga".

Uskoro je poznati ameriki inenjer dr Don Tramp, koji je tada radio u istraivakom komitetu Biroa za nauna istraivanja i razvoj pri Ministar-stvu za nacionalnu odbranu, pozvan da uestvuje ispitivanju Teslinih naunih radova. Zajedno s njim ispitivanju su prisustvovali i drugi strunjaci: V, 60

Dord, Edvard Palmer i Don Korbet. Dr Tramp je ispriao da su tada pregledali samo

one materijale koji su se zatekli kod Tesle u trenut-ku smrti. Svi su oni tada bili zauzeti sa zadacima koje je nalagalo ratno stanje, pa su verovali da e uvidom u poslednje Tesline radove moi da donesu valjanu procenu za eventualne druge mere.

Posle pomnog ispitivanja", pisao je Tramp, moje je miljenje da u naunoj zaostavtini dr Tesle ne postoji nita vredno za dalja istraivanja ili to bi moglo da se upotrebi protiv nas ako bi dopalo u ru-ke neprijatelja...

Teslina najznaajnija dostignua potiu s poetka ovog veka. U poslednjih, najmanje petnaest godina, svi njegovi nauni napori bili su spekulativnog, filo-zofskog i na izvestan nain promotivnog karaktera -najee u vezi sa proizvodnjom i beinim preno-som energije - ali nisu sadravali neke nove elemen-te, radne principe ili metode za ostvarivanje takvih mogunosti."

Veoma opirnom dosijeu dr Trampa priloene su i fotografije i mikrofilmovi ispitivanog materijala. Originalni dokumenti koje je Tramp tada pregledao danas se nalaze u Muzeju Nikola Tesla u Beogradu. Posle toga, ostatak Tesline zaostavtine, februara 1943. godine, stavljen je na raspolaganje Savi Kosa-noviu.(FBI dok. Br. 174-181)

Slino Trampu, ni Svizi, Teslin veliki prijatelj i moda jedan od najboljih poznavalaca njegove linosti i dela, nije tih godina verovao da je Tesla za-ista ostavio radove koji bi mogli da donesu neto re-volucionarno novo:

Tesla je bio izuzetno produktivan desetak godina 61

pre kraja prolog i isto toliko posle poetka novog veka. Ono to je kasnije radio moda je nosilo klice ranog stvaralatva, ali nikada nije dovedeno do praktinog ostvarenja..." Moda je to donekle tano. Naime, Tesla je zaista 62

Teslin patent za proizvodnju hrane za pilie iz 1905 godine, prihvaen u jednoj fabrici ivinske hrane 1938. 1928. podneo poslednju patentnu prijavu, 112. u SAD, od ukupno oko 800 patenata na Teslino ime. Meutim, izmeu 1945. i 1947. Komanda Va-zduno-tehnike slube (ATSC) u Rajt Fildu. u Ohaju, u kojoj su obavljana neka najstroe uvana

63

Pismo kojim uprava hotela Ijubazno moli Teslu da napusti sobu u kojoj je do tada iveo, septembar 1918. ispitivanja, Vojna obavetajna sluba (MI) u Vaingtonu i Biro za imovinu stranaca (OAP) raz-menili su nekoliko zanimljivih pisama i telegrama iz kojih je jasno da nisu delili Svizijevo miljenje.

Avgusta 21. 1945, ATSC je i zatraila dozvolu od komande u Vaingtonu da na sedam dana uputi u Vaington Blojsa Ficderalda (Blovce Fitzgerald) da obezbedi neka dokumenta za koje strane sile pokazuju interesovanje".

Petog septembra 1945, pukovnik Holidej iz ATSC-a pisao je Lojdu aulisu iz OAP-a, da potvruje do-

64

govor sa Ficderaldom i moli za fotografije iz Tram-povog dosijea, ,jer su potrebne u jednom projektu za nacionalnu odbranu", i obeava da e ih vratiti u dogledno vreme. Prema navodima iz dosijea FBI-a o Tesli, bio je to poslednji put da OAP ili bilo koja druga savezna agencija SAD priznaje da poseduje Tesline dokumente o zracima smrti".

aulis je odgovorio Holideju 11. septembra 1945: Materijal koji ste traili upuen je pukovniku Ro-bertu Houliju iz ATSC-a. Ova dokumenta stavljena su na raspolaganje Vojnim vazdunim snagama radi odreenih eksperimenata; molimo da ih vratite". Nisu nikada vraena.(FBI dok. Br. 170-173)

Neobino je, meutim, da etiri meseca poto su fotografije dokumenata poslate u Rajt Fild, Ralf Doti, ef Vojne obavetajne slube u Vaingtonu, oba-vetava Dejmsa Markama iz OAP-a, da nikada nisu stigle u odredite i zbog izuzetnog znaaja za ovu slubu molimo da se poalju i zahtevamo da nas obavestite ukoliko se bilo koja druga sluba bude interesovala za ove materijale".

