About space, Exhibition diSTRUKTURA Cultural Centre Belgrade Oct 2015

1  

studio  JII III/2015 free editioon 

Jadraranka Ahlgrren

O PPROSTOORU diSTRUKTTURA, izložbaa  THEIR VERYY LANDSCAPEE IS ALIVE, Kuulturni centar r Beograd, 222.10 ‐14.11 20015 

…………………………………………………………………………………

ABOUUT SPACCE diSTRUKTTURA, exhibittion THEIR VEERY LANDSCAAPE IS ALIVE, Kulturni centtar Beograd, 22.10 ‐14.11 2015 

       Photo: Studdio Ji and  diSTRUUCTURA 

2  

O PROSTORU diSTRUKTURA, izložbA  THEIR VERY LANDSCAPE IS ALIVE, Kulturni centar Beograd, 22.10 ‐14.11 2015   Milica Milićević/1979/ i Milan Bosnić/1969/ su slikari srednje generacije iz Beograda, koji su magistrirali na FLU u  Beogradu,  a  od  2005  rade  zajedno  u  sklopu  umetničke  grupe  diSTRUKTURA,  sa  kojom  su  nastupali  na  20 samostalnih  i više od 40 grupnih  izložbi u zemlji  i  inostranstvu: Austrija,  Češka, Sloveniji, Finska, Luksemburg, Francuska, Rumunija, Holandija, Tajvan. Njihovi radovi nalaze se u više privatnih i muzejskih kolekcija u zemlji i 

inostranstvu a   učestvovali su  i na više rezidencijalnih programa  i radionica,  i dobitnici su više nagrada. Njihov rad se može  svrstati u postkonceptualnu umetnost i nove umetničke tendencije i prakse a na ovoj izložbi su nam se predstavili sa više svojih video radova, 2013 i 2014, dve monumentalne slike, ulja na platnu velikog formata, 2013,  i  foto  i drugom dokumentacijom  iz dva rada‐projekta, 2010  i 2013. Tema  izložbe  je živi, oživljeni pejzaž, kao i urbani pejzaž. Radi se o socijalno i psihološki angažovanoj umetnosti koja se kroz nove tehnologije, medije i prakse ali i klasičnu uljanu sliku trudi da stigne do nas. Izložba je odlično postavljena.  

………………………………… 

 Urbani prostor, prostor grada /urb, lat. ‐ grad/ je tema kojoj se danas posvećuje velika pažnja budući da smo okruženi sve većim problemima koje stvara masovna urbanizacija, a nasuprot tome, raste  težnja za komfornijim  životom,  što  je  u  koliziji.  Sve  to  je  posledica  loše  modernizacije  društva  i  napuštanja humanih  socijalnih  koncepata  .  Urbani  prostor  je,  mada  proučavan  najviše  u  oblasti  arhitekture  i urbanizma,  koje  se  i bave njegovom modulacijom,  tema proučavanja  i mnogih drugih disciplina, pa  i likovne umetnosti, posebno u poslednje vreme a najviše u sklopu nove umetničke prakse, koja se tako i naziva  jer  likovnosti  prilazi  na  nov  način,  pa  smo  tako  u  Beogradu    krajem  osamdesetih  imali  grupu kompozitora druge nove muzike , Opus 4, koja se, manje bavila  muzikom a više  performansom. U većini performansa Opusa 4, prostor  je bio neobično važan,  jer  su oni umetnosti pristupali  fenomenološki a prostor tretirali kao važan medijum u kom se prelamaju sve naše aktivnosti  . Likovna umetnost danas, 2015, u Beogradu, napustila je slične koncepte, i možemo reći da je podeljena u dve frakcije, evropsku, koju  srećemo  na  Oktobarskim  salonima  koje  vode  strani  kuratori,  i  u  par  drugih, manjih  galerija,  i, domaću, čiji vrh reprezentuje beogradska Galeriji ULUS‐a  u  Knez Mihajlovoj ulici, gde se uglavnom još uvek neguje klasična likovnost. Evropska frakcija, kojoj pripada i diSTRUKTURA, u poslednje vreme,  sve više  istražuje  urbani  prostor  i  pejzaž.  Tome  je  doprineo  i  jak  evropski  trend  rada  na  rekonstrukciji  zapuštenih urbanih amijenata  i revitalizaciji gradova u čumu mi  još uvek zaostajemo. Prostor, posebno urbani, time se ponovo nameće kao važna tema likovnosti u umetnosti Evrope, slično kako je to bilo i u doba konceptualne umetnosti 1970‐90, samo što je tada on više bio razmatran u širem egzistencijanom smislu,  fenomenološki, dok su danas  istraživanja racionalnija  i prizemnija, više socijalna  ‐ kako živeti u prenapučenom, vizuelno zagadjenom gradu a da nam pri tom ne skaču hormoni stresa, pritisak i šećer, kako se u tom ambijentu ne razboleti, kako nadomestiti prirodu  i vratiti gradu zdravlje  i vitalnost? Ovu 

