Aerodrom

AERODROM NIKOLA TESLA

UVODAerodromi su vazduhoplovna pristanita i ubrajaju se u saobraajne objekte. Aerodromske zgrade posebnu lokaciju za izgradnju zahtevaju i glavni faktori koji utiu na izbor lokacije jesu: gustina vazduha, pravci vladajuih vetrova i vidljivost terena. S obzirom da su aerodromi udaljeni od grada, preporuljivo je povezivanje sa drugim sredstvima saobraaja.Aerodromi se klasificiraju na: kontinentalne, interkontinentalne, aerodrome na glavnim i na brzim linijama, aerodromi za helikoptere, za jedrilice, sportski aerodrom, drugostepeni i privatni arodrom.AERODROM NIKOLA TESLAPria o JP aerodromu Nikola Tesla Beograd poinje jos davne 1910. godine, kada je letilite na Banjici bilo prvi beogradski aerodrom.Od tada do danas, letilite je menjalo lokaciju,raslo i razvijalo se. Jedino je ime ostalo nepromenjeno Aerodrom Beograd, sve do 2006. godine kada je dobio novo ime JP Aerodrom Nikola Tesla Beograd. BANJICA (1910)

Prvo letilite u Beogradu nastalo je krajem 1910. godine na vojnom vebalitu u predgrau Banjica.Ovde su letenje avionom prikazivali pioniri avijacije Simon, Maslenikov, Vidmar i ermak.Poetkom 1912. godine, na Banjici je podignut novi drveni hangar za avione namenjen ratovanju sa Turskom. Dve godine kasnije na Banjici se stacionira srpska aeroplanska eskadrila i balonska eta.Banjiki aerodrom korien je i posle prvog svetskog rata za potrebe potanskog saobraaja na relaciji Skoplje Ni Beograd Novi Sad I Beograd Sarajevo Mostar.U blizini mesta gde se nalazio ovaj aerodrom danas je Vojno-medicinska akademija (VMA).

BanjicaKALEMEGDAN - DONJI GRAD (1911)

Ovaj aerodrom nalazio se na potezu od turskom amama (danas planetarijuma) prema uu Save u Dunav. Sa ovog mesta prvi avion poleteo je u januaru 1911. godine.

U novije doba taj prostor je korien za skokove padobranaca i letenje paraglajdera. Danas se na ovom mestu redovno odravaju aeromitinzi sportske i ultralake avijacije.

Donji gradPANEVO (1923)

Aerodrom u blizini Paneva poeo je sa radom 1923. godine, kada je vazduhoplovna kompanija FANKO RUMEN pokrenla meunarodnu liniju PARIZ CARIGRAD. Iste godine, sa ovog aerodroma, uspostavljen je i potanski saobraaj. Aerodrom je korien i za obuku pitomaca vazduhoplovne akademije ratnog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije. Posle osloboenja, panevaki aerodrom korien je kao Vazduhoplovno - vojno uilite. Na mestu starog panevakog aerodroma danas se nalaze hale fabrike aviona UTVA, kao i travnata pista koja se koristi za probne, sportske i trenane letove.

PanevoMEUNARODNO VAZDUNO PRISTANITE BEOGRAD (1927)

Munarodni aerodrom Beograd izgraen je na livadi koja se zvala Dojno polje, izmeu Beanijske kose i leve obale Save, oko 2 km juno od Zemuna.Aerodrom je otvoren za saobraaj u martu 1927. godine. Od februara 1928. godine sa novog aerodroma poleu i avioni prve domae avio kompanije, Aeroputa. Aerodrom je raspolagao sa etiri travnate poletno sletne staze. Na njemu je 1931. godine izgraena moderna pristanina zgrada, a 1936. ugraena je i oprema za sletanje pri slaboj vidljivosti. Tokom drugog svetskog rata aerodrom su koristili Nemci. Oni su ga i poruili 1944. godine, pri povlaenju iz Beograda.