I OAP je kasnije imao dosta muke da objasni svo-ju ulogu u vezi sa ovom dokumentacijom. Izmeu 1948. i 1978. na mnoga pitanja OAP je odgovarao na slian nain:

...Dok je ova sluba uestvovala u ispitivanju od-reenih dokumenata pokojnog dr Tesle, obaveta-vamo vas da ovde nita od tog materijala nije u naoj nadlenosti..."

Ovaj biro nikada nije imao mogunost uvida u bi-lo ta od svojine Nikole Tesle..."

...Dok smo mi imali uvid u Teslina dokumenta..." ...Fotografske kopije odreenih dokumenata

65

sainjene dok smo bili nadleni za njih..." itd. itd. Laboratoriju u Rajt Fildu kasnije je nasledila Upra-

va odeljenja za aeronautike sisteme. Kada su od njih zatraeni Teslini radovi, obavestili su da, ,,s ob-zirom da u nasleenoj dokumentaciji nije pronaen nijedan od Teslinih radova, pretpostavljamo da uniteni u vreme zatvaranja laboratorije" . EDISON UBIJAO * h TESLINOM STRUJOM

Ni potonja ni novija istraivanja nisu pomogla da se definitivno ue u trag svim Teslinim dokumentima i drugim delima, ureajima. U poslednjih desetak godina jedan za drugim su dospevali rokovi kada je, prema ame-rikom ustavnom amandmanu o slobodi informi-sanja (FOIA - Freedom Of Information Act), poelo skidanje embarga sa veine dokumenata FBI-aja o uvenom srpskom nauniku. Ta arhiva o Tesli do sa-da nije bila ire poznata ni jugoslovenskoj ni svet-skoj javnosti. Nastavljajui idejom koju sam posta-vio jo pre dvadesetak godina publikacijom Teslina neostvarena otkria", jo u to vreme sam se prvi put susreo sa nekim dokumentima iz tzv. Tesline arhi-ve" FBI:

Prouavanje ovih dokumenata uinilo mi se kao zanimljiv poduhvat bar iz dva razloga. Osnovni raz-log je bilo oekivanje da e najzad biti reene nedo-umice oko vanijih Teslinih projekata ili da e biti rasvetljena sudbina svih njegovih dokumenata. Drugi razlog - otkrivanje naina rada i ponaanja jedne ovakve institucije - je u odnosu na Teslin rad manje bitan, ali je znaajan kada se posmatra u 66

su

kontekstu opteg odnosa prema Teslinom delu. Na-ime, trebalo bi imati na umu da je Tesla godinama paljivo i s namerom pomeran sa glavnih tokova in-teresovanja amerikog, a dobrim delom i svetskog javnog mnenja, da bi konano, ako bude moglo, bio preputen zaboravu.

Tesla nikada nije zauzimao mesto koje mu objek-tivno pripada. Uporno, na primer, opstaje uverenje da je Edison dao najvei doprinos razvoju elektroni-ke u dvadesetom veku. U Smitsonien muzeju i nje-govim naunim institutima, u Vaingtonu, Edison je u toj oblasti smeten u sam vrh. Meutim, ba iz do-sijea FBI na indirektan nain se bolje razaznaje i pravi Edisonov doprinos nauci. Mada je prijavio preko hiljadu (!) patenata, kao njegova najvanija otkria mogu se smatrati generator istosmerne stru-je, mikrofon, sijalica i gramofon! Edison je pomno pratio Teslina istraivanja - Tesla se po dolasku u Pariz, 1882, zaposlio u filijali Edisonove kompanije i prvih godinu dana boravka u Americi radio je kod Edisona - a od vremena kada je na Nijagarinim vo-dopadima postavljena prva centrala sa Teslinim ge-neratorom naizmenine struje (1895), preao je u estok napad na Teslu. Javno je protiv njega drao predavanja, govorio za tampu i tvrdio da je Teslina struja opasna po ivot. U knjizi Pola Ostera, ,,Me-seeva palata", ta epizoda je, a potpuno osnovana na injenicama, ovako opisana:

"Teslu sam prvi put video 1893. godine. Tada sam jo bio deak, ali godine se dobro seam. Odravala se Kolumbova izloba u ikagu, i otac me je tamo poveo vozom. To je bio moj prvi odlazak od kue. Bilo je za-