3  

izložbu, zbog njene  tematike, zato, možemo smatrati  izložbom u  trendu,  i  to ne samo domaćem, već  i evropskom 

Prostor prirode 

Prostoru prirode na ovoj  izložbi posvećen  je  rad: Homeland  / Domovina  /,  fotografija,  2010.   Radi  se o fotografiji u prirodnoj veličini na kojoj autorka stoji na zatravnjenoj poljani u šumi, nedaleko od Graca,  okrenuta nama  ledjima,  i  kontemplira nad   plitkim  kvadratom  veličine 2x2m  iskopanim  ispred nje na travnjaku i nasutim zemljom, kako saznajemo iz teksta uz sliku u katalogu, koju su  autori doneli iz svoje domovine. Druga fotografija od koje se sastoji ovaj rad je diptih na kom se ista  rupa zumira na početku rada  i posle godinu dana, gde se vidi da je posle godinu dana kvadrat već prilično  izbledeo  i zarastao u travu. To, po tekstu iz kataloga treba da ukaže na prirodni process asimilacije, prihvatanja, emigranata u tudjini.  Prva  fotografija,  sa  šumom,  velikog    formata,  postavljena  je  na  čelo  galerije  u    njenom  dnu, oplemenjuje prostor  izložbe prirodnim elementima  trave  i  šume unoseći vitalnost u galeriju,  što nam prija. U  taj  lepi prostor prirode umetnici postavljaju  jednu  artificijalnu  formu,  kvadrat,  čiji  su prastari zakoni proporcija, podele po šemama upisanog krsta  i dijagonala, upisanog  i opisanog kruga, suvereno vladali svetom desetinama hiljada godina pre nego što smo otkrili   zlatni presek. Drevnost  i stabilnost ove  arhetipske  geometrije  kao da  garantuje bržu  asimilaciju   migranata. Rad pleni  svojom  čistotom  i pozitivnošću.  Priroda  je  naša  domovina  a  ona  je  širom  sveta,  globalizacija  stvara  samo  trenutne probleme, novi  svet  će biti bolji, poruka  je autora  sa kojom  se  slažemo. Ova vrsta  radova predstavlja čistu konceptualnu umetnost, umetnost koja svoju poruku šifrira u radu, fotografiji ili slično, ali tako da je  ona  lako  čitljiva  svima. Mada  je  konceptualna  umetnost  kod  nas  bila  vrlo  zastupljena  ranije  ipak smatramo da je danas nedovoljno poznata, te će mo je nadalje malo pojasniti. 

  Homeland / Domovina /, fotografija 1, 2010. 

Fenomenološki i /socijalno/analitički pristup ‐ konceptualna umetnost  

Konceptualna umetnost iz sedamdesetih godina prošlog veka, forsirala je socijalni angažman i javnost u  radu, javni nastup. To je umetnosti sa konceptom i diskursom, koja je angažovana, pa i društveno, i koja 