BEOGRAD SURIN (1962)

Za lokaciju novog meunarodnog aerodroma izabran je prostor u blizini Surina, 18 km zapadno od Beograda. Aerodrom je puten u saobraaj 1962. godine. Imao je jednu pistu duine 3000 metara, rulnu stazu duine 3350 metara, pristaninu zgradu za prijem putnika, kontrolni toranj, veliku platformu za opsluivanje letelica i drugu savremenu opremu. Kasnije je izgraena i nova zgrada za prijem putnika, proirena je platforma za prijem aviona, produena je pista, a 1997. godine ugraena je oprema za Kategoriju II i time omoguena upotreba aerodroma po loijim vremenskim uslovima. Na aerodromu Nikola Tesla Beograd smetene su tehnike baze avio kompanija Jat Airways i Aviogenexa, operativna odeljenja Agencije za kontrolu letenja i Uprave carina, Muzej vazduhoplovstva, kolski centri avio kompanije Jat Airways i Agencije za kontrolu letenja, Helikopterska jedinica MUP-a i dr.

Beograd SurinAerodrom Nikola Tesla Beograd idealno je lociran u odnosu na druge aerodrome u okruenju, jer nema navigacionih ogranienja i nalazi se na raskrsnici najveih vazdunih ruta. Vazdune rute i prilazi opremljene su modernom radio-navigacionom opremom.

Geografski podaci aerodroma jesu:

Koordinate ARP-a (WGS 84) i poloaj na AD: 444909.78N 0201825.44E 122 GEO / 1500m od THR 12; Smer i rastojanje od grada: 275 GEO, 12 km od glavne eleznike stanice u Beogradu;

ELEV / Referentna temperatura: 102 M / 27C (avgust);

MAG VAR / Godinja promena: 3E (2005) / + 5.2'; Odobrene vrste saobraaja: IFR/VFR.

Neposredno okruenje aerodroma ima etiri precizna sistema za voenje vazduhoplovstva (VOR,DME). Oba prilaza poletno-sletnoj stazi opremljena su preciznom radio-navigacionom opremom ILS tipa i radarom za navoenje, kao i drugom radio-navigacionom opremom koja obezbeuje bezbedno letenje u loim vremenskim uslovima. Smer prilaza poletno-sletnoj stazi 12 ima prilazna navigaciona svetla za uslove CAT II, a smer prilaza 30 ima prilazna navigaciona svetla za uslove CAT I i ravan poniranja vizuelnog tipa PAPI i za prag 12 i za prag 30. Prilazna svetla na oba kraja PSS-a (od kojih je prilaz 12 opremljen prilaznim svetlima za uslove CAT II, a prilaz 30 prilaznim svetlima za uslove CAT I), svetla PSS-a, svetla rulne staze, prikljunica i platforme omoguuju takozvani noni start letenje nou. Sva svetla za usmeravanje aviona prikljuena su na rezervni sistem generatora iji kapacitet i operativne karakteristike omoguuju kontinuirano snadbevanje elektrinom energijom. FOLLOW ME vozilo vodi avione do njihovih pozicija na platformi.

U okviru tehnikog kompleksa aerodroma Nikola Tesla Beograd nalazi se i tehnika baza povrine 3200 m2.

Tehnika baza aerodroma Nikola Tesla servisira i odrava: aerodromsku opremu i vozila, vozila i opremu za zimsko i letnje odravanje manevarskih povrina,vatrogasna i vozila hitne pomoi.

Vatrogasna sluba aerodroma Nikola Tesla Beograd raspolae vatrogasnom opremom i vozilima odgovarajueg kapaciteta, performansi i tipa.U skladu sa meunarodnim standardima, vatrogasna sluba aerodroma raspolae rezervoarom brzog punjenja vodom za hitne situacije i dovoljnom koliinom hemikalija za gaenje i najveih poara. Sluba ima efikasnu radio-mreu, a vatrogasci su u stalnom kontaktu sa bazom, saobraajnim centrom i aerodromskom kontrolom letenja. Vatrogasna sluba aerodroma Nikola Tesla Beograd na osnovu ICAO (International Civil Aviation Organization) i sopstvene klasifikacije pripada osmoj kategoriji. U cilju obezbeivanja maksimalne bezbednosti putnika, posade i aviona, vatrogasna sluba unapredila je svoje poslovanje i ve zadovoljava uslove za devetu-najviu kategoriju.Ovaj aerodrom je registrovan za: prihvat/otpremu aviona, putnika, robe i pote u domaem i meunarodnom saobraaju,