67

miljeno da se povodom etiristote godinjice Kolum-bovog otkria Amerike izloe sve sprave i izumi, da se pokae kako su i nai naunici jako mudri. Izlobu je posetilo dvadeset pet miliona ljudi, liilo je to na cir-kus. Tamo je prikazan prvi rajsferlus, prvi vaarskii toak, sva uda novog doba. Tesla je bio zaduen za Vestmghausov deo koji je nosio naziv Kolumbovo ja-je". Seam se da sam uao salu i video visokog oveka obuenog u beli smoking kako stoji na podijumu i ob-raa se publici sa nekim udnim akcentom - srpskim, kako se kasnije ispostavilo - i beskrajno tunim gla-som. Izvodio je trikove sa elektricitetom, mala metal-na jaja vrtela su se po stolu, s vrhova prstiju sevale su mu varnice. Gledali smo ga bez daha, nikada tako neto nismo videli. To su bili dani borbe izmeu jed-nosmerne i naizmenine struje, izmeu Edisona i Ve-stinghausa, tako da je Teslina predstava imala i pro-pagandnu svrhu. Tesla je otkrio naizmeninu struju nekih desetak godina pre toga - obrtno magnetno polje

- i to je bio veliki napredak u odnosu

na jedno-smernu koju je Edison koristio. Ta struja je bila mnogo monija. Za jednosmernu struju bile su potrebne elektrine centrale na gotovo svaka dva kilo-metra, za naizmeninu je bila 68

PrviTeslin indukcioni motor, 1891. godina

dovoljna samo jedna iz koje se napaja ceo grad. Kada je Tesla stigao u Ameriku, pokuao je da proda svoj izum Edisonu, ali ga je taj magarac iz Menlo Parka odbio. Mislio je da e zbog toga njegova sijalica postati suvina. Onda je Tesla svoju naizmeninu struju prodao Vestinghausu i poeli su da grade hidroelektranu na Nijagarinim vodo-padima, najveu elektrinu centralu u zemlji.

Edison je krenuo u napad. Naizmenina struja je suvie opasna, rekao je, moe da ubije ako joj se prie suvie blizu. Da bi potkrepio te tvrdnje, raza-slaoje svoje ljude po itavoj zemlji da izvode oglede po vaarima. I sam sam prisustvovao jednom dok sam jo bio sasvim mali, upikio sam se od straha. Na sce-nu su izvodili ivotinje i ubijali ih strujom. Pse, svin-je, ak i krave. Ubijali su ih naoigled svih. Tako je izmiljena elektrina stolica. Edison je sve to smislio da bi dokazao koliko je naizmenina struja opasna, a onda je izum prodao Sing Singu gde se i danas kori-

69

Montaa Teslinog generatora za elektranu na Nijagari

sti. Ljupko, zar ne? Da ovaj svet nije tako divan, mo-gli bismo bez po muke svi postati cinici."

Odnos prema Tesli bitno se menja posle njegove smrti. Ve samo povrnim pregledom lako je uoiti nagli porast interesovanja Huverove administracije. Dokumenti do kojih sam doao, direktno od FBI-a potvruju navode iz moje prethodne dve knjige ,,Te-slino tajno oruje" i Tesla pronalaza za trei mile-nijum". Fotokopije filmovanih dokumenata koji su uvani dugo godina, posle Tesline smrti, a koji su delimino maskirani potvruju i to da su njegovi pi-sani tragovi o eksperimentima sa orujem dospeli nekako u ruke vojnih eksperata Amerike, Kanade i SSSR. Najbolji dokaz za to su patentne prijave iz Pentagona u kojima se otvoreno pozivaju na Teslina istraivanja. TESLIN RAZVOJ AMERIKE ARMIJE

U AMERICI je 2000.godine objavljena knjiga Dan posle Rouzvela", Vilijama Birnsa i pokojnog pukovnika Filipa Korsa, koja se bavi uvenim sluajem NLO-a koji je navodno pao u blizini gradia Rou-zvel. Birns se u jednom nedavnom razgovoru o knjizi prisea ta su njih dvojica tada mislili i znali o Teslinom doprinosu vojnim istraivanjima.