4  

govori. Ona se ne bazira na delu kao materijalnom artefaktu već na fenomenološkom, egzistencijalnom doživljaju od kog kao  jedini trag ostaje zapis, bilo u sećanju  ili na nekom dokumentu: fotografiji, videu, tekstu…  Prostor  je  u  njoj  dobrodošao  medijum,  pošto  je  neraskidivo  povezan  sa  našim  čulima  i doživljajem  sveta. Razvoju konceptualne umetnosti doprinelo  je  i omasovljenje novih, uznapredovalih umetničkih tehnologija I medija ‐ fotografije, video arta, multimedija, koje su omogućile lak zapis novih praksi kao performansa, lakše čitanje teoretskih diskursa i Iakšu realizaciju likovnih, muzičkih i svetlosnih ambijentalnih instalacija. Na vrhuncu zamaha konceptualne umetnosti javljaju se fenomenalni umetnici sa visokobudžetnim instalacijama kao Džejms Turel /James Turrell, USA/, koji radi sa obojenom svetlošću u  zamračenom  prostoru,  koristeći  pritom  fenomenologiju  čula  vida  i  rad mozga,  pošto  se  slika  koju vidimo formira na mnogo široj osnovi od samog oka, u spletu svih neuronskih veza našeg mozga ‐ zato i postoje  optičke  varke,  i  uz  asistenciju  našeg  celokupnog    sećanja.    Doživljaj  prostiranja  mlečno‐svetloplavog svetla kroz prostor, kad nas autor popne jednom blagom, uskom rampom  par metara uvis, u  jednoj od njegovih  instalacija, u centar velike crne  sobe, a  što  je autorka ovog  teksta doživela,  je u najmanju  ruku  dramatičan,  i  nešto  neponovljivo. Osećamo  se  kao  da  lebdimo  u  praznini  I  kao  da  je nestalo gravitacije, takvu optičku a i fizičku /u celom telu/ varku nam pruža ovaj racionalno osmišljen rad sa  vizuelnim  konceptom,  fantastični  doživljaj!  Ono  što  pri  tom  osećamo,  osetili  su  još  jedino kosmonauti… To je zaista neka druga umetnost, umetnost budućnosti… 

Da  li zbog skupoće, slični koncepti su se već krajem osamdesetih, dakle posle dvadeset godina prakse, iscrpeli  i završili,   mada je umetnost  i dalje ostala više analitička, aktivistička  i socijalna, nego što je pre konceptualne umetnost  to bila. Umernost 80‐tih  i nadalje  je  krajnje pluralistička,  slobodna,  sa delom umetnika koji se vraća klasičnoj slici, dekoraciji, apstrakciji, zenu…  

Ovu  izložbu  možemo  svrstati  u  postkonceptualnu  umetnost  jer  na  njoj  pored  koncepta  vidimo  i markantne slike, ulja na platnu velikog formata, 200x300 cm, koja plene svojom likovnošću i načinom na koji su na njima obradjeni neki od elemenata slike, mada izložbom generalno dominiraju analitički duh i socijalne teme koje se tiču odnosa regija‐nacija, pitanja migracija, urbaniteta  i globalizacije, ali    i našeg identiteta u prostoru uopšte. 

Konceptualni umetnici često su radili u grupama, što je slučaj i ovde gde Milica Milićević i Milan Bosnić, slikari,  od  2005  rade  zajedno  u  diTRUKTURI.  Podele  rada  u  sklopu  grupe  nisu  definisane,  dakle,  ovi umetnici ih ne smatraju važnim. 

Nebo nad  Beogradom 2 /Himmel uber Belgrade 2, slika,  ulje na platnu, Dim. 200x300 cm, 2014 