odravanje poletno-sletne staze, manevarskih povrina, platformi i stajanki, oprema i instalacija koje omoguuju vazduhoplovne aktivnosti;

zakup reklamnog prostora i izlaganje reklamnog i propagandnog materijala, zastupljanje stranih firmi;

pediciju;

odravanje aerodroma i komunalne i energetske infrastrukture;

istraivanje trita, projektovanje i inenjering;

voenje carinskog skladita, skladitenje i rukovanje robom;

zajedniko korienje opreme i instalacija;

najam motornih i drugih vozila i maina;

transport, ienje i uklanjanje otpada;

zakup zemljita;

aerodromsku slubu bezbednosti i dr.

Vozni park za zimsko i letnje odravanje obezbeuje efikasno i kontinuirano odvijanje vazdunog saobraaja u razliitim vremenskim uslovima. Vozni park za zimsko i letnje odravanje manevarskih i drugih povrina opremljen je vozilima za ienje snega, bacaima snega, rasprivaima, vunim vozilima za merenje klizavosti kolovoznih povrina, vozilima za ienje puteva itd. VozilaAerodrom je opremljen sa 76 novih klima ureaja za hlaenje - fenkojla zbog letnjih sezona. Navedeni ureaji postavljeni su u svim putnikim ekaonicama gejtovima i u hodnicima A i C. Na velikim prozorskim povrinama koje su najvie izloene suncu tokom dana, instalirane su izolacione termo-folije. U hodnicima i putnikim ekaonicama bie odravana komforna temperatura, koja e biti usklaena sa spoljnom temperaturom, tanije razlika izmeu spoljne i unutranje temperature bie usklaena shodno preporukama zdravstvenih organizacija. Pripadnici posebne aerodromske slube koja se bavi pitanjem klimatizacije u pristaninoj zgradi Aerodroma, pored redovne kontrole svih ureaja, na vie od 30 punktova tri puta dnevno kontroliu i mere unutranju temperaturu. U sluaju bilo kakve potrebe, dalje e se tehniki intervenisati na dovoenju temperature na nivo koji je komforan za putnike. Dana 14. maja 2006. godine otvoren je nakon viegodinjeg renoviranja, Terminal 2 aerodroma Nikola Tesla u Beogradu. Renovirani terminal obuhvata tri etae odnosno suteren (meunarodni dolasci), prizemlje i sprat (meunarodni odlasci i tranzit).

Unutranjost terminala 2

Vrednost radova se procenjuje na 17 miliona evra. U prizemlju se nalazi 33 altera za prijem putnika, to omoguuje opsluivanje 1000 putnika na sat, dok se na spratu nalazi 10 altera pasoke kontrole (5 kabina po 2 altera). Aerodrom Nikola Tesla nakon ovih radova je u stanju da opslui 10 aviona na sat. Takoe povean je i broj sedeih mesta, tako da terminal 2 raspolae sa 270 sedeih mesta na tri etae. Terminal je sposoban da primi najvee avione sveta, pa i najvei-Erbas A380. Godinji kapacitet prijema i otpreme putnika povean je na 5 miliona. Suteren terminala 2 sa meunarodnim dolascima puten je u rad krajem decembra 2005. godine. U martu 2007. godine, Okruno javno tuilatvo u Beogradu podiglo je optunicu protiv 12 osoba zbog malverzacija prilikom rekonstrukcije i opremanja aerodroma 2003., ukljuujui i tadanjeg ministra za saobraaj i telekomunikacije Mariju Reetu-Vukosavljevi.UBPOK im je u istrazi iz 2004. stavljao uveanja rauna za radove, nekih po 6 do 10 puta, teenje aerodroma za 200 miliona dinara i protivpravna korist za sebe od 60 miliona.Potpisan je takozvani Open skies dogovor (slobodno trite za avioservise koje omoguuje ogromne pogodnosti za putnike, otpremnike i narod, kao i za ekonomiju svake drave) od 1. januara 2007. godine, sve kompanije, koje ele da slete u Srbiju, moi e to da urade. Ovaj dogovor otvara put za jeftine avio-kompanije u Evropi, kao to su Rajan Er i Izidzet, da slete u Srbiji.