Korso je smatrao da je Tesla verovatno najvie od svih naunika uticao na posleratna istraivanja u amerikoj vojsci. Bio je fasciniran Teslom. Mi smo znali da je jo tokom Drugog svetskog rata general Natan Tvining uvao u svojoj dokumentaciji Tesline beleke o usmerenom estinom snopu, koje su, po 70

Prema jednoj teoriji ovako bi trebalo da izgleda Teslino tajno oruje sa primenom skalarnih talasa (interferentnih)

uputstvima FBI, iz Tesline sobe uzeli agenti slube za imovinu stranaca, dan posle njegove smrti. Ta dokumenta su paljivo uvali, ukljuujui i Teslinu uvenu monografiju Nov nain slanja energije kroz prirodne medije bez gubitaka". SVETLOST JE BRA OD AJNTAJNA

U vreme kada je javnost, u leto . 2000. godine, obavetena da je u akceleratorima u Prinstonu i Firenci, gotovo istovremeno, ostvarena brzina vea od svetlosti, u australijsko-amerikom magazinu ,,Nexus" objavljeno je moje pismo-podsetnik da je Tesla jo 1900. tvrdio da su talasi koje je poslao

71

iz svog odailjaa obili Zemlju br-zinom od 475.000 km/sec. Izmeu mnogih pisama koje sam tada dobio posebno je zanimljivapria Brajana Selara

(Brian Sallur), direktora Mount Gungin Radio op-servatorije i tehnikog direktora SETI (Search for Extraterestrial Inteligence) programa za Zapadnu Australiju:

Godinama se ve bavim Teslinim istraivanjima o kojima govorite jer sam se i sam uverio da je potpu-no bio u pravu. U svojim radovima sam uporno za-govarao ideju da fotoni sa brzinom ,,C" predstavlja-ju samo osnovnu brzinu u kosmikim razmerama, ali to jo uvek niko u naunom svetu ne eli da ozbiljno razmotri ili zapone eksperimentalna istraivanja. Trenutno se pripremam da ovog leta postavim solarnu osmatracku stanicu da bih doka-zao da neke estice ili fotoni elektromagnetskog zraenja u vreme intenzivnih erupcija na Suncu do-stiu brzine vee od svetlosne. Polazim od sopstve-ne teorije da se jonosfera ponaa kao ogroman ba-lon koji pod udarima super brzih fotona menja svoja elektrina svojstva. Naravno, jo ne postoje in-strumenti kojima bi mogla da se meri nadsvetlosna brzina pa u biti prinuen da se pomognem posred-nim dokazom: merenjem zvunog intenziteta na Suncu i u jonosferi."

Teslina tvrdnja je verovatno zasnovana na nekom

72

ema Tesline vizije aparata za snimanje misli

od bezbrojnih podataka dobijenih tokom eksperi-menata u Kolorado Springsu, 1899. godine. Tesla tada nije imao vremena da sam nastavi rad na ovoj teoriji, ali se nadao da e neko preduzeti dalja istraivanja. Od tada je proteklo itavih sto godina i da nije dokaza kao to su ovi iz Firence i Prinsto-na ili pojedinanih ispada" kao to je ovaj gospodi-na Selara, Teslinih radova se vie niko ne bi ni seao." SMEHOTRES" I ANTENA" ZA NAFTU

Poznato je da se Tesla u prvoj deceniji prolog veka najvei deo vremena bavio istraivanjima u oblasti elektroterapije. Verovao je da bi tek na pragu

Mark Tven u jednom Teslinom eksperimentu

73

svog novog otkria, struja visoke frekvencije, mo-gao da stvori ureaje uz pomo kojih bi bilo mo-gue uspostaviti kontakt sa frekventnim poljem ljudskog organizma, a zatim leiti, tako to bi se no-vim aparatima uspostavila poremeena energetska ravnotea.

Jedan od takvih ureaja je vibrirajua mehanika platforma. Glas o ovom zapanjujuem" otkriu prvi je rairio uveni ameriki pisac Mark Tven, poto se jednom prilikom lino uverio u blagotvornost novog izuma njegovog velikog prijatelja. Blage vibracije izazivaju vrlo prijatno oseanje i izazivaju po-boljanje cirkulacije i protoka energije u organizmu. Takve, izmenjene platforme se i danas mogu videti na ulicama Pariza, Londona, jer umorni prolaznici rado koriste usluge rezonatora kako bi osveenih nogu mogli da nastave svoj peaki pohod. Nekoli-

Tesla u drutvu sa tada uvenim srpskim bokserima braom ivic

74

ematski prikaz malog Teslinog pojaala snage ko velikih fudbalskih klubova italijanske i engleske lige na ovaj nain pripremaju igrae neposredno pred poetak utakmice.