5  

Integralni prostor 

Intrigantnost  prostora  leži  u  njegovoj  neutralnosti  ‐  naizgled  praznini…  Akaša,  prostor,  je  u  vedskim tekstovima  metafizički  nosilac  svojstava  stvaralačke  prasupstancije  /Čedomir  Veljačić,  iz  knjige Budizam,Opus, Beograd,1990/ i razlikuje se od empirijskog, astronomsko–geografskog prostora koji se u istim  tekstovima  imenuje  drugim  imenom,  diš,  a  koje  označava  samo  polje,  dvodimenzionalno  ili trodimenzionalno.   Prostor  /Akaša/  je neuhvatljiv  jer njime vlada vreme,  to  jest, ono  što ga  je nekad okupiralo, sad u njemu više nije, pomerilo se, sad je tu nešto drugo… Zato se prava priroda prostora ne zna, nje kao i da nema i može se čitati samo kao potencija. Naizgled, prostor je praznina, ali i materica, potencijalno ‐ majka, ono što omogućava emanaciju… Novija nauka medjutim tvrdi da je to tačno samo naizgled. U prostoru, tvrde oni, ostaju tragovi! Tako ruski naučnik V.Varnadski / Vladimir Vernadsky/, koji je radio u prvoj četvrtini 20‐tog veka, tvrdi da u prostoru sve ostaje zapisano, i prošlost i budućnost, što on naziva  Noosferom ‐ kosmičkim poljem intelekta. Zapisana je dakle cela istorija, sve ikad proživljeno… Gledano  iz tog ugla, analizirati metanaslage geografskih punktova  i pojedinih mesta, pejzaža,  je važno, jer  tako    bolje  upoznajemo mesta  gde  živimo  i  približavamo  im  se,  kako  se  ne  bi  u  njima  osećali otudjeno, da bi bili potpuniji, opušteniji,  sposobniji  za  razmenu  i  komunikaciju… O  tome  govori  i ova izložba. 

U pratećem kritičkom  tekstu  iz kataloga  izložbe, Reči pejzaža, Aleksandra Estela Bijelica Mladenović, tako   kaže  : … Govorimo o gradu, ne samo kao urbanoj masi već  i kao prostoru oblikovnog socijalnog tkanja. Takodje mislimo na kulturne, političke, ekonomske pejzaže… na sve one /ne/ograničene strukture koje svojim dimenzijama upućuju na nemerljivo /neograničeno trajanje /, neodredjenost /neograničeno kretanje/, reproduktivnost /neograničen izbor/…  Zaista, na Akašu i  Neosferu, rekli bi… Ono što prostor  jeste  a  što  je  ranije  opevano  kroz  pesme  i  mitove  i  posvećivano  kroz  rituale,  a  što  danas postkonceptualni umetnik naziva ‐ rad sa pejzažem, jer ne želi da se upliće u nepoznato, racionalan je…  

Kako onda da jedan od radova ima za ime toliko citirano, iracionalno ‐ nebo nad Beogradom / o kom su pisali Andrić, u Gospodjici, Velmar—Janković, u   Dorćolu, Laza Ristovski, u  jednoj od svojih pesama… / Himmel uber Belgrade, ulje na platnu , 2014, Dim. 200x300 cm, iz serije Srednjeevropski  pejzaži. Autori u katalogu navode da su taj kadar, to  jest to nebo,  izabrali zbog  izrazito niskog, ravničarskog horizonta Novog  Beograda koji je teritorijalno, pre Drugog svetskog rata, pripadao Austriji, dakle Srednjoj Evropi, čiji su pejzaži bili tema projekta u kom  su učestvovali … Sve da je ovaj kadar, i naziv slike, i dat iz ciničkih razloga, da je parafraza, kao što bi recimo trebalo biti ciničan prema terminu Dragoša  Kalajića vertikalni Beograd /nebeski, valjda/, ipak je ovo “nebo” palo negde iz Noosfere, jer toliko je već opevano… Šta li se tu upisalo?  Inače, zašto naziv slike ne bi bio –  Blok 70, po kafkijansko metafizičkim kubusima stepenasto spuštenih  linearnih mega‐zgrada, pravilno poredjanih  jedna uz drugu, njih osam, na dnu slike, čime se pojačava  utisak  pespektivnih  deformacija  i  skraćenja,  trodimenzionalnost,  a  slika  dobija  nešto suprematističko u svom karakteru. Suprematistički mističnog karatera su i ornamenti ‐ odrazi istih zgrada na nebu, koji su na beloj, obrisanoj pozadini svetloplavog neba, napravljeni od oranž/boja svetla/crvenih i  svetlo‐tamnoplavih  kružića.  Dok  je  na  drugoj  slici  iz  iste  serije    Nebo  nad    Beogradom  2,  nebo obogaćeno  jednostavnim  supremarističkim  kvadratićima poredanim u  kratke  višebojne  voziće, dok  su fasade kuća delom iracionalno, ali takodje, vrlo pravilno geometrijski, prebojene nekim drugim bojama. Zašto baš  tako, pitamo  se?  I  zasto ova grupa voli da briše delove  svojih  slika,  zbog    čega  se  i nazvala 