Spoljanjost terminala 1

Ugostiteljski objekti na beogradskom aerodromu, ije je rado vreme do sada bilo od 3 do 22 h, novom odlukom nee se zatvarati u 22 h, ve e biti otvoreni dok postoji potreba, odnosno, dok ima putnika na aerodromu.

U planu je kupovina najmodernijih mobilnih i fiksnih rendgen ureaja i velikog broja detektora eksploziva. Odluka o nabavci ovih ureaja postojala je i 2006. i 2007. godine, ali iz finansijskih razloga nije realizovana. U skladu sa nabavkom nove opreme, u planu je promena kompletne procedure kontrole putnika i prtljaga pre ulaska u avion. Novi monitori koji prikazuju red letenja postavljeni su na Aerodromu Nikola Tesla Beograd. Na najfrekventnijim mestima odnosno pozicijama gde ima najvie putnika, rasporeeno je 45 monitora. Informisanost putnika o letovima time je znaajno poveana. Prethodno su naini informisanja putnika o vremenu poletanja i sletanja aviona bili putem est velikih time table tabli, u direktnom kontaktu sa slubom informacija, putem sajta beogradskog Aerodroma i putem razglasa. Monitori u realnom vremenu prikazju satnicu odnosno poletanja i sletanja aviona i druge bitne informacije za let na beogradskom Aerodromu. Uskoro e biti okonan i projekat automatizacija objava za putnike, to znai da e se putem sistema razglasa objavljivati podaci o letovima bez direktnog i stalnog ukljuivanja spikera. Cilj menadzmenta aerodroma Nikola Tesle Beograd je da usluge koje putnici dobijaju na aerodromu budu to kvalitetnije i modernije a boravak u terminalima prijatniji. Eksterijer aerodroma je veoma interesantan, sa naglaenim ulazom za putnike i zanimljivom i upadljivom krovnom konstrukcijom.U unutranjosti zgrade se na nivoima odvijaju delatnosti svojstvene pristaninoj zgradi.

Aerodrom Nikola Tesla Beograd najvee je vazduno pristanite u Srbiji, preko koga se odvija oko 90% domaeg putnikog saobraaja i 90% robnog transporta. Robni (Cargo) terminal za domai i meunarodni saobraaj Aerodroma Nikola Tesla Beograd poseduje skladini prostor kapaciteta 5500 m2 i aneks od 2500 m2 za smetaj operativnih slubi, pediterskih organizacija i Carine. Tehniko-tehnoloki stepen opremljenosti i raspoloiv prostor obezbeuju opsluivanje oko 35000 tona robe i materijala godinje, sa moguim poveanjem na 70000 tona. Za skladitenje specijalnih tereta obezbeeni su posebni kapaciteti i uslovi. Skladite raspolae i posebnom opremom za prijem, pretovarne manipulacije, formiranje i rasformiranje paleta i kontejnera. Aerodrom Nikola Tesla Beograd opremljen je i za pretovarne i transportne manipulacije u opsluivanju savremenih putnikih i teretnih (cargo) aviona. Raspolae specifinom aerodromskom opremom, vozilima i prikolicama za transport komadnog tereta, paleta i kontejnera, opremom za uvrivanje tereta u avionskim baganicama i drugom opremom koja se koristi u opsluivanju.

Terminal 1

Eksterijer aerodroma Nikola Tesla Beograd

Terminal 2

Enterijer terminala 2

Aerodromski most

F.T.N. Kosovska Mitrovica odsek: arhitektura

smer: opti

TIPOLOGIJA OBJEKATA II

TEMA: Aerodrom Nikola Tesla

profesor: student:

Branko Glumac Leki Olivera 17/06

LITERATURA:

1.Internet stranice