Malo je, meutim, poznato daje slinim rezonato-rom, 1898, Tesla izazvao nekoliko zemljotresa u bli-zini svoje laboratorije u Njujorku. U strahu od po-sledica, to je priznao tek 1935, na promociji svog drugog izuma na bazi rezonatora, telegeodina-mikog odailjaa - ureaja za otkrivanje vodenih i naftnih podzemnih izvora, koji je te godine patenti-rao i prava prodao Teksaku (savrenija verzija je i danas u upotrebi).

Malo je poznato da je verna kopija rezonatora na-pravljena i kod nas i ako se steknu svi uslovi nai e se u stalnoj postavci Muzeja Nikole Tesle u Beogra-du. ovek koji je, na osnovu originalnih Teslinih na-crta, resio sve tehnike probleme i dovrio prvi funkcionalni model je Slobodan Milevski, pronala-

75

za iz Jabuke, kraj Paneva. Teslin originalan ocilator je pre vie od etiri dece-

nije pozajmljen jednoj porodici u Beu radi leenja deaka sa tekim oblikom reumatizma i kone bole-sti. Kako i zato, nije nam poznato, a dokumenti o pozajmici bili su zagubljeni u Muzeju u Beogradu. Tek 2002. godine, oscilator je iz Bea stigao u Beo-grad!

Milevski se nada da e uskoro dovriti i rad na Teslinom mehanikom rezonatoru, sa duplim kli-pom, ba onim sa kojim je Tesla na Menhetnu iza-zivao zemljotrese. U meuvremenu, prvi put je pu-stio u rad model telegeodinamikog odailjaa. Ta-kav ureaj bi domaoj naftnoj industriji pomogao u pretrazi novih izvorita, ali je zanimljiv i za ra-znovrsna geoloka istraivanja jer deluje do dubine od 10 kilometara i razlikuje materijale prema gustini sastava. POSLEDNJI POTOMCI: LELA VANDAVJIE

On je bio moj ukun ujak. Moj deda, Maksimilijan, bio je njegov brat, a moja tetka je njegova pra-neaka, pa sam ja tako njegova ukun-neaka. Moj deda i baka i njene sestre doli su u Ameriku iz Jugoslavije, ali ne znam kada je to bilo. Znam da je moj ujak Nik dobio ime po njemu."

ON" je Nikola Tesla, a devojka koja se s naporom sea svog velikog roaka je Lela Vandavjie. Koliko imaju slinosti? Ve na prvi pogled: Tesla nije bio ta-kve lepote. Ni struja ih ne povezuje:

Ljudi oekuju da u meni otkriju neto od Tesline 76

genijalnosti. Moda moje interesovanje za NLO-e ima neke veze, ali pre bih rekla da sam to nasledila od majke, koja je vie puta videla letee tanjire". Moj ukun-ujak je vero-vao da postoji van-zemaljski ivot, ak je tvrdio da je sa nji-ma uspostavio radio-

vezu. Neka ena pisac je tvrdila da je i on lino vanzemaljac, da potie sa Venere, a itala sam i priu da neki spiritisti sa njim redovno odravaju veze. Nisam verovala kada sam proitala da su objavili petnaest knjiga razgovo-ra sa Teslom i drugim naunicima kojima Tesla na-vodno predsedava na planeti Parhelion, u sazvedu Plejada! Moram da priznam da sam poela da se interesu-jem za ivot mog velikog roaka tek od pre nekoli-ko godina. Znam da je uinio velike stvari za oveanstvo. Poznat mi je i njegov veiti sukob sa Edisonom. Taj odnos me podsea na film Amade-us". Majka mi je priala da je najvei deo njegovih dokumenata prenet u muzej u Beogradu, ali su neki vani papiri pokradeni, oni koji se odnose na an-tigravitaciju i elktromagnetske talase. Ti dokumenti su jo 1948. preneti u vazduhoplovnu bazu Rajt-Peterson. Naravno, esto me pitaju da li znam neku pikant-

77

Lela Vandavjie, Teslina ukununuka

nu priu o Tesli. Obian svet najvie interesuju sva ta uda vezana za njegovo ime, a posebno taj oreol vanzemaljca. I mene su pitali da li sam sa neke dru-ge planete. Nisam svesna toga, ali ne bih iskljuila takvu mogunost."

TESLIN AUTO NA BEOGRADSKIM ULICAMA

Malo je poznato da je Tesla koristio svoj elektri-ni motor za pokretanje automobila. Prvo probno vozilo koje je Tesla koristio bio je uveni Fordov model ,,T". Njegov koncept ovih vozila realizuje se tek danas. Da li e se uskoro nai i na beogradskim ulicama?