6  

diSRTUKTtreba, I zauopšte  o Pogačnikaperforma

TURA, pitamoahvalni smo utome,  nego 

a,  slovenačkonse – lečenje

o  se?  I, madaumetnicima nbaš  o  nebu,

og vajara  i koe prostora  Be

a odgovore nna tome.  Jed,  da  ne  kažeonceptualnogeograda … 

ne  znamo, osdnostavno a iemo  još,  i  sa g umetnika ko

sećamo da  jempresivno! Kduhovima… oji  je 1981  i 

e  stvar pogodKakav nizak hViše  o  tome2011  radio u

djena upravoorizont, ne rae  vidi  kod   Mu   Beogradu 

  kako adi se Marka javne 

 Himmel ub

Prostor i i

Prostor  jesmećem  iProstor m/We  are problemimod  kojih  jmapa koj

ber Belgrade, slik

istorija grada

e tako,  izgledi obogaćen gmedjutim grejliving  in  thema emigracijeje  svaki  izabrom se mapir

ka, ulje na platnu

a ‐ geografija

a, opterećenrafitima, kakoju srca, tomee  beautiful e, uz pomoć rao neko meaju te  lokacij

u , 2014, Dim. 20

a srca  

,  ili, obogaćeo tvrde ekoloe su na ovoj  iwOURld,    inintervjua sa 5sto  tog gradaje, a koja  je   

00x300 cm, iz se

en,  i sa   našimozi  i dizajnerizložbi posvećnstalacija  i  vi5 umetnika iza  koje mu  jedelom preds

erije Srednjeevro

m akcijama  i  koji se bavećena dva radideo  zapisi,  2z zemalja bivše  važno,  te  jestavljena  i na 

opski  pejzaži 

  istorijom, kae vizuelnim zaa. Prvi: Živim2013,  Grac, še Jugoslavijee  tako nastalovoj  izložbi, 

ao što  je zagagadjenjem gmo u divnom Austrija,    bae koji žive u Ga psihogeogrmapa srca k

gadjen grada. svetu avi  se Gracu, rafska oje  je 

7  

već u sebe primilo pojedine  lokacije novog prostora. Intervjui sa ovim umetnicima prikazuju se u video sali, na dnu galerije, uz pomoć BIM‐a. Drugi  takav  rad  je video Osumljičeno mesto /Locus  suspectus, 2014, u trajanju od 26 minuta, koji se takodje prikazje u video sali, a  u kom Barbi Marković, književnica iz Sarajeva, opisuje znamenite stvari, ljude i pezaže Sarajeva, stojeći u kadru prirode, šuma Košutnjaka u Beogradu, koji se tokom trajanja videa od 26 minuta polako širi, ali tako da u njemu uvek prepoznajemo samo prirodu, dok Bibi  govori, crta i mapira nešto drugo, mesta svoje istorije – ono što u konfrontaciji sa šumom postoji samo mentalno ili zapisano negde putem znakova i  kodova, a posebno prebiva najviše u našem srcu, jer ono izgleda ne zaboravlja ništa… Zaista dirljivo! 

 Deo instalacije i video zapisa Živimo u divnom svetu/We are living in the beautiful wOURld, 2013, Grac, Austrija / desno / ……………………………………………… 

Da li smo na sve to u vezi sa prostorom zaboravili a ako jesmo, zašto, i kako nam se to moglo dogoditi, pitamo  se  posle  ove  izložbe?  Zahvalni  smo  autorima  na  aktuelizaciji  teme,  čime  nas  podstiču  na ponovna  razmišljanja  u  našoj  izgleda  uspavanoj  sredini,  ali  i  sopstvenim  uspavanim  glavamam,  a posebno nam je drago što se Beograd, bar u avangardnom smislu, ponovo budi! 

Izuzetna autorska izložba koju treba svakako videti. Upečatljiv koncept i markantne realizacije. 

8  

………………..    Jadranka  Ahlgren, Beograd 

 27.10.015