Ozo", elektrino vozilo sa Teslinim asinhronim motorom koji su konstruisali Miodrag ivanovi, Rastislav Kragi i Bojan Kragi, a proizvodi se i pro-daje u beogradskoj firmi Raskovnik", ve je dobio desetinu novih vlasnika. U zavisnosti od baterije, automobil moe da pree od 150 do 300 kilometa-ra. Ima dva sedita i proizvodi se sa tri i etiri toka. Po naem zakonu, ovakvi automobili ne smeju da se voze bre od 60 kilometara na sat, a njegove stvar-ne mogunosti su i do 400 kilometara na sat! U br-zinskim trkama u svojoj kategoriji, ve je vie puta osvajao prva mesta. VIZIJE

* Za 79. roendan, New York Times, 11.07.1935: Tesla planira da poalje energetski snop s jednog na drugi kraj sveta. Tvrdi da je merenjem ustanovio da su kosmiki talasi 50 puta bri od svetlosti, ime 78

Umetnika vizija Teslinog odbrambenog tita osporava teoriju relativiteta. Tvrdi da je otkrio taj-nu kosmikih zraka u pozitivnom elektirnom naboju Sunca.

* Na prijemu za svoj 81. roendan, novinaru New York Herald Tribune, 11.07.1937: Tesla obeava da e osvetliti tamnu taku na Mesecu. To je deo njegovog projekta za izgradnju interplane- tarnog radija.

* Za svoj 85. roendan Tesla je tvrdio novinarima lista New York Sun, 11.07.1941, da bi za dva miliona dolara i u roku od tri meseca, mogao da sagradi ureaj kojim bi istopio motor aviona na hiljadama kilometara daleko.

* Septembra 10.1933. u asopisu Philadelphia

79

Public Ledger, Tesla objavljuje da u okviru svog energetskog projekta sada radi na procesu fotogra-fisanja misli. Postupak je zasnovan na njegovom irem konceptu za izdvajanje kosmike energije ko-ja upravlja univerzumom: Energija je svuda oko nas, u neogranienim koliinama."

* Gigantsko oko za pogled u svaki deo sveta". Pod ovim naslovom list Albanv Telegram, 25.febru ara 1933, objavljuje Teslin rad kojim e omoguiti svakom oveku da vidi bilo koji deo sveta. Projekat je zasnovan na mehanizmu ljudskog oka.

* U knjizi More energije", Henrija Moreja, navodi se kako je Morej, na osnovu Teslinih radova i sopstve- nog ureaja za proizvodnju besplatne energije, uspeo da napravi poseban radio koji je koristio da uspostavi kontakt sa admiralom Birdom, na Junom polu. S ob-

Tesla u razgovoru sa novinarima

80

Tesla je verovao da e se u naem veku ratovi voditi samo robotima zirom da nije registrovan ni trag statikog elektricite-ta, Morej oigledno nije koristio uobiajene elektro-magnetske talase. Morej je takoe napravio ureaj kojim je mogao da slua razgovor ljudi nekoliko kilo-metara daleko, kao da govore u njegovoj sobi. KAPITEN VANZEMALJSKOG TIMA

Ovo nije ala, niti uvod u novi Spil-bergov film - ovo je pria i za suze i za smeh".

Te davne" 1973. godine, u udesnoj zemlji Americi, pojavila se knjiga sa neobino zanim-ljivom serijom intervjua. Sa daleke planete, sredita kosmike konfederacije Unarijusa, poruke su stizale do glavnog centra na Zemlji, u El Kajon, predgrae San Dijega. Tamo se sve odvija pod nadzorom paro-va vrhovnih arhangela Urijela i Rafaela i Mihaila i

81

Gavrila, a u zemajskom centru upravljali su, sada ve poivi (1971. i 1993.) Ernest i Rut Norman - arhan-gelski par reinkarniran kao Nikola Tesla. Direktno u mikrofon, bez svih onih svetleih, bunih i monih skalamerija, jedan za drugim, za samo nedelju dana, pred medijumima su prodefilo-vali gotovo svi najvei umovi ovog veka i sveta: od Tesle i Ajntajna do Nilsa Bora, Mendeljejeva, Ferm-ija, Maksvela i drugih. Prvi se javio Tesla. Sagovornicima sa Zemlje, autorima knjige, Tesla je prvo opisao, ili tanije, vizuelno preneo sliku svoje kue. Podignuta je u obliku sedmostepene pi-ramide, od materijala koji je podseao na staklo, sa osnovom od oko 1.500 metara. Svaki sledei sprat je bio manji za oko 300 metara. Na vrhu zgrade, slino teleskopu, nalazio se ureaj koji je Tesla opi-

sao kao veliki pro-jektor, odnosno o-dailja sa mogu-nou da alje in-formacije i slike na 33 razliita frek-ventna podruja ili vremensko-prosto-

rne dimenzije. Ovde okuplja

mo ljude iz drugih svetova, na razliitom razvojnom ni- vou, i pomaemo im da ovladaju naim

Radio antena na Long Ajlendu Znanjem. Naravno, 82

uenje se odvija u astralnom stanju svesti, tako da posle povratka na svoju matinu planetu, nisu sve-sni svog putovanja. Nedavno je nekoliko naunika sa Zemlje gotovo istovremeno i nezavisno jedan od drugog objavilo otkrie laserskog zraka. Oni su i sada ovde i rade na razvoju buduih instrumena-ta. Slino se dogodilo i sa radovima na otkriu je-dinstvene teorije polja (Glaov-Salam-Vajnberg, prim. aut.), a u poslednje vreme, na sasvim su-protnim krajevima Zemlje, naunici dolaze do istih otkria u genetskom inenjeringu. Niko od njih ne zna da su sve i zajedno istraivali ba u ovim laboratorijama."

Tesla otkriva autorima i postojanje svetova o koji-ma nikada nismo slutili:

Tesla - transformer! Za vrlo kratko vreme, moda dve ili tri godine,

teleskop e vam pomoi da upoznate i neke sasvim neobine zvezdane sisteme - duhovne planete, koje se ne mogu videti. To je ono to vi na Zemlji nazi-vate paralelnim svetovima".

Tesla je oigledno duboko fascinirao svoje sago-vornike, jer ga nazivaju najveim umom koji je ika-da iveo na planeti Zemlji."

Danas ne ivi ovde, odnosno jo se nije reinkarni-rao u neko novo ljudsko bie.

Pre tano 350 godina iveo je kao Nikola Koper-nik. Moda je to razlog to se Tesla danas, u miru Parheliona, vratio svojoj staroj ljubavi: astronomiji.

Poseban cilj mojih istraivanja je razvoj tehni-ke za inter-galaktike kontakte. I vi na Zemlji da-nas moete da posmatrate stvaranje galaksija, ali ne moete da vidite nijednu zvezdu posebno.

83

Teslin fotoportret snimljen u njegovoj labaratoriji metodom fosforescentnog svetla Kljuno je da stanovnici svih planeta koje to jo ne znaju shvate da ivot u kosmosu postoji u izo-bilju i u svom bogatsvu oblika. Zar to nije udno: treba da odete van svog zvezdanog sistema da bi dokazali da neto postoji na vaoj vlastitoj planeti. Slino vam se ve jednom dogodilo kada ste utvrdili da helijum postoji na Suncu, a tek potom i na Zemlji."

eleo bih da naunicima na Zemlji posebno skre-nem panju na kvazare i plave zvezde. Ova dva ne-beska tela kriju jednu od najveih tajni kosmosa -pravu strukturu ivota.

Kvazari su, u stvari, galaksije unutranjih ili du-hovnih svetova. Ono to najvie fascinira zemaljske naunike su oigledno inteligentne promene pulsi-ranja koje, svaka pojedinano, traju po jednu se-

84

kundu, u jednom zaokruenom ciklusu od 60 se-kundi, koji se zatim ponavlja. Naunici pretpostav-ljaju da je to neka poruka nepoznate civilizacije, ali ne mogu ni da naslute o kako monoj inteligenciji se radi.

Plave zvezde, za koje su vai naunici u poet-ku verovali da su deo vae galaksije, Mlenog puta, a zatim su shvatili da one ne emituju sve-tlost, ve da je to svetlost koja dopire sa same granice vidljivog kosmosa - takoe su duhovne, a ne atomske prirode. Drugo, one nisu galaksije, ve univerzumi sa stotinama miliona galaksija. U svetovima u ovim galaksijama postoje visoko-frekventnio izvori energije, usmereni ka Zemlji i drugim nesvesnim" svetovima, sa namerom da im se omogui otkrie" da postoje i svetovi unu-tar svetova, dimenzije unutar dimenzija i da su takvih razmera da, u odnosu na ono to vai naunici danas znaju, deluju zastraujue. Izvor

Jubilarne marke sa likovima najpoznatijih amerikih naunika

85

2Oc 2Oc

njihovog stalnog straha je tvrdoglavo odbijanje bilo kakvog istraivanja koje ima veze sa psi-hikim razvojem."

Znamo ve da Tesli nikada nije bilo dosadno dok je bio meu nama, ali tek u Parhelionu je naao drutvo i prijatelje kakvi mu i pripadaju. Redovno se sastaje sa Galilejom, Keplerom, Leonardom da Vinijem, Openhajmerom, a sa Ajntajnom ivi u istoj kui. Svako od njih, po nekim vekovima utvrenim planovima radi na nekom projektu, esto i sasvim razliitom od njihovih, nama poznatih, ovozemaljskih projekata.

Ajntajnov vanzemaljski opus Izgleda da se Ajntajn trenutno bavi mnogo

sloenijim istraivanjima jer o svojim teorijama go-vori samo usput:

Sada razumem zato sam imao problema da stvorim sistem zasnovan na optoj teoriji relativite-ta. Da bi se nauka dalje razvijala, neophodan je pot-puno novi matematiki koncept. Pod novom mate-matikom mislim na razumevanje i novo tumaenje odnosa izmeu fizikog atoma i njegovog dvojni-ka" izotopa - duhovnog atoma. Tu se nalazi klju razvoja nauke."

Teslin beini prenos energije Moda na Teslin nagovor ili zbog nekih viih" ko-

smikih ciljeva, Ajntajn se potpuno posvetio razvo-ju ureaja za beini prenos ebergije, za koji smo svi do sada verovali da je Teslino originalno dostig-nue. Meutim:

Na tzv. kosmikoj centrifugi radi se ve nekoliko hiljada hiljada godina, prema vaem zemaljskom si-stemu merenja vremena. Mada je ovde priroda nje-

86

gove funkcije odavno poznata, istrauje se na tome da se on preradi za rad na materijalnom planu, u ogranienim usovima sa samo 101. atomskim ele-mentom.

Centrifugalna akcija je klju funkcionisanja ureaja.

Bie potrebno da se za centrifugu ili, bolje reeno, generator podigne posebna zgrada koninog oblika i od materijala, jedne nove vrste plastike, koju emo, u meuvremenu preneti" na Zemlju. Fre-kvencija energije stvorene u generatoru bie iz-menjena da bi mogla dalje da se prenosi putem la-serskih zraka. Na vrhu graevine bie postavljene neke vrste antena od kristala za prijem i emitovan-je energije. Energija e putovati du trajektorija do nekoliko podstanica" razmetenih irom svakog kontinenta. Kue, fabrike, automobili, avioni i svi drugi potroai energije e biti snabdeveni malim demodulatorima - ne veim od tranzistora - za pre-voenje energije na niu, upotrebljivu frekvencu.

87

8 West40'' NEWYORK

Dakle, spolja e generator delovati ba onako kako je Tesla govorio dok je boravio na Zemlji."

Openhajmerova intervencija itav razgovor je pratio i Robert Openhajmer, je-

dan od indirektnih tvoraca atomske bombe. On e Ajntajnovom tumaenju dodati i sledee:

Ureaj koji vam je opisao Ajntajn funkcionie na slinim principima kao veliki generator kakav je nekada postojao u Atlantidi i Lemuriji. Mi ovde imamo minijaturni generator - i zovemo ga malo sunce" - umesto velike piramide, kao u Atlantidi. Proizvedena ista energija je na frekvenciji koja trenutno nije poznata na Zemlji, niti na Zemlji moe da postoji.

Kosmiki sat Ovaj mehanizam se moe objasniti kao neka vr-

sta sata-kalendara, a koristie se na slian nain kao dananje enciklopedije. Ali, umesto da listate enci-klopediju i traite ono to vas zanima, moj aparat e omoguiti da informaciju dobijete istog trena i da informacije koje elite dobijete uivo - slino da-nanjim TV aparatima. Pre upotrebe korisnik e jedino morati da zna vremenski period, zemlju ili ime linosti ili dogaaja o kome trai podatke. Uzmite, na primer, godinu 1435. pre nae ere, vreme vladavine kraljice Hatepsut u Egiptu. Mesto: palata. ruak, tog i tog dana. Na ekranu se pojavljuje slika i teku stvarni dogaaji na ruku iz tog vremena.

Tesla me je inspirisao da razvijem ovaj ureaj. Sat nije ogranien samo na prolost. Zapravo, treba da znate, prolost, sadanjost i budunost su tvorevine vaeg materijalnog uma i ovekove svesti. Ovaj ureaj ne poznaje takve prepreke. Njegova jedina

88

granica je znanje onoga ko j

Aleksandar Milinkovic - Tesla, Carobnjak i Genije

Documents